Univerzitet u Kragujevcu

Mašinski fakultet u Kragujevcu

Predmet:
MAŠINSKI ELEMENTI

Dr Mirko Blagojevi , docent

Dr Zorica or evi , docent

1
Mašinski elementi ______

Predavanja
1 nedelja

Uvod,
Standardizacija,
Osnove prora una mašinskih delova,
Tolerancije.

2
Mašinski elementi UVOD
______

UVOD
Mašinski elementi predstavljaju tehni ko-
nau nu disciplinu.
Izu avanjem ove discipline sti u se teorijska i
prakti na znanja za izbor i primenu mašinskih
delova (elemenata) u složenim strukturama
kao što su mašine, ure aji, mašinski sistemi,
itd.

3
Mašinski elementi UVOD
______

Osnovni mašinski delovi

delovi-- osnovni mašinski elementi -
delovi mašina koji se bez razaranja ne mogu dalje
rasklapati.
Mašinski sklop je skup više mašinskih delova koji ine
jednu celinu.
Mašinska grupa i mašinska podgrupa su skup više
mašinskih delova, mašinskih sklopova i podsklopova
koji ine jednu funkcionalnu celinu i obavljaju
odre enu radnu funkciju.
Mašina je sastavljena od više mašinskih delova,
podsklopova i sklopova, podgrupa i grupa povezanih u
jednu funkcionalnu celinu.
4
Mašinski elementi UVOD
______

Podela mašina

• Radne • Energetske

• Namenske
5
Mašinski elementi UVOD
______

Mašinski delovi (elementi)

Svrstavaju se u dve grupe:
- opštu,
- posebnu.

U opštu grupu spadaju mašinski elementi koji su sastavni

delovi veoma velikog broja mašina i ure aja (zavrtnji,
navrtke, ležajevi, osovine, spojnice,…).
U posebnu grupu spadaju mašinski elementi koji nalaze
primenu na relativno manjem broju mašina i imaju uži
specifi ni zna aj (klipovi, klipnja e, doboši,…).

6
Mašinski elementi UVOD
______

Elementi iz opšte grupe

U okviru predmeta Mašinski elementi izu avaju se,

uglavnom, elementi iz opšte grupe koji se mogu svrstati
u slede e oblasti:

elementi za vezu (mašinski spojevi),

elementi za prenos snage,
elementi za obrtna kretanja,
elementi armatura i hidrauli nih instalacija.

7
Mašinski elementi UVOD
______

Elementi za vezu (mašinski spojevi)

se mogu razvrstati u slede e podgrupe:
navojni spojevi,
zakovani spojevi,
zavareni spojevi,
zalepljeni spojevi,
presovani spojevi (stezni spojevi),
spojevi klinovima,
žlebni spojevi,
spojevi ivijama,
zglobne veze (veze osovinicama),
elasti ni spojevi.
8
Mašinski elementi UVOD
______

Primeri elemen
lemenaata za vezu

Zavrtnjevi ivije

Zakivci Opruge
9
Mašinski elementi UVOD
______

Elementi za prenos snage

Elementi za prenos snage (prenosnici) se prema

principu rada dele na:
mehani ke,
elektri ne,
hidrauli ne,
pneumatske.

U okviru predmeta Mašinski elementi izu avaju se

samo mehani ki prenosnici.

10
Mašinski elementi UVOD
______

Mehani ki prenosnici se dele na:

Zup aste prenosnike Frikcione prenosnike

Kaišne prenosnike Lan ane parove

11
Mašinski elementi UVOD
______

Elementi za obrtna kretanja

se dele na:

Vratila i osovine
Kotrljajne ležaje Klizna ležišta

Spojnice i ko nice
12
Mašinski elementi UVOD
______

Savremeni pristup prora unu i konstruisanju

S obzirom na današnji trend brzog razvoja proizvoda sve
više se primenjuje kompjuterska tehnika i ra unarski
programi za izradu prora una, tehnološke dokumentacije
i dr. , kao na pr.:
- programi za prora un naponsko-deformacionog stanja
i simulaciju radnih uslova,
- programi za optimizaciju parametara,
-baze podataka za standarde, mašinske elemente,
materijale, …
- CAD sistemi za oblikovanje i izradu konstrukcione
dokumentacije i dr.
13
Mašinski elementi UVOD
______

Kompjutersko modeliranje mašinskih

elemenata i sklopova
(model auto-dizalice)

Analiza naponsko-deformacionog stanja mašinskih elemenata

primenom metode kona nih elemenata (MKE) 14
Mašinski elementi UVOD
______

Primena programa Mathcad za prora un mašinskih elemenata

(primer prora una geometrijskih mera zup anika)

…… 15
Mašinski elementi STANDARDIZACIJA
______

STANDARDIZACIJA
Standardi predstavljaju jednobrazne tehni ke
propise koji se mogu odnositi na oblik, dimenzije,
metode merenja, sastav materijala, formate hartija
i crteža i dr. Propisivanje standarda je naro ito
zna ajno kod mašinskih delova koji se sre u u
velikom broju mašina i ure aja.
Standardizacija je proces pripreme, donošenja,
usvajanja i primene u praksi ovih propisa, odnosno
standarda.
16
Mašinski elementi STANDARDIZACIJA
______

Standardi
Standardi sa obavezom primene u pojedinim
zemljama su nacionalni (državni) standardi
standardi, kao što
su:
- SRPS standard naše zemlje,
- DIN u Nema koj,
- GOST u Rusiji,
- ASA u Americi,
- itd.
Zbog potrebe da se me u industrijski razvijenim
zemljama postigne saradnja oko jednobraznosti
nacionalnih standarda, osnovana je Me unarodna
organizacija za standardiza
standardizacciju ISO
ISO.
17
Mašinski elementi STANDARDIZACIJA
______

Standardi naše zemlje se ozna avaju alfanumeri kim

znacima u obliku:
SRPS X.XX.XXX.
X.XX.XXX.

Prva oznaka X odnosi se na oblast koja je obuhva ena

standardom, na primer:
- M za mašinstvo,
- C za metalurgiju,
- L za merne alate i pribore,
- K za radne pribore i alate,
- A se odnosi na osnovne i opšte standarde.
18
Mašinski elementi STANDARDIZACIJA
______

Druga grupa od dva znaka XX odnosi se na grupu

standarda, na primer:

- BO za razne vrste navoja i materijala,

- B1 za zavrtnje i navrtke,
- B2 za podmeta e,
- C1 za žlebne spojeve, za module zup anika,
- C2 za klinove i ivije,
- C3 za kotrljajne ležaje, itd.

19
Mašinski elementi STANDARDIZACIJA
______

Tre a grupa od tri znaka XXX odnosi se na redni broj

standarda iz doti ne grupe:
SRPS M.B1.601 odnosi se na jednu vrstu
šestougaonih navrtki za opštu primenu,
SRPS M.B1.060 odnosi se na jednu vrstu zavrtanja sa
šestougaonom glavom, itd.

20
Mašinski elementi STANDARDIZACIJA
______

Standardni brojevi
Osnovu mnogih standarda ine standardni brojevi.
brojevi

Standardni brojevi su svrstani u osnovne redove:

• R5 sa
• R10 sa = 1,25
• R20 sa = 1,12
• R40 sa = 1,06 ,
• R80 sa = 1,03 .
21
Mašinski elementi STANDARDIZACIJA
______

Standardni brojevi se koriste za skoro sve geometrijske

mere. Ako se, na primer, prora unom dobije neka
vrednost koja nije data u tabeli standardnih brojeva,
pravilo je:

- za spoljašnju meru (npr. pre nik) usvaja se prva ve a

standardna vrednost,
- za unutrašnju meru (npr. otvor), prva manja
standardna vrednost.

22
Mašinski elementi OSNOVE PRORA UNA
______

OSNOVE PRORA UNA MAŠINSKIH DELOVA

Prora un se, naj eš e, vrši na osnovu potrebne sigurnosti

u radu - prora un na osnovu potrebne vrsto e delova delova.
Ovaj prora un se sastoji u upore ivanju kriti nog i radnog
napona, u proveri stepena sigurnosti S, na osnovu:

Naprezanje je stanje u materijalu izazvano dejstvom

spoljašnjeg optere enja.
Radni napon je unutrašnji otpor u materijalu sveden na
jedinicu površine popre nog preseka, kojim se materijal
suprostavlja deformisanju. 23
Mašinski elementi OSNOVE PRORA UNA
______

Vrste radnih napona

F F
Zatezanje

=F/A
M M

Savijanje

=M/W
T T

Uvijanje

=T/W
F
=F /A

Smicanje

F
24
Mašinski elementi OSNOVE PRORA UNA
______

Vrste promena optere enja i napona

R=1
R>0
R=0
R<0 g

a
g
R=-1

g
g

sr
d
d

d
d
Mašinski elementi OSNOVE PRORA UNA
______

Kriti ni naponi
Kriti ni napon je veli ina napona koja pod odre enim
uslovima dovodi do kriti nog stanja u mašinskom delu.
• Kriti ni napon • Kriti ni napon pri
pri stati kom optere enju dinami kom optere enju
Rm
N
Re
m
N N = const

N D
26
Mašinski elementi OSNOVE PRORA UNA
______

Stepen sigurnosti:

Dozvoljeni napon je najve i napon koji mašinski deo

može sa sigurnoš u da izdrži, u toku radnog veka, pod
odre enim uslovima.

Nosivost mašinskog dela je optere enje koje mašinski

deo može da nosi u radnom veku sa sigurnoš u da ne
do e do loma (razaranja).
27
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

TOLERANCIJE MAŠINSKIH DELOVA I SKLOPOVA

Tolerancije su uvedene jer je nemogu e ostvariti apsolutnu

ta nost u pogledu nominalne mere, oblika, položaja i kvaliteta
površine.
Nominalna mera (D; d) je mera koja se unosi na crtež. Željena
mera može biti ve a ili manja od nazivne u zavisnosti od
sklopa koji se želi posti i, a stvarna mera može da bude ve a ili
manja od željene u zavisnosti od uslova izrade i montaže.
Dopuštena odstupanja (gornje i donje) u odnosu na
nominalnu meru se propisuju da bi se razlike izme u ovih
mera svele u neke granice.

28
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Tolerancija je razlika izme u najve eg i najmanjeg

dopuštenog odstupanja, ili izme u najve e i najmanje
dopuštene mere.

Predvi ene su:

Tolerancije dužinskih mera,

Tolerancije oblika i položaja površina i osa,
Tolerancije hrapavosti obra enih površina.

29
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Tolerancije dužinskih mera

Dužinska mera može biti spoljašnja, unutrašnja i
neodre ena, koja se svrstava u spoljašnju ili unutrašnju
meru prema slobodnom izboru.
d D

ISO sistem tolerancija dužinskih mera je razra en

prvenstveno za mere delova kružnog popre nog
preseka. 30
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Nazivna mera (d, D), je mera koja služi kao osnova za

definisanje grani nih odstupanja i grani nih mera.
Visina tolerancijskog polja
Gornje odstupanje
Donje odstupanje

EI
ES
TD

nulta linija

es
ei

Td
Dmax
Dmin

D, d
d max
d min
OTVOR OSOVINA

Donja grani na mera

Gornja grani na mera
Nazivna mera
31
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Algebarska razlika ma koje mere (gornje, donje ili stvarne)

i nazivne mere predstavlja odstupanje (gornje, donje ili
stvarno).

Gornje (es), donje (ei) i stvarno (e) odstupanje osovine:

Gornje (ES), donje (EI) i stvarno (E) odstupanje otvora:

32
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Tolerancija je razlika izme u gornje i donje grani ne

mere, odnosno algebarska razlika izme u gornjeg i
donjeg grani nog odstupanja:

Tolerancijsko polje je podru je u kome može da se

kre e stvarna mera i njegova širina je jednaka
toleranciji (t ili T).

33
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Osnovni parametri tolerancija

Osnovni parametri tolerancije dužinskih mera su

veli ina i položaj tolerancijskog polja.

Veli ina tolerancijskog polja zavisi od kvaliteta

tolerancije i nazivne mere tj.:
t = f(kvalitet, nazivna mera)

34
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Kvalitet je merilo stepena ta nosti izrade, odnosno

merilo veli ine tolerancije. Ozna ava se sa slovnom
oznakom IT i brojem. ISO propisuje 18 kvaliteta i to: IT01,
IT0, IT1, IT2, ... IT16, a SRPS standard predvi a 20
kvaliteta i to: IT01, IT0, IT1, IT2, ... IT18.
140

120
Osnovna tolerancija u m

100

80

60

Uticaj kvaliteta na
40

veli inu tolerancije

20

0
4 5 6 7 8 9 10
Kvalitet tolerancije 35
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Nazivna mera
• Sistem standardnih tolerancija obuhvata, za sada,
nazivne mere od 1 ... 3150 mm.
• Nazivne mere od 1 ... 500 mm su razvrstane u 13
grupa (podru ja), na primer: od 1 do 3 mm je prva
grupa; od 3 do 6 mm druga grupa, ... , od 400 do 500
mm je trinaesta grupa.
• Za mere od 500 do 3150 mm postoji 8 podru ja i to za
kvalitete po ev od IT6 pa nadalje.

36
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Veli ina tolerancijskog polja u zavisnosti od podru ja

nominalne mere:

37
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Položaj tolerancijskog polja se definiše slovima latinske

azbuke (jedno ili dva slova).
• Velika slova se koriste za otvor (unutrašnja mera);
• Mala slova se koriste za osovinu (spoljašnja mera).

Karakteristi na polja su h i H.
Kod polja h gornje grani no odstupanje je jednako nuli;
Kod polja H donje grani no odstupanje je jednako nuli.

38
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

+
Osnovna odstupanja

B
EI

C
CD
D E EF K M N P R N u lta lin ija
F FG G H S T U V

ES
X

Nazivna mera
Y Z
J ZA
JS ZB
ZC
-

a) O TVOR Položaji
tolerancijskih
+ zc
polja
Osnovna odstupanja

zb
za

ei
z
v x y
N u lta lin ija f fg g h r s t u
e ef k m n p
cd d

Nazivna mera
es

c j
j
s
b
-
a

b ) O S O V IN A
39
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Oznaka tolerancija

Tolerancija dužinske mere se ozna ava tako što se iza

nazivne mere stavlja slovna oznaka koja ozna ava položaj
tolerancijskog polja i broj koji ozna ava kvalitet, na
primer: 70 r6, 50 h6, 210 H8, itd.

Primer: 80 p7
80 – nazivna mera osovine,
p – položaj tolerancijskog polja osovine,
7 – kvalitet tolerancije.
40
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Vrste naleganja

Naleganje obrazuju dva dela jednog sklopa (osovina

i otvor) istih nazivnih mera.
Naleganje osovina-
osovina-otvor po svom karakteru može da
bude:
• labavo naleganje (naleganje sa zazorom),
• vrsto naleganje (naleganje sa preklopom),
• neizvesno naleganje.

41
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Naleganje sa zazorom - labavo naleganje ostvaruje se

kada je mera otvora i u najnepovoljnijem slu aju ve a od
mere osovine.

Z max
Zmin
Minimalni zazor

Maksima lni zazor

Labavo naleganje obrazuju svi sklopovi po ev od H/a do

H/h i inverzni. 42
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Maksimalni zazor:

Minimalni zazor:

Srednji zazor:

Tolerancija sklopa sa zazorom:

43
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Naleganje sa preklopom – vrsto naleganje se ostvaruje

ako su mere osovine i u najnepovoljnijem slu aju ve e od
pre nika otvora.

P min
P max

Minimalni zador
Maksimalni zador

vrsto naleganje obrazuju svi sklopovi po ev od H/p

do H/zc i inverzni. 44
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Maksimalni zador (preklop):

Minimalni zador (preklop):

Srednji zador (preklop):

Tolerancija sklopa sa preklopom:

45
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Neizvesno naleganje je naleganje koje obezbe uje bilo

zazor bilo zador u zavisnosti od ostvarenih mera otvora i
osovine.
Maksimalni zazor

P max
Z max
Z max
P max

Maksimalni zador

Neizvesno naleganje obrazuju sklopovi H/j, H/k,

H/m, H/n i inverzni. 46
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Maksimalni zazor:

Maksimalni zador (preklop):

Tolerancija sklopa sa neizvesnim naleganjem:

47
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Sistemi naleganja

U cilju ograni avanja broja mogu ih kombinacija položaja

polja otvora i osovine koriste se dva sistema naleganja
(podešavanja) i to:

Sistem naleganja zajedni ki otvor ili sistem zajedni ke

tolerancije unutrašnje mere (SZUM);
Sistem naleganja zajedni ka osovina ili sistem
zajedni ke tolerancije spoljašnje mere (SZSM);

48
Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Sistem naleganja zajedni ki otvor ili sistem zajedni ke

tolerancije unutrašnje mere (SZUM) je sistem kod koga je
za otvor usvojeno polje H dok se polja osovine biraju u
zavisnosti od sklopa koji se želi ostvariti.
30 +32
naleganje sa zadorom
( m) +23
20 +19
ES = +15
10 +10
+4,5 +10
+ +1 EI = 0
0 0
D (d) = 10 mm

- -4,5
10 -9 neizvesno naleganje
-13
20 -22 naleganje sa zazorom

Primeri: 42H6/f8, 92H7/m8, 102H6/s8, itd. 49

Mašinski elementi TOLERANCIJE
______

Sistem naleganja zajedni ka ka osovina ili sistem

zajedni ke tolerancije spoljašnje mere (SZSM) je sistem
kod koga je za osovinu usvojeno polje h dok se polja
otvora biraju u zavisnosti od sklopa koji se želi ostvariti.
30 +28 naleganje sa zazorom
( m)
20
+15 neizvesno naleganje
+13
10 +7
+ es = 0
0 0
- -4
D (d) = 10 mm

-7
10 ei = -9
-15
-19 -17
20

30 naleganje sa zadorom -32

Primeri: 42h6/F8, 92h7/M8, 102h6/S8, itd. 50