Univerzitet u Kragujevcu

Filološko-umetnički fakultet

Odsek za muzičku umetnost

Semnarski rad iz predmeta medijski oblici muzike 4

Članak o simfonijkom orkestru ''Gvardija''

Student: Mentori:

Katarina Savic, 174026 Vanr.prof. Marija Ćirić

Ass. Katarina Lazarević

Kragujevac

2019.
 Muzika kao kultura

OD IDEJE DO SPEKTAKLA

Teodora Dimitrijević donosi nov zvuk gradu Požarevac sa simfonijskim orkestrom

''Gvardija''

Grad Požarevac nikada radije nije imao simfonijski orkestar, ali je imao prvi profesionalni
orkestar “Knjaževsko-serbske bande“, koji je osnovan od strane Miloša Obrenovića 1831.
godine, u okviru Prve gardijske jedinice osnovane na Đurđevdan 1830. Godine. Josif Šlezinger je
vodio ovaj orkestar, koji je u sastavu imao najučenije muzičare. Svirali su se vojnički marševi,
ali i tradicionalne srpske kompozicije, koje danas, u 21. veku, „Gvardija“ nastoji da očuva u
programu svojih koncerata.

Nove zvuke u Požarevacu nam donosi mlada Teodora Dimitrijević, koja je završila master
studije iz violine i osnovne akademske studije iz solo pevanja na Fakultetu muzičke umetnosti u
Beogradu. Teodora od 2015. godine radi kao profesor violine u muzičkoj školi „Stevan
Mokranjac“ u Požarevcu, a „Gvardiju“ je osnovala 2016. godine. Požarevac time postaje treći
grad u Srbiji koji ima orkestar ovakvog tipa.

logo simfonijskog orkestra ''Gvardija''

U intervjuu koji sam uradila sa Teodorom, ona govori kako je za ideju o samom simfonijskom
orkestru nekoliko motiva bilo u igri: ''Poželela sam da Požarevac ima nešto što nije imao puno
prilika da čuje u svom gradu, da napravim spektakl i izazovem reakcije kod ljudi koji ne slušaju
klasičnu muziku nakon što, iz znatiželje, dodju na naš koncert. Znala sam da moje kolege iz
škole, sjajni muzičari, nemaju priliku da sviraju u bilo kom sastavu van škole. Znala sam da
škola ima sjajne djake koji nemaju priliku da steknu odredjeno iskustvo u mešovitom ili
simfonijskom orkestru. Takodje sam želela da leto ne provedem odmarajući već stvarajući. I eto
ideje, imala sam članove, želju, spektakl u ideji i sve se to ostvarilo u roku od mesec dana nakon
napornih proba, odredjivanja programa i rada sa najmladjima u orkestru. Sve su reakcije bile
pozitivne, nismo razočarali ljude koji su nam pružili ogromnu podršku da se projekat ostvari, a to
su ljudi koji su dan danas na čelu grada.''.

Zatim govori koliko je truda bilo uloženo u osnivanju simfonijskog orkestra ''Gvardija'':

''Zaista mnogo, trebalo je organizovati preko 50 ljudi, neki su dolazili iz Beograda zato što u
našoj školi nemamo horniste, oboiste itd. Imati u vidu njihov prevoz, potom odrediti prikladan
program za otvaranje „Ljubičevskih konjičkih igara“, odrediti prostor za vežbanje, vremenski
period proba, navežbati sa najmladjima koji nikada nisu svirali u tako velikom sastavu i nemaju
ideju o orkestarskom zvuku i sve to za mesec dana! Zaista zvuči kao nemoguća misija sad kad
pogledam sve navedeno. Ali mi smo uspeli, mislim da je naša tajna u tome što se svi mi u
orkestru družimo, poštujemo i podržavamo. Nema sujete, pomažemo jedni drugima i svima je
cilj da se program spremi i da zvučimo svaki put sve bolje.''

Potpuni sastav ''Gvardije'' čine profesori koji rade u muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ i njihovi
najbolji djaci, muzičari iz grada koji ne rade u školi ali su profesionalci i svirački aktivni i kolege
iz Beograda koje su deo Beogradske filharmonije, orkestra „Binički“ i takodje profesori iz
muzičkih škola u Beogradu.

Simfonijski orkestar ''Gvardija''

Simfonijski orkestar ''Gvardija'' sadrži vokalne i instrumentalne soliste, kako studente i đake,
među kojima su flautistkinje Marija Milić, Nora Stošić, Anastasija Vojinović, trubač Kosta
Bogdanović, saksofonista Pavle Pavlović, Đurđa Zdravković, Miloš Jovanović, tako i profesore
poput soprana Marte Blagojević, saksofoniste Predraga Paunovića,...

Međutim, postoji i manji simfonijski sastav, koji čini oko trideset izvođača, kojim najčešće
diriguje sama Teodora Dimitrijević. Ovaj sastav nastupa na manjim kulturnim dešavanjima i
gostovanjima kakvo je, na primer, bilo u Prvoj Kragujevačkoj gimnaziji, dok je veći sastav
rezervisan za veća dešavanja i veće festivale, kakav je, na primer, obeležavanje godišnjice
Požarevačkog mira.

Pored Teodore Dimitrijević, orkestrom rukovodi i Snežana Milovanović, profesor u muzičkoj

školi ''Stevan Mokranjac'' u Požarevcu, ali i Stefan Zekić, jedan od dirigenata Narodnog
pozorišta u Beogradu.

Bitnu ulogu u simfonijskom orkestru ''Gvardija'' ima i profesor muzičke škole ''Stevan
Mokranjac'' iz Požarevca, Ilija Rajković, koji je član orkestra od sam osnivanja, sa kime sam
takođe odradila intervju. Njegov zadatak je bio da odredi koji bi se program svirao na
koncertima. On piše većinu orkestarskih aranžmana za kompozicije koje se ne mogu naći u
biblioteci ili na internetu. Na koncertu je uz klavir. Kao pijanista je tu da podrži ceo zvuk
orkestra. Mogu primetiti da se Ilija ne vodi striktno notnim tekstom ispred sebe, već ubaci neku
harmoniju po njegovom ukusu koja doprinese drugačijem zvuku kompozicije u odnosu na onaj
na koji su ljudi navikli, ali koji zvuči fantastično.

Pitala sam Iliju šta mu je posebno ostalo u sećanju dosadašnjeg rada sa simfonijskim orkestrom
''Gvardija'', na šta mi je odgovorio: ''Interesantno je to da smo saradjivali na mojoj autorskoj
kompoziciji za orkestar povodom obeležavanja tristogodišnjice od potpisivanja „Požarevačkog
mira“. Tom prilikom grad Požarevac je želeo da taj jubilej obeleži na spektakularan način,
„Gvardija“ je bila nosilac celokupnog muzičkog programa, a Teodora je tom prilikom želela da
publici predstavi nešto potpuno novo i posebno. Imala je ideju kako kompozicija treba da zvuči,
redosled slika srpske muzičke teme, austrijkog valcera i turske teme i to sam sproveo u delo.
Mislim da je to na neki način kruna naše saradnje, ono što će ostati iza nas.''

Par puta sam mogla da prisustvujem i slušam probe simfonijskog orkestra ''Gvardija''. One
izgledaju veoma energično, nasmejano i relaksirano. Prvo se čita ono novo, intonacija se dovodi
u red, potom muzička nijansiranja. Zatim se radi na nečemu što je već dobro uvežbano ali ono
što je najinteresantnije kod muzike, uvek možeš da izmisliš nešto novo u kompoziciji, lepše i
interesantnije. ''Nemamo običaj da na probama uvežbavamo sav repertoar koji smo nekada
odsvirali, već muzička organizacija proba zavisi od muzičkog programa na predstojećem
koncertu. Nakon ovoliko vremena od osnivanja orkestra postali smo već dovoljno uigrani tako
da nam ne treba mnogo vremena da se vrati u formu kompozicija koju smo odsvirali pre par
godina ili uvežba nešto novo.'' rekla je Teodora.

„Gvardija“ se kao orkestar nije nikada takmičio. Njegova „misija“ je pre svega promocija grada,
edukacija mladih ljudi i bogatiji umetnički život u Požarevcu.

Orkestar je prethodnih godina nastupao u raznim gradovima u Srbiji, npr. u Kragujevcu,

Beogradu, Velikoj Plani, Golupcu. Prvi put je van zemlje nastupao u Temišvaru, i samim tim je
doprinuo boljoj medjugradskoj i kulturnoj saradnji Požarevca i Temišvara.

Na repertoaru simfonijskog orkestra ''Gvardija'' se može čuti od klasične muzike, preko filmske,
stranih popularnih obrada, marševa, igri pa sve do naše tradicionalne muzike, poput Mađarskih
igara, Marša na Drinu, Pirati sa Kariba, Tango por una Cabeza, Pink Panter, O sole mio,
Preleteše price lastavice, Jesam li ti jelane, Hajde Jano,... Što nam govori da publika na
njihovom koncertu ne mora da bude pristalica samo klasične muzike jer oni i ne sviraju samo
klasiku, ali svakako, kroz šaroliki program, nam je približe.

Simfonijski orkestar ''Gvardija''

Sigurna sam da simfonijskom orkestru ''Gvardija'' sledi sjajna budućnost. Ko nije posetio barem
jedan od njihovih koncerta, ne zna šta propušta. Nastup ''Gvardije'' je preliven emocijama, svaki
ton koji se odstvira možete da osetite na sopstvenoj koži. Vrhunski instrumentalisti i pevači
svojim talentom čine da se na sceni dogodi magija, a ta magija dovodi do spektakla.