НЕЗАВИСНИ УНИВЕРЗИТЕТ

БАЊА ЛУКА

КОНФЛИКТНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ И УСПЈЕХ УЧЕНИКА

МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА
- пројекат истраживања –

МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Доц. др Маја Трифуновић Ивана Маниташевић

Бања Лука, 2014. год.

 УВОД

Оно што нас занима јесте колико се наша школа занима за емоције ученика и
њихову мотивисаност не само за школско учење, него и за живот уопште. До сада
није придаван посебан значај емоцијама и емоционалном васпитању сматрајући да
оно није битно за васпитно-образовни систем. Чак је вриједило мишљење да
емоције не само да су небитне, него су чак ометачи у настави. Сада је, међутим,
јасно да се емоцијама мора дати значајно мјесто, јер су они увелико покретачи код
ученика, а посебно код ученика млађег школског узраста. Ови ученици још увијек
реагују отворено, неприкривено на дешавања око себе.
У оквиру овог рада биће презентована нека од теоријских сазнања о
емоцијама, когнитивном развоју те конфликтним оријентацијама ученика у
свакидашњим, стресним ситуацијама. Сврха овог рада је да се, кроз испитивање 'на
терену', тј. у учионици, сагледа тренутна ситуација кад су у питању конфликтне
оријентације ученика млађе школске доби.

ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ

ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА

Конфликтне оријентације ученика

Конфликти су саставни дио интеракције међу људима, а посебно међу

дјецом нижег школског узраста. Јављају се приликом рјешавања проблема,
доношења одлука или учења. Како се све активности обављају у малим групама,
сваки члан групе, на себи својствен начин, прилази рјешавању проблема. Различита
виђења рјешавања истог проблема доводе до појаве конфликтне ситуације. Она се
разрјешава когнитивним или емотивним конфликтом, а некада прерасте и у
физички конфликт (Сузић, 2005, стр.349).
У овом раду позабавићемо се, укратко, са четири могуће конфликтне
оријентације код ученика – пасивност, асертивност, конфликтност и
самооптуживање.

2
 Школски успјех

Све претходно наведено – емоције, когнитивни аспект личности, његов

социјални развој, те конфликтна оријентација, умногоме утичу на школски успјех
ученика.
Ако школски успјех није мјерило знања ученика, на шта онда треба да
обратимо пажњу да би тог ученика припремили и обучили да се снађе у животу?
Одговор нам се нуди кроз кључне компетенције личности. Савладавањем вјештина
унутар компетенција, ученик се оспособљава за квалитетан живот.
У овом раду истакнућемо оне компетенције које су најважније ученику за
даљи живот и рад. Оне су распоређене у четири подручја:
- когнитивне,
- емотивне,
- социјалне и
- радно-акционе.
У сфери когнитивних компетенција наводимо следеће:
- издвајање битног од небитног,
- разумијевање проблема,
- фабриковање нових идеја и рјешења.
Сфера емотивних или афективних компетенција је нешто значајнија за овај
рад, те јој је дато и више простора:
- емоционална свијест, препознавање својих и туђих емоција,
- самопоуздање, јасан осјећај властитих моћи и лимита,
- самоконтрола, контрола ометајућих емоција и импулса,
- емпатија и алтруизам,
- адаптабилност, флексибилност у прихватању промјена.
С обзиром да је у раду посебна пажња дата социјализацији личности
ученика, и овдје ћемо навести неке од социјалних компетенција:
- разумијевање других индивидуа и група,
- ненасилна комуникација,
- уважавање различитости, толеранција, демократичност.
Радно-акционе компетенције нису у толикој мјери повезане са овим
истраживањем, али споменућемо оне које би могле имати утицаја на њега:
- комуникацијска писменост,
- оптимизам и унутрашња мотивисаност,

3
 - професионалност савјесност,
- преузимање одговорности за лична остварења
Овај кратак осврт на теоријску основу конфликтних оријентација ученика
уводи нас у истраживачки дио овог рада.

РАЗВОЈ ЕМОЦИЈА

Емоције дјеце разликују се од емоција одраслих. То потврђују и

истраживања до којих су дошли психолози.
Ако говоримо о карактеристикама дјечијих емоција треба истаћи да су оне
површинске–спонтане и лако се уочавају специфичним понашањем дјетета. Такође,
оне су краткотрајне, јављају се изненада и исто тако брзо нестају. И поред свега
тога, морамо напоменути да су емоције дјетета снажне.

КОГНИТИВНИ РАЗВОЈ ДЈЕТЕТА

О когнитивном развоју дјетета говорићемо преко теорије когнитивног

развоја од Пијажеа и Виготског.
Фазе у когнитивном развоју личности, према Пијажеу су сљедеће:
-Стадиј сензомоторне интелигенције,
-Стадиј преоперативног мишљења,
-Стадиј конкретних операција,
-Стадиј формалних операција
За Виготског су, такође, карактеристични стадији когнитивног развоја.
Међутим, за разлику од Пијажеа, његова подјела је нешто другачија и изгледа
овако:
- Стадиј од рођења до треће године живота
- Стадиј од треће до седме године живота
- Стадиј изнад седам година

4
СОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА ЕМОЦИОНАЛНО-КОГНИТИВНЕ
РЕАКЦИЈЕ ДЈЕТЕТА

Социјални развој умногоме утиче на когнитивни, али и на емоционални

свијет дјетета. Неки битни социјални фактори су друштвено уређење, породица,
предшколске и школске установе, група вршњака и медији.

Друштвено уређење као социјални фактор

Када говоримо о друштвеном уређењу мислимо првенствено на моралне
норме које друштво и држава постављају пред сваког појединца.

Породица и њен утицај на социјализацију дјетета

Утицај породице је највећи у раном дјетињству. Породица је, уједно, и
фактор под чијим је утицајем дијете већи дио свог живота.

Предшколске установе и школа

У нашој држави је још увијек мали број дјеце обухваћен предшколским
васпитањем. Предшколске установе као што су обданишта или вртићи играју
велику улогу у социјализацији дјетета.
Поласком у школу ствара се прилика за нове социјалне контакте, а тиме и
нове промјене у емоционалном животу дјетета.
Претходно наведено јасно указује на важност школе у емоционалном развоју
ученика.

Вршњаци као социјални фактор

Под утицајем групе вршњака дијете је способно и спремно на све. Дружење
са дјецом исте старосне доби је веома важно средство социјализације. Што је дијете
старије, утицај групе вршњака је већи. Они међусобно размјењују и усклађују
социјалне вриједности и ставове, како пожељне тако и оне непожељне. У овој
социјалној средини неке емоционалне реакције дјетета се учвршћују, а друге
потискују.
Вршњачка група може уједно бити и 'васпитна ињекција' у рукама
наставника. Наставници би то требали имати у виду и у том правцу усмјерити своје
активности.

Медији у служби социјализације

О медијима и њиховом утицају се доста говори у педагогији и психологији.
Као и други фактори социјализације, и они имају 'двије стране медаље'. Међутим, у

5
овом раду се не бисмо освртали на добре и лоше аспекте медија у социјализацији
дјетета, него на њихова достигнућа и утицај на понашање дјеце.

6
 МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Предмет и проблем истраживања

Предмет овог истраживања су личносне варијабле пасивност, асертивност,

конфликтност и самооптуживање у односу на школски успјех ученика нижих
разреда основне школе. То је веома актуелно питање наше наставне праксе.

Циљ истраживања

Циљ нашег истраживања је испитати да ли постоји веза између емоционалне

реакције ученика ниже школске доби и њиховог школског успјеха.

Задаци истраживања

- Испитати међуоднос пасивности, асертивности, конфликтности и

самооптуживања код ученика нижих разреда;
- Испитати повезаност успјеха у настави са пасивним, асертивним,
конфликтним и самооптужујућим реаговањем ученика;
- Испитати да ли постоји разлика у полу када су у питању конфликтне
оријентације ученика нижих разреда основне школе;
- Испитати разлике у пасивном, асертивном, конфликтном и само-
оптужујућем реаговању ученика по старосној доби.
-

Варијабле истраживања

У сваком педагошком истраживању постоје зависне и независне

варијабле. У овом истраживању зависне варијабле су: пасивност, асертивност,
конфликтност и самооптуживање, док су независне варијабле: успјех, пол и
старосна доб ученика.

Хипотезе истраживања

Главна или основна хипотеза је претпоставка од које крећемо приликом

истраживања. Њу желимо да потврдимо или одбацимо. Уз њу, постављају се и
помоћне које се успут могу испитати, а чији резултати, такође, могу бити
интересантни за истраживање. У нашем истраживању главна хипотеза гласи:
Претпостављамо да можемо установити везе/односе између школског
успјеха и конфликтних оријентација ученика (пасивност, асертивност,
конфликтност и самооптуживање).

7
Помоћне хипотезе:

a) Очекујемо да је међуоднос пасивности, асертивности, конфликтности и

самооптуживања код ученика нижих разреда основне школе статистички
значајан;
b) Претпостављамо да код ученика млађе школске доби постоји значајна
разлика између пасивности, асертивности, конфликтности и
самооптуживања с обзиром на узраст.
c) Претпостављамо да, с обзиром на пол ученика, постоје значајније разлике
у конфликтним оријентацијама ученика млађе школске доби;

Методе истраживања

Методе које ћемо користити у овом истраживању су: Метода теоријске

анализе и Дескриптивна метода или Сервеј истраживачки метод.

Научно-истраживачке технике и инструменти

Истраживачке технике

Приликом истраживања користићемо анализу садржаја и анкету као

истраживачке техние. Ученици ће одговарати на питања заокружујући један од
четири понуђена одговора за свако постављено питање.

Мјерни инструмент

За потребе истраживања одабран је упитник са листом за одговоре и кључем

рјешења. Инструмент се зове ''ПАКС-ПРОФИЛ'', а одабран је, уз помоћ ментора
(види: Сузић, 2005).
Упитник је састављен од десет питања са по четири понуђена одговора.
Питања су веома опширна јер описују ситуације у којима су се ученици већ
налазили, или ситуације у којима би се могли задесити. Због тога је за сваког
ученика одштампан лист за одговоре. У врху тог листа налазе се питања везана за
опште податке о ученику: мјесто, назив школе, разред и одјељење, име и презиме
ученика, датум и успјех ученика на полугодишту. Испод тих података налази се
нумерисано 10 питања са понуђеним а,б,ц и д одговорима. Ученицима су прво
читана питања, потом понуђени одговори, а они су у својим листама заокруживали
слово испред оног одговора за које су се сами одлучили. Тако смо сазнали начин на
који би сваки ученик реаговао у појединим ситуацијама.

8
 Такође, ради сумирања података о реаговању сваког појединог ученика,
кориштен је и кључ рјешења за ПАКС-ПРОФИЛ. Кључ рјешења замишљен је као
мала табела у коју се уписује 10 бодова за сваки одговор. Како ученици не би увијек
заокруживали очекивани, тј. пожељни одговор, одговори нису дати истим редом у
сваком питању, него су измјешани. Због тога и табелица за сваки одговор изгледа
другачије (види: Прилози, Кључ рјешења за ПАКС-профил)). У доњем дијелу
кључа рјешења дата је нешто већа табела у којој се бројчано уписује израженост
својства код личности – пасивност, асертивност, конфликтност или
самооптуживање. Свака од наведених својстава има своју слабу (од 0-40), средњу
(од 40-70) и јаку (од 70-100) израженост.

Баждарење инструмента
Баждарење мјерног инструмента ће се обавити Кронбаховим алфа методом
поступка баждарења како би се утврдила унутрашња конзистентност инструмента.

Популација и узорак истраживања

Популација на коју се односи ово истраживање су ученици од другог до

петог разреда основне школе.
Узорак око 500 ученика укупне популације из пет одјељења другог, трећег,
четвртог и петог разреда.

Статистичка обрада података

Поступци обраде података

Поступак обраде података састоји се из:

a) сигнирања – уписивања категорија којој одређени појам припада;
b) груписања – сврставања сигнираних података у исте категорије;
c) табелирања – уписа података у табеле из којих се израчунавају статистичке
вриједности и
d) корелационе анализе – мјерење међузависности између појава.

Статистичке вриједности које ће се користити за потребе истраживања су:

аритметичка средина (М), стандардна девијација (СД), т-вриједност и Пирсонов
коефицијент корелације. Обрада података биће обављена помоћу рачунара и ста-
тистичког програма СПСС 13.0 фор Wиндоwс.
.

9
 Организација и ток истраживања

Пројектом је планирано да се истраживање проведе током мјесеца марта

текуће године у три основних школа на регији Добој. Истраживање ће обухватити
око 500 ученика другог, трећег, четвртог и петог разреда, а биће спроведено је уз
помоћ упитника ''ПАКС-ПРОФИЛ''.

10
 ЛИТЕРАТУРА

(абецедно)

Алвидрез, Ј., Wеинстеин, Р. С. (1999). Еарлy теацхер перцептионс анд латер

студент ацадемиц ацхиевемент. Јоурнал оф Едуцатионал Псyцхологy, 91,
731–746.

Банђур, В., Поткоњак, Н. (2006). Истраживачки рад у школи – Акциона

истраживања. Београд: Школска књига.

Бецкер, М., МцЕлванy, Н. & Кортенбруцк, М. (2010). Интринсиц анд Еxтринсиц

Реадинг Мотиватион ад Предицт оф Реадинг Литерацy: А Лонгитудинал
Студy. Јоурнал оф Едуцатионал Псyцхологy, 102(4), 773-785. дои:
10.1037/а0020084

Блаир, Ц. (2002). Сцхоол реадинесс: Интегратинг цогнитион анд емотион ин а

неуробиологицал цонтептуализатион оф цхилдрен’с фунцтионинг ат
сцхоол ентрy. Америцан Псyцхологист, 57(2), 111-127. дои: 10.1037/0003-
066X.57.2.111

Бранковић, Д. (2000). Педагошке основе васпитно-образовног процеса.

Педагошко-психолошке и дидактичко-методичке основе васпитно-
образовног рада (стр. 11–89). Бања Лука: Друштво педагога Републике
Српске

Брендген, М., Wаннер, Б., & Витаро, Ф. (2006). Вербал абусе бy тхе теацхер анд
цхилд адјустмент фром киндергартен тхроугх граде 6. Педиатрицс, 117,
1585–1598.

Фрy, П. С., & Цое, К. Ј. (1980). Интерацтион амонг дименсионс оф ацадемиц

мотиватион анд цлассроом социал цлимате: А студy оф тхе перцептионс
оф јуниор хигх анд хигх сцхоол пупилс. Бритисх Јоурнал оф
Едуцатионал Псyцхологy, 50, 33–42.

11
Гојков, Г., Круљ, Р., Кундачина, М. (2005). Лексикон педагошке методологије.
Вршац: Виша школа за образовање васпитача.

Големан, Д. (2010). Социјална интелигенција: нова наука о људским односима.

Београд: Геопоетика

Гутовић, В. (2000). Психолошке основе васпитно-образовног рада. У књизи:

Педагошко-психолошке и дидактичко-методичке основе васпитно-
образовног рада (стр. 341–413). Бања Лука: Друштво педагога Републике
Српске.

Илић, М. (2000). Дидактичко-методичке основе васпитно-образовног рада. У

књизи: Педагошко-психолошке и дидактичко-методичке основе
васпитно-образовног рада (стр. 91–272). Бања Лука: Друштво педагога
Републике Српске.

Ладд, Г. W., Бирцх, С. Х., & Бухс, Е. С. (1999). Цхилдрен’с социал анд
сцхоластиц ливес ин киндергартен: Релатед спхерес оф инфлуенце.
Цхилд Девелопмент, 70, 1373–1400.

ЛаФранце, М. & Банаји, М. (1992). Тоwард а рецонсидератион оф тхе гендер–

емотион релатионсхип. Ин М. С. Цларк (Ед.), Ревиеw оф персоналитy
анд социал псyцхологy: Емотионс анд социал бехавиор (Вол. 14, пп. 178–
202).Неwбурy Парк, ЦА: Саге.

Матијевић, М. (1994). Хумор у настави: педагошка и методичка анализа.

Загреб: УНА-МТВ

Миливојевић, З. (2000). Емоције. Нови Сад: Прометеј.

Миллер, Б. (2001). Како остварити успјешан контакт са ученицима:

Приручник за наставнике. Сарајево: Сарајевска трибина.

Мужић, В. (1979). Методологија педагошког истраживања. Сарајево: ИГКРО

“Свјетлост” – ООУР Завод за уџбенике.

Нтоуманис, Н., Баркоукис, В. & Тхøгерсен–Нтоумани, Ц. (2009). Девелопментал

трајецториес оф мотиватион ин пхyсицал едуцатион: Цоурсе,

12
 демограпхиц дифференцес, анд антецедентс. Јоурнал оф Едуцатионал
Псyцхологy, 101(3), 717–728. дои:10.1037/а0014696

Паттал., А. Е., Цоопер, Х., & Wyнн, Р. С. (2010). Тхе еффецтивенесс анд
релативе импортанце оф цхоице ин тхе цлассроом. Јоурнал оф
Едуцатионал Псyцхологy, 102(4), 896–915. дои: 10.1037/а0019545

Педагошки речник 1 (1967). Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије.

Педагошки речник 2 (1967). Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије.

Поткоњак, Н, и Шимлеша, П. (1989). Педагошка енциклопедија 2. Београд:

Завод за уџбенике и наставна средства; Загреб: Школска књига; Сарајево:
Свјетлост; Титоград: Републички завод за унапређивање васпитања и
образовања; Нови Сад: Завод за издавање уџбеника.

Службени гласник Републике Српске бр. 22 (2002). Бања Лука.

Службени гласник Републике Српске бр. 44 (2012). Бања Лука.

Смиљанић-Чолановић, В., Толичић, И. (1990). Дечија психологија. Београд:

Завод за уџбенике и наставна средства.

Сузић, Н. (2007а). Примијењена педагошка методологија. Бања Лука: XБС.

Сузић, Н. (2008а). Емоције и афективни стилови у настави. Педагогијска

истраживања 2, стр. 153–165. Загреб.

Сузић, Н., Трифуновић, М. (2012). Ентузијазам наставника. Необјављени

рукопис.

Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 1. Београд: Научна књига и Учитељски

факултет.

Wитт, П., Wхеелесс, Л., & Аллен, М. (2004). А мета-аналyтицал ревиеw оф тхе
релатионсхип бетwеен теацхер иммедиацy анд студент леарнинг.
Цоммуницатион Монограпхс, 71(2), 184–207.

13
ПРИЛОЗИ

14
 ПАКС-ПРОФИЛ
Пасивност, асертивност, конфликтност, самооптуживање

Ако искрено одговорите на сва питања, сазнаћете више о свом односу према
конфликту, што ће вам помоћи да боље реагујете у случају сукоба са другим
особама.
Изаберите један од четири понуђена одговора и заокружите слово испред њега:
а, б, ц или д. Ако се деси да има више одговора које би изабрали за једно питање, не
брините. Како је већ познато, многи од нас настоје да направе баланс или
равнотежу између двају једнако значајних рјешења-стога, изаберите само један
одговор.

1. Већ дуго чекаш у реду, одједном се неко са стране угурао преко реда. Ти
ћеш:

a) Помислити како је та особа сирова и рећи ћеш јој то.(А)

b) Повјеровати да такве ствари теби људи увијек чине јер си сам крив
што ти то никад не урадиш.(С)
c) Слећи раменима и помислити како то није важно. (П)
d) Прићи ћеш насртљивцу и енергично тражити да изађе из реда и стане
на заачеље. (К)

2. Једног ученика учитељица тетоши, за сваку ситницу га хвали и даје му

незаслужено високе оцјене. Ти ћеш:

a) Рећи том ученику да је улизица и папак и нека се дружи са

учитељицом, а не с тобом. (К)
b) Доживјети ово као тотално нефер и директно одмарширати до
наставника и тражити објашњење.(А)
c) Вјеровати да се ништа не може урадити и да ти никад нећеш добити
ништа слично. (П)
d) Завидјети том ученику јер ти немаш такву способност удварања
наставнику.(С)

3. Договорио си да се видиш с неким, али се та особа није појавила. Ти

ћеш:

a) Осјећати се разочарано и помислити да те људи не цијене.(С)

b) Телефонирати да провјериш да ли за изостанак постоји неки разлог .
(А)
c) Чекати у нади да ће се та особа појавити. (П)
d) Разљутити се и помислити какву оштру критику ћеш упутити тој
особи кад се сретнете. (К).

15
4. У групи се расправља о важном проблему. Ти си дао сјајну идеју за
рјешење тог проблема, али то нико неће да саслуша и уважи. Ти шећ:

a) Повисити тон и рећи осталима како ништа не схватају, како су

неозбиљни. (К)
b) Помислити како си сам крив јер се ниси изборио да те уважавају. (С)
c) Заћутаћеш јер видиш да не вриједи ишта говорити. (П)
d) Покушаћеш да се надовежеш на ону идеју која доминира у групи, да
би показао како разумијеш и да би затим то повезао са својом идејом.
(А)

5. Већ дуго те гњави особа које се није лако отрести. Ти ћеш:

a) Помислити да ће то само од себе престати и трпјећеш даље. (П)

b) Објаснити тој особи да ти она смета и досађује и тражити да
престане. (А)
c) Кад ти пукне филм, рећи тој особи све што треба да чује, да је
гњаватор, досадан и да те већ једном остави на миру. (К)
d) Помислити да се за тебе увијек каче такви типови. (С)

6. Играш у школској репрезентацији. У одлучној кошаркашкој утакмици

у посљедњем секунду имаш слободна бацања која одлучују меч – и
промашиш. Ти ћеш:

a) Бацити лопту и проклети кошарку – никад је више нећеш играти. (К)

b) Помислити: ''Знао сам, то се мени мора десити''. (С)
c) Помислити како треба више тренирати слободна бацања али и радити
на вјежбама самоконтроле. (А)
d) Отићи у свлачионицу, што прије заборавити. (П)

7. Радиш као конобарица. Шеф ти пије крв на сламку – стално зановијета,

ништа му није добро што урадиш. Ти ћеш:

a) Објаснити шефу да те он гњави и тражити да за даљи рад постави

јасне захтјеве. (А)
b) Кад ти пукне филм, бацити тацну и рећи шефу оно што заслужује. (К)
c) Трпјећеш и радити. (П)
d) Помислићеш како шеф само тебе гњави јер немаш храбрости или
памети да му се супротставиш. (С)

8. На телевизији су ти досадили политичари и глупи водитељи. Ти ћеш:

a) Угасити ТВ и одлучити да се никада не бавиш политиком. (К)

16
 b) Помислити како то код нас мора тако бити. (П)
c) Помислити како немаш среће што си се родио у овој држави и да те
ништа боље не може ни снаћи. (С)
d) Зваћеш уредника или му написати писмо, критиковати програм и
тражити да се програм модернизује. (А)

9. Трудиш се, али никако не можеш ријешити математички проблем. Ти

ћеш:

a) Помислити како ти не иде математика и одустати. (С)

b) Бацити књигу, проклети математику и учитељицу и отићи на фитнес
или фудбал да се растеретиш. (К)
c) Тражити од некога инструкције. (А)
d) Наставити да трагаш за рјешењем. (П)

10. У групи са којом се дружиш једна особа ти се дрско наругала и

подсмјехнула. Ти ћеш:

a) Узвратити истом мјером. (К)

b) Помислити како то није важно и прећи преко тога. (П)
c) Помислити да си сам крив јер се та особа само теби руга зато што си
слабић. (С)
d) Рећи ћеш да је то непристојно, али да разумијеш ту особу и да би она
требала размислити о узроцима свог понашања. (А)

17
 ЛИСТ ЗА ОДГОВОРЕ

Мјесто: Име и презиме:

Школа: Датум:
Разред и одјељење: Успјех:

На питања се одговара заокруживањем једног од четири понуђена одговора.

1. а) 6. а)
б) б)
ц) ц)
д) д)

2. а) 7. а)
б) б)
ц) ц)
д) д)

3. а) 8. а)
б) б)
ц) ц)
д) д)

4. а) 9. а)
б) б)
ц) ц)
д) д)

5. а) 10. а)
б) б)
ц) ц)
д) д)

18
 К Љ У Ч рјешења за ПАКС-ПРОФИЛ

1. П А К С
а А
)
б С
) 6. П А К С
ц П а К
) )
д К б С
) )
ц А
)
2. П А К С д П
а К )
)
б А
) 7. П А К С
ц П а А
) )
д С б К
) )
ц П
)
3. П А К С д С
а С )
)
б А
) 8. П А К С
ц П а К
) )
д К б П
) )
ц С
)
4. П А К С д А
а К )
)
б С
) 9. П А К С
ц П а С
) )
д А б10. К П А К С
) а) К
ц
) А
б) П
д) П
19
)
ц С
)
д А
)
5. П А К С
а П
)
б А
)
ц К
)
д С
)

Својство Израженост својства код личности

0 – 40 слаба 40 – 70 средња 70 – 100 јака
П-пасивност
А-асертивност
К-конфликтност
С-самооптуживање

САДРЖАЈ

УВОД .................................................................................. 2

ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ

ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА ...................... 2
РАЗВОЈ ЕМОЦИЈА .................................................................... 4
КОГНИТИВНИ РАЗВОЈ ДЈЕТЕТА .......................................... 4
СОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈ И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА
ЕМОЦИОНАЛНО-КОГНИТИВНЕ РЕАКЦИЈЕ ДЈЕТЕТА ... 5

МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
Предмет и проблем истраживања ............................................... 7
Циљ истраживања ........................................................................ 7
Задаци истраживања .................................................................... 7
Варијабле истраживања .............................................................. 7
Хипотезе истраживања ............................................................... 7
Методе истраживања .................................................................. 8

20
 Научно-истраживачке технике и инструменти ....................... 8
Популација и узорак истраживања ........................................... 9
Статистичка обрада података .................................................... 9
Организација и ток истраживања ............................................. 10

ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................... 11

ПРИЛОЗИ .............................................................................................. 14

21