Ж И ВА Н Л.

Н Н ЕЖ Е ВИ Ћ

27. МАРТ 1941.

Са предговором

Радоја Л. Ннежевм1'а

New York, U. S. А .

Њујорн, Сједињене Америчне Државе

 Прво издање

19 79

'ОЈРП11i1П е 1979 ВУ ZIVAN L. KNШVICВ

Ш ШIПS 8.U.:",~~

Пишчево издање

Mlslc Prlntlng Company

640 Chilver Road, Windsor, Ontario, N8Y 21<2, Canada
 27· МАРТ 1941.

Јо ~-td-ta., wi/L
~v~.
- -----
Борна кола на раскрсници Милоша Велиног и Немањине улице.
Номандно место мајора Живана Л. Кнежевића 27. марта 1941.
Моме брату Јовану, свештенику,

убијеном од немачних војнина

21. онтобра 1941. у Краrујевцу
 САДРЖАЈ

Предговор Радоја Л. Ннежевића: На распућу .

/. Зло рађење . . 13
11. Људи и проблеми 35
111. Осврт на догађаје 57
IV. Наше припреме . 85
V. Тројни пант и Солун 115
VI. Стање духова . 135
Vll. Одлуна о удару . . 169
Vll I. Војсна иступа . . . 195
IX. Повратан демократији . 239
Х. Проба снага . . . . 265
XI. Крај режима ннеза Павла 305
Xll . Милионита народна мишица 329
Х/11. Одјеци и значај 27. марта . 337

ПРИЛОЗИ

1. Српсна црнва и 27. март 1941. .. . . . 359

. . . . .
11. Говор ђенерала Д . Симовића о преврату од 27. марта
пред Светим архијерејсним сабором 28. марта 1941 . . 361
111. Реч омладине и српских друштава о 25. и 27. марту . . 370
IV. Гласови савести и истине о 25. и 27. марту . . . . . 374
V. "Је ли 27. март 1941. плаћен?" (Изјава професора Р. В.
Сетон-Ватсона. Судски епилог једне клевете) . . . . 388
VI. Две антисемитске уредбе. [О скучавању јеврејсне еко­
номске делатности. Numerus clausus за Јевреје у шко-
лама) 393
Vll. Номандна места у јуrословенсној војсци половином
марта 1941. 396
Именин личности . 401
 ИЛУСТРАЦИЈЕ

Командни тенк на дан 27. марта 1941. с. 111

Јован Л . Кнежевић с. Vll

Између с. 128· 129

Нраљ Петар 11 (јуни 1942)
Кнез Павле у посети Хитлеру, 1. јуна 1939, Берлин
Д. Цветковић и Рибентроп 25. марта 1941.
у дворцу Белведере (Беч)

Италијански тенет тајне ноте о Солуну (25. март 1941)

Потврда Д. Цветковића о пријему тајних нота (25. март 1941)
Краљ Петар полаже заклетву пред Патријархом у Двору
28. марта 1941.
Патријарх Гаврило и ђенерал Симовић у Патријаршији
(28. март 1941)
Мајор Кнежевић доводи Д. Цветковића да преда дужност
ђенералу Д. Симовићу (29. март 1941)
Краљ Петар са министром Двора Р. Л. Кнежевићем и мајорима
Д. Зобеницом, Ж. Кнежевићем, С. Вохосном, В. Рожђаловсним
(27. март 1942.)
Седница Владе с краљем Петром (мај 1943)

Између с. 192·193
Скица о распореду трупа у центру града, 27. марта 1941.

Између с. 304·305
Душан Т. Симовић Радоје Л . Кнежевић

Боривоје Ј. Мир ковић Живан Л. Кнежевић

Павле Б. Катанић Никола А . Косић

Александар Маринковић Војислав Д. Пантелић

 Јосип Т. Сансида Јанов Н. Јововић

Радоје Ђ. Алексић Пантелија Ђ. Аленсић

Данило С. Зобеница Станимир П. Мишић

Властимир Ј. Рожђаловсни Светислав Чед. Вохосна

Мирољуб М. Стаменковић Лазар Р. Јанић

Велимир Р. Тошковић Ћирило А. Стевановић

Милош Б. Банковић Лазар В. Ристић

Вељко Т. Гостиљац Светислав П. Панић

Драrутин П. Савић Стјепан С. Буразовић

Миодраг Н. Лозиn Душан К. Бабиh

Милош Т. Павловић Радоје Т. Недељковић

Божидар С. Костић Драгољуб М. Поповић

Радивоје Ј. Лучић Миодраг Ј. Ђорђевић

Василије Свет. Матић Александар М. Перишић

ЗАХВАЛНОСТ ЗА ИЛУСТРАЦИЈЕ

Фотоrрафије "Кнез Павле у посети Хитлеру, 1. јуна 1939, Берлин", "Д.

Цвстновић и Рибентроп 25. мupru 1941. у дворцу Белоодоре (Беч)", "Нраљ
Петар полаже занлетву nред Патријархом у Двору, 28. марта
1941 ", нао и на
омоту ''Војници Краљеве гарде пред Двором на Дедињу 28. марта 1941 ",
узете су из нњиге ''Portrait d'un Roi, Pierre 11 de Yougoslavie" (Paris, Editions
SERG, 1973).
Сас1ввљач те изванредне збирне је Thomas Foran de Saint-Bar, - пуније:
Baron Foran Duc de Saint-Bar. Он се истанао тоном Другог свотсног рата.
Био је мноrо пута убuциван 11вдобрвном у Француску. Пр~1јnтељевоо је поспе
рата с краљем Петром, све до његове трагичне смрти. Остао Је пријатељем ди­
настије Нерађорђевића.

Ми му срдачно захааљујемо за његово љубазно одобрење да споменуте

фотографије унесемо у 11њиrу "27. март 1941".
 ИСПРАВНЕ

Потребно је учинити једну исправну - допуну:

На с. 126, 19 ред одоздо треба да буде: не постоји намера
да траже војну помоћ .

С. 13, 1. ред одоздо, треба: напротив,

С. 40, 7. ред одозго, треба: основни (не: основи}
С. 41, 17. ред одоздо, треба: моралних вредности (не: верности)
С. 45, 17. ред одоздо, треба: побудио (не: продубио)
С. 96, 19. ред одоздо. треба: Тројни пант (не: пан)
С. 185, 10. ред одоздо, треба: Здунића (не: Здуњића)
С. 218, 18. ред одозго, треба : около, (не: оноло;)
С. 218, 16 ред одозго, треба изоставити наводнике.
С. 229, 19. ред одозго, треба изоставити наводнике.
С. 229, 12 ред одоздо треба ставити наводнике после речи
наређења.
С. 229, 7. ред одоздо , треба ставити наводнике испред речи
сада.

С. 255, 13. ред одозго , треба: дежурног (не: режурног)

С. 398, 10. ред одоздо, треба : 119 места (не: 91 место)
С. 398, 9. ред одоздо, треба: 49 (не 73) и 21 (не : 25)
(У табеларном прегледу на с. 399 цифре су дате исправно!)
 НА РАСПУЋУ

Тај вечни 111деал ... јутрос је освануо чист и

свеrао нао сунце, очишћен и опран од прашине
навејане на њ и од сваке мрље.
Чеда моја, у Духу светоме, понизимо се сви
пред Богом и усправимо се пред људима... Ако
је живе1и, до живимо у свет111њи и слободи: аколи
је мрети. да умремо за светињу и слободу, као и
много милиона прослављених предан11 наших.

Патријарх ГаврМЈ10, 27. марта 1941

Нарантер европсноr суноба

Прва ствар ноју ваља истаћи над је реч о преврату од 27.

марта, то је нарантер тадашњег европсног суноба.
Немачна и Италија биле су још у јесен 1936. снлоnиле спо­
разум о подели интересних сфера. Сврха им је била срушити до
темеља поредан изrр~ђен у Европи на начелу самоопредељења
народа и заменити га једним новим поретном ноји би обезбедио
њихову хегемонију. Италија би имала одрешене руне на Балнану,
развијала би своје царство у срцу Африне и на обалама Средо­
земља. Немачна би загосподарила осталом Европом; а у даљој
фази, идући трагом тевтонсних витезова, посветила би се шире­
њу свога животног простора, прсно унрајинсних степа све више
на Истону и јужно на Крим и Кавназ.
Остварење тих завојевачних планова није се дало извести
мирним путем. Са Вилсоновом Америном, Францусна и Енглесна
биле су творци и у нрупним потезима јемци нове слободне Ев­
ропе. Оне нису могле допустити уништење читавог низа нацио­
налних држава не само што су се морално осећале солидарне с
њима, већ и што би се Немачна и Италија тим освајањима толино
оснажиле, да би угрозиле битне интересе Запада и слободу це­
лога света. Отуда рат.
Било је јасно да ће у случају немачне победе балтичне др­
жаве, Пољсна, Чехословачка, Румунија, Југославија и Грчна или

1
напросто нестати с европске мапе, или до те мере бити разби­
јене и осанаћене, да би неповратно потпале под политично и
привредно ропство Осовине. Од исхода битке ноја се тукла
између Запада и Хитлера с Мусолинијем зависио је опстанак и
држава формално неуплетених у сукоб. Над Лондоном, оно То­
брука и код Валоне решавало се истовремено о Истри, Далма­
цији, Војводини, Косову, Моравско-Вардарској Долини, једном
речи о држави и слободи шеснаест милиона грађана Југославије.
Наш народ, на првом месту српски део народа, био је све­
стан те истине . Стога су његове симпатије од почетка сукоба
биле на страни Француске и Енглеске.
Симпатије, и животни интереси исто тако .

Два условљена датума

У јесен 1940. војна моћ Француске била је сломљена. Енгле­

ски утицај био је истиснут из Европе. Али је Енглеска са својим
доминионима остајала на бојном пољу. Рузвелтова Америка све
се обимније стављала у покрет против агресивних Сила. Многима
је, при свем том, могло изгледати у једном тренутку да су Не­
мачка и Италија на путу да коначно добију игру. Утолико пре
што се општој грабежи придружила и трећа велика тоталитарна
сила, Совјетсна Русија. Рат са Енглеском могао се отегнути, али
је судбина Европе била запечаћена за догледно време. Осовина
се дала на посао да изгради свој Н о в и п ор еда к у Европи,
а са Јапаном и доцније евентуално са Совјетима исто тако и
на азијском копну. Тога ради, занључен је 27. септембра Тројни
пакт између Немачке, Италије и Јапана. Хитлер је пожелео да
за свој европски систем придобије и неутралне државе. То наоно
добровољно сврставање Европе под окриљем Осовине појачало
би изолационистичне струје у Америци, а ослабило би дух отпора
у Енглеској и навело је можда на тражење мира.
Унључивање у Нови поредак вршило се приступањем Тројном
пакту. Тоном новембра то су учиниле Маџарска, Румунија и Сло­
вачка. Вест крајем тога месеца да је југословенски министар
иностраних послова А. Цинцар-Марковић био позван у Аустрију,
показала је да Хитлер рачуна да и Југославију може привући у
свој орбит. Наш народ био је у први мах више изненађен што
Хитлер сматра такву ствар могућном неголи стварно забринут
за држање Југословенске владе. Треба подвући да Срби дуго

2
нису веровали да ће Ннез са својом Владом, ма под којим усло­
вима, моћи да стане уз бок Немачкој и Италији у њиховој борби
против Слободног света. Кад се од половине фебруара 1941.
сумња стала да увлачи у душе, почели су да се у војсци и у дуби­
нама народним жестоко испољавају озлојеђеност и решеност да
се то ни по ноју цену не дозволи.
Учесницима у преврату често је постављано питање: Зашто
режим није оборен раније, пре него што је Пакт потписан? Да
је преврат извршен пре тога, а не непосредно после свечаности
у Белведеру, Хитлер га не би можда схватио нао изазивање и
увреду. и рат би вероватно био избегнут. Објашњење је просто.
Прикључење Југославије Тројном панту било је ствар тако очи­
гледно чудовишна с гледишта југословенских интереса, тано у
супротности с вољом целог српског народа и многих изван њега.

да је то имало да се деси, и да издаја буде обелодањена, па да

Срби поверују да је тано нешто било могућно. О томе да ли да
се удари пре или после потписа, било је размишљања нод људи
који су руководили. Сваки од нас питао се до последњег часа
да ли ће Влада смети да Југославију начини савезником Осо­
вине. А ма колино да смо мрзели диктатуру и презирали њене
носиоце, нико није хтео да покуша насилно унлањање њихово.
у онако осетљивим међународним односима, на питањима уну­
трашње nолитине и грађанских слобода.
За Ннежев тајни састанан са Хитлером у Бергхофу 4. марта,
и обећање да ће Југославија потписати, ми смо сазнали у недељу
9. марта. Сутрадан почеле су опсежније стварне припреме за
обарање режима а н о се усуди да приђе Осовини... Тен пошто
је Тројни пант потписан, пала је одлука о удару. Стога није
етилена фигура, но суво и поштено бележење једне историјске
чињенице, нада се наже: Да није било 25. марта, не би било ни
27. марта. Та су два датума условљена. Преврат није био дело
групице људи који су хтели рат пошто-пото. Преврат је наступио
општом узбуном као последица издаје Оних на врху.

Јатаци или не? Tertium поп datur*

Реакција војске и народа била је тако брза, да политика

Тројног панта није имала времена да се конкретно оцрта и раз­
вије. Стога су можда понеком остале нејасним последице ноје су
неминовно проистицале из обавеза примљених 25. марта.

з
 Прилажење Тројном nанту означило је прекид југословенске
неутралности. Оно је нашу земљу увукло у Хитлеров Нови поре­
дан и у војни савез са хајдучким Силама . То се заnажа спрве
при читању тенета уговора, наји Влада није имала храбрости да
објави. Пакт је повлачио ступање у рат на страни Осовине у врло
блиској будућности, са наиласком нових непријатеља и изменом
тадашњег војног statuз quo практично, већ у јуну или децембру
1941. Тајне одредбе предви~але су потпуно укључење Југосла­
вије у немачки систем, обавезу о сузбијању антинемачне пропа­
ганде, и пропуштање транспората с ратним материјалом и рање­
ницима.

Нао накнаду за терете из тога војног савеза, тадашња Влада

тражила је и добила обећање Осовине : да ће се југословенска
граница према Грчкој проширити после рата тано, да обухвати
и Солун. Тај споразум о тридесет Јудиних сребрника држан је
у тајности. Он је упорно био и порицан, јер је начињен против
једног од савезнина Југославије и служи нао доказ да је 25. марта
био посреди не потпис под принудом, већ неморалан пазар.

Забелешке министра Двора Милана Антића, уз италијанске

и немачке архиве, откриле су неслућену позадину те политике.
У чланку "Нано се то збило" ("Порука", октобар 1951) изложили
смо на који је начин дошло до почетна преговора. Ту се види
пресудна улога ннеза Павла. Са својом најужом околином, он је
првих дана новембра 1940. узео иницијативу да Немачкој и Ита­
лији понуди савез у замену за Солун. Чекао је само на приста­
нак из Берлина па да југословенској војсци нареди покрет преко
грчке границе. Преговори се нису водили преко дипломатских
представника. За то су била употребљена два специјална нала­
уза: Данило Гре горић и Владислав Стакић. Посредник између
Геринга и Кнеза био је Франц Нојхаузен . Нн ез је кратко време
био поколебан енглесним успесима у Африци. Али се после
виђења са Хитлером у Бергхофу коначно приволео напуштању
неутралности и прикључењу Југославије Тројном панту.

Народ Југославије стављен је тада пред дилему: примити

везивање своје судбине за Осовину, или отргнути се и понушати
повратан на одбачену линију неутралности и мира, ма колино
били мали изгледи за то после потписа. Бесмислица је ако нено
наже да није за 25. март, али да није ни за 27. март. Поћи са Хи­
тлером - или не поћи, јатаци или не, трећега није било.

4
 Норен зла: Влцаочева свемоћ

Политика ноја је неизбежно одвела Југославију у табор Осо­

вине не би била могућна да је земљом управљала истинска на­
родна Влада, с правом одлучивања о свим проблемима.
Међутим, услед система заведеног 1929. године, спољну
политику Југославије водио је искључиво један човен, ннез Павле.
Од свега што му је завештао краљ Александар, од такозване
"политике аманета", он је задржао само неограничену власт вла­
даочеву. Отурио је брзо и људе и принципе претходне владавине.
Опано оружје свемоћи употребио је за спровођење једне спољне
политине супротне Александровој, а ноју народ није ни разу­
мевао ни одобравао.

Од августа 1939, право говорећи, у Влади је било засту­

пљенg пет странака с кореном у народу. То су били словеначки
нлериналци. босански Муслимани. Хрватска сељачка странка
са самосталцима и српсни земљорадници. То наоно изгледа
импозантно. Али прве две странке, одраније у Влади да би за­
штитиле своје уже верене и обласне интересе, помириле су се
од почетка с ограниченим учешћем у власти: делонруг њихових
nредставнина није прелазио границе Словеначке односно Босне
са Херцеговином. Мало ко зна да је вођење спољне политике
било изузето, исто тано, из круга делатности признате Хрватима.
Један од предуслова за споразум Ннеза и Хрватске сељачке
странне 1939. године, поред одустанна од опште ревизије Устава,
било је још и одрицање В. Мачека од мешања у спољну поли­
тику државе. У жељи да што пре дође до аутономне бановине
Хрватске. Хрватсна сељачка странка је тада изневерила своје
суборце из Србије, дигла руне од општег преуређења државе, и
пристала на услов о спољној политици:• Ово последње било
јој је, уосталом, утолико ланше, што се линија званичне сnољне
политике прилично подударала са њеном. Самосталци и земљо­
радници ушли су у Владу са истим духом ограничених интереса:
првенствени циљ био им је да што боље обезбеде спровођење
Споразума Цветковић-Мачек. Али ће они у одсудном часу умети
да заузму став у односима према иностранству. Тај систем
уступана махом административних и сведених на покрајину свене
од политичних група, јано је nодсећао на систем ноји је у Хабс­
буршној монархији био усвојио Тафе у односу на разне народно­
сти. Захваљујући тој тактици, Ннез је успео да за себе лично

5
задржи ненонтролисано и неограничено право на вођење о пште
државне политике и после 26. августа 1939.
Почетном 1941. питање укључења Југославије у Нови поре­
дак улазило је у акутну фазу. Прибирање и договор свих народ­
них снага, то се тада наметало само по себи. Тано се поступало
у прошлости, над год је у питању било рат или мир, - 1908.-
1909. за време Анексионе кризе, или приликом сукоба Србије с
Аустро-Угарском. Ма какво, и ма колино тешко, било решење
ноје би се донело одлуком представника целе земље, народ би
имао уверење да се боље није дало постићи, да друкчије није
могло бити, и догађаје би дочекао сложан и уједињен. У фебру­
ару је Ннезу изреком стављен предлог. са више страна, да с
обзиром на озбиљност положаја позове у Владу и политичке пред­
ставнике Србије. То су биле речи у ветар. Сличну мисао набацио
је неколико недеља доцније и министар иностраних послова
Александар Цинцар-Марковић, који је, чини се, од свих тадањих
министара имао н~више несебичности и искрене забринутости
за државу. На седници Крунског савета од 6. марта, по Ннежеву
повратну из Бергхофа , он је, према једној забелешци, "изнео
идеју да је приступање Пакту од таквог значаја, да то ова Влада
не би могла ни решити ни примити на себе". Остао је усамљен.
Та заинаћеност да се по сваку цену избегне окупљање свих по­
литичких снага. и да се о Србији не води рачуна, била је у своје
доба несхватљива, нена врста нерешљиве загонетне.
Узнемиреност у народу је расла. Стога је Цинцар-Марновић,
све потиштенији , захтевао да се позову и припитају најугледнији
људи изван Владе . Тано је дошло до аудијенција опозиционих
шефова (Милан Грол и Милош Трифуновић; Богољуб Јевтић
консултован је нешто раније) . Саслушани су и Слободан Јовано­
вић, и патријарх Гаврило. Сви су се изјаснили против Тројног
панта . Патријарх је био изузетно оштар, и сазвао је седницу
Светог архијерејсног сабора за 27. март. Инспенција земаљсне
одбране, за разлику од генерала дворјана, поднела је опширан
елаборат у истом смислу . У самој Влади , над је 20. марта од ње
затражено да донесе формалну одлуку о потписивању Панта,
избиле су оставке представнина Самосталне демократсне и Зе­
мљорадничке странке.
Тано су све српске странке без изузетна, и прве личности
у Српству, јасно се оградиле од политике која је државу преда­
вала непријатељу.

6
 Само један самодржац, без осећања за стварност. могао
Је да олако пређе преко тога. Дотадашње иснуство га је разма­
зила. Кнез Павле наметнуо је своју вољу и послао људе у Беч
да потпишу Пакт.
Владалачки апсолутизам учинио је могућним 25. март.

Бојена враћа власт народу

Ту истину осетили су широки народни слојеви тих дана као

никада. Зато се, напоредо са тежњом да се Југославија отргне
из стидног и смртоносног загрљаја Осовине, све силније испо­
љавала воља да се укине сам онај систем који је судбину мили­
она доводио у зависност од процене и интереса једнога човека
или олигархије на врху. Преврат 27. марта решио је темељно то
питање . Он Је донео национално усправљање Југославије у међу­
народним односима, а у исти мах васпоставио демократски поре­
дан, насилно прекинут дванаест година раније.
Промена је обављена. војнички , у року од неколико часова.
У два сата ујутру изишли су из својих касарна и посели одређене
положаје у Београду: три батаљона Пешадијског пуна Краљеве
гарде са Четом пратећих оруђа, по две батерије противавионске
артиљерије и 2. артиљеријског пука. подупрти са четрдесет
тенкова. Томе треба додати, поред две аеродромске чете 6.
ваздухопловног пуна за борбу, још и два пешадијска батаљона
у Земуну, већи број официра свих родова, нао и 62. бомбардер­
ску групу, за ту прилику доведену на бежанијсни аеродром.
Београдски гарнизон бројио је преко зо.ооо пушана, и те трупе
биле су мањина. Али су све неизведене јединице, укључујући и
.на~~дармерију, биле душом са превратницима. Узалудна су била
наређења највиших старешина. који су покушавали да их баце
у борбу. Артиљеријсни пун Краљеве гарде одбио је да отвори
ватру на тенкове. Митраљески ескадрон коњице Краљеве гарде,
послат у напад, придружио се побуни. Пукови са Бањице , 2. и
18. пешадијски . нису извршили наређење да крену против "ман­
гупарије". У 10 сати ујутру био је ухваћен ђенерал Петар В.
Носић, који је руководио припремама за противудар. Битна је
тада била добијена. Убрзо затим, трупе са Бањице, с музином и
развијеним заставама, сишле су у престоницу и прикључиле се
јединицама ноје су вршиле удар. Ниједан метак није испаљен у
одбрану политике ноја је Југославију чинила савезником Сила
Осовине, а народ држала обесправљен. Ретно се над у историји

7
један режим снљонао тано јадно, под општим презрењем војске
и народа.

Још дон је војнички преврат био у тону, оно 5 ујутру сазвани

су главни прваци политичних странака у Министарство војске .
Није се тежило стварању посебне завереничке групе, ноја би
преузела власт или бар пресудно утицала на ток државних по­
слова. План је био да се договором политичних људи образује
Влада која би целом народу уливала поверење, то ће рећи где
би били заступљени сви делови народа . То се сматрало као неоп­
ходност. Пре свега због критичног положаја земље, а и зато
што није постојало никакво представничко тело. Поред тога,
хтело се одмах учинити јасним ван сване сумње: да преврат,
иако скоро искључиво потхват Срба , није уперен против интереса
осталих делова народа; и да никакво спорно унутрашње питање
не треба да ремети слогу тано потребну пред опасностима
споља. Отуда решеност да се не дира у административну струк­
туру државе, насталу погодбом Двора и Хрватске сељачне
странке; отуда, исто тако, намера да се Хрвати, словеначки кле­
рикалци и босански Муслимани задрже и даље на власти, са
истим ресорима и личности ма као у збаченој Влади. Промена
би се, поред онога што је значила у спољнополитичком погледу,
састојала у томе што би се вратио демократски поредак. Тано
би срnсни народ, дотле потиснут у позадину, дошао до утицаја
који му припада : у Владу би се увели његови аутентични заступ­
ници наместо дотадашње плеве од лакеја. Све српске странке
прихватиле су државни удар. Образовањем Владе. према изло­
женој замисли, оне су примиле политичну одговорност и узеле
на себе даље руковођење државом , с правом одлучивања о
свему. Војсна се огрџничила на то да , уз одушевљену подршву
народа, буде само инструмент операције ноја је одсенла зло и
омогућила правилно фуннционисање организма. Већ у подне
истога дана њена улога била је завршена у том погледу. Судбина
државе постала је од тога часа старањем правих политичних
представника Срба, Хрвата и Словенаца.

Значај преврата

Државн и удар од 27. марта обележио је право место Југо­

славије у борби ноја се водила за слободу. По налазу најмеро­
давнијих из оба зараћена табора, он је допринео победи над
Силама Осовине. Слом Хитлера и Мусолинија спасао је принцип

8
националних држава у Европи. Ма колино тешка поратна стра­
дања у вези с појавом једног новог непријатеља, то је корист
чији значај народи нао што је наш не би смели да потцењују.
Не мање је важна чињеница да је 27. марта наша земља стварно
постала савезником Запада и на крају рата нашла се у колу
победника. Платонско задовољство, рећи ће понеки циник. Ме­
ђутим је то и нешто суштаственије. Захваљујући 27. марту. и
покрету отпора који се потом развио у земљи, наш народ успео
је да на нрају рата оствари скоро у потпуности своје територи­
јално јединство, припајањем Истре, Задра с околином и ненолико
острва у Јадранском мору. Многи наши људи, међу Хрватима и
Словенцима, склони су да добитак Истре сматрају нао ствар
разумљиву по себи: Истра је насељена претежно Југословенима,
па је "логи~1но" што је припојена Југославији. Танво схватање
одаје приличну простодушност у гледању на међународне односе.
После победе од 1918. године Италија је успела да, нао награду
за учешће у рату, приграби неколико области насељених туђим
народима. Тано су потпали под њену заставу Додеканез (Грци),
Истра и Задар са ненолино острва (Југословени), Јужни Тирол
(Аустријанци). Исправну неправде постигле су само Грчка и Ју­
гославија, обе активни суборци на страни Запада тоном Другог
светског рата. Јужни Тирол остао је међутим и даље у склопу
Италије. Права националних скупина у међународној заједници
не обезбеђује, на жалост, чиста етика. Да би правична мерила
била примењена у поједином случају, неопходно је да се имало
удела и поднеле жртве у савлађивању аждаје ноја држи плен.
Без 27. марта, и рвања ноје је настало, Истра би данас била само
наша чежња и наш сан. С друге стране. с погледом на прохтеве.
упорност и пријатељства извесних наших суседа, но сме тврдити
да би Војводина. Носово и Македонија чинили саставни део
Југославије онако неспорно и у пуном обиму нао што је данас?
Све је то сврставањем уз Хитлера било опасно стављено на
ноцну. Преврат извршен у Београду спасао је не само част
нације, ту врховну вредност ноју теразије нених реалиста не
мере. Он је зајемчио, још, опстанак и целину југословенске др­
жаве, тано насушно потребне Србима, Хрватима и Словенцима,
поред свих опрена старих и нових међу нама .
Догађај од 27. марта може се посматрати иснључиво са
гледишта југословенских интереса, или по његовом значају у
онвиру европског сукоба, или шире под моралним углом "небе-

9
снога царства", то значи неподавања злу и борбе за добро. Нано
год се узело, он ће пред судом историје остати забележен по­
зитивно. Он је несумњиво једна од најсветлијих у низу светлих
појава на путу српсног народа, - први велини и светсног значаја
датум Југославије. Да се остало при анту од два дана раније,
трагедија нас не би мимоишла. Безбројне жртве би пале , нао што
су. Али на рђавој страни, у најамништву непријатељима . Све
би наше било рушевина - и шљам, јад - и ругоба. Изгубили
бисмо и своје сопствено поштовање. Срећом није се збило тано .
Под драматичним околностима, над су све очи биле упрте у
наш нутан, београдсни преврат је људима широм земљине нугле
открио моралну снагу и жилавост једног све у свему маленог
народа. Ано је судити по странцима савременицима, историчар
будућности , пошто подвуче реалну вредност тога дела , неће
моћи да говори о њему без лирсних тонова. У свету навиннутом
на подлости и погруженом у страху од линујућег зла , 27. март
био је племенитост и надахнуће. Он је оживео све наде, и од
првог часа био за нашу земљу драгоцен напитал. Само нриво­
умни и рђави могу то да пренебрегавају. Само наши национални
противници могу имати рачуна да га умањују . Без мегаломан­
ства се можемо поносити њиме.

Било би зло ако би сећање на тај дан било ограничено само

на то да витештвом набреца npca младим нараштајима наји
ће нас продужити. Из свега што се збило, мора се извући за­
нључан. Крвава трагедија наша није почела изненада 25. марта
1941, нада је Југославија одведена у Беч нао јуне на улару . За­
метак несрећа је у 6. ј ануару 1929. Тада су актом насиља и гаже­
њем Устава милиони бивших и будућих бораца, и поресних
nлатиша, били лишени грађанског достојанства и политичних
слобода . Народ је од субјекта који одлучује о себи претворен
у објенат : прво за екс перименте једнога краља , ноји није био
без велич и не у извесним својим замислима и замасима , а потом
за прљаве рачунице његових последника између 1935. и 1941 . Ни
одговорни политичари , ни војници на положајима, нису се тада
углавном поназали на висини својих дужности. У мундиру и у
напуту видела су се мн ога погнута леђа, а у бољем случају уне­
зверена лица ноја нису кадра да се снађу. С ненолино изузетака,
савести су биле занемеле за дуже време. Тада, над је срушена
морална основа власти , отворени су путеви несрећи . Наун за
будућност је јасан. Н арод и војсна , ноја није друго до народ под

10
оружјем, не смеју допустити да се то понови. Они морају бити
спремни да убудуће, коренитим решењима, осујете већ први
понушај да било владар било ноји други чинилац стави себе
изнад уставних прописа донесених вољом већине грађана. Иначе,
поново ће доћи у прилину да интервенишу у последњем сенунду:
довољно на време да спасу част земље и не дадну се завести

за Голеш-планину, али предоцнан да би спречили да нрв лине

потоцима и начине се брда од лешева.

Радоје Л. Ннежевић

• Tertium поп datur, Трећега нема.

• • Сачувана је забелешка о аудијенцији Ивана Шубашића код Кнеза на дан
18. јануара 1939. И. Шубашић био је посредник у 11рвој фази преговора
између Мачека и Кнеза лично. Ту стоји дословно: "Г. Мачен одустаје од
ВрGасне бановине. ако се пристане на распуст ове Скупштине и на нове
изборе. Он би ушао у Владу као потпредседник... Сnољнопоnитични ресор
пуна Ннежева слобода. Зато су и назалм дв чан и r. Стојадиновић може
остати" (ано Кнез жели да га има нао министра иностра~1их послова.
Овај напис објављен је први пут у париском часопису "Наша реч", 15
маја 1952.

11
 Први одељак

ЗЛО РАЂЕЊЕ

Југославија и зараћене стране. - Све јаче немачко мешање. Тусе­

нов списак "британских агената". Фон Хе рен и немачка мањина у
војсци. Екстрадиције Чехослована. - Југословенска војска. Лист
"Војска и народ". Споразум Цветковић-Мачек и Јединство војске. -
"Радни батаљони" за Владине противнике, антисемитске уредбе,
забрана слободнозидарских ложа. - Активирање шест дивизија
према Грчкој, онтобра 1940. Солун, Кнез и Хитлер. Реферат Милана
Недића ннезу Павлу. Бомбардовање Битоља. Недићева смена. -
А. Цинцар-Марковић у Бергхофу (28. новембар 1940). - Турски
предлог о Војној конвенцији . - Пакт Југославије са Маџарском. -
Донованова мисија на Балкану. - Нов турски предлог о Војној
конвенцији. - Д. Цветковић и А. Цинцар-Марковић у Бергхофу
(14. фебруар 1941). - Турско-бугарски Панто ненападању. Врење
у војсци и међу Србима. Бугарска приступа Тројном панту (1. март
1941). Немци прелазе Дунав.

Није могућно утврдити с поуздањем кога се дана, нод мојих

пријатеља и мене, зачела мисао да интервенцијом војске спре­
чимо прелазак Југославије у табор Немачке и Италије.
У сваном случају то није могло бити много пре нраја 1940.
године. Дотле није никоме долазило на ум да би ннез Павле,
апсолутни господар Југославије као нека.о, у Русији цареви са­
модршци. могао стати уз бок Хитлеру и Мусолинију у њиховом
сунобу са Западним Силама. Кнежева спољна политика и ње­
гово ашиновање са Берлином и Римом сматрани су дуго од свих
пре нао повијање једног слабог човека на опасном месту нојим
бришу ветрови, неголи нао израз истинских симпатија или сау­
чесништво у злу. Опстанак наше државе зависио је у крајњој
линији од победе Демократија, и то је било јасно сваноме. Уз
то је сам Ннез важио нао један од осведочених пријатеља Ен­
глесне, у нојој се шноловао и са чијом је краљевском нућом био
у родбинској вези по својој жени. Пред само избијање рата, у
јулу 1939, нраљ Ђорђе VI подарио му је Орден подвезице: то
се код нас схватило нао признање и сведоџба доброме војнину.
Са тих разлога није се могло претпоставити да ће ннез
Павле поћи путем нојим је покушао да поведе своју земљу у
марту 1941. Неутралност Југославије у рату ноји је избио 1. сеп­
тембра 1939. чинила нам се, напротив само привременом. Дис-
14 27. МАРТ 1941.

нретни понлисари нретали су се између Београда и францусне

Врховне иоманде. И ми и Грци пратили смо врло живо све при­
преме ноје је ђенерал Веган чинио из Бејрута ради стварања
Енспедиционог корпуса, иоји би једнога дана имао да се исирца
у лунама од Солуна до Дедеагача. За моје другове официре и
мене, нао и шире за све Србе, није било сумње да ћемо зара­
тити на стра ни ранијих савезника Србије , пријатеља Југосла­
вије, над за то наступи погодан час .
Немачки напад на Пољсну затенао ме је на положају шефа
набинета начелнина Главно г ђенералштаба. Ту ме је довео ђене­
рал Душан Симовић нено време пре тога, а његов наследник
ђенерал Петар Носић желео је да на томе месту останем, и под
њим, све дон не мораднем по закону отићи у трупу ради ефен­
тивног номандовања батаљо ном за унапређење у чин nотпунов­
ника . Налазећи се више година у том средишту, ја сам по при­
роди свога посла могао да видим многе интимне стране наше
војне политине и да из дана у дан пратим живот наше војсие.
Није се морало бити изузетно довитљив па запазити све
јаче мешање Немачке у свим областима нашег јавног живота.
Пипци Немачног посланства у Београду дрско и вешто пружали
су се свуда. У привреди су нам Немци динтирали нонтингенте
и цену робе, по ј едном течају марне иоји је био више принудан
него стваран. У штампи су угушивали сваку слободније изражену
мисао, и отварали бесомучне хајке у духу својих нацистичиих
доктрина. У просвети је немачки посланик ишао дотле, да је
захтевао забрану извесних средњошнолсних уџбеника; а један
његов орган у једној прилици , мимоилазећи Министарство ино­
страних послова прено којега страна представништва нормално
опште, отишао је право у Министарство просвете да учини при­
тисаи у том смислу.

После војничког слома Пољске , у току зимсног затишја

1939.-1940, немачии војни изасланик коњички пуковник па не­
што доцније ђенерал Рудолф Тусен донео је начелнику Обаве­
штајног одељења Жарну Поповићу један списак са оно две сто­
тине имена угледних Југословена. Означио их је нао "британске
агенте", и тренутно није захтевао ништа. Ту су били поређани ,
познати са својих симпатија према Западу, професори универ­
зитета из Београда, Загреба, Снопља, Љубљане и Суботице,
уредници часописа и дневних листова, књижевници и јавни рад­
ници. Сећам се имен а Михаила Илића, професора Прав ног фа-
ЗЛО РАЂЕЊЕ 15

нултета у Београду и издавача библиотене "Друштво и Народ";

Милорада Ђорђевића, дирентора Београдсне задруге; Драгана
Милићевића, сенретара Индустријсне номоре; Владете Попови­
ћа, професора енглесне нњижевности на Београдсном универ­
зитету; Радоја Кнежевића, сауреднина "Српсног нњижевног гла­
сника".. • То су биле, нако ес поназало, унапред одређене жртве
Гестапоа . Мало је но од њих избегао мучења по затворима и
нуршум или гасну комору.

Уколико се ратни сукоб продужавао, Немци су постајали

све безобзирнији. Таласи немачких туриста преплавили су све
крајеве наше земље. Особље немачних конзулата и саобраћај·
них бироа ширило се до сразмера ноје је дотле тешко било и
наслутити. Немачки Саобраћајни биро у Београду, злогласан нао
средиште немачке шпијунаже, имао је на списку нрајем 1940.
нешто преко седам стотина "чиновника". Фон Херен вршио је
интервенције ноје су значиле грубу повреду нашег држав1юг
суверенитета. На пример поводом ренвирирања возила и стоне,
за војне потребе, од наших држављана немачког порекла. У један
мах је тра~кио да се резервни официри и подофицири немачке
мањине одређују у ратне јединице југословенске војске, а не
само на споредне административне дужности. нако се чинило

у пракси. Тано се Пета колона припремала јавно , од званичних

представника Рајха.
Многе своје сигурне људе Немци су понамештали на кључ­
ним положајима у штампи. привреди, па чан и у полицији. Ђорђе
Перић био је sp iritus rector агенције "Авала" и чунак стално у
покрету између Немачког посланства и водећих људи у Влади.
Данило Грегорић наметнут је за уредника листа "Време", ноје
је финансирано од југословенсног Министарства иностраних по­
слова месечном субвенцијом од 600,000 динара и важило нао
полуслужбено гласило Владе. Драги Јовановић. чије се име на·
лазило на платном списку Немачког посланства у Београду, био
је један од глав11их шефова у београдској Управи града. То се
знало, и то се трпело. Нод Владе није било смелости, и над је
било прохтева. да на те појаве реагира у нужној самоодбрани.
Немачни полип је сваним даном чвршће стезао југословен­
ски државни апарат. Карактеристичан је следећи пример. Не­
мачка обавештајна служба у Београду и по конзулатима у земљи
била се нарочито окомила на Чехословане ноји су после 1938.
пребегли у Југославију. Симпатије грађана и безмало свих власти
16 27. МАРТ 1941.

омогућавале су им да живе и раде у некој врсти nолулегалности.

Али их је најзад проналазила нена тајанствена руна. Фон Херен
је захтевао енстрадиције, једну за другом, наводећи лажна и
права имена несрећни х избеглица , нао и адресе њихових склони­
шта, са запањујућом тачношћу. Тано су изгубиле главу десетине
и десетине. Једном приликом , Немци су поставили случај читаве
једне мале групе Чехословака, за ноје смо веровали да ће моћи
да остану скривени и неузнемиравани. На то се узбунио и сам
председник Владе и затражио да му се упути нено из Главног
ђенералштаба ради договора нано да се спасу ти људи. Вој не
власти ушле су у тра г достављачу. То је био један од шефова
београдске полиције. На једном састанку, после тога, донесена
је одлука да се тај агент ликвидира. Немачки посланик је одне­
куд сазнао шта се спрема и лично учинио претећа упозорења .
Кривац је тен после преврата од 27. марта 1941. могао да буде
смењен и ухапшен, да би му било суђено . Невидљиве очи наци­
стичког Рајха продирале су тано рећи у све кутове државне
управе.

• * *
За бригу је било и стање у југословенској војсци, ма колино
да је њена фасада изгледала јавности импозантна. До погибије
краља Александра могло се с поносом говорити о дисциплини
и јединству војске. Н а њих се љубоморно пазило. Тоном Наме­
сништва , тога је нестало. Разлога је било више. Осетило се, пре
свега, опште слабљење државне власти. Кнез Павле био је пре­
живео ратове од 1912. до 1918. не учествујући ни малим прстом
у ратном напору своје земље, те је њеrов лични углед у војсци
био незнатан , насупрот огромном престижу нраља Александра .
Његов режим, поред тоrа , био је без великих руководних идеја,
а нао носиоце имао је махом људе без довољних својстава поли­
тичних. интелектуални х и моралних. Та владавина бофла имала
је лоше дејство и у војсци. Дух самосвести почео је нагло да
оnада . То смо заnажал и нарочито ми млађи официри, у непосред­
ном додиру с људством. Неће бити без интереса да споменем,
без жеље да томе пр идајем несразмеран значај , већ само нао
симптом забринутости ноја се јавила тим поводом нод нижих
официра: да смо , мисл им негде почетном 1937. године , ненолино
мојих другова и ја дошли на мисао да се нешто мора учинити
ради подизања духа у војсци . Били смо тада напетани . Држали
ЗЛО РАЂЕЊЕ 17

смо ненолино састанана у Официрсном дому у Београду и одлу­

чили да понренемо недељни војни лист ''Војсна и Народ". Про­
глас за позив официра на сарадњу потписало је нас четрнаест
напетана. Ту су били Бошно Тодоровић, Војислав Пантелић, Мио­
драг Палошевић и други. Начелнин Главног ђенералштаба дао
је повољно мишљење, а министар војни одобрио. Затим је од­
једном, над јс први број већ био сређен за штампу, дошла за­
брана. Армијсни ђенерал Љубомир Марић. министар војни, по­
звао ме је и саопштио ми: да је одлучено да се лист угуши, јер
је то имао да буде почетан "Ка11етансне лиге". Моја уверавања
нису помогла. Софија није била далеко од Београда.
Поред општег стања nрилина, моралне темеље југословен­
сне војске јано је подривало повлашћивање у официрсном нору
свих несрпских елемената. Бити официр српсног порекла постало
је брзо отежицом. Кнез Павле гајио је према Србима једно осе·
ћање у номе су се мешали презир, мржња и страх. Стога је
његова политика. супротно настојањима нраља Аленсандра, ишла
за тим да Србе плансни одбија од виднијих и водећих положаја.
Противно ономе што се причало . сразмеран број официра Срба
није био ни у Двору нао ађутанти. ни на припреми за ђенерал·
штабну струну, ни у војним иэасланствима на страни. ни у вазду·
хопловству на номандним положајима по јединицама, ни на ста­
решинсним местима по бригадама и пуковима. Изузетан су
чинили положаји за ноје је за1ю11 прописивао чин дивизијсног
или армијсног ђенерала. Ту су. услед оснудице других, у војсци
још увен били углавном ветерани из ненадање српске војсне;
нао што су, из истог разлога, у ратној морнарици адмиралсне
положаје држали официри из старе аустроугарске морнарице.
Несумњиво, није се могла тражити примена неног "кључа" према
народности за положаје у војсци. Мерило јс морало да буде
стручна способност. Огорчење је настајало услед тога што је и
врло спреман официр потисниваt1 због тога што је Србин.1
Међутим, најтежи ударац нашој војсци нанео је тзв. Спора­
зум Цветновић-Мачен. потписа~~ 26. августа 1939. Морам одмах
истаћи да је мало но и међу официрима био противан самој
идеји споразума између Срба и Хрвата, ноји заједно чине кичму
Југославије и чија сарадња једина може да јој обезбеди мир и
благостање . Али по начи11у на воји је настао и по духу у номе
је спровођен у Бановини Хрватсној, са једном агресивном оштри·
цом против Срба, Споразум Цветновић-Мачен је не само поли·
18 27. МАРТ 1941 .

тични предвојио државу, створивши од Хрватске један corpus

separatum (државу у држави), већ је дубоно засенао у саме
норенове југословенсне војсне. Схваћен нао почетан трајног
двојства и, у нену руну, распада државе, тај Споразум је преба­
цио у пранси лојалност највећег дела официра Хрвата са Круне
нао символа заједнице на политично вођство Хрватсне сељачне
странне нао представнина хрватсног народа. Војни врхови ста­
јали су пасивни и немоћни пред том појавом; а вођство Хрват­
сне сељачне странне ју је подржавало и на њу рачунало у својој
тежњи да што више надлежности отргне од средишне власти.
Констатовање је стварности ано се наже: да од нраја 1939. го­
дине југословенсна војсна није постојала нао духовна целина.
Кано нод једовитих национализама нрајности брзо преузимају
вођство, то је - нако ће се показати марта и априла 1941. го­
дине - усташка идеологија задобила многе хрватсне официре
на водећим местима у војсци. Ти официри преносили су уста­
шки отров међу просте војнине. Својом сталном анцијом, они
су довели прво до нереда прилином пробних мобилизација током
1939. и 1940, а потом до отворених побуна у Бановини Хрватској
над је Осовина ударила на Југославију 1941.
Млађи официра Хрвати, образовани у југословенсним војним
школама, били су свесни солидарности интереса са Србима и
највећим делом били запојени духом братства. Али се то, на
жалост, није могло рећи за многе старије, ноји су на Србе и на
Србију гледали нроз наназне наочаре ненадашње бечке штампе.
Над се томе дода да су и после Споразума од 26. августа 1939.
многи агитатори Хрватсне сељачке странне деловали у Хрватсној
нао да су у смртном непријатељству са Србима, није чудо стање
ноје је завладало међу војним обвезницима у хрватским нраје­
вима. После немира у вези с првом пробном мобилизацијом,
војне власти извршиле су опсежну истрагу. Открића су била
поразна. Међу хрватсним војницима и по селима ширила се
пропаганда противу одазивања војничкој дужности. Аргументи
су били једноставни, и свуда исти: Хрвати су рођени миротворци;
њима нико од суседа сад не мисли зло, те немају чега да се
боје; они су на путу да се одвоје од Београда и створе своју
независну републику; све то скупљање војске и стоке од кори­
сти је само Србима, који су поробили и друге народе; зашто би
Хрвати својим пушнама обезбеђивали српско господство у Ма­
кедонији; еван треба да остане у своме нрају, и да чува и брани
ЗЛО РАЂЕЊЕ 19

сопствени дом. Резултати? У 104. пешадијском пуну нод Загреба,

на пример, доведено је само седам коња после четири дана
мобилизације, уместо очениваних седам стотина за комору. Се­
љаци нису хтели давати стону, иано им је ова плаћана. Понегде
су захтевали фантастичне цене, по шест и осам хиљада динара
за цркотине, доброћудно истичући да ће по ту цену продати
Немцима. Било је случајева где су одбијали да врате државну
стоку, дату им на послугу за рад у пољу. Дух ометања, и отпора
држави, био је до те мере распрострањен , да је дато наређење
да се пуковима у тим областима још не издаје муниција. Главни
ђенералштаб, у жељи да поправи стање и морал нод хрватских
пунова, издао је био наређење војним окрузима да се у хрватске
пукове , на места по ратном распореду, ставе официри Срби, а у
српске пукове официри Хрвати.
Но и поред све озбиљности симптома ноји су се запажали
јасно са места на номе сам био до нраја 1940, нино још није
могао да схвати сву страхоту трулежи и подвојености ноји су
били захватили нашу војску, нао резултат рада за протеклих
шест година . Веровало се да је то једно обољење пролазног
нарактера .

• • •
Убрзо по доласку на власт Владе Цветковић-Мачек установ­
љени су концентрациони логори , под фирмом војске . Режим се
био решио на оштрије иступање према својим противницима са
левице . У речнину полиције име "левичар" означавало је чла­
нове Комунистичке партије , тада забрањене , нао и све елементе
у симпатији са њима. У пранси, пан, у левичаре су трпани и
људи који с комунизмом нису имали ничега заједничног: борбе­
нији млађи свет из демонратсних грађанских странака , учитељи
и професори који би одбили да ступе у Владину странну, сту­
денти ноји не би пристали да буду полицијски достављачи . ..
Једном речју, левичарем је могао бити проглашен сваки човен
независна духа који испољава своје неслагање с властима, или
који би им се замерио на било кој и начин. Тано је режим давао
премију комунизму, приписујући му свану тежњу и свани напор
за више слободе и више људсног достојанства. За тај жиг, одно­
сно за улазан у полицијске картотене по том основу , нису били
потребни марљиво проверени подаци .
20 27. МАРТ 1941.

Да једна Влада излаже прогонима своје политичке против­

нике, била је доста нормална појава на Балкану и у Средњој
Европи. Необично је било то, што се Југословенска влада одлу­
чила да заведе систем концентрационих логора, а да за то фор­
малну одговорност пребаци са полиције на војску. Још је чуд­
није било што је кнез Павле допустио да се војска сведе на
степен режимске полиције. Министар војни био је тада армијски
ђенерал Милан Недић , и он је ту идеју прихватио. Тако су настали
тзв. "Радни батаљони". Министарство унутрашњих послова до­
стављала је Министарству војсне и морнарице спискове елеме­
ната "опасних за јавн и поредак и мир", израђене од среских
начелнина . Војне власти су позивале на рад ли ца са тако састав­
љених спискова. Било је неколико случајева да су ђаци виших
разреда гимназије вађени из школских клупа и пребацивани у
радне батаљоне, иана војска није имала нинанво право на њих
с погледом на њихове године живота. Дигли су се многи про­
тести из самих војних кругова. (Одлуку о распуштању концен­
трационих логора донеће теи Влада ђенерала Душана Симовића
на својој вечерњој седници 27. марта 1941.)
Додајмо тим поводом, иако то нема формалне везе с војском,
- али је утицало и на атмосферу у њој, - да је у јесен 1940.
године Влада Цветиовић-Мачен почела појачано нацифииовање
јавног живота у Југославији доношењем антисемитских уредаба.
Поменимо их две. Једном уредбом са законском снагом про­
писан је numerus clausus за ђане јеврејсноr поренла у југословен­
ским школама. ("Уредба о упису лица јеврејског порекла за
ученике универзитета, високих школа у рангу универзитета, ви­

ших, средњих, учитељских и других стручних школа".) Другом

уредбом са законском снагом скучена је енономсна делатност
Јевреја у Југославији. ("Уредба о мерама које се односе на
Јевреје у погледу обављања радња са предметима људске ис­
хране".)
Већ пре тога био је, одлуком Министарства унутрашњих по­
слова, забрањен рад слободнозидарских ложа. Њихове архиве
су заплењене (уколико су нађене), а просторије запечаћене .

"
Немачка офанзива на Западу грунула је у пролеће 1940.
Као нуће од карата, пр ед удруженом навалом тенкова и "Штука"
попадале су све државе између Немачке и Британсних Острва.
ЗЛО РАЂЕЊЕ 21

Норвешна, Дансна, Холандија, Луксембург, Белгија, и сама Фран­

цусна ... Нрајем јуна, Немачна је. са Италијом у својој сенци,
стајала на евроnсном копну нао неограничени господар.
Версајсна Европа се рушила. Ишчезле су Литванија, Лето­
нија и Естонија, трагом Аустрије, Чехословачке и Пољсне. Од
Румуније, Бесарабија са Северном Буковином отишла је Совје­
тима, Трансилванија Маџарима, Јужна Добруџа Бугарима, а оста­
так се претворио у сателита Немачке , са ђенералом Јоном Ан­
тонеснуом на челу. Над Енглеском се водила ваздушна битна, и
чинило се да ће Хитлер успети тамо где нису ни Наполеон, ни
пре њега Велика армада.
Црна судбина ченела је и Југославију. То се осећало и поред
свих уговора са суседима , и поред свих дипломатсних уверава­
ња. Сви пријатељи Немачке и Италије имали су потраживања
од нас, и двадесет година вребали. .. Није било разлога да
Хитлер поштеди нашу земљу, над је немилосрдно уништио све
друге државне творевине уобличене у Версају. Ваљало се спре­
мати на најгоре, под најтежим могућим околностима. Неумитан
као смрт , наступао је тренутак да се плати рачун за шест година
вршљања једног режима који се био ставио изнад народа, расла­
био све савезе (Малу антанту и Балнансни пакт), и међународно
нас опасно осамио; а унутра деморалисао земљу, и њену отпорну
снагу (ноја би и иначе. у пуном напону, била недовољна пред
Немачком) свео на низине где нинад раније није била.

Улазак немачних трупа у Румунију, почетном октобра 1940,

био је прва страшна опомена за оне који су имали очи да виде.
Ми у војсци схватили смо то нао почетан заонружавања наше
земље. Утврђења северно од Саве и Дунава, уколико су дотад
имала смисла, изгубила су од тога часа сваку вредност. Поста­
јало је јасно и грађанима без икакве војне школе : да наше снаге
и топове треба свући јужно од Саве и Дунава , стављајући по­
требе стратегије испред политичних обзира. Очекивали смо да
ће се , ма и у томе последњем часу, предузети све с Турцима
и Грцима ради заједничке одбране Балкана при првом покушају
Немачке да пређе Дунав и од Бугарске начини себи базу за
даље завојевање.
Али из уласна Немаца у Румунију Ннез и Влада нису изву­
кли закључне наји су се наметали. Нису, из простог разлога што
су, нано се установило, били решени на политину капитулације,
нао начина сарадње са Немачном.
22 27. МАРТ 1941 .

У периоду пре избијања рата, кнез Павле био је оријентисао

југословенску спољну политику ка Осовини. Међутим, од онога
часа кад се ратни сукоб у Европи оцртао нао неминован na све
до слома Француске, његова вештина састојала се у томе да
обема зараћеним странама даје залоге своје добре воље и на­
клоности, кријући своју игру. Исход рата био је сувише неизве­
стан, и Кнез се није желео номпромитовати неповратно ни са
ким дон је то тано, решен да у даном часу приђе победнику. На
могућност оружане одбране није озбиљно помишљао. Од Запад­
них сила није претила опасност Југославији, а са Вођом Рајха,
кано ће открити после рата архиве и разна документа, он је већ
имао скован план за будућност. Отуда није урадио скоро ништа
да повећа борбену моћ војсне и да погодном политиком при­
преми народ за крупне напоре. Чинио је, напротив. све у супрот­
ном правцу, лукаво и смишљено, припремајући себи формална
оправдања за предвиђени час потпуне предаје Немачкој.
Ја сам себи поставио нао правило, при излагању у овом
одељку, да у опис догађаја - који су моје пријатеље и мене
довели до одлуке да оборимо све изразитије пронемачки режим
диктатуре - не уносим скоро ништа од сазнања доцније сте­
чених. Овде желим да изложим само оно што смо моји пријатељи
и ја непосредно имали прилину да запазимо са места на којима
смо били, и то оним редом нако смо догађаје доживљавали.
Прве моје сумње у политичну исправност ннеза Павла ро­
диле су се у времену напада Италије на Грчку (28. онтобра 1940).
Подвлачим да у то време нисам знао за Кнежеве тајне састанке
са Хитлером. за његове амбиције о животном простору Југосла­
вије (сједињене са Бугарсном) у правцу Јегејског мора и Бос­
фора, о Солуну који се он спремао да дарује Србима једног
одређеног дана у будућности , у уверењу да ће тано стећи њи­
хову наклоност и њихову захвалност. У то време при крају 1940.
ја сам видео само поједине потезе, који су и мене и друге збу­
њивали и бацали у недоумицу. Прави и пуни смисао те политике
откриће нам се тен доцније.
Крајем месеца октобра 1940. године, министар војни ђене­
рал Милан Недић наредио је активирање две дивизије у Јужној
Србији, Вардарске и Брегалничке, и четири дивизије у Србији
у ужем смислу: две Моравсне (1 и 11), Церске и, ано се добро
сећам. Ибарске. Истовремено је Трећој армијској области у
Ско пљу издат налог да се хитно приступи оправци друмова ка
ЗЛО РАЂЕЊ!: 23

Грчној. са обе стране Вардарсне Долине. Концентрација акти­

вираних трупа имала се извршити овако: једна дивизија (Вар­
дарсна) и један одред на правцу Битоља, а четири дивизије према
Ђевђелији и Солуну. Цела та ствар није потенла из Главног
ђенералштаба . Све се вршило по непосредним наређењима ми­
нистра војног ђенерала Недића . Главни ђенералштаб није знао
прави циљ мера ноје су предузимане. иано је те мере убрзо
морао видети и у њима сарађивати. Бар тано је мени изгледало
на положају на номе сам био .
Нени дан доцније, сасвим првих дана новембра (Италија је
била напала на Грчну 28 онтобра 1940), прешао сам једног дана
из Главног ђенералштаба у набинет министра војске и морна­
рице, да се неким послом састанем с мајором Милорадом Мла­
деновићем, мојим класним другом. У кабинету сам затенао пу­
новнина Милоша Масаловића, шефа кабинета . Био је усплахирен.
Ренао ми је да Младеновић не може изићи да се види са мном,
јер у једној соби "куца нешто строго поверљиво Министру".
Истога дана Младеновић ми је испричао чиме је био заузет.
Имао је да хитно откуца један меморандум, састављен лично
од Министра . Ђенерал Недић је ту излагао своје гледање на
положај у свету, вероватан даљи тон рата и став који Југосла­
вија треба према томе да заузме. Његов закључан био је одре­
ђен: Немци су на путу да коначно добију рат; Југославија мора
по тој чињеници да се равна, и да се без оклеnања придружи
Рајху : у nротивном, биће изложена неизбежној пропасти . Ту је
била подвучена наша несnрема, нао и немогућност наших савез­
ника да нас помогну. Све то саоnштио сам одмах ђенералу Петру
Носићу. Био је изненађен . Тенет реферата начелник Главног
ђенералштаба није добио ни доцније: био је израђен искључиво
за Ннеза , а један препис дат је само председнику Владе. Ори­
гинал рукописа нађен је у наси министра војсне после преврата
од 27. марта 1941, поправљан црвеном оловком и руком арм иј·
сног ђенерала Милутина Недића.
Једног од тих дана догодило се ово. У свежњу телеграма
који ми је, нао шефу кабинета. сваког јутра доношен за Начел­
ника. био је један од нашег војног изасланика у Берлину, наме­
њен министру војске. Пуновнин Владимир Ваухнин имао је на
своме расположењу шифре и Главног ђенералштаба и Мини·
старства војске . Неном забуном , или пан што није претпостав­
љао да се тај предмет крије од Главног ђенералштаба, он је
24 27. МАРТ 1941 .

употребио нашу шифру. Оно осам сати ујутру, док сам ченао
на долазак ђенерала Косића, дојурио је пуковник Милош Маса­
ловић, као без душе, и затражио споменуту депешу. Била му
је најављена телефоном из Берлина. Одговорио сам му да му
је не могу дати пре но што је покажем Начелнику, ђенералу
Косићу, пошто је прошл а кроз нашу шифру . Био је веома љут,
али сам ја остао при своме. Пуков ник Ваухнин је извештавао:
да је Фирер изван Берлина и да није била могућна непосредна
веза с њиме; да је разговарао с једним од његових помоћника;
да му је овај рекао: да је Солун у интересној сфери Италије , а
Немачку ће занимати тек у другој фази рата, нао офанзивна
база за рат у Средоземљу; да нам саветује, стога, да се обра­
тимо непосредно Риму , дипломатским путем. При читању депеше
ђенерал Носић је показао видно изненађење. Видело се да је
депеша припадала низу других претходних депеша и наређења
измењаних између кабинета министра војске и војног изасла­
ника пуновнина Ваухнина непосредно и без знања Главног ђене­
ралштаба. Потом се замислио и рекао ми: "Ова будала Недић
нешто пет ља".
Шта је тачно било посреди? То се открило доцније . Кад је
Италија напала Грчну 28. онтобра 1940, кнез Павле је са ђене"
ралом Недићем одлучио да наше трупе пређу грчно-југословен­
сну границу и заузму Солун. Оправдање за тај подухват, нано
стоји у једној забелешци , било је једноставно: "За саму Грчку
је у нрајњој линији боље да има нас место Италије у Солуну " .
Није им пало на ум да је за Грчку најбоље да у Солуну немадне
ни једне ни друге; или , пан, да је Грчна наш савезнин према
Балнансном панту . М еђутим , наша војничка интервенција могла
је довести до заплета с Мусолинијем, који је чврсто био уверен
да ће брзо пробити и сломити грчни фронт, те не би примио
лана срца да му Југословени дигну Солун нао тањир са стола.
Отуда у Кнеза мисао да затражи покриће од Хитлера. Министар
иностраних послова Цинцар-Марновић и министар војске ђене­
рал Недић саставили су упутства нашем војном изасланику у
Берлину, с налогом да у том смислу извиди земљиште на нај­
вишим местима. Ваухнинов телеграм био је одговор на то.2

Овде вреди истаћи, ради бољег разумевања немачке игре

у овој ствари, да је већ одраније постојало између двају парт­
нера Осовине трење о претежни утицај у Београду. До тога вре­
мена , а особито за Стојадиновићеве Владе, Југославија је много
ЗЛО РАЂЕЊЕ 25

nрисније сарађивала с Римом. Немцима није било нриво да ту

замуте, остајући на изглед nрави према обема странама, те да
Београд но11ачно пребаце на нолосен Берлина. Отуда њихов
nодстрен ннезу Павлу, прено незваничних посреднина, да се
баци на Грне и дочепа Солуна над се Солун Италијанима чинио
надохват руне. Солун Југословенима, у часу над се Италија
занрвила с Грчном и та луна била један од њених неnосредних
циљева, - тај потез имао Је не само да поремети однос Рим­
Београд у прилог Берлина. већ и да буде освета Мусолинију
што је отворио рат на Балкану без питања и у тренутну над јс
Нсмачна на тој страни желела мир. Поред све своје бистрине,
Ннез је насео. Амбиција и грамзивост нису увен даленовиди.
Лунав и опрезан, он се није хтео да задовољи потицајем датим
прено трећестепених посреднина; он је дошао на мисао да од
Фирера исходи изрично претходно одобрење. То је тен била
вода на немачt~и млин. Хитлеру се дала прилика и да постигне
што је наумио . и да пријатељством задужи Дучеа. Пуновнину
Ваухнину је речено да је Фирер одсутан. а упитани и наоно неу­
пућени орган у немачном Главном ђенералштабу дао је наведени
одговор. И 011да . . . С уобичајеном нацистичном норектношћу,
Италијани су били диснретно обавештени о учињеном сондирању
и датом одговору.

На дан 5. новембра 1940, сутрадан по првој Ваух~1иновој

интервенцији у немачној Врховној номанди војске у вези са Со­
луном, авиони '' непознате народности·· бомбардовали су Битољ
и онолину, у три таласа, изме1Ју 12.45 и 15.15 часова. На сам
град бачене су седамдесет три бомбе; на околину, по њивама,
пале су тридесет и две. Порушено је ненолико зграда. а био је
и известан број људсних жртава (1 О мртвих, 23 рањена). То се
није могло санрити од југословенсне јавности. Штампа је донела
нратно саопштење о томе. Прво је тумачење било да је једна
од зараћених страна изручила бомбе на Битољ погрешном, услед
слабе видљивости у то доба године. Али је одмах затим дис­
нретно пуштена вест да су тај дивљачни напад извршили Ита·
лијани: били су тобож нивни што им нисмо хтели допустити пре·
лаз прено нашег земљишта да заобиђу грчко десно нрило. ноје
јс прешло у офанзиву и почело да их потиснује натраг на Алба·
нији. Овде-онде објављени су наручени чланци о одбрани наше
државне независности од свих насртаја. Наш свет се узбунио.
Један дневни лист отворио је 6. новембра скупљање nрилога за
26 27. МАРТ 1941.

пострадале грађане у Битољу. Истога дана, не ни преко новина

ни преко радија, већ оним невидљивим наналима којима струје
вести, рашчуло се по народу да је нашем ваздухопловству дато
наређење да гони и обара нападаче, ано се опет појаве. Шестог
новембра јавност је из једног нратног уназа сазнала да је наместо
ђенерала Милана Недића за министра војске и морнарице по­
стављен ђенерал Петар Пешић, човен за нога се веровало да
је већ затрпан у прашини архива. За осветљење појаве нано се
рађају легенде у историји , вредно је споменути ово. Ђенерал
Недић је отишао с положаја министра војсне и морнарице с
ореолом националног јунана. На основу ранија дватри родољу­
бива говора ноја је одржао прилином војних свечаности , широки
слојеви добили су утисак да је он морао одступити зато што је
био " прави Србин", то јест што је на бомбардовање Битоља хтео
да одговори нападом на Италијане у Албанији. Народ није слутио
страшну позадину догађаја. Недићев зет, капетан Јосип Вукић,
који је и сам живео у опсени о ђенералу Недићу као изразитом
антиосо винцу, причао ми је на дан преврата од 27. марта 1941 .
~~ако је његов таст, прилином смене, "добио пуна два сандука
писама где му се честита за држање". Вукић се због тога чудио
кано се могло десити да у нову Владу он није узет за министра
војног.
Бомбардовање Битоља било је Мусолинијев одговор на Кне­
жев коран у Берлину. Ђенерал Папагос са својим десним крилом
још није био потукао Италијане и одбацио их преко границе, те
је Дуче, стално сигуран у победу , сматрао да Југословени хоће
не Грцима, већ њему да отму Солун. Отуда излив гнева.
Нови министар војске ђенерал Петар Пешић примио је дуж·
ност 6. новембра по подне. Мене је познавао од дуже времена,
а били смо и суседи, улица до улице. Имао је за мене симпатије,
и често би ме, над се сретнемо, задржао да поразговарамо .
Позвао ме је истога дана у своју канцеларију . Питао ме је шта
је моја жеља, пошто је знао да ускоро треба да пређем у трупу
и хтео да ми понаже своју нанлоност. Ренао сам му да желим
батаљон у Краљевој гарди. Он ми је обећао, прибележио, па то
и спровео, и поред извесног противљења на ноје Је наишао у
Двору. Нови Министар је одмах образовао номисију ради испи­
тивања битољског случаја. Читао сам њен извештај недељу-две
дана доцније. Бомбардовање су извршили италијански авиони,
од албанских планина.
ЗЛО РАЂЕЊЕ 27

Седмог новембра пре подне, дивизијски ђенерал Радивоје

Јанновић, начелник Оперативне дирекције Главног ђенералштаба,
ченао је у мојој соби на пријем нод ђенерала Носића. Разговор
се, сасвим природно, повео о последњим догађајима. Чудио сам
се нано је ђенерал Недић могао доћи на мисао да нападне Грне
и осваја Солун. Упитао сам га нано су они у Оперативној дирек­
цији могли са тим да се сложе. Сећам се и сада речи ноје сам
му рекао: "Ми бисмо били једина земља у историји која би
својим нападом објавила рат обема зараћеним странама. Грци
би се бранили, а Италијани би ударили на нас што хоћемо да им
узмемо Солун испред носа. Српски сељак побио би нас официре
моткама над би видео шта се урадило". Он ми је одговорио:
"Ми ти, мој Кнежевићу, ништа не знамо. Ми смо техничари. Ми
држимо бургију. Министар нареди Буши овде!, ми бушимо".
Умовао је нао да је командир чете, или командант пуна. Приме­
тио сам на то. просто, да тано не би требало да буде. То није
било моје схватање о улози Главног ђенералштаба. Тога дана
сам отишао и код Другог помоћника начелника Главног ђенерал­
штаба, дивизијског ђенерала Милутина Николића, под ним су
стајале Оперативна и Обавештајна дирекција Главног ђенерал­
штаба . Испричао сам му зашто је пао ђенерал Недић (реферат,
Ваухнинова депеша, Солун, Битољ). Он се ухватио за главу:
"Господе! Ми ништа нисмо знали!" И додао: "Ја ћу од сада да
тражим да се све одлуке Ђенералштабне комисије заводе и мо­
тивишу у Записнику Ђенералштабне комисије, тано да се зна
зашто се ноја мера предузима".

. " "
Цео месец новембар био је испуњен грозничавом дипло­
матсном активношћу у Европи. Док је Мусолини доживљавао
своја прва ратна изненађења и поразе, - напад енглеских ави­
она на италијанску флоту у луци Таранто, 11. новембра; напре­
довање десног нрила грчне војске и заузимање Норче, у Алба­
нији, 22. новембра, - Хитлер се сав предао послу да организује
покорену Европу и са Совјетима се договори о подели света, на
основу уговора ноји су он и Дуче закључили у ту сврху 27. сеп­
тембра 1940. са Јапаном (Тројни пант). План му је био да се
после тога баци на Енглесну и дотуче је. Посета Вјачеслава
Молотова Берлину 12. и 1З. новембра имала је вел ини одјек
у штампи. Осећало се да је то један од пренретних догађаја,
28 27. МАРТ 1941.

мада се прави значај тих разговора није могао у то време јасно

да назре. Они су завршени , за јавност, једним од оних саоп­
штења увен истих у својој безизразности , и над су пред заје­
днични снок на плен, и над значе почетак разлаза и кавге.
(У ствари , Молотовљеви разговори са Фирером показали су да
споразум између њих није могућан. Совјети су, између осталог,
желели протекторат над Бугарсном, поморске и ваздухопловне
базе на Босфору и у Дарданелима. На то Хитлер није био вољан
да пристане. Од тога часа настао је раскоран између Берлина и
Москве.) Убрзо затим , 17. новембра, у Бергхофу се појавио бу­
гарсни краљ Борис. Његов боравак код Хитлера побудио је на
Балкану разумљиву пажњу , с обзиром на гомилање немачних
трупа у Румунији и на могућност њиховог пребацивања у Бугар­
ску, ради даљих опера ција. Краљ Борис је рекао Хитлеру да из
разлога спољне политике Бугарсна још не може да приступи
Тројноме панту; али да Нсмачна може поступати као да је Бугар­
ска Тројноме пакту већ приступила. Дан доцније, 18. новембра,
на састанак са Фирером дошао је и Ћано . (У то време се то
није знало , али се доц~1ије открило: да је собом донео понуду
ннеза Павла за даље зближење с Осовином.) Затим је почело
приступање држава Средње Европе Тројном панту, што је зна­
чил о укључивање у Хитлеров Нови поредан : 20. новембра Маџар­
ска , 23. новембра Рум унија, 24. новембра Словач11а . Овај послед­
њи низ факата није изазвао велико изненађење, јер су све три
земље биле савезници и сателити било Немачне било Италије.
Али је за нашу јаоност треснула нао гром из ведра неба
вест да је 28. новембра био у посети Хитлеру и Рибентропу југо­
словенски министар иностраних послова А. Цинцар-Марковић.
Из наше неслободне штампе није се сазнавало ништа о тим
збивањима од нојих нам је зависила судбина; али се догађај
није могао да сакриј е. Добио се одређен утисан да Немачка
чини nритисак на нашу Владу да пође примером трију споме­
нутих земаља и прикључи се Тројном панту. Настало је велико
узнемирење и у војним и у политичним нруговима, и брзо се
пренело на сам народ. Иано је Влада nуштала гласове да се
разговори воде само о за11ључењу једног уговора о ненападању,
- што у основи , тврдило се , није рђаво, - неспонојство је
расло из дана у дан, nретварало се у чврсту решеност на omop.
Чинила се непојамном и сама помисао да би се у томе великом
сукобу Југославија могла да определи за Силе Осовине. О Кнезу,
ЗЛО РАЂЕЊЕ 29

мало је но веровао да ће он хтети своју земљу да претвори у

немачни читлун. Још мање је номе мо гло доћи на ум да је иници­
јатива за савез с Италијом и Немачном потенла главом од њега,
предлогом ноји је његов тајни изасланин адвокат Станић саоп­
штио Ћану 11. новембра, пет-шест дана после бомбардовања
Битоља . На даљи развој догађаја гледали смо са забринутошћу,
јер је Хитлер био безобзиран у спровођењу својих планова, а
немачна војна сила неодољива. Не видећи друге могућности за
нас сем отпора, ма и нраткотрајног, ми смо са сигурношћу оче­
кивали да ће се предузети хитне мере за убрза110 позивање
војнина под заставу и за договор с Турском о заједничкој анцији
ано би немачке трупе покушале прелазан у Бугарску ради напада
на Грчку, односно спуштања на југ. Било је сноро опште осећање
међу нама Србима да не смемо нао непомични посматрачи саче­
кати силазак Немаца на Солун. То би значило наше заокружа­
вање, намицање омче оно врата Југославији.

Није ми намера да у појединостима излажем овде историју

она четири месеца између посете југословенсног министра ино­
страних послова Рибентропу и Хитлеру 28. новембра 1940. и пот­
писа Тројног панта у Бечу 25. марта 1941. Тај период је прилично
осветљен, захваљујући донументима и забелешнама пронађеним
од тада. Поред све замршености, остао је само незнатан број
тамнина. Појавила се јасно и она црвена нит, у своје доба вешто
снривана, ноја везује догађаје и поступне на први поглед усам­
љене или необјашњиве. То је једна књига за себе. Сада, овде,
довољно је рећи оно што се односило на војну страну проблема.
Нрајем новембра 1940, после посете нраља Бориса Београду,
Аннара је учинила предлог Београду за склапање једне Војне
нонвенције, због проблематичног држања Бугарске према немач­
ним намерама за прелаз прено Бугарске на Грчкој. Ннез то није
прихватио. Уместо тога, занључио је 12. децембра 1940. Пакт о
вечном пријатељству с Маџарсном, ноја је већ ушла у онвир
Тројног панта и пропуштала возове с немачким војницима и оруж­
јем у Румунију. Иако је бугарски председник Владе дао изјаву
у Собрању, после Борисова повратна из Бергхофа, да Бугарска
није узела нинанве обавезе према Немачкој, одмах су почели
да стижу у Бугарску немачки "туристи", а у децембру су немачне
техничке трупе почеле да улазе у Бугарску, оправљају поједине
објекте на железницама и путевима, уређују аеродроме и побољ­
шавају све војне инсталације.
зо 27. МАРТ 1941.

О разговорима вођеним између Југославије и двеју Сила

Осовине били су много боље него југословенска јавност обаве­
штени одговорни људи и јавна мишљења у Енглесној и Сједи­
њеним Америчним Државама. После неочекиваних успеха Грка
на албансном бојишту и британских трупа над Италијанима у
Африци , кнезу Павлу и његовој Влади могло се учинити јасним
да су се сувише истрчали са својом жељом да се укључе у Нови
поредан. Солун им је све више изгледао нао на врби свирала.
Стога је нод њих настао известан застој. Почетном 1941. Пред­
седник САД Рузвелт послао је на Балкан у поверљивој мисији
пуковника Вилијама Донована. Он је имао да обиђе одговорне
чиниоце у Турској, Бугарској, Југославији . Задатак му је био да
процени могућности и вољу тих земаља да се одупру Немачкој
ано покуша да сиђе н а Балкан, да им обећа материјалну помоћ
САД на случај рата и подвуче увереност своје Владе да Хитлер
неће изићи нао победник из борбе ноју је започео. Донован је
стигао у Београд 22. јануара , из Софије. Ту се задржао неколико
дана . Посетио је министра иностраних послова А. Цинцар-Мар­
ковића , потпредседника Владе 8. Мачека, председника Владе
Д. Цветковића, кнеза Павла . Од војних шефова видео је мини·
стра војног П. Пешића, начелника Главног ђенералштаба П . Ко­
сића, команданта ваздухопловства Д. Симовића. И Ннез и Цвет­
ковић изјавили су му да Југославија неће приступити Тројноме
панту и да ће дати отпор Немцима у случају напада. Кнез је
рекао Доновану нано је уверен да ће Бугарска пропустити немач­
ке трупе преко своје територије. Донован је упитао Кнеза нако
ће Југославија реагирати у том случају. "То је необично тешна
ствар", одговорио је Кнез. "Ја верујем да ћемо ми напасти . То
значи наше заокружавање. Но мој народ није сав сагласан с
тиме. Време је дошло да делујемо на основу начела, а да се ока­
нимо тренутне пробитачности " .з Команданта ваздухопловства пу­
ковник Донован посетио је 24. јануара. Ђенерал Симовић га је
молио да Сједињене Америчке Државе пошаљу Југославији
.изнад свега помоћ у авијацији, оруђа за противоклопну и против­
авионсну одбрану. Донован га је погледао право у очи и поставио
му питање ноје се наметало: "А на нојој ће се страни борити
Југослави ј а у случају рата?" - "Ја не знам шта мисле меродавни
горе ", одговорио је Симовић нао из пушке. "Али вам могу рећи
само једно: Наш народ никада неће изневерити своје пријатеље
и савезнике из прошлог рата" .4 Уколико је реч о највишим чини-
ЗЛО РАЂЕЊЕ 31

оцима у Београду, дела ноја су дошла нису потврђивала речи.

Првих дана фебруара 1941, над се ценило да у Румунији има
оно двеста хиљада Немаца и било очигледно да се та сила сну­
пља ради спуштања на југ, турсни министар иностраних послова
Сараџоглу поново је предложио Београду разговоре за образо­
вање једног фронта ради одбране "заједничне ствари" од опа­
сности са севера . Ни та друга турсна понуда није наишла на
добар пријем. Уместо тога, неоченивано је дошло до одласна
Д. Цветновића и А. Цинцар-Марновића у Бергхоф, на састанан
са Хитлером . Теда је Турсна, ноја је страховала и од заплета са
Совјетима ако би се нашла увучена у рат са Немачном, учинила
потез ради сопственог осигурања: 17. фебруара закључила је
с Бугарсном Пант о ненападању. То је у нену руну било мило за
драго за наш децембарсни уговор с Маџарском . Али је то у исти
мах била и објава да је идеја о јединственом балнансном фронту
пропала, и да Немци могу мирно прећи у Бугарсну, без бојазни
од било нанве турсне реакције.
Састанан који су 14. фебруара имали с Хитлером и Рибен­
тропом југословенски председник Владе и министар иностра­
них послова , а о номе ће бити више речи у даљем излагању,
учинио се и народу и нама у војсци нао злослутан знан. Утолико
јаче. што се нису вршиле нарочито повећане припреме за евен­
туални отпор Немцима, а нроз народ су почели да се протурају
све чешће и са све јачим истицањем гласови о нашој тоталној
војничкој неспреми, о немачној непобедности и о бесмислено­
сти сване борбе са Хитлеровим Рајхом.
Дејство те подмунле дефетистичке пропаганде која је при­
премала народ на предају, било је међу Србима обрнуто од онога
што се очекивало. Врење је почело добијати скоро револуцио­
нарне облине. Поверење у ннеза Павла и његову Владу нагло
је нестајало . Почело је све више да се размишља , а потом и да
се разговара, о правној и моралној основи њихове власти Чак
и у традиционално монархистичним нруговима, па и у самој вој­
сци , ноја по дефиницији 11е би смела - тамо где државом управ­
љају поштено бирани представници народа - да мисли ни о чем
сем о одбрани земље од спољних непријатеља. Међу млађим
официрима и, то је вредно истаћи, међу подофицирима, почело
се све гласније постављати питање: С којим се правом Кнез и
његова шака љубимаца, ни од нога овлашћених , спремају да сами
донесу одлуну о нашој части и нашим животима? Више још него
32 27. МАРТ 1941.

1937. године тоном борбе оно Конкордата , режим дворске дик­

татуре заљуљао се у својим темељима.

Србима се чинило да држава где су они главни елеменат

не може ни nод којим nојмљивим околностима да стане на
страну Немачке у борби на живот и смрт између ње и Западних
Сила. Демократије су наши nријатељи и наше јемство за слобо­
дан живот . У добре намере Хитлера и Мусолинија ниједан Србин
није веровао. Међутим Немци су тражили да им се nридружимо.
Већ се прилично видело да ће nој ачавати свој притисак, и на
крају нас наnасти ано не поnустимо. Извесно је било да ће нас
брзо савладати и окупирати. Али, по општем осећању, није било
избора. Нино више од Срба није волео Чехе ; а, ваљда, нино их
није у себи оштрије осудио што су пустили да им држава про­
падне без зрна барута. У недавној прошлости Србије била је
већ стиска равна овој . Историја се имала само да понови . Ма
колино то личило на фразу, народ није хтео да буде мање обра­
зит и мање ваљан од својих оцева и дедова. Частољубље се
мешало у овој прилици с далековидим и веома реалним схва­
тањем националних интереса. Уз то, наш сусед Грчка давала је
пример, и веровало се у крајњу победу Енглеске, помогнуте од
Сједињених Амерички х Држава. Ту су већ , ето. психолошки
основи за устанак који ће планути . Проблем је цео био у овоме :
Хоће ли земља дочекати сл о ж н а несрећу ноја се ваља, и ноја
се не може избећи, ма нано да се постуnи. Другим речима:
Хоће ли Н нез и Влада да се одупру, или ће малодушно поклек­
нути и одвојити се од народа чија је воља очигледна? Није било
сумње , скоро ни нод нога, ако то учине, да ће се ветар дићи
и однети их .

Првога марта 1941. Борисова Бугарска принључила се Трој­

ном панту . Истога јутра безбројне колоне немачких војника и
тоnова nочеле су прелазити Дунав прено већ nриnремљених
мостова. Друмови према грчкој граници зацрнели су, нао мра-
вињаци у покрету. " Ш туке " су прекрилиле бугарске аеродроме.
nтичурине сnремне да узлете на први знан.

Судбина Балкана б ила је заnечаћена.

У Београду се осетило да ће криза у југословенско-немач­

ким односима сад нагло поћи врхунцу и расплету.
ЗЛО РАЂЕЊЕ 33

Н•nомене:

1. Вид•1 nрилог Командантска места у југословенској војсци nолtн1ином

марта 1941 .
2. Цео тај заплет оно Ннежеве намере дв од Грна узме Солун, од италијон­
сноr напада на Грчиу па до потписивања Тројног панта (28. октобар 1940.-
25. март 1941), потанко је описан у чланцима "Како се то збило" ('"Порука··.
Лондо11, октобар 1951) и "Солун!" ("Глас канадских Срба", 30. март 1972)
од Радоја Л . Ннежеuића. - Корисни доnунсии подаци о закулисним разго·
ворима Цостнооићеве Владе и Не\.1аца о Солуну, могу се наћи у књизи
''Die geheimc Front". ноју јс написао 4Ј!ЭН немэчне Тајне обаRешrвјнс
службе Waltor Hagen, право име Wilhelm Hoettl. (NiЬelungen.Vorlag ,
Linz-Wien, 1950, р.р. 515.)
З. "Foreign Relations of the Uпited Stales". 1941, Vol. 11, р. 939. Енглески текст:
"lt is most difficult. 1 believe we will attack. lt encircles us. But my people
are not all agreed. The time has comc to act on principle, to abandon cx-
pediency".
4. Из Симовићевих "Мемоара". В . "Политику" за з. септембар 1970.
 Други одељан

ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ

Нас четворица: Професор Кнежевић и ја, ђенерал Боривоје Мирttо­

вић , ђенерал Душан Симовић. - Почетна основица: Мој батаљон
и Мирновиhеви авиони. - Војна дисциплина и војнична занлетва. -
Краљица Марија, нраљ Петар, ннез Павле и југословенски престо.
- "Живео Нраљl Живела Отаџбина!" - Срnсни народ и Немци . -
Словенци и Хрвати у односу на rермансни свет. - Хрвати офици-
ри и TpoJtm пант . - Јачина Београдсноr гарнизона.

О догађајима ноје сам описао ја сам редовно разговарао са

својим братом Радојем. Последњих неколико година ми смо
становали у непосредном суседству. То нам је омогућавало да
се безмало сваног дана састанемо и измењамо мисли о свему
важнијем што се дешавало. Налазили смо се обично у подне у
његовој соби за рад, згодно издвојеној од осталих одељења;
или по обављеном дневном послу нод мене , у једној одаји ној~
је поред све своје теснобе истовремено била салон. трпезарија,
мени соба за рад, и игралиште за моју ћерчицу.
Између нас двојице било је само пет година разлине. Расли
смо у истој породичној средини . Он је нао дечан од четрнаест
година прешао 1915. Албанију уз српсну војсну и са неколико
хиљада ученика средњих школа био пребачен у Францусну . Тамо
је провео неколино година у нолежима и на Сорбони . Тамо се
духовно изградио, у времену над младић прелази у човена. Од
францусног језика и нњижевности начинио је себи струну. Пре­
водио је Мориса Бареса, Ламартина и Ернеста Ренана, писао о
Гамбети, нога је истицао нао узор демократског и националног
борца . Ја сам са своје стране, пошто сам завршио прву годину
Више шноле Војне академије у Београду , конкурсом изабран
за питомца Више ратне школе (Ecole superieure de guerre) и упу·
ћен на студије у Париз. Ту сам провео две године, и начинио
приличан број познанстава с официрима Французима и из дру·
гих савезничних војсана. По повратну у земљу настојао сам да,
преводима стручних дела. нашим војницима учиним доступним
што више од модерних францусних доктрина. Тано смо обојица,
и на основу сопствених искустава, стекли према Францусној ону
љубав и оданост ноја је одавно била усађена у срцима Срба из
36 27. МАРТ 1941.

разлога општије природе. Професор Ннежевић је, нао резевни

официр , волео да слуша и да пита о свему што се тицало војске.
Активан у јавним пословима, - у Феријалном савезу, у Профе­
сорском друштву, нао и у политичком животу земље, - он је нод
мене побудио интерес и за ствари које се збивају изван касарн­
ских зидова. По својој природи није био присталица неутрално­
сти и скрштених руну пред радњама од нојих зависе судбина и
живот заједнице. Људе је, у погледу њихова односа према злу
у друштву, делио на борце и на бегунце. Обојица смо из дна
душе мрзели диктатуру. То није била само апстрактна, интелек­
туална одвратност према једном систему наји спутава слободу.
Он у просвети , а ја у војсци, свакодневно смо посматрали шта
неслобода значи у примени, за живот и карактер људи, нао и за
функционисање државе. Мој темперамент био је жив и подложан
импулсима; његов, пре, уздржљив и хладан. Све то, чан и тај
контраст, доприносило је нашем зближењу, уједначавању наших
схватања о крупним питањима.

Друга личност с нојом сам се често виђао, и расправљао о

нашим невољама у војсци и иначе, био је ђенерал Боривоје
Мирковић. помоћник команданта ваздухопловства. С њиме сам
се упознао над је добио плетенице, мислим 1837. године. То је
5ило после једног чланна у новинама о њему нао "о нашем пр­
вом ђенералу ваздухопловцу". Освојио ме је на први поглед.
Разлика у чину није сметала да се између нас развије пријатељ­
ство. Своме сабеседнину, ано се осети повученим н њему, ђе­
нерал Мирковић се одмах предавао цео. Раздрагана лица, пру­
жао је руке у загрљај , тапшао по рамену, прелазио сместа дру­
гарски на " ти". Било је нечега од народног трибуна у њему.
Борина срдачност захватила би и понела неодољиво, нао надо­
шла рена. Био је широних покрета , гласан нао да стоји пред
пуном , с навалама смеха за чији пренос нису били потребни
звучници, с мишљу ре нло би се на длану, сликовита речни на и,
над се узбуди, енсnлозивности ноја је све разносила. Пријатељ­
ство с њиме проистицало је из блискости нагона и осећања , не
из духовних сродности . Отуда је остајало на плану чистог дру­
гарства, одвојено од области интелекта и идеја. Био је једна од
оних природа ноје су необуздане и над воле и над мрзе, и према
којима човек осети нагонсну симпатију или антипатију над се
нађе пред њима, и ништа треће. Танав, он је у ратовима од 1912.
до 1918. поназао луду храброст, и стенао висока одликовања
ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ 37

за заслуге на бојишту. Ниједан проблем није му изгледао замр­

шен или нерешљив. Човен од анције, он је све упрошћавао, сво­
дио на основне елементе. У погледу односа Југославије према
иностранству, његов је став био одсечан. Запад је пријатељ, Ита­
лијан и Немац су душмани, и даље нема шта да се мудрује.
Дипломати могу и треба да увијају и премећу се, али ту истину
нинад не смеју да забораве. О режиму ннеза Павла и његовим
носиоцима судио је с истом оштрином нао моји другови и ја;
само је, у његовом осећању према њима, било више дубонога
презира неголи огорчења и мржње. Састајали смо се у стану
његове мајне, једне красне старице, од оних Српниња ноје могу
бити хајдучице у најплеменитијем смислу речи или молитвене
Јефимије; а још чешће у његовој канцеларији у Земуну. Про­
фесора Ннежевића знао је једино по ономе што је слушао о
њему, или овде-онде читао од њега. Али се о њему вазда распи­
тивао, и по мени га поздрављао нао да су знанци од детињства.

Номандант ваздухопловства ђенерал Душан Симовић затва­

рао је наш ужи круг. Он је важио нао један од најспособнијих
ђенерала. Висон, наочит, здрав. јаких нерава, брзо је привлачио
пажњу. Иако се могло чинити да је његова негована појава при­
кладнија за салон него за касарну, његова војнична прошлост
била је завидна у свим ратовима од 1912. до 1918. Септембра
1939. налазио се на положају начелника Главног ђенералштаба.
У том својству, желећи да предухитри зла ноја је предвиђао,
предложио је једним мемора~1думом да се што пре постигне
сагласност са Владама Грчне, Турсне и Румуније о војничкој од­
брани Балкана од евентуалних напада, по начелу: свани за све и
сви за сваног. Његов план одбачен је, половином септембра, а
три-четири месеца после тога неочекивано је смењен, и преме­
штен у Сарајево за команданта Армије. У Београд се вратио,
и био стављен на чело ваздухопловства, половином новембра
1940, по паду ђенерала Милана Недића, министра војсне. Био
је познат са својих антипатија према режиму. Од војника, он
је сванано имао највише друштвених додира с nолитичним љу­
дима из свих странака. Знало се да није у љубави с оном гру­
пом ђенерала наји су се стално врзмали оно Двора, повезани
међу собом удвориштвом и некадашњим саучесништвом у зло­
гласном Солунсном процесу из 1917. То му Је створило у војсци
и међу грађанима уважење нао мало номе од његова чина. Оштро
је био против политике разбијања старих савеза и зближења с
38 27. МАРТ 1941.

Осовином. Прилажење Југославије Тројном панту сматрао је ноб­

ним. То се није либио да наже, супротно већини својих нолега,
ноји су осећали исто што и он, али нису имали храбрости да
стану право иза свога мишљења. Ђенералу Мирновићу и мени
није нрио своју мисао да би се то морало да спречи ма и пре­
вратом . Био је вољан да и сам учествује у том послу. Као тьуд­
сни тип, ђенерал Симовић јана је одударао од ђенерала Мирко­
вића. Уносио је љубазност у опхођење са сваним; али се трудио
да што мање од његове површине буде отнривено свету. Слико­
вито казано, Мирновић ј е отварао широм све напије, и гласно
певао; а он је општио само нроз отшнринут прозор, шапатом .
Мирковић је сав био саздан од труда, који се упали на покрет
прста; Симовић је имао углађеност, сјај и хладноћу челика. Ње­
гове реакције нису биле спонтане, нао да жели претходно про­
рачунати све могуће одјене. Грохот се нинада није заорио из
његова грла. На лицу му је, вечито, лебдео онај једва приметни
осмех ноји подсећа на мразно сунце. Снага његове личности
лежала је у независности духа, у упорности с којом се није могло
изићи на крај, у самосавлађивању. Он је више импоновао-но што
је привлачио и везивао. Мени је био професор на Припреми за
ђенералштабну струну. Сви смо га веома ценили. Доцније, нао
начелнин Главног ђенералштаба, узео ме је нод себе за шефа
набинета. Отнано је дошао на чело ваздухопловства, ретно сам
га виђао. Али сам с њим одржавао везу , и стално га обавештавао
о ономе што сам сазнао, прено ђенерала Б. Мирновића. Профе­
сор Кнежевић и он нису се лично познавали. Први ближи додир
између њих двојице био је прено трећег. То је било у вези с
једним чланном о бици на Сувобору, објављеним нрајем 1939.
или почетном 1940. у "Српсном књижевном гласнину", номе је
професор Кнежевић био сауреднин.1

Решеност да преузмемо сваку меру за обарање режима , ано

би се усудио да Југославију потпуно пребаци на страну Немачне.
била је већ апсолутна у тренутну над се Бугарсна принључила
Тројном панту. Од 27. децембра 1940. ја сам био номандант Првог
батаљона Пешадијског пука Краљеве гарде. Моја касарна нала­
зила се усред вароши , у близини свих министарстава. Ђенерал
Мирновић био је готов да за извршење преврата употреби ваз-
ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ 39

духопловне снаге ноје су стајале под њим. Мој батаљон и Мир­

новићеви авиони били су, тако. почетна основица за намеравани
подухват. Све остало, нано ће се видети из даљег излагања, при­
вучено је или је пришло тек на неколико дана или сати пред удар.
Номанданте других трупа нисмо покушавали да придобијемо
раније. Пре свега, непрестано смо били у неверици да ће ннез
Павле см ет и, а ниједан од нас нипошто није хтео да се војска
појави као антиван чинилац у питањима иснључиво унутрашње
политике. Поред тога, с обзиром на врло развијену мрежу шпи­
јунаже војне и цивилне у самом Београду, нао и због познате
несмотрености и глагољивости нашег света, елеменат тајности
и хитрости чинио нам се још неопходнији него у операцијама
против спољног непријатеља. Стога смо се ограничавали на то,
да подржавамо и јачамо дух отпора, свани у свом нругу. Није
било вероватно да ће та вербална акција изазвати нене наро­
чите сумње против нас, јер је режим већ знао опште нераспо­
ложење народа и на свим странама слушао тешке речи и претње.

О опасности ноја нам виси нао мач над главом с Немцима

на Дунаву, Ја сам често и отворено говорио у свом батаљону,
као и на скуповима официра из других јединица Нраљеве гарде.
Развијао сам углавном ове три мисли: (1) Силазак Немаца на
Солун значио би крај наше независности, и то не смемо допу­
стити ни по ноју цену; (2) Влада није произишла из воље народа,
Срби у њој нису поштено заступљени, те она нема право да
донесе тако судбоносну одлуку као што је везивање за Силе
Осовине; (3) Ано би Влада напитулирала пред Хитлером, то јест
изложила народ срамоти и пропасти, треба је напросто одувати.
То што сам ја говорио међу официрима било је у складу с осећа­
њима скоро свих њих. Само, чињеница да сам ја то го вор и о,
јавно и оштро, док други команданти нису, - или пан, ано су и
осуђивали. нису испољавали активну вољу да то спрече, - начи·
нила је од моје личности врло брзо међу београдским официрима
центар око нога се спонтано почело да врши прибирање. То је
и разлог што ће се у нритичном часу под моју команду да ставе
и официри рангом и чином старији од мене.
• • •
Питање војне дисциплине и војничне занлетве било је, разу­
ме се, прво питање ноје је свани од нас имао да пречисти са
собом.
40 27. МАРТ 1941 .

Има ли официр право да крене своју јединицу супротно

жељама или наређењима претпостављених старешина, да би упо­
требом оружане силе која му је поверена наметнуо своју вољу?
Одговор је Не! - где год је реч о земљи у којој је постојећи
поредак заснован на Уставом прописаним темељима. Разлози су
и јасни и прости. Парламент је тај који просуђује шта је у даном
часу интерес државе. Он одређује основи правац политике, а
Влада са њим у сагласности доноси конкретне одлуке у име
целине. Војска је дужна да слуша без поговора, ас cadaver [као
леш). У томе покоравању заповестима старешина, без обзира на
интимна осећања, лежи оно што се назвало величином и робо­
вањем војничкога позива. Војник ћути и слуша, јер је он, тада,
само инструмент Владе, која је инструмент Парламента,2 који је
- у монархијама заједно са Круном - инструмент и израз на­
родне воље. Тано се једним низом безусловних верности, од
млађег ка старијем, од нижег на вишем, допире до оне примарне
верности народу, о ноју н и но није овлашћен да се огреши, и из
чијег безусловног поштовања свака власт црnе своје право на
то, да са своје стране буде безусловно слушана од хијерархијски
млађих.

Ненада, нарочито у Средњем вену по окончању сеобе на­

рода, државе су настајале нао тековине појединих велможа и
темељиле се искључиво на милости Божјој и снази владалачке
породице. Примарна верност сваког поданика ишла је поглавару.
Владаочева одлука није могла бити диснутована, јер поред њега
нао судеоник у власти није постојао нино. и изнад њега није било
никога сем Бога. Верност њему била је апсолутна. Времена та су
прошла. У данашњем свету, владалац није ни једини, ни највиши
чинилац. Поред владаоца постоји Парламент; а изнад њих обоје ,
нао врховни судија, уздиже се Народ. То стање ствари , резултат
друштвеног развоја, изражава се познатом крилатицом, да је
Народ извор и утока власти. Томе схватању прилагодиле су се
старе монархије у просвећеним земљама, на пример у Енглеској.
Где нису биле кадре или вољне да то учине, њих је односила
олуја. Србија. а потом Југославија, припадале су оном типу др­
жаве у коме власт извире из народа. Нруна је код нас никла не
из божанског права, већ из народног избора, не тано давно учи­
њеног у случају и једне и друге српске династије. Владалац се,
пре почетка вршења краљевске власти. свечано заклињао Богом:
да ће поштовати нао све тињу Устав донесен од народа. Та закле-
ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ 41

тва била је по својој суштини уговор, не празно обећање ноје

би могло да се одбаци нао ципела што жуљи. Докле год би се
држао своје заклетве, владалац је имао право да рачуна на
заклетву и безусловну оданост војсне под свима околностима
Официрима који су учествовали у преврату од 27. марта,
бачено је не једном у лице, од стране свргнутих. нано су се тобож
огрешили о своју заклетву, јер су устали против заноните Владе.
Пригоеор је у најмању руну необичан, над се зна да је занонити
поредан у Југославији, прописан Видовданским уставом, био
престао да постоји већ много раније. Овде је место да се, сасвим
отворено, постави једно начелно питање, ноје није могућно избе­
ћи при расправљању ове врсте, јер лежи у основи свих других.
То је ово : Да ли изабрана династија има право да злоупотре­
бом оружане силе, ноја јој је поверена после заклетве на Устав,
укине тај исти Устав, прогласи себе за врховног господара, стави
се изнад заједнице својих суграђана, и почне им натурати своју
вољу и своја схватања? Не отвара ли она, увођењем самовлашћа,
један период моралне анархије, где Сила даје Право? И није ли
онда дужност и право осталих чинилаца у држави (над се за то
укаже могућност, иад је превелики улог у питању): де другим ак­
том силе успоставе поштовање обесцењених моралних верности ,
згажених уставних прописа. и на тај начин поново омогуће нор­
мално фуннционисање државе? Поредан заснован на пренршеној
заклетви Народу очигледно не може имати право да се позива
и да рачуна на светињу заклетве других према себи. Ови су
унапред разрешени. Или ће се, можда, наћи неви довољно учен
професор nрава да прогласи теорију: да је употреба силе са
гажењем заклетве допуштена ано се народу тиме хоће да о т м е
слобода , али да употреба силе није допуштена ано се тиме хоће
да народу вр ат и отета слобода? Владина Његош је ту врсту
проблема решио познатим стиховима:

Зло чинити но се од зла брани,

Ту злочинства није никаквога.

Покренута питања, уосталом, стара су нао свет, и неће престати

да се јављају с времена 11а време у вековечном двобоју тираније
и слободе. Људи. ту, чине избор према својој савести и према
свом срцу. Историја суди .

• • •
42 27. МАРТ "1941 .

Нано се поставља наш ноннретни случај? У овом столећу

наша војсна моћно је интервен исала двапут у политичком жи­
воту државе: у Србији 29. маја 1903. и у Југославији 27. марта
1941. Потребно је подвући: ни у једном, ни у другом примеру
завереници нису установили војничку диктатуру, нао што се у
сличним приликама редовно чинило у другим земљама. Они су и
1903. и 1941, по обављеном удару, сместа предали власт поли­
тичким представницима народа. У оба случаја војска је устала
против владаоца, односно Намесништва, у корист Народа: била
је само хирург у једној прено потребној операцији. Демократски
дух официра-завереника испољио се сасвим јасно и 1903. и 1941.
Обреновићи су мењали Уставе по својој ћуди, нао наћиперка
хаљине. Они су не само народ Србије лишили политичних сло­
бода, изложили га подсмеху и презиру Европе непрекидним јав­
ним саблазнима у своме приватном животу; они су били начи­
нили Србију аустроугарским сателитом, и тиме угрозили битне
интересе државе. Цвет српских официра учинио је томе крај 29.
маја. Може се додати, ако се баш хоће: са извесним ексцесима
у извршењу ноји су шкодили српском угледу на Западу. Њихово
дело , међутим. зауставило је процес распадања српског друштва
и државе. Заведена је уставна и парламентарна демократија,
узорна по својој пракси. Тада је настао, као под дејством чаробне
rталице, политични и морални препород Србије. Она је брзо оспо­
собљена за своју велику ослободилачку мисију на Балнану.
Од тога догађаја па све до краја у Србији, и у Југославији
до 6. јануара 1929, војнин није имао право, ни теоријсни ни мо­
рално, да иступа нао самосталан чинилац. Био је обавезан на
слепу послушност: јер је постојала, и од св11х била поштована,
снала лојалности од нижег на вишем, све до врха. Али су се 6.
Јануара ствари из основа измениле. Укидање уставног поретка
Краљевим државним ударом, и одузимање народних слобода,
значили су: да је ланац безусловних верности прекинут при
самом врху, да је тиме право старије г на послушност млађих
морално престало, и да питање : шта у даном часу налаже salus
Rei puЬlicae (спас државе) - зависи не више од Народа. лишеног
могућности да то слободно искаже, већ од личне процене оних
који држе силу. Тога дана срушена је морална основа власти и
престало је право Оних на врху на безусловну верност војсне.
За живота краља Александра, официр и војник нису имали у
пранси да се опредељују између изведене и примарне лојално-
ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ 43

сти. Нраљева спољна политина, заснована на непогрешном осе­

ћању народне части и народних интереса, продужила је и после
тога датума да обезбеђује националну независност државе, онано
нано је било утврђено одлунама слободно бираних Снупштина.
Поред тога, Нраљ је био човен изванредних ратних заслуга и,
нолина год била неслагања са методима његове унутрашње по·
литине. васнолини свет у нас био је уверен: да се може мирно
и потпуно да ослони на њега над је у питању држава према ино­
странству. Ни војсна ни народ нису се у томе преварили. Нраљ
је и пао под мецима туђина ноји је у њему гађао сам опстанак
југословенске државе.
Под ннезом Павлом није било тано. Кнез је потпуно разорио
темеље дотадашње народне спољне политине, и нренуо супрот­

ним правцем. без инаквих обзира за схватања целог једног на­

рода. То је било утолино теже и безумније, што се за њега не
може рећи да је Србима уливао нено особито поверење својом
прошлошћу. Његова ратна бошчица била је празна; а стајања
на коњу алату, у нићеној гардијској униформи, пред пуковима
наји промичу Бањицом о великим свечаностима, нису могла да
је напуне, нити да народ засене. Почетном 1941. испољило се на
очигледан начин: да процену тога, шта у сnољнополитичном no
гледу налажу интереси и част Југославије, врше дијаметрално
супротну - с једне стране Кнез и његова Влада љубимаца, с
друге стране српски народ. Између њих и народа зјапио је амбис,
бездан, непремостив. Официри Срби обрели су се у мучној недо­
умици, ноја настаје само онда над власт и народ нису више једно.
Имали су да бирају: држати са Ннезом, носиоцем поретна изгра·
ђеног на погаженој занлетви Народу, пролити нрв Народа наји
се узбунио и био готов на све и срамотно предати државу не·
пријатељу, - или пан остати веран Народу (и малолетном Кра·
љу), окренути се против Кнеза ноји је хтео да наметне нешто
неприхватљиво по националном и моралном основу, и спасти
себи и земљи част. У свој оштрини искрсао је сукоб двеју лојал­
ности: из веде н е, чију је вредност поништила сама Круна
унидањем Устава и трајним обесnрављењем грађана, - и п ри­
м арне, вечито живе и с принудном снагом за све.

Није свани од нас у танчине рашчлањавао овај ред мисли.

Али је то лежало у подлози осећања свакога од нас. Срамоћење
целе једне дуге и славне историје, отварање напија непријатељу,
- пред тим су били немоћни прописи "Правила службе", на
44 27. МАРТ 1941.

ноје је режим динтатуре и издаје толико рачунао. Упутство шта

да се чини, ваљало је тражити не у формалистичким мудрова­
њима, већ у народноме расположењу и у дубинама своје саве­
сти. У недостатку Парламента, једино позваног да буде тумач
народне воље , свак је имао право да ту вољу тумачи по својој
процени и да према томе делује. Млађи официри и подофицири,
сви ми који смо учествовали у припремама и вршењу удара од
27. марта , определили смо се брзо , - нао што су наши старији
1903, и нао што ће, верујемо , увек Срби, кад год на несрећу дођу
у сличну прилику. Велини део виших команданата, и нешто офи­
цира , нису нашли у себи одважност да се лично заложе по дик­
тату примарне верности . Али је њена снага била тано заповедна,
да их је потпуно парал исала у јутро 27. марта. Они, сем по рет­
ком изузетну , или нису ништа иницијативно учинили да се одуже
својој првостепеној лојалности , или су одбијали да изврше наре­
ђења кад им се тражило да се оружаном силом супротставе
ономе што је и по њиховом осећању било израз врховне воље
Народа. Ниједна пушка није планула за одбрану личног и про­
осовинског режима кнеза Павла Нарађорђевића. Тај факат је , не­
сумњиво , сам собом , страшна морална осуда човека и његове
политине; али он је и доказ коме Је војска сматрала да дугује
лојалност у томе критичном часу.

... * ...
Одлучна спремност војсне да осујети извођење Кнежевих
планова, потенла је : из општег уверења да он води земљу ната­
строфи, и из жеље да се то спречи макар и делимично, и спасе
будућност. То је био разлог довољан по себи за удар ноји је Ннеза
однео. Али је на брзо одлучивање и оних који би се можда ноле­
бали, утицао снажно и други један моменат.
Нраљ Аленсандар пао је 1934. под куршумима туђинсне за­
вере , сковане у Риму , Будимпешти и Берлину . Та смрт искупила
је у очима народа многе потезе Краљеве у унутрашњој политици.
и он је био ожаљен од широких слојева нао ниједан оладалац
пре тога. Остали су после њега жена и три сина , од нојих је
најстарији, Петар, дечак од једанаест година, одмах проглашен
за Нраља . Краљица М арија. за све време брана, није се мешала
у политичне послове; она је водила миран живот супруге и
мајне посвећене породици. Срби, који су се живо сећали једне
своје краљице пре ње , то су јој забележили с признањем. Њена
ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ 45

омиљеност у народу, знатна због тога, необично је порасла после

трагичне погибије краља Александра, над је на њу прешао сав
терет бриге о деци. Што се тиче младога Нраља, цео српски
колектив осетио се нао нена врста старатеља томе сирочету на

престолу.

Са својим тоталним непознавањем психологије Срба, ннез

Павле о томе није водио рачуна. По народу су се убрзо разнеле
приче о сецањима којима је изложена у Двору Александрова
удовица и Сирочетова мајна. Из разлога чија је стварна природа
споредна у овом случају, краљица Марија напустила је Југосла­
вију и, од 1938, сноро непрестано живела у иностранству, по­
главито у Енглеској. К њој су прешла и два млађа сина, ради
школовања. Уверење се стекло, по сеосним нолибама и по гра­
довима, да је њу Кнез отерао из земље. Малолетни нраљ Петар
остао је у своме дворцу на Дедињу потпуно сам . Јавили су се
гласови о томе да стриц, кнез Павле, има намеру да му отме
круну, за себе лично или за једног од својих синова. Балнан је
на вратницама Истона, где такве историје нису само вилинска
прича, те је свет склон сумњи у том правцу. Тачно или не, тен
то је појачало љубав према Нраљу, а Кнеза и његову породицу
омразило још више.
Колино је истине могло бити у тим проношењима? Не жели­
мо то овде узимати у претрес, јер у овом излагању то није битно.
Стоји да је Кнез, од почетна, неопрезно продубио сва подозрења
избегавањем да краљевића Томислава. другог сина краља Алек­
сандра, прогласи Престолонаследником. Савез Сонола остао је
без старешине за све време Намесништва. Тај положај, по за­
кону, припадао је Наследнику престола. И поред свих наваљи­
вања, ннез Павле није извршио наименовање: тим посредним
путем признао би Краљеву браћу за презумптивне наследнике.
Свет се чудио: ради чега се то оставља нао отворено питање.
Рашчуло се, потом, нано је Кнез вршио консултовање неколи­
цине правника и угледних људи о томе: да ли би, по Уставу, ано
се беэдетноме краљу Петру деси зло, брат аутоматски ступио
на престо, или би пан Скупштина имала да приступи бирању
новога Краља? Професор Слободан Јовановић, с позивом на
дух Устава, изјаснио се у прилог браће. Али Кнез није нрио да
он мисли другачије. На то су се надовезали покушаји Кнежеви,
већ 1937, да се српске политичке странке придобију за идеју
о продужењу Краљеве малолетности до двадесет пете године
46 27. МАРТ 1941.

старости, то јест до 1948. уместо до 1941. Тано је за стицање

пунолетности Краљу имало да буде потребно седам година више
него што Устав прописује, а четири године више него иједном
од његових поданина . За то сондирање, ноје је одбијено а limine
(сместа) од свих, брзо се сазнало. Људи су почели да врте гла­
вом. Крајем 1940, кад је на дневном реду било везивање Југо­
славије Тројним пантом с Немачком и Италијом, увелико се
стало говорити о изради једне уредбе ноја би продужила Кра­
љево малолетство за седам година и начинила кнеза Павла једи­
ним Намеснином. Утисак се тада претворио нод народа у изве­
сност о злим намерама Кнежевим према његовом синовцу.

Изгледи наши на успех само су порасли онога часа, кад сам

одлучио: да се све радње у вези с превратом изводе с лозинном:
"Живео Краљ! Живела Отаџбина!" То је одмах схваћено нао
знан да припремани подухват има да донесе: не само одбаци­
вање Тројног пакта , већ и отклањање једне море ноја је почела
да мучи дух многих официра. То узимање Краљева имена за
бојни поклик, показивало је да се ради за његово добро, под
његовом заставом , ако и не са његовим знањем. То је многе,
који би се можда двоумили шта им налаже њихова дужност
официра, унрепило у уверењу: да њихов излазан из насарне
на улицу није ни у формалној опреци са војничком занлетвом
на верност Краљу.
• • •
И довде, и у даљем приповедању, ја говорим скоро иснљу­
чиво о Србима и српсном осећању кад је реч о противљењу по­
литици која је водила Тројном панту. То чиним не стога што бих
желео да по сваку цену , на уштрб објективности, истакнем једне,
а омаловажим друге; већ што је сушта истина да су једино Срби
као целина, а остали само делимично, схватили везивање Југо­
славије за Немачку као нешто недостојно и нао почетан ката­
строфе. То није тешно протумачити. Држава је била нова, отпре
непуног четврт столећ а , и није постојала изграђена једна општа
национална свест. Срби и Хрвати нису истим очима гледали на
Немачку и на њену улогу у Европи.
Српски народ је имао с Немцима горких иснустава отнано
је Србија потпала под власт султана половином петнаестог вена.
Над год је Аустрија ратовала с Турцима, она је позивала балнан­
сне Србе на устанан, обећавајући им да неће положити оружје
ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ 47

дон се њима не обезбеди слобода. И редовно, приликом скла­

пања мира између Беча и Стамбула, Аустрија је водила рачуна
искључиво о својим интересима, препуштајући своје суборце Србе
судбини , то јест крвавој турсној освети. Нрајем осамнаестог вена,
после једне танве издаје (Свиштовсни мир, 1791), један од срп­
ских првака, Аленса Ненадовић, одбио је позив да остане нао до­
бровољац у војсци бечнога ћесара. Том прилином рекао је своме
пуновнину : "Идем натраг пре110 Саве. А немам писара ни других
учених људи, но ћу ићи од манастира до манастира и називати
сваком калуђеру и попу да у сваном манастиру запишу: да више
никад но је Србин Немцу не верује". Исто тано љута разочарења
имали су и они Срби који су с Балкана пребегли у Аустро-Угар­
ску, склањајући се од неиздржљивих турских зулума. и мамље11и
од аустријских власти. Они су били насељавани понајвише на
појасу земље дуж Саве и Дунава. и образовали Војну крајину
према Отоманском Царству. Беч им није штедео обећања над год
је требало бацити их у ватру против освајача с Истона. Преварио
их Је неколико пута. Најзад, за последњих сто година обновљена
српска држава имала је стално да рачуна с активним непријатељ·
ством германског света. Отуда се нод Срба , где год их има, ната­
ложило осећање неповерења према Немцима, тако јана да ни ·
шта више није било у стању да га измени. Нултурно и политични ,
Срби су ес везали са Западом, поглавито са Француском. С њим
су стајали, с њим падали, и с њим се дизали. Тога је био свестан
сељак колино и школован човек.

Словенци и Хрвати живели су безмало хиљаду година под

Немцима и Маџарима. Њихова новија историја је историја хабс­
буршке куће. Германсни свет представљао је снагу против ноје
никад нису понушали да се побуне. За разлину од оног што се
дешавало Србима nод Турцима, то треба поштено рећи, Хрвати
и Словенци у Аустрији нису били изложени безакоњу и затира­
њу. Енономсии искоришћавани, 11ационално притиснути, они су
ипак могли да се развијају животом људских бића којима се не
оспорава право на опстанак. Столећима органски везани за не·
мачко стабло, они су се културно и духовно изградили нао нераз·
лучан део Средње Европе.
Југославија, у којој су се 1918. они нашли заједно са Србима,
била је омогућена победом Запад11их Сила над Немачком и Ау­
стро-Угарском. У Југославији, неспутаван, хрватски национали­
зам развио се стихијском жестином, нао никада дотле, и сукобио
48 27 МАРТ 1941.

сг са српсним схватањем државе . Унутрашње тешноће трајале

су годинама, и тај однос се заоштравао. Ј авиле су се, нод Хрвата,
јане тежње за издвајањем. Али донле год су велине Демонра­
тије, савезници Србије у Првом светсном рату. биле довољно
снажне да очувају пореда11 створен у Версају, Хрвати се нису
могли надати да ће успети да задовоље нрајње тежње свога
национализма, у правцу потпуног одвајања од многобројнијих
Срба, или бар прелажења у један врло лабав савез с њима.
Хитлеров долазан на власт и његово непријатељство према Вер­
сајсној Европи дали су им нрила. Слично Словацима, с tЮЈИМа
имају доста зајсдничних црта, Хрвати су сад у премоћној и побед­
ничној Нем ачној видели јемство за остварење своје самостал­
ности. И једни и други су се заносили да ће успети да, за своју
будућу државу, нађу modus vivendi са једном Немачном у чијој
сенци су мислили да могу живети и развијати се под новим ,
повољнијим условима него раније под Хабсбурзима.
Над се тај политични моменат дода њиховој нултурној сра­
слости са германсним светом, разумљиво је што су у сунобу
двеју Европа Хрвати утолино страственије нагињали Осовини,
особито Немачној, уколико је извесније било да су Срби опет
неnонолебљиво на страни Запада. Стога су, понесени словачким
успехом, хр ватски народни посланици својом у то време тај ном
резолуцијом од 15. јануара 1939. апеловали на "Вел евласти ...
да се у интересу мира подузму такове мере, ноје ће осигурати
проведбу права самоодређења хрватског народа. .. У против­
ном случају Хрватсно народно заступство у име хрватског на­
рода отклања одговорност за догађаје који би без његове кри­
вице могли наступити у овом делу Европе ". То није остао платон­
ски протест. Иза тога је дошло обраћање туђину , прво Немцима,
који су се спремали за упад у Југославију крајем марта 1939. па
Мусолинију, номе је нуђен протекторат над Хрватском. са пер­
соналном унијом. Те жалосне комбинације срећом су морале
да отпадну из више разлога. Хрватсна сељачка странна, захва­
љујући највеhим делом разложности и комnромисности свога
председнина Влатка Мачена, постигла је аутономију Хрватсне
у оквиру Југославије. споразумом од 26. августа 1939. Али су
многи хрватски националисти то сматрали само као привремено

решење и од Хитлерове победе. у рату ноји је настао. очекивали

једину могуhност за остварење пуне националне независности.
То је била лудост и слепило; али је тако. Јуна 1940, у уводницима
ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ 49

"Хрватског дневника", гласила Хрватске сељачке странке, лино­

вало се над падом Париза и сломом Француске: јер се у не мач ној
победи видела могућност за своју победу. Стога је Ннежева по­
лити на све тешњег укључивања са Берлином била у снладу са
схватањима В. Мачека и осталих хрватских министара у Влади.
То није била тајна ни за нога. Продужење Кнежеве про-осовин­
сне политике В. Мачек, несвестан значаја тог догађаја, тражиће
и после преврата од 27. марта 1941. нао неодступни услов за
учешће у Југословенској влади. Мачек је у том погледу био
веран тумач расположења у Хрватској. Улрих фон Хасел, који
је десетак година раније био немачки посланик у Југославији,
прошао је кроз Загреб и Београд у марту 1941. У своме "Днев­
нику ", 20. марта, он јасно подвлачи споменуто стање духова.
" Freundt [немачки конзул у Загребу] и сви Хрвати с којима сам
говорио, истицали су велике разлике између Хрватске и Србије.
У Хрватској нема нинанве опозиције према Немачкој (с нешто
мало изузетака); напротив, ту је жеља за сарадњом. У Србији
су стварно ратоборна осећања против Немачке и Италије, распи­
ривана од војничке странке" .з
Све ово било је неопходно потребно истаћи да би се разу­
мело држање официра Хрвата у нризи 1941. године. Дон је још
било чврсто нао намен уверење да су Хрвати и Срби етнички
један народ (на којој основи је и проглашена Југославија, 1918),
и дон је цео државни апарат деловао у правцу стварања једне
заједничке националне свести Срба, Хрвата и Словенаца, са
тежњом да се од њих временом, синтезом особина и осећања,
начини један југословенсни настројен тип, - у војсци се није
јако запажала подвојеност официра у смислу племенских сепа­
ратизама. Та прва епоха подудара се отприлике са владавином
нраља Аленсандра. Последњих ненолино година, под утицајима
о нојима је говорено, настуnила је коренита промена. Официри
Хрвати у својој већини изразито су се оријентисали према Хр­
ватској сељачној странци, а једна мањина скривено је отишла у
крајност, Павелићевом усташтву.
У марту 1941, биланс је био овај: Прави nредставници хрват­
сног народа били су застуnљени у Влади. Они су се залагали за
политику nринључења Осовини нао и сам ннез Павле, носилац
нраљевсве власти и стварни шеф Династије. Са тог разлога
Хрвати официри у великој већини нису осетили ону узбуну и ону
душевну борбу ноју јесу њихови другови Срби. То је узрон што
50 27. МАРТ 1941'.

у припремама ноје смо дотле вршили психолошни и политични,

а нојима ћемо усноро приступити и војнични, ни моји пријатељи
ни ја нисмо смели да се уздамо у све одреда официре Хрвате.
Њихова лојалност и наша лојалност нису више ишле истим путем .
Стало ми је да нажем, да је било млађих официра међу Хр­
ватима у нојих су демонратсни дух и љубав према Југославији
надрасли њихово уже, племенсно осећање. Где год смо то запа­
зили, пришли смо с поверењем и радошћу. Сећаћу се увен слу­
чаја једног младог потпоручнина Хрвата ноји је био воднин у
моме батаљону. Нисам ни по чему, јер је био ћутљив, могао да
установим шта стварно мисли о Тројном панту. Стога на дан 26.
марта , пред сам преврат, нисам сматрао за саветно да га зовнем

у своју нанцеларију, поверим му шта спремамо и апелујем на

њега, нао што сам на остале његове другове. У тону ноћи, у
насарни, дон сам одржавао последње састанне с појединцима из
других јединица, дошли су да ми кажу: нано потпоручник Иван
Першић плаче у својој соби и хоће да изврши самоубиство, што
нисам рачунао и на његов патриотизам. То ме је гануло . Позвао
сам га себи , и умирио га речима да сам се спремао да говорим
с њиме. Био је пресрећан.

• • •
По броју и нанвоћи трупа распоређених у престоници и ње­
ној непосредној близини, Београд је био права тврђава. И не­
стручно оно могло је запазити да нинаква буна из редова гра­
ђанства не би могла имати успеха. Свани понушај био би за
најнраће време угушен у крви, нонцентричним дејством свих
видова оружане силе.

Средишта је било ненолино: на Дедињу, на Бањици, нод

Толовсних Шула (или. друнчије , Ауто-Команде), и најзад у самој
вароши. Одмах прено Саве пружао се земунски аеродром, са
војним ваздухопловством. На висовима оно престонице био је
читав појас противавионских топова, способних и за борбу про­
тив борних кола.
На једној падини Дедињсног Брега. по чијем врху је полегао
Краљев дворац нао хрт на одмору (са, нешто ниже . на другој
страни, Белим двором кнеза Павла), беласале су се у зеленилу
простране насарне Краљеве гарде. Њено име називало је намену.
Гарда је била састављена од прворазредне људсне грађе, мо­
мана из свих нрајева земље и свих вера. То су све били младићи
здрави и нао из намена истесани, ванредно увежбани, опрем-
ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ 51

љени модерним оружјем, у шареним униформама живих боја,

са јано развијеним родољубивим осећањем. То је био понос не
само Династије, већ и целог народа. Било је одлиновање бити
одабран за службу ту. Командант, дивизијсни ђенерал Михаило
Стајић, истанао се у прошлим ратовима. Од отприлине 9,000 људи
нолино Је унупно имала Гарда, Пешадијсни пун бројио је пет
хиљада. Артиљеријсни пун оно хиљаду и по, а Коњична бригада,
на чијем се челу налазио бригадни ђенерал Милутин Жупање­
вац, имала је два пуна са по хиљаду ноњанина. Команданти пу.
нова били су пуновници Петар Симић. Димитрије Павловић,
Антон Конаљ и Рихард Краус. Пешадијсни пун чинио је језгру.
Имао је четири батаљона са по пет чета, од нојих једна митра­
љесна. Ван састава батаљона постојали су Вод за везу и Чета
пратећих оруђа. Ова је располагала са дванаест тешних и шест
ланих митраљеза, водом бацача бомби, и имала эадатан да поја­
чава ватрену моћ пуна на важним секторима. Свана чета имала
је по пет официра. и осам до дванаест подофицира. Подофицири
и каплари руновали су митраљезом. а свани војнин пушком, пу­
шкомитраљезом, бомбама, нагазним минама, пиштољем. То је
била ударно најјача јединица Београдског гарнизона . Пешадиј­
сни пук давао је Дворсну стражу на Дедињу, у јачини једне чете:
она се образовала из целог пуна слањем сразмерног броја вој­
ника из свих чета, а номандири и водници одређивани су редом
Један батаљон Пешадијсног пуна био је с насарном у Палилули.
Он је давао стражу за дворове у вароши.
Треба додати да је на Дедињу, при самом Двору, била нао
посебна јединица, поред Дворсне страже. једна жандармеријсна
чета, тзв. Дворсна жандармеријсна чета, у јачини од триста људи.

На Бањици, нилометар два од Краљеве гарде, налазио се

други велики центар: 2. и 18. пешадијсни пун, оба у јачини по
пет хиљада људи. Њихови номанданти били су пуновници Љубо·
мир Полексић и Миливоје Дурбешић. Пешадијсна подофицирсна
шнола "Краља Аленсандра", са пуновнином Бранимиром Живно­
вићем. имала је, ано се не варам, шест стотина питомаца. Толино
држим да је било и питомаца двеју нласа Војне анадемије, ноје
су становале изван вароши. Управнин Војне академије био је
дивизијсни ђенерал Марно Михајловић. Оба пешадијсна пуна
имала су по један отномандован батаљон, у Београду и у Земуну.
Укупна снага трупа у насарнама на Бањици износила је нешто
оно 8,500 људи.
52 27. МАРТ 1941.

Нод Ауто-Команде (или: Топовсних Шупа), где су се стицали

прилази Београду с југа, налазиле су се ове јединице : 2. арти­
љеријсни пун , са осам активираних батерија , под пуковнином
Радојицом Меденицом ; Ауто-пун Министарства војске и морна­
рице, под командом потпуновника Светозара Ђорђевића ; Ђачна
п ротивавионска батерија. Ту су били , још, 1. и 2. батаљон бор­
них нола, са четрдесет тен кова: З од 7 тона у 1. батаљону и
37 од десет тона у 2. батаљону .4 Свему томе треба додати да
је нод Споменика Франше Депереа био смештен у посебној
касарни Коњички ескадрон жандармеријског пуна, са стотином
коњаника. Он је представљао по својој опреми опасну борбену
јединицу. Био је употребљаван за ноћно патролирање по вароши
и , у случају потребе , за разгоњење демонстрација . Код Ауто­
команде могло је бити нешто прено 3,000 људи.
У самој вароши, по разним крајевима , биле су размештене
ове трупе: 1. батаљон Пешадијсног пуна Краљеве гарде, у Пали­
лули нод Ботаничке Баште ; 1. батаљон 18. пешадијског пука, у
Горњем Граду ; једна нласа Војне академије у згради нод сплета
министарстава , са око триста питомаца ; жандармеријска Јури·
шна чета (7. чета) , са аутонаровима и једним водом бициклиста,
јачине од 200 људи, нод старе зграде Управе Београда испод
Универзитета: то је била општа резерва , за интервенције у
хитним случајевима . Поред тих јединица треба споменути и
четири nротивавионске митраљеске чете, с модерним митраље­
зима Збројовна 15мм: 101. и 102. у саставу 101 . nротивавионсног
дивизиона, смештене нао обезбеђење код Панчевачког и Земун­
ског моста; и 301 . и 302, ноје су биле распоређене по Београду
и нешто у околини , р ади заштите објеката нао што су мостови,
водовод, јавне зграде , итд. Осим тога , зграде министарстава,
Управа града Београда и полицијски квартови имали су посебне
жандармеријске станице, чија је снага ишла од десет до сто жан­
дарма (на пример Уп рава града, 60 жандарма ; 1. кварт, 1ОО
жандарма) . Јачина жандармеријског пуна, обухватајући и Коњич­
ни ескадрон нод Ауто-Команде , износила је 2,000 жандарма.
Командант је био пуков ник Милош Павловић . У вароши је могло
бити укупно оно 5,000 одлично опремљених бораца.
С друге стране Са ве и Дунава , у Земуну и на Бежанији,
биле су ове снаге : 1. батаљон Другог пешадијског пуна и 1. бата­
љон Пешадијског пуна из Раље; 6. ваздухопловни пук за борбу,
састављен од шест ескадрила са укупно четрдесет пет ловачних
ЉУДИ И ПРО~ЛЕМИ 53

авиона типа "Месершмит" МЕ 109/ES и две аеродромсне чете, под

номандом потпуновнина Божидара Ности1iа (људство 6. пуна:
1,350); Ноњична официрсна шнола, са оно двеста педесет пито­
маца, и уз њу Еснадрон борних нола са седам теннова. од шест
тона , чехословачке израде; Шнола интендантсних резервних
официра , са оно четири стотине питомаца . Тано је Земун распо­
лагао са 45 авиона и оно 4,000 људи . - У Панчеву се налазио
8. пешадијсни пун, под номандом Томислава Боснића , са оно
5 ,ОООљуди.
Код Раље , јужно од Београда , где се налази важан желе­
знички вијадунт и прилично дуг тунел, логоровала су три бата­
љона једног недавно антивираноr пешадијсног пуна, у ратној
јачини од 4,500 људи, под командом потпуковнина Фрање Фин­
жгара.6
Ваздушна одбрана Београда (ВОБ), чији је командант био
потпуновнин Срђан Нрмпотић, имала је пред 27. март, поред две
рефленторске и већ споменуте четири противавионсне митра­
љесне чете, још и пет противавионских дивизиона : 326, 327,
328, 329. и 101. У дивизиону су биле три батерије, свака са по
четири топа , два митраљеза за самоодбрану и сто педесет до
триста људи . Тих петнаест батерија , са шездесет топова и оно
4,000 људи , било је распоређено у круг оно Београда: код аеро­
дрома Земун, на Калемегдану, Бановом Брду, Бањичном Вису,
Торлану, Врачару, нод Борче, нод Овче, нод Панчева.
Номе су све те трупе биле подређене , и ио је имао право
на њихову употребу?
Краљева гарда била је подређена непосредно Првом ађу­
танту Њ. В. Краља. Исто тано и Дворска жандармеријска чета.
Заступник Првог ађутанта био је бригадни ђенерал Павле Бар­
јактаревић.
Жандармеријсни пук био је под командантом жандармерије ,
дивизијским ђенералом Владиславом Ностићем; али у погледу
службене употребе на потпуном располагању управника града
Београда . У марту 1941, то је био Драгомир Дринчић.
Борна кола стајала су под командом инспектора пешадије.
Од почетна марта 1941. то је био дивизијсни ђенерал Мирослав
Томић.
Ваздушна одбрана Београда припадала је Првој ваздушној
зони, чији је номандант био пуковнин Мирио Богићевић. Над њим:
54 27. МАРТ 1941.

номандант nротивавионсне одбране (ПАО), дивизијсни ђен.ерал

Душан Радовановић.

Ваздухопловством је номандовао армијсни ђенерал Душан

Симовић .
Трупе Дунавсне дивизијсне области: 2. и 18. nешадијсни nун
на Бањици, нао и пешадијсни пунови код Раље, и у Панчеву,
имали су нао номанданта пешадије над собом , од половине марта,
бригадног ђенерала Јована Лена; 2. артиљеријски пун имао је
као номанданта артиљерије бригадног ђенерала Драгољуба Сте­
фановића . - Номандант Дунавске дивизијске области био је ди­
визијсни ђенерал Дра гиша Пандуровић.
Номандант Београда имао је право употребе свих трупа на
територији Управе града Београда и на југ до Смедеревске Па­
ланке. Од тога се изузимала само Краљева гарда, са Дворсном
жандармеријсном четом, нао и жандармеријски пук . Марта 1941 .
номандант Београда био је армијсни ђенерал Милорад Петровић.

Споменимо, ради потпуности слине, да је министар војсне и

морнарице био армијс ки ђенерал Петар Пешић , а начелнин Глав­
ног ђенералштаба армијсни ђенерал Петар Косић.
Не узимајући у рач ун пун нод Раље и пун у Панчеву, у Бео·
градском гарнизону било је оно 35,000 војника и жандарма. Сви
су били изврсно обучени и опремљени модерним наоружањем.
Са пуковима у Раљи и Панчеву, број бораца пео се на 45 ,000.
Режим кнеза Павла био је сигуран од сваног изненађења
докле год је могао рачунати на оданост трупа Београдсног гар­
низона. Опасност је била могућна само изнутра. Стога се вазда
мотрило да за виш е команданте буду постављани људи везани
понечим за Двор. Настојало се и да што већи број ударних једи­
ница буде стварно у рунама дветри личности са службом у Двору.
Тано су команданти оба п ешадијска пуна на Бањици били доне­
давно ађутанти у Двору . Командант пешадије Дунавске дивизије,
ђенерал Ј . Лено , држао је истовремено положај управнина Двора.
Половином марта 1941 , скоро све трупе Београдског гарнизона
стајале су под командом ова три човека : Првог ађутанта [четири
пуна Краљеве гарде) , управнина Двора (четири пуна) и уnравнина
града Београда Д . Дринчића , брата од тетке тадашњег председ­
ника Владе (Жандарм еријсни пун). Једини изузетан чинио је 2.
артиљеријски nук. Ради пунијег осветљења праксе тога времена,
треба подсетити да је и сам начелник Главног ђенералшт~ба
ЉУДИ И ПРОБЛЕМИ 55

био везан посебном службом за Двор. нао Нраљев Гувернер. У

том својству често је ноћивао на Дедињу.
Да су официри у Југославији били наста, духом и осећањем
одвојена од простог народа, безбедност владајућих нругова била
би сноро апсолутна, ма шта им се прохтело да учине.
Међутим, југословенсна војсна била је у правом смислу речи
народ под оружјем. Командно особље, официри и подофицири ,
били су у огромној већини деца сељана и малограђана. Њихов
додир са средином из ноје су поникли и са дубоним народним
расположењима био је неnренидан. Српсни део војсне, уз то,
био је поносан недавним подвизима и врло осетљив на своју
улогу чувара националне части и државне самосталности.

У томе је лежало јемство да се у часу тешне националне

нризе војсна неће одвојити од народног осећања.

Напомене:

1. Споменута четири пица нису узета произвољно. О њима као иницијеторима

и руководећим личностима преврата од 27. марта говоре следеће lРИ
крупне ЛИЧllОСТИ :
Винстон Черчил у своме делу о Друrом светском рату (Wiпston S. Chur·
chil l: The Second World War, Volume 111. "The Gгand Alliaпce". 1950, Cassel
and Company Ltd, рр. 142-143)
патријарх српсни Гаврило у својим Мемоарима. где даје портрете споме·
нуте четворице, - "главна четири завереника, који су били на челу пре­
врата", и описује опширно своје рв.зговоре ПР,е и после преврата од
27. марта са Р. Л. Ннежевнћем и Д. Симовићем (' Мемоари патријарха срп­
ског Гаврила", Paгis, 1974, Editioпs "Richelieu", с. 352-397 и 451-462);
ђенерал Душан Симовић, у своме излагању од 28. марта 1941. по подне
пред Светим врхијерејсним сабором у Београду. Ђенерал Симовиn је ту
исцрпно изнео онолности под нојимв је преврат организован и изведен.
Његово излагање забележила су два стенографа у присуству шефа Цен·
трапног пресбироа, др Милорада Радовановића Патријарх Гаврило је унео
тај Симовиl1св говор у целини у своје Мемоаре, нао њихов саставни део
(с. 413--427)
2. Тано је скоро свуда. Неш10 друнчије је у САД . Ту је Влада по Уставу
одговорна не представничким Домовима, већ иснључиво Председнину. бира­
ном сване четири године. Али је и у САД у пуној важности принцип суве­
рености Народа.
З. Фон Хаселов Дневник, с. 160. (The Уоп Hassell D iarieз. 1938-1944. London ,
Hamish Hamilton, 1948, 8° рр. 365.)
4. Југословс11с1111 вojcfta располагала је 1941. године унупно са 102 тенка,
распоређена у два батаљона и једвн еснадрон борних копа.
Батаљон борних нола имао је, по својој формацији. трн чете са по трина·
ест теннова (соана чета : четири вода по три тенна, и један тенн за номан­
дира). Поред тих тзв. борбених чета имао је и по једну Помоћну чету. са
резервним 11опимо за попуну борбених чета. Помоhна чета 1. батаљона
имала Је шест, а 2. ба1аљона једанаест теннова.
 56 27. МАРТ 1941.

Напомене:

Тано је Први батаљон, под номандом мајора Станимира Мишића. имао 45

тенкова, од седам тона, францусне израде: 2. батаљон, под номандом
мајора Данила Зобенице, имао је 50 теннова, од десет тона, францусне
израде. Еснадрон борних нола, при Ноњичној шноли у Земуну, и под но­
мандом наnетана 1 класе Душана Радовића. имао је 7 тенкова, од 6 тона,
чехословачне израде.
У време преврата, све три борбене чете 1. батаљона биле су ван Београда
(Снопље, Загреб. СарајевоЈ. Само Помоћна чета остала је у Београду;
З тенна била су исправна, а З на генералној оправци . - Од 2. батаљона
само једна борбена чета била је пребачена у у1-tутрашњост (Снопље). тано
да је у Београду 2. батаљон имао 37 теннова.
(Податне о борним колима дао ми је мајор Станимир Мишић. коман­
дант 1. батаљона борних нола у 1941.)
Половином марта 6. ваздухопловни пун за борбу прешао је на своја ратна
летелишта, село Крушедол-Прњавор и село Велики Радинци, удаљена од
Београда 48 одн. 70 километара. У Земуну су остале од њега обе аеро­
дромске чете, у унупној јачини од750 људи .
(Подаци узети из нњиге "Два дана борбе у ваздуху за Београд ", од Бо­
жидара С. Настића, Kassel- Mattenberg, 1946, с. 91.)
5. Југословенска војска имала је 1941. унуnно 315 модерних апарата. Од тога
је авијација за борбу, са своја четири пуна (Земун, Загреб, Ниш, Краљево)
имала сто тридесет пет авиона: типова МЕ 109/Е. Харинен (Hurricane),
И.Н.2 и И.К.З (1.К.2 , 1.К.З), Хонер-ФЈури (Hawker-Fury).
6. Тај антивирани пешадијсни пун у Раљи означаваћемо без његовог броја, -
јер се три најодговорније личности у томе питању разилазе. Начелнин
штаба Дунавске дивизијске области, ђшт. nотnуновнин Угљеша Михајло­
вић, обележава га нао "активирани 59. nешэдијсни пун у Раљи". Номандант
пешадије, бриr. ђенерал Ј. Лено, у своме Дневнику под 27. 111 1941, спо­
миње своје наређење "47. пуну из Раље" . Начелник штаба пешадије, ка­
петан А. Перишић, зове га "72. пешадијсни пун у Раљи".
 Трећи одељак

ОСВРТ НА ДОГАЂАЈЕ

Јуни 1940 - март 1941

Примирје са Францусном . - Мусолини хоће војничку славу. - Хи­
мер му не допушта fат на Балкану. - Ратни успеси у Африци
[август-септембар 1940 . - Хитлерове невоље: "Морени лав" и ''Би­
т на за Британију··. - Дугорочни план : неутраnисати САД и Руси1у
Тројним пантом; затворити Енглесној Средоземље заузимањем Ги­
бралтара: организовати Нови поредан у Европи и створити антибри·
тансну коалицију. - Мусолини отвара рат на Балнану. Његови по­
рази у Албанији и у Африци. - Двобој Черчил-Хитлер за Балнан:
британсно ваздухопловство у Грчној. - Хитлерове решеност да
војни1 1ни интервенише пошто умири или придобије Југославију и
Турсну. - Черчилови nонушаји за заједнички балненсни фронт. -
Вилсонова војска у Грчној. - Југословенсна драма : Председник
Владе нод Хитлера. - Рузвеnтова храбрења и опомене. - Састанан
кнез Павле-Хитлер. 4. марта 1941 . - Први Нрунсви савет, 6. марта :
начелан пријем Тројног панта. - Југословенско злато у САД. -
Други Крунсни савет, 20. марта: одлука о потписивању Тројног
панта . - Оставке министара. - Немачки ултиматум. - Черчилов
телеграм Цветковићу. - Рон до поноћ~1 . - "Непредвидљиве после-
дице".

Развој догађаја у свету од слома Француске до приступања

Југославије Тројном панту (јуни 1940 - март 1941) био је за ствар
слободе повољнији него што се могло очекивати. Два јасно оде­
љена периода разазнају се у томе раздобљу, с крајем октобра
нао развођем. У прва четири месеца, извршила се ликвидација
Версајсне Европе, с изузетном наше земље само привремено
помиловане 7. јула ; Мусолини је постигао прве и једине војничке
успехе, којих је толико био жељан; а Хитлер је покушао све.
узалудно, да започету борбу оконча муњевитим уништењем свога
последњег и најопаснијег противника, Енглеске. Други период.
ноји је још стално трајао, био је обележен с једне стране неу­
спесима Хитлеровим да се споразуме са Совјетима о подели
света и да Шпанију увуче у рат. а с друге стране крупним побе·
дама Енглеза и Грка над Италијанима, нао и појачаном солидар­
ношћу слободних народа. Рузвелт, поново изабран 6. новембра
за председника Сједињених Америчких Држава, дао је најдело­
творнији одговор Силама Тројног пакта кад је 6. јануара 1941.
58 27. МАРТ 1941.

у својој nоруци Конгресу, означивши САД нао арсенал демо­

нратија , изложио своју замисао Занона о зајму и најму, ради
уназивања "nуне nодршне свима оним одлучним народима, где
год их буде, ноји се одуnиру агресији". Тога дана је он набројао
и Четири слободе на нојима се има да заснива свет: слободу
говора и писања, слободу вероисnоведања, слободу од оскудице
и слободу од страха. Почетном 1941, иано је хитлеровсна војсна
била ужасно јана, било је постало јасно да ће рат трајати дуго
и да ће се nроћи нроз многа падања и устајања. Предстојали су ,
нема сумње, тешна страдања и жртве у нрви; али је и нова вера
загрејала прса слободних људи, свуда у свету, и нове наде сви­
тале на даленим обзорјима.

• * •

Двонедељна непријатељства између Италије и Францусне

завршила су се , nримирјем потnисаним у Риму 24. јуна 1940, пре
него што је италијансна војсна имала nрилину да постигне ма
нанав значајнији ycnex. Победу на Западу извојштило је искљу­
чиво немачно оружје. Та разлина у доnриносу заједничкој ствари
променила је дотадашњу равнотежу између двеју чланица Осо­
вине , и то се одмах осетило у односима двојице диктатора.
Маршал Петен је 17. јуна затражио обавештења о условима за
примирје , те су се Хитлер и Мусолини састали два дана доцније
у Минхену ради договора о својим захтевима . Уочи њихова са­
станка. ђенерал Дегол позвао је из Лондона Французе да му се
придруже и наставе борбу. Мусолини је био оштар. По њему,
требало је тражити предају флоте и онупацију целе Францусне.
Хитлер је , међутим, био за блаже nоступање . Он је желео да са
Енглесном закључи мир: већ тада је имао у глави обрачун са
Совјетсном Русијом у што скоријем времену . Рачунао је да ће
Енглесна пре хтети да прихвати његову понуду ано остане пот­
пуно сама, без савезника на европсном нопну. Стога је заступао
гледиште о мање строгости према Францусној , да Петен у оча­
јању не би с Владом отишао у Северну Африну и отуда проду­
жио рат, у ном случају би се моћна француска морнарица nри­
дружила енглесној . То би онда појачало вољу Велике Британије
за отпором, одужило рат на Западу, сванано отежало и иначе
тежан проблем инвазије Британских Острва . Расправа је трајала
дуго. Дуче је о њој причао Ћану "не без нешто горчине и иро­
није "1 . Али је исnало нано је хтео Хитлер . Под уnравом Петенове
ОСВРТ ttA ДОГАЂАЈЕ

Владе остао је, неоиупиран, добар део нопнене Францусне, као

и nреиоморсни поседи, а француска флота је само имобилисана
у лунама.

Мусолини, чији су прохтеви били велики, осећао је да ће

његови разлози бити убудуће убедљивији ано нх подупре неко­
ликим војничким победама.
Њих је, сад, могао тражити на Балнану и у Африци.
Петог јула 1940. Мусолини је ставио у дужност Ћану, наји
је био пред путом за Берлин, да Хитлеру (а) саопшти његову
намеру да се искрца на Јонским Острвима, (б) изложи потребу
за распарчавањем Југославије, "типичне версајске творевине са
противиталијансном функцијом".2 На састанну од 7. јула Хитлер
се сложио са схватањем да југословенски проблем треба решити
у смислу италијанских жеља, али је сматрао да тренутан није
погодан. "Он се боји", бележи Ћано, "да наша акција против Југо­
славије не запали цело Балнансно Полуострво, изазове руску
интервенцију и можда чан створи заједницу интереса између
Русије и Енглеске ... Фирер наже: иад се једном ликвидира енгле­
ски проблем, или бар буде на путу лане ликвидације, биће врло
прост проблем решити југословенско питање" .з Тај договор је
отнрио да је Југославији био спремљен глогов нолац. Ћано ована
излаже постигнуте закључне:

1. Установљено је да Југославија, канва је сад, неће

моћи да има право грађанства у новој, од Осовине створеној
Европи. Установљено је да се југословенско питање мора да
реши у италијанском смеру.
2. Италијани неће узимати иницијативу засад, али ће
извршити стратегијски распоред војног материјала и људ­
ства, тако да буду у стању ступити у дејство са максимал­
ном брзином, чим се укаже повољна прилииа.
3. Та акција ће се извести над наступе заплети на Бал­
кану, или буде близак слом Британије.4

Мусолини је веровао да рат неће трајати још дуго. Или ће

Енглеска напустити борбу, или ће је Немачка смрвити. Над је 19.
јула 1940. Хитлер упутио јавно позив Енглеској да закључи мир,
лорд Халифакс, министар иностраних послова, одбио је ту пону­
ду три дана доцније, са овим аргументом као средишном тачном:
"Он [Хитлер] наже да нема жељу да разори Британско Царство:
али у његовом говору нема наговештаја да се мир мора да за-
60 27. МАРТ 1941.

снива на правди, нема ни речи признања да остали народи Ев­

ропе имају право на самоопредељење, начело на ноје се он тано
често позива за Немце. Његово ћутање о будућности народа
које је подјармио под једним или другим лажним изговором,
пуно је значаја".5 Међутим, првих дана августа пронели су се
гласови о посредовању шведског нраља у Лондону и Берлину
ради склапања мира. То је Мусолинија начинило нервозним. Осе­
ћање да у рату дотле није дао своју пуну меру, и бојазан да
услед тога не остане празних шана, изазвали су у њему жестон
наступ ратоборности. Он је хтео да има у рунама сигурне залоге
у тренутну над се буде село за зелени сто.

Тоном јула. Мусолини је био сноро удвостручио број својих

трупа у Албанији, а истовремено извршио и концентрацију већег
броја дивизија према најсевернијем делу југословенске границе ,
у Истри и Венецији. Потцењујући храброст Грка, и рачунајући
на унутрашње политичке тешноће у Југославији, он је био уверен
да ће те две ратне операције бити проста војничка шетња . Из
Ћанова "Дневника" се види да је 6. августа Дуче био сав зао­
купљен мишљу о нападу на Југославију у другој половини сеп·
тембра , а на Грчку крајем истог месеца. Опчињен Хитлером, и
поред све суревњивости ноју је осећао према њему, он је мислио
да ће постићи замашне успехе ано дословно нопира његове
методе пред напад на Пољсну. Стога је желео да његовом походу
на Балнан претходи "громогласа н"б споразум са Масивом, и
спремао се да тамо упути Ћана . Обавестио је о томе Немце,
пренс немачког амбасадора у Риму , и приступио предрадњама
за изазивање рата. Италијанска штампа дигла је 11. августа хајну
против Грчне, поводом убијства "великог албанског родољуба"
Даута Хоџе , рођеног негде у Чамурији, а убијеног у Албанији,
близу грчне границе, нано се тврдило: од неких Грка. У ствари
је то био један хајдун. уцењен много година раније због обичних
злочина; установило се да су га убила два његова земљана, и
пребегла у Грчну; Грчна влада је очекивала само тражење изру­
чења , па да их преда албанским властима. Већ се оцртавало у
новинама да би Грчна имала да уступи Албанији Чамурију (област
између рена Павла и Мавроnотамо), а Италији острво Нрф. Пет­
наестог августа једна "подморница непознате народности" тор­
пиљирала је грчну лану нрстарицу Helle у луци Тенос (Цинлади),
а дан доцније исто тано "непознати" авиони бомбардовали су
два грчна разарача на путу за Тенос. Али је све то ипан било
ОСВРТ НА ДОГАЂАЈЕ 61

узалуд. Хитлер није желео отварање суноба на Балнану. Рибен­

троп је 17. августа позвао италијансног амбасадора у Берлину и
одсечно учинио крај Мусолинијевим изазивањима. О томе је
Ћано забележио:

Алфијери је имао занимљив разговор са Рибентропом.

Из тога произлази укратко: (1) да Немачка влада не жели
да се сувише подвучено приближимо Русији; (2) да је по­
требно да напустимо сваки наум о нападу на Југославију; (З)
да евентуална анција против Грчке није у ствари пријатна
Берлину. То је потпуно наредба да се стане, на целој линији.
По Рибентропу, сви напори имају да се сасреде против Вели­
не Британије, јер је ту, и само ту, "питање живота и смр­
ти".. . Наравно ми усвајамо гледиште Берлина . Чан и у по­
гледу Грчне: стварно враћамо у фијоку већ спремљену ноту.7

Дуче је морао да изда дирентиву о одлагању на неодређено

време сване анције против Грчке и Југославије, а буна у итали­
јанској штампи пресечена Је одједном 23. августа, нао под неном
мађијом. Рибентроп је још једном, 26. августа, опоменуо Ћана
телефоном: да Немачка жели, по свану цену, да избегне кризу
на Балнану.в Ђенерал Кајтел, са своје стране, у немачкој жељи
да се Италија гурне против Енглеске, говорио је Мусолинију: да
је заузимање Наира још важније него заузимање Лондона.9

У часу ступања Италије у рат, 10. јуна 1940, однос снага у

Африци био је петоструко у корист Рима. На целом Средњем
Истоку, додајући томе Судан и Сомалију, ђенерал Вевел распо­
лагао је са оно 83,000 људи. Италијани су имали у Либији 215,000
под маршалом Балбом, и нешто прено 200,000 у Италијансној
Источној Африци под командом Дуне од досте. Италијанске
трупе напаЛе су и заузеле 4. јула граничне градове у Судану
Насала и Галабат. и ту су се укопале. Тачно месец дана доцније,
Дуна од досте упао је у Британску Сомалију, и за дветри неде­
ље онуnирао је целу. - Офанзива из Либије имала је да почне
у јулу. Мусолини је писао Хитлеру 1. јула да су завршене све
припреме за напад великог стила на Египат. Али је маршал Гра­
цијани (Балбо је погинуо крајем јуна) онлевао да ирене: прво
није био довољно добро снабдевен, затим су му сметале преве­
лине врућине. Мусолини му је најзад запретио сменом, и за
покрет узео на себе лично одговорност пред историјом. Офан­
зива на Египат почела је половином септембра, и трајала је от-
62 27. МАРТ 1941.

nрилине само недељу дана, од 13. до 17. септембра. Грацијани

је прешао границу, заузео без борбе Сиди Барани, и ту стао да
се ушанчује. Успеси у Африци , нарочито према Египту, потпуно
су завртели главу Мусолинију. Он "блиста: био је узео на своја
плећа сву одговорност за офанзиву, и поносан је што је био у
nраву".10 Тај занос га је држао и пошто је Грацијани престао да
напредује . Нрајем месеца Ћано бележи да је Дуче " добро рас­
положен и сав радостан што је Италија могла да у Египту зареже
успех наји јој даје славу тражену узаман већ пуна три столећа".11

• • •
Хитлерово противљење да Италија започне рат на Балнану
потицало је из жеље да га ништа не одвраћа у Европи од обра­
чуна с Ен глесном, а потом са Русијом . Он се озбиљно носио ми­
шљу да заузме Британсна Острва. Дирентиву за операцију "Мор­
ени лав" издао ј е 16. јула, одредивши 15. август нао нрајњи рон
за почетан иснрцавања. Цео посао имао је бити завршен до 15.
септембра, над је нормално настајало рђаво време . За заповед­
нина инвазионих снага био је назначен фелдмаршал фон Рунд­
штет. Рајхсвер је см атрао да преко Ламанша треба пребацити
нешто преио четврт милиона војнииа. Немачка морнарица, међу­
тим, могла је да обезбеди превоз само унолино би се постигла
надмоћност у ваздуху, тј. унолино би "Штуне" могле да парали­
шу енглеску флоту. "Битна за Британију" , тј. битна за господар­
ство у ваздуху и омогућење искрцавања , започела је у јулу , и
водила се из дана у дан са жестином ноја је расла. Лондон је
сваке ноћи бомбардов ало просечно по двеста авиона у времену
од 7.септембра до 3. новембра. Али се Краљевско ваздухоплов­
ство (Royal Air Force, R.A.F.) није дало савладати, и немачки губици
надмашали су енглеск е : 1733 према 915 авиона, од 10. јула до
31 . октобра. Услед тога се Хитлерова нада у иснрцавање одми­
цала све даље и даље, као нена фатаморгана. Почетни дан опера­
ције "Морени лав " померен је на 15. септембар (крајем јула) ,
па на 24. септембар (нрајем августа), па на неодређено време
( 17. септембра) , да н ајзад 12. октобра буде одложен за пролеће
1941, у ствари за куково лето.
Жилави отпор Енглеске Хитлер није могао протумачити друк­
чије него њеном надом да ће једнога дана, ипак, Сједињене
Америчке Државе и Совјетска Русија ступити у рат против Не­
мачке . Већ крајем августа , над је по други пут морао да одложи
ОСВРТ НА ДОГАЂАЈЕ 63

инвазију, чинило му се извесним да Енглесну не може сломити

једним замахом и да ће рат трајати дуже него што је предвиђао.
Тај утисак из разговора с њиме добио је Ћа•ю. наји је у то време
био у Аустрији, да у Бечу арбитрира са Рибентропом у спору
Маџара и Румуна оно Трансилваније (ЗО. август 1940). Стога се
нод Хитлера јавила мисао о посреднијим и дугорочнијим поте­
зима: (1) да Сједињене Америчне Државе и Совјете држи у шаху
тиме што ће једним војним савезом привезати Јапан за Осовину;
(2) да у тај савез потом nонуша привући и Совјетску Русију,
унолино се могне споразумети с њом о подели интересних сфера
у свету; (З) да Енглеску практично изолује од њених преномор­
сних поседа тиме што би јој, увођењем Шпаније у рат и заузи­
мањем Гибралтара , затворио улазак у Средоземно Море; (4) да,
с обзиром на предстојећи обрачун светских размера. повеже
целу Европу у моћан антибритансни блок. Отуда Тројни пакт,
закључен између двеју Сила Осовине и Јапана, и потписан у
Берлину 27. септембра 1940. Отуда разговори с Молотовом поло­
вином новембра у Берлину, завршени неуспехом на питању Фин­
ске и Цариграда са бугарским залеђем, и чији је непосредни
резултат био Хитлерова директива од 18. децембра о операцији
"Барбароса" (за напад на Совјетсни Савез). Отуда понушаји.
безуспешни , да се ђенерал Франко придобије за рат на страни
Осовине (састанци: Хитлер-Франно, 23. октобра 1940, у Андају;
Мусолини-ФраtiНО, 12. фебруара 1941, у Бордигери). Отуда, најзад.
позиви и наваљивања да се и дотле неутралне државе, својим
приступањем Тројном панту, унључе у хитлеровсни Нови поредак
у Европи и на тај начин уврсте у антибритансну коалицију.

• • •
Мусолинијев напад на Грчну 28. октобра 1940, изведен изне­
нада у тренутну над је Хитлер настојао да исплете своју бри­
жљиво замишљену мрежу и више но икад желео мир у Европи,
пореметио Је у знатној мери немачке планове. Тај рат, за Ита­
лију брзо претворен у низ пораза, психолошки је јана деловао
на још неопредељене државе у Европи и смањио престиж Осо­
вине. Он је Совјетсну Русију начинио неповерљивијом него дотле,
и коначно отуђио ђенерала Франна. Кано је дошло до тога неже­
љеног догађаја на Балкану?
О својим плановима Хитлер се није поверавао Мусолинију.
Казивао му их је или пред само извршење, или над је њихово
64 27. МАРТ 1941.

извођење већ отпочело. Танво поступање доводило је Мусоли­

нија до беса. Тано, прилином састанна њих двојице на Бренеру
4. октобра 1940, реч се водила углавном о томе нано Шпанију
увући у рат. Али Хитлер није рекао Мусолинију ништа о већ
издатом наређењу да се известан број немачних одреда пребаци
У Румунију, ради поседања петролејских поља и њихове заштите
од евентуалних совјетских препада. Ћано је забележио у свом
"Дневнику " 8. онтобра да је Дуче "веома бесан": тога дана је
чуо за улазан Немаца у Румунију; а 12. октобра дGшава се читав
прасак: "Хитлер ме вечито ставља пред свршен чин . Овај пут
вратићу му мило за драго. Сазнаће из новина да сам окупирао
Грчку. Тано ће се васпоставити равнотежа".12 Три дана доцније,
на састанку са војним шефовима, Мусолини је саопштио своју
одлуку да се Грчна нападне 26. октобра. (Доцније је датум по­
мерен за два дана .) Он је знао да то неће бити по вољи Хитлеру .
Али су га на тај ант самосталности навели Грацијанијеви успеси
у Египту тоном септембра, нао и падање Хитлерова утицаја услед
немогућности да извр ши инвазију Енглеске. Примењујући посту­
пан којим се дотле служио Хитлер према њему , и у жељи да
Хитлер немадне времена да интервенише и спречи напад на
Грчку, Мусолини му је тен 22 . октобра н~писао писмо, антидати­
рано нао да је од 19. октобра, о решености да на Грчну "удари
у врло скорој будућности". Хитлер је тада био у Француској , на
састанцима са ђенералом Франком и маршалом Петеном. те му
је писмо уручено с великим закашњењем. Одмах је затражио да
се нађе с Мусолинијем , да би га одвратио. Али, над је у јутро
28. октобра стигао у Фиренцу , било је већ доцкан . Отпре нено­
лино сати италијанске трупе биле су на грчком тлу.
Нао непосредне циљеве своје акције против Грчке Мусолини
је одреди о заузеће Еп ира и Солуна , нао и онупацију острва
Занте , Нефалоније и Крфа. Међутим се његова ишчекивања нису
испунил а. Почетан је био добар ; али је трајао сувише нратно .
Грци су брзо заустав или завојеваче , и прешли у напад. Заним­
љиве су опасне ноје је Ћано уносио из дана у дан у свој ''Днев­
ник " о то ну операција на балканском фронту. 28. октобар 1940:
"И поред ружног времена трупе наступају брзо . Дуче је у нај­
бољем расположењу " . - 29. онтобар: "Време је ружно, али се
напредовање наставља ". - ЗО. октобар: "Ствари иду мало споро :
крива је ниша". - 31 . о ктобар : "И даље ружно време" . Али, ме­
ђутим , дажди и ветров и не сметају грчној војсци. Она прелази
ОСВРТ Нд ДОГАЂАЈЕ 65

у напад и потискује непријатеља на сва три правца његовог нади­

рања. - 6. новембар: "Мусолини је незадовољан нано ствари
иду у Грчкој. Напад на Норчу ... Непријатељ је нешто мало на­
предовао, и стварност је да је осмога дана операција иниција­
тива у противничким рунама". То је, узгред буди речено, време
планова кнеза Павла о нападу Грцима у леђа, Ваухнинове депе­
ше, бомбардовања Битоља. - 7. новембар: "Повунли смо се на
одбранбену линију". - 12. новембар, о догађајима уочи тога
дана: "Црн дан". Светла тачна за Италијане 11. новембра била
је, једино мада неочекившю, на дипломатском пољу: долазак у
Рим адвоката Владислава Станића, тајног изасланика београдског
Двора, с понудом "да се појачају везе између Италије и Југо·
славије" и евентуално закључи "савез са далекосежним гаран­
тијама, међу којима демилитаризација Јадрана".13 Међутим Му­
солинијеве трупе узмичу непрестано. Рат се пренео на албанско
земљиште. - 15. новембар: "Грци су поново напали на целом
фронту". - 23. новембар: ··повлачење у реду". - 28. новембар:
"Лоше вести из Албаније ... Наш omop бива све слабији''. У то
време, нао непосредна последица Стакићеве посете Ћану и раз­
говора другог тајног посредника Данила Грегорића са Рибентро­
пом, југословенски министар иностраних послова Аленсандар
Цинцар-Марковић конферише у Бергхофу са Хитлером и Рибен­
тропом. - 30. новембра Дуче констатује: "Ситуација је озбиљ­
на. Могла би чан постати драматичном" Норча, Клисура, Погра­
дец, - имена победа над фашистичким легијама. Дон је кнеэ
Павле нрио од своје Владе турски предлог о Војној конвенцији
ради заједничке одбране Балкана, Грци су исписивали славне
странице у својој историји. После заузећа Поградеца , они су
пробили, 4. децембра, италијански фронт. Мусолини се осетио
"утучс11им нао нинада дотле". Ренао је своме зету: "Ту се више
ништа не може да учини. Бесмислено је и смешно, али је тано.
Ваља тражити примирје прено Хитлера".14
Ту срамоту Италијани су иnан могли да избегну слањем не-
11рестаних појачања. Али су Грци, све до немачног упада 6. априла
1941, задржали иницијативу у својим рунама Крајем јануара
одбили су жестоке италијанске противнападе. у фебруару су
они били у офанзиви. а током марта сломили су италијанске
покушаје продора на сентору Тепелени-Клисура, те је двадесет
седам Мусолинијевих дивизија у Албанији све до 6. априла бес­
помоћно стајало и тапкало на својим положајима.
66 27. МАРТ 1941

Поразима италијансне војсне на Балнану додале су се ната­

строфе у Африци. Ђенерал Вевел приступио је извођењу својих
планова о уништењу италијанског колонијалног царства. Енглесне
трупе, под заповедништвом ђенерала Ононора, достојног претече
Монтгомеријевог, напале су у Либији на Сиди Барани 9. децем­
бра 1940. Вест о томе пала је у Рим неоченивано, "нао гром",
према Ћа новом изразу 1О. децембра. Догађај је био утоли но тежи
што је криза у Албанији била на врхунцу , и с тим у вези тек се
извршиле промене у свима врховима италијанске војне управе:
тоном новембра, главног заповедника снага у Албанији ђенерала
Виснонти-Прасна заменио је ђенерал Убалдо Соду; а 6. децембра
је на место маршала Бадоља, начелника Главног ђенералштаба,
постављен маршал Навалеро. Над Римом је духнуо ветар панике.
Ћано је записао 11. децембра: "У Либији ствари иду заиста
рђаво ... Пет дивизија смрвљено за два дана".15 У италијансне
трупе на либијсном војишту ушао је страх од првих сати Ононо­
рових налета. Енглези су тада први пут употребили теннове
("Матилда") са оклопом тано тврдим да му италијански топови
од 37 мм нису могли да нашноде . У своме телеграму од 12. де­
цембра Грацијани је сликовито објашњавао Мусолинију нано је
приморан да води "рат буве nротив слона"1 6, а у једном се
писму жалио нано "ес челични онлоп не може пробијати само
голим нонтима".17 Због тога је запомагао за масовну интервен­
цију немачног ваздухопловства. Међутим, афрични градови су
падали један за другим: Сиди Барани 10. децембра, Бардија 5.
и Тобрун 22. јануара . На крају те двомесечне офанзиве (9. де­
цембар 1940-8. фебруар 1941), која се зауставила nосле заузећа
Ел Агејле, на осам стотина километара од полазне тачне, - да
би ђенерал Вевел могао одвојити трупе за помоћ Грчкој, због
предвиђеног сnуштања Немаца прено Бугарске, - Грацијанијева
армија од девет дивизија била је потпуно уништена. Било је за­
робљено 130,000 војника, а заплењено 400 борних кола и 1,290
топова. То је била прва велина победа после Деннерна , и њени
одјеци сезали су далеко.

Још пре завршетка операција у Либији, отnучила се енглесна

офанзива против Италијанске Источне Африке, створене 1936.
спајањем Еритреје и Сомалије са тен савладаном Абисинијом .
Према Вевеловој замисли, Италијанска Источна Африка имала
је да буде коначно ликвидирана једним обухватним маневром у
виду нљешта. Северна војска кренула је из Судана, под запо-
ОСВРТ НА ДОГАЂАЈЕ 67

ведништвом ђенерала Плата, и 19. јануара прешла границу Ери­

треје. После мањег окршаја код Агордата, где су Италијани били
тучени 31. јануара, започела је оштра и крвава битка код Нерена.
Она је трајала сноро два месеца и завршила се енглеском побе­
дом . Керен је заузет 27. марта, и тиме је судбина Еритреје била
запечаћена. Са остацима своје војске италијански ђенерал Фруш­
чи пребацио се у Абисинију и укопао се код вароши Амба Алаги.
Јужна војска. под заповедништвом ђенерала Канингама. прешла
је из Неније у Италијанску Сомалију 24. јануара. Услед слабог
отпора италијанских трупа напредовала је необично брзо. У фе­
бруару је освојена Италијанска Сомалија. Тоном марта ослобо­
ђена је Британска Сомалија. ~1 почео победоносни марш под
борбом нроз Абисинију. Нанингамове трупе заузеле су 17. марта
Џиџигу. а 25. марта Харар . Дуна од досте напустиће 4. априла
ддис Абебу, где је столовао као поткраљ и заповедник моћне
армије од преко 200,000 војника, да се повуче на север и у Амба
Алаги придружи трупама пребеглим из Еритреје . Негус Хаиле
Селасије сићи he с абисинсних брда у своју престоницу 5. маја
1941 , тачно пет година после уласна маршала Бадоља: дочекаће
га британске трупе , које су ту биле од 6. априла . Утврђени логор
нод Амба Алаги напашће са севера 8. маја ђенерал Плат, а с
југа ђенерал Канингам. Несрећни Дуна од досте предаће се
17. маја без услова . да у марту идуће године умре нао заробље­
ник . Тано се, јадно, срушило царство ноје је само пет година
раније Мусолини створио по цену огромних напора, подигавши
против себе и своје земље савест слободољубивог човечанства.

• • •
Италијанско-грчни сукоб покренуо је читав низ догађаја, који
су знатно утицали на даљи општи тои рата .

Грчка Влада се већ првих дана обратила Е11глесној за помоћ

у вези с гарантијом од 13. априла 1939. Прва мера ђенерала
Вевела била је да онуnира острво Нрит, ради заштите од итали­
јанског препада. Крит је био важан нао стратегијсна тачка ноја
обезбеђује британсној флоти слободу нретања у томе делу Сре­
доземља, и нао база за снабдевање бродовља горивом. Већ 1.
новембра 1940. иснрцале су се у луци Суда Беј два пешадијска
батаљона, са штабом једне пешадијсне бригаде, а тоном фебру­
ара 1941. појачао их је још један батаљон. Одмах по нападу
Италије на Грчну, већ од 3. новембра, почели су да у Грчку nри-
68 27. МАРТ 1941.

стижу енглесни авиони, са нешто људства ради оnслуживања.

Та врста помоћи била је у то време Грцима најпотребнија. Њи­
хово ваздухопловство, укупно десет еснадрила са стотинак ави­
она, разних типова и без резервних делова, - од нојих 26 бом­
бардера и 28 ловаца прве линије, - било је у самом почетну
скоро потпуно уништено од кудикамо многобројније и модерније
Regia Aeronautica. "Британске ваздухопловне снаге у Грчкој" (то
им је био званичан назив) стајале су од 6. новембра 1940. na све
до краја под командом бригадног ђенерала Далбијана. Оне су
се у прва три месеца састојале од четири ескадриле средњих
бомбардера и ловаца . (Бр . 80, ловци, "Гладијатори"; бр. 84 и бр.
211, средњи бомбардери "Бленхајми"; бр. ЗО , средњи бомбар­
дери и ловци "Бленхајми"). Томе треба додати две ескадриле
бомбардера "Велинктон" (бр. 37 и бр. 70), чија се база налазила
у Египту, али су дејствовали са грчких аеродрома у ноћима с
месечином. Доцније, после јануарсне nосете ђенерала Вевела
Атини, послате су на грчко војиште још три ескадриле, бомбар­
дера и најмодернијих ловаца. (бр. 11, бомбардери "Бленхајми",
24.јануара; бр. 112, ловци "Гладијатори", 10. фебруара; бр. 33,
ловци "Харинени", 19. фебруара.) У пуном јену италијан сне мар­
товске офанзиве, кренуте са дванаест добро опремљених диви­
зија у присуству Дучеа, приспело је на аеродром Парамитија
шест торnедних авиона "Сордфиш" (из ескадриле бр. 815, 11.
марта), са циљем да нападима на лађе у Драчу и Валони оте­
жавају дотур материјала Мусолинијевим трупама. Крајем марта,
у предвиђању немачне навале нроз Бугарску, стигле су Грцима
још две еснадриле. [Бр. 113, " Бленхајми "; бр. 208, "Хари кени " ).
Тано је пред 6. април укупна снага енглесног ваздухопловства
у Грчкој износила отприлине двеста авиона.18

Појава енглеске авијације на грчном небу јано је узнемирила

Хитлера. У онтобру, пре него што су Италијани заратили, он је
имао мисао да муњевита окупација Крита треба да претходи
италијанском нападу на Грчну. Та операција би, по његовој зами­
сли, можда потnуно одузела вољу Грцима да се боре, и тано омо­
гућила италијансним дивизијама да без муне заузму Грчну, а
у сваном случају би погоршала ионако тежан положај Енглеза
у Средоземном Мору. Хитлер се спремао да у Фиренци , 28.
октобра, понуди Дучеу за тај подухват једну падобранску диви­
зију и једну јуришну пешадијску дивизију, ноја би се пребацила
авионима.19 Али је све то имало да се изведе не пре пролећа
ОСВРТ НА ДОГАЂАЈЕ 69

1941.20 Међутим, у часу њихова састанка, рат је већ био започео,

и та замисао остала је силом прилина неостварена. Нрит је оку­
пирала Енглеска, а уз то добила и неколико ваздухопловних база
у самој Грчкој. За Немачку је то био тежак ударац. Румунска
петролејска поља, раније ван досега британских бомбардера,
сад су била растављена од њих са мање од 500 километара. Оба·
вештајна служба Немачке имала је вести о грађењу аеродрома
код Солуна, Ларисе, Арте, Атине ... ' ' Не смем ни да мислим на
последице",21 писао је 20. новембра Мусолинију Хитлер, за кога
је снабдевање бензином представљало проблем првостепеног
значаја. Недељу дана пре тога, 12. новембра, он је у разговору
с Молотовом подвлачио да је "Немачкој неподносна мисао да
Енглеска може да добије упориште у Грчкој, да би ту образовала
ваздухопловне и поморске базе".22 Додао је да Рајх мора да
то спречи по сваку цену, те да ће се "одмах војничком акцијом
супротставити сваком покушају Енглеске да добије упориште у
Солуну " .23 По његовој изјави Молотову, Немачка је још увек
имала "непријатна сећања из прошлог рата на ондашњи Солун­
ски фронт".24 Како се види. и пре него што је Дуче завапио за
помоћ Хитлер је био решен да интервенише на Балкану.
Међутим је Хитлер био свестан опасности ноју би удруже­
не снаге Турске и Југославије представљале за немачку војску
ано ова пређе Дунав. Италијанске трупе у Албанији, већ првих
недеља тучене од малобројнијег и слабије опремљеног против­
ника, биле би ступањем Југославије и Турске у рат брзо доведене
до катастрофе. Уједињене три војске Балканског споразума биле
би кадре да Немцима буду озбиљан партнер и да их заплету
на Балкану у дуг и мучан рат. За остварење тога балканског
похода, који му се није чинио могућним пре месеца марта, неоп­
ходан предуслов био је паралисати или придобити евентуалне
противнике. Међу овима је нључни положај имала Југославија.
Судећи по писму ноје је Хитлер упутио Мусолинију 20. новембра
1940, није вероватно да би се Немачка одлучила за интервен­
цију у Грчној, односно за отварање фронта на Балкану, да су
три чланице Балканског споразума испољиле решеност да се
солидарно успротиве сваном понушају немачких трупа да пређу
Дунав. Одлучан став Југославије и Турске могао је у то доба да
спасоносно утиче на Хитлера, који нипошто није желео големе
номплинације на Балкану пре него што би савладао главне непри­
јатеље: он би можда својим посредовањем довео у том случају
70 27. МАРТ 1941.

до васпостављања мира на Балкану. Било како било, тен до

заједничног истуnања балнансних Савезника није дошло. Хитлер
се решио да пресече Гордијев чвор. Да би омогућио својим
труnама несметано спуштање на Солуну, Хитлер је себи и Му­
солинију поставио за наредне месеце ова три циља на диnло­
матсном пољу :

с) Морамо покушати да дођемо до неког споразума с

Турском, да бисмо отнлонили турсни nритисан на Бугарску.
d) Треба навести Југославију да промени своју садашњу
политику и , над се за то ук01·не могућност , заинтересовати
је за позитивну сарадњу с нама ради решења грчког питања.
Ано се не осигурамо од Југославије, узалудно је ризиковати
на Балкану операције које би биле осуђене на неуспех.
е) Маџарска треба да доnусти сместа превоз знатних
немачких снага за Румунију.25

За војничку интервенцију Немачке на Балвану, очигледно ,

било је потребно nр в о довући довољан број трупа и ратног ма­
теријала преко Маџарске у Румунију на Дунав, д ру го добити
nристанан Бугарске з а nрелаз тих труnа на грчкој граници. Ма­
џарска Је већ била пропустила приличан број немачких одреда,
ради поседања петролејских поља ; али се устезала да допусти
превоз прено своје територије многих немачких дивизија, са
циљевима који се не би дали сакрити. Кано јој се Југославија
чинила још неизвесним чиниоцем, Маџарска влада се бојала
увек могућне југословенске реанције. Бугарска, са своје стране,
имала је сличне снруnуле за пуштање немачке војсне преко
Дунава: нешто је , св а како , значио руски притисак у Софији;
али је у првом реду разлог томе био страх од Турске. Хитлеров
план се наметао сам собом: Требало је распршити оnасности
којих су се бојали Маџари и Бугари . на тај начин што би им се
зајемчила у најмању руну пасивност Југославије односно Турске
пред њиховом сарадњом с Рајхом у извођењу nрипрема за не­
мачки напад на Грчку ; у другом реду, и ради постизања прет­
ходног циља, требало ј е уверити Турску да Немачка нема агре­
сивне намере против ње, а Југославију мамцем Солуна "заин­
тересовати за позитивну сарадњу" с Осовином.

" • *
Потомак Молбро-а , Винстон Черчил је у то исто време исправ­
но предвиђао којим ће правцем ићи Хитлерови потези, и пред-
ОСВРТ НА ·ДОГАЂАЈЕ

лагао мере да - се они осујете. "Тешио· је веровати", телетрафисао

Је он ђенералу Вевелу 26. новембра, • "да Хитлер неhе бити прИ­
моран да притенне у помоћ своме другу, и оч'игледно немачнй
планови су можда већ јана одманли ради избијања нроз Бугар­
сну на Солун". Чинило му се да се "нешто гадно иза брда ваља",
и да се ускоро тежиште догађаја може да пренесе са Средњег
Истона tta Балнан.26 Нао да је прочитао Хитлерово писмо од 20.
новембра, Черчил је 26. истог месеца послао следећа упутства
британсном амбасадору у Турсној: ·

Ми желимо да Турсна ступи у рат што пре. Али је не

гонимо да предузме нене нарочите норане ради помоћи Гр­
цима, већ само да упозори Бугарсну: да he свани покрет
Немачке кроз Бугарсну ради напада на Грчну, или свак111
непријатељсни потез Бугарсне против Грч~е. довести одмах
до турске објаве рата. Ми бисмо волели да се сада Турсна и

с • . југославија договоре и. по могућству. спреме заједничку щ1q·

мену која би се упутила Бугарској и Немачкој на први знан
1 1
немачног покрета према Бугарској. Ано би се немачке трупе
запуТи!.1е • прено Буг~рске, с ' бугарск~,~м саизврљењем И!!~
без њега, од . битне· је важности да Турска сместа ступи у
борбу.21 .. . •
' • • , ' ... 1r-
Турци су тада опоменули Софију да неће остати неантивни
li
нв случај да Бугарска удари на Грчну. У исти мах предложили
су Београду склапање Војне конве'НЦИје у смислу Черчилов~
предло'га. Међутим ннез Павле се већ био одлучио да своју земљу
веже с Немачном и Италијом: с њима је, како се зна, био тајно
у преговорима. Хитлер је у наредна три месеца добио све потезе
у својој дипломатсној офанзиви. кано их је изложио у писму
од 20. новембра. Ннез Павле није уопште изнео пред •Југосло­
венску владу турски предлог о Војној конвенцији. У.место тога,
непуних петнаест дана после посете његовог министра ино­

страних послова Бергхофу, закључио је с Маџарсном пакт о

вечном пријатељству. 12. децембра 1940. Већ сутрадан, немачка
лавина је нренула на Румунији да се потом сручи на Грчну. "Од
13. децембра", шенлучио је Хитлер, "немачке трупе превозе се
сноро без прекида на Румунији. Маџарска и Румунија ставиле
су ми на расположење своју железничку мрежу. те немачке
дивизије могу сад бити брзо пребациване на тачке притисна".28
72 27. МАРТ 1941 .

Тоном месеца јануара 1941 . број немачких војнина у Румунији

ценио се на двеста хиљада. Ненолино хиљада немачних сnеци·
јалиста прешло је у Бугарсну, у цивилном оделу, и вршило по­
требне припреме на аеродромима за пријем и смештај "Штуна".
Било је већ сасвим јасно да ће немачни ваљан прећи Дунав и
nрено Бугарске спустити се на грчну границу. Није се иснљу·
чивала могућност узимања и Мореуза. Совјетсна влада , одувен
осетљива на тај простор, учинила Је 17. јануара 1941 . саопштење
Немачној влади: да територију Бугарске и Мореуза сматра нао
зону безбедности СССР. те ће "појаву ма нојих туђих оружаних
снага на земљишту Бугарсне и Мореуза сматрати нао повреду
интереса безбедности СССР".29

Енглесна влада са своје стране поновила је понушај да здру­

жи балнансне земље пред опасношћу ноја се неумитно ближила .
У своме телеграму од 31. јануара 1941. председнину Турсне Ре­
публике, В. Черчил је уназао на дослух који постоји између
Немачне и Бугарске , и на чињеницу да су "бугарсна узлетишта
подешена да приме немачко ваздухопловство и поседнута уна­
nред nослатим ваздухопловним особљем и прислужним људ·
ством". Предложио му је да, не чекајући снрштених руну са­
мртни ударац који се спрема, стави Енглеској на расположење
аеродроме, нао што је Бугарсна Немцима, те да Турсна буде у
положају "запретити да ће да бомбардује румунска петролејсна
поља ано Немци закораче у Бугарску, или ано се ваздухопловно
особље ноје је већ у Бугарској брзо не повуче".ЗО Исход те
депеше био је понован nредлог Анкаре Београду о занључењу
Војне нонвенције. Турсна није добила јасан одговор од кнеза
Павла , који је суверено одлучивао о југословенсној спољној по­
литици. С друге стране, фон Папен, немачии амбасадор у Ан·
нари , уверавао је Турску владу: да је једини циљ намераване
немачне војне анције на Балнану не дати енглесиим оружаним
снагама да се закопите на грчном земљишту , и да ће се глав­
нина немачних труп а повући далено од турсних граница чим
операције у Грчкој буду завршене. Турсна је под тим онолности­
ма занључила с Бугарсном 17. фебруара Пант о ненападању.
Нраљ Борис је, тако, добио од Аннаре исту врсту обезбеђења
ноју и адмирал Хорти два месеца раније од Београда . Карта је
ишла од руке Хитлеру. Он је постигао и други свој циљ , од по­
стављена три за интервенцију на Балнану. Бугарсна је 1. марта
ОСВРТ НА ДОГАЂАЈЕ 73

приступила Тројном пакту и. према обавези о војној помоћи, ста­

вила своју територију на расположење Немачкој.
Тих дана, над се немачна поплава разлила преко Бугарске,
Енглеска влада је чинила свој трећи и последњи покушај да орга­
низује отпор Немачкој на Балнану. Черчил је још увен веровао
да чврст став земаља чланица Балнансног споразума може да
задржи Хитлср<Ј. "Ако би по замаху наше палице Југославија.
Грчка и Турсна хтеле да иступају заједнични, чинило нам се да
би Хитлер или дигао руке од Балнана засад, или би се тано
тешио заплео с нашим удруженим снагама, да би се створио
значајан фронт на томе војишту" .31 Ради тога су долетели у
Грчку минисrар иностраних послова А. Идн и начелнин Главног
ђенералштаба ђенерал Дил. Њихов бораван у Атини трајао је
од 22. фебруара до 6. марта, пренинут одласком у Анкару на
разговоре последњих дана фебруара. Биланс је био овај. Грци
су 11амеравали да се одупру, манар и сами, ано их Немачка на·
падне; молили су да се што пре и што већи број енглеских
трупа пребаци из Египта у Грчну. Турци су танође били решени
да се бране ако буду нападнути, али нису били вољни да сами
притекну Грчној у помоћ у случају немачке агресије. "Изјавили
су своју спремност да се споразумеју о анцији с Југословен­
ском владом. од ноје су међутим досад имали само један оби·
лазан одговор на понуду учињену по нашем тражењу" ,32 изве­
штавао је Идн своју Владу 28. фебруара. Што се тиче Југославије,
са чијом су Владом Енглези желели непосреднији разговор, наро­
чито у вез1~ с предлогом о Војној нонвенцији, Иднова посета
Београду отнлоњена је нао неприхватљива под ондашњим окол­
ностима. Југословенска влада, уз то, није била расположена да
пошаље на састанак у Грчкој , макар и тајно, 11инога од одговор­
них људи . Стога је у Атину дошао, 2. марта , британс11и посланин
из Београда . Сер Роналд Камбел изложио је гледишта Кнеза и
његових министара, прилике у земљи и стање у номе се налазе

разговори између Немачне и Југославије. У Београд се вратио

5. марта, с једним личним писмом А. Идна кнезу Павлу. То је
био апел да се не придружује Немачкој.
Иднова мисија, све у свему. завршила се неуспехом, уколико
је реч о понушају образовања једне широке балнансне ноалицијс.
Остајало је као поуздано да ће се Грчна наћи усамљена пред
немачком навалом. Али је она, и тано, била решена да се упусти
у безнадежну борбу, ради имена и ради будућности.
74 27. МАРТ 1941.

На основи Иднових извештаја, Енглесна влада је одлучила

7. марта да се Грчка помогне трупама и ратним материјалом "с
највећом могућом брзином"ЗЗ То није била празна реч . Од неког
времена су се за ту сврху чиниле велике припреме у доњем
току Нила. Први одред Нилске војске искрцао се у Пиреју истога
дана. Затим су пристигле десетине хиљада људи. Британска
армија у Грчкој, под заповедништвом ђенерала Метланда Вил·
еона, нарашће до 58,051 војника. Она ће се састојати од трупа
са Британских Острва и из доминиона Аустралије и Новог Зе­
ланда. Прва оклопна бригада. Новозеландска дивизија и Шеста
аустралијска дивизија примиће у априлу налет немачких оклоп­
них колона, и храбро ће се борити против армије фелдмаршала
Листа, нано у граничној области и на Олимпу, тако и на Криту.
Из тих окршаја Вилсонова војска ће изићи више него преполов·
љена. У мртвим, рањеним, несталим и заробљеним изгубиће
15,740 на грчком нопну и 13,647 на острву Криту.з4

До посете југословенских министара Хитлеру, у Бергхофу,

14. фебруара 1941, дошло је по иницијативи из Београда. Пред­
седнин Владе Д. Цветковић желео је састанак са Рибентропом
и Хитлером ради разјашњења југословенско-немачких односа.
Нерасположење Срба против приступања Тројном пакту било је
много непријатељсније него што се замишљало. Међу Србима
се створила опасна психоза , чије су последице по режим пре­
тиле да буду теже него 1937, нада је револуција била на прагу
и била избегнута само одустанном Стојадиновићеве Владе од
изгласавања Закона о Ноннордату. Поред тога, италијанс1~и по­
рази на Балкану и у Африци. као и неуспех Немачке да изврши
инвазију Британских Острва . опоменули су Ннеза и његову Владу
да је ратна срећа променљива и да се не може узети за готово
да је Осовина већ добила рат. Из тих разлога појавила се у њих
жеља да питање прилажења Тројном пакту одгоде за нено време.

Председнин Владе Д. Цветковић није, лично, био склон

унопчавању Југославије у нацистички Нови поредак; и на ужим
договорима у Белом двору, кад је требало казивати праву своју
мисао, он је - очигледно неуnућен у Кнежеву игру, до краја -
заступао гледиште да се ваља одупрети немачким тражењима.

На састанку у Бергхофу, он је изнео замисао о стварању једног

Балканског блока, наји би обухватио Турску, Бугарску и Југо-
ОСВРТ Нд ДОГАЂАЈЕ 75

славију. Та тројна заједница узела би на себе да посредује у

Атини и доведе до закључења мира између Италије и Грчне.
Балкански блон, поред тога, био би Немачној јемство да неће
моћи да буде нападнута од Енглеске прено Балнансног Полу·
острва. Идеја је сувише била у складу с тежњама и интересима
Енглеске у том тренутну, да би је Хитлер прихватио. О њој није
хтео ни да почиње озбиљну расправу. Насупрот томе, сасвим
одређено је затражио да Југославија потпише Тројни пант. На­
града би јој била не само поштовање граница, већ и њихово про·
ширење Солуном и онолном територијом. Кано се југословенсни
посетиоци нису сматрали овлашhенима да се о томе питању
обавезно изјасне, Хитлер им је изразио жељу да се што скорије
састане с кнезом Павлом.
Међутим су с друге стране Атлантика почели да стижу на
Балнан и у Београд охрабрења и опомене. На вест о предстојећој
посети југословенских министара Хитлеру, и о покретима ноје
Немачка припрема на Балкану, амерички Стет департмент по­
слао је 9. фебруара депешу посланицима у Београду и Анкари,
да је саопште тамошњим Владама. Ту се спомиње увереност
Сједињених Америчких Држава да ће Британија добити рат и
наводе Рузвелтове речи: "Ми знамо да народи могу имати мир
са нацистима само по цену потпуне предаје".35 На сам дан са­
станка у Бергхофу , Кордел Хал је отишао лично у Југословенско
посланство у Вашингтону да преда поруку Председника Руз­
велта за Југословенску владу. Ту је стајало: "Председник је
убеђен да ће свана победа ноју би постигле хајдучке Силе,
манар и на дипломатсном пољу, утрти пут новим захтевима,

пропраћеним претњама силом против саме независности државе

тано угрожене. Председнин исто тано жели да се схвати, да
Зано~• о зајму и најму ... допушта Председнику да испоручује
рат11и материјал оним народима који су сада жртве агресије или
1юјима би запретила аrресија".36 Четири дана доцније, 18. фе­
бруара, амерични посланик у Београду Артур Блис Лен обавестио
је своје Министарство да је уручио споменути телеграм. "Кнез
Павле је изјавио да ће се Југославија борити ано буде нападнута.
Додао је, међутим, да ће, ано немачке трупе онупирају Бугарску,
положај Југославије бити неодржив; а ано Немачка нападне Ју­
гославију, њен отпор неће моћи да траје дуже од две недеље .
Његово је осећање да би свака помоћ од Сједињених Америч­
них Држава стигла предоцнан да би могла бити од користи Ју-
76 27. МАРТ 1941.

гославији. При свем томе, Намеснин има веру у нрајњу победу

Савезнина".37 Кад је то прочитао, Рузвелт је саставио једну
белешну ноја је, са неним мањим изменама. достављена Кнезу
22. фебруара, нао нова пору11а:
Мишљења сам да треба наћи неки начин да Ннез Наме­
сник и остали увиде: да Сједињене Америчне Државе гле­
дају не само на садашњост, већ и на будућност, и да ће
свани народ који се нротко покори зато што би брзо био
прегажен наићи на мање симпатије у свету неголи народ
који се одупре, па ма тај отпор могао трајати само неколино
седмица. [Пошто је указао на примере Абисиније, Кине . Грч·
ке и Норвешке, Рузвелт је занључио:] Нашем типу цивилиза­
ције, и рата за чији смо исход несумњиво заинтересовани.
свакако ће бити од помоћи отпор Југославије и. скоро ауто­
матски, отпор Турске, чак и ано Југославија и Турска не би
привремено у војничком смислу имале успеха.ЗВ

Резултат ове друге Рузвелтове интервенције била је Кнежева

изјава америчком послани ну, 23 фебруара, да "Југославија неће
потписати с Немачком нинанав политични споразум наји би кр­
њио југословенски суверенитет и да ће се одупрети агресији.
Ни под којим условима неће Југославија потписати Тројни пакт,
нити ће се припојити Новом европсном поретну, што би изишло
на исто".39
Није се могло говорити одрешитије и са више достојанства.
Међутим, сутрадан. у понедеонин 24. фебруара, Ннез је пре­
но свога министра иностраних послова известио немачког по­

сланина у Београду : да прима Хитлеров позив на састанан, и да

нао услов тражи тајност.4D
Кнежев састанан са Хитлером и Рибентропом одржао се у
уторнин, 4. марта, од пет до девет часова увече, у Бергхофу.
Хитлер је дуго излагао своје погледе о положају у свету и о
тону рата. Тражио је прилазан Југославије Тројном панту. Спо­
менуо је тешноће ноје су раније постојале између Италије и
Југославије, нарочито у вези са демилитаризацијом јадрансне
обале, нао и претензије осталих суседа на делове југословенсне
територије. Приступање Југославије Тројном панту, и њено укљу­
чење у Нови поредан , обезбедило би је за будућност од свих
опасности. Добила би и Солун. Кнез је у току разговора nодву­
нао тешкоће о којима мора да води рачуна: нерасположење
ОСВРТ НА ДОГАЂАЈЕ 77

земље против потписивања Тројног пакта; осећање захвалности

ноје имају Срби према руском народу, а Тројни пакт обавезао
би Југославију да укаже војну помоћ Јапану против Русије у слу­
чају њихова сукоба; известан морални снрупул да се потписом
не отежа положај Грчке, ноја је савезник Југославије. Хитлерови
одговори били су одсечни: Народ ће после пет-шест месеци бла­
госиљати Кнеза што је приласком Тројном панту спасао земљу;
Немачка не тражи од Југославије ни војску, ни пропуст немач­
ких трупа; Грчку ће уништити, па ће чан и острво Нрит да заузме.
У једној забелешци о томе разговору стоји Хитлерова изјава: "да
се он не може руководити моралним и сентименталним обзирима
у борби на живот и смрт". На крају је постигнут договор да се
нормалним каналима отпочну преговори о приласку Југославије
Тројном панту.
Кнез Павле се одмах вратио у Београд, где је стигао у среду
5. марта. доцкан увече.
У четвртак 6. марта, од 11 до 13 часова, у Белом двору,
одржан је први тзв. Крунски савет, то јест седница трију Наме­
сника и главних министара. Били су присутни: ннез Павле са
друга два Намесника, Р. Станковићем и И. Перовићем; председ­
ник Владе Д. Цветновић; министар иностраних послова А. Цин­
цар-Марно вић; министар војске ђенерал П. Пешић; потпредсед­
ник Владе и председник Хрватсне сељачке странке 8. Мачен;
министар без портфеља и председник Словенске људске [на­
родне] странне Фран Куловец; министар Двора М. Антић. Од
з11ачаја је истаћи да на тај састанан, нао и на завршни од 20.
марта, нису били позвани представници две странне у Влади,
Самосталне демократске и Земљорадничке странне. Вероватно
стога што се знало да су они непонолебљиво против Тројног
панта. Први је говорио Кнез, о своме састанну са Хитлером.
Затим је узео реч председник Владе Д. Цветковић, наји је изја­
вио да би прилазак Тројном панту значио "пропаст, растројство и
окупацију земље". Намесник Р. Станковић био је против тога да
се уопште почињу преговори о условима за приступање Тројном
панту; предложио је да се нонсултује Русија. Нано је дискусија
узимала очигледно нежељен правац, одмах су интервенисали,
један за другим, Цинцар-Марковић, Ннез и ђенерал Пешић. Први
је подвукао да је "сад постављено питање рата или мира, те
имамо да бирамо". Ннез је напоменуо да Хитлер "не тражи ни
нашу војсну, ни пролаз њихових трупа преко наше територије".
78 27. МАРТ 1941.

Министар војни је реферисао: да "смо за отпор већ закаснили,

због присуства немачких трупа близу Солуна", да "имамо муни­
ције само за два месеца", те би "с војничне тачке гледишта,
наш рат са Немцима и Италијанима, под данашњим условима,
био безуспешан". Мачен и Куловец изјаснили су се за начелан
пријем Тројног пакта и за разговоре у том смислу. Председник
Владе Д. Цветновић променио је тада свој првобитни став и
предложио да Цинцар-Марковић одмах затражи састанан са Ри­
бентропом. Међутим је, по Кнежевом предлогу, одлучено да ту
ствар води министар иностраних послова nрено немачког посла­
нина у Београду. Кнез је рекао Цинцар-Марковићу, на крају
седнице, да јасно расправи са Хереном и питање Солуна.

Потписивање Тројног панта било је, у ствари, решено већ 4.

марта, на састанну кнеза Павла и Хитлера. Све даље после тога,
укључујући и горе описану седницу, било је формалност и игра.
Што се цео тај процес развукао на пуне три седмице, има
се приписати све јачем врењу међу Србима (то је плашило и
Кнеза и Владу), а последњих дана и "техничким тешноћама"
изазваним оставкама представника Самосталне демократске и
Земљорадничке странке. Разговори између А. Цинцар-Марковића
и Херена, ради такозваних разјашњења, трајали су од 7. до 19.
марта. Али је и пре њихова окончања Влада Цветковић-Мачек
почела предузимати мере ноје су јасно показивале њену реше­
ност да се веже с Осовином: 14. марта дат је налог Федерал ној
резервној банци у Сједињеним Америчким Државама, где се
налазило око деведесет милиона долара југословенског злата,
да десет милиона долара пребаци у Бразилију на рачун Југо­
славије; 18. марта послат је нов налог, за пренос петнаест мили­
она долара у Аргентину. Тај други налог повучен је сутрадан,
после Рузвелтова протеста Кнезу: "Чини се да је Југословенска
влада већ ударила стазом ноја ће је на крају одвести напиту­
лацији ".
У четвртак 20. марта, пошто су уочи тога дана завршени
разговори с Немцима и Херен саопштио да је понедеоник 24.
март одређен нао крајњи рон за потписивање, одржане су сед­
нице прво Крунског савета, а затим Владе у пуном саставу, ради
доношења формалне одлуке о приступању Тројном пакту.
Састанак Нрунсног савета био је у Белом двору, од 11 до
1З часова . Присуствовала су иста лица нао и 6. марта. Пре по­
четна , у једном разговору утроје , председник Владе Д. Цветко-
ОСВРТ Нд ДОГАЂАЈЕ 79

вић преклињао је Ннеза да се не жури и не пристаје на дати

рон. Сматрао Је да се Немцима не може веровати и бојао се да
се са Југославијом не понови случај Чешне и Хахе. Ннез се није
сложио с тим. На седници је први говорнин био министар ино­
страних послова. Он је известио о вођеним преговорима, уствр­
дио да постигнути резултати "у велиној мери осигуравају нашој
држави мир, сигурност, и безбедност од стране оних који сада
држе силу у својим рунама ' ', и закључио да одбити Тројни пакт
"значи довести нашу државу у анутну опасност". После његова
излагања настао је тајац. Кнез је упитао има ли но шта да при·
мети. Тајац се продужавао. Нанон десетан сенунда В. Мачек је
пренинуо ћутање и ренао да се сви слажу са министром ино­
страних послова. Опет је завладао мун. Затим је реч узео Кнез.
Почео је тихим гласом: "Свима је нама тешио, али мени можда
најтеже" ... Говорио је о штети ноју ће Грчној и Енглесној нанети
приступање Југославије Тројном пакту ; о рачуну наји је Енглесна
имала да се рат прошири; о интересу народа, ноји мора бити
изнад свега ... Сви присутни су се изјаснили за Тројни пакт .
Председнин Владе снренуо је пажњу на узнемиреност ноја је
захватила земљу, и ренао да се боји војсне. Ђенерал Пешић је
одвратио да "он гарантује за војсну". Намеснин Р. Станковић је
предложио да се, у недостатку пуног Народног представништва.
сазове Сенат и овоме даду обавештења после свршеног чина.
То је усвојено.
Влада се састала истог дана, у девет сати увече. Расправа
је тенла до једног сата по поноћи, и на махове ишла доста живо.
То је било први пут да Је пред Министарски савет изнесено
нрупно питање опредељења за једну од зараћених страна. Очи­
гледно се видело да је Влада сазвана да би примила одговорност
за једну одлуну ноја је већ створена изван ње. Против потписи­
вања Тројног панта говорила су три министра. - Срђан Буди­
сављевић, Бранио Чубриловић и Михаило Константиновић. Сва
тројица су се залагала за продужење дотадашње неутралности,
и за одбрану од агресора ано би земља била нападнута. Већином
гласова решено је да се Тројни пант потпише. Још у тону сед­
нице поднео је оставну Срl)ан Будисављевић, председнин Само­
сталне демонратсне странне. То исто су сутрадаlf ујутру учинили
писмено Бранно Чубриловић, представнин Земљорадничне стран­
не у Влади, и министар правде Михаило Константиновић; али се
овај последњи после неколико сати предомислио. Те оставне
80 27. МАРТ 1941.

јасно су обележиле одговорности. Од странана са нореном у

народу, за политику пуног и формалног везивања са Силама
Осовине изјаснили су се једино Хрватсна сељачна странна, Сло­
венсна људска странна и Југославенсна муслимансна организа­
ција. Српске странке или су већ биле у опозицији, и из ње прено
својих шефова саветовале Ннеза да не иде са Хитлером, или су
отишле у опозицију баш на питању Тројног nанта. Тако је . на
српској страни, остао потпуно одголићен стварни подстрекач
новога курса: ннез Павле, са шаном својих љубимаца. "Крња
Влада", унео је Улрих фон Хасел 21. марта у свој "Дневник",
"сад нема никанве подршне у самој Србији".41 Расцеп са срп­
ским народом био је уистину потпун од тога тренутна.

Криза у Влади направила је велики утиса•~ на јавност. То је

био знан да се стоји пред судбоносном одлуком. Нервоза нај­
ширих слојева порасла је толико, да је унела извесну пометњу
и међу најближе Кнежеве сараднике. Кад су се у петан 21. марта
пре подне састали у Белом двору Цветковић , Цинцар-Марковић,
Мачен и Куловец, ради договора с Кнезом о даљим корацима,
председни к Владе је забринуто говорио "о врло тешкој и опа­
сној психози" међу Србима и истицао да је "српски народ бор­
бен". Сам Ннез, импресиониран, ПО}Нелео је да се потписивање
Тројног панта мало одложи , да би се јавност припремила . Цин­
цар-Марковићу је поверено да обавести Херена о оставкама и
о томе да се ради на попуни Владе . Рачунало се да ће се тано
добити дватри дана.

Међутим, већ сутрадан пре подне, у суботу 22. марта. не­

мачни посланик затражио је да види председника Владе и мини­
стра иностраних послова. По налогу добијеном из Берлина , нратно
им је саопштио "да би крајњи рон за потписивање П анта могао
бити 25. март пре подне, пошто 26. стиже Мацуока у Берлин" .
То је био ултиматум. Цинцар-Марковић је "одмах реагирао на
форму овог саопштења и чудио се што се не узима у обзир наш
напор да наше преговоре на нормалан начин, водећи рачуна о
потребама обеју страна, завршимо". Херен је на то приметио да
"сванано постоје за Немачку владу врло важни разлози што се
окончање наших разговора везује за рон".

Тога дана се Винстон Черчил обратио југословенском пред­

седнику Владе овим апелом:
ОСВРТ Нд ДОГАЂАЈЕ 81

22. марта 1941.

Енселенцијо.

Коначни потпун пораз Хитлера и Мусолинија известан је.

Ниједан разборит и даленовид човен не може у то да сумња
с обзиром на објављену решеност британске и америчне де­
мократије. Има само шездесет пет милиона злодејних Хуна,
од којих је највећи део већ заузет угњетавањем Аустријана­
ца, Чеха, Пољана и многих других древних раса сад изложе­
них зулумима и пљачки. Народи Британског Царства и Сје­
дињених Држава броје скоро двеста милиона само у својим
домовинама и британсним доминионима.

Ми господаримо океанима неоспориво. а с америчком

потпором ускоро hемо постићи пресудну надмоћност у ваз­
духу. Британсно Царство и Сједињене Државе располажу са
више богатстава и више техничких могућности и производе
више челика неголи сав остали свет унуnно. Те две заједнице
неће допустити да ствар слободе газе и плиму светског на­
претка сузбијају зликовци диктатори, од којих је један већ
непреболно прободен.

Ми знамо да срца правих Срба. Хрвата и Словенаца

куцају за слободу. целокупност и самосталност отаџбине, и
да они имају она напредна схватања ноја и англосаксонски
свет. Ано би се Југославија у ове дане снизила на судбину
Румуније, или учинила злочин који је учинила Бугарска, те
постала саучесником у понушају уморства Грчке, њена ће
пропаст бити извесна и непоправима. Она неће избећи, него
само одложити, невоље рата, и њене храбре армије бориће
се тада саме пошто буду опнољене и одсечене од наде и
помоћи.
С друге стране, ратна историја ретко је над пружала
лепшу прилику од ове ноја стоји пред југословенсном вој­
сном, ано је иснористи за времена. Ано Југославија и Турска,
уз сву ону подршну ноју могне дати Британсно Царство,
стану раме уз раме са Грчном, немачка напаст биће заустав­
љена и ноначна победа биће извојштена исто анана сигурно
и исто онано одсудно нао што је била прошли пут. Уздам се
да се Ваша Енселенција мо1не да уздигне на висину свет­
ских догађаја.42
82 27. МАРТ 1941.

У недељу 23. марта немачни посланин је изјавио Влади да

"њена одлуна мора бити саопштена до поноћи, због времена по­
требног да се изврше припреме за свечаност у дворцу Белве­
дере" .43
Улрих фон Хасел, ноји је у то време био на пролазу кроз
Београд за Бугарсну, коментарише с горчином и оштроумношћу:
" То представља праве методе наших данашњих вођа: они не
воде нинанва рачуна о nсихолошним дејствима, и остављају
овдашњој Влади. ано се још двоуми, тактични повољан изговор
за одбијање. Међутим, она нема нуд. и пристаће. Последице су
непредвидљиве " .44

Напомене:

1. Ћанов "Дневнин", 19. јуни 1940. 1 с. 280. (Ciano Oiario, 1939-1943; Milano,
+
Rizzoli, 1950, 8°, 1; XXVI 340, 11:282.)
2. Иста нњига, 1 с. 291.
З. Ћанове "Забелешке", с. 569. (Galeazzo Ciano: L'Europa verso la catastrofe,
Mondadori, 1948, 8°, рр. 722.)
4. Иста ињига, с. 570.
6. Chronological History, 1931- 1944, Government Printing Office, Washington,
1944, рр. 251-252.
6. Ћанов "Дневник", 6. август 1940. 1 с. 297.
7. Иста књига , 17. август 1940, 1 с. ЗОО.
8. Иста ињига, 27. августа 1940. 1 с. 302.
9. Иста ињига. 27. августа 1940, 1 с. 303.
10. Иста књига. 17. септембар 1940, 1 с. 307.
11. Иста нњига, ЗО. септембар 1940, 1 с. 311.
12. Иста нњига. 8. и 12. октобар 1940, 1 с. 313-314.
13. Иста ињига. с. 321 и 322; 11. новембар 1940. Остали наводи о операцијама
у Грчкој исто су тано узети из "Дневника". под одговарајућим датумима
1 с. 319-329.
14. Иста књига. 4 децембар 1940, 1 с. 330.
15. Иста ињига, 1 с. 333.
16. Иста књига. 1 с. 335.
17. Иста ињига. 15. децембар 1940, 1с.336.
18. Ови подаци узети су из нњиге The Royal Air Force in the World War, Ьу
Captain Norman Macmillan, vol. 111 , London, G. G. Harrap, 1949.
19. "Тајна nреписна Хитлер--Мусолини", Хитлерово писмо Дучеу од 20. новем­
бра 1940, с. 82 (Les Lettres Secretes echaпgees par Hitler et Mussolini,
Paris, Editions du Pavois, 1946, in-16, р. 190.)
20. Ћанове "Забелешке", с. 615: Ћаново писмо Мусолинију од 18. новембра
1940.
21. "Тајна преписка Хитлер-Мусолини", с. 84.
22. "Nazi-Soviet Relations, 1939-1941", Department of State, 1948, с. 230.
23. Иста нњиrа. с. 232.
ОСВРТ НА ДОГАЂАЈЕ 83

Напомене:

24. Иста нњига, с. 232.

25. "Тајна преписна Хитлер-Мусолини", 20. новембар, с. 87-88.
26. W. S Churchill, "The Second World War", vol. 11, London, Cassel, 1949,
с. 483.
27. Иста НЊИГ8. с. 484.
28. "Тајна nреписна Хитлер-Мусолини", с. 107-108, Хитлерово писмо Мусо­
линију од 31. децембра 1940.
29. "Nazi-Soviet Relations, 1939-1941", с. 269.
ЗО. W. S. Chuгchill, "The Second World War", vol . 111, London, Cassel, 1950,
с. 30.
31 Иста нњига, с. 84.
32. Иста ињига, с. 86.
33. Иста ињига, с. 92.
34. Вредно је споменути да је немачиа Обавештајна служба тачно процењи­
вала британсне снаге у Грчкој. У извештајима објављеним у нњизи Docu-
ments relating to the conflicl with Yugoslavia and Greece, (Berlin, 1941 ),
тврдило се да је на Грчку територију пребачено, до почетна марта 180 до
200 авиона; и да је. на дан 25. марта. уиуnан број непријатељских трупа
"између 30,000 и 40,000, углавном Аустралијанаца" (с. 205-207) Тано је
и било.
Коначни подаци о снази и губицима Вилсонове војске објављени су у
књизи "Greece and Crete 1941", Ьу Chгistopheг Buckley (Londoп, Her
Majesty's Stationery Office, 1952, in-8, с. 311).
35. "Мемоари Кордел Хала", с. 929. (The Memoirs of Cordell Hull, 11, р. 929,
London, Hodder and Stoughton, 1948.)
36. Иста књига. 11 с. 929.
37. Иста юьига 11 с. 930.
38. Иста нњига, 11 с. 931.
39. Иста књига, 11 с. 931.
40. Догађаји ноји су непосредно претходили одлуци Владе Цветновић-Мачен
да потпише Тројни пакт, предмет су многих нагађања и нетачности. Овде
дајемо нратан приназ на основу аутентичних забележана ноје су. после
27. марта. нађене о седницама Крунског савета, ставу појединаца, итд.
Нене реченице пренете су дословно, под наводницима.
41. Ор. cit., с. 163.
42. W. S. Churchill, "Тhе Secoпd World War'', vol. 111, рр. 141-142.
43. Хасслов "Дневник", с. 163
44. Иста књига, с. 163.
 Четврти одељан

НАШЕ ПРИПРЕМЕ

Одлука о припремама за удар (10. март). - Два политична плана.

- Договори с појединим старешинама. - Немци у Солуну и ми. -
Опомена од номвндантв Нраљеве гарде. - Моје ставља1ье под при­
смотру (18. март). - Предавање мојим војницима. - Наређење о
строгој приправности. "Ниједан метан у народ!" - Општи план
удара. - Достава М. Крена министру Двора. - Ђенерал Симовић
у Белом двору (23. март). - Преврат пре или после приступања
Тројном панту? - Пунови на Бањици, придобијање борних нола (24.
март) . - Командант Краљеве гарде у мојој насарни. Разговор о Рат­
ном плану. - Обавештење мојим официрима о удару "Нина ни
нап алнохола!"

У недељу по подне 9. марта била је мала породична свеча­

ност у нући једне од мојих сестара, чији је син био нрштен тога
јутра. Неко је дошао да ме позове на телефон. Срце ми је устреп­
тало. На другом нрају жице морао је бити ђенерал Мирковић:
он је знао где ме може наћи у том тренутку у случају потребе.
Замолио ме је да сутрадан пре подне свратим нод њега, у Ко­
манду ваздухопловства у Земуну, ради једног саопштења. Разго­
вор је трајао нратно. службеним тоном, и за туђе ухо био без
инанва значаја.
У понедеонин ујутру био сам у Мирновићевој канцеларији.
По његовом изразу лица, озбиљном и замишљеном, погодио сам
одмах да има за мене нрупне вести. И доиста, чим смо се по­
здравили, ренао ми је да се ипак догодило што нам је тешко
било веровати: кнез Павле је "парафирао" донуменат о присту­
пању Југославије Силама Осовине, на једном састанну који је
тих дана тајно имао са Хитлером; несрећа Је на прагу, и сад нам
не остаје ништа друго него да силом спречимо срамоту; ни по
ноју цену не може наш народ допустити да га претворе у Хитле·
рове јањичаре.
Своју замисао о ономе што би се имало да изведе, Мирно­
вић ми је изложио овако, додајући да је то углавном план ђене­
рала Симовића.
Ннеза Павла треба приморати да једним уназом разреши
Владу Цветковић-Мачек, а другим повери власт ђенералу Симо-
86 27. МАРТ 1941.

вићу. Ннеза је ваљало домамити у кућу неког лекара, његовог

пријатеља, па га онда принудити да под нашим надзором изда
потребна наређења о промени . Симовић би добио положај и
утицај ноји је отпре неколико месеца имао ђенерал Антонеску
у Румунији, с том разликом, разуме се, што не би дао да Југосла­
вија постане Хитлеровом прћијом. У новом поретку Ннез би био
претворен у "аутомат за потписивање", био проста путна. Ствар­
на власт била би у рунама ђенерала Симовића. Он би лично
држао Председништво Владе, Министарство војске и морнарице.
Министарство унутрашњих послова . На чело осталих ресора по­
ставио би младе и способне људе, од угледа у својој струци и
познате у народу. Узео би неколико млађих политичара из Опо­
зиције, али не нао партијске представнике, подложне дисципли­
ни своје групе, већ нао појединце ноји би се руководили само
интересима српснога народа. Споменуо је имена Божидара Ман­
симовића, Мирна Нос ића, Драгомира Инонић а, Радоја Ннеже­
вића. Нена министарства била би поверена пуковницима, па
можда чан и мајорима. Није сва памет у крштеници и у чину.
Намера је да се скине олош са врха државне управе, мангупи
ноје пас нема за шта да ухвати док су обични грађани, а постају
власницима раскошних вила и трначких ергела, са дебелим че­
новним рачунима у иностраним банкама, чим се заминистре.
Такви људи без начела и без поштења воде државу у пропаст.
Нрмом морају управљати честити и паметни. према ономе кано
народ мисли и осећа.
Тоном овога излагања ђенерал Мирковић се све више за­
гревао, подизао је глас, и пламен му је севао очима. Забрину­
тости је нестало с лица, и из њега је била несавладљива одлуч­
ност. Завршио је питањем шта ја мислим о свему томе, и на
кога можемо рачунати у Нраљевој гарди.

Одговорио сам му: да сам са својим батаљоном спреман

да сваког часа ступим у акцију ради обарања издајника који
хоће да предаду земљу Немцима ; да сам уверен да ће нам се
придружити потпуковник Стојан Здравковић, мој добар пријатељ ,
чија су ми гледишта о Тројном панту позната. и да се надам
да ће нам прићи и мајори Доброслав Нрстић и Милан Вукосав­
љевић: обојица су моји класни другови, те се добро знамо , и
обојица су огорчени при самој помисли да можемо постати
Хитлеровим савезницима. Тано би се, са нама четворицом, имали
на расположењу сви батаљони Пешадијско г nуна Нраљеве гарде.
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 87

Предложио сам да се што пре покуша деловати на самог коман­

данта Краљеве гарде, дивизијсног ђенерала Михаила Стајића:
његовим учешћем проблеми употребе трупа били би знатно уnро­
шhени, а успех обезбеђен. Мирковић ми је на то приметио: да
ће с нама бити no свој прилици бригадни ђенерал Милутин Жу­
nањевац, номандант Коњичке бригаде Нраљеве гарде, његов
класни друг. Што се тиче ђенерала Стајића, њега he он позвати
у Номанду ваздухопловства пред сам почетан акције, па при­
творити ано одбије да и сам учествује.
Имајући стално у глави крваве догађаје који су се одиграли
29. маја (11. јуна) 1903, и решен да се од наше стране грешне
ни у ном случају не понове, сматрао сам за упутно да ту ствар
унапред утврдимо јасно. Истакао сам да је Краљева гарда одго­
ворна за безбедност и животе свих чланова Династије, и да ни
моји официри ни ја нећемо моћи допустити да се деси зло икоме
од Краљевског дома, чан ни кнезу Павлу, главноме кривцу, номе
се доцније може да суди; а ако би се, и поред нашег договора,
поступило друкчије, да ћемо моји другови и ја морати да вра­
тимо трупе у касарну и извршимо самоубиство. "Добро. добро,
нећемо никога убити!" одговорио ми је Мирковић скоро ша­
лећи се .
О политичком плану нисам желео да се изјашњавам пре но
што бих га претресао с братом Радојем. Ренао сам Мирковићу
да 1'\у му о томе донети одговор сутрадан.
Те ноћи смо професор Кнежевић и ја остали до зоре у ње­
говој соби за рад. Препричао сам му свој јутрошњи разговор.
Био је изненађен и незадовољан. Идеја о Ннезу и лекарсној
ординацији чинила му се наивном. Баш и ано би попустио под
принудом. Ннез би се после првих дана забуне прибрао, спремио
противудар, линвидирао противнине, и наставио по старом. С
друге стране, то што Симовић предлаже. то је обичан ђенералсни
пуч. Народ би вероватно и то примио у први мах са задовољ­
ством, јер спречава наше везивање за Немце; али би убрзо узео
псовати што се стало на по пута и продужило владати Кнежевим
методима. Антонеску нам не може служити нао пример. Влада
"угледних појединаца", ноје би одабирала увиђавност или милост
једног ђенерала, то је још увек продужетак самовлашћа. Не сме
бити "Сјаши, Курта, да узјаши Мурта!" За такав циљ не вреди
ставити главу у торбу, ни доводити у питање будућност своје
деце . Потребна је темељна промена. Интервенција војске мора
88 27. МАРТ 1941.

да означи не само други смер у спољној политици , већ и повра­

тан из nолитичне и моралне хајдучије на нормалан демократски
поредан. Огорчење народа није само против приступања Тројном
пакту, већ против цел о г система који је сву власт сасредио у
Двору и омогућио једном човену да о судбини државе одлучује
сам, без припита народног и супротно народној вољи. Само танав
систем могао нас је довести до ове срамоте. Зло треба сећи
у норену. Бојена има да обори диктатуру и да преда власт истин­
сним представницима народа; потом , да се врати натраг у ка­

сарну. Поред тога, Влада се мора начинити тано, у овим олујним

временима, да се сви делови народа осете као честица суверене

власти. Преврат ће значити осујећење Хитлерових планова, и

вероватно је да ће нас Хитлер напасти, да би силом остварио
оне циљеве ноје сад настоји постићи без отпора увлачењем
Југославије у војни савез с њиме. И то говори у прило г Владе
ноја би самим својим саставом уливала поверење целој земљи.
Влада ноја нам се предлаже састојала би се само од Срба, и то
бираних не види се јасно по коме мерилу. Хрвати и Словенци
не смеју стећи утисак да је војска интервенисала за то, да би
се они збацили с власти и завела српсна хегемонија. Припреме
за државни удар треба почети одмах. ако постигнемо сагласност
о политичком плану. Али преврат не треба вршити све донде,
дон не постане очигледно целоме свету: да је Ннез са својом
Владом уч и н и о изд а ј у з е мље, занључењем војног са­
веза са Силама Тројног панта, те да није било другог излаза до
режим срушити војском.
Договорили смо се да у Номанду ваздухопловства однесем
сутрадан много радиналнији политични план и да наше учешће
у том делу условим његовим усвајањем у целини . У складу са
горе изложеним мислима. професор Кнежевић је овако у једној
белешци формулисао свој предлог:

1. Намесништво се унида , а Нраљ се проглашава пунолетним.

2. Краљицу Марију позвати натраг у земљу, да буде крај сво­
га сина.

3. Кнеза Павла с породицом одмах протерати из земље.

4. Образовати Вл аду од људи ноје ће делегирати шефови по­
литичких странака.

5. У Влади свакако задржати Хрвате и Словенце, да би

Влада имала широку националну основу.
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 89

6. Ђенерал Симовић ће одмах упутити народу проглас (чији

тенет треба да редигујемо договорно), с изјавом да је
раснрштено са досадашњим методима владања и да ће
на управи земље бити нонцентрациона Влада све дон се
не изврше избори за Народно представништво.
7. Први указ нове Владе треба да буде уназ о општој моби­
лизацији, да нас вероватни немачки напад не би затенао
неспремне.

У уторнин 11. марта пре подне био сам опет у Мирновићевој

канцеларији у Земуну. Показао сам му противпредлог. Он ми је
одмах ренао да је ђенерал Симовић предвиђао да професор
Кнежевић може правити тешкоће због Инонића, наји је годину
дана раније био искључен из Демократске странке, и стога на­
мерава да му предложи: или да буде министар просвете у новој
Влади, или да лети у Москву ради евентуалног закључења уго­
вора о савезу. Ја сам објаснио да ту није реч о једном човеку,
нити уопште о личној вредности споменутих појединаца. већ
о начелу, и да ни ја не бих могао учествовати са својим бата­
љоном ано се предложени план не усвоји. Мирковић је опет
пажљиво прочитао забелешку. Затим се попео лифтом до ђене­
рала Симовића, и тамо остао петнаестак минута. По повратну
ми Је саопштио да Симовић прима предлог нано је написан.
Пред ђенералом Мирковићем и преда мном стајао је. после
тога, чисто војнички део посла. Требало је придобити што већи
број команданата Јединица, извршити техничне припреме у граду
начичканом шпијунима сване врсте, домаћим и страним, и сру­
шити режим кнеза Павла, са што мање људских жртава.

• • •
Општи план за извршење преврата, према нашем договору,
имао је да изради ђенерал Мирновиh. Био је, према томе, задатак
његов и ђенерала Симовића да придобију и повежу номанданте
пукова и уопште више војне старешине у Београду.
Ја сам имао да, у онвиру Општег плана, са Пешадијским
пуном Нраљеве гарде обезбедим Двор на Дедињу и поседнем
сплет министарстава оно раскрснице улица Немањине и Милоша
Велиног. Масивна зграда Главног ђенералштаба, у нојој је био
смештен и део Министарства војске са министровим кабинетом,
имала је да од самога почетна државног удара постане среди-
90 27. МАРТ 1941.

штем за даљи развој догађаја. Не само због свога положаја у

срцу престонице, већ што је чвор од нога се гранала читава
мрежа сваковрсних комуникација. Било је моје и да придобијем
за извршење тога задатане све потребне трупе.
Сместа сам се дао на посао.
Прва ми је била брига да се нађем са nотnуновнином Сто­
јаном Здравковићем, командантом 3. батаљона Пешадијског пу­
ка Нраљеве гарде. Везивало нас је дубоно пријатељство . Био
је красан људски тип. Обазрив у својим проценама људи и ства­
ри, у једном степену не тано честом нод нас Срба, он нинад
није потцењивао тешноће; али се није давао ни зауставити пред
њима. На препрену би сунуо правце тек ано нема начина да је
заобиђе. Та његова особина биће нам драгоцена за време пре­
врата. Ведрина његова духа, спојена са ретком разборитошћу,
разговорност ноја се није губила у празним пренлаnањима, гото­
вост да саслуша и посаветује млађе нао да им је старији брат,
то су биле одлике које су га начиниле једним од најомиљенијих
старешина. Потанко сам му изложио своје разговоре са Мирко­
вићем. Односно nолитичног плана, изјавио ми је да ни он под
другим условима не би хтео извести батаљон. "Важно је оборити
режим. Али је још важније шт а и нан о после". Договорили
смо се да одмах почнемо појединачне разговоре са својим ко­
мандирима и водницима, да бисмо тачно утврдили шта но мисли
и у нога се можемо поуздати за стани-пани. Здравковић је узео
на себе старање о самом Дедињу. На првом месту, да што пре
говори са команданти ма 2. и 4. батаљона, мајорима Доброславом
Нрстићем и Миланом Вуносављевићем. Обојицу је ценио нао
официре и држао нао у воску да ће нам прићи. Али је сматрао
да се Крстићу још не треба открити. Разлог? "Све прича жени,
а жене . . ." Своју мисао довршио је доброћудним осмехом и
одмахивањем руке.

При изласку из штаба Пешадијског пуна, од Здравковића,

набасах на мајора Вукосављевића. Одмах после поздрава завр­
гао се разговор о критичном положају наше земље. о изгледима
у вези с Тројним пантом, о смртној опасности ноју би и сад и у
будућности за нас значио војни савез с Немачком. Показивао
је пуно слагање са мном, и почињао да се и сам жести. Свратили
смо у његову нанцеларију. Поверио сам му да већ постоји nлан
за обарање Владе , и упи тао га је ли вољан да и он томе допри­
несе. Пристао је с радошћу, и без колебања. Рекао ми је да ће
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 91

посветити у ствар мајора Нрстића, с којим је нераздвојно дру­

говао. "Гарантујем ти да ће и он бити с нама. Већ сад можеш
рачунати на то са сигурношћу". Али је и он био мишљења да
му се наже у последњем тренутку.

Од Пешадијског пуна нисмо имали још само команданта, пу­

ковника Петра Симића. Чинило ми се да на њега не вреди деј­
ствовати. Био је, нема сумње, ваљан човек и изврстан официр.
Али је био уверен да је све добро што Ннез ради. На Тројни пакт
гледао је без зебње. Његов став није нас остављао у недоумици.
Његов nомоћнин, потпуковнин Драгослав Павловић, био је душом
и срцем с нама. На жалост, потпуковник Павловић напустиће свој
пук и отићи у болницу уочи самог дана преврата, ради опера­
ције слепог црева.
Предвече у среду 12. марта обавестио сам ђенерала Мир­
ковића о исходу својих првих конкретних разговора. Инсистирао
сам на потреби да се што пре ступи у додир са командантом
Нраљеве гарде. Ђенерал Стајић, инвалид из Првог светског рата,
у своме идеализму био је много чиме незадовољан, иана на
једном од највећих положаја у држави, и не једанпут критико­
вао је преда мном рад Владе. Мирковић ми је одговорио да се
ђенерал Симовић противи томе. Додао је да је на Дедињу он
већ придобио команданта Артиљеријског пука, пуковника Дими­
трија Павловића. И Ноњичка бригада биће на нашој страни.
" Жуnањевац је мој човек". Исто је тако обезбедио учешће Војне
анадемије, Пешадијсне подофицирсне школе на Бањици и целог
земунсног гарнизона. Од висоних војних личности биће ту по­
моћнин номанданта Београда дивизијсни ђенерал Гаврило Ма­
ринковић и номанда1п Дунавске дивизије дивизијсни ђенерал
Драгиша Пандуровић. Био сам одушевљен тим успесима . Ђене­
рали Маринновић и Пандуровић уживали су леп углед у војсци
и са својих положаја могли су много било да помогну или да
одмогну. Тен пред сам почетан анције поназаће ми се да је
ђенерал Мирновић том изјавом желео просто да ми да крила,
или сам пан ја својом нривицом оно што је било само његово
надање погрешно схватио као готове чињенице.

Од четвртна 1 З. до понедеоника 17. марта одржао сам већи

број састанака с официрима чија ми је сарадња била потребна
ради извршења мог задатка.

Из Главног 'ђенералштаба позвао сам коњичког капетана

Јована Обрадовића, начелниковог ордонанс-официра. Били смо
92 27 МАРТ 1941.

давнашњи пријатељи, те сам могао да без околишења пређем

на ствар. Изнео сам му шта ја имам да урадим и шта од њега
очекујем. Имао би да у одређено време ухапси дежурног офи­
цира у Главном ђенералштабу, ано не буде наш или нам се не
прикључи, спречи стражу да пуца на мој батаљон, и помогне
да се отворе врата Главног ђенералштаба, да бих га запосео .
Слушао ме је нетремице, мада је по својој треперавој природи
био иначе чигра стално у покрету. Очи су му се водниле, и на
нрају пришао је да ме загрли. Наредних дана испитао је распо­
ложења већег броја ђенералштабних приправника и слушалаца
Више wколе Војне академије. Њихова имена наћи ће се у одељку
"Војска иступа". У Саобраћајном одељењу Главног ђенералштаба
револт против намераваног савеза са Хитлером окупио је групу
о нојој подробније говори у свом извештају капетан норвете
Јосип Сансида. Ту су: ђенералштабни мајор Ђорђе Станојловић.
пешадијски мајор Радоје Алексић, ђенералштабни капетан 1 класе
Живорад Андрић и други. Истих је расположења био њихов
шеф, ђенералштабни потпуковник Живојин Радојичић. Од њи­
хове стране дошао је да са мном говори мајор Ђорђе Станојло­
вић, мој класни друг. Официри те групе нису имали сви јасно и
унапред одређене задатне. Имали су, просто. да "се нађу" при
руци. Они ће у току ноћи и јутра извршити неколико важних
послова, према развоју и захтевима ситуације.

Из Министарства војске и морнарице замолио сам мајора

Николу Косића да дође до мене. Раније смо заједно били на
служби у Војној академији и веома се спријатељили у току наших
борби за исправнији рад у Официрској задрузи. По свом идеа­
лизму и ваљаности није уступао ниноме. Његова скромност,
скоро смерност девице, била је пословична међу нама. Рекао
сам му да на њега рачунам да, с нашим заједничним другом
мајором Аленсгндром Маринковићем, отвори врата Министар·
ства војске из улице Милоша Великог и да одмах постави моје
гардисте где буде потребно. Дон сам говорио, посматрао ме је
са сузама у очима. Хтео је затим нешто да наже, али му је реч
запињала у грлу. Тих дана био је до мене и артиљеријсно-технич­
ки мајор Хранислав Васовић. С њиме сам био присн ије везан од
времена кад смо били на студијама у Паризу. Он је, по мојој
замисли, имао да изврши задатан сличан Носићевом, само у
вези с вратима на углу Немањине и Милоша Великог. Прихватио
је с одушевљењем. Према нашем договору, он ће обавестити
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 93

и увести у мрежу артиљеријсно-техничне мајоре Драгољуба По­

повића и Косту Перића. Сва тројица ће у даном часу, са одлуч­
ношћу и озбиљношћу ноја даје белег њиховим личностима, бити
од велине помоћи мајору Ниноли Косићу. Један од наших сту­
бова у Министарству био је и мој друг из детињства мајор Во­
јислав Пантелић, један од четрнаесторице каnетана-понретача
неоствареног листа "Војсна и народ". Ту је и артиљеријски капе­
тан 1 класе Мих. Петровић, ноји је тен дошао на рад у Мини­
старству, са неколико својих другова слушалаца Више школе
Војне академије (капетан 1 нласе Бора Чемерикић, итд.), над је
ова 12. марта обуставила предавања.
Жандармерија ми је представљала посебан проблем. Ко­
мандант целокупне жандармерије дивизијски ђенерал Владислав
Настић имао је светлу ратну прошлост и важио као необично
исправан човек. Мада је у његовим рунама била једна од главних
полуга државне силе, или можда управо због тога, запажао је
многе лоше појаве и у ужем нругу на њих указивао с негодова­
њем. Не једном је нритиновао Кнежев однос према Осовини и
његове методе у унутрашњој политици. Међутим, од моралне
осуде до делатног залагања за промену пут је био доста далек.
Ђенерал Костић није био вољан да га пређе, нано смо устано­
вили посредством једне блиске му особе. У Команди жандар­
мерије имао сам, срећом, једног од својих најбољих пријатеља,
начелнина Судског одељења nотпуновнина Павла Катанића. И
са њиме сам се зближио и заволео га у борби у Официрсној
задрузи. Повучен, снроман, мучаљив, вредео је три царева града.
Он је припадао соју људи способних да без речи и јауна погину
за добру ствар. Њему сам отишао за савет. Дао ми је тачне
податне о снази и распореду жандармеријских јединица у Бео­
граду. Тражио сам да нађе начина нано би евентуално и Жандар­
меријсни пун учествовао у вршењу удара; а ано то није извод­
љиво, да бар остане пасиван и не туче се са Гардом.f Катанић
је брзо испитао расположења у жандармерији. Влада ни ту није
стајала добро. Сам номандант Жандармеријског пуна, пуковник
Милош Павловић, био је сагласан о потреби да се Влада обори,
ано би потписала Тројни пакт. Али је сматрао да то треба да
учини војсна. Обећао је, пан, да ће његов пун остати пасиван
и да он ни у ном случају неће дати наређење да се пуца на
Гарду. Потпуновник Катанић ми је ренао своју решеност да ради
даље непосредно с номандирима чета.
94 27. МАРТ 1941.

Јединице Краљеве гарде нису имале противонлопна оруђа.

Међутим она су ми била потребна ради осигурања од евентуал­
ног дејства тенкова. Команданта 2. батаљона борних нола, мајора
Данила Зобеницу, једва сам познавао. Још нисам имао nодатана
о томе нано гледа на питање Тројног панта и нано ће поступити
за случај да нено понуша силом да промени режим. У његовим
рунама били су , тих дана, безмало сви теннови у Београду. Ма­
јор Станимир Мишић. номандант 1. батаљона , човен на нога сам
веровао да могу рачунати, имао је под собом само три исправна
тенна, мање тежине но што су Зобеничини. Требало се постарати
да се та страшна ударна снага, ано не буде са нама, неутралише
на нени начин. За уништење теннова чинила ми се најзгоднијом
противавионсна артиљерија. Мој "класић" артиљеријски мајор
Светислав Вохосна био је номандант 101. противавионског диви­
зиона, са штабом у селу Борчи . Одлучио сам да му се обратим.
Били смо блисни један другоме још од школовања у Војној акаде­
мији, а знале су нам се и породице. Другови су га звали Бата.
Имао је златно срце, добро и храбро, а језин нао бритку сабљу.
Протестовао је у једној прилици што се нови противавионски
топови држе по шупама , а обуна се изводи на старима. Због
тога је имао неприлине , иана је био у праву. Волео је да исправ­
ља нриве Дрине и над не пролазе прено његових њива: толино
је правдољубље било развијено нод њега. Страсно и оштро исту­
пао је против Тројног панта. Тих дана над ми је требао, угледам
га на улици, у аутомобилу. Дао сам му знан да стане . Разговор
је трајао нратно:
"Бато, хоћеш ли да са Краљевом гардом срушимо овај ман-
гупски режим, због Тро јног панта?"
"Хоћу".
"Сврати до мене у батаљон. да се договоримо ".
"Јави над треба, и нареди шта треба. Ја ћу да извршим".
Два дана доцније дошао је у моју нанцеларију. Рекао сам
му нано замишљам распоред његових топова . за непосредно
дејство. Сложио се у свему. Обећао ми је да ће привући и ко­
манданта 329. протива в ионсног дивизиона, потпуковнина Милоша
Банновића. На растанку смо углавили да га позовем пред сам
почетан удара и дам му скице за места топова у Општем ра­
спореду.

Напоредо с тим организовањем официра чија ми је лична

сарадња била потребна , разговарао сам и с мноштвом других
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 95

ноје сам познавао. Своја расположења нисам тајио ни пред ним.

Безмало свуда наилазио сам на истоветна схватања. Ђенерал­
штабном потпуковнину Ристи Петровићу, ноји ме је сменио на
послу шефа кабинета начелнина Главног ђенералштаба, ђене­
ралштабном мајору Николи Поморишцу, ордонанс-официру Њ. В .
Нраља, као и ђенералштабном потпуковнику Угљеши Михајлови­
ћу, начелнику штаба Дунавске дивизије, говорио сам оштро
против Ннежеве намере да потпише Тројни пакт и подвукао да
режим треба безусловно срушити, ано то учини. Михајловићу
сам отворено поставио питање: да ли би он био у стању извести
трупе Дунавсне дивизије, ано његов командант то не би хтео.
Додао сам да ће нене високе војне старешине ступити с ђене­
ралом Пандуровићем у непосредан додир, уколико то већ нису,
али не би наодмет било да и он с њиме дотанне ту ствар, опре­
зно. Он ми је то обећао, мада још увек у неверици да he Влада
смети да се војним савезом веже за Хитлера. Ја сам плануо:
"За ноћ ћемо их повешати насред Теразија, ано потпишу Пакт."
Пред већим скупом официра говорио сам о тој теми први
пут на Дедињу, тих дана. Ненолицина млађих упитали су ме какво
је моје мишљење о избијању Немаца на грчку границу. Пред
нама је стајала једна мапа Балнана. Указујући на њу, објаснио
сам да се Југославија првенствено с те стране може да доведе
у критичан положај. "Београд и можемо да упустимо. али Солун
никада. Солун је наша једина сигурна веза са слободним светом.
У случају најгорег. он нам је једина могућа одступница, ради
поновног прибирања и настављања борбе. У прошлом рату про­
били смо се прено Албаније и nринупили се на Крфу, јер је у
Албанији тада био Есад-паша, а Италија савезник. Данас је Ита­
лија непријатељ, и господар Албаније. Ми стога не можемо до­
пустити да Немци овладају Солуном без отпора од наше стране,
нао што су на жалост прешли Дунав. Кад Хитлер буде у Солуну.
ми долазимо на ред. Тада нам неће бити спаса. Бићемо угушени.
Тројни пакт има за циљ да нас успава, дон се та операција свр­
ши··. Закључио сам да српсни народ не може и неће да приђе
Тројном панту. Ми морамо бранити своју отаџбину, и нећемо се
дати без борбе.

• • •
Једнога дана пред подне, ано се не варам била је среда 19.
март, ми официри нашли смо се окупљени у своме пуну на Де-
96 27. МАРТ 1941.

дињу. Три поручнина из Артиљеријсног пуна Нраљеве гарде, три

нласна друга: Звонимир Вучновић, Момчило Смиљанић и Сава
Конвалинна, били су н апустили 15. марта свој пун и пребацили
се у поноћ 16. преко границе у Грч ну , да се тамо придруже
борби грчког народа за слободу. О томе се зуцкало нешто, али
је то постало јавним сазнањем кад је радио из Атине и Лондона
објавио вест. То бекство могло је бити заразно, с обзиром на
стање духова у војсци. Командант Краљеве гарде сазвао нас је
да нам говори о томе. По дужности је осудио поступан споме­
нута три официра.
Над смо почели да се разилазимо , ђенерал Стајић ме је
позвао да пођем с њиме. Ишао је у варош , и понудио да ме
повезе до куће . С њим сам се знао одавно, и његова љубазност
није ме изненадила. Био је у врањсној гимназији ђан нод мога
оца. Заволео је свога професора, па је од те симпатије пренео
доцније нешто и на мене. Дон је он био помоћник Инспектора
земаљске одбране , а ј а шеф кабинета у Главном ђенералштабу ,
често смо се из канцеларије враћали кући заједно . Тано сам
могао ући у његова интимнија расположења према стварима и
људима. Није се заваравао пријатељством Осовине спрам нас ,
веровао је да рат нећемо моћи да избегнемо , и Тројни пак сма­
трао кобним по нашу државу.
Чим смо сели у аутомобил, рекао ми је да има озбиљан раз­
говор са мном. Звао га је командант Београда, армијски ђенерал
Милорад Петровић, и љутио се што сам негде назао да Владу
треба обесити на Теразијама ако потпише Тројни пант. Пробио
ме хладан зној. Ђенерал Стајић, после нратког застоја, упитао
ме је ли тачно да сам се тано изразио пред неним.
"Јесам!" одговорих без онлевања.
"Зашто сте то рекли?"
" Зато што тако осећам. Мислим да их треба повешати, го­
сподине Ђенерале! "
Сад ј е ђенерал Стајић био запањен. Чинило се да у тренутку
не зна шта да наже. Почео је да гута пљувачку, а очи су му се
шириле .

" Па добро", прозбори најзад, " али немојте говорити , ано

тано мислите".
Потом је заћутао . Видело се да нешто размишља.
"Номе сте то говорили?" упита наједном .
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 97

Казах му три имена.

Неколико дана доцније саопштио ми је пријатељски, пошто
је извршио малу истрагу за свој рачун, да је командант Београда
сазнао за споменуте речи од команданта Дунавске дивизије.
Држао се састанак виших команданата у Номанди Београда, по
наређењу министра војске, да би се претресло о стању духова
међу официрима и војницима. Том nриликом је ђенерал Панду­
ровић узео на страну ђенерала Петровића и испричао му мој
разговор са nотпуновником Михајловићем, нао симnтом опасних
располшнења у трупи. То је затим довело до оnомене мени.
Стало ми је да подвучем своју увереност да потпуковник Угље­
ша Михајловић није имао намеру да ми у чем било нашкоди .
Али је прва последица наступила одмах. Истога дана по
подне потражио ме јс мој друг командант 4. батаљона мајор
М. Вукосављевић. Пренео ми је поруку начелника штаба Ко­
манде Нраљеве гарде ђенералштабног мајора Миодрага Ђорђе­
вића: да добро пазим шта радим и куда се крећем, јер ме од
јуче, 18. марта, прате агенти Номанде Београда.
Стављање под присмотру бацило ме је у бригу. Нисам ми­
слио да су нам на трагу што се тиче самих припрема. јер би
реакција војних старешина свакако била друкчија; али ми је
то наметало извесна ограничења у даљем раду. Одмах сам по­
звао свога водног официра потпоручника Светислава Панића.
Волео сам га, био је чист и светао нао суза. Имао сам у њега
најпуније поверење. Он једини знао је потпуно шта радим и
11уда одлазим. Испричао сам му разговор са командантом Гарде
и Ђорђевићеву поруку. Рскао сам му, ано нас притворе, да
ништа не признаје; чан и ано би видео мој потпис на саслушању .
нена до нраја све пориче . Од тога часа почео сам носити пи­
штољ, решен да се не даднем ухватити жив. Одлучио сам да
један део официра, с којима је требало наставити припреме.
примам у насарни, а већи део у своме стану, у подне и увече.
Обазривост је налагала да мало проредим и своје одласке у
Номанду ваздухопловства Ђенерал Мирковић, нога сам одмах
обавестио о случају, одредио је ђенералштабне капетане 1 класе
Захарија Остојића и Војислава Топаловића да буду веза између
њега и мене.

Стварних неприлика нисам имао, нити сам био праћен систе­

матски . Понекад бих приметио непознатог шетача наји се забав­
ља да нао нанав геометар пребројава више пута колино има но-
98 27. МАРТ 1941.

рана део Зорине улице између Нрунсне и Александрове (ја сам

становао на том отсеку). Или бих пак запазио покоји пут "деве­
ра", који ме прати у стопу: њега би нестало нао да се испарио
у ваздух над ја застанем, окренем се, полшним руну на кубуру
и упрем поглед у њега. Но све је то била ситница, ноја више
нервира него што смета. Што је вероватно утицало да се моје
речи схвате само нао испад без стварне подлоге, и да се из њих
не извуче закључак природан у нормалнијим временима (моје
унлањање из батаљона, на пример), то је опште врење ноје је
захватило војсну и народ. Но тих дана није живео у земљи, тај
не може ни најживљим напором маште да схвати ону атмосферу
пуну електрицитета и гласног огорчења. У општој вици на Ннеза
и Владу, моја претња сводила се на значај мањег инцидента.
Ево једног примера ноји показује шта су све имале да чују уши
власти и тамо оданле то не би очекивале. У четвртак 20. марта
оно подне позвао ме је телефоном из Новог Сада ђенералштабни
мајор Владимир Перић. Говорио је из канцеларије начелника
штаба Прве армијске области. ђенералштабноr пуковника Калу­
ђерчића. Без увијања почео је да праска: Шта радимо ми у Бео·
граду? Зар ћемо пустити Владу да потпише Тројни пакт? Треба
све то најурити 1 Псовао је Кнеза и министре најпогрдније. Био
сам на иглама. Команда Београда, нао прву меру, сванано је
наредила ослушкивање мојих телефона у касарни и у стану.
Умиривао сам га да не брине, да lie све бити нано мора да буде,
и да са више ведрине гледа у будућност. Настојао сам да својим
речима дам невин и неодређен карактер. Али им је он дао сми­
сао сасвим јасан ренавши ми: "Рачунај и на мене, и јави над
треба да дођем". Чуо се нени неразговетан говор. Перић ми га је
одмах пренео: "И пуновник Калуђерчић ставља се на располо­
жење! " Ја сам се на то буквално ухватио за главу. Разговор тај
водио се тачно у време над се у Белом двору држала седница
Нрунсног савета ноја је донела одлуну да се Тројни пакт потпише .

По моме договору са потпуновнином Здравковићем већ је

било почело држање часова "моралне наставе" у свима батаљо­
нима Пешадијсног пуна . Сврха је била да се погодним предава­
њима одржи нод војника борбен дух на висини. Говорили су
командири по својим четама, а требало је да и ми команданти
батаљона кажемо штогод у том правцу својим јединицама. Ја сам
то учинио у петак 21. м арта. Био сам ослободио командире чета .
Развио сам ове мисли: Косово смо имали зато што смо хтели да
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 99

сачувамо чист образ. Кнез Лазар је више волео подлећи у борби

него нунавични умилостивити непријатеља, стављајући му се у
службу против хришћансног света. Ненолино векова доцније,
Карађорђе је са тинвом барута и будацима устао против силне
Турске Царевине. Србија се 1914. мушни држала пред моћном
Аустро-Угврсном, и одбацила ултиматум ноји је значио нрњење
наше самосталности. Пропадали смо, и васкрсавали. Мало је на­
рода на свету са тано лепом прошлошћу. Албанска голгота и Со­
лунски фронт биће понос и нашим праунуцима. Скоро никад у
историји нисмо се борили са равним, већ увен са далено јачим
противником. Али смо на крају вазда излазили нао победници.
Зато што су за правду и слободу војевали с нама и велики на­
роди. Тано ће бити и убудуће. Данас нам Хитлер меће нож под
грло. Али наш народ не може да прими Тројни nант, јер он значи
срамоту и предају душманину без опаљене пушке. Потписивање
Тројног панта отуђило би од народа нашу славну Династију,
пошто би се на њу свалила сва одговорност. Ми Краљева гарда
имамо свету дужност да то спречимо. Ми смо позвани да Краљу
чувамо не само живот, него и образ. Цео народ очекује спас
од војске. Петнаест људи у Влади немају право да осрамоте цео
народ. Ано се Пакт потпише, Немци ће преплавити нашу отаџ·
бину, нао што су Чехословачну, и настаће танви зулуми да ће
живот дојадити и мушком и женском. То се не сме да допусти.
Ми морамо да останемо људи. "Верујем, јунаци, да lie наш млади
Нраљ умети да нас поведе путем части и славе. Имајте вере у
Њега и у нас ваше старешине. Ми ћемо вас кренути над затреба,
можда врло сноро, против непријатеља наше слободе. Уверен
сам да ћете сви нао један поћи за нама. Позивам вас да из дубине
душе сви узвиннемо: Да живи наш Врховни командант Нраљ
Петар!" Трократан поклик проломио се из хиљаду снажних грла.
После тога дао сам вољно. Све је блистало од одушевљења.

У суботу јутро 22. марта цео свет је знао за нризу Владе

у вези са оставкама тројице министара. Јавио се и нод мене
зрачан наде. Али занратно. Мајор Владимир Перић обавестио
ме је телефоном из Новог Сада: да је Првој армији наређена
приправност. с тим да се свани nонушај нереда угуши свим
средствима. У подне ми је јављено да сутрадан у недељу сви
команданти батаљона имамо бити на окупу у штабу Пуна ради
важног саопштења. Тада ми је постало јасно да је примање Трој­
ног пакта свршена ствар.
100 27. МАРТ 1941.

Те вечери сам ставио преда се један план Београда и узео

да означавам на њему нано ћу распоредити трупе на Дедињу
и оно министарстава , да бих сутрадан то поназао ђенералу Мир·
новићу. Примицало се време акције, и он је то морао имати ради
укључења у Општи план распореда трупа за удар. Око поноћи
пришла је моме столу моја жена Софија-Цоца. Већ неколико
дана посматрала је неуобичајено долажење и одлажење офи­
цира. Осећала је да се нешто крупно спрема, и наслућивала шта.
Била је постала ћутљивија него иначе. Носила је у крви живо и
неукротиво родољубље . Села је према мени, и гледала ме је сво­
јим разборитим, јасним очима. Никад није испитивала о мојим
пословима. И сад је поставила само једно питање: "Зна ли Ра­
доје то што ти радиш? " Мој брат Радоје био је најстарија мушна
глава у породици, и мојој жени уливао је поверење. "Зна, и он
је са нама", одговорио сам. " Са њиме све ово радим ". Она је
одахнула. "Онда сам мирна. Бојала сам се да ти у свом идеали­
зму не урадиш нешто пренагљено ". Рекао сам јој да не брине, да
је ствар у сигурним рунама. Изложио сам јој укратко шта сме­
рамо. И она је сматрала да се то мора да учини. Устао сам да
погледам децу (отпре два месеца имао сам и другу кћер), и
вратио сам се да продужим обележавање на плану Београда.

* • *
Недеља 23. март била је дан пун догађаја.
Сва четири команданта батаљона нашли смо се у канцела­
рији команданта Пешадијског пука. Пуковник Петар Симић био је
свечан и крут. Саопштио нам је: да ће од сутра, понедеонина
24. марта, бити строга приправност у свима јединицама Краљеве
гарде, нао и у целом Београдском гарнизону; да свима офици­
рима кажемо да морају имати пуну веру у Његово Краљевско
Височанство Ннеза-Намеснина Павла , као и у родољубље Нра­
љевсне Владе; да није искључено да под утицајем неодговорних
комунистичких елемената избију нереди , те је потребно да се
свима официрима прочита Правило службе, о употреби војске
против народа, а нарочито Упут о употреби Нраљеве гарде. Беле­
жили смо пажљиво све што нам је Номандант наређивао. Ничим
нисмо дали утисан да мислимо друнчије него он. Поздравили
смо, и разишли се без речи међу собом. Брзо измењан поглед
био је довољан. Отишао сам право у своју касарну у Палилули.
Позвао сам све официре наји су ченали на мој повратан с Де-
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 101

диња. Био сам узбуђен и блед, нано су ми nричали доцније.

Рекао сам им да је од сутра строга приправност и да ми је наре­
ђено да им прочитам Правило службе. О употреби војске и отва­
рању ватре имао је да одлучи nолицијсни орган. Кнеза и Владу
нисам узео у уста. Додао сам да, на случај да Краљева гарда
буде изведена на улицу. нино и ни под којим околностима не
сме да опали ниједан метан у народ. Управне органе, ано би
захтевали пуцање у гомилу, командири и водници имају просто
да упуте на мене. Гледам официре редом сваког у очи. Осећао
сам да смо се савршено разумели, да исто мисле што и ја, и да
нема те силе ноја би њихове пушке окренула у груди народа.
Били су сви озбиљни, нао да су им лица од намена. Схватили
су да је све свршено. и да ће Пакт бити потписан. Растали смо
се оно једног сата по подне, са тешним осећањима.

Моје виђење са ђенералом Мирковићем тога дана ставило

ме је пред веће дужности него што сам дотле рачунао. Отишао
сам да му покажем синоћ израђену скицу распореда трупа за
удар. Није хтео да гледа . "Паметан си човен. Знам да је добро".
Одговорио сам да ми то мишљење ласна, али да ипак мора да
баци Један поглед због Општег плана и распореда осталих једи­
ница. Поднео сам му скицу и дао нена разјашњења. Затим сам
затражио да видим Општи план распореда трупа за удар. То ми
је било неопходно, да бих официрима под мојом командом умео
дати упутства с киме да држе везу и где. "Размисли ти о Општем
плану!" гласио је одговор. Сазнао сам да Још није разговарао
са ђенералима и командантима пукова. Мирновић је сматрао да
нема ни потребе обраћати се њима ано можемо рачунати на
млађе старешине. Невоља је, међутим, лежала баш у томе "ано":
ни то није било припремљено свуда, јер сам ја дотле радио само
у оквиру свога задатна, искључиво са трупама ноје су мени биле
потребне; уздао сам се, по договору, у ђенерале Симовића и
Мирковића за остале. Ноњичне пукове и Артиљеријски пун Кра­
љеве гарде могли смо ненано да уночимо преко извесних млађих
официра спремних да нам помогну. Али је остајала, нао отворена
рана, Бањица са 2. и 18. пешадијским пуном на средини између
потпуновнина Здравковића и мене. Поред тога, четрдесет борних
нола представљало је још увек неизвестан, па према томе врло
опасан чинилац. Вероватно читајући негодовање и забринутост
на моме лицу, ђенерал Мирновић набацио је мисао: да све но-
102 27. МАРТ 1941.

манданте трупних јединица више официре позове уочи удара,

"па ћемо на конференцији све утаначити " . Приметио сам да ће
то бити доцкан, и да је превелики број труnа под знаном nитања.
Ситуација је, међутим , била сувише озбиљна да бисмо се упу­
штали у дуга објашњавања . Остало је на томе, да ја узмем на
душу све трупе у Београду , то јест да ставим под своју команду
све што хтедне да учествује у акцији, и да у извођењу удара
поступам по својој увиђавности. У томе часу били су ми сигурни
само Пешадијски пук Краљеве гарде и дивизион мајора Свети­
слава Вохосне, а нисам могао погодити колино ћу успети са сво­
јим покушајима нових придобијања од сутра. Стога сам замолио
ђенерала Мирковића да он одвоји из ваздухопловства неколико
одреда који би заузели Управу града Београда, Главну пошту и
радио-станице . Пристао је без речи. Обећао је, уз то, да ће
једним пешадијским батаљоном из Земуна посести оба краја
Моста "Краља Александра": тај мост везује престоницу колским
друмом за Земун, те се његовим поседањем обезбеђивала не­
сметана веза куририма у тону удара између Команде ваздухо­
пловства и мене. Рекао ми је и да, на случај опасности, рачунам
на његове авионе.

Те вечери , најзад, дошло је до неочекиваног позива ђенерала

Симовића за аудијенцију нод кнеза Павла. Могло је испасти врло
рђаво . Уочи тога дана, у суботу, догодила се ова непријатна
ствар. Поручник Војисл ав Перишић, водник у мојој Митраљесној
чети, имао је жену професора на раду у набинету министра
просвете. Она је саопштила мужу да је министар просвете Миха
Крен упутио писмо министру Двора да га извести: нано је поу­
здано сазнао да се ђенерал Душан Симовић спрема да изврши
преврат и зграби власт у своје руне. Перишић је одмах дошао
да ми то каже. Ја нисам могао да напустим касарну, а у телефон
се нисам уздао. Стога сам послао поручника Перишића таксијем
у Земун , да обавести ђенерала Мирковића. Доцније сам од
овога сазнао шта је било посреди . Ђенерал Симовић био је у
посети нод бившег министра Божидара Максимовића, чије је
име поменуто раније, и говорио с њиме о Тројном панту и обара­
њу Владе.2 Разговор је прислушавала служавка . натолиниња из
Словеначне. Разабрала је о чему је реч. Отрчала је нод свога
жупника , а овај даље , и тако је дошло до Кренова упозорења.
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 103

О аудијенцији ђенерала Симовића у недељу 23. марта припо­

ведали су ми сам он, оновремени председнин Владе Д. Цветко­
вић, нао и дежурни ађутант у Белом двору те вечери пуковник
Миодраг Ракић. Тано ми је могућно дати у главним цртама слину
тога догађаја.
Оно пет и по часова по подне ннез Павле је наредио дежур­
ном ађутанту да се хитно позове командант ваздухопловства
ђенерал Душан Симовић. Симовић је стигао брзо, и одмах био
уведен нод Кнеза. Постављено му је питање нано он гледа на
Тројни пант. Симовић је изнео своје гледиште с бруталном искре­
вошћу и јасноћом . Почео је тиме да Тројни пант значи војни
савез са Силама ноје су смртни непријатељи Југославије, и да ће
нас неизбежно бацити у оружан суноб са Енглеском, а доцније
можда и са Русијом. У тај опасан положај Влада не сме да до­
веде земљу. Затим је истакао своје уверење да ће Хитлер ура­
дити с нама нао што је урадио са Чехословацима. Цео српски
народ увиђа то својом здравом памећу. Због тога се толико и
узбунио . У војсци ври. нарочито међу нижим официрима. Старе­
шине с муком држе трупу у рунама. По расположењима ноја је
запазио, верује да ће млаf)и ваздухопловци бомбардовати мини­
старства, па и сам Двор, ано се Пакт потпише. Настаће неописан
хаос, распадање државне машине. Нао грађанин и нао војник
на одговорном положају. он на то упозорава сасвим отворено.

Ннез је ђенералу Симовићу ледено одвратио да он не мисли

тано. Тано не мисле, уосталом, ни министар војни, ни начелник
Главног ђенералштаба, ни командант Београда. Ренао му је да из
тих стопа оде и све то. што Је њему изложио, понови министру
војсне .
Ђенерал Симовић је поступио по наређењу . Отишао је нући
ђенерала Петра Пешића. Овај га је саслушао мирно. Није се
упуштао у расправљање гледишта . Стари војнин се осетио пого­
ђен повредом утврђенога реда. Један подређени му номандант
ишао је у Двор, мимо њега и без његова одобрења и знања, и
дао мишљење о предмету наји је ње гов а надлежност. Упи­
тао Је суво:
"Шта ћеш ти нод Кнеза?"
Симовић је одговорио да је био хитно позван.
"Онда однеси моју оставку Кнезу", закључио је Министар
и испратио свога посетиоца до врата.
104 27. МАРТ 1941.

Ђенерал Симовић се вратио у Бели двор, и Кнезу испричао

све. Нод Кнеза су се налазили председнин Владе Д. Цветновић
и министар Двора М. Антић. Дежурном ађутанту је дат налог да
позове начелнина Главног ђенералштаба. Овај се затекао ту
недалено, у Краљевом Двору. Ђенерал Носић је дошао. Из Кне­
жева кабинета Је затим допирала препирка, на махове оштра
свађа. Наизменично се чуо глас Симовићев и глас Носићев. Ми­
нистар Двора се придруживао Носићу. После неног времена из
набинета су изишла оба ђенерала. Продужили су да се жучно
објашњавају на степеницама и на стази испред Белог двора.
Потом је ђенерал Носић отишао натраг у Краљев Двор, а ђенерал
Симовић својој кући.
На вечеру нод Кнеза били су позвани, поред председника
Владе и министра Двора, још и потnредседнин Владе В. Мачек ,
министар финансија Ј. Шутеј, министар иностраних послова А.
Цинцар-Мар новић и министар правде Михаило Константиновић ,
наји је био повукао своју оставку. Они су пристизали дон је пре­
пирна била у пуном јену. Константиновић , блудни син који се
поправио и за кога се занлало теле, уведен је у Собу дворских
дама; остали су ченали заједно у другој одаји. По одласну дво­
јице ђенерала, Ннез је сео за трпезу са својим гостима. То је
био дан над је немачни посланик дао Влади рон до поноћи за
одговор о потписивању Тројног панта.

Оно десет и по часова стигли су у Бели двор министар војни

ђенерал П . Пешић и командант ваздухопловства ђенерал Д. Си­
мовић. Дежурни ађутант дотурио је о томе забел еш ну Ннезу.
Наређено је да се уведе само ђенерал Пешић . Овај је рекао
Симовићу да чека . Симовић је остао с дежурним ађутантом.
Послужен је са дватри колачића. Говорио је пуковнику Ракићу
против Тројног панта. Оно једанаест часова ланеј је јавио да
ђенерал Симовић може ићи , јер више није потребан. Драгиша
Цветковић , над сам га после 27. марта обишао у његовој вили
где је био под стражом Краљеве гарде, рекао ми је да је те
вечери држано нод Кнеза саветовање шта да се ради са ђенера­
лом Симовићем. Нрекова достава и чврсто, скоро дрско држање
Ђенерал ово пред Кнезом, пропраћено једва завијеном претњом
о бомбардовању Двора, учинили су да су сви стали зазирати од
њега. Према Цветновићевом називању мени, кнез Павле и мини­
стар Двора тражили су да се сместа изврши хапшење. Томе се,
са молбеном упорношћу, успротивио председник Владе, у страху
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 105

да тај nотез не буде искра која баца барутни магацин у ваздух.

Министар војске, са своје стране, нипошто није хтео да пристане
на то, уверен да би се због тога узнемиреност трупа попела до
врхунца. У једној од суседних просторија, командант ваздухо­
пловства грицкао је неке гурабије, и не слутећи да се у том тре­
нутку решава о његовој личној слободи. Дежурни ађутант м~1 је
причао да је председник Владе, nошто јс ђенерал Симовић отпу­
штен, у два маха говорио с Управнином града Драгомиром Дрин­
чићем. Бојао се да се хаnшење ипак не нареди, без његова
знања. Пред сам растанак Кнежевих гостију, дежурни ађутант
је имао да за nредседника Владе унесе цедуљу с nоруном издин­
тираном од Управнина Града: "Онај господин је код своје куће".

Док се ова сцена одигравала на Дедињу, ја сам размишљао

како да nроширим број трупа на које бих могао рачунати за извр­
шење удара. Немање Општег плана за удар бацило ме је у озбиљ­
ну бригу. Сувише nушака остало је на расnоложењу за једну или
другу страну. Ми смо имали за себе осећање целога народа, иао
и свест да предузимамо једну свету ствар. Али су наши против­
ници били танозвани занонити представници власти. и њихова
наређења подређеним војним старешинама могла су имати изве­
сна дејства на колебљиве елементе. На придобијање номанда­
ната два бањична пешадијсна nуна није било мислити. Све што
се могло, то је да рад 2. и 18. пуна уночимо тано, да их неутра­
лишемо у најмању руну у мерењу снага до нога може доћи. Ка­
петан 1 класе Светислав Трифновић био је официр нога сам нај­
боље знао на Бањици, и у њега сам имао много вере. У том
тренутну заступао је номанданта батаљона. Одлучио сам се да
му сутрадан уnутим потпоручника Светислава Панића. нога је
он знао као ранијег водника. Панић је имао да га пита хоће ли
да учествује у потхвату који спремамо, а потом да му саопшти
шта се од њега очекује: ано није у стању извести трупе, да онда
учини све, у друштву са млађим официрима, да 2. пешадијсни
пун не излази из насарне ано би командант понушао да га нрене
против Краљеве гарде ноја врши удар; то исто да уреди и у 18.
пешадијсном пуну.

Још важније за успех било је учешће борних кола. Коман­

дант једног тенновсног батаљона био је мајор Станимир Мишић.
Био је то ванредан официр, сталожен и самоnрегоран, од нова
људи чији замаси граде државу и инспиришу гусларе Нас дво-
106 27. МАРТ 1941.

јица одавно смо пр~јатељевали, био сам му на венчању ручни

девер, и имао сам уверење да ствар неће одати баш и ано из
неког разлога не хтедне поћи с нама. Са борним колима на нашој
страни, над имамо Пешадијски пун Нраљеве гарде и авионе . били
бисмо обезбеђени против сване комбинације ноја би се створила
против нас. Требало је хитати. Мој програм за сутрадан био је
толико оптерећен, да ми није остајало друго него да Мишићу у
понедеоник јутро упутим свога неуморног потпоручника С. Па­
нића. Мишићу је имао да преда кратко писмо од мене, где га
молим да саслуша доносиоца, па да потом хитно допадне до
моје касарне. Панић ме је уверавао да ће он у сваком случају
извести борна нола прено својих другова водника у том бата­
љону, ано Мишић не би пристао.

Те вечери, најзад, претресао сам са професором Ннежеви­

ћем једно питање ноје ме је већ неколико дана салетало: да ли
је можда упутно извршити државни удар пре него што Југосла­
вија приступи Тројном панту. Строга приправност војске. за што
ће јавност одмах да сазна, била је јасан знак о донетој одлуци.
О постојању зле намере није могло бити сумње. Није ли онда
боље спречити одлазан министара. осујетити само дело? Про­
фесор Ннежевић је одлучно остајао при томе да се акција не
предузима пре него што Пант буде потписан. Васнолини свет
знао је о чему се решава у Београду, и с напрегнутом пажњом
пратио расплет те драме. Обарање Владе, чан и пре но што би
она склопила војни савез са Силама Осовине, схватиће међуна­
родна јавност нао ударац нанесен престижу двојице динтатора.
Био преврат пре или nосле nотписа Тројног пакта, Хитлерова
реакција биће у оба случаја у основи иста. У том погледу је без
значаја кад а ће режим бити срушен. Али то није свеједно
што се тиче самога нашег народа. Напуштање неутралности да
би се Југославија везала са Хитлером на живот и смрт, ствар је
по себи толико чудовишна и тано несхватљива, да Срби у ту
могућност не би могли веровати све донде дон се она не оствари.
Ано бисмо Владу оборили пре но што она Пакт потпише. међу
чанколизима диктатуре наћи ће се извесно људи који ће тврдити:
да је све што се радило с Немцима било само заваравање и
врдање слабијега, а да у ствари Ннез , енглески васпитаник и
пријатељ , никад и никад не би се удружио са Хитлером против
Енглеске. Приказиваће се да су ђенерал Симовић и шана славо-
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 107

љубивих пустолова искористили критичан положај земље нао

повод да се дочепају власти. Идемо у сусрет рату. Ради уми­
рења народног, и ради чистих рачуна пред историјом, морамо
пустити да се клупче одмота до нраја. Дело издаје против нога
се устаје треба да буде очигледно свима. Само тано, народ неће
бити у опасној недоумици. Само тано, имаће се пуно одобрење
и сарадња Срба, ноји ће знати да другог излаза није било. Међу­
тим, било би штетно ано се сувише одлаже. У осрамоћеној и
огорченој земљи могу настати нереди. расуло. И без њих, а с
њима утолико пре, вероватно је да ће врло брзо доћи до ула­
жења Немаца, до поседања аеродрома, итд. Стога ваља ударити
прве ноћи по повратну министара. пре но што се Кнежев режим
с помоћу Немаца прибере, учврсти у седлу и стегне земљу че­
личним обручима.

• • •
Од понедеонина 24. марта у подне почињала је строга при­
правност трупа Београдског гарнизона. То је уназивало да се не
искључује могућност метежа и интервенције војсне, ано би по­
лиција са жандармеријом била немоћна да одржи ред. Тано се
завршио један мучан и дуг период неизвесности. О одлуци Владе
више није могло бити сумње Ђенерал Мирновић. с којим сам
се састао рано ујутру, знао Је већ да ће министри тога дана
отићи из Београда да потпишу протокол о приступању Југосла­
вије Тројном панту. Није било друге него да се изврши преврат.
Говорили смо над а то да учинимо. Мирковић није још био на­
чисто у том погледу. Изнео сам му аргументе из синоћне
расправе, за прву ноћ по повратну потписника. Био је склон да
то прихвати, али је желео да се претходно договори са ђене­
ралом Симовићем.
По доласну у своју насарну затенао сам потпоручника Па­
нића. Очи су му сијале. Носио је добре вести. Напетан Трифно­
вић је пристао на наш предлог. Неће моћи да изведе свој бата­
љон и заузме место у распореду трупа, али ће сванано спречити
евентуалну употребу 2. пешадијсног пуна против Краљеве гарде.
Расположење је нод официра и војнина танво, да нино неће
хтети да опали метан и над би им се наредило. Ано добије налог
да крене против трупа у вароши или на Дедињу, он ће с батаљо­
ном поћи с Бањице, па ће се принључити првој нашој јединици
на ноју наиђе. Деловаће у томе смислу и нод других. Са борним
108 27. МАРТ 1941.

нолима испало је још боље. Мајор Станимир Мишић толино ес

одушевио над је чуо о припремама, да је тано рећи одлетео
мајору Зобеници. чија су му гледишта била позната. Мишића је
Бог надахнуо. Зобеница је посночио од радости на глас да се
организовао отпор Панту и да се рачуна и апелује на њега.
Одмах је изјавио спремност да ми се стави 11а расположење,
пошто му је Мишић назао да Панић долази од мене. Писац
једног запаженог приручнина о употреби борних кола, Данило
Зобеница ће се у току удара понети храбро и умешно, и пона­
зати да је на пракси исто тано ваљан нао и у изношењу теорија.-

Добар пастијер, јер што наже ином

И сам својијем потврђује чином.

Мишић и Зобеница дошли су то поподне нод мене у канцела­

рију. Били су видно узбуђени, са нечим свечаним у изразу лица.
С врата су поздравили са "Живео Нраљ!" и пољубили се са мном.
Изложио сам им главне црте и политичког и војничког плана.
Ренао сам да ћу им накнадно дати обојици детаљну скицу распо­
реда за сваки њихов тенн и одредити задатке.

Пред подне је у моју касарну хрупио командант Краљеве

гарде. Желео је да види какво је стање духова у мом батаљону.
Известио сам га да су војници нао премлаћени и ћуте, а подофи­
цири гунђају. Дон сам му рапортирао, он ме је гледао право у
очи. испитивачки, нао да је хтео да проникне у дно моје душе.
Можда га је нопнала ведрина ноја је зрачила из мене. Коцка је
била бачена; моћна ударна снага стајала је приправна за дело
ноје народ оченује од своје војске, и после низа дана у којима
ми је сваки живац био пренапрегнут од бриге, неизмерна мир­
ноћа разлила се и овладала целим мојим бићем.
Ђенерал Стајић задржао се сноро пуна два сата у разговору
са мном. Говорио је и он, али је нарочито желео да чује мене.
Саопштио ми је на самом почетну да је опет било речи о мени
између команданта Београда и њега. Донео ми је поруку да ме
не сматрају сумњивим, иана сам се онако оштро изразио о Влади.
Затим је истакао нолино номандант Београда има добро мишље­
ње о мојој спреми и о мојој личној исправности . Ђенерала Ми­
лорада Петровића ј а сам познавао одавно, и врло много пошто­
вао. Са својим друговима био сам уз њега у борбама у нашој
Официрској задрузи. Био ми је наставник на једном путовању
за време припреме за ђенералштабну струку. Од једног рађана
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 109

лекара, који се посећивао с његовом кућом, знао сам да су и

он и цела породица у очајању због Тројног пакта; али да, као
већина ђенерала. и поред својих уверења, он нема снаге да сам
активно штогод предузме. Његова порука и похвале на моју
адресу, у том часу, учинише ми се ипак нао можда срачунате
да успавају моју опрезност Стога сам подвукао нано је цео свет
нод нас уверен да ће нам Тројни пакт донети несрећу, и да у
очајању због Владине политике људи кажу речи ноје превази­
лазе њихову мисао. Тано сам и ја био оштар. Али бих се осетио
страшно погођеним ано би ми то узели за зло и у овом тренутну
уклонили ме из батаљона. Ђенерал Стајић ми је одговорио да
он разуме моје осећање, да и cliм има најцрње слутње о
последицама Панта, и да нао командант Гарде не би могао до­
пустити моју смену по том основу. Мој испад на крају крајева,
констатовао је он, био је само израз узбуњеног родољубља.

Надовезујући на ту тему, изнео сам своје бојазни да рат ни

у ном случају нећемо избећи. Потписом Тројног панта одлажемо
га можда за кратко време, али у исти мах и знатно погоршавамо
свој положај. Силазак Немаца на Солун одсећи ће нас од сло­
бодног мора, и наћи ћемо се тада нао у мишоловци. Хитлер ће
хтети да поседне извесне делове нашег земљишта. из војничких
разлога, позивајући се на занључени уговор; или ће пан, пошто
гурне Бугаре и Маџаре да уз звецнање сабље захтевају реви­
зију граница на нашу штету, хтети да "у интересу мира" арби­
трира, нао што се извело с Румунима у погледу Трансилваније
и Јужне Добруџе. Ми ћемо се успротивити у оба случаја, и ето
суноба. Поменух пословицу о сађењу тинава с ђаволом. Додао
сам да ћемо по свој прилици брзо пропасти, јер још увек важи
стари Ратни план, рађен у време кад су Немци били на Северу,
а Италијани још не у Албанији. Наша главна снага још увен је
северно од Саве и Дунава, а Четврта и Седма армија згуране су
у онај буџан према Аустрији и Италији, нао да непријатељ мора
да навали с те стране. Те две армије биће или одмах одсечене.
или набачене на беспутну и слабо организовану Босну. Ђенерал
Стајић је приметио да је Ратни план измењен, нано је он чуо.
Номандант Београда му је недавно рекао да ће скоро сва војска
бити пребачена јужно од Саве и Дунава. "Ја лично", излагао је
он, "свунао бих све трупе још јужније. Десет дивизија држао
бих нао стратегијску резерву у висини Снопља, јер отнано су
Немци у Бугарској тежиште је област Косова и Снопља". Његово
110 27. МАРТ 1941 .

обавештење о измени Ратног плана није, међутим, било тачно.

Око 15. марта био сам у Главном ђенералштабу код свога класног
друга мајора Павла Новаковића. Он је радио у Оперативном оде­
љењу. Хтео сам да видим кано стоји с Ратним планом. По томе
да ли је измењен, могао сам знати да ли се рат са Немцима
узима нао једна од могућности, или су пан све полумере оно
антивирања нених ратних пукова само за опсенити простоту,

једна предохрана за обезбеђење режима. Било је, на жалост,

ово последње. Стога сам свратио пажњу свом команданту да је
измена Ратног плана засад само пројекат. Напоменуо сам да сви
млађи официри мисле као он, и да би по нама војсну требало
груписати на простору Снопље-Јужна Морава-Западна Мо­
рава. Стари ратни пла н заснивао се на претпоставкама: да су
Немци само на Северу, да су Италијани преко мора, да је Руму­
нија савезник, и да је Бугарска укљештена одасвуд између чла­
ница Балканског споразума. Све те претпоставке отпале су, а
Ратни план стоји нанав је био! То одаје намере режима, који не
предвиђа и не спрема ништа сем предаје. Ђенерал Стајић је
забринуто климао главом и одобравао . На тим речима смо се
растали .

У подне је дошао у мој стан потnуновнин Павле Катанић.

Потврдио ми је да не треба рачунати на команданта жандарме­
рије ђенерала Владислава Костића и да командант Жандарме­
ријског пуна неће смети да изда наређење о неактивности: ср­
цем је са нама, али не жели да учини ниједан акт који би значио
отворено солидарисање с нама. Натанић је додао да ће он сам
" узети власт" у руке , кад почне удар, и издавати наређења из
Команде жандармерије. Договорили смо се: да непосредно пред
почетан анције он оде у стару зграду Управе Града, саопшти
командиру Јуришне чете да је преврат од стране војсне у то ку ,
те да са својим људством мирно остане где је; то исто да учини
и са Ноњичним ескадроном . Ја , са своје стране, био сам решен
да у сваком случају блокирам тенковима барем Коњички еска­
дрон, с обзиром на огромну важност раснрснице нод Ауто-Ко­
манде. Катанић ми је казао тачно бројно стање жандарма по
квартовима. Тај распо ред сам одмах дао капетану Захарију Осто­
јићу, за ђенерала Мирковића , ноји је примио бригу око Управе
Града Београда с квартовима .

По подне око пет часова почео сам да позивам, једног по

једног, оне своје официре за ноје сам веровао да ће хтети пуним
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 111

срцем да учествују у извршењу преврата и који су имали да

номандују четама. Наређење свима осталим оставио сам да
издам пред сам покрет. Саопштио сам им, редом, да је све спрем­
љено да се учини крај владавини издајника ноји хоће да нас
претворе у Хитлерове јањичаре. Додавао сам да he нашим успе­
хом Тројни nант бити одбачен, а нраљ Петар бити проглашен
пунолетним: наше дело има да се изведе у знану Краља. Номан­
дир 1. чете напетан 11 класе Глигорије Милетић саслушао ме је
не трепћући, без иједне речи, па је почео да се тресе нао прут
и да цвоноће зубима. "Ништа, ништа, господине Мајоре, нисам
се уплашио", објашњавао ми је из бојазни да не схватим погре­
шно. "Радостан сам, и ово је нервно. Проћи ће ме ово". Потап­
шао сам га по рамену и пољубили смо се. Одредио сам га да ме
заступа у батаљону ано бих погинуо. Командир 2. чете капетан
1 класе Божидар Бабунсни, син прослављеног комитског војводе.
био се изненада разболео. Заступао га је капетан 11 класе Вељно
Гостиљац, официр отресит и одлучан. У командира З. чете ка­
петана 11 нласе Бранка Сунару нисам имао довољно вере: оћутни­
вао је над се говорило о Тројном панту, а пуковник Петар Симић
био му је венчани нум. Стога сам позвао поручника Адема Нурто·
вића. Био је нарантеран официр, увен готов да се nрви nрими
посла. Ренао сам му да ће он номандовати четом над кренемо.
(Ипак је остао капетан Сунара: његова чета биће 26./27. марта
у приправности, те нећу моћи да га "ослободим", тј. пустим да
иде кући на спавање. Куртовићу сам онда доделио за4атан да
мотри на свога командира и не пушта га с она.) Командир 4. чете
капетан 11 класе Звонимир Здунић сумњиво се држао у погледу
Тројног панта, те сам био решен да га "ослободим" оне ноћи над
се буде излазило из насарне. Позвао сам потпоручника Видосава
Илића. Упутио сам га у ствар и рекао му да ће он извести чету.
Кад сам томе скромном и ћутљивом младом официру рекао наш
задатак, очи су му севнуле нао у лава.З Митраљеском четом
имао је да командује не командир капетан 1 класе Рудолф Леде­
рер (он ће 26./27. марта бити командир Дворске страже у варо­
ши, а и иначе бих га "ослободио"), већ поручник Војислав Пери­
шић, у нога сам имао најпунију веру у сваном погледу. Са нашим
намерама упознао сам и батаљонског ађутанта капетана 11 класе
Блажа Вукчевића, који је заплакао од радости над је чуо, нао
и батаљонског лекара поручника др Драгутина Јовића. Овоме
сам рекао да припреми све што је потребно за превијалиште,
112 27. МАРТ 1941.

ноје ће бити смештено у дворишту Министарства финансија .

Затим се изређало још ненолино млађих официра . Сви без раз­
лине примили су моје саопштење и мој апел с видним узбуђе­
њем. Ни нод једнога нисам запазио страх или колебање. Сви су
сматрали преврат нао једино могућно решење да се cnace част
земље у међународним односима и да се одрtни углед војсне
у народу. Обраћао сам се свима нао забринути старешина и нао
пријатељ , и наишао сам на очекивани одзив. Више него икад,
увидео сам да је поверење међу људима основа за свани рад,
а нарочито за потхвате од животне опасности.

Наредио сам да од тога часа нино не сме да окуси ни нап

алнохола , да би нам у критичном часу глава била бистра и хладна,
а умне реанције брзе.

* " *
Тога јутра стигао је из Београда налог посланицима на страни
да обавесте Владе нод којих су акредитовани: да ће представ·
ници Југославије потписати Тројни пакт, 25. марта, у Бечу.
Председник Рузвелт наредио је одмах да се замрзне југо­
словенска имовина у Сједињеним Америчким Дрн{авама.
Турски министар иностраних послова Шукри Сараџоглу пи­
тао је амбасадора Илију Шуменковића, који му је учинио саоп­
штење:

"Је ли то коначно? Није могућна измена? Зар томе нема

лека?"
"Non, а moins d'un mi racle" [" Не, сем ано би се десило неко
чудо ") , гласио је одговор.

Те ноћи сам у свој распоред уцртао теннове.

Напомене:

1. У погледу вршења слун1бе, жандармерији била је претпостављена управна

власт (министар унутрашњих послова, бан односно Управник Града Бео­
града, срески начелник, полицијски комесар). Жандармеријским стареши­
нама припадало је само право командовања, тј. извршење налога управ­
них власти.
2. Суд€ћи по једном н<:~пису Јована Ђоновића, некадашњег југословенског
посланина у Тирани, ђенерал Симовић је вероватно 21. марта био први пут
код Б. Максимовића и п1да га упознао са намерама о преврату. То је по
свој прилици имао да буде увод у припремање Б. Максимовића за улазак
у Вла.цу угледних појединаца. (Та посета показује, узгред. да је ђенерал
Симовић остао nри свом првобитном политичком плану, бар уколико је
НАШЕ ПРИПРЕМЕ 113

реч о личном саставу Владе. и поред друкчијег договора са професором

Кнежевићем и са мном.)
Ево шта Ђоновић каже о томе:
"23. марта 1941. дошао је до мене г. Б. Максимовић, 6. министар и мој
личн~.t пријатељ. Он ми је саопштио да је обавештен да авијатички офи­
цири спремају преврат и упитао ме да ли познајем генерала Симоаића.
Назао сам да га не познајем. Тада ме запитао да ли имам неког сигурног
пријатеља који га зна и да тај оде до Симовића и обавести се да~е о
свему... Рекао сам да ћу замолити председника Народне одбране во1воду
Илију Трифуновића, да оде до Симовића и он о том са њим разговара.
Чим је Максимовић отишао, ја сам замолио војводу Бирчанина да дође
до мене. Он је одмах дошао. Саопштио сам му разговор са Максимови­
ћем и замолио га да оде до Симовића и говори са њим. По прилици да
му препоручи да разговара са Немцима и Енглезима као што је Генчић
1903. говорио са Аустријанцима и Русима. [Тј да Немцима унапред објасни
"да је све што се деси унутрашња наша ствар и да није уперена противу
Немачке. А са Енглезима да води разговоре чим могу помоhи земљу ако
нас Хитлер нападне".1 Бирчанин је звао телефоном Симовића и с њим
удесио састанак. Над му је Симовић рекао да се уистини спрема обаоање
режима, овај је саветовао Симовићу нано смо се договорили. Симовић га
је саслушао и саветовао му да оде у Команду ваздухопловства и о свему
говори са ђенералом Мирковићем, на коrа је пренето извршење завере.
Од 24. до 26. увече Бирчанин је свакоднеuо ишао у Земун код Мирковића
и rовормо му шта би све требало политични урадити пре него се дадне
сигнал за извршење. Мирковић му је одговорио првог дана. а затим сваки
пут 11ад су о томе говорили: "Не брини, војводо, све је то урађено".
(Нанадски Србобран, 29. април 1952, '"Једно исправно м11шљење у од­
носу на 27. март 1941 ".)
Није потребан. чини нам се, опширнији коментар о безмерној мудрости
што предлаже: да Хитлер буде унапред извеште11 о плану да се обори
режим њему наклоњен и који му доводи Југославију као савезнике у рату.
Датуми о овом инциденту иду овако: 21. март, петак, посета ђенерала
Симовића Б. Максимовићу. и упозорење Миха Нрена министру Двора о
преврату који се спрема; 23. март, недеља, ђенерал Симовић одлази no
позиву у аудијенцију нод Ннеза, а Б. Максимовић се виђа са Ј Ђонови­
ћем, ноји потом зове Бирчанина; 24. март, понедеонин, Бирчанин нод ђене­
рала Симовића: овај ra упућује своме помоћнику, ђенералу Мирковићу,
"на кога ја пренето извршење завере"; 24--26. март, Бирчанин у разrо·
вору са Мирковићем.
3. За осећање дужности и дисциплине потпоручника Илића нарактеристична
је ова чињеница. После извршеног преврата установљен је. под мојом
командом, специјални Одред ради брзе заштите народне Владе. Код изае­
сних важних објеката постављао сам страже ноје су имале ченати да их
.ја лично сменим и ноје ни под којим условима нису смеле да напусте
своја места. У току бомбардовања Београда 6. априла 1941, потnоручнин
Илић стајао је нао стене на стражи у Министарству војске, дон су бомбе
пљуштале унаоколо, а сама зграда била погођена и гор1ма. Ченао је на
смену, мирно. Подсетио ме је на оне римске војнике, из једног романа
ноје су лава и пепео затрпали у Помпеји на стражарским местима, у ставу
мирно. - Поручник Адем Нуртовић показао је ту исту храброст, у исто
време, nод бомбама на стражи у Палилулској касарни погођеној са двае·
стан бомби тешног калибра.
 Пети одељак

ТРОЈНИ ПАНТ И СОЛУН

Приступање Тројном пакту, 25. марта 1941. - Јавни документи:

Протонол о приступању, Тројни пакт. Нота о поштовању суверено­
сти и територијалне целокупности. Нота о непрепазу и непревозу
трупа. - Тајни документи: Нота о војној помоћи, договор и Нота о
Солуну, Остали споразуми, Цветновићева потврда о пријему тајних
нота . - Значај потписивања Тројног пакта: прекид политике неу­
трапности. укључење у Хитлеров Нови поредан, војни савез са Си-
лама Осовине. - Лична одговорност кнеза Павла .

У понедеонин 24. марта, у 10 часова увече, са Топчидерске

железничке станице, посебним возом кренули су за Беч председ­
ник Владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова
Александар Цинцар-Марковић. Испраћају је присуствовала цела
Влада са потпредсе,цнином Владком Мачеком на челу. Они су
сутрадан имали да у Бечу потпишу Протонол о приступању Југо­
славије Тројном панту. То је уистини био чин свечан и далеко­
сежан. Он је за Југославију значио напуштање дотадашње поли­
тине неутралности у ратном сунобу, војни савез с трима зараће­
ним тоталитарним Силама (Немачном. Италијом и Јапаном), и
укључење Југославије у Нови поредак. - који су Хитлер и Мусо­
лини огњем и мачем остваривали у Европи и у номе су већ биле
уништене или осакаћене Чехословачка, Пољска и Румунија. Кри­
ла се чињеница: да су као наннаду за то Краљевски намесници
и водећи министри (санупљени у такозваном Нрунсном савету)
тражили и добили од нацистичког Рајха и фашистичке Италије
обећање : да ће грчни град и луна Солун, с једним коридором,
бити уступљени Југославији. Због тога сврставања са Силама
Осовине, узбуђење народа у Југославији, специјално Срба, било
је вулнансних размера. То се осећало на сваком корану. Али то
није утицало на људе ноји су руководили државом. Они су рачу­
нали да Је "свако чудо за три дана" и да ће изливи народног
гнева сnласнути нао мехур од сапунице над се намера буде
претворила у свршени чин.

Сутрадан, у уторник 25. марта, у бечном дворцу Белведере,

отпочела је оно два сата свечаност приступања Југославије
Тројном панту. Дуж зида понривеног гобленима пружао се вели­
ни широн сто. Место домаћина, на средини, заузео је Јоаким
116 27. МАРТ 1941 .

фон Рибентроп, шеф немачне спољне nолитине . Десно од њеrа

седели су nочасни гости: председнин Југословенсне владе Д.
Цветновић и министар иностраних послова А. Цинцар-Марковић;
лево , италијансни министар иностраних послова Галеацо Ћано и
јапансни амбаса.цор у Берлину Хироши Ошима . Понрај њих. са
uбе стране стола, били су посађени представници раније при­
мљених сателита: Маџарсне, Румуније, Словачне и Бугарсне.
Ради преноса церемоније биле су унључене све средњоевроn­
сне, нао и југословенсkt: радио-станице , а филмсни апарати сни­
мали су догађај од почетна до нраја. Шаролика гомила новинара,
у нојој су се чули сви евроnсни језици, стајала је у дворани лицем
онренута столу. Седницу је отворио Рибе1-1троп. Цветковић и
Цинцар-Марновић nотписали су одмах Протонол о пристуnању
Југославије Тројном панту. То исто било је учињено од стране
Рибентропа, Ћана и Ошиме. Потписан је иснључиво немачни
тенет. Српснохрватсни тенет само је сравњен с немачним. Изме­
ђу Рибентропа и Ћана с једне стране, и Цветновића с друге
стране, измењане су ноте (и потврде о њима) ноје су имале да
буду објављене заједно с Протонолом. Тајне ноте о војној П()·
моћи и о устуnању Солуна Југославији, нао и Цветновићева
nотврда на српснохрватсном о пријему тих двеју нота, предате
су на диснретан начин. Потом је Цветковић одржао говор о
жељи своје земље да живи у миру и да сарађује на изградњи
Новог поретна у Европи у онвиру Тројног панта. У име трију
Сила ноје су занључиле међу собом Тројни пант, нао и у име
држава ноје су му биле наннадно приступиле, Рибентроп је од­
говорио прикладним фразама. После тога прешло се на пријем
са ручном нод Фирера у суседној дворани. Хитлеру је стигао
телеграм ннеза Павла: "Молим Вашу Енселенцију да на дан
нада Краљевина Југославија приступа Панту трију Сила прими
моје нарочито срдачне жеље за лично добро Ваше Енселенције,
нао и моје иснрене жеље за даљи процват и напредан велиног
немачког народа". У пет часова no подне Цветновић и Цинцар­
Марновић имали су састанан са Хитлером и Рибентропом у хотелу
··империјал". Хитлер је био необично задовољан што је привунао
Југославију у свој орбит. "Он сматра", заnисао је Ћано о свом
разговору с њиме тога дана, "да је приступање Југославије Трој­
ном панту од највеће важности с погледом на будуће немачне
војне операције у Грчној . Неизвесно држање Југославије оста­
вило би изложеним један бон немачне армије на неких 350 нм,
ТРОЈНИ ПАКТ И СОЛУН 117

а евентуално непријатељско дејство Београда могло би довести

до турсне интервенције, што би могло да угрози развој немачних
војних операција на Балнану".1
Те вечери, праћени од немачког посланика у Београду, југо­
словенсни министри кренули су преко Будимпеште натраг за
Београд. Били су обузети злослутним мислима о ономе што их
тамо чена. Сутрадан, у среду, у 9 часова ујутру, њихов воз при­
спео је у Топчидер. На перону су били онупљени чланови Владе,
са потпредседником Мачеком на челу. Прво питање Цветнови­
ћево било је о држању народа после потписа Панта. Мачек ге1
је умирио изјавом да је "све у реду".

• • •

Документи су ови:

ЈАВНИ ДОКУМЕНТИ

Протонол о приступању Југославије Тројном панту

потписан у Бечу 25. марта 1941 .

Владе Италије, Јапана и Немачке с једне стране и Влада

Југославије са друге стране утврђују прено својих доле потпи­
саних пуномоћнина следеће:

Чл. 1.
Југославија приступа Пакту трију Сила, потписаном у Берли­
ну 27. септембра 1940. године, између Немачне, Италије и Јапана.

Чл.2.
Кад заједничке техничке комисије, предвиђене у чл. 4, буду
расправљале питања ноја дотичу интересе Југославије, биће
исто тако и представници Југославије позвати да учествују у
саветовањима номисија.

Чл. 3.
Текст Тројног пакта приложен је овом Протоколу.

Предњи Протонол састављен је на италијанском, јапанском,

немачком и српснохрватсном језину, при чему се свани тенет
сматра нао оригинал. Протокол ступа на снагу на дан потписи­
вања.
118 27. МАРТ 1941.

Потврђујући горње, потписници надлежно опуномоћени од

својих Влада потписали су овај Протонол и оверили га својим
печатима.

Састављено у четири оригинална примерна у граду Бечу, 25.

марта 1941. године, у XIX години фашистичне ере и датума ноји
одговара 25. дану трећег месеца XVI ере Циове.
Joachim von RiЬbentrop, с.р. Драгиша Ј. Цветновић , с.р.
Ciano, с.р.
Аленсандар Цинцар-Марновић, с .р.2
Hiroshi Oshima, с.р.

Тројни пакт
потписан у Берлину 27. септембра 1940.
Владе Јапана, Немачне и Италије , сматрајући да је предуслов
сваног трајног мира да сви народи на свету добију своје право
место, одлучиле су да се удруже и међусобно сарађују у својим
настојањима у Велиној Источној Азији и односним областима
Европе, где им је основни циљ да изграде и одрже нов поредак,
срачунат да допринесе заједничном напретну и благостању заин­
тересованих народа.

Поред тога, жеља је трију В11ада да сарадњу прошире и на

оне народе у другим сферама света ноји би били снлони деј­
ствовати у њиховом смеру, те да њихове нрајње тежње на свет·
сном миру могну тано бити остварене.
Сходно томе, Владе Јапана , Немачне и Италије сагласиле
су се у следећем:

Чл. 1.
Јапан признаје и поштује вођство Немачке и Италије у из­
грађивању новога поретка у Европи.

Чл. 2.
Немачка и Италија признају и поштују вођство Јапана у из­
грађивању новога поретна у Велиној Источној Азији.

Чл. З.
Јапан, Немачна и Италија саглашавају се да сарађују у сво·
јим настојањима према горе споменутим смерницама. Они се уз
то обавезују да се узајамно помажу свим политичким, економ­
сним и војничним средствима над једна од трију Сила сауговор­
ница буде нападнута од нене Силе ноја сад није уплетена у европ­
ском рату или нинесно-јапансном сунобу.
ТРОЈНИ ПАКТ И СОЛУН 119

Чп.4.
Ради привођења у дело овога Протокола, заједничке техничке
номисије , чије ће чланове именовати односне Владе Јапана, Не­
мачне и Италије, састаће се без одлагања.

Чл. 5.
Јапан, Немачна и Италија изјављују да горње одредбе ни на
наји начин не утичу на политични статус наји сада постоји између
сване од трију страна сауговорница и Совјетсне Русије.

Чп.6.
Овај Пант ступиће на снагу чим буде потписан и остаће у
важности десет година од дана над почне важити.
Благовремено пре истена тога рона висоне стране сауговор­
нице, на тражење ма које од њих , ступиће у преговоре за његово
обнављање.
Потврђујући горње, потписници надлежно опуномоћени од
својих односних Влада потписали су овај Пакт и оверили га сво­
јим печатима.
Састављено у три примерна у Берлину, 27. септембра 1940,
осамнаесте године фашистичне ере, што одговара 27. дану деве­
тог месеца петнаесте ере Циове.
Потписници: Joachim von RiЬbentrop Galeazzo Ciano, Saburo
Kurusu.3

Нота о поwтовању суверености и територијалне целокупности

Српснохрватсни превод ове Ноте налази се у следећој Цвет­

новићевој потврди . упућеној на српснохрватсном Рибентроnу, и
са nринладним изменама Ћану, под датумом "Беч. 25. марта
1941 ."
Ваша Енселенцијо .
Приликом данашњег приступања Југославије Пакту трију
Сила , Ви сте изволели упутити ми ноту ове садржине:
У име и по напогу Немачне впаде [односно: Ираљевсне ита·
nиЈансие владе] имам част саопштити Вашој Енсепенцији следеће:
Поводом приступања Југославије Панту трију Сила, ноЈе Је данас
учињено, Немачка влада [односно: Нраљевсна италијансна впада]
потврђује своју одлуку да l'te увек поwтоввти суверенитет и терм·
торијални интеrритет ЈуrославиЈе.
120 27. МАРТ 1941.

У име и по налогу Југословенсне нраљевсне владе част ми

је потврдити пријем ове изјаве ноју је Краљевсна влада узела
на знање.

Изволите примити, Господине Министре, уверење о моме

дубоном поштовању .
Драгиша Ј. Цветковић , с.р.4

Нота о непрелазу и непревозу трупа

Српснохрватсни пр евод ове Ноте налази се у следећој Цвет­
новићевој потврди, упућеној на српснохрватском Рибентропу, и
са принладним изменама Ћану, под датумом "Беч, 25. март 1941 ."

Ваша Енселенцијо,
Приликом данашњег приступања Југославије Панту трију
Сила, Ви сте изволели упутити ми ноту ове садржине:
С позивом на разговоре ноји су били вођени поводом Аана­
wњег приступања Југославије Панту трију Сила, имам част да
Вашој Екселенцији у име Владе Рајха [односно: Нраљевсне ита­
лијанске владе] са овим потврдим споразум између Влада Сила
Осовине и Нраљевсне јуrословенсне владе о томе да Владе Сила
Осовине за време рата неће упућивати Јуrославији захтев да
дозволи прелаз или превоз трупа преко јуrословенске државне
територије.
У име и по налогу Нраљевсне југословенске владе част ми
је потврдити пријем ове изјаве ноју је Нраљевсна влада узела на
знање.

Изволите примити, Господине Министре, уверење о моме

дубоном поштовању.
Драгиша Ј. Цветновић. с.р.5

ТАЈНИ ДОКУМЕНТИ
Нота Владе Рајха о војној помоћи
предата Д. Цветновићу 25. марта 1941. у Бечу.

Ваша Екселенцијо ,
С позивом на разговоре приликом данашњег приступања
Југославије Тројном панту, част ми Је овим потврдити Вашој Енсе­
ленцији у име Владе Рајха споразум постиrнут између Влада
Сила Осовине и Нраљевсне југословен сне владе о следећем:
С обзиром на војну ситуацију, Немачна и Италија дају Југо­
словенсној влади уверење да у њих не постоји намера да траже
ТРОЈНИ ПАКТ И СОЛУН 121

војну помоћ. Ако Југословенска влада ма кад буде сматрала да

је у њеном интересу да узме учешћа у војним операцијама Сила
Тројног пакта, остаје на вољу Југословенској влади да учини по­
требне војничке договоре са Силама Тројног пакта.
Молећи вас да се према предњем саопштењу односите нао
према строго поверљиво~. и да га не обзнањујете сем са пристан­
ном Влада Сила Осовине, остајем итд.
Јоаким фон Рибентроп. с.р.6

Доrовор о уступању Солуна Јуrославији

1.
У немачној Белој нњизи стоји забележено на два места да
је Солун имао бити принључен Југославији no тражењу Југосло­
венске владе:

- У "Званичној декларацији Владе Рајха на дан 6. априла

1941."
"Садржина споразума постигнутих у Бечу гласила је:
... [З) Уверење да ће у оквиру Новог европског поретка Ју­
гославија добити излаз на Јегејско море, што, по нарочитој жеЈЬ1<1
Југословенске владе, има да обухвати, територијално, југословен·
ски суверенитет над градом и луком Солун".
- У "Меморандуму уз Декларацију Владе Рајха на дан 6.
априла 1941."
"Са југословенске стране, нада да ће извући територијалну
корист из очекиваног слома Грчке државе могла је танође оди­
грати своју улогу. Према изричној жељи Југословенске владе била
су дата уверења да ће, у новом стању ствари у Европи, Југосла­
вија добити излаз на Јегејсно море, и тиме стећи суверенитет
над градом и луном Солун" .7
Текст тајне Ноте о Солуну, ноју је Рибентроп предао Цвет­
ковићу 25. марта 1941, Влада Рајха није објавила ни у Белој
књизи ни доцније.

2.
Нота Италијансне владе о Солуну
предата Д. Цветновићу 25. марта 1941. у Бечу.

N 1/1348 Беч, 25. марта 1941 - XIX

Тајно.
122 27. МАРТ 1941.

Екселенцијо,
У вези с разговорима који су се водили о данас обављеном
приступању Југославије Тројном панту, част ми је, Екселенцијо ,
да Вам овим потврдим, у име Нраљевсне владе, споразум између
Влада Сила Осовине и Југословенсне владе о следећем:
Прили1юм новог разграничења на Балнану водиће се рачуна
о интересу Југославије за територијалну везу са Јегејсним морем
проширењем њеног суверенитета над градом и луном Солун.
Молећи Вас да горње саопштење задржите у строгој тајно­
сти и да га обзнаните само по пристанку Влада Осовине, кори­
стим се овом приликом, Енселенцијо, да Вас уверим о своме
одличном поштовању.

Ћано, с .р .8
Његовој Енселенцији
Председнику Југословенске владе
ГосподинуЦветновићу

Према једној изјави намесника Ива Перовића, који је при­

суствовао већањима Крунског савета у вези с приступањем
Југославије Тројном панту, на седници Нрунсног савета од 13.
марта 1941, "Цветковић је изјавио да је стекао утисан да Хитлер
нема ништа против тога да Југославија одмах поседне Солун са
коридором широним ЗО км " .9 Тај "утисак" Цветковић је могао
добити приликом састанка са Хитлером у Бергхофу 14. фебру­
ара 1941: тада је било речи и о Солуну.10

Потврда Д. Цветковића о пријему тајних нота

На тај не ноте ноје су му предате 25. марта 1941 . приликом

потписивања Протокола о приступању Југославије Тројноме пан­
ту, председник Владе Д . Цветновић одговорио је овако Рибен­
тропу и Ћану, на српснохрватсном језику, сваноме од њих по·
наособ:

Ministere
des Беч, 25 марта 1941 год.
Affaires Etrangeres

Ваша Енселенцијо,
Имам част саопштити Вам да ће Нраљевска Југословенска
Влада све изјаве које су јој учињене писменим путем од стране
ТРОЈНИ ПАНТ И СОЛУН 123

Влада Сила Осовине приликом приступања Југославије Панту

трију Сила, изузев изјаве о поштовању суверенитета и територи­
јалног интегритета Нраљевине Југославије, нао и изјаве да јој се
неће постављати захтеви за прелаз и превоз трупа, сматрати нао
строго тајне и да ће их објавити само по споразуму са Владама
Сила Осовине.
Изволите примити, Господине Министре, уверење о моме
дубоком поштовању.
Драгиша Цветковић, с.р.11
Његовој Екселенцији
Господину Јоаниму фон Рибентропу
Министру иностраних послова Немачког Рајха

Остали споразуми

Гебелс паулинске епохе новинар Данило Грегорић, - који

је путовао у Беч и натраг са југословенским председником Владе
и ноји је у припремама за приступање Југославије Тројном панту
одиграо важну улогу нао посредник између Цветковића и Не­
маца на висоним положајима, - тврди следеће. На повратну из
Беча. у Цветновићевом салон-вагону где су поред Цветковића
и њега били још и немачки посЛ<]НИt< Херен и немачки аташе за
штампу Берге-Хрибовшен, Грегорић је упитао Цветковића о чему
све постоје тајни споразуми. Цветковић је изреком подвукао да,
поред нота о Солуну и о војној помоћи, постоје још три спора­
зума: о укључењу југословенске економије у немачки привредни
систем, о обавези Југославије да сузбија антинемачну пропа­
ганду, о пропуштању транспората са ратним материјалом и рање­
ницима nрено југословенсне територије.12 Они, нолиио знамо,
нису још нигде објављени.
Та три тајна споразума помиње и Валтер Хаген (право име:
Wilhe/m Hoettl) у својој књизи о плетењима немачие тајне службе.13

ЗНАЧАЈ НАВЕДЕНИХ ДОКУМЕНАТА

Југословенсна влада трудила се да узнемиреној јавности

принаже потписивање Тројног панта нао дело највише мудрости.
Приступање Панту значило је по њеном тумачењу: продужење
неутралности и мир, неокрњену сувереност, јемство за територи­
јалну целонупност и неповредивост граница. Силе Осовине обе-
124 27. МАРТ 1941 .

ћавале су да неће тражити да им се допусти прелаз или превоз

трупа преко југословенске територије за време рата.

То би биле добити тано драгоцене и тано једнострано у нашу

норист, да се човек нехотице пита: Зашто је онда Влада толико
онлевала да приђе Тројном панту? И зашто је Хитлер до те мере
наваљивао да Југославија приступи Тројном панту? А над је југо­
словенска влада покушала да из разлога унутрашње политине
потписивање Протокол а о приступању одложи за ноји дан, добила
је ултиматум с роком.

И најпросечнија памет осетила је да се ту нешто нрије. и

да то што се нрије мора бити врло крупно.

Значај двеју јавних нота

Обадве јавне ноте , срачу~1ате да утичу на смирење југосло­

венсне јавности , давал е су мање него што се чини на први поглед.
Прва од њих је обећавала да ће Немачна и Италија да "по­
штују ", не да гарантуј у, територијалну целокупност Југославије.
Ту разлину треба добро уочити. Опасност је лежала да. нао у слу­
чају Румуније, стари не мачки савезници и пријатељи Осовине
(Маџарска и Бугарска) затраже на дати миг ревизију граница
према Југославији и узму све јаче звецнати сабљом . Италија и
Немачна би тада . ради очувања мира на Балкану, наметнуле
своју арбитражу. Југославија не би имала нуд. Није ли се она
обавезала чланом 1 Тројног панта да "признаје и поштује вођ­
ство Немачне и Италиј е у изграђивању новога поретка у Европи"?
Резултат не би био у сумњи. Војводина и Македонија би дожи­
веле судбину Трансил ваније и Добруџе; Слове11ачна, Далмација
и Косово тешио да би били боље среће. Преостали део земље
добио би потом " гарантију ", нао Румунија пошто су је сасенли.
Поучно је указати на ово: Југословенсна влада је на својој седни­
ци од 20. марта 1941. била донела одлуну да Југославија приступи
Тројном панту. Сутрадан, у Минхену је одржан састанан између
Фирера и маџарског министра иностраних послова Бардошија
(LD.szl6 Bardossy). У забелешци о њиховом разговору стоји ово:
"Прелазећи на Југославију , Фирер је приметио да Не мач иа нема
намеру дати тој земљ и нина1шу гарантију за њене границе ....
Немачка једноставно наже Југословенима да она неће да у њих
дира докле они не заузму антинемачни став. Његови пријатељи
из [Првог] светског рата њему су , у сваком случају , ближи него
ТРОЈНИ ПАКТ И СОЛУН 125

његови бивши непријатељи".14 Додајмо и ово, што се догодило

осам месеца пре државног удара од 27. марта, који је разјарио
Хитлера јер Је пореметио његове планове и "дао му повод" да
нападне Југославију. У Бергхофу се 26. јула 1940. председнин
Румунске владе Џигурту (lon Gigurtu) жалио Хитлеру што Немачка
толико наваљује на Румунију да учини нрупне територијалне
уступне Маџарсној и Бугарској. На то му је Хитлер одговорио:
"Румунија може да се жали кано се с њом поступа, али ја јој
не бих желео судбину која је намењена Југославији".15
Силе Осовине изјавиле су, својом другом јавном нотом, да
неће тражити прелаз и превоз за своје трупе преко југословенсне
територије. И ту се, као основно, поставља питање Хитлерове
веродостојности. Није ли он у више махова, у вези са Чехосло­
вачном, давао свечана јавна уверавања светској јавности? Сва
су била цинично погажена. Независно од непрелаза и нелревоза
трупа Сила Осовине прено југословенске територије, остајало
је по Тројном пакту неокрњеним њихово право да им нови саве­
зник стави своју територију на расположење ради стварања по­
морских и ваздухопловних база, као напр. у Румунији и Бугар­
ској. Да је Осовина мислила на то, тј. на привођење у дело Трој­
ног панта, види се из члана 2 Протокола о приступању Југосла­
вије Тројном пакту: "Над заједничне техничке номисије . .. буду
расправљале питања ноја дотичу интересе Југославије, биће
исто тано и представници Југославије позвати да учествују у
саветовањима номисија." Та поседања важних стратегијсних
тачана на јадранској обали и широм земље, са менталитетом
Хитлерове Немачне и у положају у номе би се нашла Југославија
опкољена трупама Осовине са свих страна, прантично би значила
брзу окупацију и потпуно поробљавање Југославије.

Сушта је истина, потврђена после рата откривеним итали­

јанским и немачним документима: да за Југославију није уопште
било места у Хитлеровом новом поретку. Она је била осуђена
да нестане с европске мапе. Гарантија за територијалну целину
и државну самосталност Југославије лежала је не у лажљивим
обећањима Хитлера и Мусолинија. Гарантија за то налазила се
у нашем борбеном духу, у солидарности свих делова народа, а
изнад свега у победи демократског Запада, чијим је пркосним
и моћним шампионом у том тренутну била Енглесна са својим
доминион има.
126 27. МАРТ 1941.

Нота о војној помоћи

Прва тајна нота односи се на војну помоћ ноју је Југославија
била дужна да унаже Немачној и Италији према члану З Тројног
панта. Није исправно гледиште да су том нотом Силе Осовине
ослободиле Југославију те обавезе. То се Југословенска влада
трудила да постигне; али је Немачна влада то одбила. Херен је
Цинцар-Марновићу истанао "бесмисленост приступања Тројноме
панту ано би се у исто време поништила једна од његових основ­
них одредаба" (1 О марта), те да је "апсолутно немогућно за нас
да укинемо или на било к~и начин изменимо одредбу Тр~ног
панта о нојој диснутујемо . Тројни пакт је један целовит снлоп
са суштаствено истим обавезама за све чланове. Према томе је
немогућно дати једноме члану посебан положај" (11. марта).
Рибентроп је сутрадан, прено Херена, предложио једну форму­
лацију ноја је у основи била празна љуштура. Та формулација
је чинила јасним нешто што је било очигледно и без тога: да
Југославија неће имати обавезу да саучествује у немачком на·
паду на Грчку, која Је већ била уплетена у рат с Италијом. И
ништа више од тога.

Битна реченица Ноте о војној помоћи гласи : "С обзиром на

војну ситуацију, Немачка и Италија дају Југословенској влади
уверење да у њих не постоји намера да траже помоћ". Као што је
већ истакао професор Кнежевић: да је Осовин а хтела од ре ћ и
се наше војне помоћи, несумњиво је да би се то и казало. Ме­
ђутим је "тежиште тајне ноте у уводном делу реченице: 'с обзи­
ром на војну ситуацију' . Тих пет речи су образложење зашто се
само нем а нам ер а тражити војну помоћ; оне у исти мах
значе и ограничење , уназивање на привременост те не-намере.
Војни положај Немачке био је 25. марта 1941 . танав , да јој уисти­
ну ничија оружана потпора и није требала: преко двеста дивизија
одмарало се с пушкама сложеним у сошке . Вој ну помоћ, ноје се
није одренла, Немачка је била власна затражити чим по својој
процени нађе да се војна ситуација изменила; а то је могло на·
стати сваног часа наиласном нових противнина и отварањем све­

жих проблема." Као што је за напад на Совјетсни Савез затра­

н~ила војну помоћ од Румуније и Маџарсне.
" У осталом, питања стила и формула нису имала значаја за
Хитлера . Његови поступ ци дотле већ уверили су били свет о
томе . А сам Кнез, над је био у Бергхофу 4. марта 1941, имао је
прилину чути Хитлерову изјаву њему: 'да се он не може рукова-
ТРОЈНИ ПАНТ И СОЛУН 127

дити моралним и сентименталним обзирима у борби на живот и

смрт'. То је било речитије и прецизније од сваног писмена ноје
је могао испоставити Рибентроп"'.16

Нота о уступању Солуна Југославији

Идеја о принључењу грчнога града и луне Солун Југославији

провлачи се нроз све време намесниновања ннеза Павла. Она је
била и једна од најбрижљивије чуваних тајни Та похлепа за Со­
луном се испољила на дипломатском пољу први пут у разгово­

рима између Милана Стојадиновића и Ћана прилином потписи­

вања "Политичног споразума италијансно-југословенсног" у Бео­
граду 25. марта 1937. Стојадиновић је тада говорио Ћану о
"бујању младог југословенсног народа" и о његовом "надирању
. . . у правцу Грчне и Турсне". 11 Исте године Ћано је забележио
у свом "Дневнину" под 1. новембром: "То је уосталом запечаћена
судбина: Срби у Солуну, ми у Тирани и на Крфу. Грци све то
осећају и боје се".18 Стојадиновић је и прилином састанна с
Ћаном у Венецији 18. јуна 1938. истанао да "питање изласна на
Јегејсно море, иано се не сматра непосредно важним. југосло­
венсни народ има на уму."19 Та идеја о југословенсном животном
простору у правцу Солуна није била иснључиво плод Стојадино­
вићеве мегаломаније . Њу ће прихватити и Стојадиновићев по­
следнин Драгиша Цветновић, тоном 1940. године. На седници
Крунсног савета од 6. марта 1941. (два дана после Кнежевог
тајног састанка са Хитлером у Бергхофу) било је одлучено да
Цинцар-Марновић испита преко Херена да ли би Југославија. у
случају приступања Тројном пакту, могла добити писмену потврду
од Немачке и Италије· (1) о суверенитету и територијалној цело­
нупности. (2) о томе да се од ње неће захтевати никаква војна
помоћ . као ни прелаз или превоз осовинсних трупа прено југо·
словенске територије, (З) о слободном излазу Југославије на
Јегејсно море проширењем њене суверености на Солун. Цинцар­
Марновићу, наји га је питао о Солуну, ннез Павле је изреном
ренао "да и то питање рашчисти". Тако је замисао о отимању
Солуна од Грчне, замисао која се провлачи нао црвена нит нроз
целу паулинсну епоху, добила уговорну форму споменутом тај­
ном Нотом од 25. марта 1941. Солун Југославији био је награда
за приступање Тројном панту.
Са гледишта општих расположења срnсног народа, то је била
једна чудовишна идеја . Грчна је била партнер Југославије у
128 27. МАРТ 1941 .

Балнансном панту. Њен јуначни отпор Мусолинијевим трупама

изазвао је опште дивљење међу Србима. Стога је схватљиво
што су властодршци настојали на све начине да се ништа не
сазна о договору постигнутом са Силама Осовине у вези са
Солуном. Кад су Цветковић и Мачек 20. марта затражили од
Владе у nуној седници да се сагласи са приступањем Југославије
Тројном панту, они су просто ренли: да то има да обезбеди Југо­
славији границе, мир и " неутралност" у европском сукобу. Влади
није саопштено ништа о ноти којом се Југославији обећава од
Сила Осовине грчки град Солун. Па ни над је Цветновићева Влада
оборена превратом од 27. марта. нови председник Владе Симо­
вић није добио ни од ннеза Павла, ни од Цветковића прилином
предаје докумената, нити Ноту о Солуну, нити било какво оба­
вештење о том предмету. То је имало да остане гробна тајна.
"Овај захтев о Солуну" , констатовано је у једном напису,
"показује, боље но ма шта друго, колино је ннез Павле био ван
сваког додира са духовним и политичким струјањима међу Срби­
ма. Наше избијање на Ј е гејско море сматрано је од свих у Србији
дефинитивно решеним онога дана над се образовала Слободна
зона југословенсна у Солуну. Од не малог је интереса зашто
је Ннез толико држао до уступања те грчне луне. Тај његов наум
може послужити као драгоцен податак у рашчлањивању побуда
ноје су га навеле на Тројни пакт . Да је остало по кнезу Павлу,
први пут у својој историји имали би Југословени, односно Срби
пошто је то понрај нашег дела државе , да откину номад меса
с обореног тела свога савезнина Грчке. (И да тиме отворе једну
нову парницу за веко ве.) Стаљинов упад у Пољску септембра
1939, Мусолинијев нож у леђа Француској над је посртала у јуну
1940, једини би се могли морално да пореде с овим неостваре­
ним делом. Па и то само донекле, јер Стаљину и Мусолинију
Пољска и Француска нису биле ни тазбина ни савезник".20

Истину о Солуну и одговорности ннеза Павла за привођење

Југославије у орбит Сила Осовине • изнео је професор Кнежевић
прво пред југословенску јавност јануара 1950. у напису "Тројни
пант и кнез Павле" , а потом, годину дана доцније , пред енглеску
јавност у напису " Prince Paul, Hitler, and Salonika."21 Цветковићева
реакција н а то била је дечачка, апсолутно порицање свега: то је
једна " неистина" , "мистифинација", измишљена прича", "Никад
нисмо тражили од Немаца да нам уступе Солун . Ово нисмо могли
учинити из простог разлога што наш народ није народ лешинара ,
 (

Нраљ Петар 11
Прилином посете Председнину Рузвелту, јуна 1942.
Кнез Павле у посети Хитnеру, 1. јуна 1939, Берnин
два и по месеца поспе Хитлерова упада у Праг
Д. Цветновиl'I~ и Ри6ентроn 25. марта 1941. у дворцу &еnведере (Еiеч)
потписују Протоно11 о приступању Југославије Тројном панту.
 TAJNA NOTA О SOLUNU
Doku111c11t ёiјс ~с postojanje du~o poricalo
N 1/ 1348 V1е111ш, 25 тш·zо 1941-Х/Х
Segreta
F.('('r//en::.a,
Соп гife1·ime1110 alle co111·ersa~ic11i 1·'1е /,anno a1·uto /uOf!.O рег l'atlesioпe tlella Jщ:os/m ia а/ Patto Tripar-
tito oggi ai·1·e11ura, mi опот, F.crt>llen::.a, tli con(ermar Vi соп /а pгesente, а поте del R. Goi·emo, l'accurclo
tra i Gu~erni delle Роtеп::.е dcll' Asse е il Govemo jugosla т .\и quamo se:!(ue:
Рег il тюvо re,f{olamento de1 coп(ini пеi Balca11i si terrд co//fo ,/е/1' inren?sse с/е//а Jugo\lai·ia ad ип со!­
/едатепtо territoriale со/ Маге Egeo соп estensione della sua sо1•1·шmд sulla cillй е il pono di Salonicco.
Meпtre Vi prego di l'Oie1· tenere strettamente seдrere /Ј! precпlenti comunica::.iom е di rещlег/е nute sola-
mente со/ crmsenso dei G'ovcmi dell' Asse, тi valgo tlell' orcasione per por'!(e1·Vi, Eccellen::.a,,irli atti della
mia pi1{ alta consiclera:io11e.
Fimшtџ: С i а 11 о
a ll ' Eccelle11?a
il Preside11te del Co11sigJio J ugoslavo
Signor Zvetkovic
................ .....-.. ···--·.........---....------_....... 'Ј. 1 '1348. Веt, 25 пщrtа 1941-ЛIХ

•. /\ 1kJd 11ismo trn7il od '\r1ш1с;1 d.1 ~ат ш.tщ;.: Solu11 Тај1ю

о,о 11i~11ю п~ogli uCi11't1 iz ргочос rмioga <.ro па~ n;.irod Е k:.elenc1jo,
nij.: n:шчl 11..~iпard •·. U ~e1i ~ razgo,,orin1a koj1 ~11 ~с \'odtli о dana~ oba,•lje-
11v111 pп~tup.1111u Jugo~l<tvije TrOJПOrn JЫktu, Cd'>t ni1 јс,
Dr,1gi~a c . .etko•ic. u broЧ1r1l.11111a11 2~. i 27. тагш. ~. 1~. Eksclcnc1jo, d<J \.'um oviп1 pot\'Гd1n1, LI 1111е Kralje\'ske
•• Bt1t \\·е ne1'er a'>ked thc Gcrn1aм ю lc! LJ\ havc Saloпika Vl;ide, '>Porazum izmcdJu \ 1 lad:1 S1lj Oso,·1ne 1 J11goslo-
Ncitl1er 011 25 Marcl1 nor сн апу othcr dalc ha1•c 1 11111 vcn.;ke Vlade о ~ledcccm:
ту ~ignu lurc tu 1.ш 1щlrurлcп t wl1i~·l1 promised to give 11s P1iliko111 no1·og п:щ;;апiсепја 1111 Ball<.:.111u vodicc sc
S<tloniku. S11ch u documc1н с!о~> 1101 C\i~t ... " rасшы о i11teгcsu Jt1goslavije "' tcriturijalnt1 vczu ~а Jc-
Drag1sha Ts1·e1ko·1itc h. "Pri11c:: 1•a11I. l l itlcr. ;шd Salo· gc:j~kim Мо1е111 prosire11jem 11jenog sL1\•crcnilclt1 nad gru·
пi"-а " f!/fmrutirma/ Affairs. Lo.1:!0 1. ()ctohcr 1951 . р 466. dtm1 i pri>l<ini~tc111 Solu11.
Mole.:1 \'а~ da gогпјс ~<1op~tc11jc L,1drt.i1e u strogoj laj-
,\'41'0 \1Г:VА. - lЈgйю· о IJJI a,,ko:11 ~poruzumu, n<ыi i d<1 ga obznaлitc sa1110 rю pri~l:111ku Vladii O.юvine,
ро1р1~1п u Лtin1 9 februзra ЈQЗ~. Ь10 ЈС l.JklJucen i7mcdJu .kor1sti•n <,е ovom prilikon1, !-k~c!cr1..:1.10. d01 Vas uveriщ
Grcke, Ru111uflij.?. Tur~\e i Jugoslavije. O,t је doS!o kao о ~'·ome odli.::110111 pos10-.a'lJ11
ГCLullat rбе.юяi ti11 L~m:iljJ "t/·1 ubl.':b,•tl:· .. o:llC:ouje te- С- а 11 о. s. r.
riton1aln1Jr( por:·tka kщ: t · н-1 11 1";1~n1J~tt n!I Bufkunu". 1'.jcgo.·oj i::~~t:lcnc1ji
t Jgo\or Jt: Ью na ·юмi 11 \•rcme o\·og t<1j,o;; Jogo~ora l'rc1c;e, Jn1k11 Juцшloven,kt: \ l1.1dc,
(') Sol11111 17medj11 Sila 0>:1°111\с 1 C.:vc1"0·11.:eve Vladc. Go~pod1п11 c,·e1ko' 1.с1 (P1·e\(>d Urednisг.•a)

Д. Цветновмћ: "Нмнад нисмо тражили од Немаца да нам уступе Солун".

 •. -;, 11,;н le•, 81 11&Ј»'а 1t'61 ro.a •
t>( ~
.. ~ s Е 1'AANGiRll

.._ 8а•N••џЈо .,

- ~ 8&О118988 . . . » t&• ......_

IJ1&1&e888. . . . . . ._. 088 ••Ј•" аоЈ• оу ~о~
1 • • а1н188 llJ"I'• оа 01'.JIA•• а.а..- О..
Ostn • 8ЈАП81 •• DJt•,,..... ",,.......,. D .,
,~ . " . 887М• ••Јам о 11О80--~ •Ј88Э ·•
,... • ••.-op•J&.1aor D'ferpn"a . " . . 113
1"roo.1a•Je, .ао • ••Ј•н "1, ЈоЈ о• "" М181
• • • - . . . . . " ~· • пре80• ",,_, •••ЈЧ
uo o•JJOro 9&Ј" • 1.• "• п oeJas8"• о. . . •
o•"•JllJ оа а.а,.ам• cua Ooosue.
la_.n• пр1111•'I'•. Гоопо.аа• lla~ps,

,".,.~~oa~no~•7~·,.._.....,"-'~-

./
/

. АrџаоЈ ~kС8А••ц•Ј•
. :. : r:одх м7 Jo&kJIМ7 ~о• PaOet1'1'po117,
~rи~т~у мкострамкх nocAoaa Неwачкоr I'UJxa.

~- Ј 1 ·Ј _; " ~Ј

Потврда Д. Цветновићв о пријему АВеју тајних нота

(о војној помоћи и о уступању Солуна Југославији)
Д. Цветновиh: Such а document does not exist. .. 11
11
Нраљ Петар полаже занлетву пред Патријархом у Двору, 28. марта 1941.
С лева - чланови Владе: Милан Грол, Момчило Нинчић, Богољуб Јевтић,
Слободан Јовановић и nредседник Душан Симовић
Патријарх Гаарм110 м ђенерм Д. Сммовмli 28. марта 1941. у ПатријарwмЈи
Један историјсни сусре т . " В реме", 31. март 1941 .
Мајор Ннежевић доводи сврrнутоrа Д. Цветновића у Председништво Вnаде
29. марта 1941. да преда дужност ђенералу Д . Симовићу.
 Hpa.n. Петар са министром Двора Р. Л. Нненсевићем
и, с лева , мајорима Д. Зооеницом , Ж. Кнежевићем, Св . Вохосном и
В. Рожђаловским о годишњици 27. марта (1942) у Лондону
 Седница Впаде с Нраљем, маја 1943, у Ло"дону
С лева: Јово Бањанин, Срђан Будисављевић, Јурај Шутеј , Миха Нрен, Слободан Јовановић,
Нраљ Петар, Јурај Крњевић, Милош Трифуновић, Милан Грол, Милан Гавриловић
ТРОЈНИ ПАНТ И СОЛУН 129

ноји би учествовао у распарчавању и грабежу оно уморене жртве,

још утолино пре, нада се ради о једном пријатељу и савезнину."22
"Једном за свагда морам да изјавим: У Бечу, за време потписа
панта , нити сам примио нити потписао пријем ноте о Солуну ... "23
Нолино су сва та порицања била без инанва основа, јасно
показује до11ументација изнесена у овом одељку.
Нота о Солуну један је од непобитних доказа да приступање
Југославије Тројном панту није било ант слабости, понлецање
пред силницима, већ резултат вишегодишњих тежњи и интрига
са Силама Осовине.

• • •
Приступање Тројном панту било је много више него капиту­
лација, ноји израз означава одустајање од борбе и предају не­
пријатељу. Оно је значило укључење у Хитлеров Нови поредан
и улажење у војни савез са Силама Осовине. До 25. марта Југо­
славија је стајала изван сукоба ноји је запалио Европу. Народ је
у огром~юј већини, из дна душе, желео победу Запада. Међутим,
о активном придруживању Енглеској и Француској није могло
бити речи на почетну рата, пошто је - услед низа пропуста и
грешака са свих страна - моћна Немачка стајала већ на граници
Југославије. Још мање се на то могло помишљати у новој фази.
после Деннерна. Ступање у рат против Сила Осовине не би било
ништа друго до ненорисно приношење себе на жртву. То није
могао бити интерес ни 11аш ни Запада. Политика неутралности,
са свима повијањима под притисцима тренутна, била је једино
разумна, и она Је наилазила на опште одобравс:1ње. Нову поли­
тику, међутим, политику активне сарадње са поробљивачима
Европе, српски народ није могао да схвати, анамоли да прихвати.
Сврха удара који се припремао била је не да Југославију
увуче у рат на страни демократија, већ да спречи сврставање
Југославије са Хитлером и Мусолинијем. Наш преврат имао је да
врати земљу на одбачену политику неутралности и независности:
а ано ова више не би била могућна, нао што је изгледало веро­
ватно после Ннежева пристајања уз Хитлера, да донесе само
промену фронта на номе ће се борити Југославија. Ако је већ
морало да се крви и да се страда, то је имало да буде само
раме уз раме с народима ноји се бију за слободу. О исходу
наше борбе у тој фази рата није, на жалост, могло бити сумње:
судбина наше земље била је уствари војнични решена 1. марта
130 27. МАРТ 1941.

1941, над су немачни теннови прешли бугарсну границу. Цело се

питање сводило на ово : Хоће ли Југославија да постане сунривац
Осовине и на нрају осрамоћена жртва, или пан само "свесна
жртва, јунак прави"? да снонча нао туђ нрџалија, или пан да
привремено подлегне под борбом и васкрсне нао самостална
држава после пораза нацистичног Рајха?
Воља српског народа била је очигледна. То су јасно уви­
ђали министри послати у Беч, и пошли су тамо нао на кланицу.
Један немачки дипломат забеле жио је нано , приликом свечано­
сти потписивања у Белведеру, " није било тешко запазити да се
југословенски председнин Владе и његов министар иностраних
послова не осећају нимало лагодно у својој кожи". Записао је
још и то , нано је "Хитлер, ноји је учествовао на свечаном ручну,
изјавио да је имао утисак да присуствује даћи".24

У потврду тога, од интереса је навести овде приказ онда­

шњег саветника Југословенског посланства у Будимпешти, Ми­
лутина Миловановића , о проласку двојице министара нроз ма­
џарску престоницу за Београд. То је једно сведочанство ноје
назује много.

25. март 1941. Пре подне. - Посланин Рашић саопштио

нам је да председник Владе и министар иностраних послова
Цинцар-Марковић, на повратку из Беча, по прилажењу Три­
партитном панту , пролазе нроз Будимпешту оно 22 часа, те
да целонупно особље Посланства има изићи на станицу
предграђа (ференцварош), где ће се воз задржати десетак
минута.

Вече. - У групи одлазимо на станицу. Станица пуста и

слабо осветљена . Service d'ordre дискретан. Улазимо на спо­
редна врата, право на перон. Сви смо утучени и забринути.
Н асред п разног перона назиремо, у полутами, нену црну
гомилу. Прилазимо ближе и видимо мртвачни сандун са цр­
ним покровом. Случајност или фаталност? У иначе мучној
атмосфери, ово откриће још теже делује на нас. Тражимо
железничког чиновни ка , да га замолимо да уклони овог не­

званог и злослутног госта.

Нроз један слабо осветљен прозор, у једној већој соби ,

примећујемо више особа, и по њиховом држању и оделу
закључујемо да су стране колеге. Улазимо , и ту налазимо
представнике Осовине и маџарсног Министарства иностра-
ТРОЈНИ ПАНТИ СОЛУН 131

них послова. Атмосфера усиљена и тегобна. Ренао би човек

да смо сви дошли на нени спровод. Што смо ми утучени, и
за невољу нам је; али што наши нови "Савезници" не по­
казују никакве знане радости, несхватљиво нам Је. Да ли
су ту масну навунли да би последњи пут били коректни пре­
ма нама? Најзад излазимо на перон.

Воз се зауставља. Рашић се пење, са маџарским пред­

ставником Министарства иностраних послова, у вагон пред­
седника Владе. Представљање страних представнина и особ­
ља Посланства Цветковићу. Затим сви прелазе у вагон Цин­
цар-Марковића. Ја остајем, насамо. са Звенићем. личним
секретаром министра иностраних послова. Звенић, поти­
штен и рекло би се уплашен, пита ме: "Шта има ново?"
Одговарам му: "У земљи општа утученост и велина незадо­
вољство. Не бих желео да сам на месту ни Цветковића ни
Цинцар-Марновића, нити иједног од вас који сте у пратњи!"
Звекић ми на то наже: "Господин Председнин ће одмах по
повратну обићи народ и објаснити му зашто смо пришли
Панту. Он је убеђен да ће га народ разумети и да ће се све
брзо стишати.".

Са Звенићем улазим нод Цинцар-Марковића, ноји се из

вагона није мрднуо, дон се Цветковић шета по перону са
Рашићем, живо гестикулирајући, а Рашић потврђује клима­
њем главе. У друштву Цинца~;Марковића је начелник Стој­
новић и још неколино лица из пратње. Цинцар-Марковић
даје утисан човека који је преживео нену трагедију: човена
ноји се враћа са погреба неног милог и драгог. Као са старим
познаником, љубазно се рунује са мном. После неколико ба­
налних фраза питам га: "Г. Министре, до данас нисмо дава­
ли визе за Југославију немачким поданицима без специјалне
дозволе Београда. Они су се досада обраћали у приличном
броју; од сутра ће сигурно још у већем. Нано имамо посту­
пати од сутра, с обзиром да ће сада с правом захтевати да
им се више не чине никакве сметње?" Одговорио ми је:
"Тражите сутра телеграфсни упутства". У томе се појавио
Рашић и. обраћајући се Цинцар-Марновићу, рекао: "По­
требно је да се појавите на прозору и да поздравите руном
nредставнине Осовине". Цинцар-Марковић, дижући се прено
воље, узвратио је: "Ногом да их поздравим, а не руном1"25
132 27. МАРТ 1941.

Овај одељан био би непотпун ано се не би завршио двема

констатацијама ноје се намећу: (1) да је ант од 25. марта 1941.
логична последица вишегодишње делатности кнеза Павла, наји је
суверено руководио југословенском спољном политиком, и (2)
да је преврат од 27. марта дело - не нене поткупљене или сла­
вољубиве групице официра, већ израз општег расположења
српског народа, као и безбројн их појединаца и група изван њега.

Потребно је истаћи , нао што је учињено, да су кнеза Павла

од везивања Југославије за Хитлерову Немачку и Мусолинијеву
Италију

одвраћали, поред моћних пријатеља из иностранства, још и

најугледније и најодговорније српске личности консултова­
не тоном тога судбоносног марта. Шефови и прваци Демо­
нратсне, Радикал не и Југословенске националне странке. па­
тријарх Гаврило и Слободан Јовановић, командант ваздухо­
пловства ђенерал Симовић, на исти су начин процењивали
ситуацију: сви су преклињали и сви опомињали. На томе пита­
њу изишли су из Владе представници Земљорадничке и Са­
мосталне демократске странке. И сам председник Владе Дра­
гиша Цветковић, од тадашњих Кнежевих љубимаца једини
који је имао уво за било народно , молио је Кнеза једним
писменим рефератом да не води земљу у понор. "Нама је
боље чекати (рекао је он у закључну) да будемо директно
нападнути неголи да будемо уништавани мало по мало над
останемо усамљени. У сваком случају наша ће судбина бити
иста ... Ано нас нападну и ми се одупремо, наша ће част
бити спасена , а то ће значити нешто над овај рат буде
окончан ".26

Ано је председник Владе Д. Цветковић, који је овако раз­

борито говорио, ипан супротно своме уверењу отишао у Беч и
потписао Тројни пант , - то зацело показује слабу каквоћу ње­
гове моралне личности. Али то, у исти мах, открива ону врховну
заповедну вољу чије је 011 био покорно оруђе.

Напомене:

1. Galeazzo C iano: "L'Europa verso la catastrofe'' (А. Mondadori. 1948) s. 645.

2. Протокол је дат онано нано гласи у српскохрватском оригиналу. - Енгле­
ски тенет Протонола може се наћи у Белој нњизи ноју је Немачка влада
објавила на енглеском под насловом "Документи о сукобу са Југославијом
и Грчном ". (Auswartiges Amt, 1939/41, No. 7, " Documents relating to the
ТРОЈНИ ПАНТ И СОЛУН 133

Напомене:

conflict with Yugoslavia апd Greece", Berlin, 1941)., Докуменат је под бр.
68, на с. 127
З. Ово је наш превод с енглеског тенета објављеног у DOGFP, Seгies О, Vol.
XI. Doc. No. 95, s. 164-5. - Занимљиво је споменути следеће. По речима
Рибентроповим немачком амбасадору у Риму, у спроводној депеши , текст
Тројног панта био Је првобитно (између Немачне и Јапана) саст~вљен на
енглеском језину: ' Јапанци су предложили у интересу брзине да Па11т буде
потписан [са тенстом] на енглеском језику, с тим да потом тенет буде
објављен нв трима језицима заинтересованих земаља. Јв сам пристао на
то под условом да потписивање [тенета] на енглеском језину остане
апсолутном тајном и да се потоње потписивање [тенета] на трима јези­
цима обави дипломатсним путем". То је у пракси зна'lило ово· Ако би се
између потписника појавило неслагање о тумачењу неног дела Тројног
пакта, меродаван би био првобитни енглески тенет. са нога је еван од
њих извршио превод на свој језик!
4. Енглески текст Ноте о суверености и територијалној целокупности Југо­
славије може се наћи у споменутој немачкој Белој књизи, нао докуменат
бр 69 на с 128. - Исто тако, и у DOGFP, Series D, Vol. Xll, Doc. No.
178, s. 313.
5. Енглески тенет Ноте о неnрелазу и непревозу трупа преко југословенске
територије може се наћи у споменутој немачкој Белој књизи, 11ао доку­
менат бр. 70 на с. 128. - Исто тако и у DOGFP, Series D, Vol Xll, Doc.
No. 178, с. 313.
6. Енглески тенет тајне Ноте о војној помоћи може се tiаћи у сnоменутој
немачкој Белој нњизи, нао докуменат бр. 71, на с. 129 Непосредно са њега
извршили смо превод на српскохрватски. Та Нота је преведе~1а с немач­
ког на енглески у DOGFP, Series О, Vol. Xll, Оос. No. 178, с. 313-314.
Тежишни став те тајне Ноте гласи према немачкој Белој књизи: "ln
coпsideration of the military situatioп, Germany and ltaly give the Yugoslav
Goverпment therr assurance ihat there is по iпtentioп оп their part to claim
military assistance. lf at апу time the Yugoslav Governmeпt should dccm
rt in their own interest to take part in the military operations of the Powers
of the Tripartite Pact, it remaiпs open to the Yugoslav Government to make
the necessary military arrangemeпts with the Powers of the Tripartite Pact."
7 Енглески тенет у сnоменутој Белој књизи, с. 21 и с. ЗО.
8. Италијанснн тенет тајне Ноте о Солуну штампан је у целини у лондонском
часопису "Порука" бр. 19. од 16. марта 1954, - према тексту објављеном
јануара 1954 у wапирографисаном 11исту "Наша стварност", Johanпesburg,
Јужна Африка. "Нашу стварност," умно1навану у минималном броју при­
мерака, уређивао је и издавао адвонат ВладиGЛав Д. Станић. Стакић је у
нритичноме периоду између италијансног напада на Грчку и приступања
Југославије Тројном панту био тајни посредник између кнеза Павла с једне,
и Ћана и Мусолинија с друге стране.
Међу немачким дипломатским документима заплењеним у пролеће
1945, нађене су и копије Рибентропове и Ћанове Ноте Цветковићу о Со­
луну. Уредништво те дипломатске збирне учинило је ову напомену: "Ита·
лијансни текст [нађене нопије] идентичан је са текстом објављеним у
напису "Тајна нота о Солуну", у "Поруци" (Лондон , март 1954), с. 15".
DOGFP, Series D, Vol. Xll, Doc. No. 205, с. 353. - Ту се налази у целини
и енглески превод Рибентроnове Ноте Цветновићу о Солуну (Doc. No.
205, с. 353).
9. Велимир Терзић: "Југославија у априлском рату 1941" (Титоград. 1963),
с. 113.
10. DOGFP, Series D, Vol. Xll, Doc. No. 48, с. 88-96.
134 27. МАРТ 1941.

Напо ме н е :

11. Енглески превод ове Цветковићеве потврде о пријему тајних нота може
се наћи у OOGFP, Series О, Оос. No. 206, с. 353- 354. Ту Је у напомени
Уредништва речено: "Ово се односи на тајну Ноту о Солуну и на тајну
Ноту о војној помоћи ." (Потврде о пријему двеју јавних нота дате су по­
себно у наведеним Цветковићевим писмима Рибентропу и Ћану.)
12. Данило Грегорић: "So Eпdete Jugoslavien" (leipzig, W. Goldmann, 1943),
с. 153-154.
13. Walter Hagen. "Die gohe1me Front" (linz und Wieп, NiЬelungen-Verlag,
1950), с. 221-222.
14. DOGFP, Series D, Vol. Xll, Doc. No. 191, с. 332-333.
15. Derek Patmore: "Balkan Correspondent", с. 271. Цитирано у лондонсном
часопису "Порука", бр. 2-З, март 1951. - Енглески тенет цитата: "Rumania
may complain about hcr treatment, but 1 would not wish hcr the fate which
is reserved for Yugoslavia."
16. Р. Л. Ннежевић: "Тројни nант и кнез Павле", Глас нвнадсних Срба. 5.
јануар 1950.
17. Књига нао под 1. с. 158.
18. Galeazzo Ciano: "Diario, 1937-1938" (Cappelli, 1948), с. 65.
19. Књига нао под 1, с. 330-331 .
20. Нео под 16.
21. "l пtemat ional Atfa.i rs", Vol. XXVll, No. 1, January 1951.
22. 'Документи о Југославији: Истина о 25. и 27. марту", Париз. 1951. с. 16-18.
23. "Документи о Југославији: Десет година комунистичке диктатуре ", Париз.
1955, с. зо.
24. Erich Kordt: "Wahn uпd Wirklichkeit" (Stuttgart, Union Deutsche Verlags-
gesellschaft, 1948), с. 290.
25. Из писма Милутина М . М~1ловановића Радоју Л . Кнежевићу.
26. Нао ПОД 16.
 Шести одељан

СТАЊЕ ДУХОВА

О карактеру Срба. - Изводи из извештаја официра о њихо­

вом гледању на Тројни пант и на дужност војске у том
погледу. - Расположења у народу и војним Јединицама
после потписивања Тројног пакта .

Но год би хтео да пише или говори о преврату од 27. марта.

а при том се опширније не задржи на стању духова у војсци и
народу, показао би да није разумео ништа у томе великом дога­
ђају. Снага ноја је оборила ненародни и пронемачки режим. нао
што вихор разноси лишће и растура шаторе, то су била она општа
расположења ноја су била захватила све што дише у српском
народу. Милиони Срба, војници и официри у касарнама, чинов­
ници по нанцеларијама, ђаци у школским клупама и радници по
фабрикама, сељаци на њиви и мрки рудари у својим оннима,
судија што изриче правду и свештеник који се моли Богу пред
олтаром, жене којима варјача у руци или игла с концем не сме­
тају да у исти мах буду својој деци учитељи родољубља и чести­
тости, - све се то осетило угроженим намером Владе да Југо­
славију начини савезником Хитлера и Мусолинија. Народ је већ
скоро две године посматрао велики ратни суноб у Европи, и
својим здравим нагоном осећао који је велики улог у питању.
Знао је да од исхода борбе зависи опстанак и његове сопствене
државе. Ано је у том окршају морао да силом прилика остане
неутралан, то није значило да се његова душа није определила.
Он није могао да схвати да ће државно вођство хтети и смети
да неутралност напусти да би прешло непријатељу. То би. по
општем разумевању, значило tie само највећу опасност за др­
жаву, већ и издају пријатеља који су се тукли за слободу, -
обесвећење и осрамоћење једне мунотрпне али славне прошло­
сти. То осећање јасно се испољавало свуда, и о њему није могао
имати сумње нино но је имао очи да гледа и уши да слуша
Српсне масе су ес по1iрс•1уле. Море се узбуркало, и дубински
талас наји he збрисати све што му се испречи очигледно је био
у гибању. Сва су остала питања била потиснута; само једно било
је важно: не повести се за Хитлером. И поред све непопулар-
136 27. МАРТ 1941.

ности режима који је био лишио народ политичних слобода,

поред свих својих грешака, кнез Павле могао је у том тренутну
окупити све Србе оно себе, нао никада дотле , и многе грађане
осим Срба, да је показао решеност да се одупре Хитлеровим
захтевима. Он, међутим, није показивао вољу да то учини. Није ,
јер је свесно водио потчињењу Југославије Осовини. Туђинац ду­
ши свога народа, он није био кадар уочити оне силе немерљиве
што буде угасле вулкане и покрећу планине. Глув за опомене ,
слеп за знакове који упозоравају на опасност, он је продужавао
да се игра ватром. Када је, на крају, послао своје министре у
Беч да потпишу Тројни пакт, одлучио је о судбини и свога ре­
жима и својој личној. Путем који је он био повукао, народ и
војска нису хтели да иду .
Српске масе по правилу се нерадо одлучују да изиђу из
свога добродушног и трпељивог става према људима који управ­
љају државом . Чан и нада власт опако задре у њихова грађанска
права, као на пример за последњих дванаест година, оне су
склоне да претпоставе нени разлог који може постојати нао
оправдање и не сумњају одмах у исправност побуда. Можда уз
то, са искуством теченим у тону векова, имају веру да ће се
временом. а ано дара преврши меру једним nонретом рамена
нао над се точан истерује и з глиба, све поново без веће муке
довести у ред. Није лано пресудити да ли у таквом држању има
више источњачког ја вашлука или нене исконске мудрости која
прашта људским слабостима и Оних на врху до извесне границе.
Но кад се Србима учини да су основи њиховог моралног бића
угрожени, они се стављају у покрет зачудо брзо и делују са
силином стихија ноје ништа није у стању да обузда. То бујица
крчи себи пут, ломећи све што се испречи. У таквим кризама ,
над је у питању бити или не бити. свани Србин, грађанин и војник,
осећа се неразлучном ч естицом свога народа. Тада се дешава
чудо невиђено: и нод појединаца најпросечниЈе или ч ан и испод
просечне вредности превагу узимају племените особине ноје
се дотле у њих нису можда ни наслућивале, и они се лаћају
потхвата ноји не марс за самоодрицања. То избија њихов заго н
за вел и ни м,1 који их диже висоно изнад сиротиње свако­
дневице и даје лепоту њиховој историји. Устаљену власт Србин
тада поштује и слуша унолино се она сама подвргава тежњама
целине и дејствује нао њен предводник. Ано та власт омахне.
макар и круну носила он јој онреће леђа или је обара, и полази
СТАЊЕ ДУХОВА 137

у борбу с оним људима или групама за ноје мисли да најпотпу­

није и најодважније воде ка општем циљу.

Тано се случило у марту 1941.

У извештајима официра ноји су лично узели учешћа у оба­
рању про-осовинсног режима, говори се на првом месту о распо­
ложењима њиховим, са на махове једнолином речитошћу. Ту је
најтачније објашњење онога што се догодило. Дајемо известан
број сведочанстава, из пера оних старешина ноји су имали 27.
марта значајне или чан и пресудне улоге. Они припадају разним
јединицама Београдсног гарнизона, или су пан у то време били
на служби у највишим војним установама. Вреди прочитати их
пажљиво, да би се осетила атмосфера оног времена.

- Још у самом почетну извештаја прено дневне штампе о

евентуалном прилазу Југославије Осовини Берлин-Рим-Тонио,
сматрао сам да би то била издаја народа од стране водећих
политичних личности ... Читајући преко те исте дневне штампе
о храбрим борбама грчкога народа противу италијанске инвазије,
с обзиром на мој национални одгој, нарантер и немиран дух, у
мени је тињала мисао и жеља да пребегнем у Грчку и да се са
тим храбрим народом борим противу Италијана ...

23. и 24. марта 1941. године осећа се прилично незадовољство

и у народу. Поједини министри напуштају своје портфеље, пред­
седник Владе Цветковић допуњава свој министарсни кабинет
тзв. дводневним министрима, који пристају да потпишу тај срамни
пант ... Своју одлуну о бекству у Грчку саопштавам целој поро­
дици за време ручна 25. марта ... По завршеном ручну мој брат
Радоје ме је позвао на страну и саопштио ми је: да своју одлуну
не извршавам пре 48 часова; да постоји извесна организација,
у ноју ће покушати да ме уведе, и да стално будем наоружан и у
непренидној даноноћној вези са њиме ...
26. марта оно 23 часа јавио сам се своме брату у Ђенерал­
штаб и он ме је одмах позвао да дођем нод њега у Саобраћајно
одељење. Прелетео сам београдским улицама и нроз непуних
десет минута био нод њега. Од мени познатих официра у том
одељењу сам затекао ђшт. потnуковнина Ж. Радојичића, ђшт.
мајора Ђ. Станојловића, мајора Дину Катића, напетана корвете
Јосипа Сансиду. Остале приправнике нисам познавао.
Чим сам ушао у Саобраћајно одељење, упознат сам са цело­
нуnном организацијом пуча, који треба да отпочне у 2 часа, по
138 27. МАРТ 1941 .

доласку борних нола мајора Зобенице и гардијског батаљона

мајора Ж. Ннежевића . Истовремено су ми додељене прве улоге.

Алексић Пантелија, пеш. напетан, на служби у

Другом обавештајном одељењу Главног ђенералштаба.
(Извештај необјављен .)

- Још пре потписивања Панта , врло често смо мајор Свети·

сла в Вохосна и ја разговарали о појединим поступцима Владе
и у разговору износил и један другоме оно што смо осећали, нао
и наша неслагања у погледу зближавања са Нем цим а.
Још тада сам нод свију млађих официра наилазио на иста
гледишта и схватања, и сви су били сложни у једном погледу, а
то је : да овакви поступци ондашње Владе воде земљу на про ­
пасти и губљењу части, и да треба нешто безусловно предузети
у погледу промене политине . Могу слободно рећи да је све млађе
официре Србе ованва политика доводила до огорчења, а већ
пре потписивања Панта осећало се извесно врење нод њих.
Нино од нас није веровао да ће се Влада смети усудити да
Пант потпише. Огорчење и врење било је врло велино. Мајор
Вохоска и ја ... били смо убеђени да стање неће моћи остати
накво је. У прво време смо веровали да наши ђенерали Срби ,
наји су својом нрвљу стварали Југославију, неће апсолутно до­
зволити да дође до потписивања Пакта, и тада смо очекивали
иницијативу одозго , решени да је свим својим снагама помогнемо.
Међутим дошло је до потписивања П анта и сви ти људи и
вођи народне војске, у ноје смо имали веру, срамотно су ћутали
и гледали прљање ч асти Краљеве и целога народа. Тада смо
видели да од њих не можемо ништа очекивати.

Мајор Вохосна је био по природи своје службе слободнији,

те је њему и припала улога одржавања везе са мајором Жиком
Нн ежевићем и осталима. Он је и обавестио мајора Ннежевића
да сам душом и телом за понрет против ованве политике Владе,
а мене је обавестио да се понрет спрема и да ћемо обојица бити
благовремено обавештени нада и шта треба да обавимо.

Банновић Милош, артиљеријски потnуновнин,

номандант329.противавионскогдивизиона.
(Глас канадских Срба, 26. фебруар 1948.)
- Једнога дана , не сећам се датума, али знам да је то било
оних дана над је од стране ннеза Павла дат параф да Југославија
СТАЊЕ ДУХОВА 139

приступи Тројном панту, отишао сам у нанцеларију мога прија­

теља мајора Живана Ннежевића. Он ми је ренао: да је параф
дат. Кад сам за ово чуо, упитао сам мајора Кнежевића да ли
постоји нена организација у војсци ноја би ово спречила; а ано
не постоји , да би је требало организовати . Мајор Кнежевић ми
је ренао да се на томе ради и да ће све бити у реду. Док смо
нас двојица о овоме разговарали, наишао је у канцеларију и
потпуковнин Драгослав Павловић, наш познаник, а кум мајора
Кнежевића. Кад је чуо о датом парафу за приступање Пакту,
почео је да виче, протестује и жали што није номандант бата­
љона. За овим смо још нено време остали у разговору, па сам
ја отишао рекавши Кнежевићу да ћу га обилазити чешће. нако
бих био о свему обавештен .

После извесног времена, поново сам био нод Кнежевића и

разговарали смо о истој ствари. Он ми је рекао: да организација
постоји ван Министарства и Главног ђенералштаба, и има за
циљ да у сваком случају спречи приступање Тројном панту; и
да он на мој рад у истој организацији рачуна , што сам врло радо
прихватио.

Васовић Хранислав, артиљеријсно-технички мајор ,

на служби у Министарству војске и морнарице .
(Глас канадсних Срба , 18. март 1948.)
- Улазак немачних трупа у Маџарсну , па затим у Румунију,
пратили смо са осећањем тешних слутњи и велине бриге за нашу
земљу.. . Када је 1. марта немачка војсна почела да улази у
Бугарсну , пре но понтонсних мостова подигнутих још пре тога
рона , јасно је било да се страшан челични обруч спрема Југо­
славији и да ће она у том непријатељском "загрљају", од Алба­
није, преко Италије, Триглава, Аустрије , Маџарсне, Румуније и
сада Бугарсне, да буде удављена на први миг Хитлеров. То је
било јасно сваном потпоручнину , сваком резервном официру,
са којим сам тих дана говорио у свом дивизиону. Погледали смо
жалосно пут Грчне и Турске, и мислили о Балнансном споразуму,
ноји више практично није постојао , нао што је Мала антанта била
уништена постепено од стране ннеза Павла и Стојадиновића и
Цветковића .

Знали смо да ће и на нас да дође ред. Кано су наши суседи

скоро сви имали потраживања, јасно је било да нас чена судбина
Румуније и да he Југославија бити распарчана нао ниједна др-
140 27. МАРТ 1941.

жава дотле ... Долазак немачких трупа у долину Струме на грч­

кој граници, према нашој граници с Бугарском, схватили смо
нао тешку опомену да се и нама ближи црни петак. Гледали смо
беспомоћно пут Владе , пут кнеза Павла, у Главни ђенералштаб.
говорили са старијима, гледали да нађемо речи утехе и охрабре­
ња. Ћутало се, или се мало давало објашњења о ономе што се
ради. У ваздуху се осећала бура.
Мој дивизион. ноји је имао четрдесет једног резервног офи­
цира од четрдесет осам колино их је укупно било, био је једноду­
шан да напустимо земљу и одемо у Грч ку. да бисмо наставили
борбу против непријатеља и наше земље и нашег народа ...
Оно 9. или 10. марта ишао сам на извиђање у село Борчу,
преко Дунава, где ми је био штаб 101 . дивизиона ... Код " Зве­
здаре" , близу "Славије", мој класни друг мајор Кнежевић чекао
је трамвај и махнуо ми руном да станем (ишао сам аутомобилом)
и дођем код њега. Сиђох и приђох му. Разговор је био кратак ...
Неколико дана доцније свратих нод њега у батаљон. Били
смо сами. Рекао ми је какав је план за удар ... План ми се допао:
спречавање приласка Тројном пакту и враћање демократији у
унутрашњој политици. Обећах му не само мој 101 . дивизион.
већ и да ћу свакако придобити и потпуновнина Милоша Банко­
вића , команданта 329. дивизиона ...
Направих неколико вицева на рачун пешака, над ми је мајор
Кнежевић рекао да моји топови треба да имају зрна ноја ће да
бију тенкове "право у стомак", а у исто време и да " туку карте­
чом" за блисну борбу против пешака, ано до борбе дође. Сме­
јали смо се слатко мојој опасци да моји топови нису "бабице",
нао ђенерал штаnци , па да знају све и могу све.

Вохосна Светислав , артиљеријски мајор,

номандант101 .противавионсногдивизиона.
(Извештај необјављен.)

~ Неколико дана пре потписивања Панта осећала се нена

нарочита атмосфера. Говорило се да ће Југославија прићи Пакту .
Био сам у дубини душе огорчен и осећао сам се нерасположен.
Друговима сам говорио да немачки роб нећу бити и, ано се што
деси, разрешићу заклетве оне који не желе са мном , а са оста­
лима и са мојим батаљоном јавио бих се Грцима, да се заједно
са њима боримо против Немаца. Тано су мислили и осећали сви
остали официри и подофицири ... Уверен сам да је цео српски
СТАЊЕ ДУХОВА 141

народ био против Панта. Слушао сам. нарочито од жењених

подофицира ноји станују по двориштима, са народом из сред­
њих и нижих слојева, нано говоре да једину наду полажу У
војску, али нано изгледа да ће се и у тој нади разочарати, јер
војска ћути, не миче се и ништа не ради. Дешавали су се већ
појединачни испади против војних лица, речју и делом. Танва је
била атмосфера пре потписивања Панта.
Двадесет четвртог марта оно 1О часова дошао је к мени у
нанцеларију мајор Мишић, номандант 1. батаљона борних нола,
са потпоручнином Панићем из Краљеве гарде, кога је послао
мајор Ннежевић, да види и чује моје мишљење и држање. Ми­
шић ми рече да се спрема обарање Владе, односно Панта. а
пошто је одраније знао моје расположење и мишљење о том
питању, није ни потребно да пита да ли пристајем да са својим
батаљоном активно учествујем у томе делу.
Ја сам био пресрећан што ћу у историји наших најновијих
борби за част и понос народа српског одиграти виднију улогу
и допринети свој део.
Ово је био први нонтакт са мајором Кнежевићем. Истога
дана, око 16 часова, позвао ме је мајор Кнежевић у своју канце­
ларију у Палилулсној касарни, и изложио ми у главним цртама
циљ и намере. Пољубили смо се и, са поздравом "За Нраља и
Отаџбину". заветовали се борити до смрти за Краља. Народ и
Отаџбину.
Зобеница Данило, номандант 2. батаљона
борних кола (Глас канадских Срба, 4. децембар 1947.)
- Савез са Немачном никано није био у вољи нашем народу,
а поготову не савез који је склопљен под nритисном, и још про­
тив оних земаља са нојима нас везује традиционално пријатељ­
ство из минулих ратова.

Уколико су наши званични кругови више попуштали захте­

вима Немаца. утолино је огорчење, нарочито у срnсном народу,
више расло против Немаца и њихових савезника. У дискусији
са нашим официрима, оно се сваким даном све јасније испоља­
вало. Јасно се могло назрети да официрски нор ни no ноју цену
неће са Силама Осовине.
У једном разговору са потпуковником Стојаном Здравкови­
ћем, фебруара 1941, видео сам да се нешто спрема у том по­
гледу. Запазио сам да Здравковић жели да чује моје мишљење
142 27. МАРТ 1941.

и мој став у случају да дође до пуча. Ја сам се изразио против

савеза са Силама Осовине. Ово питање ми је поставио врло оба­
зриво, али ја сам назрео шта хоће.

Долази потписивање Панта. Тих дана нисам силазио у Бео­

град. Моји водни официри наји долазе из вароши нажу да народ
јавно негодује и да су нени чан пљували за њима, називајући
их издајницима.

Официри гардијсних пунова су огорчени. Три официра беже

у Грчку у знан протеста против Панта. У души им сви честитамо .

Јанић Лазар, пеш. напетан 1. класе, командир Митраљеске

чете у 2. батаљону Пешадијског пуна Краљеве гарде.
(Извештај необјављен .)

Оно што је било неминовно, дошло је. Југославија је сада

била на реду. Свакодневно сам у додиру са мајором Кнежеви­
ћем ... Све зло видели смо у недемонратсном режиму нод нас ...
Чинило н ам се, да је народ имао власт и управљао својом суд­
бином, да би све било другаче. Сада смо доведени у скоро без­
излазан положај.

Земља се заталасала, а узбуђење ближило врхунцу. Подзем­

на тутњава се осећала, вулнан је имао да избије свом снагом ...
Нанво је стање у војсци било, то се не може описати. Осећало се
да нешто лебди у ваздуху. Толико теш1ю, да је почело да нас
гуши .. . Нино од нас није веровао да ће слобода у свету да се
угаси вечно ... Нано су могли Кнез и Влада да не осећају оно што
је народ инстинктивно осећао, и зашто су гурнули земљу у понор
и везали се за Силе Осовине?

Пакт је требало спречити по свану цену . Ту срамоту нисмо

могли да примимо ... То се могло спречити сада само оружа­
ном силом! То је био закључак и мајора Кнежевића и мој, у раз­
говорима ноје смо имали о том питању ... Војсна је била још
једини чинилац ноји је могао да се супротстави сулудим и зло­
чиначким одлукама Кнеза и Владе.

Мој контакт са мајором Кнежевићем тих дана марта био је

врло чест. Он ме је држао у тону свих разговора ноје је имао
са професором Ннежевићем и ђенералом Мирновићем о поли­
тичном и војничном плану за удар, ано би Влада потписала Пант.
Мајор Ннежевић био је обавестио ђенерала Мирковића , да ћу
СТАЊЕ ДУХОВА 143

ја да укочим рад жандармерије на дан удара и да могу имати

пуно поверење у мене.

Натаниn Павле, судски потпуковник,

начелник Судског одељења Команде жандармерије
[Извештај необјављен.}

17. март 1941. године. Оно 10.ЗО часова обавестио ме је

мајор Александар Маринковић, телефоном, да мајор Живан Нне­
жевић жели са мном хитно да разговара. Разговор треба да се
обави у стану мајора Кнежевића, у Зориној улици. Ово сам
обавештење примио у мојој канцеларији, у Министарству војске
и морнарице - Ађутантско одељење. Претпостављао сам да 1ie
се разговор водити о приликама у Европи, а нарочито у нашој
земљи. Пре ненолино дана, сличан смо разговор били започели,
али га нисмо завршили.

По свршетку радног времена отишао сам у стан мајора Кне­

жевића. Врата ми је отворила госпођа Кнежевић, а убрзо се
појавио Живан и одвео ме у своју радну собу. Били смо потпуно
сами. .. Били смо присни пријатељи. Могли смо се ослонити
један на другога у свим приликама, а о томе смо се осведочили,
до сада, ненолино пута. Обзиром на оваке наше односе Живан
је, без великог увода, прешао на оно што треба да буде пред­
мет нашег разговора: на тежан положај наше земље, после за­
онружавања Југославије трупама Сила Осовине, и на став Владе
Д. Цветновића о питању, евентуалног, Хитлеровог настојања да
Југославија приђе Тројном пакту. У процени општих прилина у
Европи, нао и положаја Југославије овог момента, ми смо имали
стопроцентно исто гледиште. Диснутујући о ставу Владе Д. Цвет­
новића и њеном односу са Силама Осовине, дошли смо до за·
нључна: да садашњу нашу спољну политину воде ннез Павле и
Д. Цветновић. . . Има знакова наји говоре да ће ова двојица
увући Југославију у савез на страни Сила Тројног панта. ано
Хитлер то буде захтевао. У прилог овога. Живан Је имао нон·
нретна обавештења ноја уназују да су Кнез и Д. Цветковић већ
решили да Југославију приведу Тројном панту.

Диснусију смо наставили у правцу расположења народа у

земљи и нод војске. Одмах смо се сложили, да српсни народ
не верује у победу Сила Осовине и у огромној је већини против
Кнежеве и Цветновићеве спољне политике. Расположење нод
144 27. МАРТ 1941.

војсне, нарочито млађих официра и подофицира, због Владине

политине је забрињавајуће. Однос између грађана и војсне у
престоници и у свим већим гарнизонима постаје непријатељсни,
јер народ сматра да војсна, не предузимајући ништа, толер~1ра
политину Д. Цветновића и издају наших интереса и прилазан
нашим веновним непријатељима. Из ових разматрања извунли
смо занључан: Војсна мора, по свану цену, ано дође до потписа
Тројног панта од стране Д. Цветновића, да отме власт из руну
Д. Цветновића и преда јс народу. Па народ, у овим судбоносним
данима, нена сам , прено својих правих представнина, донесе
одлуну о овоме питању и даљој својој судбини . Јер Влада Д.
Цветновића, а нарочито он сАм , не ужива поверење народа по­
што власт и није добила од народа.
После ованвоr саглашавања Живан ми је саопштио: да су
ђенерал Душан Симовић и ђенерал Боривоје Мирновић, затим
његов брат професор Радоје Кнежеви!i и он сагласни да војсна,
у случају потписа Тројног пакта од стране Цветновићеве Владе,
изврши дрн1авни удар, доведе на престо нраља Петра, а да власт
преда једној нонцентрационој Влади састављеној од свих стра­
нана , рачунајући ту Хрвате и Словенце. Затим , Живан је тражио
моје учешће и помоћ у организовању државног удара од стране
војсне. На ово дао сам одмах пристанан за моје учешће у органи­
зовању државног удара, под овим примедбама: ( 1) Нино не сме
бити убијен , сем ано то захтева извршење задатна; (2) Изврши­
оци не могу за своје учешће добити нинанва одликовања ни
унапређења, јер они и з врша вају вољу народа, ноји није у стању
да сам наметне своју вољу Влади ноја се путем силе држи на
власти. ал и рачунају на огромну подршну народа; (З) После
успешног државног удара сви учесници, ноји буду били позвани
у ратне јединице. им ају одмах да се одазову позиву, јер треба
рачунати да С иле Осов ин е неће тано лано прећи преко обарања
Владе ноја им ј е бил а нанлоњена; (4) Ано припреме државног
удара буду , случајно , отнривене , организатори не смеју дозво­
лити да живи падну у руне полицијским органима Цветновићеве
Владе.
На ове моје примедбе Живан ми је одговорио: да је и он,
готово , истоветна питања понренуо са онима са нојима је већ
разговарао о евентуалној анцији. И ту смо се потпуно сложили.
Прешли смо, са,11а , на организацијсни део државног удара.
Живан је изложио: ђенерали Симовић и Мирковић принупљаће
СТАЊЕ ДУХОВА 145

мишљења ђенерала и других виших државних функционера и

јавних раднина о питању, евентуалног, потписа Тројног панта од
стране Цветновићеве Владе. Ђенерал Боривоје Мирновиh врши·
ће, уз то, организовање ваздухопловства. Професор Радоје Нне­
жевић ступиће у нонтант са политичарима из опозиције и дру­
гим просветним и јавним радницима. А он , Живан, треба да спро­
веде организацију за државни удар, ано дође до потписа Тројног
панта, међу официрима Београдског гарнизона ноји командују
трупама, запосленима у Главном ђенералштабу , Министарству
војсне и морнарице и другим војним установама.

Косић Нинола, пеш. мајор, Ађутантсно

одељење Министарства војске и морнарице .
(Извештај необјављен.)

- Био сам тада слушалац допунског течаја на Вишој школи

Војне академије. Живо смо пратили и расправљали све догађаје.
И нод нас је владала ратничиа психоза . У групи младих амбици­
озних слушалаца појављивале су се и авантуристичке идеје. Тано
у доба чехословачке кризе, дон смо још били на Вишој шиоли,
озбиљно смо се бавили проблемом одласка у добровољце . Сада,
за време грчког-талијанског рата, под утицајем одличног држања
Гриа , вапијућег гласа Атине , а подстрекнути бекством тројице
гардијских официра , дошло се на идеју колективне оставке у
случају да се Пант потпише . ..
Уласном немачких трупа у Бугарску престадоше предавања
и ми одосмо нао радна снага у Ђенералштаб . Требало Је прера­
ђивати Ратни план. Половина оде у Саобраћајни одсек. Радило
се прековремено ...
Потписивање Пакта представљало је политичку капитулацију
и болно сазнање о нашој немоћи. Безнадежно смо оборили главе .
Јадали смо се један другоме и са зебњом смо се питали нада
ће немачке трупе умарширати као у Чехословачку. У једном
таквом разговору са [арт. капетаном 11 нласе] Драганом Јовано­
вићем, 26. по подне на путу у канцеларију, застадосмо да ми
наже нешто у поверењу: "Ноћас ће се образовати нова Влада,
противу Панта, са Симовићем нао председником и Богољубом
Илићем нао министром војсне" . .. То ме је заголицало и удесих
да будем од помоћи на дужности у одсену (због приправности) .
Дођем још у десет сати. У вароши је владао мир. Сви смо С('
146 27. МАРТ 1941.

снупили у једној нанцеларији и све време смо само о потписи­

вању Панта говорили.
Нрсмановић Миодраr,арт.напетан 11 нласе,на
служби у Главном ђенералштабу. (Нласно писмо 55. нласе
Ниже шноле Војне анадемије, март 1954, бр. 35.)
- На збору официра мога 2. батаљона официри се жале да
од изазивања и добацивања од стране грађана више у варош
не могу ићи . Да реагирају не могу, јер и сами то исто осећају.
У души су са њима, нао и ја. Као нена мора притиска нас неиз­
весна ситуација и обузима нас бес на предстојећи пут наших
политичара у Беч ради потписивања Панта. Помоћи и савета,
ниоткуд. Наши претпостављени наивно нам наређују да се не
узрујавамо и да се правимо нао да добацивања нису нама упу­
ћена ...
Из канцеларије Командантове излазимо потпуковник Стојан
(Здравковић] и ја. Бесан сам на Командантове одговоре , а сам
не видим нинанав излаз . Потпуковник Стојан ме пита: "Па добро,
Нрстићу, шта треба сад учинити са нашим министрима, ано приме
и потпишу Пакт?" Одговорио сам : "Треба их све побити, пре
неголи и крену за Беч " ...
Одох у нанцеларију потпуновнина Стојана . У поверењу ми
рече [22. марта] да се у Београду припрема збацивање Владе
ових дана, а тиме и самог Панта. ано га она потпише. Пита ме
јесам ли за ту ствар или не. Не двоумећи се ни тренутна, одго­
ворих да примам ... Ко ту ствар води у Београду, но у нашој
Гарди , и на наји начин ће то да се изведе , нисам питао. Био сам
срећан и осећао се задовољним што ће то да се предузме и
уради .

Крсти'ћ Доброслав, мајор, номандант 2. батаљона

Пешадијсног пуна Краљеве гарде .
[Извештај необјављен.)

- Нао што су у целом нашем народу изазвали револт пре­

говори ноји су вођени између тадашње Југословенсне владе и
нацистичне Немачке , о приступању Југославије Тројном панту,
тано су и у редовима ваздухопловаца ови преговори сматрани
нао атан на суверенитет наше државе, ано би до споразума по
њима дошло.

У ваздухопловству били су веома огорчени поборници про­

тив Панта ђенерали Симовић и Мирновић, тадашњи номандант
СТАЊЕ ДУХОВА 147

ваздухопловства и његов помоћник. Ђенерал Мирковић се ма­

ње-више отворено изражавао против Пакта. дон је ђенерал Си­
мовић био затворенији, мада је и сам против остварења Панта
радио.

Мада Је овако расположење нод већине ваздухопловног

особља било. ипак о припремама за извршење удара веома је
мало људи из ваздухопловства знало. Поред ђенерала Миркови­
ћа, који је са мајором Ннежевићем из Гарде све припреме вр­
шио. из ваздухопловства за ове припреме смо знали: ја, мајори
Захарије Остојић и Душан Бабић. нао и капетан [11 класе Славно]
Стебернак. .. Пред сам дан извршења удара о овоме су још
обавештени и пуковник [Драгутин] Савић, потпуковник Андра
Павловић и мајори [Мирно) Лалатовић и [Милош] Дугалић. Ве­
ћина осталог ваздухопловног особља ноје је при извршењу удара
учествовало, упознато је са истим тен пред полазак на извршење
задата на.

Над је Пакт потписан, припреме за извршење удара убрзане

су. Ђенерал Мирковић имао је са мајором Ннежевиhем последње
разговоре у тону 25. марта, нада су, изгледа, углавном утаначили
нако ће се удар извршити. Детаљи ових разговора нису ми по­
знати, али сам био обавештен да ћемо удар у најкраћем времену
извршити.

Лозмћ Миодраr, ђенералштабни потпуковник,

начелник Наставног одељења Номанде ваздухопловства.
(Извештај необјављен.)

Пред 27. март 1941. био сам са службом у Пешадијском пуну

Нраљеве гарде на Дедињу. Нао водник 8. чете био сам у то доба
непрекидно са војницима . младим и отреситим људима. Општа
међународна војна и политична ситуација покренула је била
сваног на размишљање. Из говора и држања тих наших младих
људи са села и малим делом из вароши. са основном шналом

и покојим разредом гимназије, могао сам да чујем и видим оно

наше урођено слободарско осећање ... Из њихова држања и
говора могло се видети и чути да је Шваба-Немац био и остаје
вековни непријатељ... "Ано нас продаду Хитлеру, пушку ћу па
у шуму, те неће Шваба само тано да се шета по нашој земљи",
говорио је један младић у касарнском нругу својим друговима
ненано пред 25. март. Цела група му Је одобравала ...
148 27. МАРТ 1941.

У вароши узнемиреност. Свани је против незаситљивог Хи­

тлера ... Разне вести о пуним и пломбираним вагонима с оружјем
и муницијом из Немачне за Бугарсну ... Зар им није доста Чехо­
словачке, Пољсне, Француске, већ и Бугарсну хоће? То сутра и
нашу земљу очекује ... Сви осећамо да ћемо бити против свега
онога што буде решено од наших надлежних у норист Хитлера.

На једном од последњих зборова у Гарди, ненако пред 25.

март 1941, жива дискусија пре доласна номанданта Гарде ...
Нисмо били ни приметили да се међу нама налази командант
3. батаљона потпуновнин Стојан Здравновић. И он је аплаузом
поздравио речи поручнина Живомира Николића: "Нећу Швабу
да доченам нао Бугари, већ ћу у шуму ... " Здравковић је био
веома цењен од нас младих официра, па нас је његов аплауз
одушевио У другом нрају сале, окружен већом групом официра,
командант 1. батаљона мајор Живан Кнежевић говорио је нешто
живо. Пришао сам и чуо ове његове речи: "Немојте да губите из
вида да је ситуација тешва. Немци су у Бугарсној, а Италијани
у Албанији. Ано уђу у Грчну, ми смо готови. Много се изгубило
у времену. Ипак ситуација није безнадежна. Отаџбина се мора
бранити."
Милошевић Славно, поручник, водник 8. чете
2. батаљона Пешадијсног пуна Краљеве гарде.
(Извештај необјављен.)

- У пролеће 1941. нада се већ видело да је Хитлер заонру­

жио нашу земљу са свих страна. осећало се неспокојство нод
целог народа, а нарочито у војсци ... Почетном марта, нада се
у Београду увелико говорило о приступању Југославије Тројном
пакту, и када су жене почеле да пљују и грде официре по бео­
градским трамвајима и улицама, сви ми који смо били по трупним
јединицама осећали смо да нешто треба да урадимо. Требало
је спасти част и понос нашег народа.

Тих дана, обилазећи наставу нод војника, много сам разми­

шљао шта би требало учинити да се земља спасе. Нако сам био
у истом логору са мајором Данилом Зобеницом, а при томе смо
били обојица номанданти батаљона борних кола, то смо нао
добри пријатељи и другови могли један другоме отворено да
износимо своја мишљења и гледишта. Били смо обојица једноду­
шни у томе да се нешто мора учинити. Требало је само наћи
некога ко ће то све да покрене.
СТАЊЕ ДУХОВА 149

Разговарајући са официрима 2. и 18. пешадијског пуна, 2.

артиљеријског пуна. Аутомобилског пуна Министарства војске
и морнарице, 1 пешадијсне подофицирске школе, запазио сам
да је нод свих постојала жеља и одлука да се што пре нешто
предузме, да се спасе част наше земље.

Ја лично био сам решен на свану жртву...

У понедељак 24. марта дошао је нод мене оно 1О часова
потпоручник Светислав Панић, водник Пешадијског пуна Нра­
љеве гарде. Нашао ме је у кругу гаража мога батаљона. Рекао
ми Је да долази по наређењу свога номанданта батаљона мајора
Живана Кнежевића. Том приликом предао ми је кратко писамце:
"Драги Нуме, Саслушај потпоручника Панића. Поздравља те
твој нум-Жина".
Потпоручник Панић био је мој питомац док сам био са слу­
жбом у Војној академији, и добро ме је познавао. Због тога се
није устручавао да ми изложи циљ свога доласка ... Што ми је
том приликом рекао, била је и моја жеља, и ја сам се потпуно
сложио. Знао сам да тај посао не може нино други обавити. То
мора да изврши војска. То је уосталом и њена дужност.
Мајора Ннежевића познавао сам више од десет година, а
најбоље смо се спријатељили за време мог службовања у Војној
академији. Били смо заједно помоћници нод ондашњег потпу­
ковника Влајка О. Јевтића. Над сам се женио, Жина ми је био
ручни девер. На тај начин смо се и ородили и постали још бољи
пријатељи. Ово ненолино редана наводим да бих показао да сам
добро познавао мајора Кнежевића и знао његову вредност.
. . . Оставио сам Панића да ме nричена, а ја одох нод мајора
Зобенице да о тој ствари говорим. Нађох га у његовој нанцела­
рији. Пошто га позвах да изађемо напоље, изложих му ствар
без устезања. Нисам се преварио. Зобеница је прихватио мој
предлог одмах. Позвах потnоручнина Панића и предложих да
одмах одемо нод Жике, да о свему детаљније поразговарамо.
Седосмо у његова нола и кренусмо у Палилулску насарну. Над
смо тамо дошли, рекоше нам да номандант Гарде врши преглед,
те се морадосмо вратити.

Оно петнаест часова дошли смо поново у Палилулску на­

сарну. Нашли смо Жику у његовој канцеларији. Одмах нам је
изложио детаљно план удара, а посебно наше задатке. Скице
и наређења за извршење добићемо накнадно, када буде утврђен
дан извршења. До тога времена требало је да изведемо у својим
150 27 МАРТ 1941.

јединицама све припреме. Извршити попуну муниције и снабдети

се довољним ноличинама погонсног материјала. Предузети све
потребне мере да се тајност одржи. То су били углавном наши
послови тих дана. Нано смо ренли, тано смо и урадили.
Миwић Станимир, номандант 1. батаљона
борних нола. (Извештај необјављен.)
- Све до на ненолино дана пред потписивање Панта са
Немачном, међу војницима и официрима је владало уверење
да се Пакт неће потписати. Свани дан је пролазио у ишчекива­
њу. Настава је извођена редовно, али људство нао да није било
присутно. Јер свачије су се мисли биле свеле на једно: "Да ли
ћемо се осрамотити? " На питања војнина и подофицира, офи­
цири су одговарали негативно, али се у њиховим очима огледала
неизвесност. За време наређене строге приправности нервоза
достиже врхунац. Постављају се питања против нога смо у при­
правности и чују се изјаве међу млађим официрима и подофи­
цирима да у случају да се Пант потпише, а становништво побуни
против Владе, ниједан метан неће бити испаљен .
Вест о потписивању Панта пренинула је то стање напетости
и ишченивања. Сада се је знало на чему смо. Војници нам при­
лазе нао да траже одговор од нас официра, нао да смо и ми
нриви што је тано урађено. Једини одговор ноји им дајемо са
одлучном сигурношћу, јесте да овано остати неће . Осећа се да
се нешто спрема, да је атмосфера наелентрисана и да ће најма­
њи блесан бити прихваћен од свију и претворен у олују, ноја ће
збрисати издајнине.
Нинновић Слободан, артиљеријсни потпоручнин,
воднин Артиљеријсног пуна Нраљеве гарде.
(Извештај необјављен.)
Почетном марта, над се живо почело говорити по Бео­
граду о приступању Југославије Тројном панту, мајор Ннежевић
ми је ренао у једном разговору: "Ано Влада приступи Тројном
панту, збрисаћемо је за двадесет четири сата. Народ то не може
допустити, а војсна ће извршити своју дужност према народу".
Говорио ми је тада о образовању народне Вл аде и збацивању
Намесништва.
На све примедбе наших познанина о Панту, био сам миран,
јер сам знао да се то неће допустити. Говорили су ми често при­
јатељи: "Наша Влада води циганску политину. Продаће нас". У
додиру са малим светом по вароши, радницима, занатлијама.
СТАЊЕ ДУХОВА 151

трговцима, чиновницима, официрима, осећало се да сви мисле:

да је боље рат него приступање Панту са Немачном ... Нарочито
Јано огорчење било је међу сељацима у онолини Београда, где
смо сванодневно изводили обуну и били у додиру с њима ...
После једног предавања мајора Ннежевића, оно нас офи­
цира онупиле су се мале групе војника. Постављали су разна
питања. Сви су с презиром говорили о приступању Панту и грди­
ли Владу отворено. Једино официри Хрвати били су ћутљиви и
очигледно се слагали са приступањем Панту, јер су то желели
хрватсни министри у Влади.

Панић Светислав, потпоручник, воднин у 1.

батаљону Пешадијског пуна Нраљеве гарде.
(Извештај необјављен.)

- На Славији сам, 22. марта, дознао од потпуновнина [Сто­

јана] Здравновића: да ће се пант потписати са Хитлером и да
ће нас он заувен одвојити од наших традиционалних западних
савезника; да наше водеће војне личности то не могу да допу­
сте; да треба уклонити Цветновића и довести Владу ноја ће да
следује народним осећањима. Ренао сам му да је све то сада
доцкан. На то ми је потпуковник Здравковић рекао: да има
људи који су све планирали израније, да није доцкан. Упитао
сам који су то људи. Он ми је рекао да их ни он тачно не зна,
али зна да се нешто нува ...
Увече 26. марта, у шетњи по нругу Гардијсног пуна и у њего­
во} канцеларији, рекао ми је ово:
"Ти си видео нано је народ примио потписивање овога Панта.
Жене су нас по Београду нападале, нарочито нас официре".
Говорио је у томе смислу. Затим ме упита:
"Да ли би пристао да се прикључиш групи људи ноја ће да
обори Пакт?"
Одговорио сам одмах:
"Д а.1"

Тада ми је он ренао:
"Буди спреман. Можда ћемо ноћас, можда сутра. Одабрани
официри ће да униште овај Пант. Важно је да се све изведе
без нрви. Ти си начелник штаба Пешадијсне бригаде у Дунав­
ској дивизији, na држи 2. и 18. пун, а и онај у Раљи. Ано нас ти
пукови помогну, нао што ће остале јединице у гарнизону, ствар
је сигурна... "
152 27. МАРТ 1941.

Упитао сам потпуковника Здравковића, шта ћу да радим

ано ме нено буде ометао у раду, па не могу да извршим наре­
ђење.
Потпуковник ми је хладно одговорио:
"Употреби све, и пуцај!"
Испратио ме је до напије. Пољубисмо се и растасмо.
Перишић Аленсандар, капетан 1класе, начелник
штаба Пешадијске бригаде Дунавске дивизије.
(Извештај необјављен.}

- У новембру 1940. ступио сам на школовање на Вишу

школу Војне академије. Било нас је 74 слушаоца ... Једна јасна
и недвосмислена мисао је била међу нама : да тадашња Влада
Цветновић-Мачен води земљу на Носово . Моја је жеља била да
се у мишљењима изједначим са мојим класним друговима, па
да сви заједнички почнемо да радимо у класи Више школе на
прибирању официра за дани моменат ...
Због настале опште ситуације, на дан 12. марта 1941 . на
Вишој шнол и престала су предавања ... Ја сам био одређен на
службу у Ђенералштабно одељење . Организацијсни отсек, у
Министарству војсне и морнарице.
Међу гардијским официрима (сада на служби у Министар­
ству војске и Главном ђенералштабу} успоставио сам везу и
често смо се виђали о купљајући се оно пеш. мајора Војислава
Пантелића ... Ми смо сви били једнодушни у погледу тога да
нећемо поћи путем Чехословачке и да се нећемо без отпора
предати било номе . ..
На дан 17. ма рта 1941 . оно 1О часова дошао је нод мене
у канцеларију ђшт. пуков ник Драгољуб-Дража Михаиловић ...
Били смо врло добри пријатељи .. . На растанку ми рече: "Ма
шта се десило , ми никада са Немцима нећемо ићи. Запамтите
да се данас бори једино Енглеска са Немцима. Енглези су у
својој историји увен губили битне, али су последњу битну добили,
и она се увек звала Победа. Они ће и у овоме рату победити.
Наш је пут јасан - са Енглезима заједно до наше коначне победе.
На дан 25. марта 1941. потписан је пристанак и Југославија
срамно примила Тројни пант.
Петровић Михаило, арт. капетан 1 класе,
на служби у Министарству војске и морнарице .
(Извештај необјављен.}
СТАЊЕ ДУХОВА 153

- Оно 20. марта дошао је нод мене артиљеријсно-технични

мајор Хранислав Васовић и ренао ми да су у тону припреме да
се обори Влада, да би се спречило да и Југославија постане
сателит Хитлеров. Рекао ми је да је и он ступио у организацију
преко мајора Живана Кнежевића и да је већ и мене ангажовао
за исти задатан: отворити главни улаз на Министарству војсне
и морнарице на углу Немањине и Милоша Великог, над мајор
Ннежевић буде стигао са Гардом.
Дао сам одмах свој пристанан и остало је да и ја лично одем
до Жине на разговор и детаљније се споразумемо. Договорили
смо се да у организацију уведемо нашег друга артиљеријско­
техничног мајора Косту Перића, а ја сам желео да Жина ступи
у везу са мајором Данилом Зобеницом, јер нам нао номандант
батаљона борних нола може учинити велине услуге.
После два дана отишао сам нод мајора Ннежевића у Пали­
лулску касарну Краљеве гарде. Тражио сам обавештења: да ли
су предузете мере тајности, да нас немачка сила не спречи у
извршењу нашега плана; да ли су извршена осиrурања граница,

нарочито према Бугарској; да ли су вођи организације начисто

с тим да ће то бити наш улазан у рат. да бисмо ступили у везу
са Енглезима : да ли је регулисано питање монархије, јер обара­
ње Владе мора довести до обарања ннеза Павла, итд. Речено
ми је да имам пуно поверење у људе ноји су на челу организа·
ције, јер су то паметни и искусни људи, а ми имамо да извршимо
наш задатак. Састанну је био присутан и мајор Данило Зобеница .

Поnовм1i Драrољуб, артиљеријсно-технични мајор,

на служби у Министарству војске и морнарице.
(Извештај необјављен.)

- Стање у ноје је доведена земља издајничким радом одго­

ворних чинилаца изазвало је нод свих родољуба забринутост и
потиштеност .. .
Са ђенералштабним мајором Душаном Бабићем врло често
сам се састајао и увен смо говорили о истој теми. тј. о срамоти
у нојој се налазимо и ноја ће нам тен бити нанета. Рекао сам да
питање наше опште части мора бити часно решено...
Почетном марта ренао ми је [мајор Бабић] да се спремим.
јер да можда није далеко дан нада ће доћи обрачун са онима
који унаљаше светлу и дотада ничим окаљану националну част.
Тада сам га упитао да ли међу официрима нојима је Бог доделио
154 27. МАРТ 1941.

ту велину улогу има неног од мојих нласних другова. Он ми је

одговорио да се ту налази Жина [Ннежевић]. Ово је за мене
било довољно да без инанвог даљег премишљања поновим своју
ранију решеност : да у историјсном часу ставим 2. артиљеријсни
пун под своју номанду и допринесем снромним учешћем да Ср­
бија, Династија и историјсни славна српсна војсна добију најбо­
љу сатисфанцију ...

Психоза ноја је владала свуда и на сваном месту. позната

је. Потиштеност, снршеност, апатичност, презирање, - али стра­
ха од смрти, или страха од Немаца, није било. Оченивало се
"нешто". Сви су то оченивали. Радило се на ненолино места. Са
више или мање организованости. Свуда је био исти циљ. Спасти
част, па манар умрети.

Рожђаловсни Властимир, артиљеријсни мајор,

• 1
командант дивизиона у 2. артиљеријсном пуну .
(Глас нанадсних Срба, 15. јануар 1948.)

- Опнољавање наше земље од стране Немаца створило је

забрињавајућу психозу нано нод народа, тано и нод војске ...
О неном панту наш човен није хтео ни да чује. Највећи процент
официра био је против Панта. То над кажем, мислим на млађе
официре. Када се то могло запазити? Онда ttaд је од наших са
највећег места наређено да сви официри Београдсног гарнизона
морају доћи на nриназивање филма о немачној армији у Офи­
цирсном дому. Зашто је то било сервирано нама? Нао nоуна или
пропаганда? Циљ прост: поназати будућим вођима југословен­
сног народа немачку силу и импресионирати их, нао и убити
дух и самопоуздање. Сећам се врло добро диснусије у холу
Официрског дома за време паузе. Борићемо се уз помоћ наших
савез нина , па манар још једном доживели Албанију.

Било је разних номбинација и предлога у случају чињења

нених нонцесија Немцима. Дезертирање у шуму, или Грчиа . Моја
група - напетани Тошновић, Ђурић, Перовић, поручнин Нинолић,
Денић , Голубовић , Димитријевић и Ћерамилац - били смо за
бежање у Грч ну. Због тога смо долазили у везу с нашим нласним
друговима ваздухопловцима и испитивали могућности за оства­
рење нашег плана ... Они су били спремни да нам помогну. Но
све се оставило да се саченају догађаји, односно да Пант буде
потписан.
СТАЊЕ ДУХОВА 155

Решили смо да се неном од старијих обратимо за савет и

мишљење. Био је проблем номе. Најзад је пао избор на потпу­
ковника Стојана Здравковића. Деветог марта отишао сам пре
подне нод њега. Био сам убеђен да ће ме разумети ... Без ика­
квог околишења изнео сам мишљење нас млађих о ситуацији у
нојој смо се налазили. Он, као и увен оптимистични расположен,
рекао је да се слаже с нама и да њега исте бриге море. Рекао
ми је да ће ме позвати накнадно и дати ноннретна обавештења.
Сутрадан ме је позвао у своју канцеларију. "Чедомире, за оно
што смо јуче разговарали биће све у реду. Ради се... На челу
организације налазе се ђенерал Симовић, мајор Кнежевић, Сло·
бодан Јовановић са Српским клубом, и још други"... После ве­
чере, у стану поручника Голубовића. обавестио сам другове о
разговору са потпуковником Здравковићем ."

Рочкомановић Чедомир, пеш. поручник, водник

Вода за везу, у Пешадијском пуну Краљеве гарде.
(Извештај необјављен.)

- Са службом налазио сам се у то време у 1. одсеку Сао­

браћајног одељења Г11а13ног ђенералштаба. Вести о предстојећем
приступању Југославије Тројном пакту ноје су кружиле и ноје
су наишле у народу на неодобравање и осуђивање, дале су ми
повода да размишљам о тешким последицама ноје би наступиле
за наш народ после Панта са Немачком. Отпор против оваквог
споразума са Силама Осовине , за који је било очигледно да
з начи срамотно потчињавање нашег народа немачким интере­

сима и лишење његове слободе, постајао је у мени сваког дана

већи .
Нада су нагађања постала стварност и нада је Пакт са Не­
мачком заиста потписан , одлука постала је чврста : настојати и
радити да се онемогући провађање у дело овог споразума , ноји
би значио за наш народ срамотну пропаст. Одлучио сам да по­
могнем сваку акцију која би ишла за тим циљем.

Са ненолино официра другова из 1. одсека разговарао сам

често о насталој ситуацији и последицама приступања наше
државе Тројном пакту. Сви смо били истог мишљења. То су били:
ђенералштабни мајор Ђорђе Станојловић, мајор Радоје Алексић,
ђенералштабни капетан 1 класе Славко Андре . Често је учество­
вао у овим разговорима и наш шеф ђенералштабни потпуковнин
156 27. МАРТ 1941.

Живојин Радојичић, који је делио са нама исто мишљење у по­

гледу значења склопљеног Панта.
Од наше групе официра ђенералштабни мајор Ђорђе Станој­
ловић ступио је у везу са вођама покрета који је имао за циљ
државни удар.

Сансида Јосип , капетан корвете

на служби у Главном ђенералштабу.
(Глас канадских Срба, 25. март 1948.)

- Народ је био огорчен. Нерасположење се нарочито запа­

жало међу официрима ... Одласком наше делегације да потпише
Пакт нерасположење је достигло врхунац. Јавно се траж ило да
се Влада обори, макар и по цену рата . Међу официрима Пешадиј­
ског пуна Нраљеве гарде дискутовало се отворено и изражавана
су мишљења против Владе, јер се веровало да је то и на штету
самога Краља. На Дедињу је био најактивнији потпуков ни к Сто­
јан Здравковић. командант Трећег батаљона.
После потписа Панта, он ме је упитао шта ја мислим о овој
одлуци наше Владе. Одговорио сам му да би Владу требало обо­
рити и довести нову , апсолутно противнемачну, јер нам ова Влада
шкоди угледу нод наших Савезника, а нарочито убија углед Кра­
љу. Потпуковник Здравковић је додао да би се то могло извести,
само над би имало ненолино официра нао ја. Нисам мислио да
је он врбовао помоћнике за тај историјск и дан .

Стаменковић Мирољуб, капетан 1класе, командир

7. чете 2. батаљона Пешадијског пуна Краљеве гарде.
(Извештај необј ављен.)

- Месеца марта осећање увређене части достигло је врху­

нац, а помисао да ће наша држава прићи Тројном панту ... била
је равна осећању националне трагедије , и без наде да чак и
далена будућност може то поправити. То су мислили сви они са
којима сам имао прилику разговарати ...
Све до 16. марта разговор међу млађим официрима био је
нано би се могл а ситуација поправити, али начелно расправља­
јући. Отада није више било могуће само се на томе задржати,
требало је конкретније радити. Тога дана разговарао сам са
напетаном [Миливојем] Ђурићем, командиром 12. чете, 3. бата­
љона Пешадијског пуна Краљеве гарде , и сагласили смо се да
сами понудимо услуге своје и својих чета ономе старешини за
нога смо уверени да је противан противдржав1юм раду Владе.
СТАЊЕ ДУХОВА 157

да би се сачувала част и вратило изгубљено поверење народа

у војс ну. Још раније запажено је мишљење номанданта 1. бата­
љона мајора Кнежевића о нашој спољној ситуацији и располо­
жење према нривцима наји су нам створили танву ситуацију. То
се могло запазити уненолино прилином решавања задатана и у
разговору са официрима, који су се случајеви међу официрима
препричавали, тано да се могло занључити да би он био у стању
нешто у том смислу учинити. или баш на тај начин врши припрему
нод официра. Сваном приликом нада је нено дознао ма шта у
вези са гледиштем г Мајора, препричавано је у ужем нругу
једномишљенина и он је био означен од свих нас да нас може
повести .

Још пре него што понудимо своје услуге, требало је претход­

но тачно утврдити ноји би официри били сигурни по јединицама.
Капетан Ђурић имао је да разговара са официрима З. батаљона
и специјалних јединица, а ја са официрима 2. батаљона, у номе
сам био командир 5. чете, и 4. батаљона, у номе сам раније био
воднин. Резултат је био одличан, јер је из сване чете било бар
по два официра поверљива и решена на све, па и у оним четама
чије номандире нисмо могли консултовати били су сигурни водни
официри, тако да су све чете на Дедињу могле бити изведене
за извршење задатка.

Једнога дана , између официрских часова, у учионици, неко­

лико млађих официра, ченајући још одраније, уграбили су прили­
ну и питали су мајора Ннежевића о нашем спољнополитичном
положају. Пред присутним официрима он се отворено изразио
против тадашње спољне политике и означио нашег будућег не­
пријатеља речима: "Југославија се напада заокружавањем преко
Солуна", тврдећи да и по цену рата морамо бранити своју неза­
висност и интересе. Он је овим путем улио наду нод млађих
официра, ноји су још раније, нано сам већ навео, једино од њега
оченивали да ће предузети нешто што би спасло нашу част и
слободу. На овом часу нисам био, али су ми официри са ној има
сам поближе стајао пожурили да јаве о овом разговору. и то
њих неколицина. Данле, поверење у г. Мајора било је већ одра·
није, а сада је отворио наде и сви ми који смо се сматрали пони­
женим националним радом Владе били смо уненолино умирени,
верујући да после ових речи морају доћи и дела, и спремни да
понудимо своје услуге г. Мајору без резерве.
158 27. МАРТ 1941 .

Напетан Ћурић и ја решили смо да што пре, погодним путем,

са својим четама понудимо му своје услуге. Ово нам је изгле­
дало најпогодније да учинимо прено потпуновнина Здравновића.
номанданта 3. батаљона, да он разговара са г. Мајором ... Разуме
се, ишли смо са извесном подлогом, а то је наведено држање г.
Мајора у учионици и добро познанство његово са потпуновни­
ном Здравновићем, запажено прилином обраде и извођења тан­
тичних задатана. У случају да он то одбије. били смо решени
да везу са г. Мајором ухватимо лично иано нас није боље позна­
вао. Ћурић је отишао нод г. Потпуковнина, донле сам га ја у
друштву поручника Живомира Нинолића и Миодрага Поповића
ченао у својој нанцеларији . После четврт сата се вратио : г. Пот­
пуковнин није му ништа ноннретно ренао , али му је у увијеној
форми дао на знање да нам саопшти да будемо стрпљиви и да
ченамо . Тако се могло занључити да се нешто ради у том смислу .

Још пре разговора са потпуновнином Здравновићем, једнога

дана у Гардијсном дому, напетан Ћурић и ја били смо у друштву
ноњичког напетана Властимира Ђорђевића , и нао увек тема је
била тај фамозни Пант. Сви смо били једномишљеници, и том
прилином је капетан Ђорђевић у разговору казао да су у њего­
вом пуку [Коњична бригада Краљеве rарде] сви млађи официри
против рада Владе у спољној политици и прилажења Пакту, и да
у томе смислу постој и " ћелија" , где ће се официри по потреби
и занлети . Овом прилином напоменуо је да су још нене јединице
Београдсног гарнизон а организоване и решене да, ако им се
створи прилина , ступе у дејство. Ноје су јединице, и од нога
организоване, није знао рећи; али је можда говорио у циљу да
би и нас морално ојачао за даље.

Истога дана нада је са nотпуновником Здравковићем разго­

варао капетан Ђурић , срео сам се и ја са њим. Он ме је зауста­
вио и питао смешећи се:
"Је ли, комито. о ч ему сада размишљаш?"

На ово сам му одговорио "да размишљам баш о томе шта

би било потребно да сада будем комита, и да ми ту прилину
може он створити". У даљем разговору, овога nута, ренао ми је.
као и капетану Ђурићу, да сви наји то желе нена стрпљиво и
опрезно чекају , и да ће се потребно предузети. На моје нава­
љивање, ко на томе ради и да ли је већ предузето оно што му
ј е предложио напетан Ђурић. ренао ми је да на томе ради мајор
СТАЊЕ ДУХОВА 159

Ннежевић Живан и, нано је од њега обавештен, ствар је у рунама

популарних људи и у војсци и у народу...
Нарочито од тада, без обзира на распоред рада, сви упућени
у ствар споразумно држали смо часове из моралне наставе. уна­
зујући на славне примере наше прошлости и на дужност ноја
нам је историјом и аманетом наших старих одређена. Поводом
сноро отворених предавања ... до 26. марта јавило ми се из чете
на рапорт двадесет седам наплара и редова, молећи да их по
њиховој жељи предложим за превод у Четнине, наводећи да ће
се на тај начин боље одужити Отаџбини, јер им се пружа при­
лина ланша да са оружјем оду у шуму и раде по свом нахођењу.
Многи су отворено говорили да ће из чете са оружјем побећи
у шуму, јер неће дозволити да немоћно гледају по земљи недела
непријатеља ноје су довели жалосни управљачи.

Тошковић Велимир, напетан 11 нласе, командир 5. чете

2. батаљона Пешадијсног пуна Краљеве гарде.
(Извештај необјављен.)

• • •
Немогуће се догодило. Тројни пакт је потписан. Злочин је
извршен. Црни дан: 25. март.
Ко та два дана, између потписа Панта и државног удара,
није живео у Београду, или у номе било српсном насељу, тај не
може да замисли атмосферу ноја је владала. Први је утисан био
запрепашћење. Свет је занемео. Осећању потиштености није
било граница. Кад сам ујутру 25. марта изишао на улицу, тишина
је била чудна. нао на мору над је маина. Цео свет је знао шта
ће се одиграти у Бечу. Дан се дизао суморан и тежан. Официри
су пристизали у касарне погнуте главе. Сви смо се сматрали
осрамоћенима, и чинило нам се да ни ми нисмо без греха у
овоме што се догађа.
Међу војницима, у свим јединицама Београдсног гарнизона.
било је слично. Поручнин Славно Милошевић, воднин у једном
пешадијском батаљону на Дедињу, бележи у свом извештају
ово: "Строга приправност. Војници по собама. Ми обилазимо.
Ретко но говори. Сви заједно личимо на породицу нојој је умро
нено од укућана." У чети напетана Велимира Тошновића, на Де­
дињу, исто: "Врхунац разочарења у Владу био је дан потписи­
вања Панта. Све је нлонуло. Све било поражено. Гледао сам
160 27. МАРТ 1941.

нано подофицири пролазе поред официра не поздрављајући их

и не гледајући , а официри, ваљда схватајући их, не праве пита­
ње од тога." Ја сам то пре подне, нао обично, прошао нроз све
просторије своје насарне. Војници су стајали утучени , полегло
жито после туче. Била је жалост гледати их. Свуда сам гласно
називао Бога, трудећи се да своме гласу дам што више поузда­
ња , а лицу што више ведрине. Потапшао сам ненолино војнина
по образу : "Шта си се покуњио , јуначе? Мора све бити добро
на нрају. Дигни главу и веруј!" Потпоручнин Панић овако је опи­
сао стање у моме батаљону, кад су ванредна издања новина
објавила вест о приступању П а нту: "У касарни је све одједном
клонуло, иако до јуче врло борбени. .. Ја лично, када сам чуо
глас Цветковићев, посумњао сам у све припреме које се врше .
Мислио сам да је све пропало , да поправке нема. Посумњах чак
за тренутан у успех удара .. . На улици је било још горе . Нисам
смео никога да зауставим . Гледали су нас са презрењем ... Нисам
смео да гледам ни лево ни десно, већ сам тано журио као да
ме нено гони".
Ту се тренутно није дало учинити ништа. Душа целог једног
народа преживљавала је дубону трагедију . У предосећању не­
срећа ноје су сад биле на путу, свак се nовунао у себе и ~ао
да је туговао над рушевинама. У подне сам нод своје куће саслу­
шао пренос белведерсне церемоније. Глас Цветновићев ... Моја
супруга плаче , тражи да затворим радио, "да не слуша ове издај­
нине". Диже руне увис , нао да нуне: " Страшно! Куд ће им душа!"
Али је после првих часова ошамућености почео да се ваља, и
тутњи, и расте , талас гнева. Ванредна издања дневних листова о
потписивању Тројног пакта била су брзо у свачијим рукама. Омла­
дина је прва букнула. Почеле су се образовати гомилице које
су, идући кроз улице и нарастајући наочиглед као лавина , викале
у очајању сада већ и сторијске крилатице "Боље рат него Пакт!
Боље гроб него роб! " У дворишту једне од београдских гимна­
зија ђаци су свечано спалили хрпу примерака ванредног издања
листова, сиандирајуliи "Боље рат него Пакт! Боље гроб него роб! "
док су пламенови уништавали оно што им се чинило видљивим

знаном срама , и кличући: ··доле Немачиа! Живела Југославија!"

Један младић урлао је , изгубљен од очајања: "Како смеју петна­
ест мангупа да срамоте целу земљу?" Ђаци су одбили да иду
на предавања над их је звоно позвало. Исто се десило и по оста­
лим шналама . Министа рство просвете наредило је тад да се на-
СТАЊЕ ДУХОВА 161

става обустави у Београду за три дана. Грађани, ноји су полагали

све наде у војсну, и веровали да ће она бити у стању да спречи
приступање Тројном панту, сад после потписа изгубили су тре­
нутно веру и у њу, почели се онретати противу ње. На много
места било је случајева где су ружили официре на улици, доба­
цујући да им треба одузети сабље и припасати нецеље. Мога
номандира напетана Божидара Бабунсног испљувале су нене
жене и девојне у трамвају којим се возио. Други официри питани
су с подсмехом: "Где су вам преслице?" Напетан Лазар Јанић.
номандир једне митраљеске чете на Дедињу, пише у свом изве­
штају: "Када је Пант потписан, народ је пљувао за мојим водним
официрима, наји су силазили у варош. и називао их издајницима."
Мени лично тога уторника десило се ово. Ушао сам у трамвај
и сео. Један раднин према мени раширио је ванредно издање
неног листа. Говор Д. Цветновића био је на првој страни. Раднин
погледа у мене, љутит, нао да сам ја нривац, па ће гласно:
"Онога Циганина треба убити, а Главни ђенерал штаб спалити!"
Очи свих путнина уперише се на мене. Био сам у униформи
мајора Краљеве гарде. Ја се насмеших. и нлимнух дватрипут
главом у знан одобравања. Ни ја ни остали официри нисмо друн­
чије реаговали на сличне појаве, нао по договору. Народ је у
праву што се узбунио. По насарнама, подофицири су почели
отворено да псују Владу. Каплар 5. чете Пешадијсног пуна Нра­
љеве гарде Рабрен Вунсан питао је свога командира: "Господине
Капетане, видео сам друго издање "Политине". Изгледа ми да смо
приступили Тројном панту. Значи да смо изгубили независност.
Зар ми војници морамо само јести и спавати?"
Наnлар Рабрен Вунсан верно је протумачио што су се питали
сви Срби у војсци. Јавила се сноро у свих истовремено воља да
се антивно реагује на нени начин. Узимао је силног маха покрет
за одметањем у шуму, или за пребацивањем у Грчну. да се тамо
брани слобода и своје отаџбине, или за одрицањем nонорности
старешинама ноје би понушале да оружје војске употребе против
народа, или за атентатима на највише носиоце власти, и на крају
за обарањем Владе и Намесништва. Наводимо о томе неколико
примера.

Командант 6. ваздухопловног пуна за борбу, потпуковнин

Божидар Костић, који се са својим авионима налазио педесетак
километара северно од Београда, ована излаже своје утиске о
25. марту:
162 27. МАРТ 1941 .

- Седели смо још оно стола у трnезарији, оченујући говор

тадашњег nредседнина Владе ...
У просторији је владала тешна атмосфера. Видело се и осе­
ћало на свим лицима присутних да су били необично узбуђени.
Говор Драгише Цветковића био је говор изгубљеног човека!
На нас је већ почетак његовог говора ужасно дејствовао. Осе­
ћали смо сви да се нешто веома крупно дешава .. .
По завршеном говору , остали смо у немом ћутању ненолино
минута , а изгледало је читава вечност! ... Осећали смо сви да се
налазимо на историјској прекретници . После дужег ћутања .
отпочели смо да говоримо о нашем положају. Сви смо се слагали
у једноме, да је ово обешчашћење наше земље. Говорили смо о
томе шта да се даље ради. Имао сам утисан да би се и са нама
могло десити нешто слично нао са Чехословачном. Чињеница да
сам се са пуном налазио ван мирнодопсног аеродрома, тј . ван
Београда, умиривала ме је. Са наших ратних летелишта Нрушедол
и Велини Радинци ланше ћемо моћи узлетети пут Грчке , за случај
да Хитлер и на нас изврши препад... Убрзо сам увидео да су
моји официри независно од мене били дошли танође на ову идеју
напуштања земље и одласка у Грчку ради борбе против Немаца.
Са пуно темперамента заступао је поручнин [Милан] Стоја·
новић гледиште да већ сутрадан треба одлетети у Грчу. И други
официри сагласили су се са овим ...
Одговорио сам им , да се ја nотпуно слажем са њима, али
мислим да ми треба дати времена да изведем ово у потпуности,
и то тако да са собом поведем no могућству целонупни летећи
део Пуна, а не само евентуално летаче штаба Пука. Ноћ 25./ 26.
nровео сам без сна . Размишљао сам о разним могућностима ноје
би се могле десити."2
Арт. потпуновнин Ради воје Лучић, начелнин штаба Против­
авионсне одбране, описује следећу сцену, симптоматичну за
опште стање духова:

- После Цветновићевг потписивања Пакта о приступању

Осовини, командант Противавионске одбране (ПАО), дивизијсни
ђенерал Душан Радовановић, био је позван нод министра војене
и морнарице. Одмах затим хитно су nозвани команданти ваздухо­
пловних зона на нонференцију у штаб ПАО (nуновнин Мирно Бо­
гићевић, потпуновници Бранио Томиншен, Еуген Нурелец, Рому­
алд Манола и Данило Трампуш) са начелником штаба ПАО (пот­
nуновнин Радивоје Лучић ) и шефовима одсека (nотпуновници
СТАЊЕ ДУХОВА 163

Савић, Брајновић, мајор Момчило Стевановић и други). Помоћ­

н11н номанданта ПАО пуновнин Ђуро Драгићевић био је такође
присутан.

На тој нонференцији, ноја је одржана 26. марта, Коман­

дант је снренуо пажњу 11а негодовање у војсци и ван ове због
Пакта , и покушао да објасни да је то "нужно зло", те да треба
да се приклони глава! Напоменуо је да су виши номанданти
снренули пажњу министру војске ђенералу Петру Пешићу на
оправдану узнемиреност духова, али да им је Министар дао сва
умирења у погледу будућности земље. Захтевао је да се одржи
дисциплина и има поверење у Врховно вођство.
Узео је реч командант ваздухопловне зоне Загреб потпу­
ковник Нурелец и изразио изненађење због претпоставке да се
може имати неповерење према Врховној управи . Сматра да
виши имају само да наређују. а нижи да извршују. и да се свако
мешање потчињених у та деликатна питања треба да сузбије у
корену. Подржан је био од Хрвата на нонференцији нраћим
примедбама.
Узео сам затим реч и ја, и настао да објасним узнемиреност
грађана у Београду. Страховања патриота за будућност земље и
њихову наду да ће војсна спасти ситуацију. Изнео сам случај
ноји ми се лично десио. када су ми се ученици гимназије на
улици потсмехнули што "носи сабљу, а не брани земљу", и за­
кључио : да се не сла~нем да се у ова~ю озбиљним животним
питањима мора гледати на ситуацију нроз безусловну дисципли­
ну, већ да је суштина, независност земље и оријентација на при­
родним савезницима, важнија од форме . У сваком случају, додао
сам , ако ми се нареди да употребим оружје ради угушења евен­
туалне побуне народа због Панта, танво наређење нећу извршити
и бићу уз народ За ове речи био сам жестоно нападнут од
стране потnуновнина Нурелца, а подржан јако од стране мајора
Момчила Стевановића. Номандант је имао схватање за мој став
и настојао је само да суноб заглади.з
У Артиљеријском пуну Нраљеве гарде, потписивање Тројног
панта пробудило је сва неповерења, убило свану веру у Владу и
највише старешине. Официри су били решени да се прикључе.
нао спасу, побунама ноје би се дигле против Владе и Панта. Ево
ј едног сведочанства:
- 25. марта по подне номандант Пука г. Димитрије Павло­
вић сазива збор официра , на номе нам наређује да сачувамо
164 27. МАРТ 1941.

хладнонрвност и да се чувамо пренагљивања. "Влада", изјављује

он, "зна шта ради. и Пант са Немачном је за нас најбоље и нај­
јевтиније решење." Издаје затим наређење да у случају нене по­
буне у вароши свани буде на своме месту и [наже] да је наш
главни задатан одбрана живота и части Њ. В. Нраља и Династије.
Том прилином се, иницијативом млађих официра, развија доста
жучна диснусија и истиче да сам Пант представља опасност и за
Династију, и да би евентуалне побуне, ноје би имале за циљ да
се отнаже Пант и смени Влада ноја га је потписала , биле једно­
душно прихваћене и од војсне и од народа и да би уствари зна­
чило спасавање части Краља и Народа.
26. март пролази у строгој приправности. Водници батерија
су заједно целога дана . Једини предмет разговора је Пакт. Сва1~и
од нас има своје идеј е нако би се проблем могао решити . Све
има нарантер неких малих завера . сви имају подједнаке жеље ,
сви подједнано мисле ; али је све то неповезано и осећа се да
је потребан нено који ће све те струје наналисати, дати им одре­
ђени тон и понушати да у дванаестом часу спасе угрожену част
и слободу Нраља и Отаџбине ."4

Влада и Намесништво уздали су се , поред војске. и у специ­

ј алну оданост жандармерије. Међутим, ни на њу нису могли више
да рачунају : она је осећ ала што и сав остали народ . То је постало
јасним још пре него што је Па нт стварно потписан. У уторник
пре подне 25. марта Управнин града Драгомир Дринчић одржао
је конференцију са свим а шефовима Управе града Београда и
командантом Жандарме ријског пуна. Било је укупно оно педесет
личности. Дринчић је саопштио да ће тога дана у Бечу бити пот­
писан Пакт са Немачном и Италијом. Изјавио је да од Владе има
наређење "да се сваки покушај демонстрација, које се спремају,
најенергичније угуши. Поступати. вели даље, строго са сваним,
па био он ђенерал или ма но! Истовремено је обавестио да ће
тих дана полицијски органи номандовати непосредно жа11дар­
мима, а не nрено њихових официра. Пуновнин Милош Павловић
устао је на то и протестовао. Рекао је да је "то узурпирање ње­
гових командантских права и гажење занона. те он такво наре­

ђење неће да изврши ". Настаје тајац. Управник Дринчић распу­

стио је конференцију , а од номанданта жандармерије телефоном
тражио одмах смену пуковника Павловића. Узалудан је остао
притисан који су сутрадан извршили на пуновнина Павловића
заједнички Управник града и номандант жандармерије. Тада је
СТАЊЕ ДУХОВА 165

донесена одлуна да се непослушни номандант Жандармеријског

пуна смени . (Смена је остала неизвршена, јер је предаја дужно­
сти остављена за сутрадан, 27. март.)5

Револуционарна расположења у војсци. од решености на

непонорност до жеље да се Влада обори, избила су на пуно места
у исти мах, у Београду и изван њега. Још пре потписивања Трој­
ног панта. на пример, било је више млађих официра на Припреми
за ђенералштабну струку, који су ишли, узбуђено, од једног
ђенерала до другог, и молили их да штогод предузму да се омете
савез са Хитлером. Над им је узалудност тих пренлињања постала
јасном, у њих се родила мисао о вршењу атентата на високе
војне личности и цивилне старешине, носиоце режима. У том
циљу долазио је нод мене слушалац Допу~1сног течаја Више
школе Војне академије пеш. капетан 11 класе Душан Милинић,
негде оно 15. марта. Молио ме је да њему и пријатељима по­
могнем. пошто немају трупа. Рекао сам му да обавести своје
другове, који су га чекали санулљени на неком састанку, да се
стрпе и не предузимају ништа у том правцу: атентати могу доћи
главе једном или двојици криваца, али неће битно изменити само
зло стање; припреме за заштиту државних и националних инте­

реса на добром су путу и у сигурним рунама; Гарда ће извршити

своју дужност, у правом часу. Напетан Миликић гледао ме је
испитивачки, и желео више појединости , "јер га нисам довољно
умирио". Одговорио сам му да му не могу рећи више него што
сам му већ поверио, и да буду спремни. Та група официра није
мировала. Неупућена у наше припреме , била је одлучна у својој
намери да на нени начин nонуша оборити постојеће стање. Мајор
Рожђаловсни, из 2. артиљеријског пуна у Београду, спомиње овај
догађај. који се збио увече 26. марта: "Нада сам полазио од
мајора Зобенице, видех у насарнском нругу артиљеријсног капе­
тана Миленка Масниновића, номандира 6. батерије, да нешто
поверљиво разговара са ђенералштабним приправником капета­
ном 11 класе Бранком Теодоровићем . Причекао сам мало, сакри­
вен у мраку. и над су се растали позвао сам себи напетана Ма­
сниковића. Био је силно узбуђен и признао ми је да га је капетан
Теодоровић увео у једну тајну организацију ноју су створили
петнаест до двадесет ђенералштабних приправника и да од њега
захтевају три батерије, јер желе да сруше Владу, пошто је иста
потписала Пакт са Немцима. Ја сам му рекао да се мало умири
166 27. МАРТ 1941.

и да ћу га доцније звати да о тој ствари мало опширније пораз­

говарамо."6
Потпуновнин Р. Лучић забележио је нано га је после описане
нонференције у Противавионсној одбрани (ПАО) позвао себи
ђенералштабни бригадни ђенерал Чедомир Шненић, начелник
штаба Територијалне ваздушне одбране. "Из његовог држања и
питања ноја ми је ставио, закључио сам да се нешто припрема
од неких виших војних кругова противу стања створеног Цветко­
вићевим пот писивањем Панта. Изледа да је хтео да се увери да
ли на мене може рачунати. Био је веома благонаклон према мени,
иана резервисан у погледу изражавања циља због нојега ме је
позвао. Имао сам утисак да је био обавештен о моме држању
на конференцији у Штабу ПАО . До цније сам у заробљеништву
сазнао да је имао намеру да организује анцију у истом циљу нао
што је извршена 27. марта. али је био nредухитрен догађајима
којима се прикључио" . Потпуновнин Лучић сасвим исправно изво­
ди из тога, и мноштва других знакова чију истинитост могу да
потврде сви ноји су тада живели у Југославији, "да је 27. март
био заиста израз народне воље и да се у томе смислу радило
на више страна потпуно независно. Он је, сем тога , био и неми­
нован, јер је стање духова било такво да није било силе ноја би
могла организовати примену Панта, па би се Немци умешали, и
земља би ипак била онупирана , али срамно по нас".7

Поред све повине грађана на официре у првим тренуцима,

народ је био свестан да до измене стања може доћи једино
интервенцијом војсне. Ту интервенцију Срби су не само желели,
већ су је и оченивали са извесношћу . Неприродни савез који је
закључен толико је био у опреци са нашом дотадашњом истори­
јом, и са схватањима народа, да га нино није могао да замисли
нао нешто трајно. Трој ни пакт еван је осећао нао личну срамоту,
ноје се ваља ослободити што пре. На то стање духова сваки од
нас наилазио је у својој породици и на улици у додиру с прија­
тељима , па чан и са незнанцима.

Сећам се, нао да се то сада дешава п реда мном, посете

мојој Мај ци и сестрама предвече 25. марта. У подне су и оне
слушале пренос , потом читале ванредна издања листова. Ваздух
у стану имао је нечега болног и затегнутог, као над ми је отац
лежао на самртном одру. Светлост је била тмола, те су предмети
тонули у полутами. Кандило је горело пред иконом нашег светог
Ђорђа, наји копљем убија аждају. Собом се ширио над тамјана.
СТАЊЕ ДУХОВА 167

Мати је тихо планала. Пришао сам јој руци. Она ме је пољубила

у образ. Затим су се њене очи зауставиле на мојима. "Зар нема
ниједног Аписа, сине, да поведе?" питала је она. Ни она ни моје
сестре нису знале ништа о нашим припремама за удар. Поумио
сам да нажем, али реч није прелазила прено усана. Сузе су ми
одједном наврле над сам помислио на патњу те жене, ноја ме
је родила и однеговала, ано у своме потхвату не успемо, па
уместо најстаријег и најмлађег сина она имадне за ноји дан пред
собом само два леша.

Сутрадан, на улици, зауставио ме Лена Топаловић, из Стра­

гара. Поткрај Првог светсног рата, нао дечко ноји се ишчаурио у
младића, одметнуо се с пушком и четовао против Шваба. Био
је вршњан мога брата професора. Ја сам га добро знао, јер смо
нао деца проводили лето заједно у Страгарима, завичају моје
Мајне. Нупали смо се и хватали рибу заједно у Клисури и Сре­
брници, нришом завијали и пушили свилицу од нунуруза, верали
се по онолним брдима и јаругама. Он је сад био у неној банци
чиновнин.

"Јеси ли Србин? Шта ради војсна?" пита ме Лена и гледа

право у очи.

"Јесам", одвраћам смешећи се. "Бојена ће извршити своју

дужност."

На томе смо се растали.

После једног сата, Лена се појавио у мојој насарни. Очи су

му светлеле.

"Ја одох у банну, размислих нешто о твојим речима, и ...

дођох да ти ставим свој живот на расположење. Ти ме знаш. Ја
сам спреман да пођем и погинем за Нраља и Отаџбину. Рачунај
на мене."

Говорио је неподигнутим, сноро тихим гласом, са застанци­

ма у нојима је савлађивао узбуђење.
Потапшао сам га по рамену.

"Јавићу ти, ано устреба. Буди миран, и ниноме ни речи. Све

ће бити добро."
168 27. МАРТ 1941.

Напомене:

1 Израз заго н или з ал ет за в ел и ки м, говорећи о српским особи·

нама, употребио је Адам Прибићевић у својој књижици Српе11и народни
проблем (Париз, 1948).
2. Божидар С. Ностић, "Два дана борбе у ваздуху за Београд", с. 30-31.
З. Р. Ј. Лучић: "Сећање на 27. март 1941'', Глас нанадсних Срба,23. и ЗО.
март 1950.
4. Слободан Нинковиli, потпоручник. Извештај необјављен.
5. Преме подацима потпуковника Натани ћа. Цитати су из његовог извештаја,
необјављеног.
6. В. Рожђаnовски: "27. март 1941", Глас канадских Срба, 22. јануар 1948.
7. Нао под з.
 Седми одељан

ОДЛУНА О УДАРУ

Идеја о уличним демонстрацијама. - Алиби ђенерала Симовића. -

Одлуна о удару: за 27. март, у 2 сата ујутру. - Проглас народу. -
Давање задатака официрима. - Поступак према непридобијеним
номандантима у Нраљевој гарди. - Наши додири с краљем Петром.
- Ннез Павле одлази из Београда. - План државног удара: Цен­
тар, Дедиње, Ауто-Номанда. Команда ваздухопловства. - Жандар·
меријске јединице. - Непријатно изненађење. "Издани смо\"

Од nонедеонина у подне 24. марта знао сам на ноје јединице

и на ноје старешине Београдског гарнизона могу да рачунам за
антивно учешће у вршењу преврата. У ноћи између понедеонина и
уторника, док је воз са министрима јурио ка Бечу преко бачких
равница, израдио сам војнички план удара скоро до најмањих
појединости. Завршне исправне, разуме се, уносио сам тано рећи
до последњег минута. јер је стално искрсавало понешто ново.
Придобијање борних кола улило ми је извесност у успех, те сам
с посебним задовољством урадио скицу за њихов распоред, и
предао је мајору Данилу Зобеници већ сутрадан по подне. У
среду јутро дао сам своме воднину поручнику Адему Нуртовићу
да из моје Опште снице извуче посебне скице за све старешине
понаособ. Куртовић је тај посао обавио брзо. Скице сам одмах
потписао пуним именом и раздао командирима. односно будућим
стварним командирима чета, да их умноже за сваког од својих
водних официра.
Међутим, две ствари стајале су стално нерешене: тачан дан
удара, и виђење професора Кнежевића са ђенералом Симовићем.
Ради тога сам се нашао са ђенералом Б. Мирковићем у два маха
у уторник 25. и двапут у среду 26. марта. Прво питање, нада да
ударимо, решено је 26. марта по подне. До састанка Симовић-Кне­
жевић дошло је тен у зору 27. марта, и тада се замало нису отво­
рили мучни заплети.

У уторник пре подне био сам оно 9 часова у Команди вазду·

хопловства. Обавестио сам Мирковића о борним колима, о пуно·
вима на Бањици, о плану извршења нано сам га замислио. Био је
задовољан. Ренао сам му да је нрајње време да се састану про·
170 27. МАРТ 1941.

фесор Ннежевић и ђенерал Симовић. То је требало да буде у току

протенле две недеље, али је одлагано из дана у дан из разних
разлога, и поред мојих сванодневних наваљивања. Симовића ни ја
сам нисам видео отнано смо отпочели припреме. Истакао сам да
ми је чудно што се држи у сенци и сад кад је удар на прагу. Али
више се одлагати не може. Треба сагласно утврдити тачан текст
прогласа, поступан о извођењу политичког плана, итд. Мирковић
је увиђао потребу за тим састанком, али му је очигледно било
непријатно да говори о том предмету. Приметио је да је Симовић
и тога дана страшно запослен, и да још увек има времена за то ;
главно је срушити издајнички режим, све друго је "колај работа".
Затражио сам затим да се одмах утврди: да удар има да се извр­
ши прве ноћи по повратну министара из Беча. Предвиђало се да
ће они бити натраг у тону сутрашњег дана. Тано би преврат имао
бити у ноћи 26./27. марта. Мирковић је био нерешљив , супротно
својој природи. Питао се да то није прерано , држао да је боље
померити на 27 Ј28. март; а у сваком случају желео је да се о
томе јо ш договори са Симовићем. Ја сам упорно заступао своје
гледиште: војска ће се расути, једни ће у Грч ну а други у планину,
настаће атентати, нереди , збрка, можда буна одоздо, са последи­
цама ноје је сад тешко сагледати. Није ли паметније да то преду­
предимо, да брзим војним ударом спречимо расуло? Ја ћу све
припреме водити тано, да сутрадан на ноћ будемо спремни за
полазан на задатке. Остало је неодлучено.

По подне сам био, нао обично, нод професора Ннежевића. И

он је био слушао пренос из Беча. Затенао сам га кано рашчишћава
фијоне и пали хартије. Саопштио ми је да Удружење резервних
официра и ратнина, с неким другим родољубивим организацијама,
хоће да приреди вели ке уличне демонстрације против Тројног
панта. Њему се чинило да нас то може увући у неприлике, а у
најмању руну је излишно. То поподне, по његовој жељи, молио
сам Мирковића да прено својих пријатеља утиче да се никакве
демонстрације не праве. У тим метежима неодговорне булументе
могу узети маха , полиција ће тражити од номанданта Београда да
јој се на расположење ставе трупе; није искључено да полете
наменице и плану револвери из руну намештених изазивача, а над
пуцњава почне нино не зна шта може да се изроди. Ђенерал Мир­
новић ми је одговорио да "треба мало пустити демонстрације,
јер Симовић мисли да би то било добро". У даљем расправљању
понављао је да Симовић мора имати нене крупне разлоге и да то
ОДЛУНА О УДАРУ 171

треба с поверењем да уважимо. Ја сам се љутнуо. Напоменуо

сам да онда не остаје него обуставити припреме у војсци, ано се
хоће да улица решава. Мирновић је, на нрају, обећао да ће отна­
зати намераване демонстрације.

У то време ја нисам ни слутио да се Мирковић пече на тихој

ватри између ђенерала Симовића и мене. Није хтео да ми се
повери из пријатељства према старијем нолеги, а вероватно још
није био начисто нано да поступи. Била је ствар у овоме. После
аудијенције у Белом двору, где се онако добро понео, нод ђене­
рала Симовића наступила је промена. Не у процењивању значаја
Тројног панта, већ у погледу онога што ваља предузети. Решење
за уклањање про-осовинсне Владе Цветковићеве и свој долазак
на чело државне управе ради завођења самосталније политике,
он више 11ије хтео да тражи у интервенцији војсне, већ у уличним
демонстрацијама. Маја месеца 1941, у Јерусалиму, др Милош Си­
мовић испричао ми је ово: Његов брат Ђенерал желео је да из­
бегне државни удар путем војске. Био је за уличне демонстра­
ције великих размера, манар довеле до крвопролића. Веровао је
да би кнез Павле тада позвао њега и дао му да образује Владу,
ради умирења народа. Шта је могло навести ђенерала Симовића
на танво држање? Жеља да се војсна не изводи из касарне? Ре­
шеност да спроведе свој првобитни политични план, ано је сма­
трао сувише коренитим, или сувише демонратсним за будућност,
онај други политични план, ноји је био присиљен да усвоји нао
conditio sino qua non? Или га је пред крај припрема, односно пред
почетан дела, спопала мисао о личној одговорности, ано удар не
успе? Која је од тих претпоставни права? Нису ли можда све
три се сплеле снупа?

Било кано било, остаје чињеница да ни сутрадан, 26. марта,

над сам отишао у Земун ујутру, Мирновић није умео да ми наже
нада hемо да кренемо трупе. Ја сам га преклињао да то најзад
углавимо. Био сам и даље за наредну ноћ. Руководили су ме,
поред већ изложеног, и ова два разлога: погодан психолошни
тренутан; а с друге стране наше припреме, nротезане на све већи
број јединица, толино су одмакле да је свако одлагање могло
бити убиствено. Професор Кнежевић је стрепео да нам Команда
Београда не уђе у траг и све омете брзим противмерама. Стога је
био против онлевања. Мирновићу је и самом све то било јасно.
Изјавио ми је да жели још једном да говори са ђенералом Симо-
172 27. МАРТ 1941.

вићем, и онда се мора донети ноначна одлуна . Уговорили смо да

дођем у три сата по подне. Заједно с професором Кнежевићем.

По свему судећи , Мирновић се до последњег часа колебао

кано да поступи. Тек оно подне раскрстио је с двоумљењем,
решио се за војнични удар те ноћи , макар и без ђенерала Симо­
виhа, нога смо сва трој ица од почетна хтели нао носиоца новога
реда ствари. Потпуковник Миодраг Лозић, један од главних у
Команди ваздухопловства , каже у свом извештају о тим догађа­
јима : " На дан 26. марта око подне позвао ме је ђенерал Мирко­
вић и питао ме шта ми сл им ано би удар извршили у току ове ноћи .
Рекао м и је да он сматра да би ово било повољно . Ја сам се тано­
ђе сагл асио да је боље да се удар изврши што пре." Тада . пошто
се преломио , Мирновић је наредио да ваздухопловни мајор Крста
Лазић долети с једном еснадрилом из Борова у Земун, послао
ваздухопловног мајор а Душана Бабића по мајора Властимира
Рожђаловсно г, из 2. а ртиљеријског пуна, и у самом ваздухоплов­
ству у Земуну приступио конкретним припремама за анцију: " По
подне оно 16 часова ", пише потпуковник М. Лазић , "ђенерал Мир­
ковић рекао је пуковни ку Савићу и мени да одемо на аеродром,
те да видимо расположе ње људства за ствар ноју намеравамо да
учинимо ".

У среду у три сата по подне отишао сам заједно с профе­

сором Кнежевићем у Номанду ваздухопловства . Тада су се он и
ђенерал Мирковић упоз нали, изљубили и, по Мирковићевом пред­
логу, сместа прешли на " ти ". Мирковића смо затекли с неколи­
цином официра . Био ј е сав у гестовима, гласнији него обично.
Видело се да су сва ранија колебања ишчезла. Поново је постао
он ај стари кога сам тако добро знао . На моје питање шта је до­
кон ао, сноро је кликнуо :

" Ноћас! "

Утврдили смо да полазан трупа из насарни буде у два сата
после поноћи. четвртак 27. марта.

Мирновић ми је том приликом саопштио да је придобио 2.

артиљеријсни пун, с мајором Властимиром Рожђаловсним . Имао
је нам е ру да ту јединицу задрн!и у резерви . Међутим , на моју
молбу, ставио ми је н а расположење за употребу одмах. Био је
већ ренао Рожђаловсном да ће стајати под мојом номандом и од
мене добијати сва даља наређења. (У ствари, није био придоби-
ОДЛ УНА О УДАРУ 173

јен цео 2. артиљеријсни nун, већ само две батерије под В. Рож­
ђаловсним.) Упитао ме затим:
"Треба ли да наредим Војној анадемији да ти се стави на
расположење?''
"Не. Остави децу да спавају. Нема потребе. Довољна је
Гарда. Не верујем да ће бити отпора."
(Војна анадемија, међутим, нако се показало, није била при­
добијена . Управник дивизијсни ђенерал Марно Михајловић није
био упућен у наше намере.)
"Хоhеш да ти ставим на расположење пет стотина четника
са Илијом Трифуновићем?"
Замислих се. Ано ти четници ирену пре два сата. скупљајући
се са свих страна. са оружјем ноје би тешко било прикрити , узбу­
ниће цео Београд. Стога замолих Мирковића да се групишу тен
у четири сата ујутру, у парку према официрским становима. дуж
улице Зрињсног, када цео вој11и поредан буде на свом месту.
Њих бих употребио ано се укаже потреба.1
Ђенерал Симовић није се ни тада појавио. нити је био вид­
љив. Мирновић га је извинио изненадном заузетошћу. Професор
Ннежеви1i је спремљени проглас оставио Мирновићу. с молбом
да га уручи Симовићу. Тај проглас имао је да буде упућен народу
одмах после преврата. под Симовићевим потписом. То је била
оштра осуда дотадашњег режима, а у исти мах и обавеза да ће
се земљом убудуће управљати на начин демократски. Истицало
се да ће, до избора Скупштине, државне послове водити Влада
састављена од делегираних представника странака са кореном
у народу.2

• • •
Већ од поподнева 25. марта, над се са радија и из новина са­
знало да је Тројни пант потписан, било је тешно примиривати људ­
ство у војсци. Од официра с којима сам био говорио о извођењу
државног удара, - из Главног ђенералштаба . из Министарства
војсне, из разних јединица, - непрекидно су ме салетала пита­
ња шта се чена. Осећало се да цео апарат стоји спреман, као
крвни ноњ пред старт. Пре подне тога дана јавио сам потпунов­
нику Стојану Здравковићу, писмом које му је однео потпоручник
Светислав Панић. да учини завршне припреме на Дедињу . Писмо
је почињало: " Живео Нраљ! Живела Отаџбина! То је наша лозин­
на. Ми ћемо у име Бога да кренемо или 26./27. марта или 27./28.
174 27. МАРТ 1941.

што зависи од повратна министара из Беча. Одмах приступи по­

следњим припремама, и упознај остале официре ... "
Тога дана и сутрадан прошли су нроз моју насарну у Пали­
лули, или нроз мој стан у Зориној улици, сноро сви официри чије
су јединице биле предвиђене за антивно учешће у преврату, у
самом Београду, нао и они са важним улогама у Министарству
војсне и Главном ђенералштабу. (Потпуковнин Павле Натанић;
мајори Нинола Носић, Станимир Мишић , Данило Зобеница, Вла­
стимир Рожђаловсни, Светислав Вохоска, Драгољуб Поповић,
Хранислав Васовић . Наста Перић , Аленсандар Маринковић; капе­
тани Јован Обрадовић, Петар Орловић. и други.) Они су добијали
задатне, примали последња упутства. и одлазили да хитно преду­
зму, свани у свом делонругу, све што треба ради намераване
акције. На изразу лица свакога од њих запажало се да је тренутан
свечан, судбоносан. Разговори су били нратни, пословни. Најла­
нонскији био је мој састанан с мајором Вохосном. Уђе, узе пру­
жену сницу, погледа је ненолино секунада. не затражи нинакво
објашњење, пољубисмо се, и оде. Мајор Зобеница, који је с мајо­
ром Носићем био код мене у стану између 6.30 и 7.30 по подне
ради завршних догово ра о њиховом превасходно важном послу.

добио је од мене снице рада извесних значајнијих команданата

једин ица да их лично разнесе.
Наређења потчињеним старешинама, као и обавештења о
преврату дотле неупућеним а поузданим официрима, дата су
насно по подне или у тону ноћи у среду 26. марта .
На Дедињу је цео тај посао обавио потпуновнин С. Здравно­
вић, који је оно четири и по сата добио од мене, новим писмом,
потребна упутства. Оти шао је право у нан цела рију командира 7.
чете, капетана Мирољуба Стаменковића, који је уочи тога дана
био прено реда одређен за дежурног у Пешадијском пуну. "Рекао
ми је", пише Стаменковић у своме извештају, "да је све спремно
за удар у тону ноћи 26127. марта да се обори Влада која је потпи­
сала Пакт; да ће Нраљ ступити на престо нао пунолетан, и да
ће се постепено радити да се пренине свако пријатељство с Нем­
цима ... " Затим је у канцеларију командира 3. митраљеске чете,
напетана Здравка Насаловића . позвао командира 2. митраљеске
чете напетана Лазара Јанића.
- Потпуновник Здравковић (пише напетан Јанић), врло блед
и озбиљан , наже нам : "Ноћас ће бити удар. Оборићемо Намесни­
штво и Владу, и довести Нраља на престо. Јесте ли спремни?"
ОДЛУИА О УДАРУ 175

Иано сам ово очекивао једнога дана, ипан ме ово питање

збуни. Погледах у капетана Касаловића. Био је блед и ћутао. На­
смејао сам се. јер су ми бледило и озбиљност капетана Касало­
вића били смешни. Нако сам ја изгледао, не знам. Пренинуо сам
тишину и полугласно ренао: "Пристајем!" - "А ти, Здравио?"
обратио му се потпуновнин Стојан. - "И ја!" Упитао сам потпу­
ковника Здравковића ко је на челу покрета, на шта ми је он одго­
ворио: "Ђе~1ерал Симовић". (Извештај необјављен.)
Нешто после тога потпуковник Здравковић састао се у кругу
Пешадијског пуна са начелником штаба пешадије Дунавске диви­
зије, капетаном Александром Перишићем, ноји ће одиграти зна­
чајну улогу на Бањици и из чијег је извештаја дат извод у одељку
VI. "Цела Дунавска пешадија је у твојим рунама", рекао му је
Здравковић. "Ради у духу онога што смо говорили; јер ано се
не успе, сви ћемо погубити главе". Отишао је потом у канцела­
рију командира 5. чете, капетана Велимира Тошковића. "Озбиљ­
ним гласом и изразом лица", описује овај. "упитао ме је да ли
сам у стању да извршим све задатке наји ми могу те вечери пасти
у извршење, а у вези ранијих разговора. Одговорио сам да сам
то у стању учинити. молећи га да будем одређен за најтежи зада­
тан". И тако редом. Ноннретне задатке свакога саопштио је на
састанку у десет часова увече.

Слично је било и на другим странама. Мајор С. Вохоска, по

одласку од мене, позвао је потпуковника Милоша Банковића и
оно седам и по ренао му његов задатак. Банковић објашњава у
свом извештају зашто није хтео да изведе ниједну од својих бате­
рија. Решио се, тад. да се откупи скидањем једне батерије с Ба­
новог Брда. Она није била у саставу његовог дивизиона, али је
њен командир био раније његов официр. "Оно 21.15 нашао сам
напетана [Миодрага] Симоновића нод батерије. Упитао сам га
да ли су му добри и одани официри, подофицири и војници. Одго­
ворио ми је одмах да су све скоро сами Срби, да су сви одани и
да су сви против Панта. Упитао сам га да ли хоће да извршава
ноћас моја наређења за добро Краља и Отаџбине. иана нисам
његов командант. Одговорио ми је да је спреман да погине за
Нраља и Отаџбину, и да ће извршити свако моје наређење по
цену свог живота. Скренуо сам му пажњу да има жену и три ћер­
чице, и да на случај неуспеха имамо сви да изгубимо главе. Одго­
ворио ми је: да је убеђен да добро чинимо и да његова породица
не долази у обзир нада је у питању част Краља и наше земље."З
176 . 27. МАРТ 1941.

Мајор Данило Зобеница је своје номандире упознао оно шест

по подне , сануп ивши их на Бањичном Пољу, а остале официре
један сат пре поноћи. "Кад сам изложио шта се те- ноћи од нас
оченује и шта ћемо урадИТ!'\, били су одушевљени. У очима поје­
динаца гледао сам сузе радоснице и неисназану радост. Узбу­
ђење је било опште и велино."4 Мајор Рожђаловсни, номе је д.
Зобеница предао моје наређење оно девет часова, позвао је оно
пола десет два најстарија номандира, напетана 1 нласе Добривоја
Стаменновића (4. батерија) и напетана 11 нласе Миленна Масни­
новића (6_ батерија). Стање духова било је танво, и нод њега. да
људе ниј е требало убеђивати: довољно је било само рећи им, то­
лино су сви оченивали да их нено поведе. "Упознао сам их са
наређењем добивеним од стране мајора Кнежевића и пи-ао их
да ли моrу рачунати на њих. Пуни одушевљења и без иканвог
размишљања приђоше ми и изљубише се са мном, изјављујући
да ми се стављај у на потпуно расположење."5 Мајор. С. Мишић,
- номе сам то по подне (не знајући још да можемо рачунати на
мајора В. Рожђаловсног) био послао мајора Н. Носића да заједнич­
ки прегледају земљиште оно Ауто-Команде и утврде нано треба
поступити ут.ону ноћи на томе простору, - добио је моје писмено
наређење о раду прено Д. Зобенице оно 10 сати увече. Своје
официре и подофицире сазвао је у поноћ и "саопштио им да смо
добили задатак да извршимо државни удар, срушимо Владу и
Намесништво, доведемо Краља на престо и поставимо другу
Владу".8
Слина је свуда била иста. П рипреме су се тоном вечери и
ноћи извршиле глатко, због строге приправности ноја је била
наређена у Београдсном гарнизону. Та мера предострожности у
основи је шнодила режиму, а нама знатно помогла, "тано да
сам без инанве сумње", подвлачи Д. Зобеница. "могао nриnре­
мити борна нола за борбену употребу. Резервоари били су до
врха напуњени бензином, гранате на својим местима, а митраље­
ска муниција нанизана у добошима". На Дедињу, где се наметала
изузетна обазривост, јер су непридобијени виши номандан-ти ста­
новали у самом нругу Краљеве гарде, потnуновнин С. Здравко­
вић био је изрином наредио да се не појачава нретање и не пове­
ћава број упаљених сијалица у нругу и по насарнама Краљеве
гарде на Дедињу.

У среду јутро позвао сам себи уnравнина поште на Желе­

зничкој станици у Београду, Радисава Урошевића. Био ми је
QДЛУКА О УДАРУ 177

рођан, у истим идејама у нојима и ја, те сам му се могао поверити

без увијања. Узео сам га у нола нојима сам пошао. у Земун и
повезао до Зеленог Венца. Ренао сам му да ћемо вероватно те
ноћи извршити удар, оборити Владу, протерати Кнеза из земље,
прогласити Краља пунолетним и обеснажити Тројни пант. f\Аолио
сам га да он буде те ноћи на опрези и не дозволи нинанво слање
телеграма. Ренао сам да ћу му, ано треба, ставити један гардијски
вод на расположење. Био је изненађен и узбуђен. Питао ме да
ли у томе учествује и мој најстарији брат. Кад сам му то потвр­
дио, грунуо је у плач. Гледао сам га зачуђено. "Шта ће Дада
[моја мати] радити ано обојица погинете?" шапутао је нроз сузе.
Није мислио на нас мушкарце, већ на бол мајн.е. Без речи је
пристао да учини свану услугу, и његова nомоћ у првим сатима
удара била нам је драгоцена.

Једно од осетљивих питања било је нано поступити са висо­

ним старешинама у Краљевој гарди ноји нису били упућени у
наше намере . Командант Коњичне бригаде ђенерал Милутин Жу­
паЊевац и номандант Артиљеријског пуна пуновнин Димитрије
Павловић, према Мирновићевом називању мени, били су од њега
обавештени. Постављао се проблем команданта Пешадијског пуна,
пуновнина Петра Симића, и самога номанданта Нраљеве гарде,
ђенерала Михаила Стајића. То су била два способна официра.
Наш потхват био би знатно упрошћен над их не бисмо имали нао
евентуалне противнине. Био сам понушао, заобилазним путевима,
да испитам је ли могућно деловати на пуновнина П. Симића. Ме­
ђутим, ту мисао је требало напустити : он је иснрено веровао у
патриотизам ннеза Павла и, слеп за значај Тројног панта, сматрао
да је то "једини начин да се избегне рат". Ђенерал М . Стајић,
јунан и инвалид из ратова за ослобођење, био је многима од нас
наставник, и сви смо према њему гајили најдубље поштовање.
Из разлога ноји су ми оста.1н1 непознати, Симовић и Мирковић
нису били учинили ништа да обезбеде његову сарадњу, или бар
неутралност, и поред мог инсистирања у више махова. Морао
сам, стога, потражити начин да паралишем и Стајића и Симића.
По подне 26. марта, ставио сам у дужност потпуновнину С. Здрав­
новићу да одреди најхрабријег номандира чете да пуновнина
Симића држи у лритвору од пола два, над је отприлине имало
да почне буђење војнина, па све дон трупе из његовог пука не
из.иђу на одређене задатне. Са ђенералом Стајићем нисам могао
поступити на исти начин , утолино пр~ што се његово ~ишље.ње
178 27. МАРТ 1941.

о Тројном панту није много разликовало од нашега. Решио сам

да му, одмах после два сата, један командант батаљона преда
од мене писмо, састављено тано да до мансимума умири његове
бојазни. Писмо сам послао потnуновнику Здравновићу 26. марта
по подне по потпоручнину Божидару Радићу. Оно је остало нод
ђенерала Стајића. Тенет је био углавном ованав:

26. марта 1941, Београд

Поштовани Господине Ђенерале,
Живео Нраљ! Живела Отаџбина! То је наша лозинка
ноћас.
Нраљева гарда са осталим трупама у Београдсном гар­
низону, ноћас узима власт у своје руне. да би одбранила част
Династије и част наше Отаџбине.
Потпуновни11у Стојану Здравновићу, ноји командује тру­
пама на Дедињу. издао сам следећу писмену Заповест:
"Са Пешадијским пуном Нраљеве гарде (без два бата­
љона) и артиљеријским дивизионом мајора Бороте, опколите
оба Двора на Дедињу (Нраљев и Кнежев), и обезбедите по
свану цену чланове Династије, тано да никоме не фали ни
длана с главе. У овом циљу у Двор могу ући само армијски
ђенерал Душан Симовић и ја, а из Двора нино не може изићи
без мога одобрења."
Као што видите, Господине Ђенерале. ни ви нао коман­
дант Гарде не бисте могли да издате боље наређење за без­
бедност Династије.
Молим вас да не правите никанве сметње. Останите у
својој кући до јутра, и не предузимајте ништа против.
Ви ћете и даље остати командант Гарде, јер ми честити­
јег и бољег немамо.
Живео Краљ! Живела Отаџбина!
Мајор,
Живан Л. Кнежевић

Ано би ђенерал Стајић. пошто му моје писмо буде уручено ,

одбио да оста не у ставу пасивности и покушао да организује
отпор са јединицама ноје нисмо могли да изведемо, требало му
Је поставити стражу и онемогућити излазак из стана. Наређење
је било да се према њему поступа са максимумом обзира.
ОДЛУКА О УДАРУ 179

• • •
Овде треба изнети у нојој смо мери имали додира с Краљем
у тону наших припрема за удар.

Отнано је нраљица Марија напустила земљу, и са своја два

млађа сина настанила се у Енглесној, малолетни нраљ Петар
живео је потпуно сам у своме дворцу на Дедињу. Поред ађута­
ната и ордонанс-официра ноји су се смењивали сванога дана, он
је виђао неколицину својих професора, од нојих је добијао основе
војних и правних науна. Често је у Двору ноћивао његов Гувер­
•~ер ђенерал Петар Косић. Али се између Гувернера и младога
Нраља није могао да успостави ближи однос: узрон томе били
су велина разлина у годинама и повучена, скоро натмурена при­

рода Ђенералова. Уз Нраља. стално, била су два човена, њему

веома одана: лични момак Раденко Савић и јегер Добросав
Жижић.
То је уистину била једна трагично суморна младост. без то­
плине домаћег огњишта и под сталном присмотром једне околине
ноја је , с малим изузетном . била само ледено уљудна, и ништа
више . Олимп са свемоћним Зевсом налазио се на неколико сто­
тина метара даље, и отуда су потицали благодети ноје оросе и
громови који покосе. Држање дворана према Краљу nодешавало
се према ветру који је дувао отуда. Дедињски самотнин био је
пепељуга у властитој нући. Услед свега тога нод њега се време­
ном развило осећање усамљености и неповерљивости. Оно се
појачало сазнањем да су не само његово кретање, већ и његови
телефонски разговори контролисани.
О спољном свету Краљ је сазнавао од не1юлицине својих
вршњана, ученина из београдских шнола. Они су били његова
веза са животом који је струјао изван дворских ограда. У шет­
њама по башти, другови су му причали о много чему што није
могао да сазна иначе. О његовом Оцу. велином војнину из про­
шлих ратова, на нога су лоши сарадници пребацивали терет сво­
јих грешана и својих грехова : о непопуларности Ннежеве спољне
политике, тано супротне оној ноју је водио његов Отац; о пита­
њима унутрашњим, о стварима и људима, друкчије но што је имао
nрилине да чита у диригованој престоничкој штампи; о несавлад­
љивој тежњи народа да живи с пуним грађанским слободама, и
о надама ноје се полажу у дан његова ступања на престо. С вре­
мена на време донели би му поноју свеску часописа где се ра­
справља о неком занимљивом проблему. Тано је, захваљујући
180 27. МАРТ 1941.

ненолицини од тих младића, свежи ћув мора и nланина пробијао

у убајаћену атмосферу у нојој су држали Нраља.
Нраљ Петар је на тај начин био исправно обавештен о стању
духова у вези с приступањем Југославије Тројном панту. Са сво­
јом најужом онолином био Је и сам настројен против политине
ноја је земљу везивала све чвршће са Силама Осовине. То није
тајио тамо оданле се није бојао индиснреције. У својој Белој
нњизи немачна Влада је иннриминисала ове речи из једног писма
ноје је нрајем фебруара 1941. Нраљ упутио неном пријатељу у
Енглесној: "Ја само ченам дан нада ће се Југославија онре11ути
против Нациста. те да тада могнем најзад стати на чело своје
војсне".7 Потписивање Тројног nанта он је осетио нао тежак удар
за земљу, и нао претњу за себе, не само за nресто већ и за сами
живот. Носио се мишљу да бежи са Дедиња.
До нашег додира с Краљем дошло је овим nосредним путем.
После дватри неnријатна инцидента ноја су се десила Краљу и
ноја нису била схваћена нао прост случај,8 Нраљев јегер Добро­
сав Жижић отишао је нрајем децембра 1940. жандармеријском
напетану Обраду Анђелићу, из Дворсне жандармеријсне чете,
и nлачући му nоверио своје бојазни за Краљев живот. Каnетан
Анђелић је одмах о томе обавестио потnуновнина Стојана Здрав­
новића. са нојим се добро знао. После разговора са мном, Здрав­
ковић је преко Анђелића, ноји је имао упутство да не назује
наша имена, поручио Краљу: да се не боји и да војска неће до­
пустити да му се ма шта зло деси.

У среду 26. марта. потпуковник Здравновић ми је јавио да

је Краљ "врло нерасположен и да се боји да ће га убити". Тај
страх, без обзира на то нолино је био основан. поназивао је једно
душевно стање номе је требало помоћи. По договору са мном,
Здравновић је одмах прено номандира Дворске страже (који
је био обавештен о спреманом преврату, и сам био вољан да
помогне) поручио Жижићу за Нраља: да се не брине за свој
живот, да ће Гарда одржати занлетву на верност Краљу и извр­
шити своју дужност, и да су војсна и народ непонолебљиво уз
њега.

Није без интереса да наведем овде, из поверљивог извештаја

ноји сам ЗО. маја 1941. поднео тадашњем председнику Владе
ђенералу Симовићу, онај део у номе је забележен исназ Краљева
јегера Добросава Жижића о томе нано је Нраљ провео дан 26.
марта:
ОДЛУНА О УДАРУ 181

- Поводом ових догађаја, Д. Жижић ми је 16. маја 1941.

године у Јерусалиму испричао:
Дошао сам на службу нод Краља 26. марта ујутру. Од 10 до
11 часова требало је да Краљ присуствује у Белом двору рефе­
рату министра Двора, ноји је овај сванодневно подносио Кнезу
Намеснину Павлу. Међутим, дежурни ађутант ђенерал Драган
Клајић известио је прено мене да су из Белог двора јавили да
Краљ неће као обично присуствовати овом реферату. Над сам
ово саопштио Њ. В. Краљу, одговорио ми је : "Знао сам да ме
данас неће звати". Краљ је овом приликом био веома потиштен,
невесео и блед.
Од 14 до 17 часова провео сам у шетњи са Њ. В. Краљем.
Распитивао се о Пакту, како га је народ примио и нанво је распо­
ложење у Београду. Рекао сам му истину. Том приликом жалио
ми се "да су Му сви подвалили. да су Му сви окренули леђа. и да
Га је ю1ез Павле лагао". Вајкао се шта ће бити с Њим, и говорио
је да ће Га Немци сигурно убити. Говорио ми је да бежимо из
земље, и да Му др Моачанин нуди привремено уточиште. Тада
сам рекао Краљу, сав очајан, да ћу ја убити два армијска ђене­
рала у Двору. Мислио сам на Кнеза Намесника и ђенерала Петра
Носића, Његовог Гувернера, нога је необично мрзео, јер је стално
радио у дослуху са кнезом Павлом.
После овога разговора са Краљем, отишао сам нод коман­
дира Дворсне страже капетана Божидара Делибашића и молио
га да ме упути нод тога потпуновнииа. чије име нисам знао, који
је поручио Краљу да ништа не брине. Капетан Делибашић није
хтео да ми наже име тога потпуковника. Тада сам га молио да
га доведем у везу са Нраљем, да он лично Краљу наже све и да
Га умири. Ни на то није пристао. Рекао ми је да ће све бити добро,
да се не бринем за Краљев живот, и да ће Он ускоро бити наш
прави Краљ. Том приликом ми је рекао да ноћим у Двору поред
Краља и да будем на опрези у тону ноћи 26./27. марта. Пошто је
те ноћи био дежурни момак Петар Сунић, пореклом Маџар, у
нога нисам имао нимало поверења, то сам замолио личног момка
Раденна Савића да овога смени и доведе сигурног човека, Ста­
ноје Вуловића...

• • •
Тога дана, око шест сати по подне, дон сам издавао упут­
ства за рад у тону ноћи, мој потпоручник С. Панић известио ме
182 27. МАРТ 1941.

је да је наређено да се дворсни воз спреми за понрет. То ме је

погодило нао гром . Прва мисао, сасвим природно, била ми је да
нас је нено издао , па се нраљевсна породица склања, да би се
нашла даље од онршаја ноји ће настати . Ано није то посреди,
можда се Кнез просто прибојава метежа у Београду, и жели да
с Краљем и породицом оде на одмор ненамо изван немирне Ср­
бије? Прва претпоставна није се смела иснључивати. Она би
значила трагедију. И друга, много ланша, била би од даленосеж­
них последица. Шта ћемо ано Краљ и Кнез напусте Београд? Не
би ли онда удар био извршен у ветар? Одмах сам телефон ирао
ђенералу Мирновићу. Саопштио сам му то нао сасвим нормалну
вест, без номентара. Истовремено сам замолио потnуновнина С.
Здравновића да провери да ли одлази и Краљ . Здравновић се
тен био вратио с обилажења страже на Дедињу. У Дворсном
нругу се мимоишао с аутомобилом немачног посланина, ноји је
био у аудијенцији нод Кнеза. Фон Херенова посета и наређење
о спремању дворсне номпозиције могли су бити у узрочној вези .
Први Здравновићев извештај мени био је оно седам сати: да је
воз већ спреман на топчидерсној станици, и да је правац Север,
на Загребу. Ђенерал Мирковић понушао је тада да пут омете.
Прено некога из земунсне полиције упозорен је Двор оно осам
часова нано се има податана да је негде на прузи постављена
паклена машина ради атентата на К неза. Пут је сванано био
важан, и није се дао одгађати, јер је та опомена остала без резул­
тата. Од Здравновића наји јс у међувремену био дошао у везу
са јегером Жижићем, сазнао сам да Кнез одлази у Словеначну,
на своје имање Брдо, а да Краљ и ннегиња Олга с децом остају
на Дедињу. То ме је потпуно умирило. Да нам је на трагу, или
над би се ма чега бојао, Ннез се сва нано не би извунао нао тарана
из лонца, а жену са синовима оставио нао евентуалне таоце.

Одахнули смо. Мирновић није даље ништа предузимао. Кнез је

отпутовао са станице у Топчидеру оно десет часова те ноћи.

* • *

По моме договору са ђенералом Мирновићем, све трупе

Београдсног гарнизона придобијене за извођење преврата стајале
су под мојом номандом. То је вредело и за јединице ноје би нам
наннадно пришле. У случају потребе, могао сам затражити од
Мирновића садејство његових авиона. Извесне делове Земунског
гарнизона. нојима је располагала Команда ваздухопловства, Мир-
ОДЛУ НА О УДАРУ 183

новић је обећао да пребаци у Београд за извршење задатака по

моме тражењу.

Међу официрима вољним да учествују у државном удару

било их је неколико старијих од мене по чину или по рангу. (Пот­
пуковници П. Катанић, С. Здравковић и М. Банковић, мајори Д.
Зобеница и С. Мишић, и други.) Ниједан од њих, међутим, није
изјавио жељу да с позивом на старешинство буде метнут на чело
покрета у Београду. Напротив, иако се види из њихових изве­
штаја, они су ми се спонтано и потпуно ставили на расположење.
Чинило им се, нема сумње, да је дотадашњи развој припрема
неоспорно означио мене нао старешину свима у том делу. То је
за мене била почаст коју нисам тражио, и одговорност од које
нисам бежао.
Целонупним радом у Београду имао сам да руководим пот­
пуно самостално, према својој процени положаја у даном часу.
Моје командно место, од тренутна кад почне акција, било
је код зграде Главног ђенералштаба, на раскрсници Милошеве
и Немањине улице.
План за војничко извршење удара био ми је у свима поједи­
ностима готов предвече 26. марта. Номанданти јединица добили
су те вечери од мене детаљне скице распореда својих јединица,
са мојим потписом.

Лозинка је за све била "Живео Краљ! Живела Отаџбина!"

Свима сам дао нао опште упутство: да без крајње нужде не
проливају крв. Ано би ноја јединица била послата против нас, први
наш командант на нога наиђе неће је дочекати ватром. Без обзира
на опасност, поћи ће јој у сусрет, поздравити је са "Живео
Нраљ! ", објаснити јој гласно да сви војници чују: да је Краљ сту­
пио на престо и узео власт у своје руке, и позвати је да се при­
кључи нама Нраљевим трупама. Ано би тај апел остао без деј­
ства, напад је имао бити сломљен најжешћом ватром.
У неним пуновима могли смо рачунати само на мањи број
официра, нојима је немогућно било извући своје јединице и уче­
ствовати у распореду. Танав је случај био у Ноњичкој бригади
Краљеве гарде (мајори Милутин Миловановић и Милан Каназа­
ревић, капетан Властимир Ђорђевић, и други), а у још већој мери
на Бањици. Њима сам поручио да, над им се нареди да нрену
против "побуњеника", изиђу из касарне нао да извршавају на­
ређења, па да се придруже првој нашој јединици на коју наиђу.
184 27. МАРТ 1941.

Постојао је проблем стража и посада при појединим мини­

старствима. Свана зграда имала је посаду јачине до двадесет пет
жандарма, са задатком да брани зграду од препада споља. Иано
није могло бити сумње о брзом и за нас повољном исходу борбе
ноја би се заметнула с њима, желео сам избећи ненорисно нрво­
проли1'iе. Најважнији догађаји имали су се одиграти у Главном ђе­
нералштабу и Министарству војсне. Остала министарства била су
за нас без значаја уколино отуда не би дошло до напада на наше
трупе. Чи нило ми се искљученим да би жандарми узели иниција­
тиву и пуцали на Краљеву гарду. Стога сам одлучио да министар­
ства и не понушавам заузимати силом. Жандармима на дужности
имао сам да снренем пажњу: да се све то врши у име Краља и
да они неће бити узнемиравани.
Из истих побуда решио сам да војничне страже оно Мини­
старства војсне и Гл авног ђенералштаба уопште не смењујем,
већ да поред сваног стражара поставим по дв а гардиста . У том
смислу издао сам упутства официрима наји су те ноћи имали
главне улоге у Ђенералштабу и Министарству војсне (Никола
Носић, Аленсандар Маринковић и други). Над је приправност.
зграду Главног ђенералштаба имала је да чува једна чета Подо­
фицирсне шнале. У ноћи 26./27. марта стражу су давали питомци
Ноњичне подофицирске шнале из Земуна. Мајор Никола Косић
имао је настати да придобије номанданта страже , односно да. с
обзиром на важност зграде за нас, у сваном случају стави стражу
под своју номанду.
План удара био је овај:

1. Цент ар
1. Ја сам имао да поседнем простор у самом срцу престо­
нице, где су се налазили Главни ђенералштаб , Команда Београда ,
Председништво Владе и сплет главних министарстава, оно раскр­
снице улица Немањине и Милоша Велиног. У згради Главног ђене­
ралштаба и Министарства војсне имао је да буде наш главни штаб.
Чим то учиним, имао сам обавестити Команду ваздухоплов­
ства, да би ђенерал Симовић, ђенерал Мирковић и професор
Кнежевић - ноји су тамо имали провести ноћ - дошли у зграду
Главног ђенералштаба. Цео даљи рад, до ноначног успеха, имао
се развијати одатле.
2. Центар удара, па nрема томе и обезбеђења, имала је бити
зграда Главног ђенералштаба.
ОДЛУНА О УДАРУ 185

Зону сигурности, затворену за све сем за трупе под мојом

номандом, поделио сам у Шири нруг и Ужи нруг.

Ш и р и н р у г је nочињао од улице Краља Милана нод Офи­

цирсног дома и Франнопановом избијао на улицу Краља Алек­
сандра, па Александровом до Бријанове, Бријановом до улице
Краља Милана, сенао улице Краљице Наталије и Босансну, Нема­
њину нод Сарајевсне, ишао Бирчаниновом до улице Зрињског, na
њоме поред Инспенције артиљерије на Официрски дом.
Уж и н руг је, поред зграде Главног ђенералштаба и Мини­
старства војске, обухватао Команду Београда, Министарство гра­
ђевина, Главну нонтролу, Министарство финансија и зграду Пред­
седништва Владе.
Ано би дошло до борбе и Шири нруг био пробијен, трупе су
се имале повући у Ужи круг. Ту би се из зграда и слободног про­
стора дао отпор до последњег човена и бранила зграда по зграда,
спрат по спрат и соба по соба.
з. За споменути задатан имале су се употребити следеће
јединице:

- 1. батаљон Пешадијског пука Краљеве гарде. То је био мој

батаљон. Мој заменик: капетан 11 нл. Глигорије Милетић. Чете
су извели ови официри: 1. чету, командир напетан 11 класе Гли­
горије Милетић: 2. чету, водник наnетан 11 класе Вељно Гостиљац
(командир напетан 1 нласе Божидар Бабунсни био се разболео);
3. чету, командир капетан 11 класе Бранко Сунара [био сматран
нао непоуздан, те остао неупућен; али га нисам могао ослобо­
дити да иде и спава нод нуће, јер му је чета те ноћи била у при­
правности; првобитно одређени стварни номандир, упућен nот­
nуно у задатан чете, поручнин Адем Куртовић, имао је да мотри
на њега); 4. чету, воднин поручник Видосав Илић (номандира ка­
петана Звонимира Здуњића нисам упутио у заверу, нао непо­
уздана, па је те ноћи спавао нод нуhе); 1. митраљеску чету, вод­
нин поручнин Војислав Перишић (номандир капетан Рудолф Ле­
дерер, такође неупућен, био је те ноћи номандир Дворске страже
у вароши).
- 2. батаљон борних ноnа, под командом мајора Данила Зо­
бенице. Заменик: напетан 11 нласе Петар Петровић. Чете су из­
вели номандири: 1. чету, капетан 11 нл асе Петар Петровић; 2. чету,
капетан 11 нласе Миодраг Марковић; Помоћну чету, поручник
Драгослав Стојадиновић.
186 27. МАРТ 1941

- Једна батерија из 101. противавионсноr дивизиона мајора

Светислава Вохосне. Номандир батерије, смештене у Борчи , ка­
петан 1 класе Лазар Ристић.
- Једна батерија из 329. противавионсноr дивизиона потпу­
ковника Милоша Банковића. Међутим , Банковић је извео једну
батерију из 328. противавионског дивизиона, са Банова Брда . под
командом капетана 1 класе Миодрага Симоновића. (Механичка
возила потребна за свлачење и вучу батерије добијена су од
једне Вохоскине батерије са Сајмишта прекопута Београда, на
левој обали Саве.)

- 4 . батаљон Пеwадијсноr пуна Ираљеве rарде, под коман­

дом мајора Милана Вукосављевића.

4. Из приложене снице види се детаљан распоред у Ширем

и Ужем кругу.
Свако отпорно гн ездо затварало је понени правац. Састо­
јало се, скоро свано, од по: једног противавионског топа у бор­
ном положају, једног тенка, два митраљеза и вода војника Нра·
љеве гарде.

5. Јединице ноје сам споменуо нису имале да све, или пуном

снагом, учествују у распореду. Због неизвесног држања велиног
броја трупа , ноје би нас могле да нападну тано рећи са сване
стране, морао сам да ту у центру, оданле ми је најлакше било
маневрисати, створим јану резерву . У дворишту Министарства
финансија задржао сам 4. чету из свога батаљона. Деветнаест
теннова било је поређано у Милошевој улици од Председништва
Владе до Главне контроле и, делом, у улици Адмирала Гепрата. У
резерви је имао да буде и 4. батаљон са Дедиња: две чете у дво­
ришту Министарства војсне, а друге две чете и митраљесна чета
у дворишту Команде Београда .

11. Деди ње

1. Све наше трупе на Дедињу стајале су под командом потпу­

новнина Стојана Здравновића.
Његов задатан био је да опаше оба Двора, Нраљев и Ннежев ,
и обезбеди личну сигурност свих чланова Династије. Требало је
да не пушта нинога у Двор, и никога из Двора.
Поред тога, имао је да руководи радом наших јединица у
нругу Краљеве гарде. У случају потребе, наши сарадници на Ба­
њици имали су да се обрате њему за упутства.
ОД11УИА О УДАРУ 187

Нурир за везу између њега и мене био је поручник Ненад

Бировљев,водник12.чете.

2. Потпуновнину Здравновићу стајале су на расположењу

ове јединице:

- 2. батаљон Пеwади)сноr пуна Нраљеве гарде, под коман­

дом мајора Доброслава Нрстића. Заменик: капетан Лазар Јанић.
Чете су имали извести, и извели су, ови официри: 5. чету, коман­
дир капетан 11 нласе Велимир Тошковић (заступао га, у почетну,
поручник Драгомир Зарић): 6. чету, водник поручник Миодраг
Петковић ; 7. чету, водник потпоручник Миодраг Тодоровић (ко­
мандир капетан Мирољуб Стаменковић био је примио дежурство
у Пуну); 8. чету, водник поручник Славно Милошевић (командир
капетан Станио Јелић био неупућен; на спавању нод куће у ноћи
26./27.марта; али нам се придружио накнадно); 2. митраљеску
чету, командир капетан 1 класе Лазар Јанић (чету Је прихватио
потпоручник Владимир Миливојевић, над је капетан Јанић преу­
зео 2. батаљон) .
- З. батаљон Пешадмјсноr пуна Краљеве гарде, Здравкови­
ћев . Замении: иапетан 1 иласе Здравио Насаловић. Чете су извели
ови официри: 9. чету, водник поручник Слободан Денић; 10. чету,
водник потпоручник Огњан Ланић; 11 . чету, водник поручник Мом­
чило Голубовић; 12. чету, командир капетан 11 класе Миливој
Ђурић; 3. митраљеску чету, командир капетан 1 нласе Здравко
Насаловић .
- 4. батаљон Пешадмјсноr пуна Краљеве гарде, под коман­
дом мајора Милана Вукосављевића . Имао је да буде упућен мени
у варош .

- Чета пратећих оруђа, под командом поручника Живомира

Николића .
- Вод за везу, под командом поручника Чедомира Рочко­
мановића.
- 1. дивизион Артиљеријсноr пуна Нраљеве гарде, под ко­
мандом мајора Борислава Бороте.

3. Задаци појединих јединица и официра били су ови :

- 2. батаљон, да поседне простор од Живинарнина до цркве
у Топчидеру.
188 27. МАРТ 1941.

- 3. батаљон са Четом пратећих оруђа да поседне простор

од Дворсне напије бр. 1 до дворсног Живинарнина, и стоји нао
препречна завеса између Двора и непридобијених пунова на
Бањици.
- 4. батаљон, да се упути пред Главни ђенералштаб, ради
појачања резерве. По изласну из насарне требало је да га при­
хвати и превезе на циљ колона намиона Номанде ваздухоплов­
ства.

- Дивизион мајора Бороте, да буде нод Двора, у близини

Здравновићева батаљона, и распореди се за нартечно дејство ано
би ногод извршио напад и понушао да продре у Дворсни нруг.
Поред тога, да затвори круг оно Дедиња и Нраљеве гарде посе­
дањем простора од црнве у Топчидеру до Дворске напије бр. 1.
- Вод за везу, да снривеним телефонсним линијама веже
потпуновнина С. Здравновића са капетаном Александром Пери­
шићем на Бањици и напетаном М. Стаменновићем , де•нурним у
Пешадијском пуну Нраљеве гарде. Апарат на Бањици постављен
је пред поноћ, изван зграда, и имао нао чувара једног гардисту
телефонисту. Нрај телефона ноји је обезбеђивао везу пуновсног
дежурног са потп уновнином Здравковићем биће на смену пот­
поручници Момчило Росић и Димитрије Нузманчев .
- Пуковски дежурни напетан М. Стаменковић, да нао но­
мандант Насарне држи везу са свима номандантима батаљона и
обавештава nотпуновнина Здравновића.
- Мајор Доброслав Нрстић, да однесе и преда писмо ма­
јора Ннежевића команданту Нраљеве гарде ђенералу М. Стајићу,
потом да се стави на чело свога батаљона.
- Напетан Велимир Тошновић , да с потребним бројем вој­
ника блонира штаб Пешадијсног пуна и држи у притвору пунов­
нина Петра Симића, наји је те ноћи спавао у нанцеларији, дон
батаљони не поседну одређене објекте, односно не напусте на­
сарну; а да га евентуално ослободи и раније, према налогу ма­
јора Нрстића, ано ђенерал Стајић и он одлуче да нам се придруже
или пристану на потпуно пасиван став.

Командир Дворсне страже капетан Божидар Делибашић, 11ао

и водници Станоје Летица и Ћирило Стевановић , поручници, били
су упућени и обећали пуну помоћ.
С нама је био и водник Дворсне жандармеријсне чете капе­
тан Обрад Анђелић. Он ће доћи на дужност ујутру 27. марта и
биће нам од знатне користи.
ОДЛУНА О УДАРУ 189

111. А ут о - Ко м а нАа

Ту су била два посла.

1. Нод Сnоменина Франше Депереа налазила се насарна Жан­
дармеријсног ноњичног еснадрона, у јачини од сто људи. Држање
те јединице било је неизвесно.
Мајор Станимир Мишић, номандант 1. батаљона борних кола.
добио је задатак да онемогући излазак из зграде том еснадрону.
На расположењу су му били :
- Три тенна 1. батаљона борних нола. То је био његов ба­
таљон.

- 6. батерија 2. артиљеријсноr пука, из дивизиона В. Рожђа­

ловсног, под номандом напетана 11 нласе Миленка Масниновића.
- Једна чета Пеwадијсне подофицирске wноле.

2. Снвер Ауто-Команде, у облину левог раширеног длана , са

улицама ноје су се стицале од Авале и од Бањице, имао је да
поседне мајор Властимир Рожђаловсни, командант дивизиона 2.
артиљеријсног пуна. Његов заменин: артиљеријски капетан 1 нласе
Јован Митић, номандант 3. ратног дивизиона.
Задатак му је био да спречи улазак у варош 2. и 18. пеша­
дијском пуку, нао и другим трупама (с Бањице, Дедиња, из Раље)
ноје би могле бити бачене тим путем на наш центар.
Имао је да рачуна на ове снаге:
- Два тенна из 2. батаљона борних кола.
- 4. батерију 2. артиљеријсноr пука, под
номандом капетана
1нласе Добривоја Стаменковића.
- Једну чету Пеwадијсне nодофицирсне wноле, под коман­
дом капетана 1 нласе Петра Орловића .

IV. Задаци Земунског rарнизона

Номанда ваздухопловства имала је да, према споразуму са

мном , овлада Управом Града Београда , изврши пренид телефон­
сних веза , поседне радио-станице у Београду, Батајници, Рано­
вици и Манишу, нао и Мост "Нраља Александра" (нолсна веза
Београд-Земун); поред тога, да држи у приправности известан
број бомбардера ради дејства на нритичним тачнама.
Стајале су јој на расположењу ове снаге :
- 62. бомбардерска rpyna, под командом мајора Нрсте Ла­
зића. Једна еснадрила је предвече 26. марта пребачена из Борова
на Земунсни аеродром , са пилотима нрај апарата у тону ноћи;
190 27. МАРТ 1941.

друга ескадрила је остала у Борову, приправна да сваког часа

прелети у Земун.
- 1. батаљон 2. пеwадијсноr пуна и 1. батаљон пеwадијсноr
пуна (антивираноr) у Раљи, под номандом потпуновнина Милоја
Динића.
- Две аеродромсне чете, део 6. ваздухопловног пуна за
борбу.
- Шнола интендантских резервних официра.

{Жао нам је што нисмо у стању то учинити, али би и овде

требало навести имена разних старешина, нао нод трупа ноје су
у Београду стајале под мојом командом.)

* * *
Оно десет часова увече, у среду, био сам натраг у сво10Ј
касарни. Ту сам , сад, имао остати без прекида све дон не дође
тренутан да кренем на челу батаљона. Убрзо је стигао код мене
потпуновнин Павле Ката нић. Провели смо у разговору скоро до
један сат после поноћи. По одласку од мене имао је да , између
1 и 1.30, аутом, обиђе 7. јуришну чету код Јованове пијаце и
Коњички ескадрон нод Ауто-Команде. Требало је да им саопшти :
да Нраљева гарда с осталим трупама узима власт у име Нраља,
те да и не покушавају отпор, већ да мирно на својим местима
саченају наређења. Пред два сата, над почиње општи покрет, он
је имао да се нађе у Команди жандармерије, са задатком да
паралише евентуалну противну анцију ноју би хтео да поведе
ђенерал Владислав Ностиh.
Нешто после 11 сати, над су поред П. Катанића у мојој кан­
целарији била још дватри официра из мог батаљона , појавио се
неочекивано капетан 1 класе Петар Орловић. Он је, према плану,
имао да те ноћи изведе две чете Пешадијске подофицирске шко­
ле и са њима буде на положају нод Ауто-Команде . Орловићу је
капао зној са чела , нао да га је нено полио водом. Изгледао је
уплашен. Пришао је моме столу:
"Издани смо ! Ја ћу се убити!"
Испричао је напретрг шта се десило. Отишао је у Подофи­
цирску шнолу на Бањици и nочео да припрема за излазан две
чете, раније него што је требало. То је приметио мајор Момчило
Матић, наслутио шта се спрема, и избацио га из насарне, претећи
му да ће о томе да извести команданта UЈколе пуковника Бра­
нимира Живковића. а овај Команду Београда . Орловић је свратио
ОДЛУНА О УДАРУ 191

успут до мајора Рожђаловсног, па су затим обојица похитали к

мени да ме обавесте и виде нано да се поступи у новој ситуацији.
Смрнло ми се. То је било непријатно изненађење, нао пас на
стази пред почетан трне. Побојао сам се дејства те вести на моје
официре. Стајали су нао неми, очигледно мучно импресионирани,
очију упртих у мене. Погледах на сат, затим у њих, и прснух у
смех. Насмејаше се и они, нао по номанди. Потапшах Орловића
по рамену:

"Нроз три сата, Соколе, ми ћемо бити на својим местима.

Нино неће имати времена да ма шта озбиљно предузме против
нас."
Мајору Рожђаловсном рекао сам да се мајор Мишић и он
морају снаћи с оним што имају од људства. Ано би у тону ноћи
Подофицирској школи било наређено да крене са Бањице у Бео­
град. капетан Петар Орловић, ноји ће и даље остати поред мајора
Рожђаловског нод Ауто-Команде, изићи ће пред њу и покушати
да придобије војнике. поздрављајући их са "Живео Краљ!" и
објашњавајући гласно да га сви чују шта је сврха удара. У слу­
чају потребе ја ћу им послати појачања из Гарде .
Тај обрт у ситуацији, са непредвидљивим могућностима на
помолу, није поколебао мајора Рожђаловсног. Нод њега су. у том
часу, напротив, дошле до изражаја оне особине самопрегора и
одлучности ноје се на муци јављају нод правих војнина. Поћутао
Је нратно време. Потом ми је изјавио да ће он држати одређен
положај са оним што има на расположењу, манар се то истањило
још више. Пољубио сам га од срца. и он је отишао.
Номандант Подофицирсне школе, пуновнин Бранимир Жив­
новић, био ми је нум. Били смо у пријатељским односима. Знао
сам да је против Тројног панта, али и да не би пристао на побуну
против режима чан ни на том питању. Шта ће урадити ано га
мајор Матић, данле један његов командант батаљона, службено
обавести о спремању удара? Да ли ће загњурити главу у песак,
или ће пан. стављен пред одговорности, тражити упутства од
претпостављених старешина? И хоће ли, у овом другом случају,
поступити са хитношћу ноју би поназао иснрен приврженин ре­
жима, или ће пустити да прође ноћ и почне редовно нанцела­
ријско време? Одмах сам сео да му напишем ненолино редана.
Молио сам га да не предузима ништа против нас, који спасавамо
част земље, јер ће се само узалуд пролити крв; та крв може нам
већ сутра бити потребна за одбрану од Немаца. Писмо су имали
192 27. МАРТ 1941.

да однесу напетан П. Орловић и поручнин Војислав П еришић. Пе­

ришић се вратио нешто доцније, необављена посла. Лупали су
на вратима од стана, нод Топовсних Шупа, али се нино није ода­
зивао. Имали су, међутим, утисан да је пуновнин Жи вновић био
нод нуће. То ми се учинило добар знан . Шта се уствари збило?
Је ли мајор Матић био обавестио свога номанданта? То ни данас
не знам. Чињеница је да Номанда Београда није била узбуњена,
и да се нинанве последице нису појавиле.
Оно поноћи пред мојим вратима настала је нена гужва. Изи­
шао сам да видим. Мој потпоручнин Панић постројавао је у ходни­
ну два пушномитраљесна одељења, састављена од шест најбољих
наплара, и нешто им објашњавао. Упитао сам га шта је то. "Они
ће вас лично да чувају!" гласио је одговор. Панић им је разделио
и бомбе. Бринуо се о мојој личној безбедности.9
Помислио сам шта ће нам донети сутрашњица. Успех, или
колац. Бог једини зна. Био сам испуњен вером. Ствар наша је
света, и народ је с нама. Но ће хтети да брани Владу ноја се тано
потпуно одметнула од народне душе?

Н•nомене:

1. Од ткх људи није било ниноrа сутрадан на уреченом месту. Вероватно им

ништа није било наређено. Једино сам ујутру 27. марта. у Министарству
војсне, видео храброг и честитог Илију Трифуновића-Бирчанина. Ноћ је про­
вео у Команди ваздухопловства.
2. Шта се стварно дешавало са ђе11ералом Симовићем? Његово држање пред
почетан и у почетну преврата представља једну тамнину ноја још није
довољно расветљена са сигурношћу. Код њега је, гласи једно тврђење. у
то време наступило колебање; пожелео је да припремани подухват обу­
стави; а нада му то није пошло за руном. да се стави у полонtај благонаклоног
посматрача. Допустиће ми се да овде наведем што су други записали о
томе, пошто је мени цео тај coup de thMtre у своје време био тајна.
Један новинар, пријатељ оба ђенерала, забележио је ово о разговору
Симовић-Мир11овић 26. марта у један сат по подне: "Генерал Симовић је
покушао да одврати генерале Мирковића. из бојазни да још није време.
Генерал Мирновић је остао одлучно нод своје одлуке. Генерал Симовић
са сузама у очима грли и љуби генерала Мирковића желећи му успеха,
додајући да 011 у извођењу удара на терену неће учествовати , већ да ће
пратити тон догађаја од куће, нано би на тај нач ин стекао алиби, да би у
случају неуспеха могао иступити као наш бранилац." (V. М. Bogdaлovitch ,
The truth about March 27, 1941, Ed iпburgh, printed Ьу Т. and А. Constable
Ltd., at the Uпiversity Press, 1943, in-4, р. 19.)
Сам ђенерал Мирковић допунио је тај податан назавши другом једном
новинару, свом пријатељу, дословно ове речи: "Кад Је [ђенерал Симовић,
26. марта] стигао оно пет сати по подне ја сам му саопштио свој план и
рекао му, упркос његова упозорења ,ца не пренегљујемо, да је одлука нео­
позива и да hy ја. над све буде готово, послати по њега кола, да га одвезу
у Министарство војске, те да од мене преузме даље вођење државе··.
(Мопtу Radulovic, Тito's RepuЬllc, London, ColdharЬour Press Ltd., 1948,
iп-8, р. 241. Цитат је са с. 97.)
Ова два називања Мирновиn није нинад оповргао; може се узети да им је
 ЦЕНТАР ПРЕВРАТА: WИРИ НРУГ И УЖИ НРУГ

И с п ре к к А а н а • к н и ј а обележава Ш и р и н ру г

Н •и с n рен и А ан а 11 и н к Ја обележава Уж и к ру r

Кр у tк и 1' и означавају отпорна гнезда. иоја су затварала поједине улице.

- Отпорн а гн е зд а сачињавали су: један вод Краљеве гарде, један топ,
један тенн и два митраљеза.

Кружић на расирсници Милошеве и Немањине у11ице означава мо Је

ном анд но ме ст о. Ту је стајао један тенк са натписом "За Краља и
Отаџб11ну" 11 на њему се вила југословенсна застава.

5 ројев м означавају следеће зграде:

1. Главни ђенералштаб 12. Пошта Београд 2

2. Министарство војсне и морнарице
13. Железничка станица
3. Команда Београда
4. Министарство грађевина 14. Инвsлидсни дом
5. Официрска задруга 15. Официрски дом
6. Официрски станови
16. Позориште "Мањеж"
7. Председништво Владе са
Министарством финансија 17. Министарство иностраних послова

8. Главна ионтрола 18. Нраљев Двор у вароши

9. Министарство финансија (три зграде)

(стара зграда) 19. Министарство просвете

10. Војна академија 20. Министарство правде
11. Зграде Министарства унутрашњих
21. Народна скупштина
поспова, шума и руда,

пошта и телеграфа итд. 22. Главна пошта

ОДЛУНА О УДАРУ 193
он извор. Из њих би се дало извести ово: (1) Симовић је одлучио да се пот­
пуно повуче, пошто је одбачена његова намера о уличним нередима и остало
се при томе да режим буде оборен интервенцијом војсне; (2) Симовић је
то саопштио Мирновићу 26. марта у подне, нада се Мирновић после виђења
са мном и разговора с Лазићем сложио с предлогом да ударимо у тону
1-1оћи и ради тога дошао Симовићу на договор; (3) Предвече истог дана,
после састанка са професором Ннежевићем и са мном, Мирковић је потвр­
дио Симовићу да не може бити одлагања; предложио му је средње реше­
ње: да Симовић не долази те вечери у Номанду ваздухопловства. и да ноћ
проведе нод своје куће на Топчидерском Брду, нао миран грађанин који не
снује зло, нано би имао алиби у случају неуспеха; али да из своје резерве
изиђе ано преврат војни•1ни успе, па да у даљем, политичком расплитању
учествује нао да нинанва нолеба~ьа у њега дотле није било. Симовић се са
тим сагласио.
Узимајући ова називања нао полазну тачну, Мирковићеви пријатељи
покушали су да Симови1'\ев удео у преврату од 27. марта сведу скоро ни на
шта. То никако не одговара истини. Стоји у сваком случају, да је Симовић
сишао са професором Кнежевићем од своје нуhе у варош оно 3.40 ујутру.
Преврат је тада био далено од тога да се могао сматрати завршеним. ёимо.
вићева улога те ноћи, над се нашао у згради Ђенералштаба, била је стварна
и замашна.
Мирнови1'tева верзија настала је над је између Симовића и њега дошло
до извесног личног разлаза. Основна чињеница, да се Симовић није дао
видети и да је први дво ноћи провео код нуће нао да га се преврат уопште
не тиче. савршено је тачна. Професор Ннежевић, међутим, томе даје друго
тумачење. Он држи, у светлости познијих догађаја, да је Симовићева одсут­
ност из Команде ваздухопловства у ноl'tи 26127. марта била изазвана прете­
жно разлогом политичне природе и била већ раније до го во р е н а између
Симовића и Мирновића. Симовић је, видели смо, имао унапред спремљен
свој политични план о Влади угледних појединаца. План професора Кнеже­
вића, ноЈи Је тежиште пребацивао на политичке странне. Симовићу није
могао бити по вољи. Међутим, на Симовића је морао извршити притисак
ђенерал Мирковић. номе је важно било срушити Владу и одбацити Тројни
пакт, а све остало спо!}едно. Симовић је 11. марта пристао да Мирковић у
његово име обећа што се тражило, - али чврсто решен да у даном часу
наметне своју вољу. Мирновић, са своје стране. морао је оставити Симо­
вићу одрешене руке да, пошто режим буде оборен, спроведе свој поли­
тички план, ано могне. Симовићево систематско избегавање да се састане
са професором Кнежевићем, потицало би из жеље да се он cllм, лично и
непосредно, не обавеже ни на шта. Мирновић, који је у име обојице дао
пристанак на други политички план, решиће сво/ проблем једноставно: он
ће бити одсутан кад Симовић буде понушао да натури образовање Владе
према својој првобитној замисли. О томе, в. одељан "Повратак демократији".
Ђенерал Симовић је могао имати амбиције, али није био нунавица: то пона­
эује цела његова војничка прошлост.
3., 4. и 5. Из раније наведених извештаја.
6. Извештај необјављен.
7 Раније наведена Бела нњига, донуменат бр. 79, с. 135.
8. Ти инциденти, о нојима није могућно штампати ништа, потанко су описани
у мом извештају председнину Владе, од 30. маја 1941.
9. Занимљиво је да су сва шесторица били муслимансне вере. Потпоручнин
С. Панић забележио Је њихова имена: "То су све били бољи од бољега:
каплари Милић Хусо, Иброгић Идриз, Торомановиl'\ Хусејин, Појозетовић
Омер, Бећир-Пашић Емин и Нузовић Бајрам ... Показао сам им распоред
кано и куда ће ићи. Ја сам са пиштољем спремним за дејство, и по две
дефанзивне и офанзивне бомбе, ишао одмах иза Команданта, на челу бата­
љона, а они за мном на одстојању од 5-6 корака на челу 1 чете. На случај
ма канвог напада, имали су лево и десно што пре лећи и отворити ватру,
као и ја да бацим бомбе."
 Осми одељак

ВОЈСКА ИСТУПА

Наши знаци распознавања: ''Ж11вео Нраљl - Живела Отаџбина!"

Цент ар : Овлађивање Министарством војсне и Главним ђенерал·
штабом. Ужи и Шири нруг обезбеђења поседају: 1. батаљон Пеша·
дијсног пуна Нраљеве гарде. 2. батаљон борних нола, 101. и 328. про­
тивавионсни дивизион. ОВЈ1ађивање Председн~1wтвом Владе и Мини·
старством шума и руда (са нратноталасном радио-станицом). Дола·
зак 2. батаљона Пешадијског пука из Топчидера. Паралисање Ко­
манде н1андормерије и Жандармеријског пуна . Номандант Београда
и његови разговори. - К о м а нд а ва здух о п л о вс т в а : Снуп
у Штабу. БомбзР,дери 62. бомбардерске групе у 11риnравности. По­
седање Моста • Нраља Александра", нао и радио-станица. Ов,1ађи·
вање Управом града Београда. - Аут о - Ком анд А : 4., 5. и 11.
батерија Другог артиљеријског пука, као и пет борних кола, затварају
прилазак Београду с југа и са Бањице. - Дс диње : "Краљ Је у
опасности!" З. Gотаљон Пешадијсног пука НГ поред Двора. 2. бата­
љон одлази пред Главни ђенерзлштаб. Одсутност номвнданта 4. ба­
таљона Пешадијског пуко КГ, неодазивање команданта 1. дивиз~1она
Артиљеријског пуна НГ. Пр1пварање номанданта Пешадијског пука
КГ. Командант Краљеве гарде наређује узбуну. Конференција око 4
сата вачелнино Главног ђенералштаба, заступнина Првог ађутанта
11 но·;1анданта КГ: од.пуна о противудару преко Ауто-Команде. Ба·
њица : Сnавв. Стање у 4 ујутру: Варош чврсто у 11ашим рунама,
али опане могућности на помолу.

Двадесет седми март! Поноћ је превалила. Шетнам по својој

нанцеларији. Често погледам у ручни сат. Време нао да је стало.
Моји официри, они наји знају па нису ни легали, свани час улазе
и излазе. Измењамо nоноју реч. Изненада телефон. То ђенерал
Б. Мирковић пита из ваздухопловства је ли све у реду. Одговарам
кратно и потврдно. Затим стављам метан у цев пиштоља. Два
питања врзмају ми се по глави, и о њима говорим са потпунов­
нином Павлом Натанићем, ноји је те ноћи нод мене, дон не дође
час да крене на свој задатак. (1) Да ли да ченам до два сата по
поноћи, или да нренем мало раније? Једна појава уочи тога дана,
и тај случај с Подофицирсном шналом ноћас, бацили су ме у
бригу. Није иснључено да ће нени номанданти, пре но што би
повели своје трупе, хтети да се увере да је мој батаљон извршио
свој задатак. Одлучујем да изиђем из касарне у 1.45, тано да у
два сата. над остали тен полазе, моји војници већ буду на својим
местима у распореду. Ова одлука показала се веома целисход­
ном. (2) Да ли да својим официрима и подофицирима, над се
196 27. МАРТ 1941.

санупе нод мене, нажем да их изводим ради обарања режима, да

би се на тај начин пренинуло наше савезништво са Хитлером?
Или, пан, да им о томе не говорим ништа? да само саопштим да
их изводим на одређене дужности "по налогу Његовог Величан­
ства Краља"? У првом случају, можда би се когод двоумио, по­
нолебао. У другом, ано се подухват сврши несрећно, бићу нрив
само ја. Остали ће имати извињење да су били неупућени, да
су просто извршавали наређење претпостављеног старешине. Ре­
шавам се да их изведем "по налогу". Није ли јучерашња Краљева
порука, да сматра да му је живот у опасности, морално значила
позив на анцију и овлашћење да се она изведе у име Његово?
У четврт до један наређујем да се избуде официри и под­
официри који су те ноћи спавали у касарни, и да сви дођу у моју
канцеларију. После извесног времена улазе и постројавају се у
један ред испред мога стола. Гледам право у очи сваног пона­
особ. Срце ми луnа све Јаче. Питам јесу ли сви ту. Пета о пету,
и сви стадоше мирно. Исти став заузимам и ја. У руци држим
хартију на којој сам прибележио шта ћу рећи. Али ми је она не­
потребна. Што имам да кажем, тано је просто и тано урезано у
души, да ми никакав подсетник не треба. Почињем:

"Пре него што вам ма шта кажем, да сви, тихо, у овом тре­
нутну одамо пошту Ономе за нога наша срца бију, и номе припа­
дају наши животи. Да тихо кажемо: Да живи наш Врховни коман­
дант Краљ Петар 11!"
Погледом обухватам све присутне. Официри и подофицири
извукоше се из кукова, исnрсише се још више, и нао да свани
порасте за главу. Полугласно трокрако "Живео!" испуни одају.
Узбуђен сам. Свима светле очи. Сви осећају да се дешава нешто
необично, и да је то необично у исти мах и нешто велико.
Ја настављам повишеним гласом.
"По налогу нашег Врховног команданта, Његовог Величанства
Краља Петра 11, наш батаљон добио је ноћас један узвишен и
историјски задатак. Сви имају да извршавају само моја наређења.
Свани да буде на своме месту и гледа свог старешину. Нино да
не опали ниједан метан без мога наређења. У највећој тишини,
без паљења светлости, пробудите одмах војнике и постројте их
на зборном месту. Издајте им муницију. Без иједне гласне речи.
Јесте ли разумели?"
"Разумемо!"
ВОЈСНА ИСТУПА 197

Зврји телефон. Јавља се с Дедиња потпуковник Стојан Здрав­

ковић:
"Узбуну сам дао. Номанданта пуна ухапсио је напетан Тошно­
вић. Доброслав Нрстић добио је твоје писмо за ђенерала Стајића.
Вуносављевић је нестао. издали га нерви, и ... "
"Врло добро, Столе! Одлично! Предузми све потребно. Изве­
сти команданта Гарде да баш сада издајем официрима његово
наређење. Све ће бити извршено по плану. Нод мене је све
редовно, у највећем реду."
Спуштам слушалицу. Нолино ме је тај извештај ошинуо нао
муња, због мајора Вуносављевића, толино је и добро дошао, јер
су из мојих речи потпуковнику Здравковићу сви добили утисак
да се ради по упутствима команданта Гарде.
Тачно у 1.40 изишао сам на зборно место. Пратио ме потnо­
ручнин С. Панић, с пушномитраљесцима. Појахах свога Роланда.
Позвах командире, једног за другим, и с ноња се пољубих са
сваним од њих. уз поздрав "Живео Нраљ!" Војници то гледају
нроз расвит који једва почиње. Затим се упутих пред средину
батаљона. Усправих се у седлу, готово стадох на узенгијама. Но­
мандовах :

"Батаљон мирно 1"

Хиљаду гардиста стадоше нао један.
Све је утихнуло.
"Јунаци! По налогу нашег Врховног команданта, Његовог Ве­
личанства Нраља Петра 11, наш батаљон ноћас, у саставу са оста­
лим јединицама Београдског гарнизона, добио је задатан да обе­
збеди Двор у вароши и поседне министарства. Позивам вас да
гледате у своје старешине, и да њихова наређења извршавате
без поговора, за добро Нраља и наше Отаџбине. Уверен да ћете
ноћас сјајно испунити свој задатан , ја вас позивам да сви сложно
узвиннемо из наших младих груди: Да живи Нраљ Петар 11 и Ње­
гов Дом!"
Нао удар грома, проломи се нроз ноћ:
"Живео! Живео! Живео!"
Одмах затим јекну моја номанда:
"Батаљон у двојне редове на де с н о !"
Номандири прихватише нао на егзерциришту. Чу се снладан
рад војника.
"Батаљон за мном, напред! "
198 27. МАРТ 1941.

И трупну људсна маса, нао један. Парадним маршем. боље

него икад.

"Поздрав на лев о !"

Номандир насарнсне страже пропусти батаљон нроз напију
Ђушине улице.
Киша поче да ромиња. Батаљон је наступао чврстим кораном.
1-Ьегов бахат разносио се кроз ноћ, далено. Прозори на кућама
оно Палилулсне пијаце отварали су се. Помаљале се буновне
главе. Понегде се назирала рука ноја се крсти. нао да захваљује
Свевишњем за мољену и доживљену милост. С једног прозора у
приземљу допре до мене;

"Хвала Богу, нретоше! И то Гарда!"

Батаљон поведох Таковском понрај Батал-Џамије, па улицом
Краља Фердинанда на "Лондону" и Милошевом доле ка мини­
старствима. У тону нретања батаљон се разводио , без речи , тано
да је само челна чета приспела са мном на раскршће улице Ми·
лоша Великог и Немањине, моје командно место тога дана.

* " *

У зградама Главног ђенералштаба и Министарства војске и

морнарице имао је да буде главни штаб . оданле ће се руноводити
целом акцијом до коначног успеха. Ту су имала да се обаве и са­
ветовања политичних представника ради састава нове Владе , ноја
би у најпунијем смислу била израз огромне већине Срба, Хрвата,
Словенаца и Муслимана југословенског порекла .
Овладати тим зградама, то је био први задатак који се имао
да постигне ради успешног извршења плана о обарању Владе
потписнице Трајнога панта. Тај кључни задатак поверио сам ма·
јору Ниноли Косићу, који је био на служби у Ађутантском оде·
љењу Министарства војног. То је био официр ноји се одликовао
у највишем степену одлучношћу без позе, хладнонрвношћу у кри·
тичним тренуцима, одмереношћу и тактом . Он је имао да продре
у Министарство војсне, нроз главни улаз на саставу Милошеве и
Немањине улице. да дежурне официре и nодофицире у тој згради
придобије или (благо речено) неутралише - пошто су се, између
осталог, у њиховим рукама налазили кључеви од свих улаза Мини­
старства војног и Главног ђенералштаба. Он је имао да почне
потпуно сам. - иана је, после почетног успеха, могао да рачуна
на подршку већег броја официра организованих. а ноји су се те
ВОЈСНА ИСТУПА 199

ноћи налазили, или у самом почетну акције имали наћи, у згради

Главног ђенералштаба. Заслужују специјалан спомен: ђшт. мајор
Ђорђе Станојловић; пеш. мајори Александар Маринковић, Воји­
слав Пантелић и Радоје Алексић; артиљеријсно-технички мајори
Коста Перић, Драгољуб Поповић и Хранислав Васовић; капетан
корвете Јосип Саксида; ђшт. капетани 1 нласе Живорад Андрић
и Славко Андре; арт. капетани 1 класе Михаило Петровић и Ди­
митрије-Дина Катић; ђшт. приправнин, арт. напетан 11 нласе Бран­
ио Теодоровић; арт. капетан 11 класе Стјепан Вугрин; пеш. капе­
тани 11 класе Пантелија Алексић, Милијан Драшковић, Трајно
Гаговић. Већина официра те групе нису имали унапред одређене
задатне. Они су имали, просто, да се међу собом споразумеју и
да се нађу при руци, за разне врсте послова. Били су се догово­
рили да, наоружани пиштољима, дођу у 21 час у своје канцела­
рије и да, до приспећа мога батаљона, обављају редовне послове.
То се и дотле понатнад дешавало ноћу, у случају хитности. Над­
зорни официр, који је обилазио зграду пред поноћ, видео их је,
и није му се ништа учинило сумњивим.
Али је, уза све то, мајор Косић имао да почне потпуно с~м.
Извршење добијеног задатка значило је за њега питање живота
или смрти: успети пошто-пото или погинути. Његов неуспех, за
нас, значио би од самог почетна неизбежно проливање нрви.
Нако је поступио мајор Носић?
Знане распознавања за ту ноћ био је добио од коњичног капе­
тана Јована Обрадовића, ордонанс-официра начелника Главног
ђенералштаба. Овоме их је дао један од наших пријатеља у Но­
манди Београда. Знаци су били "Метан-Вардар".
Дежурни официр на главном улазу Министарства војног био
је пеш. напетан 11 иласе Душан Бајагић. (Нешто доцније имао је
да га смени други дежурни официр, капетан Милета Стефановић
"Чинија".) Мајор Носић га је површно познавао. Бајагић је сма­
трао пропашћу прилажење Југославије Хитлеру и Мусолинију.
Али та чињеница није морала значити да би он пристао да постане
активним сарадником у извршењу преврата. Напетан Бајагић имао
је кључ од главног улаза у Министарство војно.
Дежурни подофицири те ноћи били су: наредник ..... Ада­
мовић (ноји је имао кључ од главног улаза у зграду Главног ђе­
нералштаба) и нареднии-воднин Десимир Белић (који је био при­
дат дежурном официру Бајагићу, и имао нључ од капије између
Немањине улице и дворишта Министарства војног). Срећним
200 27. МАРТ 1941.

случајем, мајор Носић их је познавао одраније, дон им је био

старешином у Подофицирсној шноли.
Мој батаљон, ноји је имао да изврши поседање главних згра­
да у номпленсу ужег центра анције, требало је да стигне на раснр­
сницу Милошеве и Немањине улице нешто после 2 сата у зору 27.
марта . Мајор Носић имао је дотле , нано буде знао и умео , да у
сарадњи с групом официра наји су те ноћи били у згради Главног
ђенералштаба обезбеди слободан улазан гардиста и официра из
1. батаљона у Главни ђенералштаб и Министарство војно. О сво­
јој антивности те ноћи мајор Косић написао је исцрпан извештај.
У одређено врем е он се упутио од "Лондона " улицом Ми­
лоша Велиног на Главном ђенералштабу и Министарству. Цити­
рамо га :

"Било је 1.15 часова. У улици није било пролазнина , а ни

саобраћаја . Ноћну тишину реметио сам само ја , ходом по бето­
ну. .. Приближавао сам се стражару на улазу у Министарство
војсне и морнарице, на углу Милоша Велиног и Немањине улице.
Ту сам пред почетном свог задатна .. . Погледао сам испред себе ,
на раснрсницу, Војну анадемију и зграду у нојој је било Мини­
старство шума и руда. Цео овај простор био је осветљен и без
пролазнина. Жандарми ноји су били на служби те ноћи, огрнути
гуменим пелеринама испод нојих су били нарабини, стајали су
увучени у удубљење на фасади велике зграде Министарства шу­
ма и руда ...
"Ишао сам све ближе стражару нод главног улаза Министар­
ства војсне и морнарице. На одстојању од три норака, од себе ,
стражар ме је прописно зауставио. Пошто смо измењали знане
распознавања, пустио ме је да уђем у Министарство."
Мајор Косић се сад нашао у вестибилу чија су врата била
занључана . Морао се осетити нао у клопци. Зазвонио је.
" После нраћег времена, врата ми је отворио дежурни официр
напетан Бајагић . Поздравио ме је и ченао да му кажем разлог
свог доласна у ово доба. Рекао сам му да сам добио наређење
да обиђем Министарство. Он ми наређење није тражио, јер ме
је познавао , а ја га нисам ни имао. Напетан Бајагић ме је питао
шта желим прво да обиђем. Ренао сам му да желим да видим
бетонско снлониште, ноје се правило, и скоро било готово, у дво­
ришту Министарства. То је било најбоље место да са напетаном
Бајагићем рашчистим. Рачунао сам да ће ми се , највероватније,
ставити на расположење и прихватити разлоге за обарање Цвет-
ВОЈСКА ИСТУПА 201

новићеве Владе. Али. за свани случај мој пиштољ био је спреман .

Ушли смо у снлониште. Разговор са напетаном Бајагићем почео
сам нао наставан нашег разговора од јуче [о Тројном панту]. Про­
говорио сам први: "Јуче вам ренох да ће све бити добро". Напе­
тан Бајагић је разумео на шта сам мислио... Испустио је сабљу
из леве руне и испруженим рунама млатарао по ваздуху навише
и наниже и узбуђено говорио: "Господине Мајоре, нако може
бити добро? Наше старешине. сви наши ђенерали, подржавају
Владу и приступање Тројном панту. Народ је против тога; али шта
вреди Ја сам нао луд ова два дана." Капетан Бајагић је био очи­
гледно врло огорчен ... Изгледало ми је да са њим не треба тро­
шити много времена, и зато сам му одмах поставио питање: "Да
ли бисте ви помогли, ано би дошло до тога, да се збаци садања
Влада?" Ово моје питање је, за моменат, изненадило капетана
Бајагића. Гледао ме је право у очи, и требало му је ненолино
секунди да би потпуно схватио оно што сам га питао. Ја сам,
међутим, био спреман да реагирам у случају његовог негативног
одговора. Али, капетан Бајагић је одједном променио изглед лица.
Нратна душевна борба и донесена одлуна очврсле су његове црте
лица. Повишеним гласом, сноро скандирајући, одговорио је: "Го­
сподине Мајоре, стојим вам на расположењу за сваки задатак".
Стисак руне био је потврда одговора.
Мајор Косић је затражио од напетана Бајагића да му пошаље
наредника Адамовића. Цитирамо Носића:
"Адамовић је убрзо дошао. После поздрава, ренао сам му
да седне на нлупу поред мене. Измењали смо неколико обичних
речи ... Затим сам прешао на садашње политичке прилике код
нас. Адамовић ми је одмах поставио питање: "Господине Мајоре,
нано ви гледате на потnис Тројног панта?" Одговорио сам му:
"Сматрам да је неприхватљив и да неће бити дугог вена?" -
"Нано?" упитао је Адамовић. Ренао сам, без онолишавања: "Он
се мора оборити што пре". На ово, Адамовић се нагло онренуо
према мени. Мој га је одговор изненадио. Добио сам утисак и
да сам га обрадовао. Наставио сам: "Народ је против Панта.
Млађи официри танође, а има и међу старијим официрима неза­
довољних овим Владиним поступном . Кано је међу вама подофи­
цирима?" Адамовић ме је гледао не трепћући . Очигледно да га
је мучило то питање. Премишљао је шта да ми одговори. Место
директног одговора испричао ми је следеће: "Ви знате наредни­
на-воднина Десимира Белића. Он је ноћас дежурни на напији у
202 27. МАРТ 1941.

Немањиној улици. Цео дан плаче. Јутрос је хтео да пуца на мини­

стра војске . Морали смо ми , његови другови, да га чувамо да не
направи нену глупост" . Ова Адамовићева прича одлучила ме је
да му поставим дирентно питање: "А шта ти мислиш о Панту?"
Адамовић није много увијао. Одговорио ми је одлучно: "Ја ми­
слим да је то за нас несрећа." - "Слажем се с тобом ", био је
мој одговор ... Поставио сам му питање: "Да ли би ти, Адамовићу ,
помогао да се Пакт сруши , пошто мислиш да је то несрећа за
нас?" Адамовић је мирно одговорио: "Господине Мајоре , ано би
заиста неко озбиљно тражио од мене помоћ за ту ствар, ја бих
помогао. То би била дужност сваког подофицира" ... Место одго­
вора, Адамовићу сам одмах наредио: "Од сада извршаваћеш
само моја наређења и наређења дежурног официра капетан а
Бајагић а, и ничија више." Адамовић је скоро одскочио од клупе
и стао м ир но. Ја сам, такође , устао и наставио: "Ноћас ћемо
срушити Пант. Биће образована нова Влада. Као што видиш , даје
ти се прили на да помогнеш " . Адамовић је одговорио само са
" Разумем, господине Мајоре?" Пружио сам му руну ... Затражио
сам од њега нључ од главног улаза у Главни ђенералштаб, који
треба да дам мајору Аленсандру Маринковићу. Адамовић га је
дао без речи ... "

Мајор Косић наредио је Адамовићу да позове наредника­

воднина Белића; нена му само наже да га зове обилазећи офи­
цир. Белић се појавио после пет-шест минута, висон и крупан
човен, врло озбиљан. Пришао је прописно са "Изволите, госпо­
дине Мајоре". Носић м у је ренао да стане на ме ст у вољно.
Косић није имао потр ебе да онолиши . Обратио му се речима:
" Белићу , знам шта си био наумио јутрос да урадиш. Али , хвала
Богу што се то није десило". Носић овако описује Белићеву реан­
цију на то : " Белић је заузео став м и р н о и гледао ме право у
очи. Изгледало ми је , да је претпостављао да сам дошао нао
иследнин о том његовом случају. Пожурио сам да га разуверим ,
рекавши му: "Не плаши се ничега, ми ћемо оборити Владу и Пакт.
Хоћеш ли да помогнеш? " Белић нао да није схватио моје речи.
Гледао ме је сада исnитивачни. Очи су му се пуниле сузама. Да
бих прекинуо ову, за њега , мучну неизвесност поновио сам : "Бе­
лићу , хоћ е ш ли и ти да учествујеш у обарању Владе и Панта? "
Белић , узбуђен, одговорио ми је: "Господине Мајоре, наредите
шта треба да радим." После оваквог његовог одговора било је
лакше и њему и мени . Прво моје наређење Белићу било је , да
ВОЈСНА ИСТУПА 203

ми преда кључ од капије у Немањиној улици, ноји треба, по мом

плану, да добије дежурни официр капетан Бајагић. Затим, наре­
дио сам му да до своје смене извршава само моја наређења
и наређења капетана Бајагића. ''1
Ова прва три потеза мајора Носића при извршењу задатка
вредело је описати сноро у потпуности. Психолошно стање и оних
официра и подофицира наји нису били од нас организовани, било
је у основи слично нашем сопственом. Оно ће по правилу дола­
зити до изражаја над год их њихове старешине буду покушале
да онрену против дела које смо ми са својим трупама изводили.
Њихова срца нуцала су нао и наша.
Нешто пред два сата, мајор Косић био Је обавио битни део
свога задатна: имао је Министарство војсне у својим рунама и
обезбедио несметан улазан мојим гардистима у обе зграде. На­
редио је напетану Бајагићу да благовремено обавести командира
страже Ноњичне подофицирске школе: да ће споља. због оnрезе.
бити удвојени стражари оно 2.15.
Тачно у два сата, из Главног ђенералштаба журним кораном
дошао је мајору Носићу пеw. мајор Александар Маринковић. Но­
сић га је упознао са ситуацијом и предао му нључ од главног
улаза у Ђенералштаб, - да отвори врата чим ее пред зградом
будем појавио ја са својим батаљоном.
Пет-шест минута доцније јавила су се мајору Носићу два
капетана ноја је, по договору, имао да му стави на расnоложење
ђwт. потпуновнин Живојин Радојичић. То су били пеш. напетан 11
нласе Милијан Драшновић и арт. напетан 11 нласе Стјеnан Вугрин.
Мајор Носић је потом изишао на раснрсницу Милошеве и
Немањине. Од Нраља Милана улице силазила је чета, са мном на
челу, на Главном ђенералштабу, све ближе и ближе.
За мене, Носић ту, жив, то је био знак о успешно извршеном
задатку.

Дођоше ми на ум речи Карађорђеве при освајању Београда

30. новембра 1806: "Сверова Чамџија!"2

• * •
Сјахао сам с коња. Са једним водом војника пошао сам
право на улазу у зграду Главног ђенералштаба. Са својим сурим
гранитним блоковима, она је личила на неосвојиву тврђаву. Све
је, међутим, фуннционисало с тачношћу доброг механизма. Тешна
врата су се отворила, нао у неној бајци. Преда мном је стајао
204 'Zl. МАРТ 1941.

мајор Александар Маринковић, с кључем у руци. Био је узбуђен,

али му је лице блистало. Иза њега, у вестибилу, мајор Нинола
Косић. Ту се тискала група официра, који су дотле с нестрпље­
њем очекивали почетан остварења нашег подухвата.

Прва брига била нам је да се поред сваког стражара поставе

по два гардиста, а у унутрашњости зграде стражари-гардисти
према сници ноју сам био дао мајору Косићу. При томе су помо­
гли мајор Коста Перић, капетани 1 класе Михаило Петровић и Ди­
митрије-Дина Катић. Мајор Радоје Алексић, са два ђенералштаб­
на приправника, заузео је набинет министра војске без муне:
један старији капетан спавао је у њему нао чувар. Мајор Ђорђе
Станојловић узео је под своју команду нратноталасну радио­
станицу Главног ђенералштаба, прено ноје се вршио нонтант са
свим армијама у земљи. Јосип Сансида са двојицом-тројицом
официра отворио је спојна врата између двеју зграда. Капетан 11
нласе Пантелија Алексић имао је дужност да поседне телефонску
централу Министарства војске: људство је изненадио у сну, разо­
ружао, затворио у једну собу, а у централи ставио нао нонтролу
одређеног ђшт. приправника. Мајор Носић с ненолино официра
ушао је у собу-стражару, где је дремао командир подофицирске
страже: саопштио му је да је од тога часа командир страже гар­
дијски наредник нога је он довео и чијим наређењима има да се
понорава. Мајор Драгољуб Поповић је одвео капетане М. Дра­
шковића и С. Вугрина у радиостаницу Министарства војсне. По­
што је капетан Мих. Петровић откључао главни улаз Министар­
ства, мајор Косић је увео вод гардиста и извршио и ту распоред
унутрашњих стража . Капетан П. Аленсић је потом отишао пред
Команду Београда и Дунавсне дивизије. У дворишту је једна чета
1. батаљона распоређивала митраљезе и људство на погодним
местима. Капетан П . Алексић је узео од њих петнаест гардиста,
ушао у Команду Београда, сменио стражу, а све остало људство
разоружао. Сменио је стражаре и пред официрсним становима,
Официрсним домом и Задругом.
Оним официрима који су се затекли на раду у Главном ђене­
ралштабу а били неупућени. мајор Радоје Аленси1i објаснио је
шта се те ноћи извршава. Скоро сви су се одмах и свесрдно при­
дружили: ђшт. мајор Илија Чолан-Антић, наји је био у приправно­
сти у Оперативном одељењу; дежурни официр у Главном ђене­
ралштабу, ђшт. приправник и арт. капетан 11 нласе Станислав
Подбој; дежурни официр шифре , поручник бојног брода 1 класе
ВОЈСКА ИСТУПА 205

Јаков Јововић; пеш. капетан 1 нласе Милун Зечевић; арт напетан

11 нласе Миодраг Крсмановић. итд . Онај врло малени број официра
на ноје није деловала реч, сатеран је под претњом пиштоља у
Једну собу и ту је држан под надзором. На пример: капетан ноји
је нао чувар спавао у набинету министра војног; затим капетан
послан од управнина Војне анадемије, дивизијсног ђенерала Мар·
на Михајловића, да види шта се то дешава. Ту су склоњени до
ујутру једна госпођа и два господина који су се нашли пред
Министарством над се вршило поседање.
Телефонској централи Министарства војске дао сам наређе­
ње : да се ђенералима ноји затраже дежурног у Министарству
војсне, ради обавештења и евентуалних упутстава, одговара да
без одлагања дођу у Министарство . Мајору Светиславу Вохосни,
ноји је стајао нод Официрсног дома са својим командиром бате­
рије, капетаном 1 класе Лазаром Ристићем, ставио сам у дужност
да ђенерале сачекује и допраћа у Ратну салу Главног ђенерал­
штаба. Ђенерали наји не би хтели да се ставе на расположење
новом министру војске имали су бити задржани да ту сачекају
расплет догађаја.
На угловима Немањине и Милошеве улице, према Министар­
ству војске и Војној анадемији, уздизале су се масивне зграде
Председништва Владе (са Министарством финансија) и Мини­
старства унутрашњих дела (са Министарством шума и руда).
Пред сваком од њих, кад сам стигао са својим батаљоном, стајао
је по један жандарм. Дао сам им знак и они су ми пришли.
Поздравио сам их са "Живео Краљ! " Они су отпоздравили на
исти начин. Ренао сам им да војска узима власт у земљи, у име
Краља. Радост им је зрачила с лица што се пред њиховим очима
остварује оно што су (то се није дало санрити) њихове душе
жељно очекивале. Рекао сам им да и даље остану на својим
дужностима.

Осетио сам, међутим, потребу да за свани случај прегледамо

и поседнемо зграду Председништва Владе. Она се налазила у
самом средишту мог Ужег нруга. Било је оно 3 сата ујутру. За
тај посао одредио сам капетана 1 нласе Мих. Петровића. Добио
је једног гардијсног нареднина и 15 војнина. "На уласну у зграду",
описује Петровић у свом извештају, "један жандармеријски под­
наредник ме поздрави и рече ми: "Ја сам са вама. У згради имам
шест цивилних агената и једног жандарма. Агенти су у соби на
првом одморишту у мезанину". Ренох му: "Пођи са нама, а свој
206 27. МАРТ 1941.

пиштољ задржи. Хвала ти велико". На агентсној соби врата су

била затворена. Наредио сам гардистима да стану са стране вра­
та, а ја сам их отворио. Сва шесторица агената су спавали ...
Узео сам кључ, закључао врата од собе и њих у соби. Поставио
сам једног гардисту да их чува , а са осталима сам продужио на
месту где се деле степенице ноје воде на делу зграде где се
налазе просторије Председништва Владе ... У ходнину пред гво­
зденом напијом, оданле почињу просторије Председништва Вла­
де, видео сам једног жандарма·наплара нано седи оnнорачивши
столицу . Чим нас је видео , хитро је сночио и веома брзо извадио
пиштољ на гот ов с. (Ми смо имали пиштоље на гот ов с -
гардијски нареднин. жандармеријски поднаредник и ја; а гарди­
сти, пушке са ножевима, н а гот о в с.) Рекох жандарму-капла­
ру: "Не пуцај! Нас има 17. Ти ћеш убити једнога-двојицу; остали
ће тебе . Дај ми твој пиштољ! " Он одговори: "Па имаш право,
господине Капетане". Приђе, носећи пиштољ оборен , и предаде
ми га. Ушли смо у просторије Председништва Владе. Поотварали
смо све просторије и попалили сијалице. У свакој просторији и
у ходнику поставио сам по једног гардисту. Гардијсвом нареднику
наредио сам да прими номанду и да, пошто закључам напију, цео
саобраћај има да се одвија из тзв. парка. Кроз тај улаз може да
уђе само и једино ђенерал Симовић, мајор Кнежевић, и нино
други. " - Са два жандарма и шест гардиста, капетан Петровић
је сишао до собе где су били позатварани агенти. Залупао је на
врата: "Знам да вас има шест. Врата ћу отворити , а ви ми изне­
сите своје оружје. Но учини ма шта противно, биће на месту
убијен!".. .з Нап етан Петровић је откључао и нагло отворио врата.
Један агент изнео је шест пиштоља. Капетан је са два гардиста
ушао у собу и претресао је. Оружја није било. Телефон им није
радио. Наредио им је да остану у соби, док не дође нено да их
одведе у Управу града .

Отnрилине напоредо са тим, мајор Носић је био у згради

Министарства шума и руда. На командном раскршћу био му је
пришао један гардијсни поручник, с неким грађанином.за и упитао
га: да ли зна да се у Министарству шума и руда налази нратно­
таласна радио-станица, и да ли је заузета. Мајор Носић је упитао
где се тачно налази. Грађанин му је одговорио: на мансарди. "Са
поручником и два моја пратиоца", записао је Носић, "упутио сам
се на главном улазу Министарства шума и руда. На вратима је
стајао висон и снажан жандарм. Вероватно није био изненађен
ВОЈСНА ИСТУПА 207

нашом посетом, јер је посматрао све оно необично што се на

улици већ догађа. Над сам му се nриближио на два норана, моји
пратиоци, без мог наређења, узели су пушне на гот о в с, на
нојима су били ножеви. Овим гестом мојих пратилаца 1нандарм
нареднин-воднин био је изненађен. Заузео је став мирно и
упитао: "Молим вас, шта желите?" ... Одговорио сам му: "Ја сам
мајор Носић. Ноћас је војсна узела власт у земљи. Нраљ је ступио
на престо. Тражим од тебе да ме водиш у радио-станицу ноја
се налази у овој згради." Жандарм нареднин-воднин је хитро
отворио гломазна врата: "Хвала Богу! Изволите, господине Ма­
јоре." Увео их је у лифт, и брзо су се нашли у поткровљу. Ушли
су у један слабо осветљен празан ходник. "Десно од улаза при­
метио сам једну слабо осветљену собу, са плавим и црвеним
сијалицама. Одмах до врата био је неки апарат са ручицом и
одавао је слаб шум. Притиснуо сам ручицу, апарат је nрестао да
ради, а у ходник је и~ суседних соба утрчало ненолино особа
Неко је упалио сијалицу у ходнину... На лицима свију могло је
да се прочита питање: Отнуд војсна овде?" Нада се све особље
радио-станице искупило у ходнину, мајор Носић им је саопштио:
да је војсна узела власт у земљи, да је ђенерал Симовић пред­
седнин Владе, да је Нраљ проглашен пунолетним, и да радио­
станица не може даље почети рад без специјалног одобрења.
Чим је мајор Носић то изговорио, "особље станице почело је да
се међусобно поздравља и грли. . . Затим је прилазило мени.
здравећи се, назујући имена и ду111ности ноје врше на станици."
Мајор Носић је једног од своја два пратиоца оставио нао nрвог
стражара ту, а гардијсном поручнину наредио да се даље о томе
стара.

Станица ће поново прорадити нешто nосле 4 сата ујутру,

нада је објавила прву вест о преврату. Саопштење о преврату
издинтирао је спикеру М. Марковићу прено телефона мајор Н.
Носић, за преноонеансну емисију, на српскохрватсном. Ђенерал
Симовић са nрофесором Ннежевиhем био је тен стигао у Главни
ђенералштаб. Саопштење о преврату једним делом претицало је
догађаје. Оно је гласило: "Двадесет седмог марта 1941. године
Његово Величанство Нраљ Петар 11 одлучио је да уз помоћ војсне
узме власт у своје руне. Намесништво и Влада дали су оставке.
Војска стоји чврсто уз Краља. Образовање Владе поверено је
ђенералу Душану Симовићу. У земљи влада ред и мир." То саоп-
208 27. МАРТ 1941.

штење је понављано отприлике сваких петнаест минута, праћено

музиком и народним песмама.зб

* • *
Цео распоред у центру државног удара био је попуњен пре
четврт до три. Противавионски топови стигли су око 2.20, - прво
батерија капетана 1 класе Лазара Ристића из Борче. из 101. диви­
зиона мајора С. Вохосне. То је био најмодернији дивизион у југо­
словенској војсци и по ратном распореду имао је да штити Вр­
ховну номанду у Бањи Ковиљачи; био је наоружан топовима
75 мм М 37 и противавионским митраљезима "Збројовна " 15 мм.
Мајор Вохоска био је на челу нолоне. Његово командно место
било је нод Официрске задруге. Сноро истовремено стигла је
и батерија капетана 1 класе Миодрага Симоновића , са Банова
Брда, из 328. дивизиона .- Борна кола мајора Данила Зобенице
кренула су од Топовских Шупа лагано узбрдицом према Карађор­
ђевом Парну и " Славији " . Мајор Зобеница описује то у свом
извештају: "Забрујали су мотори кроз тиху београдску ноћ. Ситна
ниша ноја је почела падати овлажила је улице, па су мала црвена
светла позади и жути рефлектори на предњем делу борних кола
пружали дивну игру светлости . Импозантна маса челика и тутњава
уливали су респект малобројним пролазницима, пробудили Бео­
грађане ноји су слатно спавали и ни у сну нису помишљали какву
ће радост дочекати кроз ненолино часова". Зобеничин командни
тенн налазио се на раскрсници Милоша Великог и Немањине
улице . На њему се н алазио натпис: " За Нраља и Отаџбину" и
вила се југословенска застава. Остали тенкови били су разме­
штени према распореду на сници ноју сам му дао уочи тога дана.
На тој раскрсници било је моје командно место. Мајор Зо­
беница је остао ту са мном скоро све време, као и потпуновник
Милош Банковић , нога сам остављао да ме заступа кад сам морао
да идем нудгод (у зграду Главног ђенералштаба нод ђенерала
Симовића , или у Двор ради потписивања прогласа). Ту се налазио
сноро стално и мајор Никола Носић.
Обишао сам цео Ужи и Шири нруг одмах у самом почетку.
Код Министарства грађевина наишао сам на један призор који
ми је остао урезан неизбрисиво. Један топ из Ристићеве батерије,
који је затварао Милоша Велиног улицу на Ужем нругу и био
окренут ка " Лондону", био је ту постављен за нартечно дејство.
Неки нареднин вадио је муницију и стављао је крај топа . За свану
гранату прекрстио би се, пољубио је, па би је тен онда положио
ВОЈСНА ИСТУПА 209

поред точнова. То ме је гануло. Упитао сам га за име. Био је ре­

зервни нареднин Душан Симић, из села Кусатна нод Младеновца .
Пољубих се с њим, уз поздрав "Живео Краљ!" Он је говорио:
"Не жалим, господине Мајоре, да овога часа погинем, само над
сам доченао ово ... " И загуши се од плача. Стеже се и мени у
грлу. Ободох ноња и продужих на ''Лондону". Свуда је све било
на својим местима, спремно да отвори ватру на први знан. Вој­
ници су блистали. Официри, радосни и ведри, у рукавицама, изла­
зили су на рапорт уздигнуте главе, горда срца.

Са Дедиња ми, међутим, није стизао очекивани батаљон.

Претпостављао сам да је узрон задоцњењу "нестанак" мајора М.
Вуносављевиliа у часу дате узбуне. Био сам уверен да ће потпу­
ковник С. Здравновић расплести свани чвор наји се направи.
Међутим брига ме није напуштала: тај недолазак остављао ме
је без неопходне резерве. На ноји минут пред три сата чуо сам
топот с правца Топчидера. Приближавала се нена војсна скоро
трчећим кораном. Упитао сам се шта то значи: батаљон одређен
за појачање резерве имао је бити превезен намионима. Напустио
сам номандно место и пошао у сусрет тој трупи. Она се зауста­
вила на углу Бирчанинове улице, пред топом и тенком ноји су ту
били у борном положају. На челу батаљона стајао је капетан 1
нласе Лазар Јанић, командир 2. митраљесне чете. Одмах после
поздрава запитао сам га шта је са 4. батаљоном (ноји је имао да
дође к мени) и са номандантом Јанићевог 2. батаљона, мајором
Доброславом Крстићем. Капетан Јанић ми је објаснио нано је
дошло до замене 4. батаљона Другим, и откуда он нао командант
уместо мајора Крстића. Пожалио ми се да је морао ићи трчећим
нораном, јер обећана ауто-нолона из ваздухопловства није ченала
на уреченом месту. (Та нолона појавиће се пред Војном анаде­
мијом с правца Топчидера тен после 3.30. Командант нолоне јавио
ми се и правдао задоцњење неким неубедљивим разлозима.) Са
капетаном Јанићем обишао сам све његове чете.4
Капетану Јанићу сам наредио да 5. и 6. чету одведе у двори­
ште Министарства војске и преда их под команду мајора Н. Ко­
сића; а он, са остатком батаљона (7. и 8. чета, 2. митраљесна
чета), да оде у двориште Команде Београда и, по потреби, у
порту Вазнесенсне црнве.
Моја 4. чета, нао и Превијалиште (са др Драгутином Јовићем,
санитетсним поручником), били су већ смештени у дворишту
Министарства финансија.
210 27. МАРТ 1941.

Резервни теннови поређани су у облину броја 7, чија је вер­

тинална полуга била у Милошевој, а иран у Гепратовој улици.
Тано ми је у три сата ујутру цела предвиђена резерва била
под руном , спремна за понрет у сваном часу и у сваном правцу.

• • *

Команда ваздухопловства била је место где су тоном ноћи

26./27. марта имали да се нађу ђенерал Д. Симовић, ђенерал Б.
Мирновић и професор Р. Ннежевић. Они су ту имали да сачекају
извештај од мене да је извршено поседање предвиђених обје­
ната , па да одмах затим пређу у Београд и из Министарства вој­
сне, под заштитом трупа, приступе раду за образовање једне
демонратсне Владе. Оно девет сати увече професор Ннежевић
се одвезао од своје нуће аутомобилом наји је ђенерал Мирновић
послао по њега. У Мирновиhевој канцеларији затекао је Илију
Трифуновића-Бирчанина, председнина Народне одбране и јунана
из ослободилачких ратова. нао и већи број официра , ноји су били
(сноро сви) са службом у ваздухопловству у Земуну и наји ће
узети учешћа у вршењу државног удара: ђшт . пуновнин Драгутин
Савић, начелник штаба Номанде ваздухопловства; вазд. пуновник
Стјепан Буразовић; ђшт. потпуновници Миодраг Лазић . начелнин
Наставног одељења Команде ваздухопловства, и Живојин Радо­
јичић; пеш. потпуковници Марно Нинолић и Милоје Динић; вазд.
мајори Божидар Оташевић, Јован Пантић, Крста Лазић , Радован
Пејић, Димитрије Мустур; ђшт. напетани 1 нласе Душан Бабић,
Мирно Лалатовић , Заха рије Остојић и Војислав Топаловић; вазд .
напетани 1 класе Братислав Игњатовић, Михаило Рајновић , Ми­
лан Јанновић, Владимир Симић; вазд. напетани 11 нласе Мило
Ракочевић , Радмило Ђорђевић, Властимир Ђорђевић , Миливоје
ВуЈић, Славно Стебернан. Мирновићев ордонанс-официр; Драги­
ша Ристић , Симовићев ордонанс-официр; вазд . поручници Мом­
чило Мансим чев и Миодраг Ђонић.
Задатне ноје је имао да изврши Земунски гарнизон, разделио
је ђенерал Мирковић. нене у тону поподнева 26. марта, а нене
те ноћи.
Оно 2 сата по поноћи. 27. марта, на аеродрому су почели да
брекћу авиони типа "Бленхајм" из 62. бомбардерсне групе (мајор
Крста Лозић, напетан 1 нласе Теодор Павловић). Оба нраја Моста
" Краља Аленсандра", везу између Команде ваздухопловства и
наших трупа у Београду , посео је 1. батаљон 2. пешадијског пуна
ВОЈСКА ИСТУПА 211

(nотпуновнин Милоје Динић). За заузимање радио.станица одре­

ђени су официри с одељењима војнина. Емисиону станицу Радио­
Београд, у згради Анадемије науна. имао је да поседне вазд.
напетан 1 нласе Братислав Игњатовић; нратноталасну станицу Ра­
дио-Манищ вазд. мајор Радован Пејић. Поседање Главне поште
у Београду и Телефонсне централе било је поверено капетану 1
нласе Владимиру Симићу, уз помоћ инспентора Министарства
пошта Милана Нанића . За пошту у Земуну одређен је капетан 1
нласе Милан Јанновић. Посао наш у Београду био је: пошта Бео­
град -2 на железничној станици, где нам се ставио на расположе­
ње њен управнин Радисав Урошевић; контролу над Агенцијом
"Авала" имао је да узме ноњични капетан 1 нласе Јован Обра·
довић - Све то извршено је нано је предвиђено, без тешкоћа .
Једини изузетан био је у Макишу . Мајор Пејић с одредом од оно
стотину војника на намионима стигао је тамо у 2 сата. Већ у 2.15
Номанда ваздухопловства добила је извештај: да је Радио-Маниш
у нашим рунама, али да је погинуо један жандарм ноји Је потегао
да пуца на мајора Пејића. То је била једина жртва тоном преврата.

Најзамашнији и потенцијално најризичнији задатак Команде

ваздухопловства те ноћи, било је овладати Управом Града Бео·
града. Ђенерал Мирновић је бригу о томе поверио ђшт. потпу·
новнину Миодрагу Лазићу, официру храбром и способном, са
ђшт. капетаном 1 нласе Душаном Бабићем као помоћнином. На
један сат пред почетан акције, Мирновић је за исти циљ одредио
вазд. пуковнина Стјепана Буразовића, с тим да Буразовић пре­
узме привремено дужност управника Града. Лозић и Буразовић
су снладно сарађивали у том послу. (Из њихових извештаја изла­
зи, међутим, да је сваки од њих себе сматрао главним руково­
диоцем акције.) С обзиром на тешкоће које су се морале пред­
виђати. ваљало је повести јако одељење војнина. Лозић је пред
један сат по поноћи отишао на аеродром и из двеју чета 6. вазду­
хоплов1юг пуна за борбу издвојио оно двеста војника с подофи­
цирима и њиховим официрима (капетани . . . . . Марновић звани
Цига , Благоје-Бане Радосављевић, поручник Милош Јелић и пот­
поручник Миливоје Фатић). Они су имали да се унрцају на ками­
оне. са шест митраљеза, и да свој задатак оно Управе Града
обаве до 2 сата по поноћи. Из штаба ваздухопловства Лозић је
још повео мајоре Јована Пантића и Божидара Оташевића, капе-
тане Миливоја Вујића и ....... Крстића, нао и наредника .. "."
Вујанлију, подофицира кога је веома ценио и нога ће нешто доц-
212 27. МАРТ 1941.

није ставити нао надзорнина телефонисти-жандарму у Управи

Града . "Пред сам полазак", забележио је Лазић, "сакупио сам у
једној канцеларији штаба бригаде све официре који су са мном
имали поћи, и тен тада сам им саопштио шта намеравамо да учи­
нимо. Ренао сам да онај ноји не жели, не мора поћи; али да ћу на
лицу места убити сваког који пође а не буде хтео да моја наре­
ђења извршава. Сви су ови официри са стегнутим песницама
изјавили : да су срећни што им је пало у део извршење овога, и
да су спремни да са мном ирену" .
Са својим одредом пуковнин Буразовић и потпуковнин Лазић
нренули су оно 1.30. У два сата Управа Града била је опкољена
са свих страна и блокирана митраљезима постављеним на угло­
вима приступних улица.

Тада су се Буразовић, Лазић, мајор Пантић и напетан Бабић

упутили главном улазу Управе Града. Пред вратима је чувао
стражу млад жандарм-наплар . Није потегао за пиштољ, нити уте­
као да да узбуну.
"Ченамо вас одавно! " рекао је поздрављајући прописно. До­
дао је да унутра има мало жандарма. Дао је податне где их је
највећи број.
Потпуковник Лазић је остао пред зградом , да одмах ода­
шаље официре да с одељењима војника поседну најважније квар­
тове (нод бивше Велике пијаце, нод хотела "Бристол", итд).
Пуновнин Буразовиh са мајором Пантићем и капетаном Ба­
бићем ушао је у зграду. Ту су постепено разоружали укупно 53
лица, од којих 29 агената и 19 жандарма.
Дежурни чиновник те ноћи био је Предраг Ивановић. шеф
Другог отсека Опште полиције. Он је, према једној Бабићевој
забелешци, новодошлицама "предао Управу Града са великим
одушевљењем" и ставио им се на расположење. Четврт сата доц­
није, по позиву, био је ту и шеф Опште полиције Миле Јовано­
вић. И он се показао готовим на свану услугу. Обавестио је теле­
фоном све нвартове: да је војска извршила државни удар и да
се у свему имају слушати наређења војних власти. Ускоро је
дошао, по позиву, и помоћник управника Мирослав Матић. Управ­
ник Града Драгомир Дринчић, номе је nуновнин Буразовић теле­
фонирао у стан, користио се добијеним обавештењем и утенао
је да не би био ухапшен. Претходно је. на брзину , телефонирао
председнику Владе Драгиши Цветковићу о војном удару. Кли­
снуо је у Нрагујевац. (Тамо ће доћи на чудну мисао да од дивизиј-
ВОЈСКА ИСТУПА 213

сног ђенерала Уроша Теwановића затражи да са својом Шума­

дијсном дивизијом нрене на престоницу и угуши побуну.)

• • •
Нод Ауто-Номанде понрет је танође извршен с успехом и
на време, иано не у свему нано је предвиђено.
Оно 8 часова увече, мајор Зобеница је, по повратну од мене,
позвао мајора Властимира Рожђаловсног и мајора Станимира
Мишића у своју нанцеларију. Предао им је моје писмено наре­
ђење о њиховим задацима у тону ноћи.
Мајор Рожђаловсни имао је да поседне енвер нод Ауто-Ко­
манде, где се стичу путеви ноји од Вождовца и с Бањице воде у
Београд. За ту сврху имао је да рачуна у почетну: на једну бате­
рију из свога дивизиона, на два тенна мајора Зобенице, на једну
чету ноју ће му довести напетан Петар Орловић из 1 пешадијсне
подофицирсне шноле "Краља Аленсандра" на Бањици. Главни
задатан В . Рожђаловсног био је по моме писменом наређењу:
до спречи евентуални улазан у варош 2. и 18. пеwадијсног пуна и
Коњичне бригаде Краљеве гарде .
Мајор Мишић имао је (1) да онемогући излазак из насарне
нод Споменика Франше Депереа Коњичном жандармеријсном
еснадрону, ано не би хтео да остане пасиван; (2) да поседне Be-
tfaц Топчидерсног Брда и затвори нретање Булеваром "Кнеза Ален­
сандра". За ту сврху имао је да рачуна: на своја три тенка, на
једну батерију из 2. артиљеријског пуна и на једну чету ноју ће му
довести напетан Орловић.
У међувремену догодио се споменути инцидент са напетаном
Орловићем. По повратну од мене пред поноћ, мајор Рожђалов­
сни ограничио се на то да својим официрима саопшти да је
"састав снага уненолино промењен", да очекивана чета Подофи·
цирсне шнале неће доћи да узме учешћа у распореду, али да ће
се у случају потребе добити од мене брзо појачања у људству
и борним колима.
Положај наш, ту, номnликовао се двоструко. Напетан Орло­
вић није могао да се појави са очекиване две чете из Подофи­
цирске шноле. Командир 6. батерије 2. артиљеријског пуна, напе­
тан Миленно Масниновић, ноји је имао да појача Мишића, из
неког разлога није извунао своје топове; извео је само своје
људство. То. међутим, није обесхрабрило ни Мишића ни Рожђа­
ловсног.
214 27. МАРТ 1941.

У Логору "Краљевић Андреј" дежурни официр био је резерв­

ни арт. потпоручник Војислав Аврамовић, по занимању учитељ.
Он се веома приправно одазвао позиву мајора Рожђаловског .
Обишли су све логорске страже, којима су дати нови знаци распо­
знавања: одзив "Нраљ", лози~1ка "Отаџбина". У канцеларији ко­
манданта Артиљеријске бригаде и команданта 2. артиљеријског
nуна мајор Рожђаловсни је оставио капетана 1 класе Јована Ми­
тића и потпоручнина Миодрага Румла. са задатном да ту сачекају
њихов евентуални долазак и допрате их до мајора Рожђаловсноr.
У Ауто-пуну Министарства војсне и морнарице, исто тано, није
требало трошити речи на убеђивање. Одмах се могло рачунати
на капетана 11 класе Јанка Јовановића , најстаријег официра , као
и на све присутне официре, а доцније и на команданта Пуна пот­
пуковника Светозара Ђорђевића.
Командно место мајора Рожђаловског било је насред Снвера
Ауто-Команде. Крај њега, нао помоћник и десна руна у тону дана,
налазио се капетан 1 нласе Добривоје Стаменковић, командир 4.
батерије. С цевима окренутим на Авалском друму и улицама
Миловановићевој и Вој воде Степе, били су ту два тенка из 2. бата­
љона борних кола и три топа 75 мм М 12, са по три послужиоца,
из 4. батерије. Нрај топова су стајали: четири официра, три под­
официра и тридесет шест каплара и редова наоружаних караби­
нима. Муниције није било напретек. На свани топ долазило је по
шеснаест граната, а на сва ни карабин по не више од двадесет
метака. То је било незнатно. Решење се нашло брзо: обијен је у
Логору магацин с муницијом. - Чим је извршио распоред својих
снага, мајор Рожђаловсни јо испред својих топова и тенкова изба­
цио, у виду полукруга, десет подофицирсних патрола, тано кон­
тролишући приступне путеве.
Мајор Станимир Мишић извео је своја борна кола из гараже
тачно у пола два и упутио се с њима на Споменику Франше Де­
переа . Било је отприлике четврт до два нада се један тени зау­
ставио на Булевару Ослобођења, према капији насарне Коњичког
жандармеријсног еснадрона; друга два тенка заузела су поло­
жаје са стране .
Мишић је пришао жандарму ноји је чувао стражу на капији.
Наредио му је да позове номандира Ескадрона. Капетан 1 класе
Радоје Недељновић изишао је одмах.
"Од овога тренутна ви сте под мојом командом", саопштио
му је мајор Мишић. " Имате само моја наређења да слушате".
ВОЈСНА ИСТУПА 215

"Примам, господине Мајоре!" одговорио је напетан Недељ­

новиh. "Већ сам обавештен о томе од судског потпуновнина
Павла Натан ића."
То је било све. Командир се вратио у касарну. Жандарме­
ријски еснадрон није се макао с места целога дана. Изишло је
шест жандарма и ставило се Мишићу на расположење ради регу­
лисања саобраћаја . Он је од њих начинио три патроле, са задат­
ком да враћају возила и пешаке наји би наишли, а да официре
приводе њему. Од два сата био је обустављен свани промет на
Ауто-Команди.
Пошто је сазнао да је потпуновнин Катанић већ био нод напе­
тана Недељковића, Мишић је сматрао да је Ноњични жандарме­
ријски ескадрон безопаса11. Стога је уклонио своја борна кола
и поставио их на раскрсници Булевар Ослобођења - улица Вој­
воде Мишића. У тону јутра слаће no двоја борна нола да патро­
лирају улицом Војводе Мишића до кафане "Мостар" и натраг .
Прву неочекивану помоћ, - као нену наннаду за одсутну
Орловиhеву чету, - Мишић је добио пре два сата ујутру, чим
је стигао с тенковима пред Споменик Франше Депереа. Дошао му
је и ставио му се на расположење коњички капетан Петар Мишче­
вић, водник Возарсног ескадрона Дунавске дивизијске области.
Био је од велике нористи. Мајор Мишић га је прво послао у офи­
цирске станове, у улици Војводе Глигора бр. 2, да саопшти офи­
цирима који тамо станују: да до даљег наређења нипошто не
излазе из својих кућа. Наnетан Мишчевић је потом отишао у 2.
артиљеријсни пук. Тамо је, с помоћу мајора Рожђаловсног, од
Приправног одељења и другог људства образовао једну чету и
ставио је под номанду мајора Мишића.
Друга добра срећа. - нао нена наннада за изостале Масни­
новићеве топове, - дошла је у исто време. У једној велиној
згради, нод Споменика, становао је бригадни ђе11ерал у пензији
Живно Лавадиновић. Чуо је буну мотора борних нола, изишао на
прозор, разумео у чему је ствар, и пробудио свога сина Душана,
поручнина у 2. артиљеријсном пуну. Млади Лавадиновић се с
неколико другова решио, пре тога, да пребегну у Грчку. Отрчао
је мајору Мишићу и ставио му се под команду. Овај га је упутио
мајору Рожђаловсном. Поручнин Лавадиновић био је командир
5. батерије. Ускоро је дотерао Мишићу два топа 75 мм М 12, са
дваестину каплара и редова с карабинима. Са муницијом било
се оснудан, нао и у 4. батерији: по шеснаест граната на топ, по
216 27. МАРТ 1941.

двадесет метана на карабин. Лен је био исти. Један топ је постав­

љен у правцу Сквера Ауто-Номанде; други топ у правцу улице
Војводе Мишића.
Оно пола три стигао је нод мајора Мишића капетан Орловић,
- сАм. По одласку од мене, а после неуспеха да ступи у везу с
пуновнином Бранимиром Живковићем, Орловић је пред два сата
поново отишао у Подофицирсну школу на Бањици и пробудио пи­
томце двеју чета ноје је имао намеру да изведе. Дон су се ови
спремали, наишао је мајор М. Матић, ноји је те ноћи спавао у на­
сарни. Између њих двојице настао је оштар сукоб, и Орловић је
морао да напусти зграду.5 Мишића је дошао да извести о томе.
Мишић му је тада наредио да прими чету ноју је био формирао
напетан Мишчевић и да са њом поседне Венац Топчидерског Брда.
Напетан Орловић са два вода отишао је нод Ортопедсног завода
изнад Вајфертове пив аре, а једним водом затворио је Булевар
"Кнеза Аленсандра" у висини игралишта Београдског спортског
клуба већ оно три сата ујутру. Ту је остао целога дана, извештава­
јући мајора Мишића сва на два сата о стању на своме отсену .
Његов рад, ту, био је за свану похвалу.
У пола четири ујутру дошао је мајору Мишићу и ставио му
се под номанду поруч нин Душан Радовић, командир 11. батерије
2. артиљеријског пуна, са своја четири топа 80 мм М 28. Поручник
Радовић седео је те ноћи негде у друштву. Дочуо је да се нешто
дешава у вароши. Одлетео је у касарну . запрегао своју батерију,
извео ј е на улицу и дошао мајору Мишићу да му се стави на
расположење. Радовићеву батерију Мишић је поставио нод Спо­
меника Франше Депереа. (Ту батерију ће око 11 часова пре
подне, над је поручнику Радовићу позлило , узети под своју не­
посредну команду арт. мајор Љубомир Христић, Радовићев ко­
мандант дивизиона. Са мајором Мишићем остаће ту све до 21
часа. нада су се јединице на Ауто-Номанди вратиле у свој логор.)
Мајор Мишић је тада наредио поручнику Д. Лавадиновићу да
са своја два топа оде на раскрсницу нод "Мостара", са задатком
да ступи у везу са кап етаном П. Орловићем и помаже његов рад.
Оно 3.15 дојурио је колима из вароши командант пешадије
Дунавске дивизијске области и управник Двора бригадни ђенерал
Јован Лено. Њега је четврт сата раније био пробудио телефоном
заступник Првог ађутанта бригадни ђенерал Павле Барјактаре­
вић. Рекао му је само: "Јово, дођи горе ". Нратноћа наређења
га је забринула: пошао је нечасимице на Дедињу, преко Ауто-
ВОЈСНд ИСТУПА 217

Номанде. Видео је на улицама тенкове, топове, војнике. Заустав­

љен је код Споменика Франше Депереа. Пришао му је мајор
Мишић. Ђенерал Леко га је упитао шта се то дешава. "То видите
и сами!" одговорио је Мишић и пропустио га је на енверу Ауто­
Номанде . Рожђаловсни. у свом извештају, бележи кано је "наи­
шао дворским колима, јурећи пуном брзином, ђенерал Леко. Са
пиштољем у руци приморао сам га да стане и наредио му да се

врати у стан. Он ми је рекао: да ли га познајем, да ли знам шта

радим, и да ли знам где се Кнез налази. Ја сам му ренао да ја то
знам и , ако не изврши моје наређење. да ћу га лишити слободе .
Он је онда окренуо кола и вратио се натраг у варош " .6 Ђенерал
Лено је морао знати да је Ннез напустио Београд неколико сати
раније. Питао је. ипак . вероватно стога што се бојао да воз није
заустављен успут и Кнез ухапшен или убијен .

• • •
Какво је било држање оних војних команданата у ноје се
режим уздао нао у јемство за свој опстанак ано би когод поку­
шао да га обори? Реч је о команданту Београда армијском ђене­
ралу Милораду Петровићу (званом "Лорд") . команданту Дунавске
дивизијсне области дивизијском ђенералу Драгиши Пандурови­
ћу . команданту жандармерије дивизијском ђенералу Владиславу
Ностићу. То су били врло способни и храбри официри. Њима на
расположењу стајао је много већи број пушака него што смо их
имали ми.

Сву тројицу је почетан преврата затекао у њиховим стано­

вима . тзв . "официрским становима". улица Зрињсног бр. 2. у
непосредној близини Команде Београда и министарстава.
Чим су мој батаљон , противавионски топови и борна кола
заузели предвиђене положаје, дежурни наредник из Номанде
Београда одјурио је у стан ђенерала Петровића. Саопштио му је
да је војска посела варош и да су штабови Номанде Београда
и Дунавске дивизијске области опкољени . Ђенерал Петровић
је упутио нареднина да о томе обавести номанданта Дунавсие
дивизијске области (који је становао у приземљу испод Петрови­
ћева стана) и поручи му да га сачеиа на степеништу.
Пре него што је сишао из свога стана. ђенерал Петровић је
хтео да провери прено телефона нанво је стање у Логору "Нра­
љевић Андреј", где се налазио 2. артиљеријски пун. (Са једини­
цама на Бањици могао је да општи једино прено телефонсне
216 27. МАРТ 1941.

централе Министарства војног или Главног ђенералштаба). Ло­

горсног дежурног, арт. потпоручнина В. Аврамовића, ђенерал
Петровић је упитао где су артиљеријске јединице ноје ту стацио­
нирају. Кад је овај одговорио да су јединице у Логору, ђенерал
Петровић ј е плануо: "Накv у Логору? То није истина! Сад ћу ја
доћи тамо ." Потпоручник је одмах о томе обавестио мајора Рож­
ђаловсног и, у Министарству војном , мајора Н . Носића.
Кад су се срели на степеништу, командант Београда и но­
мандант Дунавске дивизијсне области нису могли да принрију
своје изненађење . "Шта је ово?" питао је ђенерал Петровић.
"Оно најгоре! Оно што нисмо оченивали ... Војсна врши пуч ",
нонстатовао је ђенерал Пандуровић.
У Команду Београда успели су да уђу кроз један споредан
улаз од кога су њих двојица имали нључ. Дежурни официр , инж .
напетан 1 нласе Аленса ндар Нара-Мијалновић , поднео им је изве­
штај: "У дворишту понрај Команде, чета војнина; прекопута, у
дворишту Министарства финансија, оно батаљон војника; свуда
оноло ; тенкови, топови , митраљези ; нени капетан Алексић разо­
ружао страже Команде Београда и поставио нове , забранио свако
излажење из Команде ; цела зграда је опасана густим ланцем
војника. Које су то трупе и под чијом командом? Шта им је
стварни циљ? То ј е још ув ен била загонетна. Ђенерал Петровић
долази на мисао да од војника у дворишту понрај Команде сазна
штогод. Али чим је нрочио на терасу , из полутаме се проломио
глас, у три маха: "Назад! Пуцаћу! " Ђенерал Петровић био је
свестан да ће погинути , бескорисно. Вратио се натраг. Оба ко­
манда н та нашла су се нао у нлоnци . Општење са сnољним светом
могли су, те оријски пр е него практично, да имају само путем
телефона.
П окушај ђенерала Петровића из стана , да говори са 2. арти­
љеријским пуком, био се свео ни на шта. Сад , из Команде , затра­
жио је од централе Министарства војног да говори са 2. пешадиј­
ским пуном н а Бањици . Над су чули но то тражи, слушалица је
спуштена без објашњења . Ново тражење у истом смислу, свр­
шило се на исти начин. Ђенерал Петровић дошао је на мисао да
затражи Номанду жандармерије, с нојом се веза могла да добије
непосредн о прено грађанске централе. Ту је био боље среће.
Али, овде ј е потребно учинити један дужи уметан. да би се пра­
вилно разумео разговор између команданта Београда и коман­
данта жандармерије.
ВОЈСКА ИСТУПА 219

Потпуновник Павле Катанић био је напустио моју касарну

оно једног сата по поноћи. Аутомобилом који сам му ставио на
расположење отишао је право на старој згради Управе Града,
да са командиром Седме жандармериЈсне чете утаначи што
треба у вези са нашом анцијом те ноћи. Жандарм на стражи
познавао га је лично и пустио га је одмах у нруг насарне. Пред
номандировом канцеларијом стајао је наоружан жандарм. По­
здравио је потпуновнина Катанића и рекао му да је командир ту.
"Добијам утисак", записао је Катанић, "као да су ме сви очеки­
вали. Сматрају сасвим природним што сам дошао баш у ово доба.
Нуцнух на врата и уђох. . . Командир Седме чете, жанд. потпу­
новнин Михаило Секулић лежао је на кревету обучен. Скочи,
и поздрави прописно. У нратном разговору објасних му све. При­
мио је са одушевљењем ... Као да му се нени терет одвали с
леђа. Каже ми да му је сад "ланше". Био је блед. Није тренуо
целе ноћи. Наже ми узбуђено· "Цела ће чета изгинути за Нраља
и Отаџбину. Ченао сам само да нено од старешина наже шта да
се ради. јер сви мисле исто што и народ, свани жандарм: али
морају да врше службу нано им официри нареде. Сви су против
Панта". Уз поздрав "Живео Краљ!" пољубисмо се и растасмо".7
Потпуковник Натанић је потом одјурио у Ноњичии еснадрон,
нод Нарађорђевог Парка Насарнски круг врвео је од жандарма.
Номандир, жанд. капетан 1 нласе Радоје Недељковић, истрчао је
у сусрет ненадном госту, према номе је одраније гајио дубоко
поштовање. Ту у дворишту, јер је ваљало журити даље, Натанић
му је гласно, да околни жандарми чују, рекао што и командиру
Седме чете. Додао је да ће пред његову насарну доћи мајор Ста­
нимир Мишић са борним колима. После поздрава с командиром
Недељковићем и водником капетаном 11 класе Владом Ђорђеви­
ћем, потпуковник Натанић је похитао у Команду жандармерије.
Капетан Недељковић је о томе састанку записао: ''Предузео сам
све потребне мере и био спреман да извршим свано наређење
ноје бих добио од њега ... Познато ми је и тврдим, да су сви
официри мога пуна редом били сугласни са предлозима потпу­
новнина Катанића."8

Додајмо да је командант Жандармеријског пуна, пуковник

Милош Павловић, био целе ноћи у своме штабу. Његови подре­
ђени јављали би му о кретању војске. "Он наређује да се ништа
не предузима. Издаће по потреби накнадна наређења. Јавили су
220 27. МАРТ 1941.

му се и командири Седме чете и Ноњичког ескадрона и известили

га о доласку борних кола. "9
У своју Команду у Светосавској улици потпуковник Катанић
стигао је оно четврт до два. Његов главни задатак тен је почињао.
Имао је да, по свану цену, паралише рад команданта жандарме­
рије. О дотле обављеном послу обавестио ме је прено мога бата­
љонсног ађутанта, пред сам мој излазак из касарне. Затим је са­
брао људе раније организоване и одредио им дужност. Отишао
је у своју канцеларију да чена. Нешто после два сата пробао је
да ли телефони још раде. Телефони преко грађанске централе
имали су да буду пренинути у два сата. Неном забуном , то се
није учинило све до три сата: поново су прорадили у пола четири,
па се доцније на махове прекидали. Отуда за нас неколико не­
згода, а за потпуковника Катанића потреба да у канцеларију ђене­
рала Костића уђе та•ю рећи над и он, да би предупредио свани
његов покушај да нам нашкоди својим општењима.
Ђенерал Костић спавао је те ноћи нод своје куће. Тутањ тен­
кова пробудио је његову кћер . Отрчала је на прозор, угледала
борна кола. пробудила оца. Он је одмах затражио дежурног теле­
фонисту у жандармерији и наредио да му се хитно пошаље ауто­
мобил . Стрчао је на улицу чим је аутомобил приспео. Два гардиста
с напереним пушнама наредили су му да се врати 11атраг. После
нраћег објашњавања, ј едан од њих отишао је да пита свога вод­
ника . Ђенерал Костић ј е одгурнуо преосталог гардисту и ускочио
у своја кола. Јурили су таквом брзином, да је одвајање гума од
асфалта, кроз ноћну тишину, парало уши. Очас је био пред Ко­
ма11дом. Није било дежурног официра да га дочека и поднесе му
рапорт . (Дежурноме те 11оћи, жандармеријском мајору Сави Ла­
ковићу, потпуковник Катанић био је тек саопштио да "војска, а
са њом и жандармерија , ноћас врши своју дужност према Краљу
и Отаџбини". Наредио му је да из своје канцеларије не зове
никога нити се одазив а . Овај је то примио на знање .) Потпуков­
нин Катанић је слетео са свога спрата, ордонансу пред вратима
команданта жандармерије наредио да не пушта никога, и отворио
врата Командантове канцеларије.
Ђенерал Костић је у том тренутну обртао бројчанин.
"Затворите одмах апарат!" наредио је потпуковнин Катанић.
У исти мах је извадио пиштољ и уперио га на њега .
"Потпуковник Катанић! Откуда ви овде?" промуцао је ђе-
нерал .
ВОЈСНА ИСТУПА 221

Натанић му је нратно ренао шта је у питању. Са упереним

пиштољем пошао је према њему. "Он се извуче из широне фо­
теље", забележио је Натанић, "испусти слушалицу на сто и поче
се одмицати на зиду. Запањеност и страх читали су се јасно на
лицу... " Завапио је: "Зар мене, Катанићу?"
Ђенерал Костић је прихватио Катанићев предлог "да на позив
телефона узме слушалицу, држи је између мене и њега, да бих
и ја могао чути шта но пита; одговараће оно што будем ја рекао.
И ренох му да седне на своје место."
Онда је међу њима настао разговор. Ђенерал Костић је живо
причао нано је он увек био против Хитлера, против Панта, кнеза
Павла, Владе; никад није био германофил. Све то, у основи,
несумњиво је било тачно, нао интимно осећање. Питао је Ката­
нића: но је све у завери, но је вођ, шта ће бити са Кнезом и
Владом. Катанићев одговор: ништа му није познато; зна само
двојицу, јер је све организовано по систему тројни ...
Зазврјао је телефон.
"Пазите сада, и не играјте се главом!" упозорио га је Катанић.
Даље, дословно, онако нано је Катанић записао:
"Ђенерал Костић узе слушалицу и наже се прено широкога
стола да би је држао између нас двојице. Склоних десну руну у
страну, да ме не би случајно ударио по пиштољу.
"Хало, Номанда жандармерије!"
"Овде командант Београда, ђенерал Петровић."
"Овде номандант жандармерије, ђенерал Настић."
"Да ли је вама нао команданту жандармерије познато шта
се ноhас догађа у Београду? Знате ли да Први гардијски бата­
љон и борна нола опкољавају и поседају државне зграде? Јесте
ли о томе обавештени и шта сте предузели?"
"Да, да, господине Ђе11ерале, познато ми је."
"Зашто се поседају министарства и друге државне зграде?"
"Господине Ђенерале, можда ви не знате шта се ноћас де-
шава? Врши се државни удар. Војска врши своју дужност према
Краљу и Отаџбини. И војска и народ су против Панта. И против
Кнеза и Владе."
"Шта кажете! Шта војска! Каква дужност! Војска има само
да слуша и извршује наређења претпостављених. Сада ћу наре­
дити покрет трупа..."
"Господине Ђенерале, пазите шта радите. Треба добро да
процените ситуацију, пре него што наредите покрет трупа. Само
222 27. МАРТ 1941.

може доћи до проливања нрви. За то бићете ви одговорни. И

жандармерија је уз војсну! И ја! Цео гарнизон је . .. "
"Зар и жандармерија?"
"Јесте, господине Ђенерале. И ја!"
"Е, онда је свршена ствар."
"Кажем вам. господине Ђенерале, сви смо проти в Панта.
Само би се проливала нрв.
"Добро, значи да је то свршена ствар. "
"Ђенерал Костић је сијао од радости и победоносно ме
гледао ...
· Одједном ђенерал Костић настави на телефону:
" Господине Ђенерале. молим вас, пошаљите ненога да јави
мојој жени: да сам жив и у мојој нанцеларији. Немојте теле­
фоном."
"Не знам нано ћу да известим вашу Госпођу. Ја сам у Ко­
манди Београда. Официрсне станове и цео блон опнолила Гарда."
" Може да се прође нроз ону малу напију, између Команде
Београда и официрских станова."
"Добро. Јавићу." 1 0

После овога разговора са номандантом жандармерије. но­

мандант Београда поново је понушао да добије везу са Бањи­
цом. Опет без резултата.
Тано су ђенерали Петровић и Пандуровић седели беспомоћни
у својим штабовима.
Оно три сата ујутру , дон су још фуннционисали телефони .
дежурни официр из штаба Дунавске дивизијсне области позвао
је на његов стан ђшт . потпуковника Угљешу Михајловића, н ачел­
нина штаба. Доспео је да му саопшти само толино, да "на ул ици
има неких војних јединица", па је веза прекинута. Потпуковник
Михајловић упутио се пешице ка своме штабу Нод Официрсног
дома наишао је на топ ове и тенкове, и на мајора Светислава Во­
хосну, ноји му је пошао у сусрет. Од њега је сазнао за прави
смисао онога што се дешава. Вохоска му је дао као пратиоца
напетана Пантелију Аленсића, без нога иначе не би могао ући
у штаб Дунавс ке дивизијсне области . "У штабу сам затекао",
писаће доцније потпуновник Михајловић, " номанданта , ђенерала
Пандуровића, ноји још није знао но води целу анцију. Отишли
смо нод команданта Бе ограда и они су ме послали у штаб Главног
ђенералштаба да покушам нешто да сазнам . Тамо сам затекао
ВОЈСНА ИСТУПА 223

мајора Живана Ннежевића и остале пучисте."11 После повратна

потпуковника Михајловића, ситуација је постала јасном обојици
ђенерала.
Нопнало их је, међутим, да знају шта се дешава у Краљевој
гарди и у самом Двору. О томе је нешто забележио ђенерал Пан­
дуровић у објављеном свом извештају. Он не наже у ноје време
су могли да добију везу са Дедињем; али, по свему судећи, то
је морало бити између 3.30 и 3.45. Покушали су с апарата Коман­
де Београда да говоре прво са штабом Краљеве гарде. Телефони
су били прорадили, али су извесни бројеви очигледно били кон­
тролисани . После доста натезања добили су дежурног официра
у штабу Нраљеве гарде. Овај им је, према ђенералу Пандуровићу.
рекао: да је Гарда у приправности и да Командант није у штабу.
После тога, нагао прекид телефона. Када су затражили Двор,
јавио се Први ађутант, арт. бригадни ђенерал Павле Барјактаре­
вић . Он је тен био стигао из вароши, те ни с1lм није поуздано
знао шта се све догађа. Рекао је : да ни он не зна све елементе
ситуације . да су намесници Р. Станковић и И. Перовић у Београ­
ду; да је Двор опасан једним гардијским батаљоном са спољне
стране ; да је Двор осигуран једном четом Дворске страже: да му
није познато но, шта и с канвом сврхом предузима. Опет нагао
прекид телефона.
Командант Београда успео је потом ненано да војном лини­
јом добије везу са штабом Команде ваздухопловства у Земуну.
На телефону је био ђшт. пуновнин Драгутин Савић. На питање
"шта се дешава у Земуну и јесу ли трупе у својим касарнама",
добио је одговор да је "у Земуну све у реду" . На питање да ли
је у Команди ваздухопловства ђенерал Симовић, пуковник Савић
је одговорио да није и да понуша да га добије у Главном ђене­
ралштабу или у Председништву Владе .
Неколико завршних речи о нома11да11ту Београда и 1юмандан­
ту Дунавске дивизијске области. Из својих штабова они се нису
могли да макну никуда, нити да било шта предузму. Ђенерал
Пандуровић не бележи у свом извештају часове; али је, по свему
судећи. могло бити оно пола пет ујутру над је н њима дошао
напетан П. Алексић и саопштио им да их армијски ђенерал Ду­
шан Симовић моли да дођу к њему у Министарство. Капетан Ален­
сић, с пратњом од неколико гардиста , одвео их је у зграду Глав­
ног ђенералштаба. Она је била пуна официра; врило је у њо] нао
у кошници : еван је био наднет над неним послом. Ђенерал Панду-
224 27. МАРТ 1941.

ровић је очевидно био импресиониран свим оним што је видео.

"Цела слина ове зграде, у ово доба ноћи", записао је он, "ода­
вала је: да се овде одигравају судбоносни догађаји, одраније
припремани, и да ђенерал Симовић све ово није извео на брзу
руну, решив се последњег момента у нрањој журби. Све носи
отисан нечег плансног и револуционарног, и без сумње сада -
овде је штаб завере ... "12
Кад их је угледао нано улазе у набинет министра војсне,
ђенерал Симовић је устао од стола, пошао им у сусрет. Руновао
се с њима, гледајући их чврсто у очи.
"До овога је морало доћи", ренао им је он: "иначе би у зе­
мљи иснрсла револуција ... "

• • •
Тон догађаја на Дедињу био је овај.
Доцкан у ноћ 26. марта потпуновнин Стојан Здравновић по­
звао је нод себе у канцеларију на састанан своје најпоузданије
сараднике из 2. и 3. батаљона Пешадијског пуна. Ту су се исну­
nили: напетани Велимир Тошновић (5. чета), Лазар Јанић (2. ми­
траљеска чета), Миливој Ђурић (12. чета) и Здравио Касаловић
(3. митраљеска чета); поручници Слободан Денић (9. чета), Мом­
чило Голубовић (11 . чета), Живомир Николић (Чета пратећих
оруђа) и Чедомир Рочномановић (Вод за везу); nотпоручнин Ог­
њан Ланић (1 О. чета). Команданти 2. и 4. батаљона су те ноћи
спавали нод својих нућа, те су непосредно пре тога добили упут­
ства о ономе што треба да ураде. Потпуновнин Здравковић је
тада пред свима изложио шта но има да изврши, тано да је свани
био упућен у целокупан рад те ноћи на Дедињу. Сличан састанан
одржан је нратно време после поноћи, ради извесних измена у
задацима.

Узбуна је одређен а за 1.30, са геслом "Краљ је у опасности!"

Спремање и деоба муниције, по собама без осветљења, имали
су да се обаве за двадесет минута. У 1.50 јединице су имале да
изиђу и построје се на зборним местима, а тачно у два сата да
нрену на задатне.

У 1.30 потпуновнин С. Здравковић nозвао је пуновсног де­

журног капетана Мирољуба Стаменновића и наредио му да да
узбуну. Овај је то учинио прво у 2. и 3. батаљону, затим у 4. бата­
љону, наји се налазио у другој згради. Међутим је десетак минута
доцније обавештен да мајора Вукосављевића нинано нема да
ВОЈСНА ИСТУПА 225

стигне и да се 4. батаљон не спрема. Најстарији командир, напе­

тан Милован Мирковић, био је очигледно неупућен у ствар: одбио
је да нареди устајање војнина и изведе их без "надлежног наре­
ђења". Тада су, по налогу пуновсног дежурног, буђењу чета при­
ступили батаљонски дежурни потпоручник ..... Шобер и ислед­
нин Пуна поручник др Милан Радојновић.
Пре но што је пошао на свој задатак, са 3. батаљоном (и
Четом пратећих оруђа и Водом за везу), потпуковник Здравко­
вић наредио је привременом Нрстићевом заменину капетану Ла­
зару Јанићу, официру храбром и одлучном: да 2. батаљон преу­
зме улогу 4. батаљона, тј. да одмах по доласку мајора Д. Нрстића
(а то је имало бити за који часак) ирене из касарне, оде пред
Главни ђенералштаб и стави се на расположење мени. Што се
тиче 4. батаљона, о чијем се команданту није знало ништа друго
сем да га нема на дужности, он је имао да остане на зборном
месту и да ту сачена даља наређења.
Напетан Л. Јанић позвао је тада номандире чета и саопштио
им да је 2. батаљон добио накнадну заповест: да обезбеди зграду
Министарства војске. Било је већ скоро 2.10, а од мајора Нрстића
ни трага ни гласа. Више се није смело да чена. Капетан Јанић
је номандовао:
"По 5. чети, нолоном двојних редова, правац за мном!"
Батаљонсни ађутант поручник (Божидар?) Терзић. наји нигде
није видео команданта батаљона мајора Крстића, и није знао
по номе их основу капетан Јанић изводи из касарне, стао је
преда њ:

"Господине Капетане. куда водите батаљон без Номанданта?

Да ли он о томе штогод зна?"
Јанић се побојао да објашњавање и расправљање о томе не
унесе у остале сумњу о правилности и оправданости његовог

наређења. Одговорио је нао из пушне:

"Господине Поручниче, оставите ордонанса да извести Но­
манданта над дође, а ви - на извршење за мном! У против­
ном ... "
И спустио је руну на отнопчану кубуру.
Поручнин Терзић, у сваком погледу ваљан официр, поздра­
вио је и послушао.
Командир 5. чете, капетан Велимир Тошновић, био је добио
задатак да на десет минута npe давања узбуне блокира штаб Пе-
226 27. МАРТ 1941.

шадијског пука, у коме је те ноћи спавао пуковник Петар Симић.

За тај циљ узео је из своје чете потпоручника Момчила Росића.
поднаредника Милана Марковића и десет каплара и редова, од
оних ноји су неколико дана раније рапортом тражили превод у
четнике да би се боље борили против Немаца . Пред полазак их
је све окупио у својој канцеларији. Рекао им је: да су част Краља
и слобода Отаџбине у питању; да је војска решена да очисти
земљу од криваца који су те светиње угрозили; да није познато
какво ће држање заузети командант Пуна, те је добијено наре­
ђење да га задрже у притвору да не би ометао извођење великога
дела које треба да почне те ноћи . Упитао их је да ли когод
сматра да не може учествовати у томе задатку, с обзиром на то
да је посреди њихов Номандант. Сви су одговорили да им то
ништа не смета.

У 1.20 штаб Пешадијског пука био је блокиран. Стражари су

били постављени на улазу, пред вратима Командантове канце­
ларије, нод телефона. Пуковник Симић је спавао дубоким сном.
Међутим се пробудио пуковски ађутант капетан Вукојица Билић ,
који је морао чути кроза сан било кашаљ стражара, или нени
неуобичајен шум. Он се појавио, раздрљен. на вратима. " Шта је
то?" упитао је запањено над је угледао стражу. Капетан Тошко­
вић га је замолио да не тражи никаква објашњења, да се врати
у своју собу и да мирује. Билић је послушао. Настала је тишина,
ноја је трајала читав сат. Међутим, прекид телефонске везе кан­
целарије Пешадијског пуна са штабом Краљеве гарде и станом
команданта Гарде није био извршен. Стога ће оно 2.30 ујутру
пуковника Симића пробудити зврка телефона : позивао га је
начелник штаба Краљеве гарде ђшт. мајор Миодраг Ђорђевић,
да га по налогу команданта Гарде пита где су му јединице. Сањив .
и не слутећи ништа нередовно. пуновнин Симић је одговорио да
су му све јединице у касарни. Добио је наређење да да узбуну.
Прва ствар ноју је учинио. то је да он сам изиђе из своје канце·
ларије, по свој прилици да наређење о узбуни пренесе на пунов­
сног ађутанта капетана Билића. Застао је на прагу, нао да је умо­
трио утваре. Капетан Тошковић хитро му је пришао и рекао му:

" Господине Пуковниче , у одбрану части Краља и Отаџбине

сва војна сила Краљевине ноћас је под оружјем, Београдски гар­
низон такође. а батаљони вашег пуна маршују на циљу . Молим вас
да уђете у канцеларију и останете у њој ..."
ВОЈСКА ИСТУПА 227

Пуновнин Симић је слушао, не могући да се поврати од чуда

пред тим што се збива. Најзад се онренуо војницима, разгоро·
падио се:

"Марш у своје чете! Шта ћете ви војници ту? Нога ви да

чувате и хапсите? Зар команданта Пуна? Марш! Марш!"
Војници су мирно примили све то. Нино се није поманао с
места.
Капетан Тошновић, уљудно а одлучно, замолио је пуковника
Симића да се врати у своју собу: иначе ће морати да употреби
силу. Пуновнин се повиновао. Али је убрзо заповедним гласом
позвао унутра и свога тамничара. "Ушао сам", пише Тошковић.
"са пуним и откоченим пиштољем у кубури. Он је тражио обаве·
штења шта све то има да значи и где се налази Пешадијсни пун.
Одговорио сам му да Пуком командује мајор Ннежевић, а по
упутствима овога батаљонима на Дедињу потпуковник Здравко­
вић". Тошновић му је дао још нешто податана о распореду поједи­
них батаљона, додао томе да су се с превратом солидарисале
највеће војне старешине, и упутио се вратима.
Пуновник Си"4ић је тада осуо ватру на њега:
"Срамота! Један напетан не зна кога да слуша, да ли прет­
постављене старешине или нога другог! И то још официр за нога
сам мислио да вреди. Срамота! Срамота!"
Чим је капетан Тошковић изишао из нанцеларије, пуковник
Симић га Је позвао натраг. Постављао му је безмало иста питања
нао и раније, и разјарен винао.13
Све то није успевало да помути хладнокрвност Тошновићеву.
Он се за све време према своме разбеснелом Команданту одно·
сио са леденом мирноћом психијатра ноји стрпљиво посматра
немирног и немоћног болеснина, неосетљив на увреде којима је
засипан.

Мајор Доброслав Нрстић имао је да у два сата преда коман­

данту Краљеве гарде моје писмо. Потом, да оде у своју касарну и
прими батаљон, чији је задатан био углавном опасивање Двора
од Живинарнина до Топчидерске црнве. Те ноћи био је он у гардиј­
сном биоснопу, с потпуновнином Здравковићем и мајором Вуко­
сављевићем. При крају представе чуо је од шефа Топчидерске
станице да је ннез Павле напустио Београд и отишао за Брдо. То
је, по свему судећи, направило јан утисак на њега и на мајора
Вукосављевића. "Полазимо кући," пише Нрстић. "Према сијалици
гледам Вукосављевића. Блед и дрхти. Нанав ли ја изгледам? Те
 228 27. МАРТ 1941.

ноћи су наши заменици имали да спавају у касарни, а ми нод нуhа.

Од Дома не проговорисмо ни речи, све до стана. Легао сам. Про­
будиле су ме речи мога ордонанса: "Господине Мајоре, зову вас
одмах у касарну!" Дакле, ту је. Почех да дрхтим, нао ненад пред
утакмицу. Брзо се обунох. Изиђох у пуној ратној спреми. Мрак,
врућина , киша . Сати 1.15."14
Тишина у нругу Нраљеве гарде била је потпуна. Стражари, с
пушком о рамену, кретали су се по својој линији равномерним
корацима, нао шеталица на зидном часовнику . Било је 1.25 кад
је мајор Нрстић ступио у канцеларију свога колеге и претпостав­
љенога те ноћи, команданта 3. батаљона. На уснама потпуковника
Здравковића догоревала је цигарета. У стопу за Нрстићем ушао
је и поручник Славомир Илић. водник 3. митраљеске чете. Поздра­
вили су се. Потпуновнин је пришао своме кревету и из сламњаче
извукао два моја писма. Једно, за команданта Нраљеве гарде ,
пружио је мајору Крстићу. Друго, у вези с радом Артиљеријског
пуна у току ноћи, предао је поручнику Илићу, да га однесе мајору
Бориславу Борати, команданту 1. дивизиона. Опростили су се у
тренутку над је наилазио пуновсни дежурни у вези с наређењем
за давање узбуне.
Мајор Нрстић није свратио да обиђе свој батаљон, иако му
је стајало пола сата на расположењу пре него што би приступио
извршењу свога задатка у вези с предајом мога писма командан­
ту Нраљеве гарде. Ни у свом извештају не говори о томе, таво да
је остало неразјашњеним нано је провео тих тридесетак минута.
Кад је дошло време за предају писма упутио се кући где је ста­
новао начелник штаба Краљеве гарде , ђшт. мајор Миодраг Ђор­
ђевић: нућа му је била у непосредној близини виле ђенерала
Михаила Стајића.
Мајор Ђорђевић , ноји није био упућен у наше намере, сnавао
је сном праведника. "Тачно у 2 сата изјутра", забележио је он у
своме врло nрецизном извештају,1s "пробудила ме луnа о прозор
мога стана. Отворивши врата од стана, угледао сам пред собом
мајора Д. Нрстића. Кад сам га пустио у стан, он ми је предао
једно писмо адресовано на личност команданта Гарде. По руко­
пису сам одмах видео да је од мајора Кнежевића. Мајор Крстић
ме умоли да одмах пробудим команданта Гарде и да му предам
писмо. На моје питање шта је у томе писму тано важно те да
треба да пробудим Команданта у то доба ноћи, одговорио ми је
да не зна, али је писмо добио од потпуковника Здравковића и да
ВОЈСНА ИСТУПА 229

је оно, у ствари, од мајора Кнежевића. После разговора од 2-3

минута, а пошто сам ја остао упоран, да Команданта нећу да про­
будим док ми се не каже у чему је ствар, он ми је саопштио да
ће цела Влада бити ухапшена и да he се образовати нова. После
овог саопштења, ја сам се обукао, приставши да пробудим ко­
манданта Гарде".
Пошто Је узео знане распознавања за улазан у вилу коман­
данта Краљеве гарде, мајор Ђорђевић је наредио посилноме у
вили да пробуди команданта Гарде. Било је оно 2.15 кад је ђене­
рал Стајић сишао из своје спаваће собе у приземље, где су га
чекали мајори Ђорђевић и Крстић. "Шта је то тако хитно. Ђорђе­
вићу, да ме будите у ово доба?" Ђорђевић му је пружио писмо.
Ђенерал Стајић је узео да чита писмо према светлости сијалице
с таванице. "За време док је читао писмо", забележио је мајор
Ђорђевић, "нас двојица смо стајали иза његових леђа и ја сам,
преко његовог рамена, могао такође да читам садржину овог".
У писму мајор Кнежевић обавештава ђенерала Стајића о пре­
врату; истиче "да нико од чланова Краљевског дома није у опа­
сности" и моли Команданта да ову акцију не спречава, наглаша­
вајући да су целокупно ваздухопловство и цео Београдски гар­
низон са ђенералом Симовићем.''16 Кад је ђенерал Стајић завр­
шио читање, лице му је било руменије него обично. Наредио је
своме начелнику штаба да зовне телефоном команданта Пеша­
дијског пуна, а он је узео да се облачи и шнира своју ортопедску
ципелу. "После три минута пуковник Симић се јавио", записао је
мајор Ђорђевић, "и, на моје питање оданле се јавља и да ли су
му јединице у касарни, одговара да се јавља из своје канцеларије
где је спавао и да су му све јединице у насарни. Наређено му је
да да узбуну и чена даља наређења. Када је разговор са пунов­
нином Симићем завршен, слична наређења је мајор Ђорђевић
пренео команданту Коњичке бригаде и команданту Артиљеријског
пуна. - Само што је разговор с командантом Артиљеријског пуна
био завршен, поново се јавио командант Пешадијског пуна. Он
сада извештава да је 1. батаљон извео из касарне мајор Кнеже·
вић и да је негде у вароши; де је 2. батаљон танође изведен неку­
да. а да је З. батаљон опколио Двор на Дедињу; у касарни се
налазе само 4. батаљон, Пратећа чета и Вод за везу [боље рећи:
њихови мањи делови, неизведени]; он је позвао команданта 3.
батаљона потпуковника Здравковића да се врати у касарну, али
је овај изјавио да је наређење за опкољавање Двора добио од
230 27. МАРТ 1941.

номанданта Гарде и да он не може да се врати".17 Тада је ђене­

рал Стајић. иоји Је завршио своје облачење, прихватио телефон
и наредио пуиовнину Симићу: (1) да упита потпуновнина Здрав­
новића ко му је издао то наређење; (2) да "учини све да се
пронађе мајор Кнежевић и да му се нареди да одмах дође у
штаб Гарде"; (3) да се војницима изда муниција на руне.18 Потом
је ђенерал Стајић добио телефонску везу са мојим 1. батаљоном.
Дежурни, капетан 11 класе Блажо Вукчевић. изјавио му је: да је
мајор Кнежевић извео батаљон у варош , да он не зна где је сад
и да због тога није у могућности да му пренесе наређење да
предстане команданту Гарде. - Додајмо да је пуковник Симић
у брзо известио ђенерала Стајића "да је потпуковнин Здравковић
одбио да изврши и друго наређење [о враћању у круг Краљеве
гарде] . и да је том приликом изјавио да је наређење за опкоља­
вање Двора добио од некога из штаба " . Упитан да ли је то наре­
дио он, мајор Ђорђевиh дао је, с разлогом. негативан одговор.19

Ђенерал Стајић је отпустио мајора Крстића да иде своме

батаљону. Он пан с мајором Ђорђевићем прешао је у штаб Гарде.
да одатле обави најва жније војне разговоре ноје је наметала
ситуација. У штабу су њих двојица. тога ради. провели дваестину
минута (2.30-2.50). Ништа им није ишло брзо . Ђенерал Стајић,
бележи мајор Ђорђевић , " стајао је нод телефона, а ја превртао
телефонски именик да нађем бројеве телефона министра војске.
команданта Београда и Првог ађутанта." Веза с министром вој­
ним и командантом Београда није могла да се добије: телефони
су били искључени. Ђенерал Стајић био је релативно боље среће
кад је окренуо број самога Министарства војске : одазвао се ма­
јор Никола Косић. Он је у свом извештају забележио тај разговор:
"Неко је питао: "Је ли то Министарство војске?" Одговорио сам :
" Јесте". Исто лице је наставило да пита: "Ко је на телефону?"
Одговорио сам: "Деж урни официр ". Сада сам ја питао: "Ко го­
вори?" Добио сам повишеним гласом овај одговор: "Овде је ко­
мандант Гарде. ђенерал Стајић . Шта има ново тамо? Шта се то
дешава? " Потпуно мирно сам одговорио: "Господине Ђенерале,
овде нема ничега новог. Овде је ред и мир." На ово је ђенерал
Стајић рекао кратко: 'Видећемо!' и спустио слушалицу." Ђенерал
Павле Барјантаревић јавио ес из свога стана у Тановској улици:
ђ енерал Стајић му је укратно изложио шта се дешава и позвао
га да одмах дође на Дедиње. Потом је потражио дежурног ађу­
танта у Двору . Јавио се арт. бригадни ђенерал Драган Нлајић.
ВОЈСНА ИСТУПА 231

Номандант Гарде му је прочитао моје писмо њему и "назао да

ће Први ађутант усноро стићи из вароши и да ће са њим утврдити
шта треба даље да се ради".20 Ђенерал Нлајић, са своје стране,
известио га је о стању оно Двора: за своје обезбеђење Двор
може да рачуна на стражу од оно 50 људи и известан број жан­
дарма; Двор је опнољен од стране 3. батаљона Пешадијског пуна.
али се не предузима нинанва анција против Двора.
Време од 2.50 до 3.30 ујутру командант Гарде, праћен од
свога начелнина штаба, провео је у обилажењу трупа на њиховим
ощюсним збориштима. Прво је обишао, опремљене и постројене,
Коњичку бригаду (командант, бриг. ђенерал Милутин Жупање­
вац; команданти пукова, пувовници Антон Конаљ и Рихард Краус),
потом Артиљеријски пун (командант пуковник Димитрије Павло­
вић), и оно З.15 нашао се на зборишту Пешадијског пуна. Тамо
су били: постројен 4. батаљон с командантом мајором Миланом
Вуносављевићем, мањи неизведени делови Пратеће чете и Вода
за везу, мајор Крстић без свога батаљона, - и командант Пеша­
дијсног пуна, nуновнин Петар Симић. Ђенерал Стајић је послао
мајора Крстића потпуновнину С. Здравковићу с поновљеним наре­
ђењем да батаљон врати у насарну. Али је Здравновић то и овај
пут одбио.
Овде је потребно изложити нано је дошло до ослобођења
команданта Пешадијсног пуна.
Мајор Д. Крстић био је изишао из стана номанданта Гарде
пред 2.ЭО ујутру. Пуновски дежурни, капетан 1 класе Мирољуб
Стаменновић, наже у свом извештају да је мајор Нрсти1i дошао
нод њега "тен оно три сата". У чему је провео то пола сата? Очи­
гледно, у размишљању нано даље да поступи, пошто је видео
противничко држање номанданта Гарде. Капетан Стаменковић
бележи нано га је мајор Крстић питао "где је његов батаљон, где
је командант [Пешадијсног пуна], зашто је затворен, итд.": једном
речи, "држао се тано да сам посумњао у његову приврженост
устаницима." Потом је мајор Нрстић "отишао у штаб пуна нод Ко­
манданта. "21
Било је три сата ујутру над је мајор Крстић дошао у штаб
Пешадијсног пуна. У том тренутну је капетан В. Тошковић стајао
нрај отворених врата и објашњавао се са својим притвореним
Номандантом. Крстић је дао знак Тошнови1iу да се уклони, сам
је ушао нод пуковника Симића, и остао с њим у разговору пет­
шест минута. Потом је изишао у ходнин и журно се упутио степе·
 232 27. МАРТ 1941.

ницама које су водиле напоље, пошто је руном дао знак Тошно­

вићу да пусти Команданта . На вратима се у тај мах појавио пу­
ковник Симић и покушао да изиђе . Капетан Тошковић није хтео
да се тано крупна ствар нао што је ослобођење команданта Пука
изврши на основу једног покрета руне. Вратио је натраг пунов-
11ина Симића, поред свих његових протеста да је мајор Крстић
донео наређење о његовом пуштању. Пожурио је да стигне свог
команданта батаљона. Желео је да има изрично упутство нано
да поступи. Крстић је плануо:
" Па, човече Божји, јесам ли вам већ рекао да га можете
пустити! Он и командант Гарде су на истој страни с нама!"
Задатак дат капетану Тошковићу гласио је: да команданта
Пуна држи у притвору док батаљони не напусте касарне, односно
дон му мајор Крстић евентуално не саопшти да га може ослобо­
дити. Четврти батаљон стајао је додуше још на зборном месту,
али је Крстићев налог био јасан. Тошковић је убрзо скинуо стражу,
прикупио војнике и одвео их на зборно место своје чете.
Одмах после три сата пуковник Петар Симић био је слободан.
Изишао је из зграде и упутио се ка постројеном 4. батаљону.
У то време нод 4. батаљона стајали су један крај другог мајор
Крстић и батаљонски командант Милан Вукосављевић . Овај је
стигао ту на зборно место оно три сата, пошто је претходно свра­
тио до пуновског дежурног да се обавести где су му војници. Хтео
је да крене некамо свој батаљон, али му је пуковски дежурни
саопштио да има да остане на зборном месту, у резерви. Капе­
тану Стаменковићу, који га је запитао где је дотле био, Вукосав­
љевић је дао нао објашњење да је "био заборавио револвер, па
се скоро из касарне морао вратити кући" . Мајору Крстићу, пан,
рекао је да се "био успавао и није чуо кућно звоно", као ни лупу
посилнога, послатог по њега; пробудио се после два сата и по­
шао, али је био заборавио новчаник, те се вратио кући, тако да
је у касарну стигао тен око три.
Између два мајора и команданта Пука настао је разговор.
После неколико минута пуковник Симић поручио је капетану
Тошковићу да дође к њему, на зборно место 4. батаљона. Тошко­
вић је таман довршавао писмен извештај за потпуковника Здрав­
нgвића о ономе што се догодило. Дао је војнику да то носи, и
отишао номанданту Пуна. Он га је дочекао вином:
"Срамота! Ви капетан и командир чете не знате кога треба
слушати, да ли претпостављене старешине или ма нога!"
ВОЈСКА ИСТУПА 233

Каnетана Тошновића је ноnнало, а уистину и било је важно

сазнати ради даљег равнања, да ли је мајор Крстић дволичио или
је nан и сам био преварен од пуновнина Симића, - наји му је
могао рећи да nрилази побуњеницима да би се некако дочепао
слободе. Био је решен да истера начисто но је с ним ту од присут­
них. Кад га је Командант упитао о распореду Пуна. Тошковић је
погледом указао на два мајора и одговорио да они то знају боље
од њега, па нена даду објашњење. Тада је дошло до реанција
ноје је он с нестрnљењем и радозналошћу оченивао. Према То­
шновићевом називању, мајор Крстић се на те речи тргао, нао да га
је закачила струја, и устремио се на њега:
"Шта ви сањате!" подвиннуо је љутито. "Ништа ја не знам!
Ништа ми није познато!"
Мајор Вуносављевић. са мање поуздања, и са жалосним изра­
зом лица, nравдао се збуњено:
"Мени није ништа познато, сем да је дата узбуна. не знам
од нога, а потпоручнин Шобер као дежурни официр у батаљону
известио ме је у стану о узбуни."
Било је очигледно да су се и један и други били nрепали.
Командант Пуна. сигуран сада у своја два мајора и са 4.
батаљоном на расположењу, нашао се у повољнијем положају но
што се могао надати пола сата раније. Наредио је осорно наnе­
тану Тошновићу да с nотпоручнином М. Росићем остане ту крај
њега. Додао је претећи:
"Даћу ја вама ленцију! Поставићу вас за нолац пред целим
Пуном!"
Капетан Тоwновић му је спокојно одвратио да он иде да
прими своју чету. Пуновнин је приметио да је већ издао наређење
свима батаљонима да се врате у своје касарне. Тошновић је тада
ренао nотпоручнину Росићу и својим војницима да се не дају
живи у руне. Потом се наочиглед номанданта Пука и двојице
мајора упутио на групи официра из 4. батаљона. Познавао их је
све, и за нене од њих знао да су одушевљени делом ноје је у
току. "Ренао сам им", пише он у своме извештају, "да је номан­
дант Пуна са присутним командантима батаљона сумњив. и да ће
вероватно nонушати да спрече извођење задатка јединица ноје
су распоређене ... Упозорио сам их да не отварају ватру нити
извршавају наређења номанданта Пука и команданата 2. и 4. бата­
љона, већ једино потпуковника Здравновића. ноји ће их веро­
ватно употребити, или мајора Ннежевића, који се налази у Мини-
234 27. МАРТ 1941.

старству и ном андује трупама у Београду" .22 Није остало у сум­

њи нанво ће бити држање њихово и њихових војнина.
У Артиљеријсном пуну Краљеве гарде омахнуо је мајор Бори­
слав Борота, командант 1. дивизиона, официр на чију смо сарадњу
рачунали. По Здравновићевом називању мени, мајор Б. Борота
био је јано против Тројног пакта и на последице његова потпи­
сивања гледао нао и ми. Био је обећао да ће нам се, кад наступи
час акције, придружити са својим топовима. Веровао је да ће
повући за собом цео пун. Међутим се и он поколебао у послед­
њем тренутну. Поручник Славомир Илић није успео да му уручи
моје писмо с упутствима. Мајор Борота се био забравио у својој
канцеларији и није хтео да отвори нити да се одазове и поред
све лупе Илићеве о врата.
Узбуна у Артиљеријском пуну, нао и у Коњичкој бригади,
дата је тен после два сата, пошто су јединице Пешадијског пуна
напустиле насарнсни круг. Официрима и војницима није пружено
нинанво обавештење. Атмосфера је била пуна неизвесности, али
и одлучности: неизвесности о ономе што се тачно збива, одлуч­
ности код војника и млађег старешинског особља да се буде на
страни оних који свргавају режим срамоте и издаје. Потпоручник
Слободан Нинковић, водник 2. батерије 1. дивизиона, даје ове
занимљиве податне у свом извештају:
"Ујутру 27. марта, оно 2.30 часова. пробудио ме је војник са
вешћу да је у касарни дата узбуна. Одмах сам отрчао у касарну,
не знајући још у чему је ствар, али са потајном надом да су се
догађаји почели развијати онако кано смо сви желели и очеки­
вали. При пролазу кроз 2. ноњични пук Краљеве гарде видео сам
међу коњаницима комешање, јурњаву, извођење ноња и постро­
јавање. На зборном м есту нашег дивизиона, 1. батерија је већ
била запрегла, а војници моје 2. батерије изводили су ноње. На
путу, испред штаба [Артиљеријског] пуна, видим команданта Пука
са помоћником потпуновнином [Владиславом] Вујадиновићем, наји
ми нареди у пролазу да се све сврши без ларме. Командант 1.
дивизиона , мајор Борислав Борота, издаде ми наређење да прv.­
мим муницију за дивизион, што сам и урадио. тано да је пред
свануће муниција била раздељена батеријама . Прилазе ми вође
одељења и отреситији војници мога вода и траже објашњење .
Одговарам им да се не брину јер, и ано команда за отварање
ватре буде пала, ватру нећемо отварати, а у случају потребе ћемо
ручним оружјем спречити оне који би ватру отворили ...
ВОЈСКА ИСТУПА 235

"Номанданта пуна нигде не видим. Командант дивизиона

мајор Борота је стално са нама. Официри се снупљају у групице,
са очевидном нервозом, и понушавају да се снађу на чему су.
Подсећамо се заједничних разговора са млађим официрима Пе­
шадијсног пуна Нраљеве гарде и понушавамо да на тој страни
нађемо решење. Војници су по групама, код оруђа или поред
ноња, разговарају и непрестано гледају на официре. Нинаквих
вести немамо. Наслућујемо да се ради о државном удару; али,
но га врши, нано се изводи, канва је ситуација и успех, не знамо.
Ми млађи тражимо да кренемо, али нино не зна где".23
У 3.30 ујутру командант Краљеве гарде вратио се с обиласка
трупа у свој Штаб. Тада се већ на Дедињу налазио министар
Двора Милан Антић, нога је у његовом стану био пробудио теле­
фоном председнин Владе Драгиша Цветковић чим је од управ­
t~ина Града Драгомира Дринчића добио прву вест о трупама и
тенковима на улицама Београда. Ту се налазио и ђенерал Петар
Носић, начелнин Главног ђенсралштаба, који је био заноћио на
Дедињу. Десетан-петнаест минута доцније у штаб Нраљеве гарде
стигли су из Београда заступник Првог ађутанта бриг. ђенерал
Павле Барјактаревић и управник Двора ђенерал Јован Лено.
Отприлине од 3.45 до 4.00 одржана је конференција у нанце­
ларији команданта Нраљеве гарде између ђенерала Стајића, њему
претпостављеног ђенерала Барјактаревића и - по чину најста­
ријег, војнички најиснуснијег - ђенерала Косића. Та тројица ђе­
нерала брзо су се сложила о мерама ноје ваља предузети. Одлу­
чено је да се на удар одговори противударом, нападом прено
Ауто-Номанде на трупе ноје врше преврат. То је, свакано, било
решење које се наметало. Оно 4 сата ђенерал Носић је напустио
штаб Нраљеве гарде.
Ђенерал Стајић позвао је одмах свога начелника штаба и
саопштио му шта је ђенерал Носић наредио:
(1) Да се Артиљеријски пун постави на зборишту Пешадиј­
ског пуна и да тамо узме елементе за дејство на Логор "Краље­
вића Андреја", где су биле касарне 2. артиљеријсног пука;
(2) да се изврше припреме за понрет Једног коњичног диви­
зиона од два ескадрона и дела једног митраљесног еснадрона,
који ће се, над се нареди, употребити за дејство против поме­
нутог логора.

Номандант Гарде није додао (јер је то лежало изван његове

надлежности) да ће после те прве, пробојне силе наступити 2.
236 27. МАРТ 1941.

и 18. пешадијски пун са Бањице, а евентуално и по један пун из

Панчева и Раље, да освајају Београд улицу по улицу и, над је
реч о Ширем и Ужем нругу обезбеђења, кућу по нућу.
Мајор Ђорђевић је пренео пуковнику Димитрију Павловићу
наређење о постављању оруђа на зборишту Пешадијског пуна
Краљеве гарде, са упозорењем да не сме да се отвори ватра
без личног наређења команданта Гарде или његовог начелника
штаба. - Помоћнику команданта 2. ноњичног пуна, потпуковнику
Бориславу Лукићу, наређено је да организује споменути пробојни
дивизион.

• • •
У четири сата ујутру, то јест у време над су ђенерал Симовић
и професор Кнежевић стигли у Ђенералштаб и предузимали прве
мере ради образовања једне уистини демонратсне Владе, наш
положај - војнички посматрано - био је овај:
Сви предвиђени објекти били су поседнути нашим једини­
цама, и престоницу смо држали чврсто. Али ано је наш циљ ту
био постигнут у потпуности, на Дедињу се механизам неочеки­
вано пореметио, услед отпадања или неодлучности три коман­

данта којима су биле поверене значајне улоге. Дворсни нруг, нао

и касарне Краљеве гарде, нису могли бити опкољени, отсечени
од осталог света нао непробојном завесом, јер 4. батаљон Пеша­
дијског пуна и 1. дивизион Артиљеријског пуна нису изишли на
своје задатке. Дедиње је, стога , од стране Топчидера стајало нао
разграђена њива: од Живинарника у Кошутњаку до Топчидерске
цркве, и одатле до дворске напије бр. 1, Двор није могао бити опа­
сан услед оскудице у трупама. Није било ни мислити да се спро­
веде наша првобитна намера "Нино у Двор и нино из Двора". Нао
велина непознаница стајали су на својим зборним местима: Арти­
љеријски пун, два пуна Коњичке бригаде и 4. батаљон Пешадиј­
ског пуна у Топчидеру, а на Бањици 2. и 18. пешадијсни пун, -
снага импозантна не само по шаренилу својих униформи, већ и
по својој ударној моћи. Хладнокрвност и брзо одлучивање пот­
пуковника Стојана Здравковића, одважност и сналажљивост ка­
петана Лазара Јанића, прибраност капетана Велимира Тошковића
спречили су у првим тренуцима оно што је најгоре . Ситуација на
Дедињу није нам се отела из руну. Наша снага чинила нам се
неизмерном у расположењима војсне и народа. Али су опане
могућности биле на помолу.
ВОЈСНА ИСТУПА 237

Напомене:

1. Носићев 11звеwтај, необјављен.

2. Милисав звани Ча111џија био се похвмио пре јуриша на Беоrрад дв ће
прескочити турсни шанац ("енден"), оnнорачити турски топ, и у знан тога
:н~певати изгласа да би га Срби чули и похрлили напред .
"Не бојте се! Ено пева Чамџија!" осоколио је своје војнике смртно ра­
њени Васа Чарапић.
Чамџија је певао: "Хеј, браћо Срби, нрила соколова! - Н мени, н мени.
ЈЗ сам на ендеку, - И Чамџија већ на топу седи!"
Над је Нарађорђе за то чуо, рекао је~ "Ене, коЈекуде, Чамџија баш све­
ровn!" (Константин Ненадовић: "Живот и дела Нара-Ђорђа и његови вој­
вода и јунака"; Беч, 1883, књига 1, с . 16~166.)
з. Петровићев извештај, необјављен.
За Нано се доцније установило, то је био Милан Марковић, дежурни спикер
краткоталасне радио-станице у ул. Милоша Великог бр. 26. Он је био чуо
буку мотора на улици, видео војсну и сишао на улицу. Пришао му је један
гардијски поручник. Марковић му је рекао о нратноталасној радио-станици.
Поручник је са спинером отишао мајору Носићу да rв обавести.
Зб О то) епизоди види књигу Николе Миловановића: "Војни пуч и 27. март
1941' . (Београд. Просвета, 1960, с. 46-49.)
4. Нвпетан Л. Ja1tиh преузео је команду над 2. батаљоном по наређењу потпу­
ковника Здрf.Rновића због заплета на Дедињу описаних мало доцније.
Упутио се на Министарству војске, пошто је испред батаљона истурио
патроле ради затварања побочних улица.
Поручник Славно Милошевић, но)и је као водник извео 8. чету, описује
у своме извештају марш од Топчидера до циљ11, нао и сусрет са м•1ом:
- Нроз тиху мартовску ноћ батаљон креће на "Мостару". Војници иду
нао један. Њихов бат пролама тиш11ну ноћи. Идс се нао не паради. Пред
батаљоном, у дубоно1.1 сну, осветљен хиљадама сијал11ца које су светлуцале
у ноћи ноја је измицала, лежао је наш лепи и поносни Београд. Са једне и
друге стране Булевара Кнеза Александра издизали су се високи јабланови,
а из башта вила на Дедињу нао да допираше мирис првога цвећа, љуби­
чица и рузмарина.

Наилази •tам у сусрет једна жандармеријска патрола, на бициклима.

Питамо шн:1 има ново. Један жандармеријски наредник, вођа патроле,
весело нам наже: "Све је у реду. Жандармер11Ја је на ногама. Ми смо
против онога што се деси прекјуче". Скиде шлем с главе и обриса зној
с чела.

Пролазимо ужурбано кафану "Мостар" и пењемо се на "Лепом из·

гледу". Крећемо даље, а срце долази у подгрлац.
"Ено га топl ... Пази топ!" ... пронесе се глас шапатом кроз батаљон,
с ~сла не зачеље. И доиста, насред улице Милоша Великог близу Анаде·
мије стајао Је огроман пољски топ М 28. Поред топа и посада.
Батаљон стаде.
Једна група официра у мраку иде с чела и стаје код сване чете, због
нечега. Та група официра стаде и пред чело мо)е чете.
"Командир 8. чете напред!" проломи се одлучан глас капетана Јанића,
номвнда•1та батаљона ове ноћи.
Упутих се на челу и спазих усред те групе мајора Кнежевића.
"Ви сте командир 8. чете?" упита ме уздрхталим гласом мајор Нне­
жовић.
"Заступник командира, господине мајоре!"
Мајор Н11е1невић приђе ми ближе. готово ми се унесе у лице и упита:
238 27. МАРТ 1941.

"Јесте ли за Краља? ".

"Јесам!" одговорих одлучно.
Мајор Кнежевић пружи му руну, поздрави са "Живео Краљ" и пољу·
бисмо се.
Војници су посматрали кроз ноћ ову сцену са напетом пажњом. ·
(Извештај необјављен .,
5. Мајор Матић је овај инцидент с Орловићем описао у своме "Зборнику"
бр. 2, март 1964, Париз.
6. "Глас канадских Срба", 5. фебруар 1948.
7. Из необјављеног извештаја П. Катанића.
8. Из необјављеног извештаја Р. Недељковића.
9. Из необјављеног извештаја П. Катанића.
10. Из необјављеног извештаја потпуковника Катанића.
Потпуковник Катанић се чуди што, у тано судбоносним тренуцима,
l}енералу Костићу пада на ум да моли команданта Београда да обавести
госпођу Костић да је жив ~1 у својој канцеларији. (Али, да то не уради
путем телефона!)
Нама се •1ини да је том молбом ђенерал Костић, човек оштре интели­
генције, хтео да ђенералу Петровићу упути мисао пре свега на непоузда­
ност телефона, и да му тиме скрене пажњу да он Костић говори под
принудом. (Не би ли иначе би110 једноставније да се он Костић јаки својој
кући преко телефона? С друге стране, ано је ђенерал Костић и cilм у
завери, свакако би његова Госпођа знала бар толико, да је те ноћи у Ко­
манди жандармерије. - па би он с~м могао и дit пошаље не1юга до своје
куће.) Исп1 смисао имала су и Костићева претеривања (нано је "цео гар­
низон", па чан и ·он сам ", за преврат који је у тону), нао и његово упозо­
рење команданту Београда "да пази шта ради", да ће иначе он "бити одго­
воран за проливање крви). Свестан да може изгубити rлаву ано би коман­
данту Београда рекао истину о стању у номе се налази, ђенерал Костић је
прибегао овом онолишном 1шчи11у изражавања . Она општа узрујаност,
међутим , није била погодна за хватање тананих мисаоних прелива. Тако
је прави смисао молбе ђенерала Костића умакао пажњи и ђенерала Петро­
вића и потпуковника Ката нића.
Ђенерал Петровић ће команданту Дунавске дивизијске области рећи
само ово о своме разговору са IЈенералом Костићем : "да је ту у питању
ђенерал Симовиh и Краљева гарда, па [ђенерал Ностиhl саветује да се
ништа не предузима."
11. Угљеша Михајловић: "Прилог за историју 27. марта 1941 ". Гласнин СИНД
" Његош", бр. 36, јуни 1976, с. 104.
12. Драгиша Д. П андуровић : "27. март 1941 . Прилог за војнополитичку исто-
рију". " Зборник ", Париз, 6. IV. 1973, с. 12.
13. Извештај В. Тошковића, необјављен.
14. Извештај Д. Крстића, необјављен .
15 Миодраг Ђорђевић · "27 март 1941 у Команди Краљеве гарде", у "Гласу
канадских Срба" (Виндзор. Онт" Канада) од 28. марта и 14. априла 1963.
16. и17, нао под 15.
18. и19, нао под 15.
20. као под 15.
21. Извештај М. Стаменковића, необјављен.
22. Нао под 13.
23. Извештај С. Нинковића, необјављен.
 Девети одељан

ПОВРАТАН ДЕМОКРАТИЈИ

Ђонерал Симовић и професор Кнежевић у Главном ђенералштабу

(З.40 ујутру). Њихово размимоилажење у погпеду састава 11оое Вла­
де. Одлуна о завођењу демонротсноr начина владавине - Америч­
ни nостmик Блис Лен и ма/ор Ннежевић. - Хапшење Д. Цветкови­
ћа. А. Цинцар-Марновића и других свргну гих министара . - Саста-
11а11 позваних предстаанина политичких страна11а у Главном ђенерал­
штабу. Текст Прокламације израђене за поrпис нраља Петра. - Од­
лазак мајора Ннежевиhа у Двор ради потписивања Прокламације.
Дворска намар11ла га спречава да дође до Краља и намешта му
нлопну да га ухвате. Одлука да се Пронламација сматра потписа­
ном. - Читање Пронламације прено београдског радија . Њено
штампање и растурање авионима по Југославији. - Састав "Владе
народне слоге."

Било је три сата ујутру. Нишица је престала. а од ње остао

само влагом натопљен, млак ваздух. Небом је пловио пун месец.
Његова светлост разлила се улицама и по крововима кућа. Раз­
мирисзне баште називале су да Је пролеће у пуном цвату. Усрер,
свега тога, тенкови, топови са уздигнутим цевима, водови војника
под шлемовима... Стајао сам на раскрсници Милошеве и Нема­
њине улице са неколико официра. Све чешће, и све напрегнутије,
погледали смо пут Железничке станице. С те стране, од ланчаног
моста. требало је да стигну ђенерали Симовић и Мирновић и про­
фесор Ннежевић. Убрзо после два сата до мене су били дошли
из Земуна ђенералштабни капетани 1 нласе Захарије Остојић и
Војислав Топаловић , да виде је ли све изведено нано је замишље­
но; затим су одјурили натраг, нао на муштулук. Време је, међу­
тим, одмицало nужевим ходом. Задоцњење очениваних личности
изгледало ми је све необјашњивије. Замолио сам nотпуновнина
Милоша Банновића , ноји се налазио ту нрај мене, да се одвезе
у Номанду ваздухопловства и види где је запело. Ја сам остао с
мајорима Данилом Зобеницом и Нинолом Носићем поред номанд­
ног тенка. Говорили смо о заnлетима иснрслим на Дедињу и веро­
ватном даљем развоју догађаја. договарали се нано да се супрот­
ставимо разним непријатним могућностима. У три маха стизао ми
је улан од мога батаљонсног ађутанта капетана Блажа Вукчевића,
који је нао дежурни официр остао у насарни у Палилули. Војник
ми је доносио стално исту поруку: телефонсно наређење номан-
240 27. МАРТ 1941.

данта Нраљеве гарде да се са својим батаљоном одмах вратим

у насарну. Ја сам сва три пута отпоздравио на исти на"ин: да
нам {:е номандант Гарде придружи и дође у Министарство војсне.
Тачно у 3.40 појавио се аутомобил од Топчидера. Помислио
сам у једном тренутну да је то номандант Нраљеве гарде, ђене­
рал Михаило Стајић. Нола су се зауставила на углу Бирчанинове
улице. Пошао сам брзим корацима у сусрет. То су, међутим, били
ђенерал Сиимовић и професор Ннежевић. Пренопута њих у
нолима - ваздухопловни напетани Захарије Остојићи Драгиша
Ристић. У другом аутомобилу, испред њиховога, неколино
војнина наоружаних пушиама и бомбама. Поздравио сам их са
"Живео Краљ!" Рапортирао сам ђенералу Симовићу да је посе­
дање вароши извршено у најбољем реду, без напи нрви. Потом
су аутомобили наставили пут, до главног улаза у Министарство
војсне, из Милошеве улице. На онупу је ту био већи број офи­
цира. Начинио се читав шпалир. Један од официра-очевидаца
ована је у своме извештају описао прве тренутне нестрпљивог
оченивања ђенерала Симовића , а потом његовог доласна: "Осе­
ћала се велина нервоза . Чујем да се ради о доласну ђенерала
Симовића. Био је у занашњењу. Тен оно четири сата чу се узвин:
"Долази!" Постројисмо се на главном улазу у зграду. Заустави­
ше се двоја нола. Из првих, прво изиђе један ваздухопловни
мајор с нарабином у руци и отвори врата на ноја се појави ђене­
рал Симовић у ваздухопловној униформи. Онано висон и импо­
зантан изгледао нам је још виши. Лица присутних била су озаре­
на . И он је изгледао ведар. Назва Бога пропраћено са: Живео
Нраљ! Рукова се са сваним и свечано уђе у зграду и оде у Мини­
строву нанцеларију. Из других нола је изишао један цивил, нено
рече да је то професор Ннежевић "1.
Ђенерал Симовић и професор Ннежевић попели су се у наби­
нет министра војсне, да одатле приступе раду на образовању
нове, народне и револуционарне Владе . Ја сам се вратио на
раскрсницу.

* * *
Ненолино минута доцније дошао је напетан Глигорије Миле­
тић и известио ме да један страни дипломат тражи да се хитно
састане са официром ноји иомандује трупама: био је изишао са
својим војним изасланином да види шта се то дешава, нису га пу­
стили даље од угла улица Нем ањине и Зрињсног. Оставио сам
на командном месту потnуновнина М. Банковића, ноји се тек
ПОВРАТАК ДЕМОКРАТИЈИ 241

вратио из Земуна, да до мога повратна прима извештаје. Пошао

сам журним нораном. Из даљине сам познао америчног војног
изасланина потпуновнина Луја Фортјеа (Louis Foгtier), доброг при­
јатеља из времена над сам био шеф набинета начелнина Главног
ђенералштаба и по дужности одржавао везе с официрима стра­
них мисИја. Зауставио сам своју оружану пратњу и пришао Фор­
тјеу. Био сам необично узбуђен. Поздравио сам га са "Живео
Нраљ!" Схватио је одмах све. Загрлили смо се. Планао је и само
понављао: "Mon cher Jika! Mon cher Jika!" Господин нрај њега гле­
дао нас је зачуђено. Био је то Артур Блис Лен (Aгthur Bliss Lane),
амерични посланин у Београду отпре ненолино година, човек ноји
је иснрено био заволео наш народ и задобио симпатије нашег
света где год се појавио. Нисам му био представљен до тога дана.
Поздравио сам га по војничном проnису. Ренао сам му, на фран­
цусном, да је нраљ Петар ступио ефентивно на престо и да Кра­
љева гарда те ноћи, вршећи своју дужност, спасава част Дина­
стије и част Југославије. Упитао ме је да ли би могао да прође
нроз распоред трупа. Замолио сам га да то не чини.
"Јесу ли животи амер11чних грађана обезбеђени?" питао је он.
Одговорио сам му да ничији животи нису угрожени.
На томе смо се руновали и растали.2
* • •
За то време се у набинету министра војсне одигравала једна
мучна сцена. Између ђенерала Симовића и професора Кнеже­
вића настао је суноб оно начина на ноји ће се саставити нова
Влада . Симовић је понушао да оствари свој првобитни план о
Влади угледних појединаца. Ннежевић није хтео да одступи од
договореног принципа: да се Влада има образовати од личности
ноје ће у њу делегирати шефови странана са нореном у народу.
О тој разлици у схватањима, и судару двеју воља од нојих је
свана знала шта хоће, ја сам обавештен подробније тен сутрадан.
Професор Ннежевић није ми испричао одмах, јер није желео да
у тону самога преврата повећава мој душевни напор и евенту­
ално поремети моје односе са човеном ноји је имао да се пред
лицем света појави нао наш предводнин.
Ствар је тенла ована.
Ђенерал Симовић није провео ноћ у Команди ваздухоплов­
ства. Нано је већ изложено раније, он је био решио да се потпуно
повуче. Понушао је да одврати и ђенерала Мирновића. Овај се
 27. МАРТ 1941.
242

није дао. Симовић је те ноћи остао нод своје нуће, с похвалном

намером да нас , ано преврат омаши, спасава од Ннеза нао човен
који с том безумношћу није имао никанве везе, na је према томе
и без одговорности. Разговор између два ђенерала предвече 26.
марта завршио се Мирковићевом поруном: да ће , ано удар буде
успео , послати по Симовића људе да га доведу у Министарство,
да би " предузео даље вођење државе".
Над је од мене стигло обавештење да су сви предвиђени
објенти заузети и да су наше јединице господари ситуације, ђене­
рал Мирковић и професор Ннежевић споразумели су се: да први
остане још нено време у Штабу, за свани случај, а да други оде
no ђенерала Симовића . Професор Кнежевић напустио је Команду
ваздухопловства пре три сата, с пратњом од два официра и не­
нолино добро наоружаних војнина. Кола су јурила вратоломном
брзином. Нратан застанак био је нод Моста "Краља Аленсандра",
чврсто поседнутог нашим трупама, ради измене знанова распо­

знавања и провере идентитета.

Три сата и четврт још није било отнуцало над су два аутомо­
била стала пред нућом номанданта ваздухопловства, Гледстонова
бр . 13, на Топчидерском Брду. Било је видно нао по дану . Касарне
Нраљеве гарде, ненолино стотина метара даље, мировале су по­
сред зеленила нао да се ништа необично не дешава. Гледстонова
улица пружала се пуста. Један пас врљао је по расплинутој ме­
сечини. Капијица на огради стајала је отшнринута. Професор
Ннежевић и капетани Остојић и Ристић ушли су у малено двори­
ште и упутили се вратима од нуће , дон су војници заузимали
места унаоколо. На знан звонцета није се одазвао нино. После
ненолино минута, електрично дугме притиснуто је дуже , па још
једном , двапут , трипут . .. Унућани су очигледно спавали нао за­
нлани. Најзад је у нено доба иза нуће изгегуцала девојка, дола­
зећи од улаза за послугу . Била је зачуђена и питала те ноћне
посетиоце шта хоће . Господин у грађансном оделу објаснио јој је:
"Реците господину Ђенералу да га чена професор Кнежевић."
Служавка се зловољно окренула и замакла гунђајући.
Протицале су нове вечности. Из куће није допирао никакав
знак живота: ни шум , ни трачак светлости.
Професор је опет зазвонио пред пола четири.
Блеснула је, најзад. сијалица. Појавио се висок и прави лин
ђенерала Симовића, утегнут у плавој ваздухопловној униформи,
с капом чији је обод јано наткриљавао очи. Затим се одједном
ПОВРАТАК ДЕМОНРАТИЈИ 243

онренуо и хитро отишао натраг, па одмах опет изишао. Поздравио

се са двојицом официра и упознао се с професором Ннежевићем.
Нрајем децембра 1941, у Лондону, госпођа Симовић. преврћући
по успоменама из далеке изгубљене отаџбине, причала ми је о
боговсној мирноћи са којом се њен муж спремао над су дошли
по њега да нрене у Министарство. Том прилином ми је назала
да се, пошто се опростио од ње, сноро са степеница вратио ре­
навwи: "Заборавио сам Владу у фијоци".

Кад су их, после поздрава, официри оставили саме у про­

страном набинету министра војсне, ђенерал Симовић и професор
Кнежевић сели су нрај једног понретног сточића насред собе.
Ћутали су ненолино часана , свани заокупљен својим мислима.
Ђенерал је отворио разговор:
"Шта ћемо сад, господине Професоре?"
"Да приступимо послу око образовања Владе, господине Ђс-
нерале , " гласио је одговор.
Симовић је тада из џепа на прсима извадио једну хартију:
"Ево како сам ја мислио."
И почео је да чита:
"Председнин Владе , па да, ја . Министар војсне, ђенерал Бо­
гољуб Илић". ..
Симовић је ређао имена: Божидар Мансимовић и Мирко Ко-
сић , са не сећам се више којим улогама, па одмах затим:
"Министар просвете Радоје Кнежевић" . ..
Ту је застао. Погледао је у сабеседнина .
Професор Кнежевић је устао и спокојним гласом приметио:
"Господи11е Ђенерале, до овога тренутна ишли смо заједно.
Даље више не можемо'' .
Руна са хартијом спустила се на колено . Ђенерал Симовић
је гледао зачуђено.
"Тако се нисмо договорили! " наставио је професор Кнеже­
вић. "Ви то добро знате. Жао ми је, али даље не можемо заједно ."
Ђенерал Симовић је ћутао, изгледао је нао човен ноји тен
долази себи.
Његов саговорник је эастео, и одједном променио тактику.
Тврди. скоро пословни тон првих реченица претворио се у апел:
"Било је пуно војничних пучева за ових двадесет година где
су ђенерали отимали власт и постајали динтатори. Хоћете ли ви
то? Има за вас много племенитија амбиција. Зар није лепше и за
244 27. МАРТ 1941.

вас самога да будете први ђенерал у послератној Европи ноји

отима власт да би је вратио у руне народу?"
Завладао је тајац. Прошло је тано десет, можда двадесет
секунада. Професор Кнежевић је с наnреrнутом мирноћом оче­
кивао одговор. Ђенерал Симовић је очигледно размишљао нако
да поступи. Као војнин вршио је процену положаја. Ту су битна
два елемента била ова: (1) Професор Кнежевић није био вољан
да nоnусти у питању принципа по номе се има да састави Влада;
(2) Трупе на улици налазиле су се под номандом мајора Кнеже­
вића, а номанданти изведених јединица били су сноро без изу­
зетна његови другови . Под тим околностима . лични ризик за
ђенерала Симовића био је знатан у случају разлаза.
"Нена буде нано ви хоћете!" преломио се најзад ђенерал
Симовић. и са своје стране отурио столицу.
Обојица су затим пошла на писаћем столу министра војсне у
дну дворане, да избележе по ноје ће људе бити разаслати офи­
цири. Политични прваци имали су да се у што краћем рону нађу
на онуnу у Министарству . ради договора о личном саставу Владе
и подели послова.

Ђенерал Симовић је сео за сто. Професор Кнежевић стајао

је крај њега. Држећи п исаљну у руци , Симовић је подигао главу
и са подвученом иронијом у гласу затражио:
"Динтирајте, господине Професоре!"
Овај је почео:
"Слободан Јовановић" ...
"Којој странци он припада?" упитао је Ђенерал , заједљиво.
"Ниједној. Али је то прво српсно име, изнад свих других. Ано
не примате, ја одустајем."
"Не, неl Примам ја . Само питам, и констатујем. Мени је мило
за њега."
Потом су изређана по два-три имена из српских политичних
стра11ака са стварном подршном у народу: Радикалне, Демократ­
ске , Земљорадничке, Самосталне демонратсне и Југословенсне
националне странне. Остајали су на нрају Социјалисти. Ту су биле
две групе , два човена, два оштро завађена суnарнииа: Недељно
Дивац и Живио Топаловић. Симовићево стрnљење ближило се
крају. "Наива је то стран иа!" Кнежевић није наваљивао, с обзи­
ром на бројну мајушност двеју социјалистичких грана.
Имали су да буду позвани, nоред Слободана Јовановића,
следећи партијски прваци: из Демократске странне - Милан
ПОВРАТАН ДЕМОНРАТИЈИ 245

Грол, Божидар Марковић и Божидар Влајић; из Радикалне стран­

ке - Милош Трифуновић, Момчило Нинчић и Нрста Милетић;
из Земљорадничке странке - Милош Тупањанин и Бранко Чу­
бриловић; из Самосталне демократске странке - Срђан Будисав­
љевић; из Југословенске националне странке - Петар Живковић,
Јован Бањанин и Богољуб Јевтић.
Ђенерал Симовић имао је да списак споменутих личности
преда официрима ноји су се те ноћи нашли у Главном ђенерал­
штабу и Министарству војске, - да их од њихових кућа доведу
на договор о саставу нове Владе. Ти људи били су прави поли­
тични представници српског народа. По претходно утаначеном
политичком плану, Хрвати и Словенци са Муслиманима нашега
рода и колена, - заступљени у претходној Влади, - имали су да
и у новој Влади задрже све оне ресоре ноје су имали дотле. Тано
би нова Влада, поникла из тен извршеног преврата, била уствари
једна демократска концентрациона Влада. Она би с једне стране
означила нрај такозваног Шестојануарског режима и повратан
демократији; с друге стране, она би била политични и морално
нвалифинована да доноси одлуке о судбини државе.

• • •
Споменута чарна између ђенерала Симовића и професора
Кнежевића, - прва у низу политичних сукоба наји ће се завршити
Симовићевом сменом 9. јануара 1942, - открила је да су међу
људима 27. марта постојала два схватања о држави. две струје
у непомирљивој опреци међу собом. Обадве жарно националне,
то јест обе решене да по свану цену спасу државну самосталност
и спрече везивање Југославије за Силе Осовине, оне су се нашле
на истом путу и удружиле су се да сруше режим који је Југосла­
вију чинио нлетвенином Хитлера и Мусолинија. Али се дубока
разлина међу њима појавила чим је требало ударити основе за
даљи поредан у држави.

Ђенерал Симовић је јемство за национално обезбеђење др­

жаве видео иснључиво у своме пуном притежању власти. Сва
места у Влади и сви кључни положаји у војсци и чиновништву
имали би да зависе од њега. Он би их делио својим привржени­
цима у мундиру и капуту. Тано се нинад више не би догодило да
на најодговорнијим местима буду у Влади лакеји, а у војсци неко­
лико слабодушних ђенерала. Ма колино неоспорном била почетна
чистота Симовићевих побуда, не може се порећи да би тај метод
у примени неминовно одвео рачунџијсном нулту његове личности
246 27. МАРТ 1941.

и стварању нлина оно њега, а на крају предавању државе тим дру­

жинама на милост и немилост. Тежња да се војсна има нао сталан
чинилац у политичном животу земље, носила је у себи опане
нлице, не само за политичке слободе грађана, већ и за сами
морал и ред у војсци. По свему судећи, Симовић је до краја за
себе прижељкивао онај положај и онај утицај у држави ноји је
у Румунији тада имао ђенерал Антонесну.
Професор Кнежевић хтео је норенито решење проблема, са
основом ноја би била много чвршћа и далеко шира но што су
глава и плећа једнога човена. Он је држао да војсна, над једном
по изузетну и љутој невољи изиђе из сенне да би спасла државну
самосталност in extremis, не сме да стане на пола пута: она мора
да заведе ред у држави политични и морално попут онога што се

десило у Србији 29. маја 1903. Постојање једне Владе нао што
је Цветновићева било је само симптом тешке болести у органи­
зму. Узроци тога обољења лежали су углавном у отимању од
народа његовог права да слободно управља собом. Ђенерал Си­
мовић је лен од свих зала у будућности тражио у завођењу
једног поштеног преторијансног режима. Професор Кнежевић је
у враћању на народ нао извор власти, и у његовом пуном учешћу
у уnрављању државом , видео једину стварну залогу за независан
став према иностра~1ству и за миран и правилан развој унутра у
земљи . Увлачење војсне у политину, чему је водило оно друго
схватање , сматрао је нао националну беду. Смена неспособних
или иснварених политичара на врху врши се у демонратији нор­
мално и у одређеним роновима , употребом гумених нуглица . Ме­
ђутим , унлањање војнина ноји се дочепао власти и има нени осло­
нац у војсци. по правилу је скопчано с дубоним потресима. Стога
је он од самога почетка заступао мишљење да се војска мора да
врати натраг у сенну одмах пошто обори режим издаје и преда
власт народу, ноннретно говорећи : представницима политичних
демократских група свима заједно. до избора Народне скупштине .

Тога јутра био је посреди судар два принципа, ауторитатив­

ног и демонратсног, чијим су заступницима у овој прилици били
ђенерал Симовић и професор Кнежевић. Пред почетан наших
припрема Симовић није имао нуд него да прими политични про­
грам израђен од професора Ннежевића и њему достављен преко
ђенерала Мирновића. Али је то прихватање, нако се показало,
било само на језику. У срцу му је остала потајна намера да своје
несумишљенине изигра, пошто се сврши чисто војнички део посла .
ПОВРАТАН ДЕМОНРАТИЈИ 247

На то су уназивали извесни знаци и пре 27. марта, а пре свега

његово систематско избегавање да се састане са професором
Ннежевићем. Није желео лични додир, нао да човена обавезује
само реч казана очи у очи , да би у даном часу покушао препад.
Рачун му је испао погрешан. Његов партнер није се дао измане­
врисати. У томе првом онршају ђенерал Симовић је, супротно
својим очекивањима и тешка срца, морао да попусти.

Додајмо овоме, нао post-scriptum, да се ђенерал Симовић није

сматрао коначно тученим у том погледу. те неће чинити напоре
да се исврено прилагоди новој ситуацији. Свој план о пуној вла­
сти он ће настојати да оствари доцније , над је земља била оку­
пирана и Влада се обрела у иностранству. Августа 21, 1941 , у
Лондону, извршиће нрупне измене у подели портфеља без прет­
ходног договора и са ним од министара. То је изазвало прве
оштре протесте. Потом ће маневрисати с једним министрима про­
тив других. Почетном јануара 1942. доћи ће до кидања између
њега и nредставнина свих политичних група без разлине. Из нове
Владе, чији је састав сноро потпуно одговарао старој, испуштен
је тада ђенерал Симовић. Место председника Министарског са­
вета заузео је професор Слободан Јовановић, потпредседник из
претходне Владе. Темељем нове комбинације остаће , нао необи­
лазно , начело о постојању два уставна чиниоца (Нруне и Народа),
чија је равнотежа успостављена интервенцијом војске на дан 27.
марта 1941. Да би се потврдила сталност тога принципа , налазе
се ове речи у писму којим је нраљ Петар захвалио 11. јануара
1942. ђенералу Симовићу на дотадашњој сарадњи: "Из разговора
са њима [тј. министрима који су поднели оставке], као и из раз­
говора ноји сам имао са Вама последњи пут, произлази да је оне­
могућена свана даља сарадња између њих с једне стране и Вас
с друге стране. - Нашу земљу, ноја је остала без иканвог Пред­
ставничног тела, данас представљају Круна и nолитичне групе
заступљене у Вт:tди. Зато сам ја морао при састављању Владе
пре свега настојати да у њој буду заступљене све политичке
групе".з То је било поновно истицање оне мисли водиље ноју је
народ одушевљено поздравио 27. марта. Међутим ђенерал Симо­
вић , који се последњих месеца свога председниковања често
жалио да Влада 27. марта није у ствари његова Влада јер би је
он сасвим друкчије саставио да га на овакву није натерао про­
фесор Кнежевић, није се могао да сложи с гледиштем изложеним
у Нраљевом писму. Сутрадан, 12. јануара, он је отписао Краљу
248 27. МАРТ 1941.

поричући свану политичну нвалифинацију својим дојучерашњим

министарсним колегама: "Представници политичних странана ноји
се сада налазе у Влади не представљају израз народног располо­
жења нити имају ма нога за собом, те и не могу представљати
нинанав други уставни фантор"4.
Нелагодни савез између ђенерала Симовића и југословенсне
демонратије неће трајати ни пуних десет месеца. Борба која ће
при крају отворено избити између њих. завршиће се његовим
унлањањем с политичне позорнице, а потом и из војсне.

• • •
Пре но што су почели да пристижу позвани политични људи
оно четврт до пет ујутру, у Министарство војске доведени су
потписници Тројнога панта, Драгиша Цветновић и Александар
Цинцар-Марковић. Њих двојицу и министра војног ђенерала Пе­
тра Пешића желео је ђенерал Симовић да има под својом руном
што пре.

Хапшење појединих министара имала је, према плану, да

изврши Команда ваздухопловства. Ђенерал Мирновић је , преко
потпуновнина Андрије Павловића. оно три сата ујутру , наредио
потпуновнину Миодрагу Лазићу дз похапси све министре. Потреб·
не предрадње нису биле извршене раније. "Једино благодарећи
случају што се у Управи града био затекао и шеф Пријавног
одељења био сам у могућности да после дужег времена прона­
ђем адресе свих министара", забележио је у свом извештају
потпуновнин Лозић. Лазић је одредио да председника Владе
ухапси ва зд. нап етан 11 нл асе Мило Раночевић, министра војске
вазд. мајор Јован Пантић. министре Хрватсне сељачке странне
вазд. капетан Благоје-Бане Радосављевић , итд. Све ухапшене
министре Лазић је одмах упућивао у Главни ђенералштаб.
Мајор Радоје Аленсић имао је да по Симовићевом налогу оде
у Управу града и отуда доведе Драгишу Цветковића и ђенерала
Петра Пешића. Мајор Аленсић повео је (у својим нолима) и на­
петана корвете Јосипа Саксиду, нао и арт. наnетана 1 нласе Ди­
митрија Катића. Пуновнин С. Буразовић саопштио им је да је
ђенерал Пешић болестан (био је стављен само под стражу, и
доћи ће доцније у Главни ђенералштаб), а Цветковић треба да
стигне сванога часа.

Цветковић је прву вест о преврату добио од управника Града

Дринчића , негде оно 2.30. Био је у својој председничкој резиден-
ПОВРАТАН ДЕМОКРАТИЈИ 249

цији на Дедињу, ноју су те ноћи чували десетан жандарма и нено­

лино цивилних агената. Испод њега у Топчидеру изгледало је све
нормално. Међутим, он се није усуђивао да оде тамо, бојећи се
да Нраљева гарда не стоји на челу преврата. Чуло се доцније да
се носио мишљу да оде на Бањицу, где су била два пешадијсна
пуна, а оба команданта њему одани. Дон је он у својој недоумици
улазио у своју нућу и излазио из ње, зауставио се пред њом један
аутобус Номанде ваздухопловства: дватри подофицира и дваде­
сетак војника, са два пушкомитраљеза, под командом вазд. ка­
петана Мила Ракочевића. Цветковић је пожурио да се снлони у
нућу; али га је напетан Ракочевић задржао и препознао. Ренао
му је да је војска узела власт у своје руне и позвао га је да
изволи поћи с њиме. Цветковић је одбио, и пробао да уђе у нућу.
Један жандарм с ножем на пушци пришао је Ракочевићу и упо­
зорио га да је тај цивил председник Владе. Ракочевић је отурио
шаном бајонет, извадио пиштољ, а његови пушномитраљези зло­
кобно су шнљоцнули. "Изволите у нола! Ово је последња опо­
мена!" наредио је Цветновићу . Овај је послушао. У аутобусу је
Цветновић питао да ли је на челу преврата ђенерал Симовић.
Ракочевић му је скренуо пажњу да му не може давати никакве
податке.

Над се аутобус зауставио пред Управом града, Цветновић

је изишао. "Пришао сам му сасвим учтиво", забележио је Р. Алек­
сић, "и саопштио му наређење ђенерала Симовића да га одведем
у Главни ђенералштаб. Он је протестовао да је то насилно одво­
ђење''; али је ушао у Аленсићева кола. Замолио је да нено од
официра из Управе Града обавести њеrову Госпођу rде се налази.
Свргнути председник Владе одведен је у Ратну салу Мини­
старства војсне. Замолио је за једну циrарету, ноја му је одмах
дата. Убрзо су га одвели нод ђенерала Симовића. Прве Цветнови­
ћеве речи Симовићу биле су, нао пре тога Ракочевићу и Сансиди:
"Шта све то треба да значи?" Она двојица нратно су му одгово­
рила да они само поступају према добијеним наређењима. Симо­
вић је међутим био прецизан: "Војска извршава народну вољу.
Ја сам вам рекао да ће тано бити". "А шта мислите да радите са
мном?" - "Ништа нарочито. Бићете задржани колино је потреб­
но . Немате ничега да се бојите". Цветновићу је допустио да
говори са женом.

Цветковићу ће се убрзо у Ратној сали придружити Цинцар­

Марновић, Џафер Куленовић, Јурај Шутеј са још тројицом мини-
250 27. МАРТ 1941.

стара.. . Али ће нешто доцније Цветковића издвојити у засебну

собу.
Чим сам чуо да је у Ђенералштаб доведен Д. Цветковић,
отишао сам да га видим . Затекао сам га нано седи, снуњен и
приметно блед, у очекивању да га уведу код ђенерала Симовића.
Ано му је у том часу, нао што је вероватно, мисао лутала по не­
давној историји Србије и уопште Балнансног Полуострва , лична
будућност није му се приказивала ружичастом. Нас двојица добро
смо се знали: били смо у неком сродству преко његове прве
жене и говорили смо један другом "ти " . Игром судбине, и захва­
љујући систему наји је потребовао људе његова нова, он је по­
стао богати Гаван и председнин Владе, а ја номандант трупа ноје
га скидају с власти. Пришао сам му да се поздравим. Рекао сам
му да се не плаши , јер немамо намеру да убијамо никога . Учи­
нило ми се да је тада мало живнуо. Споменуо је да је "и он па­
триота", и да је "дао три члана породице за ову земљу". Потом
ме је замолио да се његова жена извести да ј е жив и здрав , и
да се то исто јави његовој деци из првог брана. Поруку о томе
послао сам по своме поручнику Војиславу Перишићу.

По министра иностраних послова А. Цинцар-Марковића ђе­

нерал Симовић је послао жандармеријског бригадног ђенерала
Милутина Стефановић а и капетана 11 класе Пантелију Алексића.
Цинцар-Марковићева кућа налазила се прекопута Немачког по­
сланства. После дужег звоњења, из куће је изишао један жан­
дарм у својој ноћној опреми. Алексић му је наредио да се одмах
обуче, да их пусти унутра и да пробуди Министра. У врху степе­
ништа које из салона води на спрат, угледали су Цинцар-Марко­
вића, у собној хаљини . Речено му је да га тражи ђенерал Симо­
вић и да се спреми да пође с њима. Нису га, међутим, претходно
обавестили да је извршен војни преврат и у номе га своме свој­
ству ђенерал Симовић позива на састанак тако у невреме . У
нормалним прилинама, поступан према Цинцар-Марковићу био би
неопростив . Цинцар-М арковић није слутио да се из нормале
изишло, и саркастично је приметио: "Ја немам нинакве везе с
војском. Видећу то сутра. Нена ми ђенерал Симовић телефонира
у Министарство . Какав је то начин да ми се упада ноћу у нућу
и да се на сил но одводим!" Ђенерал Стефановић је стајао и ћутао.
Капетан Алексић је пошао уз степенице, са пиштољем у руци:
"Наређење ноје сам добио ја морам да извршим. Немојте дозво­
лити да вас вежем овако у собној хаљини и однесем ђенералу
ПОВРАТАН ДЕМОНРАТИЈИ 251

Симовићу!" Цинцар-Марновић, у танвој ситуацији, замолио их је

да га приченају да се обуче. То се свршило за ненолино трену­
тана . Одмах је отишао у њихов ауто. Убрзо ће угледати на ули­
цама теннове, противавионсне топове. митраљезе. гардисте савр­
шено дисциплиноване на својим местима. Био је изненађен. Питао
је и он "шта то све треба да значи". Напетан Алексић му је
ренао да је извршен преврат против Владе ноја је потписала
Тројни пант. Цинцар-Марновиh је, забележио је Аленсић, "чести­
тао на савршеној организацији" .
Цинцар-Марновиhев разговор са ђенералом Симовићем тра­
јао је нратно . Једно време потом провео је у одаји с осталим
својим притвореним нолегама, па је отпраћен нући.
* •
О1ю пет часова ујутру, у тзв. Малом набинету министра вој­
сне били су искупљени прваци демонратсних политичних група.
Ту нису били сви они ноји су имали да буду позвани, а биле су
две грађанске личности о нојима тога јутра није било речи. Те
измене учинио је ђенерал Симовић сам. Од страначких представ­
ника Симовић је био пропустио да позове тројицу, ноје он лично
није марио одраније: Момчила Нинчића, Петра Живковића и Бо·
гољуба Јевтића. Уместо Нинчића позвао је Мирна Носића, нога
је до тога јутра предвиђао нао члана своје несуђене Владе углед­
них појединаца. На протест Јована Бањанина. наји је изјавио да
он не би могао учествовати у већањима без вођства своје стран­
ке, одучено је да се П. Живновић и Б. Јевтић позову. Милан Грол,
са којим се одмах сагласио и Слободан Јовановић, издејствовао
је да се пошаље официр и по Момчила Нинчића. Од непартијсних
људи ту су били Слободан Јовановић и Илија Трифуновић-Бирча­
нин, председник "Народне одбране " (нога је био довео ђенерал
Б. Мирковић) . Рад тога тела почео је у пет сати ујутру. Биле су
заступљене Демократска, Радикална и Југословенсна национална
странка, ноје су већ годинама водиле оштру опозицију према
унутрашњој и спољној политици Намесништва. Ту су били и пред­
ставници Самосталне демократске и Земљорадничне странне,
наји су 26. августа 1939. били ушли у Владу Цветновић-Мачен да
би помогли спровођење тен постигнутог Споразума, а 20. марта
1941 . изишли из ње у знан протеста против потписивања Тројног
пакта . Првом делу већања, нано се види, присуствовали су само
Срби. Хрватсним министрима, у чије имс је Јурај Шутеј водио
главну реч, ђенерал Симовић је пре тога састанна саопштио: да
252 27. МАРТ 1941.

преврат није ниунолино уперен против Хрвата и Споразума Цвет­

новић-Мачен, и да се рачуна на учешће Хрватсне сељачне стран­
не у новој Влади. Слично уверење дато је још и Словенсној људ­
сној странци и Југославенсној муслимансној организацији, чији
су прваци били чланови свргнуте Владе.
Састанан Је отворио ђенерал Симовић . ноји је сео уврх стола,
имајући поред себе професора Кнежевића . Истанао је да је вој­
сна, тешио узнемирена увођењем наше земље у систем СилА
Осовине. и у жељи да очува државну самосталност, те ноћи извр­
шила државни удар. То значи не само унлањање Владе , већ уни­
дање целог ауторитативног режима и повратан на демонратсни

начин управе; нраљ Петар је проглашен пунолетним. Циљ пре­

врата је да се Југославија врати на напуштену линију неутрално­
сти; а у унутрашњој политици да се, унолино је реч о српском
делу народа , заступање његових интереса повери људима који
су истински народни представници. Војска је свој део посла оба­
вила обарањем режима. На политичним је људима, ту сакупље­
ним, да прихвате даље управљање државом.

Све политичне групе поздравиле су удар чије је извођење

било у тону и изјавиле су се спремним да прихвате ново стање .
Сагласност је била општа да на челу Владе буде ђенерал Симо­
вић, а министар војни од њега предложени арми јени ђенерал
Богољуб Илић.
Ђенерал Симовић саопштио је присутнима да је у договору с
њиме професор Кнежевић израдио један предлог Декларације
о духу и смерницама нове епохе. Декларацију би имао да пот­
пише Краљ. Професор Кнежевић је прочитао присутнима пред­
лог Декларације . Претходно је подвунао да ју је он првобитно
замишљао нао проглас носиоца новог реда ствари после изврше­

ња преврата ; међутим је ђенерал Симовић желео да то буде

Краљева изјава. Стога ју је Кнежевић, тога јутра, пред састанак
представнина политичних група , престилизовао унолино је то за­
хтевала потреба. Денларација је у свом првом делу била оштра
нритина Намесничног режима, његове и спољне и унутрашње
политине; у другој половини то је била једна програмска изјава,
свечана обавеза народу о духу новога реда ствари у држави, по
начелу да је народ извор и утока власти . Снуп је Декларацију
усвојио, с тим да она буде објављена доцније. За први тренутан
ваљало је саставити једну кратку, чињеничну Прокламацију о извр­
шеној промени. Према општој жељи, тенет Прокламације издин-
ПОВРАТАК ДЕМОКРАТИЈИ 253

тирао је професор Слободан Јовановић. потпомогнут овде-онде

од поненог од присутних. Тај текст гласи:

Срби, Хрвати и Словенци!

У овом тешком тренутку за наш народ, одлучио сам да
узмем у Своје руне Краљевсну власт.
Намесници, који су разумели оправданост Мојих побуда,
одмах су сами поднели оставке.

Моја верна војска и морнарица ставила Ми се одмах на

расположење, и већ извршава Моја наређења.
Позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се окупе оно
Престола. То је најсигурнији начин да се у овим тешким при­
ликама одржи ред унутра и мир споља.

Мандат за састав Владе поверио сам армијском ђенера­

лу Душану Т. Симовићу.
С вером у Бога и у будућност Југославије, позивам све
грађане и све власти у земљи на вршење својих дужности
према Краљу и Отаџбини.

27. марта 1941. Петар, с.р.

у Београду
• • •
Оно двадесет до шест био сам позван у кабинет министра
војске. Имао сам кратак разговор са ђенералом Симовићем и
професором Кнежевићем. Требало је спремљену Прокламацију
однети у Двор Краљу на потпис. Симовић је желео да је носи он
лично. Професор Кнежевић, кога сам држао у тону о развоју
догађаја на Дедињу, приметио је да је тамо ситуација постала
прилично лабавом, и да онај од нас који уђе у Дворски круг није
сигуран да ће из њега изићи жив. Одлучили смо да ђенерал Си­
мовић остане ту у згради. а да за потпис прогласа покушам ја.

Оставио сам потпуковника М. Банковића да ме заступа до

мога повратна, а ја сам одмах пошао аутомобилом на Двору на
Дедиње. Са мном у колима били су капетани Лазар Јанић и Вељ­
ко Гостиљац, нао и потпоручник С. Панић. Пратила су нас два
тенка, по један напред и острага.
У шест часова ујутру, над сам се ја примицао Двору носећи
Пронламацију на потпис Краљу, положај једних према другима
био је унратно овај:
254 27. МАРТ 1941.

Београд и приступе к њему држале су наше трупе, помо­

гнуте борним колима и топовима 2. артиљеријског пуна и вазду­
шне одбране. Ненолино десетина авиона стајало је у приправно­
сти. да према потреби дејствује на нритичним тачнама. Председ­
ник дотадашње Владе с најважнијим министрима био је на ш
заробљеник.
На Дедињу , противник је почео да добија у самопоуздању.
Иснуnили су се и приступили договорима: два Краљевска наме­
сника, начелник Главног ђенералштаба, застуnнин Првог ађутан­
та. командант Краљеве гарде. министар Двора . Артиљеријски
пун Краљеве гарде, под запрегом, чинило се да чена само наре­
ђење за покрет. Оба пуна Коњичке бригаде била су постројена
на ливади Пешадијског пуна . На своме зборном месту још увек
се налазио 4. батаљон, али сад у рунама супротне стране. Неда­
лено одатле, на Бањици, стајали су под оружјем 2. и 18. пеша­
дијсни пун.
Код извесног броја наших пријатеља на Дедињу, поред све
њихове готовости на последњу жртву, сумња о мирном исходу

почела је да се увлачи у душе.

Борна нола милела су са неиздржљивом спорошћу. Међутим,

требало је радити са хитношћу. Наредио сам шоферу мога ауто­
мобила да потера што већом брзином, а тенковима да иду за
нама, па над стигну.

Пролазећи поред Краљеве гарде, угледао сам постројене

трупе. "Кренуће их на нуново лето!" ренох својим друговима.
Затим смо наишли на војнине у стрељачком строју. Зауставио
сам нола, и пошао пешице, да ме војници виде. То је било људ­
ство из 3. батаљона.
У шест часова био сам пред главном дворсном капијом (бр.
1). Ту ме је дочекао потпуновнин С. Здравковић , блед од неспа­
вања и преморен. али бодра духа. Известио ме је да ђенерал
Косић врши припреме за противудар, и да се нод војника осећа
извесно узнемирење што ће нрв да се лије и пушна да прашти
у непосредној близини Краљевој. Пришло нам је, у том, више
млађих официра . Поздравили смо се и изљубили. Нене потпоруч­
нине потапшао сам по лицу. нашалио се с њима . Казао сам да
се у вароши све развија по плану, да је Влада већ образована с
ђенералом Симовићем на челу, и да сам ја донео Прокламацију
Краљу на потпис. Додао сам да су 2. и 18. пешадијски пун у
сигурним рунама, пошто су сви млађи официри и војници против
ПОВРАТАН ДЕМОКРАТИЈИ 255

Тројног пакта, и да ђенерали неће успети да их нрену из насарни.

Говорио сам гласно, да чује што већи број. Приметио сам одмах
сашаптавање међу војницима. Тако се међу њима пронело да је
наш положај чвршћи него што им се чинило гледајући нретање
и пртљање ђенералсне групе у Двору.
Затим смо се моји пратиоци и ја упутили Напији бр. 1. Била
је затворена. Виделе су се Дворска стража и Жандармеријска
чета нено стоје постројене nред стражарама. Затражио сам ко­
мандира Дворске страже, капетана 1 нласе Божидара Делиба­
шића . Према Здравковићу, био је један од упућених. Изишао је
одмах. Познавало се да је уплашен. Позвао сам га да нам отвори ,
јер идем Краљу. Он се устезао, објашњавао да према прописима
не сме да пусти нинога у Дворски нруг без наређења режурног
ађутанта, у овој прилици бригадног ђенерала Драгана Клајића .
Најзад је пристао да ја уђем, али да моја nратња остане пред
Напијом .
Чим сам прошао Капију, оставио сам капетана Делибашића
за собом и хитро се упутио на војницима и жандармима.
"Живео Нраљ! " поздравио сам их све.
" Живео! Живео! Живео!" прихватили су они сложно.
" Ко је овде најстарији међу вама?" запитах нао да коман­
дујем.
Излетео је један наредник и стао преда ме у ставу мирно.
"Живео Нраљ, јуначе!" рекао сам му и пољубио га у оба
образа.
Руке су ми још биле око нареднинова врата над су војници
Дворсвс страже и Жандармеријске чете загрмели :
" Живео командант 1. батаљона!"
Лед је био пробијен .
Окренуо сам се нагло командиру Дворске страже:
" Води ме нод Краља!"
Номандир Делибашић одвео ме је у собу номандира страже,
а поручнике Станоја Летицу и Ћирила Стевановића послао је да
о мени и Пронламацији ноју сам носио обавесте ден~урног ађу­
танта. Ђенерал Клајић ренао им је да кажу мајору Кнежевићу да
мало причека, na је ушао у суседну собу и почео да онреће теле­
фон. Поручнин Летица је одмах отишао. Поручнин Стевановић
остао је у соби, иза затворених врата, да би чуо Клајићев разго­
вор . Клајић је разговарао са ђенералом Петром Косићем, који се
256 27. МАРТ 1941.

налазио у штабу Нраљеве гарде. где се тен одржала важна кон­

ференција у вези са превратом. Стевановић је разумео да треба
да се спреме жандарми, нао и један аутомобил за мајора Кнеже­
вића. Отрчао је нао без душе на Главној капији, да о томе однесе
обавештење. Ја сам у том тренутну разговарао са поручником
Летицом, наји ми је пренео поруку да мало причекам. Стевано­
вић је издушио:
"Господине Мајоре, сад ће доћи по вас кола и жандарми!"
"Па ви хоћете да ме ухапсите!" одговорио сам ја.
"Господине Мајоре, ја сам са вама!"
Клапна је била добро замишљена.
Одмах сам изишао из Дворснога круга.
Пред дворсну стражару стигао је један путнички аутомобил.
У њему се налазио коњички мајор Милутин Костић, ордонанс­
официр команданта Краљеве гарде. Запитао је за мене, да ме
поведе. Кад је чуо да сам ја напустио Дворски круг, преко теле­
фона Дворске страже обавестио је о томе ђенерала Клајића.
Овај се одмах досетио шта је могло бити посреди. Наредио је
мајору Костићу да са собом поведе поручника Ћирила Стевано­
вића. Према називању поручника Станоја Летице мени: Пошто
су кола мајора Костића измакла ноју десетину метара на Двору,
из једне побочне стазе испао је камион са седам-осам пушком
наоружаних жандарма и натурио се за колима, у уверењу да сам
ја у њима са мајором Костићем. Ђенерала Петра Носића обузео
Је наступ беса над је чуо шта се догодило. Наредио је да се по­
ручник Стевановић, кривац који је одао шта се смерало са мном,
сместа одведе на " западну напију". Та напија је везивала Двор­
ски круг са Баштом ноја се простирала према Топчидерској реци.
Ту су намеравали да ме вежу за колац и смрсе ми конце. Поруч­
ника Стевановића су ту држали до два сата после подне. Треба
истаћи да је тада битна веh била изгубљена за режим и само
се чекало на повратан кнеза Павла из Загреба. Очигледно је да
се у то време већ морало у Двору престати да мисли о неким
санкцијама против Ћирила Стевановића, који ми је у ствари тога
јутра био спасао главу.
Испричао сам унратно потпуновнину Здравковићу шта се
збило. Рекао сам му: да не желим тенковима разбијати Напију и
нрчити пут до Нраља; да ћу му послати појачања у људству и
борним колима чим ми јави да су му потребни; и да ћу тражити
ПОВРАТАН ДЕМОНРАТИЈИ 257

садејство бомбардерсне авијације ано би пукови са Бањице или

из Раље нренули да се споје с трупама Краљеве гарде и поседну
Двор.

Отприлике оно пола седам био сам натраг пред Главним

ђенералштабом. На углу Милоша Великог и Немањине. пред згра­
дом Министарства војске, стајао је мајор Радоје Алвнсић са вели­
ким бројем официра оно себе, очигледно знајући где сам био и
нестрпљиво чекајући резултат. На прозорима Министарства вој­
ске висила је стотина официра и посматрала шта се дешава на
улицама. Мајор Алексић упитао ме је гласно шта је с Проклама­
цијом. Подигао сам руну и махао хартијом:
"Потписана! Живео Нраљ!"
То се разнело међу официрима и трупама невероватном бр­
зином.

У Малом кабинету министра војске стално су трајали разго­

вори.

Изазвао сам ђенерала Симовића и професора Ннежевића.

Настало је кратко саветовање. Пред нама су лежале отворене
три могућности: (1) Објавити да нисмо могли допрети до Краља.
те да је Прокламација остала непотписана. (2) Сломити отпор у
Двору, по свану цену, и добити Краљев потпис. (3) Поћи од по­
ставке да би Краљ несумњиво потписао да је био у прилици да
се слободно одлучи, па поступати према томе. Згоде и незгоде?
У првом случају, не би било могућно спречити да се непотписи­
вање схвати нао одбијање; створио би се лажан утисан да је
Нраљ на супротној страни. У другом случају, о успеху није могло
бити сумње; али би крвопролиће било неизбежно оно самога
Двора, а Нраљев живот у зависности од једног залуталог метка.
Наметало се треће решење, нао једино целисходно. Оно је обе­
лежавала право место Нраљево у догађајима, било је у складу
са његовим интимним расположењем, доприносило мирном ра­

сплету ситуације, и панташку нлину остављало самој себи.

Одлучили смо да се Нраљева Пронламација сматра потписа­
ном. Право стање ствари, до формалног добијања Краљевог пот­
писа, имало је да остане нао строго чувана тајна. Својим пратио­
цима, наји су знали шта се десило у Двору, рекао сам још успут
да свима кажу да је Краљ Пронламацију потписао. Тајна је одр­
жана дон је то било важно.
Нена ми овде буде допуштен један уметак.
258 27. МАРТ 1941.

Томе нашем поступну замерали су доцније нени чистунци

са гледишта етине. Први и сноро једини критичари били су миље­
ници збаченога режима, људи ноји себи нинада нису допустили
раскош да кажу ма и благу реч у вези с отимањем од народа ње­
гових слобода. Напротив, не лупајући главу о моралним начелима,
једни су се богатили и те11ли каријере, а други су свој политични
рад отпочињали под окриљем дворске динтатуре.

Нисмо присталице теорије по којој би циљ оправдавао сред­

ства. То начело служил о је, и може служити, нао покриће за црна
недела. Држимо да свани поступан, односно његову политичку и
моралну оправданост. треба процењивати коннретно. с погледом
на елементе ситуације Наша одлука да Прокламацију сматрамо
потписаном. да је таквом прикажемо, и да сходно томе делује­
мо , била је умесна, и није могла бити друкчија под ондашњим
околностима. Она има за себе ово: нраљ Петар је по свом увере­
њу био против Трајнога панта. Доназ? Његов посредни додир с
нама уочи тога дана , и већ споменуто Нраљево писмо другу у
Енглеској, с краја фебруара 1941.
На нрају, остаје Још један аргумент, не најмање пресудан.
Чан и да нам је Краљев интимни став био непознат, пред нама је
стајао овај проблем: Кано, на најмање нрвав начин , срушити по·
редан - наји се заснивао на погаженом Уставу, поредан наји
је увелико вршио фашизацију Југославије стварањем концентра­
ционих (тзв. "радних") логора и антисемитским уредбама, поре­
дан ноји је потписивањем Трајнога панта постајао оруђем и орта­
ком Сила Осовине у њиховој борби против Западнога света и у
крајњој линији против са мог опстанка Југославије? Сама природа
и сама дела режима против нога се народ побунио били су танви ,
да би свани од нас имао право да мирне душе ренне оно што
Вук Мандушић вели у Његошевим стиховима:

Ја сам хајдук те гоним хајдуке,

Гласнија је моја хајдучина.

Узгред буди речено, армијсни ђенерал и начелнин Главног

ђенералштаба Петар Носић уверавао је официре и војнике Кра­
љеве гарде: нано се једна гомила пустолова и пијаница онупила
да врши преврат са жељом да "убију Краља"! Нолико је та тврдња
била у складу са истином? То је било једно "ратно лукавство",
објаснили би про-пантовски љубитељи истине. Али слично "ратно
лукавство" они не признају другима.
ПОВРАТАН ДЕМОНРАТИЈИ 259

Ђенерал Симовић вратио се међу политичие људе, да са

њима продужи и заврши разговоре.
Ја сам отишао натраг на своју расирсницу. Навала посла била
је све већа услед појачаних противничних припрема на Дедињу.
Све очигледнијом постајала је тежња ђенерала Петра Косића
да иницијативу узме у своје руне.
Професор Кнежевић дао се на трећи посао: пуно иснори­
шћење Нраљеве Проиламације. Једном од официра ноји су се
налазили на расположењу у згради Главног ђенералштаба ставио
је у дужност да у више примерана отнуца тенет, пошто се докуца
Краљево име. Прве примерне послао ми је убрзо по мом изласку
из Министарства, ради саопштења трупама у центру вароши.
Лично сам прочитао Прокламацију пред постројеном 5. и 6. четом
у дворишту Министарства војске. Напетану Лазару Јанићу дао
сам дватри примерна ради саопштења 7, 8. и Митраљеској чети
у дворишту Номанде Београда. Дејство на војнике било је неопи­
сано. Поручник Славно Милошевић, који је читао пред стројем
8. чете, даје овај опис у свом извештају:
- Из војничних грла пролама се гласно, по завршетну чита­
ња. "Живео! Живео! Живео!" Војници се грле, сузе радоснице
теку саме низ образе, све је раздрагано. Свани нешто прича и
нино нинога не слуша. Изгледају нао избезумљени од радости.
Стражари нао да су заборавили на дужности, прикључили се чети
Гарде. И они весели. И официри Команде Београда и Министар­
ства измешали се са овим младим људима.

Краљевој Прокламацији требало је дати публицитет и изван

војних кругова, широм земље. Пре свега, преко радио-станице у
Београду. Професор Ннежевић је позвао напетана норвете Јосипа
Сансиду и дао му упутства у том смислу. Сансида је нешто после
шест и по часова кренуо аутомобилом. Повео је са собом поруч­
ника бојног брода Јанова Јововића. Улице су биле преплављене
народом, ван себе од радости, и који се ренама сливао на центру
вароши, заустављан на границама Ширег нруга. "Возећи аутом",
забележио је Сансида, у свом извештају, "срео сам на Теразијама
и околним улицама масу света, наји је са неописивим одушевље­
њем нлицао Краљу, Југославији и Војсци. Ауто се је на моменте
једва провлачио нроз гомилу света. наји се сакупљао око аута,
поздрављао и нлицао војсци, а поједини хтели су да чују новости,
питали но је председнин Владе итд. Са поручнином бојног брода
Јововићем позивао сам народ да слуша Радио."
260 27. МАРТ 1941.

У студију радио-станице Београд затенли су ваздухопловног

напетана 1 нласе Братислава Игњатовића са још ненолино офи­
цира и војнина. Од дирентора радио-станице Саксида и капетан
Игњатовић затражили су да се одмах почне са преносом Краљеве
Прокламације преко свих станица у Југославији, у интервалима
од пола сата, и уз свирање државне химне.s "Директор је одмах
пристао", наже Сансида, "и заједно смо саставили уводну реч
Прогласа. У студију остао је поручник бојног брода Јововић, који
је преко радија први прочитао Краљев Проглас". Поновио га је
још ненолино пута, па су га после читали редовни спикери радио­
станице . Измишљотина је да је било но "имитирао" Краљев глас
да би се створила илузија да то говори лично краљ Петар. (Уз­
гред буди речено , Краљ није никада говорио преко радија, или
на било каквој јавној приредби, те његов глас никоме није био
познат . Шта би , под тим условима, имало да се "имитира"?)
Нешто доцније, професор Кнежевић је дошао на мисао да се
леци с Краљевом Пронламацијом растуре што пре по свим већим
варошима. Ради тога ступио јс у везу с управником Државне
штампарије Момчилом Милошевићем. Овога није требало мо­
лити. Обећао Је, и посао свршио са рекордном брзином. Док су
хитре руке слагача састављале мађијске редове, а затим их ма­
шине Државне штампарије умножавале у десетинама хиљада
примерака , у Земуну су се спремали авиони да их разнесу по
Србији и Босни са Херцеговином, по Црној Гори и Словеначној,
по Далмацији и Војводини, по Хрватској, по Јужној Србији. Неу­
морни капетан Сансида , са ђенералштабним напетаном 1 класе
Славном Андре, израђивао је сnисан места , са ознаком броја
летана, ради обавештења целој земљи о делу ноје се тога јутра
изводило у Београду . Првих nет хиљада примерака Пронлама­
ције достављени су у зграду Главног ђенералштаба. Скоро све то
је, по уnуту Срђана Будисављевића, Ј. Сансида однео у Уnраву
Града и предао пуновнину Буразовићу, да би се излепило по бео­
градсним улицама.

Тано је оно седам часова ујутру бачен на бојиште Пети род

оружја - Крилата Реч .
Ношена невидљивим таласима, она је свуда допирала и свуда
продирала. Раширила се по целој држави са брзином и дејством
муње. Она је дигла на ноге и ставила у понрет васколини срnсни
народ, младо и старо, мушно и женско, све демонратсне елементе

широм земље. Она је у темељима затресла нуле наших против-

ПОВРАТАН ДЕМОНРАТИЈИ 261

нина, сатерала им срце у пете, а устостручила снагу наших једи·

ница.

Народима наји су били бој за слободу. нао и онима што су

стењали под немачном чизмом. она је истовремено носила поруку
о аутентичном духу и правом месту Југославије у свету.

• • •
Снуп представника политичких група са ђенералом Симови·
ћем. пошто је усвојио тенет Прокламације за Краљев потпис,
продужио је са својим радом. Повели су се разговори о евенту­
алним последицама преврата у спољној политици, о могућним
реанцијама Немачке и Италије. Иано је већ сам преврат био
речит знан да Југославија одбија да уђе у табор Сил~ Осовине.
те самим собом предодређивао држање Хитлера и Мусолинија,
постојала је нод свих учесника тежња да се избегне све што би
могло допринети погоршавању односа између Југославије и Осо­
вине. Основна мисао нове Владе имала је да буде: васпоставља­
ње демонратије у политичком животу земље и строго очување
неутралности у европском сукобу. Опширнија дискусија поведена
је оно тога, номе треба поверити положај министра спољних по­
слова. Сам ђенерал Симовић био је лично склон Милану Гаври­
ловићу, председнику Земљорадничне странке и од претходног
лета посланику Југославије у Моснви; али је увиђао и потребе
ситуације у том тренутку. Гавриловића је с инсистирањем пред­
лагао за тај nоложај Милош Туnањанин, Гавриловићев заступнин
на месту шефа Земљорадничке странне. Томе се успротивио
Милан Грол, из два разлога: Гавриловић је био познат нао на­
стројен изразито проенглески, те би његов избор значио "црвену
нрпу" за Хитлера; с друге стране, потребно је да се за министра
спољних послова узме човек који се већ налази ту, на лицу
места. Грол је nредложио нао најпогоднијега Момчила Нинчића:
он је био министар спољних послова сноро без пренида од јану­
ара 1922. до децембра 1926. и у међународној јавности тада сте­
нао репутацију нао поборнин пријатељства између Југославије и
Италије. Слободан Јовановић је подржао овај предлог, а затим
су се с тим сложили и остали .

У тону доцнијег рада ђенерала Симовића и представника

политичних група, позвани су на већање и дотадашњи министри
Хрватске сељачне странне (Јурај Шутеј, Иван Андрес, Бариша
Смољан и Јосиn Торбар), Словенсне људсне странке (Фран Ну­
ловец и Миха Нрен), нао и Југославенсне муслимансне органи-
262 27. МАРТ 1941.

зације (Џафер Куленовић). Извршена је подела ресора у новој

Влади . Хрватска сељачка странка задржала је раније положаје,
пошто су Ј. Шутеј и одмах за њим ђенерал Симовић у два маха
говорили са В. Мачеком, који се налазио у Загребу - око 6 и
оно 10 ујутру. (Сам Мачен ће стићи у Београд тен у суботу 5.
априла у рано јутро , по завршетну преговора између ђенерала
Симовића и представника Хрватске сељачне странне у вези са
Бановином Хрватсном.) У Владу су ушли и Фран Куловец и Миха
Крек од стране Словенсне људске странке, као и Џафер Куле­
новић из Југославенске муслимансне организације. Од личности
изван странана , у Владу су уведени: професор Слободан Јова­
новић нао потпредседнин Министарсног савета и Марно Дановић
нао министар без портфеља, из посебне пажње према Црној Гори ,
независној нраљевини до свога присаједињења Србији новембра
1918. Влада састављена 27. марта била је најрепрезентативнија
Влада коју је Југославија имала од свога стварања. Ђенерал Си­
мовић ју је с правом наз вао " Влада народне слоге". Њен састав
био је потпуно готов између 9 и 10 часова ујутру.

Ово је лични састав Владе 27. марта:

Председник: Душан Симовић.

Потпредседници: Владко Мачен и Слободан Јовановић.
Министри: саобраћаја - Богољуб Јевтић; грађевина - Фран
Куловец; иностраних послова - Момчило Нинчић; просвете -
Милош Трифуновић; социјалне политине и народног здравља -
Милан Грол; шума и рудника - Џафер Куленовић; финансија -
Јурај Шутеј; трговине и индустрије - Иван Андрес; пошта, теле­
графа и телефона - Јосип Торбар; унутрашњих послова - Ср­
ђан Будисављевић; пољопривреде - Бранио Чубриловић; војске
и морнарице , и заступник министра физичног васпитања - Бого­
љуб Илић; снабдевања и исхране - Сава Косановић; правде -
Божидар Марковић; без портфеља - Миха Нрек, Бариша Смо­
љан, Милан Гавриловић и Марно Дановић.
Влада је положила заклетву у подне 27. марта, а пред Кра­
љем у Двору сутрадан ујутру. пре одласка на свечано благода­
рење у Саборној цркви.
ПОВРАТАК ДЕМОНРАТИЈИ 263

Напомене:

1 Миодраг Нрсмановић: "27. март. Сећања једног очевидца". Нласно писмо

55. класе НШВА, бр. 35, март 1954, Енrлесна.
2. Артур Блис Лен је сутрадан био примљен у аудијенцију нод нраља Петра.
Пред њиме је сузио од радости због промене ноја се десила.
Сусрет са мном у расвит 27. марта описао је у часопису "Life" од 15.
септембра 1941. Ево његовог приназа:
- 27. марта 1941, ненано одмах после 2.30 ујутру, г. Реј Брок (Ray Brock),
дописник "Њујорк тајмса" у Београду, телефонирао ми је да је прогла­
шено "опсадно сн1tье" и дn су сое телефонске везе у вароши прекинуте.
Он је, међутим, успео да са мном говори на једној линији ноја је још
радила. Чим је дао то обавештење, линија је искључена. Обунао сам се
надвоје-натроје, ренао своме шоферу да учини то исто, па смо аутомоби­
лом пошли на центру града. Нисмо могли проћи уобичајеним путем, јер су
све rлuвне улице биле затворене тенковима. У 3.30 ујутру многи дописници
америчких листова били су се окупили у Посланству. И они су, као и ја,
били у всдоумици: да ли је то извршен државни удар, или na11 Влада
предузима мере да би спречила покрет против себе. Наш војни изасланик.
потпуковник Луј Фортје, и ја пошли смо тада на Министарству војске. али
су нас недалеко од њега зауставили један тенк и вод војника наоружаних
митраљезима. Фортје се назао но је и затражио је да види заповедника
трупа. Чекали смо десетак минута, а онда нам је пришао један прилично
млад официр и с великим узбуђењем 33грлио Фортјеа. Затим је заузео
став мирно и ренао ми гласом 1юји је треперео осећањем: "Поздрављам
вас у име Његовог Величанства Нраља Петра 11, наји је јутрос у 2.20 ступио
на југословенски престо". Рекао нам је још, да је ђенерал Душан Симовић,
командант ваздухопловства, преузео дужност председника Владе. Доцније
смо утврдили да је тај официр био један од вођа побуне против Цветно­
вићеве Владе.
Није само наше Посланство било изненађено. Једа11 дипломат који је
те ноћи био ва вечери у Шведском посланству испричао ми је, неколико
недеља доцније, да су немач1щ посланик и немачки вој11и изасланик увера­
вали, у поноћ, ост<~ле званице; да he сад све да се смири, пошто је Југо­
славија приступила Тројном панту. Државни удар тано је вешто изведен.
да су само стварни учесници знали о његовом припремању.
З. "Службене новине", бр 4, од16 јануара 1942.
4. Видети чланак Н. Ст . Павловића "Пад Симовићеве Владе" у "Гласнику
СИНД Њег ош". св. 2, децембар 1958. '
5. После врло кратког времена. ти интервали су скраћени. Сансида је запи­
сао: "Из Ми11истарства војске и морнарице вратио сам се опет у студио
радио-станице, да - према мишљењу мајора Ннежевића - наредим да
се објављивање прогласа уз свирање државне химне и народних маршева
врши у нраћим интервалима."
 Десети одељан

ПРОБА СНАГА

Конференције на Дедињу тројице најстаријих ђенерала: начелнина

Главног ђенералштаба Петра Носића, заступника Првог ађутанта
Павла Барјактаревића и команданта Краљеве гарде Михаила Стајића
(3.45-4.00; 5.Зо-6.00: и (са Намесницима Р. Станковићем и Ивом Пе­
ровићем, нао и министром Двора М. Антићем) 6.30·6.45. Одлука о
противудару. Ђенерал Косић обилази трупе на Бањици (4.15·5.15),
потом одређен за "номанданта Београдског гар11изона", с тим да
му буде подређена и Нраљева гарда. - Извођење краља Петра пред
неа~1гажоване трупе у КГ (оно 7.00-7.30). Ђенерал Ј. Лено на Ба­
њици (оно 7.15). Ђенерал Косић позива писмом ђенерала Симовића
да дође на Бањицу.
Наше противмере: појачање положаја на Ауто-Команди и на
Дедињу. Налог мајору Зобеници дз оде у КГ и доведе ђенерала
Носића у Главни ђенералwтаб (с тим да не луца на њега) . Три
"рунде" Зобеница-Косић. Официри Артиљеријског пуна НГ у два
маха одбијају да изврше наређење о отварању ватре на Зобени­
чине тенкове. Митраљесни ескадрон 1. ноњичког луна, послат у
напад на тенкове, придружује се побуни Врхунац кризе~ наши
бомбардери и ловци над Бањицом, Дедиtьем, Раљом. Ђенерал Но­
сић наш заробљеним. - На Бањици, номанданти 2. и 18 пуна (э)
не дају ђенералу Лену један батаљон ради пребацивања на Деди­
ње, (6) не извршавају његово наређење о нападу на лобуњеничне
трупе, (в) с музикама на челу силазе у Београд. - Номанданти из
НГ одлазе по позиву у Главни ђенералwтаб; у подне, одвођење и
самог номанданта НГ, ђенерала Стајића.
На Дедињу, у Двору, нао бродоломци на сплаву: Намесници
Станковић и Перовић; министар Двора М. Антић; ђенерали Барјак­
таревић, Нлајић, Петровић и Лено у очекивању кнеза Павла.

У штабу Нраљеве гарде, оно четири сата ујутру, одржали су

свој први састанак начелнин Главног ђенералштаба арм. ђенерал
Петар Носић, заступнин Првог ађутанта бриг. ђенерал Павле Бар­
јантаревић (под чијом је номандом стајала Нраљева гарда) и
командант Нраљеве гарде див. ђенерал Михаило Стајић. Поводом
преврата извршеног од извесног броја јединица због привођења
Југославије Силама Осовине потписивањем Тројног панта у Бечу
два дана раније, они су одлучили да изврше војни противудар.
Београд је већ био у власти побуњених трупа. Продор неангажо­
ваних снага у престоницу имао је да се изврши, бар главним
делом, прено Ауто-Номанде.
Однос супротстављених снага био је овај. У вршењу преврата
узели су учешће: три батаљона Пешадијског пуна Нраљеве гарде,
266 27. МАРТ 1941.

три батерије 2. артиљеријског nуна, две nротиваероnлансне бате­

рије, ваздухоnловство и оба батаљона борних нола. Стајали су
неангажовани : у Краљевој гарди. оба коњичка nуна и Артиљериј­
ски пун; на Бањици, 2. и 18. nешадијсни пун, Прва пешадијска
подофицирска школа " Краља Александра " и 11 завод Војне ана­
демије. Томе треба додати no један пешадијски пук у Раљи и у
Панчеву.
Кад је реч о јединицама на ноје је режим рачунао за слама­
ње државног удара, треба истаћи да је њихова неангажованост
била веома релативна , више формална него стварна . Свуда, у
Коњичкој бригади нао и у Артиљеријском пуку Краљеве гарде ,
расnоложење редова , подофицира и млађих официра било је
окренуто против режима који је Југославију превео на страну
Хитлерове Немачке и Мусолинијеве Италије , а поред тога је
владао без Парламента и без слободне штампе над једним наро­
дом тано nриврженим демократији. Слично стање је било и у
труnама на Бањици. Поред тога општег стања духова, ми смо у
свима јединицама без изузетна имали по више официра упозна ­
тих с нашим намерама : они су били решени да спрече употребу
својих јединица проти в трупа које врше преврат. Њихов општи
задатак је био да не поступају по добијеним наређењима против
наших трупа; или пан, ано буду упућени против нас , да нам се
придруже nри првом сусрету. То ће се испољити јасно током
неколико наступајућих часова.
Команду над неизведеним трупама Нраљеве гарде и на Ба­
њици преузео је одмах ђенерал Петар Косић , сванано нао нај­
старији по чину, иако му то није nрипадало по закону. Уверен
у потпуну оданост трупа у том часу у Гарди. био је решен да и
трупе на Бањици стави у дејство што пре. Тада је већ имао прве
гласове о доласну ђ енерала Симовића у Главни ђенералштаб.
На Бањици је један од наших главних сарадника био напетан
1 нласе Аленсандар Перишић, начелник штаба пешадије Дунавске
дивизијске области . Штаб је имао своје канцеларије у касарни
2. пешадијског пука. Перишић је са потпуковником Стојаном
Здравковићем био везан једном изван касарне специјално по­
стављеном и скривеном телефонском линијом. Он је ту ноћ остао
да проведе на Бањици и није легао. Знао је да покрет почиње
у два сата пред зору. Потпуковник Здравковић , под чију се ко­
манду ставио, дао му је прецизан задатак и широка овлашћења:
"Не смеш дозволити да се твоји пукови ангажују против оних
ПРОБА СНАГА 267

наших људи који имају посао да сврше. Ти ћеш бити обавештен

и радићеш у духу наређења унолино их добијеш, и по сопственој
иницијативи ... Ано треба, и према свакоме но ти буде сметао,
употреби и најефикасније мере - пуцај!"

Цела Бањица почивала је у дубоком сну.

Капетан Перишиh шетао је по нругу 2. пешадијског пука,
наји је од свих трупа на Бањици био најближи Двору и касарнама
Краљеве гарде. Хоће ли му отуда стићи добри гласи, или ће до­
летети два врана гаврана?
Нешто после четири сата ујутру, пред напијом 2. пешадијског
пуна зауставила се једна лимузина.
Из ње је изишао. сав усплахирен, ђенерал Петар Косић. Ка­
петан Перишић му је пришао и рапортирао да је стање у пуну
и насарни редовно.

Ђенерал Косић се руновао с капетаном Перишићем, ухватио

га је под руну и ренао му: "Једна нлина мангупа са ђенералом
Симовићем на челу покушала је да изврши преврат. Они засада
имају успеха; али то је локално и биће све у основи парализо­
вано. Наредите да се пун стави под оружје. Ово наредите да
учини и 1В. пешадијски пун Од сада ћете извршавати само моја
наређења и преносити их на пунове дон не стигне номандант
пешадије ђенерал Леко у штаб."
Капетан Перишић је одмах поступио по упутствима ђенерала
Носића. Узбуна у 2. и 18. пешадијсном пуну дата је трубним зна­
цима. Слично наређење послао је и антивираноме пуну у Раљи.
У шест часова бањични пунови били су под оружјем на својим
збориштима.
Ђенерал Косић је после тога отишао у Прву пешадијску под­
официрску шнолу ''Нраља Александра 1", у другом блону бањич­
ких касарни. Тамо је нао најстарији официр те ноћи био номан­
дант 2. батаљона мајор Момчило Матић. На логорсној напији
стража није хтела да пропусти ђенерала Косића, иана је био у
дворским колима. дон мајор Матић није то наредио. Ђенерал
Косић, забележио је мајор Матић, сасуо је одмах "море погрда
на рачун ђенерала Симовића, мени неугодних да понављам".
Ренао је ово: "Ухватио се са ненолино, њему сличних, ланоми­
сленина и пустолова. .. Наслањајући се на пијандуре, хоће да
оборе Владу и Намесништво." Завршио је позивом: "Дајте ми
војсну да бранимо Краља!" Мајор Матић му је одговорио да му
268 27. МАРТ 1941.

не може ставити своје људство на расположење, јер он Носић

није надлежан да му га тражи. Ђенерал Носић, "не престајући
да излива своју срџбу најпогрднијим речима на рачун ђенерала
Симовића и Боре Мирковића", сео је љутит у кола и одвезао
се у правцу Двора.1
Ђенерал Носиh је обишао и 18. пешадијски пук и Војну ана­
демију, али о томе немамо података.
Може се питати кано је ђенерал Носић, - узгред буди рече­
но, са ђенералом Јованом Леном, еван у својим колима, - изи­
шао из круга Двора и Краљеве гарде с обзиром на то да је било
предвиђено да све то буде опасано нашим трупама и да се спро­
веде као правило " Нико у Двор , и нико из Двора " . Већ је иста­
кнуто зашто тај нруг није могао бити опасан цео нашим трупама,
те је Дедиње " од стране Топчидера стајало нао разграђена њива" .
Поручник Вода за везу у Пешадијском пуну Нраљеве гарде Чедо­
мир Рочкомановић описује у свом извештају нано су ђенерал
Косић и Лено изишли из Дворског круга. нроз главну дворску
капију (бр . 1).
Одмах после 4 сата ујутру, после конференције у штабу
Нраљеве гарде на којој је одлучено да се изврши противудар,
t:Јенерал Косић имао је да оде на Бањицу и д!l узбуну тамошњим
неангажованим трупама. Са ђенералима Ј. Леном и ађутантом
Петром Петровићем појавио се пред дворсном капијом бр. 1 у
пратњи номандира Дворсне страже капетана 1 нласе Божидара
Делибашића. Ђенерал Петровић је у два маха повинао кроз на­
пијсну ограду : "Нанва је ово регимента? Но је ту најстарији?"
Рочномановић је пришао капији, с извађеним пиштољем. Ђенерал
Петровић га је упитао ноји су то војници што су посели Двор.
"Ово су јединице Пешадијског пуна Нраљеве гарде. Били смо у
приправности, дата нам је узбуна и наређено да опнолимо Двор".
Ђенерал Носић му је наредио да позове свога команданта. После
неколико минута дошао је потпуковник Стојан Здравновић, нога
су пратили капетан 1 нласе Здравио Касаловић и поручник Роч­
номановић. Ђенерал Косић је желео чути од потпуковника Здрав­
ковића: ко му је дао наређење за узбуну и за опкољавање Двора .
Здравновићев одговор: "Господине Ђенерале, узбуна је дата по
налогу са највишег места. Пук је био у приправности и добио је
наређење да опноли Двор " . - " Чудновато", одвратио је ђене­
рал Носић. "да ми ноји смо надлежни за употребу Краљеве гарде
не знамо за то!" Потом су ђенерали Носић и Лено затражили од
ПРОБА СНАГА 269

командира Дворсне страже да отвори напију, нано би изишли и

видели шта се дешава. Напетан Делибашић, кога је потпуковнин
Здравковић сматрао "нашим", нашао се у недоумици. "Господине
Потпуковниче?" упитао је он Здравновића. - "Отвори, Делиба­
шићу' " одговорио је Здравновић . Чим је Делибашић откључао
капију, створила су се ту два дворсна аутомобила, нрећући се
лагано ка излазу. Ђенерали Носић и Лено ушли су у аутомобиле
и упутили се правцем на Бањици .
Поручнин Рочномановић примећује да Је то пропуштање
ђенерала Носића и Лена " могло бити нобно по све нас и општу
ствар ." Он очигледно није знао оно што је било врло добро по­
знато потпуновнину Здравновићу: да се. услед наше немогућно­
сти да опколимо цео нруг Двора и Нраљеве гарде, из њега могло
изићи нроз неколико капија несметано.

Кано се види. капетан Перишић говори само о ђенералу Но­

сићу приликом његове посете Бањици. Ни помена о томе да је
с њиме дошао и ђенерал Лено .
Међутим, ђенерал Лено у своме "Дневнику" о 27. марту
наже ово :

- Добијем наређење [на Дедињу, где је стигао из вароши

нешто пре четири сата ујутру) да одмах одем у 2. и 18. пун и
видим нанво је тамо стање и да узмем номанду у своје руне.
Одмах сам прено Дедиња отишао у своју канцеларију у Команди
пешадије Дунавсне дивизијсне области ... Кад сам дошао у на­
сарну 2. пешадијског пуна, где је била и моја канцеларија, зате­
нао сам 2. пун још на спавању. Номандант пуна тен што је по
позиву устао и пошао на напију насарнсног нруга. Позван Је да
оде у Министарство војсне. Задржах га и наредих да пук одмах
стави под оружје . По ордонансу наредио сам да и 18. пун стане
под оружје.. . Оно 5.15 отишао сам у 18. пун, чији номандант није
још био дошао, те је номанду над пуном примио мајор [Динно]
Пивалица . .. Саопштио сам му да прима и извршава само моја
наређења и наређења гувернера Њ. В. Краља, ђенерала Петра
Носића. Исто сам саопштио и номанданту батаљона у Подофи­
цирсно) wноли, јер сам номандант шноле још није био дошао,
нао и најстаријем официру у 11 заводу Војне анадемије, једном
напетану . Потом сам се вратио у касарну 2. пуна и ту чекао даља
наређења. Оно седам часова известио сам Двор да су оба пуна
под оружјем. Тражио сам ђенерала Носића, али сам био извештен
да је он са Краљем и Намесницима у Гарди.2
270 27. МАРТ 1941 .

Ово што је записао ђенерал Лено не може да опстане.

Пре свега, у времену над се по свом називању ђенерал Лено
појавио у 2. пешадијсном пуну (негде оно 4.15), номандант пунов­
нин Љубомир Полен сић није уопште био на Бањици , већ у своме
стану у вароши. Он ће у свој пун стићи нена три-четири сата
доцније, и у то време ће му доћи nонлисари с позивом да пође
и јави се новоме министру војсне. Долазан на Бањицу ђенерала
Лена, по његовом сопственом називању, подудара се међутим
са присуством пуновнина Поленсића у 2. пуну и са њему упуће­
ним понлисарима. О ономе што се догађало у 18. пуну и у 11 за­
воду Војне академије рано тога јутра. ми немамо нинанвих пода­
тана. Али је нарантеристично да командант батаљона на служби
те ноћи у Подофицирсној шноли, мајор Момчило Матић. у своме
иначе исцрпном извештају, ни јед ном речи не спомиње ђенерала
Лена и његов наводни долазан тано рано ујутру. Као капетан А.
Перишић, тано и он говори само о посети ђенерала П. Косића.
Капетан Перишић је забележио да је ђенерал Лено стигао на
Бањицу "оно 7.30", и то је сванано тачно. Мајор Матић. са своје
стране. видео је ђенерала Лена са пуновни1юм Поленсићем у
два маха. али тен после осам сати.

Где је ђенерал Леко провео време од 4.15 до рецимо 7.15?

То остаје нао загонетна.
"Дневнин" ђенерала Лена о 27. марту даје утисан нао да је
он све време тога јутра провео на Бањици. Међутим није тано.
У извештају мајора Д. Зобенице. команданта 2. батаљона борних
нола, стоје ови редови: "Ђенерал Лено ... се свуда налазио и
уносио забуну, али срећом нигде није успео. Кад сам доцније
сазнао његову улогу, нсалио сам што ra нисам ухапсио ујутро око
шест часова, када је аутомобилом дошао на раснрсницу Нрунске
и Нраља Фердинанда улице и ишао у Двор."
Ђенерал Лено јавио се П. Косићу чим је тога јутра после
седам часова стигао на Бањицу: саопштио му је нано му стоји
на расположењу за nонрет бањичких трупа против побуњеника.
То пада у време над је Краљ изведен у Гарди пред постројене
трупе, тј. негде између 7.15 и 7.30.

• *

На Бањици у зору 27. марта ђенерал Косић провео је отпри­

лине један сат (4.15-5.15).
ПРОБА СНАГА 271

У Краљевој гарди се појавио поново у 5.30 тога јутра . Од

прве нонференције тројице водећих ђенерала у штабу Краљеве
гарде (отприлине З.45-4.00) па до тога часа, према запису начел­
нина штаба мајора М. Ђорђевића, "у Гарди је било мирно и ни­
нанви се догађаји нису одигравали". Очигледно, очекивало се
какве ће вести донети ђенерал Косић о стању међу бањичким
трупама.

Наредни потези били су ови:

Од 5.30 одржана је у штабу Краљеве гарде друга конферен­
ција тројице водећих ђенерала (П. Носића, П. Барјактаревића и
М. Стајића). Њој је присуствовао и министар Двора, Милан Ан­
тић, - до те мере особа Кнежева поверења. да је својим посе­
тиоцима говорио " ми", означавајући тиме кнеза Павла и себе; у
његова је недра Кнез изливао своје мржње и своје наде; отуда
његова изузетна важност. Они су нонферисали оно пола сата.
Мајор Ђорђевић каже да му није познато шта су одлучили. Може
се претпоставити с поуздањем да је пре свега ђенерал Косић
поднео оптимистични извештај о стању трупа на Бањици и да је
закључио да легална страна располаже импозантним бројем трупа
и на Бањици (све) и у самој Нраљевој гарди . Свакано се постигла
сагласност да све те, неангажоване трупе треба ставити под
једну команду, - очигледно под команду ђенерала Носића. Тре­
бало је, међутим , томе дати и законску форму, било услед при­
медбе ђенерала М. Стајића или по општем увиђању. Тано се
дошло на мисао да се тога ради позову Намесници, Раденко Стан­
новић и Иво Перовић, наји су становали недалеко у једној од
оближњих улица и на ноје дотле нино није мислио. ни побуњена
ни легална страна, сматрајући их нао потпуно неважне. (Од по­
четна своје висоне функције, та два човена су кротко потписи­
вала одлуке ннеза Павла и свела се на положај "два присутна
грађанина", нано их је неко духовито назвао.) Осетила се и неоп­
ходност да се пред сакупљене трупе Нраљеве гарде изведе краљ
Петар, чијим се именом с побуњеничке стране толино оперисало
да се могло чинити да можда и постоји нени дослух између
Нраља и побуњеника. Ђенерал Носић је додуше тврдио нано
побуњене трупе хоће да "убију Краља", али у то нино сем њега
није веровао. С друге стране, самоме Нраљу, од кога се очекивала
антивна помоћ тога јутра, било је потребно показати да су му
Коњична бригада и Артиљеријски пун Гарде остали верни и одани,
иако се већи део Пешадијског пуна одметнуо и ради му о глави.
272 27. МАРТ 1941.

Одмах после тога, дао би се налог ђенералу Ј. Лену, нао надлеж­

ном номанданту пешадије Дунавсне дивизијсне области, да са
2. и 18. пешадијским пуном сиђе са Бањице и васпостави ред у
престоници. Све се чинило тано једноставним .
Према томе су донесене одлуке. Оно шест часова наређено
је да све трупе Краљеве гарде изиђу на збориште Пешадијсног
пуна, а један нижи официр послат је да најхитније доведе дво­
јицу Намеснина у штаб Краљеве гарде.
У очекивању двојице Намеснина, ђенерали П. Косић и М.
Стајић са мајором М. Ђорђевићем одвезли су се из штаба на
зборишту Пешадијсног пуна. Чим су тамо стигли (6.20), појавио
се са обратног правца (нроз насарнсну напију бр. 1) један ауто­
мобил. Из њега су изишла двојица Намеснина и њихов пратилац,
нени пешадијсни поручник. Мајор Ђорђевић бележи нано је један
од Намесника био "без шешира, али са везаном краватом, а
други без нравате, али са шеширом на глави". Ђенерал Носић их
је дочекао речима охрабрења: "Све ће бити добро. Симовић нема
никога. Ја сам обишао 18. пешадијсни пук, Подофицирску шнолу
и Војну анадемију. Људи су спавали и нису ништа знали о целој
ствари. Наравно . да сам их упознао и ствар уредио."З
Отишли су сви одмах у штаб Краљеве гарде. Тамо су чекали
ђенерал П. Барјантаревић и министар Двора Антић. Одржана је
нова, по реду трећа конференција тога јутра (6.30-6.45), овај пут
и са двојицом Намесника. Намесници су се сагласили с планом
израђеним на претходној конференцији. Потписали су указ (напи­
сан оловком, руком ђенерала Стајића) нојим се армијсни ђенерал
Петар Носић поставља за "номанданта Београдског гарнизона",
с тим да му буде потчињена и Краљева гарда. Потом су сви сем
номанданта Нраљеве гарде отишли у Двор, да припреме краља
Петра за намењену му улогу.
Оставши сам, ђенерал Стајић је позвао свога начелнина шта­
ба. Предао му је споменути указ. Био је очигледно срећан што
ће одговорност за све мере ноје би се предузеле прећи у нрајњој
линији на другога, ноннретно на ђенерала Носића. Мајор Ђорђе­
вић био је другачијег мишљења с погледом на пуноправност тога
документа. "Примивши тај 'указ' (наже он) снренуо сам пажњу
Команданту да то зависи само од њега, да ли ће овај 'уназ' извр­
шити или не; али да нено, доцније, може да прави питање од
тога да ли је тај чин пуноправан, пошто на 'уназу' нема потписа
Првог Намеснина нити премапотписа министра војске и марна-
ПРОБА СНАГА 273

рице". После нратног размишљања, номандант Гарде је нашао

решење: да тај уназ формално прими, али стварно и делимично
не, јер је поновио мајору Ђорђевићу, "да његово раније наређе­
ње о отварању ватре из артиљеријсних оруђа остаје и даље у
важности", тј. да ватра не би могла да се отвори из топова без
његове изричне сагласности.

Није још било седам сати ујутру над су се у Нраљевом двору

на Дедињу нашли Намесници Р. Станновић и И. Перовић, мини­
стар Двора М. Антић, ђенерали П. Косић и П. Барјантаревић.
Према опасци очевидаца, сви су били усплахирени, нервозни и
збуњени. Нраљ је још спавао. Нод његове спаваће собе стајала
су два момна, собар Раденно Савић и јегер Добросав Жижић.
Један ордонанс-официр позвао је собара. Наређено му је да
пробуди Нраља. Затим се цела поворна упутила главним степе­
ницама. Пред Нраљевим вратима био је јегер Д. Жижић, нао да
пречи улазан.

"Шта ћеш ту, геачино!" истресао се министар Двора.

Први ађутант наредио је Жижићу да се уклони.
Дон се млади Нраљ, пробуђен, спремао надвоје-натроје да
прими неочениване посетиоце, ови су стајали пред вратима и
сашаnтавали се. Министар Двора Антић делио је улоге. Нао исну­
сан редитељ несигурне глумце, учио их је шта но треба да наже.
У Краљеву собу хрупили су сви одједном. Собару су ренли
да изиђе. Овај се склонио иза врата и чуо цео разговор.
Ђенерал Косић обавестио је Краља да се побунио незнатан
део Београдсног гарнизона, на челу са номандантом ваздухоплов­
ства ђенералом Душаном Симовићем, ноји је "болестан човен",
и са нешто млађих официра ноји су "обични мангуnи". Верне
труnе су у врло великој већини, и биће појачане nуновима ноји
се налазе у околини Београда. Побуњеничке снаге биће савла­
дане, а коловође похватане и побијене до десет часова. И ђене­
рал Носић и министар Двора објашњавали су Нраљу да не треба
да унлања Намесништво и проглашава се пунолетним. Два при­
сутна Намеснина, пак, нао да нису били сигурни да је Нраљ сасвим
стран државном удару ноји се изводи. Изјавили су да је њима
свеједно хоће ли оставку дати сад или нроз пет-шест месеца.
Оно 7.15 цела група с Нраљем пошла је из Двора у круг
Гарде. Сместили су се у три аутомобила. У отворени "Пакард"
сео је Нраљ с Намесником Р. Станновићем. Нраљ је био у уни-
274 27. МАРТ 1941.

форми ваздухопловног официра, са револвером на опасачу. У

другим колима били су Намесник И. Перовић и ђенерал П . Носић ,
а у последњим министар Двора М. Антић и ђенерал П. Барјак­
таревић.

Сишли су прво пред штаб Краљеве гарде. Командант ђенерал

Стајић рапортирао је Краљу да је стање приправно. Затим су
нола прешла у нруг Пешадијсног пуна Краљеве гарде.

На зборишту Пешадијског пуна биле су постројене трупе .

" Ово је све уз вас , Ваше Величанство!" објаснио је ђенерал Ко­
сић.
Краљ се зауставио пред стројем ноњичних пукова, не изла­
зећи из кола. Командант Коњичке бригаде ђенерал Жупањевац
сјахао је и рапортирао Краљу: "Ваше Величанство. Коњична
бригада је у бојној готовости. Ништа ново нема!"
Краљ је примио рапорт без иједне речи. Отпоздравио је. Вој·
ницима ноји су клицали троструко "Живео!" махнуо је руном
неколико пута. Поворка се вратила у Двор истим путем којим је
била и дошла.

О стању духа и о пометености оних ђенерала на нојима је

лежала главна одговорност за вршење противудара, оставио је
сведочанство онда шњи ми нистар Двора Милан Антић. Кано је
речено, он је присуст вовао другој и трећој конференцији то га
јутра у штабу Краљеве гарде.

- Тамо је био (наже М. Антић) ђенерал Косић, нем , блед,

изнурен, болестан. јер је патио од превеликог притиска. Одмах
ми је било све јасно . Командант Гарде био је збуњен, црвен . зно­
јав и стално је телефонирао. Упитао сам га ноје су трупе изишле .
Он је одговорио: батаљон Кнежевића и из горње касарне 1. и 2.
батаљон заузели су позиције насупрот главне напије на Дедињу.
На то сам само ренао: "Нано, господине Ђенерале, зар Гарда?"
Видео сам безглавост. губитак времена, јутро ноје се при­
блин{авало. Видео сам да су пучисти у својим рунама имали теле­
фон , пошту и телеграф, и да су већ телефоном раширили вест
да је Краљ проглашен пунолетним, да је издао проглас, да су
Намесници поднели оставке, да је Краљ код својих јединица итд,
итд. Време је пролазило и није се ништа предузимало да би се
организовао противудар. Команданти Краљеве гарде. ноје сам
сматрао за ослонац Краљев, Династије и Владе, били су збуњени.4
ПРОБА СНАГА 275

Почетни распоред трупа ноје су вршиле преврат измењен је

у извесној мери између четири и десет часова пре подне, услед
анције ђенерала П. Косића. Он је био средишна личност ђенерал­
сне групе на Дедињу. Он је од почетна узео да руноводи целонуп­
ном ан цијом против побуњених трупа, са предузимљивошћу. упор­
ношћу и личf1им залагањем номе није било граница. Командант
Краљеве гарде ђенерал Стајиh био је више телом присутан него­
ли вољан да стварно помогне смелим иницијативама. Његова ће
улога до нраја остати у основи пасивна и сасвим бледа .
Мајор В. Рожђаловсни је чуо над је на Бањици трубним зна­
цима дата узбуна у 2. и 18. пешадијсном пуку. У исто време ухва­
тио је дветри ноњичне патроле, послате из Ноњичне бригаде Кра­
љеве гарде у извиђање на Ауто-Номанди. Од њих је сазнао да се
смера напад на nревратничне трупе у Београду прено Ауто-Ко­
манде и да је Артиљеријсни пун Краљеве гарде добио наређење
да на дати знан отвори припремну ватру на Ауто-Команду. Од
њих је чуо и да ће бањичним пуновима номандовати ђенерал
Јован Лено . Сместа ме је обавестио о томе прено напетана 1
нласе Добривоја Стаменновића. Поручио сам му да ћу му најхит­
није послати појачање за први мах с обзиром на ту евентуалност
и да свој положај има да брани до последњег човена. Упућени
су му одмах из наше оснудне резерве:

- 6. чета. из дворишта Министарства војсне, под номандом

поручнина Миодрага Петковића, трчећим кораном;
- три тенна, из батаљона мајора Д. Зобенице, под номан­
дом поруч11и11а Владана Дрљачића .
Стигли су мајору Рожђаловском нешто пред пет часова.
Тано је за одбрану Ауто-Команде мајор Рожђаловсни могао
да рачуна (с обзиром на снаге мајора С . Мишића), на унупно 8
борних нола, З батерије са 9 топова и 2 пешадијске чете. Речено
на последњем месту, али не најмање важно, ту би било од самог
понрета пунова са Бањице и садејство наше бомбардерске ави­
јације из Земуна.
Ненано у исто време десио се један догађај који је не само
појачао наше снаге нод Ауто-Команде, већ и наш општи положај.
То је пристајање руководства Противавионсне одбране (ПАО) уз
нас - што је значило потпуну безбедност за лет наших бом­
бардера над Београдом и онолином. До тога је дошло овано.
Начелник штаба ПАО, потпуновнин Радивоје Лучић био је пробу­
ђен у своме стану телефоном оно четири сата ујутру. Дежурни
276 27. МАРТ 1941.

официр из штаба ПАО, мајор Момчило Стевановић, јавио му је

радосну вест да је извршен војни удар, да је "образ осветлан",
да није могао добити телефонсну везу са номандантом ПАО, и
да би требало да се Ђачна противавионсна батерија (ноја се на­
лази у Логору "Нраљевића Андреја") принључи устаницима. Пот­
пуновнин Лучић је живео у официрсним становима ноје је од
нруга Артиљеријсног пуна раздвајао само висон зид. С једним
суседом, инж. напетаном 1 нласе Танасијем Манчићем, пребацио
се прено зида, дао узбуну Ђачној противавионсној батерији и
ставио је под своју номанду. Сазнавши да положајем на Ауто­
Номанди командује мајор В. Рожђаловсни, и да му прети опа­
сност са Бањице, потпуновнин Лучић је с капетаном Манчићем
отишао н њему : ставили су му се обојица н а расположење, за­
једно са Ђачном противавионсном батеријом . По молби мајора
Рожђаловсног, потпуновнин Лучић се одмах пребацио у штаб
Прве ваздушне зоне. Одатле је телефонсни позвао номанданта
Ваздушне одбране Београда, потпуновнина Срђана Нрмпотића.
и у име ПАО издао му је наређење да са свима својим једини­
цама помаже нову Владу. ноју је образовао ђенерал Симовић са
Нраљевом сагласношћу. Том прилином Нрмпотић је саопштио Лу­
чићу: да је мало пре тога н њему био дошао нени подофицир
на коњу, од стране ђенерала Лена, са захтевом да се противави­
онсне јединице са Дедиња ставе под његову команду, а да је
он тражио или писмено наређење или састанан са ђенералом
Леном. Потпуновнин Лучић је после тога , по упуту мајора Рожђа­
ловског, одвезен у Главни ђенералштаб. Послали су га н мени.
Ја сам га замолио да за свани случај, из Главног ђенералштаба,
понови своје наређење потпуновнину С. Нрмпотићу; што је он
учинио. Нешто после седам сати потпуновнин Лучић је, по дого­
вору са мном, отишао кући номанданта ПАО, див. ђенерала Ду­
шана Радовановића, да га обавести о свему и сугерира му да се
стави на расположење новоме министру војске. После краћег
колебања , ђенерал Радовановић је прихватио предлог и јавио
се ђенералу Б. Илићу . Потом су се номандант ПАО и његов на­
челнин штаба пребацили у штаб ПАО (Нраља Александра улица.
бр. 81) и одатле дали потребна упутства свима ваздушним зона­
ма у земљи.

По моме одласну из Дворског нруга оно 6.20 са непотписаном

Нраљевом Пронламацијом, нод ђенерала Носића морала се поја­
вити бојазан да ћу можда покушати да силом продрем до Краља.
ПРОБА СНАГА 277

Није могао иснључивати и да ћу хтети, ради што бржег успеха

у том правцу. да истовремено извршим диверзију упадом у Нра­
љеву гарду, са тенновима и јединицама ноје су ми стајале на
расположењу. Томе маневру бисмо и морали приступити, да није
дошло до одлуне да се Краљев потпис сматра добијеним.
Ђенерал Носић предузео је мере ради одбране од танвог
препада. Да би први налет наших снага био задржан дон се не
довуку појачања на најжешће нападнуте тачне, већ оно 6.30
ујутру послати су из Артиљеријсног пуна Нраљеве гарде:
- 1. батерија. под командом капетана 1 нласе Љубише Ђор­
ђевића. да на егзерциришту Пешадијског пуна НГ заузме положај
за одбрану насарнсне напије бр. 1, ноја је отварала приступ у
нруг Нраљеве гарде;
- једно топовско одељење , под командом поручника Мирна
Драгића, да појача одбрану дворсне капије бр . 1, на ноју би мо­
рала наићи борна кола чији би циљ био да се пробију до Краља;
оно је имало и да узме елементе за дејство дуж Булевара "Кне­
за Аленсандра Карађорђевића".
Поред тога, из Пешадијског пуна КГ, тачније из његовог 4.
батаљона , упућени су у Дворсни круг, на расположење дежурном
ађутанту:
- 13. чета. под номандом капетана Драгослава Марковића;
- 16. чета, под командом капетана Војмила Алфиревића;
- 1 вод митраљеза, с номандиром 4. митраљесне чете, напе-
таном Милованом Мирновићем.
Иано су то биле јединице из 4. батаљона, оне су послате не
са командантом 4. батаљона. мајором М. Вуносављевићем, већ под
номандом мајора Д. Нрстића, нога су команданти и Гарде и Пе­
шадијсног пуна сматрали поузданијим.
Те јединице мимоишле су се са три аутомобила којима је
Нраљ са својим цивилним и војним пратиоцима ишао са Дедиња
ка штабу Гарде. То је било нешто после седам сати ујутру.s
Капетан В. Тошновић . наји је био на реферисању нод nотпу­
новнина Здравновића, враћао се у Гарду управо у тренутну кад Је
овај полубатаљон измицао у правцу официрских станова. Упутио
је одмах за њим две подофицирсне патроле да опомену људство
да оружје могу употребити само по наређењу nотпуновника
Здравновића.
Мајор Д . Крстић пише у свом извештају кано се одмах по
доласну у Дворсни нруг јавио дежурном ађутанту, ђенералу Д.
278 27. МАРТ 1941.

Клајићу. Овај му је саопштио да ће само његова наређења имати

да извршава и да ће бити лично одговоран за безбедност Краља
и Краљевсног дома. Новодошле јединице распоређене су ована:
16. чета послата је нод гараже Белог двора, 13. чета и митраље­
сни вод нод Тенисног игралишта. Потом се мајор Крстић, праћен
од жандармеријског напетана Обрада Анђелића и поручнина Ста­
ноја Летице, нашао, у близини дворске напије бр. 1, са nотпу­
новнином Здравковићем и групом његових официра. "Стављам
се под вашу команду", рекао је Здравковићу. "Известићу вас о
свима наређењима ноја будем примао од дежурног ађутанта".
Потпуновнин Здравновић примио је ту изјаву с извесном резер­
вом. С погледом на почетно Крстићево држање , он се морао
питати колино је његов став искрен, не искључујући да посреди
може бити лукавство. - Својим војницима је мајор Крстић рекао:
" Наш је задатак исти нао и 3. батаљона. Ми смо исто што и они".
Расположење огромне већине војника и официра у Дворском
кругу добро показује следећа епизода. Краљ са Намесницима и
осталом пратњом био се тек вратио на Дедиње после обиласка
трупа у Гарди. Ђенерал Лено налазио се у то време на Бањици ,
спреман да 2. и 18. пешадијском пуну нареди силазак у Београд
против побуњених трупа. У самом Дворсном нругу били су одне­
давно једно топовско одељење с цевима спремним за дејство,
нао и половина 4. батаљона. Здравковићев 3. батаљон стајао је
насупрот томе сам, нао што је био од почетна. Недоумице коман­
дира Дворске страже порасле су чим се однос с1 ~ага на његовом
одсеку променио на нашу штету. Мајор Крстић, после свога са­
станка са потпуковником Здравковићем, свратио је да обиђе
Дворску стражу.
" Чим сам ушао у стражару (бележи мајор Крстић у своме
извештају). капетан Делибашић, повишеним тоном, нао у очајању,
узвикнуо је: 'Господине Мајоре , молим вас, шта је ово? Ја не
знам шта се ово ради! Ја ћу да наредим да моји стражари пуцају
на 3. батаљон ' !"
Чувши ту претњу, арт. поручник Мирко Драгић решио се да
покаже недвосмислено да се на његову сарадњу у том правцу

не може да рачуна. Наредио је тобџијама да се поваде затварачи

из топова. То је одмах извршено. Мајор Крстић упозорио је капе­
тана Делибашића да не предузима ништа против батаљона пот­
пуковника Здравковића. Стражари нису добили наређење да
пуцају.
ПРОБА СНАГА 279

Потпуновник С. Здравковић ће тен после девет сати затра­

жити да му услед развоја ситуације у Нраљевој гарди и на Деди·
њу пошаљем појачања. Одмах сам му упутио
- 5. чету, из дворишта Министарства војсне, под командом
поручнина Драгомира Зарића, на камионима;
- три тенка, из батаљона мајора Зобенице, под командом
поручника Драгослава Стојадиновића.
Та појачања стићи ће Здравновићу око десет часова. Обећао
сам му и нова, поред помоћи бомбардерске авијације, ано би
трупе са Бањице или пун из Раље били послати у Дворски нруг.
Мајор Нинола Носић пошао је са 5. четом, да испита нанва
је ситуација потпуковника Здравковића и да, на повратну, обиђе
положаје мајора С. Мишића и В. Рожђаловсног на Ауто-Номанди.

• • •
Догађаји на Бањици развијали су се ована.
Од јутрошње посете ђенерала Косића, - после конферен­
ције у штабу Краљеве гарде на којој је закључено да се изврши
противудар, и после давања узбуне у 2. и 18. пешадијском пуну,
- на Бањици је све било мирно до нешто после седам сати ују­
тру. Тада се у Команди пешадије Дунавске дивизијсне области
појавио ђенерал Јован Лено. Потражио је одмах телефоном Двор
на Дедињу, ђенерала П. Косића; али му је одговорено да је он
с Краљем и Намесницима у Гарди.
На Бањици је ђенерала Лена дочекао његов начелнин штаба,
капетан 1 класе Аленсандар Перишић. Пунови су стајали под
оружјем. Командант 18. пешадијског пуна Миливоје Дурбешић
био је сат пре тога некако стигао из свога стана нод Топовских
Шупа. Командант 2. nешадијсног пуна Љубомир Полексић стићи
ће нешто доцније. Ђенерал Леко, попут ђенерала Косића три
сата раније. ухватио је под руну напетана Перишића и пошетао
с њим. О догађајима у тону дао је отnрилине исто тумачење, и
истим стилом, нао и ђенерал Косић. Додао је: "Баш мангупи
хоће да нас гурну у рат! Наредићемо командантима 2. и 18. пуна
да сиђу у варош и разјуре ону клину... "
Капетан Перишић је приметио да би, можда, било боље поче­
нати дон се ситуација "не разјасни".
Унолино су минути протицали, ђенерал Лено бивао је све
забринутији:
"Очекујем ђенерала Косића. Он је примио команду над це­
лим гарнизоном. Чуди ме што га још нема."
280 27. МАРТ 1941.

Врло брзо избио је сукоб између ђенерала Лена и капетана

Перишића. Чим је мајор Нрстић са својим полубатаљоном пре­
шао у Дворски круг, први потез потпуковника Здравковића био
је да се осигура од оп асности да буде ухваћен између две ватре.
Стога је , по двојици својих гардиста , послао капетану Перишићу
следећу писмену заповест: "Употребу пукова противу нас спречи
по свану цену . Наређења ђенерала Носића не извршавати. Потпу­
ковник Здравновић." То писмо су гардисти бацили протрчавши
поред скривеног телефона изван касарне . Напетан Перишић је
то видео. Затурио је траг, удаљио се из касарне и узео писмо.
У међувремену га је тражио ђенерал Лено; узалуд. Нешто је
посумњао . Над се капетан Перишић вратио, ђенерал Лено га је
позвао у своју канцел а рију . Дочекао га је с пиштољем у руци:
"Ви сте ми јако сумњиви. Ако ме будете саботирали , убићу
вас!"
Напетан је извадио свој пиштољ:
"Господине Ђенерале, ано ма шта урадите против Нраља,
гарантујем да ћете и ви погинути!"
Напетан Перишић ј е на то изишао у ходник.

Над је из вароши стигао и пуковник Љ. Полексић , ђенерал

Лено је с командантима 2. и 18. пука одржао конференцију.
После ње , оно 8.30, пуковник Полексић је рекао капетану Пери­
шићу:
" Сад ће ђенерал Лено наредити да сиђемо у варош. "
"Па шта мислите о томе?" упитао је Перишић.
"Шта ме питаш, чоче?" одговорио је пуновнин. "Наређење
ђенералово мора да се изврши . "
Напетан Перишић бележи у своме извештају да га је упо­
зорио :
"Господине Пуковниче , пазите шта ћете да радите . Са пуном
нигде не идите. Чекајте наређење не од ђенерала Лена и Носића ,
већ од команданата КОЈ И држе ситуацију у граду у својим рунама."

Потребно је , међу тим , истаћи да стање духова у војним једи­

ницама на Бањици није било ни издалека слично расположењима
пуковника Полексића , који је тен дошао од нуће у своју касарну.
У оба пуна . нао и у Подофицирској школи , од официра који су
долазили из својих станова у вароши сазнало се о Краљевој Про­
кламацији, стално понављаној преко Радија Београд. Из ње су
јасно произлазили циљеви побуњених трупа. То нису биле "груnе
ПРОБА СНАГА 281

мангупа и пијандура" ноје хоће да убију Нраља (нано је уверавао

ђенерал П . Косић), већ јединице Краљеве гарде, Противавионске
одбране, борних кола, целокупног ваздухопловства, са једним
бившим начелнином Главног ђенералштаба на челу. Њихова је
лозинна била "Живео Краљ! Живела Отаџбина!" Оне су прогла­
силе смену Намесништва и пунолетство нраља Петра, биле против
Тројног панта , против нога се био узбунио цео српсни народ.
Једном речи, те трупе су биле глас народа, извршавале вољу
народа. Од тих официра, - ноје су првих. сати мајори Рожђалов­
сни и Мишић били задржали нод себе, па се доцније одлучили
да их пусте да испричају шта су видели, - бањичне јединице
су чуле и за огромне масе Београђана ноје су, у једној експло­
зији радости и одушевљења, поздрављале државни удар и ново
стање. Нао тано рећи опипљив доказ о свему , убрзо после осам
сати ујутру, у Подофицирску школу на Бањици донесено је више
примерака Нраљеве Прокламације, а потом је она прочитана пред
постројеним трупама. Тај посао, ту, па у 2. и 18. пуну, урадили
су , свани понаособ, мајори Момчило Девечерсни, Војислав Панте­
лић , Александар Маринковић, капетан Светислав Трифковић. Све
то било је у складу с интимним, укорењеним схватањима војника .
подофицира и млађих официра. Било је јасно, и пре тога, да их
нино и ништа неће моћи да крене у борбу против трупа којима
је циљ да Југославију отргну од Сила Осовине.
То све морало је деловати и на номанданте 2. и 18. nеша­
дијсног пука, на ноје су ђенерали П. Носић и Ј. Лено толино рачу­
нали. Њихова у први мах безусловна покорност према наређе­
њима претпостављених старешина тањила се све више.

Сам ђенерал Лено постао је до очигледности свестан правога

стања духа међу бањичним јединицама над му је, оно 9.30 тога
јутра, заступник Првог ађутанта ђенерал П . Барјантаревић затра­
жио да доведе један батаљон са Бањице у Дворсну енономију у
Топчидеру " у циљу заштите Двора од евентуалних нереда". Ђене­
рал Леко тада је доживео једно од највећих разочарења свога
живота. Треба дословно навести што он о томе наже у своме
"Дневнику" о 27. марту. Он је , разуме се, био вољан да поступи
по добијеном наређењу . Али, каже он , "још пре тога приметио
сам извесно комешање нод официра 2. пуна, и нао помало непо­
верења према мени. Налазио сам се међу њима и говорио сам
им. Рекао сам углавном да оно што се догађа у вароши раде без
знања Њ. В . Краља, да је Краљ на Дедињу, оданле стално доби-
282 27. МАРТ 1941.

јам извештаје, да је Њ. В. Краљ са Намесницима у Гарди итд. Но

ипан сам приметио да нису веровали оном што сам им ја говорио.
Из Београда су добили поруку у којој их називају издајницима,
јер не прилазе општој ствари". У 18. пук, одакле је смерао да
узме један батаљон , ђенерал Лено стигао је над је пуковник Дурбе­
шић добио вероватно први позив да са пуном сиђе на Калемегдан.
Затражио је од пуновника Дурбешића да му одреди један ба­
таљон, наји ће он повести. Пуковнин Дурбешић "се нашао у
незгодном положају и није знао шта да уради. Очигледно, било му
је незгодно да ми се одупре , а ипак желео је да изврши наре­
ђење добијено из Министарства војног. Ја сам, онда, позвао
команданте батаљона и изложио им ситуацију, захтевајући да се
један од њих сам одлучи и пође са мном. тј. изврши моје наре­
ђење. Говорио сам одсечно. Но, видећи да се сви нећкају, вратим
се у 2. пук са намером да поведем један батаљон 2. пуна . Но и
тамо сам затекао исто стање. Командант пуна добио је наређење
да поведе пун у варош, на Зелени венац."6 То је био фијаско
да не може бити већи.
Отприлике у време над је ђенерал Лено био стигао на Бањи­
цу да узме номанду над трупама, ђенерал П. Косић је, - после
провођења краља Петра поред постројених војника Коњичке бри­
гаде и Артиљеријског пу1iа, - осетио потребу да сазна кано тачно
стоје ствари у самом Београду. Помоћнин команданта 1. коњич­
ког nуна Краљеве гарде, nотпуновник Радомир Пантић, послат је
да извиди положаје и стање побуњених трупа у вароши.
Код енвера Ауто-Команде наишао је на мајора Рожђалов­
ског и капетана Д. Стаменковића. "Држао се сувише гордо и
ренао ми да долази по н аређењу ђенерала Косића", забележио је
први. " Био је врло арогантан над је дошао", известио ме је други .
Потпуковнин Пантић, наји се обраћао официрима по чину
млађим, почео је:
"Ко сте ви? Шта представљате? За нога радите?"
Али ј е, вероватно импресиониран распоредом оруђа нао и
одлучним држањем официра, брзо променио тон и установио,
нао да гласно мисли:

"Ово није никанва шала! Па ово је готова ствар!"

Мајор Рожђаловсни није био склон дугом разговору. Позвао
га је уљудно да уђе у аутомобил , ноји је тога дана био нена врста
његове марице, и у пратњи капетана Стаменковића упутио га
на Министарству војске, да се јави мени.
ПРОБА СНАГА 283

Потпуновнин Пантић изгледао је п рилично уплашен над су

ми га довели. Поредан на улицама, нао и нлицање гомила ноје су
са свих страна нуљале на центру вароши, морали су значити
нешто и за њега. Питао сам га ради чега је послан. Да види. Није
било од веће нористи да га задржим; напrютив. Пустио сам га
да се слободно врати у Нраљеву гарду и исприча шта је видео.

За све понрете на Бањици и на Дедињу сазнавало се врло

брзо. Обавештења сам добијао не само ја, што је било природно
због одлично организованог општења између мене и потпунов­
нина Здравновића, већ су се она нао бежичном телеграфијом
разносила међу војницима на положајима. Противнична страна
водила је против нас читав рат ~ниваца. Бачена је међу трупе вест
да сам ја ухапшен. Мајор Д. Поповић, бележећи то у свом изве­
штају, спомиње нано је одмах отишао у радио-станицу и дао да
се слушаоци упозоре да не наседају лажним гласовима. Друга
патна, пуштена мало доцније с циљем да унесе пометњу међу
наше људство, тврдила је да се положај Дворсне групе поправио
до те мере, да авиони на земунсном аеродрому стоје спремни
да коловође понесу пут Грчке, а осталој боранији што Бог да.
Поред тога. за пунове на Бањици проносило се час да ће сићи
на Ауто-Номанди против нас у пуном саставу, а час да ће прећи
на Дедиње, савладати З . батаљон и Чету пратећих оруђа, спојити
се с Коњичном бригадом и Артиљеријсним пуном. па удруженим
снагама нренути на министарствима да сатру побуњенике.
Са своје стране ја сам био решен да с трупама под мојом
командом не крећем на Дедиње и не замећем тамо борбу. Од
тога ме је на првом месту задржавало Краљево присуство. Ано
би почео на Дедињу окршај , не само пешачким наоружањем, већ
неизбежно и борним нолима, топовима и бомбардерима, опасно­
сти би биле стварне за његов живот, ма нолико обе стране насто­
јале да се Нраљу не догоди ништа. Поред тога, имао сам уверење
да време ради у нашу норист , те да би непаметно било узети ини­
цијативу за оружани суноб. Мој план састојао се да држим пре­
стоницу поседнуту војсном дон се ствар политични довољно не
развије у Београду, и да противника - ноји је губио са отицањем
сати, те није смео тапнати у месту - тучем на улазу у саму
варош. Његове надмоћне бројем снаге не би се могле развити
у тесним улицама, нарочито не ноњица: ми бисмо. пан, имали
сва преимућства одбране, и наша оруђа постигла би максимум
284 27. МАРТ 1941.

свога дејства. То све, разуме се, под претпоставком да не дође

до распада противничких јединица услед заразног додира с на­
родом и до прелажења у маси на нашу страну. Та дезинтеграција
и пре но што борба почне била је сасвим вероватна услед општег
расположења војника и млађих официра .

• • •
Око осам сати ујутру, један од мојих официра који се нала­
зио на граници Ширег круга обезбеђења известио ме је о дола­
ску коњичког мајора Милутина Костића, ордонанс-официра ко­
манданта Краљеве гарде. Мајор Костић је изјавио да носи једно
писмо ноје треба да уручи лично ђенералу Д. Симовићу . Повео
сам га са собом. Ђенерал Симовић је отворио коверат преда
мном, прочитао, и зачуђено ми пружио хартију да и сам видим.
Писмо је било од ђенерала Косића . Извештавао је коман­
данта ваздухопловства , армијског ђенерала Душана Симовића,
да је указом постављен за команданта свих трупа Београдског
гарнизона. Истовремено му је наређивао да одмах дође у круг
2. пешадијског пуна и стави му се на расположење.
Ђенерал Носић свакако се није заносио мишљу да ће га
ђенерал Симовић послушати и отићи на Бањицу да му се преда.
Шта му је, онда, била сврха? Мени се чинило, и у том уверењу
сам и данас, да се ђенерал Косић , дугом службом у канцелари­
јама огрезао у формалистици, спремао да трупама изврши напад
на нас, па - у предвиђању да се може пролити нрв до колена -
није хтео изложити се прекору да није претходно позвао гре­
шнике на покајање.
Ја сам тада дошао на мисао да ђенерала П. Косића покушам
заробити пре но што би он учинио ма шта непоправимо. Тано би
се по свој прилици избегао оружани судар. Његовим губитком
група Кнежевих приврженика, претпостављао сам, нашла би се
обезматичена, и цела њихова делатност свела би се, нао нод
пчела, на нешкодљиво зујање и врћење у нруг.
Вратио сам писмо ђенералу Симовићу. Рекао сам му да ћу
предузети све што је потребно да се ђенерал Носић у најкраћем
рону доведе у Министарство војсне.
Одмах сам отишао натраг на своје командно место. Обаве­
стио сам мајора Д. Зобеницу о развоју ствари у Краљевој гарди,
ПРОБА СНАГА 285

и ставио му у дужност: да с потребним бројем борних нола пође

тамо, ухвати ђенерала П. Косића и доведе га к нама.
Савлађивање и хапшење ђенерала Косића задало нам је
доста муне. Понајвише стога што сам мајору Зобеници, дајући
му задатан, прилично везао руне препоруном да на ђенерала Ко­
сића ни у ном случају не пуца. Зобеничино држање било је вредно
хвале. То је био његов подвиг тога дана. У свом извештају он је
дао приназ о томе. Тачан у свом излагању, он је, међутим, изо­
ставио извесне значајне моменте ноје би штета била не забеле­
жити. Ја овде дајем опис тога догађаја не само по његовом
називању, и своме непосредном сазнању, већ и према писаним
извештајима неколицине очевидаца.
Мајор Зобеница повео је са собом вод од пет теннова, под
номандом командира 2. чете, наnетана 11 нласе Миодрага Марко­
вића. Стигао је око пола девет пред насарнсну напију бр. 1.
Извршио је распоред борних кола, с оруђима спремним за деј­
ство. Наредио Је посади како да поступи ако би он погинуо, и
с!lм се упутио напији.
Ђенерал П. Носић стајао је nедесетину метара даље, у ра­
зговору с командантом Коњичке бригаде ђенералом Милутином
Жупањевцем. Нрај њих су се налазили мајор Милутин Ностић,
наји се тен вратио из Министарства, и жандарм-поднареднин при­
дат ђенералу Носићу ради личне безбедности.
Мајор Зобеница затражио је од официра на насарнсној на­
пији бр. 1. да позове ђенерала Косића. Косић је одбио да изиђе.
Зобеница је поновио позив и, бацивши поглед на своје тенкове,
приметио да нема времена за ченање.

Тада је ђенерал Косић пошао према капији. Зауставио се

на неколино норана од ње и позвао Зобеницу унутра. Овај је у
први мах одбио, бојећи се замке наива је мени била намештена
два сата раније; али је на нрају пристао. Пришао је начелнику
Главног ђенерал штаба, принео руну слепоочници у знак поздрава:
"Господине Ђенерале, по наређењу председника Владе и
министра војсне позивам вас да пођете са мном!"
Косић је плануо:
"Шта ви мислите, бунтовници Једни! Канав министар, нанва
Влада! Ја сам овде да одржавам ред и поредак!"
Зобеница је наваљивао. Косић је одговорио претњом:
"Поназаћу ја вама!"
Окренуо се нагло и пошао на стражари.
286 27. МАРТ 1941.

Зобеница је помислио да хоће да га ухапсе. Тргао је револвер:

"Господине Ђенерале, захтевам да у рону од пет минута извр­
шите наређење. У противном употребићу силу!"
Зобени ца бележи у свом извештају: "Мало је требало да га
на месту убијем!"
Мајор М. Костић, ноји је знао Зобеничину плаховитост, давао
му је знаке да не пуца.
Жандарм-поднаредник прибегао је лукавству. Док стражари
и нешто радозналаца са улице посматрају тај необични призор,
он прилази Зобеници. уљудно га зауставља . и пита забринуто:
" Господине Мајоре, шта ћу ја да радим? Ђенерал Косић
ставиће ме под суд што га нисам заштитио . "
Ђенерал је за то време измакао.
Поднаредника су једва отели од Зобенице .

Мајор Зобеница долетео је натраг н мени, да ме обавести и

добије даља упутства . Поновио сам му да на ђенерала Носића
не пуца .

Унратно потом , на истој капији , поново је дошло до сусрета

ђенерала Косића и мајора Зобенице. Настало је оштро објашња­
вање. затим гушање. Стража и неколицина официра посматрали
су нао да присуствују утакмици два рвача. Ђенерал Носић је успео
да се отме из снажних руну ноје су га стезале - зајапурен, зади­
хан, помаман , са плетеницама напола покиданим .

Пошао је убрзаним корацима на егэерциришту Пешадијског

пука. Тамо су се од пола седам налазили топови 1. батерије,
постављени за одбрану напије. Командиру, капетану Љубиши
Ђорђевићу , узео је објашњавати нано се Београдски гарнизон
побунио против Нраља и борна кола иду да нападну Двор. Наре­
дио му је да отвори в атру на тенкове . Међутим, официри и вој­
ници. сви су знали истину. Командир је гледао виснуле златне
плетенице , гледао без речи, не мичући се с места. Стари ђенерал.
рашчерупан и поломљених нрила орао, очигледно није био кадар
видети да бије војнички и морално унапред изгубљену битну.
Потпуновнин Владислав Вујади1ювић, помоћнин команданта Арти­
љеријсног пуна, ноји се затенао ту крај батерије, упозорио га је
с прекорном благошћу:
"Полако, господине ђенерале, не отвара се ватра тано лано
н а свој народ!"
ПРОБА СНАГА 287

Ђенерал Носић погледао га је тупо, и изгубио се пут Двора.

Потпоручнин Слободан Нинковић, тада водник у Артиљериј­
сном пуну на Дедињу, подвлачи у свом извештају: да је његов
пун "духовно био потпуно уз јединице ноје су вршиле др1навни
удар" и да "нинанва сила не би га могла кренути против Пеша­
дијсног пука Краљеве гарде и народа". То се , ето, и показало .

Дон се неслушани номандант свих трупа Београдског гарни­

зона удаљавао, с намером да оде у нруг 2. пешадијсног пука и
баци у борбу трупе са Бањице , мајор Д. Зобеница вратио се
поново у варош, да извести о неуспеху своје мисије. Видео је.
пре него мене, новога министра војске ђенерала Богољуба Илића.
Овај је био за решење по кратком поступну. Наредио му је да ,
у случају даљег опирања, ђенерала Носића убије. Ја то нисам
могао примити из два разлога. Ни по ноју цену нисам хтео да
нрв лине нашом иницијативом. Нисам, исто тано, хтео да прва
глава ноја падне буде глава ђенерала П. Косића: тај човен заслу­
живао је поштовање и раније и сада над је самопрегорно поку­
шавао све да се ваљано одужи своме схватању официрске части.
Изриком сам опозвао наређење о убијању. Препоручио сам Зо­
беници да капију развали тенновима и да се у потеру за Косићем
докле га не ухвати; али да ватру не отвара први. Нашега главног
војничног противника, уколико он сам не би прибегао оружју,
требало је да доведе жива у Главни ђенералштаб.
Оно десет сати пре подне аутомобил ђенерала Носића за­
стао је пред насарнсном напијом бр. 1. Ђенерал се враћао са
Бањице, пошто је дао наређење да 2. и 18. пешадијски пун крену
против побуњених јединица, сломе свани отпор и загосподаре
престоницом. Аутомобил није могао унутра. Напија је била затво­
рена, а кључеви у џепу дежурног официра, капетана Мирољуба
Стаменновића. Међутим, мотори Зобеничиних тенкова тутњали
су злонобно. Да не би био ухваћен, ђенерал Косић је искочио из
аутомобила и улетео у спасоносно утециште, нруг Краљеве гарде,
кроз малу напију за пешаке. Умакао је за длану. Док је он наре­
ђивао дежурноме официру да постави топове и митраљезе и пуца
на тенкове, топовска цев Зобеничиног тенна скоро је додирнула
капију.
Мајор Зобеница позвао је, гласом ноји не трпи поговора, ђе­
нерала Носића да пође са њим у Министарство војске. Настале
су жучне речи. Тада се по свој прилици догодила епизода ноју
спомиње мајор М. Ђорђевић у свом извештају. Ђенерал Косић
288 27. МАРТ 1941.

назвао је мајора Зобеницу издајицом. Зобеница, наји је на увред­

љиву реч био осетљив колино и на гадно дело, " попео се на нулу
тенна, раскопчао официрску блузу и позвао ђенерала Косића
да нареди да се отвори ватра из артиљеријских оруђа, ноја су
била поред Ђенерала" . Ђенерал Носић је пошао натраг. Мајор
Зобеница , чврсто решен да овај пут не упусти свој плен опоме­
нуо га је:
"Господине Ђенерале. вратите се. Иначе ћу пуцати!"
Ђенерал Косић није хтео ни да се осврне ; грабио је даље ,
што даље. Питање живота и смрти било је за њега добити пола
сата или сат у времену, дон верни Лено са својих шест-седам хи­
љада пушака не заметне кавгу у вароши: тада ће Зобеница са
борним колима морати брже-боље натраг.
Мајор се љутио на пу новсног дежурног:
"Зашто га пушташ! Ухапси га!"
Носићев поднаредник-телохранитељ, не противећи се иначе,
препречио је пут на капији . Осећао је колино је од битне важно­
сти да његов Ђенерал добије наји минут. Зобеница му је већ био
киван. Све је узаврело у њему, дохватио је жандарма , и овај се
не би дуго наносио гл аве, поред све жеље дежурног официра да
га ненано избави, да није наступио један драматичан обрт.
Дојурио је коњички поручник Славољуб Стојнић и саопштио
капетану Стаменковићу: да је Митраљески ескадрон 1 ноњичног
пуна , капетана Властимира Ђорђевића, добио наређење да преко
напије бр. 1 а нападне с леђа Зобеничине тен нове. Пред Зобени цу
је искрснуо крупнији и хитнији посао. Махнуо се жандарма и
командовао да се туреле два тенка окрену у правцу с нога је
имао доћи напад.
Ескадрон се примицао.
Над се раздаљина смањила, мајор Зобеница подигао је руну.
Ноњи су стали нао укопани. Један официр се издвојио, доја-
хао на ноју десетину норана:
" Не пуцајте! Ваши смо! Номандујте!"
"За нога сте?" питао је неповерљиви Зобеница, с пиштољем
у руци.

"За нога него за Нраља!" одвратио је напетан Ђорђевић .

"Живео Краљ!" узвиннуо је Зобеница.
Поклич је прихватило стотину грла.
Капетан Ђорђевић је сјахао. Пољубио се са Зобеницом. Уз­
буђен, није хтео да се ствар сврши на томе.
ПРОБА СНАГА 289

"Напред, господине Мајоре! Провалите капију тенковима!

Наредили су ми да стоварим митраљезе и да пуцам на вас. Треба
да ухапсимо ђенерала Косића, јер он сву ову комедију прави!"
Обојица су се упутила према напији. Капетан Стаменковић
је откључао. Упала су борна кола, па цели ескадрон. Ђорђевић
је јездио, с пиштољем у руци, нао војвода у сватовима. Његов
командант пуковник Антон Конаљ није се надао таквом исходу
над ra је послао у бој. Винао је, ван себе од љутине, скоро коми­
чан са својим зажареним буцмастим образима:
"Властимире, шта је то?"
"Ништа. господине Пуковниче! Живео Краљ! " одговорио је
Властимир. и пројахао.
Ђенерал Носић, обелели ратнин ноји је волео мирис барута
и звекет оружја, у своме бекству био се зауставио. Хтео је да
посматра судар бојних ноња и тенкова. Али се све окренуло нао­
пачке. Уместо закрвљених мегданџија, угледао је побратиме.
Онда је он почео узмицати Ливадом, ка Пешадијском пуну. За
њим се натурила гомилица млађих ноњичних официра. Нико није
хтео да пуца, а сви су били решени да им не умакне. Хитре ноге
њихове стигле су га брзо, пре но што је доспео на раскрсницу
стаза. Замолили су га да пође с њима, натраг. Он није хтео. Мо­
рали су га вући. Он се отимао, опирао ногама о земљу. Био је
избезумљен, без напи крви у лицу. Вапио је беспомоћан:
" Шта хоћете са мном! Нећу да идем! Убијте меl Немојте ме
водити!''
Ноњичка бригада мирно је посматрала његово одвођење.
Групица официра и подофицира, огорчена на њега што у два маха
замало није довео до крвопролића, нренула Је да га линчује.
Мајори Милан Каназаревић и Милутин Миловановић имали су
муне да га одбране.
Најзад су га извукли из круга Краљеве гарде. Мајор Зобеница
зауставио је један аутомобил пред 12. нвартом. Стрпао је унутра
ђенерала Косића, који се очајнички вућао. Са два ноњичка офи­
цира повео га је у Главни ђенералштаб.
Целим путем, у нолима, ђенерал Носић није се стишао . Гр­
дио је мене. На силу су га извунли из аутомобила. Пред улазан
у зграду Главног ђенералштаба, јечао је већ малансалим гласом:
"Где је Кнежевић? Доведите га ... да га убијем!"
Био сам се намерно склонио. Било ми је жао да га видим у
танвом стању, и у новом односу међу нама. Увек дотле био ми је
290 27. МАРТ 1941 .

наклоњен, и ја сам га поштовао из дна душе. Наредио сам да га

одведу не међу остале ђенерале, већ у његову канцеларију начел­
ника Главног ђенералштаба. Рекао сам потпоручнику Б. Радићу
да му донесе дувана, чаја, све што зажели, и да остане пред њего­
вим вратима. Скренуо с ам пажњу и њему, и онима који су га
чували доцније у тону дана (мајор Војислав Пантелић, капетан
Трајно Гаговић, капетан Арса Јовановић, при крају капетан Мио­
драг Нрсмановић) , да се брижљиво мотри да не изврши самоу­
биство. Ненолино пута је ђенерал Носић тражио да дођем, да
говори са мном. Стално му је одговарано да сам на послу изван
зграде. Нисам доцније ишао ни његовој кући, да га обиђем, над
је био под мојим надзором и стражом Краљеве гарде. Те шк а
срца био сам наредио његово хапшење; али другог излаза није
било. Исход ни у ном случају не би био измењен, то је истина;
али се велина крв могла да пролије, да је он остао слободан.
Наша схватања дужности у тој прилици дубоко су се разлико­
вала, и сукоб се није дао избећи.

* • *
На Бањици, ђенерал Јован Лено још од 7.30 тога јутра оче­
кивао је само наређење ђенерала П . Носића па да баци против
нас бањичне трупе. То наређење међутим нинано није стизало:
ђенерал Носић хтео је прво да сачека резултат свога позива
вођи побуњеника ђенералу Симовићу да му лично предстане;
затим су га изнен адили, и замајали, Зобеничини тенкови. У томе
је проте нло више од два сата.
Оно четврт до десет, пред штабом 2. пешадијског пуна зау­
ставио се један аутомобил . У њему је седео ђенерал Петар Ко­
сић , после своје друге рунде с мајором Зобеницом , избезумљен ,
са nониданим плетеницама. У хитњи је наредио ђенералу Лену
да 2. и 18. пун сиђу у варош, савладају побуњенике и успоставе
ред. Затим је, часа не часећи, пожурио натраг у Краљеву гарду,
да тамо сачека исход Ленове офанзиве и, веровао је, нрај борбе
с побуњеном мангупаријом.
Ђенерал Лено пренео је налог номанданту 2. пешадијсног
пуна, пуковнику Љубомиру Поленсићу, па је затим одјурио ауто­
мобилом у касарну 18. пешадијског пуна да и тамо учини што
је потребно.
Било је доцнан, и узалуд. Оба пуковника су се колебала да
наређење изврше. Расположења њихових војнина и официра била
ПРОБА СНАГА 291

су јасна, а ситуација у вароши не мање јасно у рунама нове

Владе.
За нас је то било време над је криза, војнични, достизала
врхунац. Мајор Зобеница се по други пут вратио с Дедиња не­
свршена посла. Пукови с Бањице могли су сваког часа да буду
бачени у борбу. Ђенерал Носић развио је активност ноју даје
очајање.
Тада сам преко новог министра војске ђенерала Богољуба
Илића замолио Номанду ваздухопловства:
- да упути бомбардере који би спречили да се 2. и 18. пун
приближе било Двору било Ауто-Номанди, и који би ватром поред
војника растерали трупе из Раље на случај да се упуте ка Бео­
граду;

- да једна формација авиона изврши пок3зивање снаге пре­

летањем изнад Двора и касарни Нраљеве гарде.7

Мајор Зобеница са својим тенковима по трећи пут је закуцао

на насарнсној капији бр. 1, и тада се завршио победом његов дво­
бој са ђенералом П. Косићем.
Истовремено стигли су на Бањицу официри послати из Мини­
старства војске, преко ђенералштабног потпуковника Василија
Матића, који је тога јутра прихватио да буде шеф кабинета новога
министра војснс. Матић је свесрдно радио да што више помогне
тога Јутра. Од њега упућени официри имали су да утичу на ко­
манданте и омету покрет пукова против нас.

У Подофицирској школи и 18. пуку појавио се нао наш по­

клисар мајор Војис,1ав Пантелић. Долазио је већ једном раније.
Сад је поновио своје опомене мајору Матићу у Подофицирској
шноли. У 18. пун прешао је управо у тренутну кад је из њега
излазио ђенерал Лено, пошто је издао наређење пуновнику Ми­
ливоју Дурбешиhу да поведе пун против побуњенина у вароши.
Постројеним војницима делила се муниција. Пуковник Дурбешић
стајао је, размишљајући, пред штабом пуна, лицем онренут на
пуку. Мајору Пантелићу пошао је у сусрет поручник ....... Ла-
бан, са три·четири млађа официра. Честитали су један другом
Краљево ступање на престо и изљубили се. Лабан је обавестио
Пантелића: да је ђенерал Лено наредио да се, ано неко од ~1ас
дође, убије или ухапси; да је пуновнин Дурбешић колебљив и не
зна којој страни да приђе. Мајор Пантелић је остао ту двадесе­
тину минута. Пуновнин Дурбешић није ништа предузимао против
њега, иако је знао зашто је дошао.
292 27. МАРТ 1941.

У 2. пуну био је, са истим задатном, мајор Александар Марин­

ковић. Он је пуновнину Полексићу саопштио две ствари: да од
тога часа има слушати само наређења новога министра војске, и
да са њим треба да пође у Министарство војно. У том је бануо
ђенерал Лено. Командант пуна ренао му је о примљеном наређе­
њу. Лено је плануо .
"Где је тај официр, ноји је донео то наређење? Да се одмах
ухапси!"
Пише В. Пантелић , према називању самога Маринновића:
"Иано је мајор Маринковић стајао пред њима, није хтео Маринно­
вића одати, да је он тај официр. Маринковић се полано извлачио
и. нада је добио у простору, дао се у трн да се дочепа аута који
му је стајао пред капијом .. . Полексић потрчи за Маринновићем,
вичући : "Господине Мајоре! Господине Мајоре!", бојећи се да
овај не извести да он не следује наређењима новога министра.
Маринковић пан, бојећи се да не буде ухапшен, све брже трчи.
И над се дочепао аута. затвара врата у намери да што пре ирене.
Али Поленсић већ стиже и заједно одлазе у Министарство."

На Бањици се поновило оно што се дешавало у Краљевој

гарди са "неангажованим трупама". Оне нису биле и душевно
неопредељене. Оне, очигледно. нису биле вољне да извршавају
наређења о ступању у борбу против јединица ноје су вршиле
државни удар. Свесни тога, команданти 2. и 18. пуна нису смели
ни да макар пренесу наређење ђенерала Лена. Пуновнин Полек­
сић , штавише, отишао је да се стави на расположење новој вла­
сти. На нога је могао да рачуна про-осовинсни режим ннеза Павла
за борбу ради одржања постојећег стања? На Нраљеву гарду?
На бањичне пунове? Покушаји са противударом су потпуно про·
пали. Није остајало друго него бацити нопље у трње.
У оченивању завршног чина напитулације над Ннез те вечери
стигне, требало је нолино-толино заштитити сам Двор, са краљем
Петром и Кнежевом породицом , - иано ми нисмо ни помишљали
ни на накву акцију у вези са Двором. Ђенерал Лено био је пону­
шао да један батаљон 2. или 18. пуна пребаци у Дворски круг:
нино није хтео да му се одазове . Али, моtнда су трупе у Раљи
остале незаражене разорном атмосфером Београда?
Ђенерал Лено је позвао свога начелника штаба:
"Напишите наређење номанданту 72. пешадијсног пуна [пот­
пуновнину Фрањи Финжгару, у Раљи] да са пуном одмах нрене
ПРОБА СНАГА 293

на Београду, где ће добити даље наређење. То пошаљите по

мотоцинлисти. Врло је хитно."
Нано се напетан Перишић снањерао, ђенерал Лено му је из­
диктирао цео тенет. Затим је, у складу са свим прописима војне
администрације, потписао , ударио штамбиљ и дао Перишићу да
то заведе у Деловодни протонол. Мотоцинлиста, један артиље­
ријсни нареднин-воднин, ченао је пред зградом. Напетан Пери­
шић предао му је новерат с наређењем .а
Ђенерал Лено није имао више шта да тражи на непонорној
Бањици. Оно 10.ЗО одвезао се у Двор на Дедињу , да тамо сачена
неизбежни нрај.
Оно подне 27. марта. дон је ђенерал Петар Косић седео нао
лав у навезу у нанцеларији начелнина Главног ђенералштаба, а
његова десна руна тоном тога јутра ђенерал Јован Лено беспо­
моћно ченао у Дворцу на Дедињу, саопштено је од наше стране
наређење Пешадијсној подофицирсној шноли "Нраља Аленсан­
дра" и 2. и 18. пешадијском пуну да с музикама на челу измар­
шују у варош. После извесног оклевања, бањичне трупе спустиле
су се на Београду: на челу 2. пуна, мајор Миодраг Тајић , ноји је
изгледао нао да је на погребу; на челу Подофицирске шноле , исто
тано суморан, мајор Момчило Матић; на челу 18. пешадијсног
пуна , пуновнин Миливоје Дурбешић. Војници. подофицири и офи­
цири ступали су, међутим, ведри и задовољни. Пуновсне заставе
вијориле су се на пролећном сунцу. Нод Ауто-Команде, мајор
Властимир Рожђаловсни са целим својим одредом извршио је
поздрав заставама. Трупама ноје су улазиле у варош народне
масе приредиле су одушевљен дочен. То је била једина војска у
покрету. Народ је љубио официре, војнике, заставе, коње номан­
даната пукова и батаљона. Војници, подофицири, официри уисти­
ну су и заслуживали овације и љубав народа.
Према распореду ноји сам дао, 2. пун је отишао на Зелени
венац. 18. пук на Калемегдан, а Подофицирска шнола нод Народ­
не снупштине, да тамо чекају даља наређења .

" " .
Унлањање намесничког режима и узношење нраља Петра
ефективно на престо , са давањем пуне власти народним поли­
тичким странкама, то је био руноводни мотив организатора пре­
врата и свих оних ноји су у њему учествовали, ризинујући своје
главе. Али су истим расположењима били захваћени и људи ноји
294 27 МАРТ 1941 .

с извршиоцима преврата нису били ни у каквом претходном до­

диру, најшири народни слојеви. То је једна чињеница ноју треба
истаћи врло јасно, као противте г тврђењима присталица про­
осовинсног намесничког режима да је преврат од 27. марта био
дело шане људи више-мање повезаних са енглеском обавештај­
ном службом. То је била и прва мисао Адолфа Хитлера над је
чуо вест о преврату. Њему није пало на памет да српски народ
може волети слободу.
Већ је подвучено каква су била осећања грађана у самом
Београду , нао и на Бањици међу трупама ноје је режим покушао
да баци против нас. Ево неколико сведочанстава о ономе што се
дешавало на другим странама, према извештајима официра уче­
сника у преврату.

Нод војника у нругу Нраљеве гарде била је иста слина , од

самог почетна, што се тиче њихових располон~ења и солидарно­
сти са трупама које су вр шиле државни удар.
Пре но што је почело натезање са хватањем ђенерала П.
Носића, догодило се ово.
У кругу Пешадијског пуна нено од подофицира окренуо је
дугме на радио-апарату Подофицирске читаонице. Хтео је да
чује вести београдске станице. Читана је Нраљева Прокламација,
једанпут, двапут. Подофицир је изнео апарат на прозор, тано да
су Краљеве речи одјекивале прилично далеко . Пред Читаоницом
се налазила овећа група подофицира и државних мајстора. Пу­
ковник Симић стајао је мало даље, с неколицином официра. Од
касарнске Страже бр. 1. наишао је у том тренутну капетан В .
Тошковић. Мимоишао је команданта Пуна, идући на Читаоници .
Знајући за Тошковићево држање од почетка преврата, сви при­
сутни подофицири и мајстори пошли су му у сусрет. Нлицали су
"Живео Краљ! " и то допуњавали признањем њему са " Живео
нап етан Тошковић!"
Дошавши до 1-1;>ега , дигли су га на руке, а затим окупили љу­
бити га . Пришао му је мајстор-ковач. Пољубио га је двапут: први
пољубац, објаснио је гласно, намењен је Краљу, а други свима
онима који у делу тога дана учествују. Окренуо се. онда. номан ­
данту Пуна, ноји је све то посматрао, и додао је:
"Ја овако осећам и мислим , па манар ме Командант, који
све ово види и чује, избацио из службе на улицу!"
Било је оно осам сати. У Артиљеријски пун допирали су, са
дедињских улица, поклици народа све јаче, све ближе . Ни офи-
ПРОБА СНАГА 295

цири ни војници до тога часа нису знали ништа друго сем чиње­
нице: да један део Београдског гарнизона врши nреврат, да би
оборио Владу Тројног nанта, и да је за Кнежеву групу положај
прилично неповољан, пошто су већ једна батерија и једно топов­
ско одељење отишли да nојачају одбрану напија. Војницима у
Артиљеријском пуну читано је и објашњавано Правило службе .
Њихова расположења била су на страни побуњеника. Манифе­
стације ноје су се чуле са улице имале су запаљиво дејство.
Поручнин Слободан Нинковић, који је нао водник био ту међу
војницима, описује ову сцену.
- Вина је све јаснија, и већ можемо да разазнајемо речи
"Живео Нраљ! Боље рат него Пакт! Боље гроб него роб!" И наје­
данпут из једне улице видесмо нано куља народ, носећи слике
младог Краља и Краљице Мајне, раздраган, одушевљен, гологлав,
машући капама, рунама, марамицама, заставама, старци, младићи.
девојне, ђаци, радници, сељаци. мушко и женско, све помешано,
све запојено одушевљењем и радошћу. Нас хвата дрхтавица,
телом пролазе жмарци, напето гледамо раздраган народ, и од­
једном се у нашим редовима проломи поклич "Живео Краљ!",
nрихваћен и отпоздрављен од хиљаду снажних грла. Истог тре­
нутна стрча из Пешадијског пуна потпоручник [Миодраг) Мојси­
ловић. водник наше 1. батерије, и испрекиданим гласом, грцајући
од радости, објави нам да је Њ. В. Краљ узео власт у своје руне,
да је Пешадијски пун Краљеве гарде под воћством мајора Кне­
жевића и потпуновника Здравновића повео и извршио државни
удар, да су Намесници и Влада ухапшени, и образована нова
Влада. Делиријум одушевљења. Понличи "Живео Нраљ!" оре се
на све стране. Заборављају се чинови, нико не гледа на старе­
шинсне односе, сви смо се претворили у једно, у синове народа
наји су осетили да је дошао час да се крене једним новим, ча­
сним путем. Међусобно се грлимо и љубимо, многи плачу од ра­
дости. На све стране се ори песма, човен не би могао рећи да
су то она иста лица, сада озарена искреном радошћу, а још јуче
тако мрачна и незадовољна.

Не знам ко издаде наређење, али се батерије постројише, и

готово трчећи избисмо на егзерцириште Пешадијског пуна, где
је требао да нам се прочита Проглас Њ. В. Краља о ступању на
престо. Тамо затекосмо нашу 1. батерију и Коњичку бригаду већ
постројену. Са улице се поново чују овације. Војнине нино не
може, нити понушава да задржи, и сви јуримо огради. То су се-
296 27. МАРТ 1941.

љаци из Нумодража и онолних села , ноји иду на Двору да изразе

своју радост. Поздрављају нас са "Живео Нраљ!" и "Живела
Гарда!", на шта им ми одушевљено машемо и одговарамо. За
њима иду грађани, у гомилама, без броја , пешне или у аутомо­
билима и аутобусима, па и по нрововима истих. Свуда слине Њ.
В. Нраља и Њ. В. Краљице, и заставе. (Извештај необјављен.)

У Дворсном нруrу, отприлике у исто време, слична су распо­

ложења, према извештају мајора Д. Нрстиliа. "У дворсној гаражи.
кухињама, економији и свима осталим просторијама", пише он,
"треште радио-апарати и звучници од народног расположења у
Београду. Жандарми, војници Дворске страже, сва дворска по­
слуга и разни мајстори, сви су срећни. Радост се оцртава на
свима лицима. Моје очи су пуне суза радосница. Групе национа­
листа у теретним намионима пролазе окићене заставама преко
Дедиња. Чује се песма и клицање ... У Двору су само ађутанти
и ордонанс-официри невесели и утучени. "
Затим ова сцена.
Мајор Крстић био је отишао до потnуновнина Здравковића.
да чује нано се развијају догађаји у самом Београду. Одједном
се заорило тронрано "Живео" од Тениског игралишта , где му је
стајала 13. чета . Крстић је помислио да је можда Краљ сишао
међу војнине. Похитао је, да се што пре нађе тамо. Над је дошао
до Дворсне страже, речено му је да дође на телефон. Био је
дежурни ађутант Д. Клајић, наји га је питао зашто војници вичу
" Живео" . Одговорио је да не зна. Речено му је да види и да
одмах дође да извести. Шта је било? Командир капетан Драго­
слав Марковић прочитао јс постројеним војницима Краљеву Про­
кламацију , откуцану на писаћој машини. Мајор Крстић је узео
један примеран . отишао у Двор, и ренао ђенералу Клајићу да су
војници 13. чете то радосно примили на знање . " То је лаж! " цин­
нуо је Ђенерал. " Ту Прокламацију Нраљ уопште није потписао!
То је дело побуњеника!" Мајор Нрстић је забележио, с тим у вези,
нано су сви у Двору "изгубили главе. били страшно уплашени".
Кад је излазио из Двора, један ордонанс-официр му је ренао:
"Нама ће сада стићи све~ни пунови из Раље, аутомобилима. Ђене­
рал Лено командоваће и успоставиће ред у Београду. Биће крви ,
господине Мајоре! Видећете ви!"

Нод Гараже нрај Белог двора, у номе се тада налазила кне­

гиња Олга са своја два сина и ћерком, стајала је 16. чета. Било
ПРОБА СНАГА 297

је оно Једанаест сати. Од Здравновићева батаљона раздвајао ју је

зид. Између војника с једне и друге стране, нао што је природно,
повео се разговор о ономе што се догађа. Нено од побуњеника,
са спољне стране, пецнуо је војнике унутра у Дворском кругу:
да су они против преврата којим се одбацује Тројни пант и свр­
гава Цветновићева Влада. На то је, нао по команди, настало nре­
сканање зида високог преко два метра, и убрзо се цела 16. чета
обрела напољу, братимећи се с људством З. батаљона.
У Белом двору направила се nанина. Одмах је обавештен
дежурни ађутант. Послат је ђенерал Петар Петровић да извиди
и помогне. Над је чуо шта се десило, само је подигао руне увис и
отишао натраг у Двор.
Потпуновнин С. Здравковић наредио је да се 16. чета, а нешто
доцније и 14. чета (ноју му је превео командир, капетан 11 класе
Страхиња Јововић), врате на своја места у Дворском кругу. По
његовом договору са мајором Крстићем, 4. батаљон је имао да
остане тамо до даљег наређења, нао наша трупа. Командант
мајор М. Вукосављевић, - који је у 10,30, после заробљавања
ђенерала Косића . био послат у Дворски нруг нао појачање са 14.
и 15. четом , - био је непоуздан; али смо јемство имали у осећа­
њима војника и официра.

Заробљавање ђенерала Носића, и околности под којима је

оно извршено, показали су Кнежевој групи да је ситуација много
озбиљнија него што су дотле замишљали. Побојали су се да ћемо
ми, после тога. прећи у офанзиву на целој линији. Дежурни ађу­
тант дошао је на невероватну мисао да од самога Двора, у номе
је тада био Краљ , начини нену врсту тврђаве , нови Алназар. На­
редио је да се у зграду уведе 16. чета. Њеног номандира В. Алфи­
ревића. због тога што се окумио с пуновнином П. Симићем, сма­
трали су сигурнијим од осталих. У ствари, срце младога Војмила
нуцало је нао и наша , иако се није могао одлучити да нам отво­
рено приђе.
Сазнавши да је 16. чета уведена у Двор, потпуковник С.
Здравновић упутио је свога заменика капетана Здравка Касало­
вића с наређењем да чета сместа изиђе напоље. Напетану Миро­
љубу Стаменковићу дугујемо за опис тога догађаја.

На питање капетана Касаловића шта ће он у Двору, напетан

Алфиревић му је рекао да је ту по наређењу дежурног ађутанта.
На то му је капетан Насаловић ренао да изиђе из Двора. да он
298 27. МАРТ 1941.

није Дворска стража, и да се Двор не брани изнутра, већ споља

на положају.
Кано се капетан Алфиревић колебао да изврши наређење,
капетан Насаловић позвао је водне официре:
"Господо официри, има ли међу вама једног способног који
ће да изведе чету?"
Водник Првог вода поручник Слободан-Миле Ћерамилац ко-
мандовао је:
"Први вод за мном!"
Изишао је одмах из Двора, а војници за њим.
После њега, остали водници поступили су редом нао и он.
Оставши сам, капетан Алфиревић је викао:
"Чекајте, мислиће да сам ја против!"
Тано је и он изишао за четом.
Дежурни ађутант покушао је да их убеди и врати натраг.
Није помогло.

О неприликама нашим у вези са 4. батаљоном убрзо се раш­

чуло. Ост анан 4. батаљона у Дворском нругу, над су све друге
трупе биле са нама, схваћен је од многих нао стална претња за
нас. Није се знало за држање чета, те је огорчење било знатно.
Оно једног сата по подне Здравковић ме је обавестио да је група
авиона летела над Дворским кругом и бацила летне с упозоре­
њем трупама: ако не изиђу и придруже се нама, да ће Двор
бити бомбардован.
Установио сам да је то урадио капетан Захарије Остојић,
по својој иницијативи . Ствар је одмах разјашњена, и инцидент
је остао на томе.
У вези са Двором на Дедињу треба додати следеће.
Председник Владе ђенерал Д. Симовић и министар војске
ђенерал Б. Илић желели су да се са Дедиња доведу у Главни
ђенералштаб заступник Првог ађутанта ђенерал П. Барјактаре­
вић и несуђени командант трупа ноје су имале да изврше против­
удар, ђенерал Ј. Лено. Поруку о томе, нешто после једанаест сати
пре подне, донели су на Дедиње капетан 11 класе Вељко Гостиљац
и поруч11ик Ненад Бировљев. Саопштили су је мајору Д. Крстићу
ради извршења. Нрстић их је оставио нод Дворске напије бр. 1
да чекају. Он пан, са своја два сноро стална пратиоца тога дана
(жанд. капетаном Обрадом Анђелићем и поручником Станојем
Летицом), улутио се у Двор. У то време већ, Двор је стајао за­
кључан. Пред њега је изишао ђенерал Д. Нлајић . Мајор Нрстић
ПРОБА СНАГА 299

му је назао поруну и замолио га да ђенерал Барјантаревић и Лено

пођу са њим. После пет-шест минута, опет се појавио ђенерал
Нлајиti. "Молим вас", рекао је Нрстићу, "известите ђенерала
Симовића да је жеља Нраљева да ђенерали Лено и Бар)антаревић
остану у Двору, за његово лично обезбеђење, дон се Кнез не
врати". Отприлине сат доцније, исти нурири донели су исту по­
руку, с тим да је изврши мајор М. Вукосављевић. Добијен је исти
одговор. Није било ни мислити да се употреби сила против зграде
у којој се налазио Нраљ.

• • •
Хапшењем ђенерала П . Косића отпала је свака могућност
озбиљних nонушаја за вршење противудара од стране Кнежевих
приврженика. Војнични и политични. наш успех био је потпун .
Од номанданата у Краљевој гарди, командант Коњичне бри­
гаде ђенерал М. Жупањевац био је дошао у Главни ђенералштаб
са мајором Д . Зобеницом после његовог првог понушаја да ухвати
ђенерала П. Косића. Био му јс упућен позив да се јави новоме
министру војске, за што је тражио и добио одобрење ђенерала
Стајића. Ставио се на расположење новој власти. Одређен је за
nомоћнина Краљеве гарде, с тим да буде привремено и заступ­
ник номанданта Гарде. Вративши се у Гарду, ђенерал Жупањевац
је о томе обавестио ђенерала Стајића. Убрзо затим наредио Је
да се оба ноњична пуна упуте у Београд: један на главној желе­
зничкој станици, а други на станици на Дунаву. - Команданти
пунова добили су, прено бригадног ђенерала Василија Петковића,
такође позив да дођу у Главни ђенералштаб. "Они сви у групи",
забележио је мајор М. Ђорђевић, "прилазе команданту Гарде и
моле за дозволу да оду, што им је одмах одобрено". Њих је од·
вео мајор Зобеница, својим аутомобилом .

Остало је, још, питање номанданта Краљеве гарде, ђенерала

М . Стајића.
Са њиме је ишло теже.
Покушао сам прво леnим . Замолио сам ђенералштабног пот­
пуновнина Василија Матића да у моје име зовне телефоном ђе-
11ерала Стајића. Објаснио му је да је свани отпор узалудан и
позвао га у Министарство. Ђеtiералу Стајићу било је јасно да је
Кнежевој владавини одзвонило и вероватно је да сузу није пустио
због тога. Командантима под собом он је без устезања одобрио
да оставе своје трупе и предстану новој власти. Међутим, над је
зоо 27. МАРТ 1941.

дошао ред на њега, понос му није допуштао да напусти Нраљеву

гарду својом вољом, те да и себи и другима изгледа пребегли­
цом. Раније се оглушио о позиве ђенерала Симовића и ђенерала
Илића, па је то учинио и сад .

Тада сам позвао мајоре Данила Зобеницу и Нинолу Носића.

Ставио сам им у дужност да оду у Нраљеву гарду по ђенерала
Стајића, с тим да га на с вани начин понушају приволети, пре но
што би прибегли сили. Њима су се принључила још два официра.
напетани Будислав Обрадовић и Симеун Оцонољић. Као у случају
ђенерала Косића, мајор Зобеница је повео пет тенкова, са капе­
таном М. Марновићем. Било је 10.50 пре подне над су се појавили
пред штабом Краљеве гарде. Пред њим је стајао вод ноњанина,
са поручником Милорадом Поповићем , ради личног обезбеђења
команданта Гарде. У врху степеништа ноје је водило у нанцела·
рију команданта Гарде . био је у вратима своје канцеларије начел­
ник штаба мајор М. Ђорђевић. Оно што се после тога одиграло
описали су у својим извештајима мајори Зобеница, Носић и Ђор­
ђевић. Најисцрпнији је Косићев, али се сва три допуњавају. На­
водимо мајора Носића:

- Мајор Зобеница је закуцао на врата и, пошто је добио

одговор да може ући, ушли смо сви унутра. Ђенерал Стајић је
седео за својим широким писаћим столом, прописно одевен, са
Карађорђевом звездом IV реда с мачевима на грудима и пишто­
љем о бедрима ... Устао је. Пошто смо га прописно поздравили ,
мајор Зобеница је стао према левој страни стола, а ја према
десној. Капетани Обрадовић и Оцокољић стали су испред стола,
право према ђенералу Стајићу. У дну простране канцеларије, у
самом углу супротно од врата, стајао је непомичан. скрштених
руну, наслоњен на зид, [нови командант Пешадијсног пуна Кра­
љеве гарде) пуковник Милош Масаловић.
Прим етно узбуђен, ђенерал Стајић је упитао, гледајући нас
све редом: "Шта желите. господо?"
Мајор Зобеница му је одмах одговорио: " Господине Ђене­
рале, дошли смо по наређењу ђенерала Симовића да вас замо­
лимо да са нама пођете у Главни ђенералштаб . Ми вас сви много
поштујемо , па вас молимо да нас разумете и одазовете се овом
позиву."
Ђенерал Стајић је саслушао мирно мајора Зобеницу , а затим
сео за писаћи сто. Нено време владала је тишина. Ђенерал Ста-
ПРОБА СНАГА 301

јић је очевидно размишљао шта да одговори. Ја сам га nосма­

трао са пуно поштовања ..•
Мајор Зобеница погледао је у сат и поново се обратио ђене­
ралу Стајићу: "Господине Ђенерале, време пролази. Молим вас
за одговор."
На ово је ђенерал Стајић одговорио: "Господине Мајоре, ја
сам телефоном обавестио ђенерала Симовића да не могу да на­
nустим Номанду без одобрења Првог ађутанта. А Први ађутант
ми то забрањује". ..
Мајор Зобеница, опет потпуно прибран. саопштио је ђене­
ралу Стајићу да ми из ове нанцеларије можемо само са њим
изићи, и замолио га је да се опет обрати Првом ађутанту и обаве­
сти га да смо ми дошли да се наређење ђенерала Симовића, no
свану цену, изврши .

Ђенерал Стајић удовољио је тражењу мајора Зобенице.

[Одговор ђенерала Барјантаревића био је негативан, - и у
разговору са ђенералом Стајићем, и у разговору с мајором Зо­
беницом.]
Зобеница се опет обратио ђенералу Стајићу, молећи га да
бар он схвати и свој и наш положај и пође са нама. Ђенерал
Стајић је , пан, уназивао на своју дужност и наређење Првог
ађутанта .. .
Преговарања нису могла да иду у бесноначност. Били смо
већ, сви , веома нервозни и морало се што пре изићи из ове ситу­
ације .
Мајор Зобеница погледао је у мене, затим у свој сат и саоп­
штио ђенералу Стајићу: "Господине Ђенерале, два минута имате
на расположењу да се одлучите и мирно пођете са нама. Молим
вас, не стварајте непријатности и вама и нама."
На овај ултиматум, ђенерал Стајић је поцрвенео у лицу.
За нас остале то је био сигнал да се мора nрибећи сили. Не­
тремице посматрао сам свани понрет ђенерала Стајића. Ова два
минута била су ми врло дуга. Преда мном је стајао исправан
војнин , ноји само врши своју дужност и ноји није хтео да ризинује
ништа што би, можда, могло да оптерети његову савест.
Нада су, отприлине, протенла два минута, мајор Зобеница
се обратио ђенералу Стајићу, хотећи да га последњи пут позове
да, без отпора, пође са нама.
Али, ђенерал Стајић је нагло устао са своје столице и машио
се свог пиштоља. Муњевитом брзином мајор Зобеница га је ли-
302 27. МАРТ 1941.

шио пиштоља, чврсто држећи његову десну руну, дон сам ја, са
своје две руне, држао његову леву. Напетани Обрадовић и Оцоно­
љић притекли су у помоћ и Ђенерал је одмах био чврсто у на­
шим рунама . ..
Ђенерала Стајића смо, скоро, изнели из његове канцеларије .
Он је покушавао да се ослободи наших руну , али у томе није
успео. У ходнику испред Номандантове нанцеларије био је један
потпорни стуб. Ђенерал Стајић је успео да га се дохвати и грче­
вито се за њега држао.

На вратима од своје канцеларије стајао је начелник штаба

КГ мајор Миодраг Ђорђевић, а у ходнику се налазио још један
гардијски поручник који је, нано сам обавештен, номандовао
ноњичким водом одређеним за Командантову личну безбедност.
Поред ова два официра, ту се налазило и ненолино војника. Али ,
гардијски вод већ је био упућен на топчидерску железничку
станицу, да не гледа, евентуално, хапшење ђенерала Стајића.
Ђенерал Стајић, приметивши присутне војнике, почео је да виче:
" Војници, не дајте свога Команданта". Али , нино није мрднуо у
његову одбрану ...
У том моменту појавио се помоћник ђенерала Стајића , ђене­
рал Борисав Голубовић. Видевши ситуацију у којој се ђенерал
Стајић налазио. он је повикао: " Станите . људи! Пустите госпо­
дина Ђенерала! Ја имам нешто да му саопштим".
Стали смо, ослободивши ђенерала Стајића.
Ђенерал Голубовић је саопштио ђенералу Стајићу, да је од
стране Намесника разрешен дужности команданта Гарде.
Ђенерал Стајић је ово саопштење примио мирно, без речи.
На лицу му се појавило спокојство. Усправио се, поправио своју
униформу, и сам пошао на излазу ...
"Било је течно дванаест часова", забележио је мајор М. ђор­
ђевић, на чији је подстрек ђенерал Голубовић био отишао у Двор
да Првом ађутанту изложи ситуацију и предложи решење.

Рано по подне отишао сам на Дедиње да обиђем потпунов­

нина Стојана Здравковића и јединице под његовом номандом.
Обојица смо били задовољни. С благословом Божјим, и уз општу
подршну, подухват у номе смо учествовали завршио се пуним

успехом. Народ је поново постао господарем у својој држави .

Отпорна група противнина била је сад сведена на ненолино лич­
ности у Двору, махом са службом ту. Поред два Намесника, сачи­
њавали су је министар Двора и четири ђенерала: Барјантаревић,
ПРОБА СНАГА 303

Нлајић, Петровић и Лено. Нису се више заваравали да могу ра­

чунати на било накву трупу. Догађаји у Нраљевој гарди и на Ба­
њици, нао и држање престоничноr грађанства, поназали су им
очигледно да се точан историје онренуо. Бура је преконоћ разлу­
пала брод на номе су се они затенли, једни нао саучесници у злу,
други нао ваљани трудбеници. Сада, ту, на врху Дедиња, они су
се шћућурили заштићени у сенци Краљевој, нао бродоломници на
сплаву. Никанва опасност није им ту претила; али није више од
њих могла ни доћи.
И они и ми, само не са истим осећањима, очекивали смо
повратак кнеза Павла и формалну оставку Намесништва, потом
Нраљево ослобођење и стварни почетан његове владавине, у
атмосфери општег поверења у њега и у народну Владу

Напомене:

1. Момчило М. Матић: "Двадесет седми март 1941. год~1не", "Зборник", Париз.

бр. 2, март 1964; с. 12-13. Видети и бр. 3, јули 1964.
2. Ђенерал П . Гр. Павловић: "Из Дневника генерала Јована Лека , 27. март.·
5. април 1941", у часопису "Гласник СИНД Њег ош", бр. 15, јуни 1965; с.
42·43. (У наведеном тексту подвлачења су наша.)
Э. Према споменутом извештају М. Ђорђевића.
Међу јединицама која је ђенерал Носић обишао на Бањици, не спомиње
се овде 2. пешадијски пук. То је св::шано испуштено случајно. Оно што је
напетан Перишић навео у свом извештају да му је ђенерал Носић рекао у
нругу 2. пуна, понлапа се с оним што је ђенерал Носић четврт сата доц·
није казао мајору М. Матићу у Подофицирсној шноли. Перишићсв своје­
ручни извештај, послат потпуковнику Павлу Катанићу, написан је 24. онто·
бра 1947, а Матићев напис објављен је 1964, седамнаест година доцније.
То искључује могућност да се Перишић евентуално угледао на Матића
4. Београдсна "Политика" од 16. септембра 1970. Наведено у написх Војмира
Кљановића "Мемоари ђенерала Симовића и донументи 1939-1942 '.
Потребно је уназати на грешну, несумњиво самога М. Антића, где је реч
о батаљонима Пешадијсног пуна при вршењу преврата: 1. батаљон (мој)
био је посео комплекс министарстава у самој вароши (Шири и Ужи крут):
2. батаљон (под номандом налетана 1 нлвсе Л. Јанића) придружио ми се
304 27. МАРТ 1941.

оно три сата ујутру; "насупрот главне напије на Дедињу" био је 3. батаљон
(потпуновнин С. Здравновић); 4. батаљон (мајора М. Вуносављевића). ноји
је остао у нругу Пешадијсног пуна, био је формално под номандом пунов­
ника П. Симића; али је . како ће се показати, по расположењу и поступцима
огромне већине официра и војнина, стајао на нашо] страни.
5. Према начелнику штаба Краљеве гарде, мајору М. Ђорђевићу, номандант
Гарде ђенерал М. Стајић је већ оно 3.30 био донео одлуку о упућивању
у Дворски круг једног полубатаљона Пешадијског пука и једног топовског
одољења. Задатак би им био да се поставе с унутрашње стране ограде и
спрече евентуал ни улазак 3. батаљона у Двор. То јс, међутим, из неког
разлога остало неизвршено.

6. Као под 2. с. 43-44.

7. До употребе бомбардера није дошло, јер се 2. и 18. пук нису макли са
својих места. "Бленхајми" из 62. групе мајора Крсте Лозића дигли су се са
аеродрома у Земуну, извидели стање на Бањици, па се винули до Раље.
Кано је и тамо све бИЈ10 мирно и непомично, око једанаест часова пошли
су натраг ка Земуну.
Ради лета над Двором дато је потребно наређење команданту 6. ва­
здухопловног пуна потпуковнику Б. С. Ностићу, Крушедол Он се појавио
над Двором оно једанаест часова пре подне. Том приликом замало није
дошло до несреће између његових "Месершмита" и Лозићевих "Бленхвјма".
Ево Костићева описа о томе:
"Оно 10 часова добијам телефонско наређење из Земуна од коман­
да1па бригаде пуковника Рубчића: да са пуном продефилујем у 11 часова
изнад Краљевског дворца на Дедињу. Наређујем одмах потребно коман­
дантима група ...
"На челу 31. групе узлетео сам у 10.40 часова... 31. ваздухопловна
група летела је у ескадрилсној колони. Налет смо извршили од земунског
железничког моста ка Раковици. Са својим авионом летео са•..1 тано ниско
и близу Дворца. да сам пепо видео војнике стражаре Краљеве гарде.
Био сам у његовој висини
"У последњем моменту спазио сам једну формацију двомотораца
"Бленхајм", који су надлетали Дворац са супротне стране. Долазили су
са стране Авале, и на моје запрепашћење приближно на ~1СТОј висини!
Били су само нешто вишљи! Шта сада да радимо, питао сам се. Јединица
лети за мном , за неки маневар нема ни времеtiа ни могућности ... Одлу­
чих се брзо: летети још 11и1не. и ово исто наредити команданту групе. На
моју срећу било је доброl" - (Раније наведена књига, с. 35·36).
8 О резуЛ1ату тога нареt]ења могу се наћи подаци у једном чланку ђшт. пот­
пуковника Угљеше Михајловића, оновременог начелника штаба Дунавске
дивизијске области. ("Прилог за историју 27. марта 1941 ", "Гласник СИНД
Њег ош". бр. 36, јуни 1976.)
Потпуновнин Михајловић ту излаже нано је ујутру 27. марта. "у спора­
зуму са мајором Кнежевићем", позвао телефонски ко~анданте пукова у
Раљи и Панчеву. саопштио им о преврату у престоници и издао им наре­
ђење да остану у својим местима. Коментаришући наређење ђенерала Ј.
Лена пуну у Раљи, Михајлови?\ наже: "Можда је мислио де може предузети
нене мере против извршеног пуча. али је то било илузорно, нао идеја,
после свршених чињеница. а било би катастрофална грешна да се доведе
до међусобне борбе без обзира на успех." Међутим. несумњиво с обзиром
на раније наређење из Дунавске дивизијске области о ненретању из
места, пуновник Финжгар је "овог курира са наређењем послао, уз пратњу,
у штаб дивизијске области. Видећи стварну ситуацију у Београду, тај курир
јс био врло заплашен, да не буде одговоран. али је био разуверен да до
њега не"'1а кривице и враћен је у своју команду. Тиме је било спречено
крвопролиће између наших војника ... (с. 104-105.)
~
•о
1:
s:
u
..:z
•
!
С[
 gw
1
•
.s.
•
з::
s
"а
z
о
11Ј

з:
::s;
111
111
z
~

:х:
zф
ЗЕ
ф
CD
~ 3
 Павле Б . Катаниh Нинола А. Носиh

АпенсандарМаринновић Војислав д. Пантелић

Јосип Т. Сансида

Ја нов Н. Јововић

Радоје Ђ. Аленсић Пантелија Ђ. Аленсић

 Данило С. Зобеница Станимир П. Мишиn

Властимир Ј . Рожђаловсни

Светислав Чед. Вохоска

 Лазар Р. Јанић Мирољуб М . Стаменновић
(са женом и сином)

Велимир Р. Тошновић Ћирило А. Стевановић

Милош Б. Банновић Лазар В. Ристић

Вељно Т. Гостиљац Светислав П. Панић

Драгутин П. Савић Стје11ан С. Буразовић

Миодраг Н. Лозић Душан К. Бабић

 Милош Т. Павловић Радоје Т. Недељновић

Божидар С. Ностић Драгољуб М. Поповић

 Радивоје Ј . Луqи?\ Миодраг Ј. Ђорђевић

Василије Свет. Матић Аленсандар М. Перишић

 Једанаести одељак

НРАЈ РЕЖИМА КНЕЗА ПАВЛА

Тајни састанци ннез Павле-Хитлер. - Већање ннеза Павла и Мачена

у Загребу. - Разговор ђенерала Симовића и професора Кнежевића
о Ннежевој оставци. - Ннез Павле у Министарству војном. - Мој
одлазак у Двор са Кнежевим писмима. - Оставна Намесништва. -
Ђенерал Симовић и ја нод нраља Петра: Краљ потписује пронлама­
ције и уназ о новој Влади. - Кнез са породицом одлази из Југосла­
вије. - Цветковић се нуди у кову Владу. - Цветковић предаје
дужност ђенералу Симовићу 29. марта. - Краљева похвална на­
редба од ЗО. марта "'у знан признања за изванредне заслуге које
је Моја Гарда стекла за Отаџбину у ноћи између 26. и 27. марта".
- Повратак 1. батаљона Пешадијсног пуна у касарну, ЗО. марта
увече. "Ви сте својим делом стенли право да уздигнуте главе
ходате међу људима."

Државни удар затекао је кнеза Павла у возу између Београда

и Загреба, на путу на Словеначкој. Кнез је , по свему судећи,
ишао на свој трећи тајни састанак са Хитлером тога месеца.
Први њихов тајни састанак био је у уторник 4. марта, од 5
до 9 увече, у Хитлеровој утврђеној планинсној нући Бергхофу, на
једном брду изнад насеља Берхтесгаден, у пределу Салцбурга.
Реч се водила о приступању Југославије Тројном пакту, за што би
Југославији био обезбеђен по завршетку рата излазак на Јегејско
море, са Солуном под југословенсним суверенитетом.1 Два дана
доцније Кнез је сазвао у Белом двору тзв. Крунски савет. (То није
било нено законом установљено политично тело. Било је саку­
пљено специјално за ту прилику. Сачињавали су га: ннез Павле
са друга два намесника, Раденком Станковићем и Ивом Перови­
ћем; председник Владе Драгиша Цветковић; министар иностра­
них послова Аленсандар Цинцар-Марковић; министар војни Петар
Пешић ; представник Хрвата потпредседник Владе Владко Мачен;
представник Словенаца, министар без портфеља Фран Нуловец;
министар Двора Милан Антић.) Крунсни савет је донео одлуку да
се поведу званични преговори с Немачком о условима под којима
би се Југославија придружила Тројном панту и ушла у Нови
поредак.

Други тајни састанан кнеза Павла са Хитлером одржан је на

истом месту, у уторник 18. марта .2 Претходнога дана је Цинцар­
Марковић био обавестио Херена: да је Крунски савет одлучио у
306 27. МАРТ 1941.

начелу да Југославија приступи Тројном панту. Спорно је остало

само то, да ли ће Нота о непрелазу и непревозу осовинсних трупа
преко југословенсне територије бити објављена, или пан остати
тајном (нано је желела Немачна). Рибентроп је пристајао само на
то, да Југословенсна влада објави на дан потписивања Панта, нао
своје једнострано саопштење, да је "Југословенсна влада стенла
уверење тоном диснусија ноје су претходиле приступању Југосла­
вије Тројном панту да, с погледом на постојећу војну ситуацију,
Владе Сила Осовине неће захтевати од Југославије да допусти
прелаз или превоз трупа прено југословенсне територије".з Тежи­
ште је лежало у речима "с погледом на постојећу војну ситуа­
цију", речима на нојима се с немачне стране инсистирало. Оне
су значиле: да та обавеза престаје важити чим у војној ситуацији
наступи нена промена. На дан 19. марта, у 19.30 часова, Херен је
посетио Цинцар-Марновића и саопштио му: да Рибентроп прима
да се споменута Нота публинује у целости. Може се закључити
да је то била једна од последица Кнежева састанна са Хитлером.
По Кнежевом повратну у Београд, сазвана је седница Крунсног
савета за 11 часова пре подне 20. марта. На тој седници је одлу­
чено: да Југославија приступи коначно Тројном панту, и да се
исте вечери то протури нроз седницу Министарског савета.
Тајни састанци од 4. и 18. марта били су припремљени седам­
осам дана раније. Позив кнезу Павлу за трећи тајни састанак
дошао је напречац. Предвече 26. марта Херен је, по свом траже­
њу, био примљен у хитну аудијенцију код Кнеза. Наређено је да
се дворсни воз спреми за пут на Словеначкој. Посреди је морало
бити нешто од изузетне хитности - јер се одустало од чекања
за предузимање мера безбедности обавезних у танвим случаје­
вима. Начелник штаба Краљеве гарде у то време, ђшт. мајор Мио­
драг Ђорђевић забележио је ово у свом извештају о тим данима.

"Оно 21 часа [26 марта] ... јавио ми се лично дежурни

официр у Команди и саопштио ми да је из Управе Двора на­
ређено да се упали 'велико осветљење'. Ово осветљење се
палило из штаба. Велике сијалице су тада, као по дану, освет­
љавале правац од капије бр. 7 [веза између Двора на Деди­
њу и простора Краљеве гарде] до капије бр. 5 [веза са желе­
зничком станицом у Топчидеру], и то је чињено само кад су
чланови Нраљевсног дома пролазили. Примивши извештај на
знање, наредио сам да ме доцније обавести ко је прошао
и нуда.
НРАЈ РЕЖИМА КНЕЗА ПАВЛА 307

"Двадесетан минута насније дошао је nоново дежурни

официр и обавестио ме да је nрошао ннез Павле са пратњом
и да је отишао на Топчидерсну железничну станицу. Дон у
првом случају вест о паљењу осветљења није оставила на
мене нинанав утисан, јер је нено од чланова Краљевсног до­
ма могао да иде у позориште или ма нуда у вароши, ова дру­
га вест је у мени изазвала извесну нелагодност, па ме чан и
збуњивала. Значи, Кнез је ненуда отпутовао!

"Чланови Краљевског дома су често путовали и прово­

дили време у другим дворовима, изван Београда. Према по­
стојећим упутствима, Први ађутант је био дужан да на 24
сата раније, писмено, обавести Команду Краљеве гарде: но
путује, нада и нуда. На основу овога извештаја начелнин
штаба је имао да разради писмено наређење номандантима
пунова. ноји су имали из свога састава да даду возовсну,
унутрашњу и спољну стражу за дотично место односно двор.

До тада се нинада није догодило да Команда Гарде не буде

обавештена и да нено од чланова Краљевског дома путује
без страже и да станује у неном двору такође без страже.
Но, ја сам оставио да се ова ствар расправи следећег дана,
27. марта."4
Војнички преврат извршен у Београду у четвртак 27. марта
осујетио је одржање трећег састанка Хитлер-кнез Павле. О сврси
тога састанна били бисмо у потпуној тами, да по слому Немачке
нису откривени у архиви Немачног поморског штаба документи
у вези с оним нонференцијама ноје је Фирер држао с највишим
војним шефовима, а на ноје је био позиван и шеф морнарице
(или његов помоћнин) над би биле у питању и поморсне опера­
ције, - прво адмирал Редер (Erich Raeder, до јануара 1943), а по­
том адмирал Дениц (Karl Doenitz). И један и други су о томе са­
стављали исцрnне записниие. Те записнине је превео и приредио
за штампу британсни Адмиралитет, с нратним номентарима који
су поједине седнице стављали у оновремени нонтекст. Ти запи­
сници штампани су у ''Brassey's Naval Annual 1948" (Лондон), на с.
25-496, под насловом "Fuehrer Conferences on Naval Affairs, 1939-
1945". Ту се налазе опширни подаци и о предвиђеном отпочи­
њању немачких војних операција против Грчне, - у први мах
да се помогне Италијанима притиснутим у Албанији, а доцније
и да се енгле сне трупе изгнају из Грчке.
308 27. МАРТ 19(1.

Основна Фирерова наредба о томе, - Дирентива бр. 20, опе­

рација МАРИТА, - издата је 13. децембра 1940. Инвазија Грчне
имала је да почне над се време пролепша, "вероватно у марту"
1941.5 На нонференцији Хитлеровој са војним шефовима у Бергхо­
фу 8. и 9. јануара 1941. одређено је да "трупе за операцију МА­
РИТА буду принупљене и спремне до 26. марта".6 Најпознија Фи­
рерова наређења у вези с том инвазијом издата су 22. марта7 (два
дана после одлуне Нрунсног савета и Владе о приступању Тројном
панту). Ту је речено да "се почетан операција жели за 1. април"
и наређује се Армији (ОК Н - Oberkommando des Heeres) да "о де­
финитивно утврђеном времену извести што је могућно пре". Тре­
ба подвући да се у тој директиви налази ова нарантеристична
реченица: "Још је прерано прорицати да ли ваља доцније очени­
вати понрет југ о сл овен сн их тр уп а s у правцу Солуна".
С обзиром на све ово, врло је вероватна претпоставка да је
Хитлер желео имати ннеза Павла поред себе, у својој власти, у
часу започињања операција против Грчке, - као што је две годи­
не пре тога имао поред себе у Берлину председника Чехо-Сло­
вачне Емила Хаху, у часу над су немачки тенкови већ прелазили
чешку границу , да би га на свани начин снлонио да формално и
писмено пристане на улазак немачних трупа у Чеш ну. Од нн еза
Павла Хитлеру је требао сличан пристанак на прелаз немачних
трупа прено југословенске територије на југу, - прелаз потребан
да би се заобишле добро утврђене грчке одбранбене линије, -
да се не би могло рећи да је погазио свечано обећање дато два
дана раније . Ано би Кнез ушао у Фирерову игру без много ци­
фрања, био би позван да нареди југословенским трупама да пре­
ђу грчну границу и онупирају Солун. Поновио би се дослух совјет­
сно-немачни од 23. августа 1939. о подели Пољске.
О Хитлеровим злим намерама против Југославије, упрнос
њеном унључивању у Нови поредан на дан 25. марта 1941 , ево
текста неколино потврда на основу немачних донумената:

- "25. марта Југославија је била потписала Тројни пант. Не­

мачна је обећала да поштује југословенсни суверенитет и тери­
торијални интегритет, али су планови Армије за инвазију [Грчне
и Југославије] били готови, и два дана доцније, 27. марта, Хитлер
је издао заповест за покрет. Истога дана, међутим, избила је
револуција у Југославији и нраљ Петар преузео је власт. Немачка
операција је привремено одложена". - "Brassey's Naval Annual,
1948", с. 189.
КРАЈ РЕЖИМА КНЕЗА ПАВЛА 309

- "Хитлерови планови о Балнану били су сад готови. На дан

28. фебруара немачне трупе пребациле су се преко Дунава ...
Три недеље доцније биле су завршене последње припреме за
други део операције МАРИТА; али 27. марта, онога дана над су
немачне трупе имале да упадну у Југославију, избила Је револу­
ција и нраљ Петар преузео је власт . Хитлер је привремено одло­
жио инвазију дон се не ураде планови према танвом развоју дога­
ђаја, и 6. априла немачке трупе прешле су границу Југославије
и Грчне". - Anthony Martienssen: "Hitler and his Admirals"; Лондон,
1948; с. 102.
- "Преврат [у Београду] одложио је упад немачких трупа
у Југославију наји је био наређен за 27. март" . - Мах Beloff: "The
Foreign Policy of Soviet Russia", vol. 11, 1936-1941; Oxford University
Press, 1949; с. 366.
• •
О томе да се у Београду дешава нешто необично, кнез Павле
је сазнао над се дворсни воз на путу на северу зауставио нод
Новсне. Дао је одмах да се желеэничним телеграфом упути ад
његове стране депеша за ђенерала Петра Носића, начелника
Главног ђенералштаба. Нн ез је тражио да га Носић обавести шта
је тачно посреди и да ли је његов повратан у Београд потребан;
одговор је имао да му се упути на железничку станицу Загреб.
Тај телеграм је примио пешадијски напетан 1 нласе Стојан Про­
тић, дежурни официр у војној делегацији на железничној станици
у Београду. Однео га је лично у Главни ђенералштаб и предао
ђенералу Симовићу. Нешто nосле 6 часова, ђшт. потпуновнин
Василије Матић позвао је мајора Николу Косића и предао му
депешу за ннеза Павла. Симовић га је обавештавао да је у Бео­
граду ред и мир, да је нраљ Петар ступио на престо, да је обра­
зована политична Влада под његовим председништвом; позвао
га је да се врати у Београд. Мајор Носић је то предао напетану
Протићу ради одашиљања.
Отприлине у то време дворски воз стигао је на загребачку
железничку станицу. Пероном је шетао ђенерал Петар Ј. Недељ­
новић, номандант IV армијске области. Он је желео да види Ннеза,
али му је речено да Његово Нраљевсно Височанство спава. Кнезу
је сванано одмах предат Симовићев телеграм. Пре него што би
се одлучио нано да поступи, хтео је да има поуздане вести о
догађајима у Београду и да се нонсултује са В . Маченом, наји се
310 27. МАРТ 1941.

од синоћ налазио у Загребу. Имајући да стигне на циљ свога пута

у одређено време, Ннез је по шефу загребачне полиције Рихарду
Винерту поручио Мачеку : да аутомобилом крене за Брежице и ту
се придружи Ннезу. Мачен је, међутим, већ био на ногама и обу­
чен, јер га је оно 6 сати био позвао телефоном из Министарства
војске у Београду његов министар Јурај Шутеј: обавестио га је
шта се тога јутра десило и саопштио му да их је Симовић позвао
да уђу у његову Владу . Мачек је замолио Вине рта да Ннезу јави
да ће му доћи одмах у воз.
На станицу је Мачен отишао са Аугустом Ношутићем. Ушао
је сам у дворски воз. Речено му је да га Кнез чена, и одведен
је у вагон за спавање. Ннез је лежао на свом кревету полуобучен,
у ношуљи и панталонама. Мачен му је испричао о своме разго­
вору са Шутејем , и предложио му да пођу у Бансне дворе ради
договора о даљем. Разговор с Мачеком уверио је Кнеза о озбиљ­
ности ситуације и о бесциљности даљег путовања. Дон се Ннез
спремао, Мачен је чен ао у салонским колима , заједно са Кошу­
тићем, Ј. Крњевићем, баном И. Шубашиliем и ђенералом П . Не­
дељковићем . Кад се Кнез појавио, руковао се са присутнима и
одмах су се сви упутили у Бансне дворе.

У Бановој нанцеларији настало је већање између Кнеза и

Мачека са пријатељима, дон је ђенерал Недељковић ченао у
предсобљу да буде позван и каже Кнезу поруку коју има за њега.
Мачен је тој епизоди посветио три странице својих мемоара.9
У самом почетну разговора он је предложио да се Кнежев легал­
ни положај брани отварањем оружане борбе против побуњених
трупа. У Загребу и околини, због појачаног активирања војних
јединица, био је знатан број хрватских пунова . Требало је, по
Мачеку, да Кнез нареди хапшење ђенерала Недељновића и да за
команданта IV армије постави ђенерала Аугуста Марића. Марић
би имао на расположењу довољно хрватских снага да се супрот­
стави превратницима у Београду. Кнез је о том предлогу разми­
шљао нено време. Не би ли то значило бунт против занонитоrа
Нраља? упитао је Мачека. Овај се с тим није сложио. Кнез је на
то ренао да је тај предлог за њега неприхватљив, јер су му жена
и деца у рунама побуњснина. Страх за породицу морао је бити
стваран. Али је несумњиво био и један други разлог од изузетне
важности за Кнеза. Већ је било нарантеристично. што Мачену није
пало на ум да се за борбу против онога што се извело у Београду
апелује на самога команданта IV армије. Разлог је, што је овај
НРАЈ РЕЖИМА КНЕЗА ПАВЛА 311

био Србин, а било је очигледно и Мачену и Ннезу да се на једног

Србина не може рачунати за борбу nротив дела извршеног тога
јутра у Београду. Грађансни рат који би се отворио значио би -
чак и да се Осовина не умеша активно - оштро и јасно повучену
линију између опречних табора: на једној страни Срби, Нраљ и
опредељење за демократски свет, а на другој Хрвати, Ннез и
њихова спрега са Хитлером и Мусолинијем. Истина о правој Кне­
жевој улози у међународној политици постала би јасном и сле­
пима. Дотле, и ради свога личног положаја у Енглеској, и зато
што није хтео непоправим разлаз са Србима, Кнез је настојао
створити утисан: да своју спољну политику наслона на Силе Осо­
вине води само зато што је она у добро схваћеном интересу
Југославије, али супротно својим интимним осећањима. У томе
је имао нешто успеха. Било је Срба који се нису мирили с мишљу
да би се један Карађорђевић икада могао одвојити од традицио­
нално Западу окренутих Срба - над га на то не би нагонила љута
невоља. Било је Енглеза који су искључивали могућност да би
питомац Christ Church-a и носилац Ордена подвезице икада био
способан ступити на страну смртног непријатеља Енглесне -
кад га на то не би нагонила љута невоља. Отуда извесна склоност
да се на Ннеза гледа као на трагичну и недужну жртву виших
сила. Прихватањем Маченове понуде, отварањем грађанског рата
на питању Тројног панта, Ннез би разбио ту шарену лажу, тано
брижљиво неговану од њега: он би био обелодањен нао вољни
саучесник Хитлера и Мусолинија.
Мачек није даље инсистирао на свом предлогу. Утолино пре,
што му се тоном те дискусије јавио прено телефона ђенерал Си­
мовић. Симовић му је ренао да су све политичке странне засту­
пљене у новој Влади, те позива и њега са дотадашњим хрватсним
министрима; додао је да ће његова Влада не само примити на
знање, него ће и проширити Споразум Цветновић-Мачен. То је
Мачену било довољно јемство да нова номбинација није надах­
нута антихрватсним осећањима. Он је дао пристанан да и Хрват­
сна сељачка странна уђе у .Симовићеву Владу.
Ђенерал Недељновић позван је унутра. Он је, са беспренор­
ном уљудношћу, пренео жељу нове Владе да се кнез Павле врати
у Београд. Додао је, према Мачековом запису, да ће се тамо све
да сврши "лепо и мирно".
У подне тога дана ннез Павле нренуо је натраг за Београд.
С њим је пошао и бан Шубашић, по изричном Кнежевом тражењу.
312 27. МАРТ 1941.

По првобитној замисли, дворсни воз је имао доћи у Топчи­

дер, нано је увен бивало. Одатле би се Ннез са ђенералом Симо­
вићем одвезао у Бели двор ради договора о оставци Намесни­
штва. Тај план чинио се Симовићу без опасности, пошто су све
трупе биле с нама. И над би хтео, Кнез се не би имао са чим да
успротиви. Оно четири сата по подне предузео сам мере за оси­
гурање железничке станице у Топчидеру. Потпуковнин Милош
Банковић добио је налог да оде тамо са водом војника Краљеве
гарде и пет тенкова, под командом капетана 11 нласе Миодрага
Марковића. Међутим, доцније, пошто је Банновић већ отишао,
ђенерал Симовић ми је саопштио да ће се Ннез скинути с воза
у Земуну и с њим доћи у Министарство војсне.
До те промене дошло је после разговора између Симовића
и професора Кнежевића.

Тога дана пре подне, чим је од мене чуо да је ђенерал Носић

у нашим рунама, професор Кнежевић пошао је из зграде Главног
ђенералштаба нући . На вратима кабинета министра војске сусрео
се са ђенералом Симовићем. Честитао му је на новом положају.
Симовић, мада у добром расположењу због срећног исхода, био
Је још киван због њиховог јутрошњег суноба. "Ето", ренао је,
"било је нано сте ви хтели, па нисте министар. А да је испало
нано сам ја хтео, ви бисте били министар просвете" . На томе су
се растали . Професор Кнежевић је по подне тога дана био нод
своје нуће. у разговору с једним пријатељем (Божидаром Влаји­
ћем), над му је дошао капетан Захарије Остојић да га хитно позо·
ве код председнина Владе. Одвезли су се одмах .

Шта се било догодило?

Пошто је ђенерал Петар Носић одведен из нруга Краљеве

гарде нао заробљенин, Намесницима и ннегињи Олги постало је
јасним да се против побуњенина не може војнични да учини ни­
шта. У том погледу, битна је била коначно изгубљена. Решили су
се да је добију политични, делимичним попуштањем. Важно је
било да ннез Павле не учини ништа пренагљено. Кнегиња Олга је
то преподне тражила у два маха да добије телефонсну везу с
њиме. Симовић то није допустио. Тада су двојица Намеснина и
она, полазећи од претпоставне да ће се Кнез вратити у Београд
авионом, упутили на Зему11сни аеродром два ађутанта, пуновнине
Миодрага Ракића и Војислава Петровића. Обојица су били одмах
лишени слободе и одведени у Главни ђенералштаб. Они су имали
КРАЈ РЕЖИМА ННЕЗА ПАВЛА 313

да Ннезу саопште поруну: да нипошто не подноси оставну и да

с аеродрома дође право у Бели двор. План је био једноставан:
Намесници одбијају да поднесу оставну, њихова фуннција се
продужава, а они признају Симовићеву Владу (с потајном наме­
ром да што пре васпоставе staius quo ante). Ђенерал Симовић је
после тога понушао трипут да ступи у додир непосредно с Кра­
љем. Јавио се Намеснин Станновић. Љутито је упозорио Симови­
ћа да "Краљ није потписао уназ", те да његова Влада "није зано­
нита". Станновићево резоновање било је чудно. Чан и да је Краљ
потписао тога јутра уназ ноји сам му ја носио, та би Влада, строго
узевши, имала да за Станновића остане "незанонита": занони­
тост није била у рунама малолетног Нраља, већ у рунама Наме­
сништва. Међутим, била се створила једна револуционарна ситу­
ација. Носиоци нове ситуације с правом су игнорисали самопро­
писану "легалност" режима дворсне динтатуре, засноване на
унидању правилно изгласаног Устава и на одузимању од народа
свих политичних слобода. Избијајући нлин илином, носиоци нове
ситуације су силом своје власти успоставили истинсну занони­
тост, враћајући се вољи народа, извора и утоне сване власти.
Расположен за правне досночице. нао да би оне имале да реше
његов nроблем , Раденно Стэнновић је потом послао маршала
Двора Бошна Чолан-Антића nотпредседнину нове Владе Слобода­
ну Јовановићу , да тога некадашњег професора Уставног права нон­
аутира аргументом - о законитости дворске динтатуре! Јовано­
вић је примио и саслушао Чолан-Антића. Оно три часа по подне
обојица су били у нући Симовићевој . Јовановић је желео да
сазна нако стоји с указом о новој Влади. Симовић му је ренао о
неуспелом покушају од тога јутра да се допре до Нраља; додао
је да ће Нраљ то потписати наннадно. Потом се онренуо Чолан­
Антићу, који га је то nреподне прено телефона био назвао "узур­
патором" и "нечасним човеком". Пошто му је снренуо пажњу да
револуције не поштују писане законе, завршио је разговор речи­
ма: "Поздравите од мене господу Намеснине и реците им да ни
њихово владање без сагласности народа и без парламента није
занонито".
Ђенерал Симовић дочекао је професора Кнежевића прилич­
но забринут. Предвиђао је да би Ннез могао одбити да потпише
оставну, уздајући се евентуално у нени противреволуционарни
понрет или туђинсну интервенцију. Желео је да се унапред дого­
воре нано у том случају треба поступити. То није био предмет
314 27. МАРТ 1941.

за расправљање у тен састављеној Влади. Војно закључење пре­

врата у тону било је у надлежности искључиво војске.
"Шта ви у том случају намеравате?" упитао га је професор
Кнежевић .
"Ако одбије, ја ћу упозорити Кнеза да излаже земљу опа­
сности грађансног рата и да ће његова одговорност пред исто­
ријом бити страшна!" одговорио је ђенерал Симовић.
" Историјсна одговорност . . . Да . Али то је за будућност. Тре­
ба, међутим, по свану цену избећи нрвопролиliе, ноје би могло
настати ано Кнез не прими овај свршени фант. Упозорите га на
историјсне одговорности; али додајте одмах да ће, ано не пот­
пише оставну , бити стрељан сутра у зору на овој раснрсници
овде." (Пресек Немањине улице са улицом Милоша Велиног).
Разго вор између њих двојице завршио се пуним споразумом.
Професор Кнежевић известио ме је са своје стране о учи­
њеној промени.
Знао сам да је Н нез јогунаст. и та одлуна о преком суду и
стрељању пала ми је тешно, нао стена . Но ту није могло бити
двоумљења: боље једна глава, крива, него нереди у којима би
из гинуле можда хиљаде невиних. Требало је одмах обавестити
и команданте батаљона . са којима сам се зарекао да нећемо
дати да се ино од Династије убије приликом извршења преврата.
Узех иnан да се вајк ам: да смо ми Краљева гарда, да нам је
дужност бдети над личном безбедношћу свих чланова Династије.
и још у том смислу. Професор Ннежевиli положио ми је руну на
раме :

"Истина је све то . Али нема друге. Нрв његова пашће на њего­

ву главу. Спасли смо земљу од срамоте ноју јој је нанео један члан
Династије, - ноја танође има дужности на ноје се заклела. Сад
земљу треба сачувати од излишног проливања нрви. Знам да ти
је тешко. Али тано мора , Швабо. Тај проклетнин и довео нас је
довде ".
Мене су у детињству, због плаве носе, Отац и Мати звали
каткад "Шваба " од милости. И то ме сећање разнежи. Пристао
сам, коначно, али молећи се усрдно Богу да Кнеза умудри у
одсудном часу.
Професор Ннежевић ми је рекао да у Министарству, дуж
степеница којима ће се Ннез попети, поставим два реда гардиј ­
ских официра. Требало је пре свега да Ннез види што већи број
официра, да не би стекао уверење нано је државни удар ствар
НРАЈ РЕЖИМА ННЕЗА ПАВЛА 315

само једне шане завереника. Преnоручио ми је да се упале сви

лустери, са nуном светлошћу. Главни узрочнин савеза са Хитле­
ром, Кнез је имао да те вечери, морално, трчи шибу. Над ме је
оно пола седам председник Владе ђенерал Симовић позвао да с
њим одем на земунсну станицу, ја сам се извинио и објаснио му
план професора Кнежевића. Он се сложио. У дочен на станицу
отишао је без мене. Нао пратњу, ради безбедности, одредио сам
четири гардијсна официра ноји су имали да га прате.

" * •
Воз са ннезом Павлом имао је да стигне на железничну ста­
ницу у Земуну у седам поподне. Два сата раније ђенерал Симо­
вић ставио је у дужност своме начелнину штаба пуновнину Дра­
гутину Савићу да са групом од тридесет официра ваздухопло­
ваца (с пуновнином Драгутином Рубчићем на челу) и Једном че·
том за дочен (из 1. батаљона 2. псшадијсног пуна. батаљона ста­
ционираног у Земуну) сачена воз, Јави се Кнезу и обавести га
да га на 11ерону чева nредседнин Владе. Кнез је потом имао да
са Симовићем оде у Главни ђенералштаб ради nотnисивања већ
спремљене оставне. Савић је пред воз имао да изиђе са пунов­
нином д. Рубчићем.
Над се дворсни воз зауставио на земунсној станици, сишао
је из њега ордонанс-официр, ђшт. напетан 1 класе Петар Помо­
ришац. Савић се поздравио с њиме и ренао му да жели да види
Ннеза. Ушли су у Кнежев вагон. Пред вратима салона. Помори­
шац се поклонио и пријавио Савића. Изнутра се чуо глас: "Је ли
то наш бивши ађутант?" Одговор је био потврдан. "Нена изволи!"
У Београдском гарнизону била је заведена оружана приправ­
ност. Официри су били с опасачем и револвером; капа се, no
проnису, није скидала. Савић је ушао у салон. у ратној опреми,
стао мирно, салутирао Саопштио је Кнезу да дворски воз не
иде даље и да га председник Владе чена на перону. Кнез се
руковао са пуковнином Савићем. Поред Кнеза у салону стајао
је један госnодин нога Савић није познавао. Ннез се обратио
томе госnодину: "Познајете ли пуновнина Савића?" "Не, нисам
имао част", одвратио је бан Шубашић и пружио руну.
Ннез Павле спремио се да изиђе. Био је у цивилу. Упитао
је Савића: "Могу ли да узмем напут?" То питање је очигледно
одавало да се од тога тренутна сматра заточеником у власти
оних ноји су оборили његов поредан. Са гласом љубазне бриге
Савић му је одговорио: "Ваше Краљевсно Височанство, напољу
316 27. МАРТ 1941 .

је прилично свеже. Ја бих вам препоручио да обучете напут".

Помогао му је, и снлонио се у страну да пропусти Кнеза испред
себе. Кнез је сишао из вагона. На перону је била постројена
чета пешадије . Одјекнуо је глас командиров: "Мирно!"

Двадесетину метара од вагона којим је путовао Кнез, стајао

је председник Симовић, - онај ђенерал ноји га је пред само пот­
писивање Панта био упозорио на могућне последице. Кнез је
пошао на Симовићу. Симовић му се хитро упутио у сусрет. Нао
нени а parte, да ублажи неугодност тренутна, Кнез наже пунов­
нину Савићу: "Сад вас први пут видим откако сте дошли из
Францусне ". 10 Симовић и Кнез су се руковали и измењали нено­
лино речи . Кнез је ушао у Симовићев аутомобил. Испред њих .
нао чело поворке, био је пуковник Савић у својим колима. Иза
њих, четири аутомобила.

Поворка је брзо избила на Мост " Краља Александра", па

Карађорђевом улицом поред железничке станице ушла у Нема­
њину улицу. На раскрсници Немањине и Милошеве обишли су
тенк који је означавао моје номандно место од зоре тога дана,
и зауставили се пред зградом Главног ђенералштаба. Тоном пута,
између пристаништа и железничке станице у Београду, били су
се сусрели са огромном масом манифестаната . Ови су ишли у
правцу моста и клицали , не слутећи ко је у поворци на ноју су
наишли. Тано се Кнезу дала прилина да чим је ступио на београд­
ско тло осети расположење народа . Пред зградом Главног ђене­
ралштаба пуковник Савић је излетео из својих кола и пришао
колима у којима су били Кнез и Симовић.
За разлику од атмосфере салона и параде ноја га је доче­
кала на земунској железничкој станици, Кнез се одједном нашао
на ратишту које га је подсетило на драматичност тренутна, на
језиву озбиљност догађаја изазваних његовом политином слабо­
сти и дослуха са Силама Осовине.

Од ивичњана Милошеве улице. преко тротоара, до улазних

врата у зграду Главног ђенералштаба и Министарства војног, били
су, лево и десно, постројени гардијсни официри. Нао номандант
трупа које су вршиле преврат у Београду, ја сам заузео место
на десном нрилу. На левом нрилу био је номандант 2. батаљона
Пешадијског пуна Краљеве гарде, мајор Доброслав Крстић, који
је сат раније дошао из дворског нруга. Унутра у згради били су
упаљени велики лустери, и све је блештало нао под илинсним
НРАЈ РЕЖИМА КНЕЗА ПАВЛА 317

сунцем. На сваном степенину стајала су по два официра. Трупе

на улици, под шлемом и с пушком о рамену, борна кола и топови
и митраљези од Војне анадемије до "Лондона", чинили су мрну и
ћут љиву позадину. Тишина је била напрегнута.
Из аутомобила је изишао ннез Павле. Ђенерал Симовић му
је нешто ренао и главом поназао на мене.
Кнез се упутио збуњено напред. Затим се нагло окренуо и
пришао ми. Прутио ми је руну. Представио сам се, наглашавајући
речи "номандант 1. батаљона Пешадијског пуна Краљеве гарде."
Пошао сам за њим и за ђенералом Симовићем.
По уласну у зграду, Симовић је показао руном Кнезу на лифт.
На тај начин Кнезу би се уштедело да прође нроз шпалир офи­
цира на степеницама . То је било супротно ономе што је било
углављено.

Ја сам пришао Кнезу и показао му пут:

" Ваше Краљевско Височанство, овуда уз степенице!"
Кнез је схватио. Са леденим осмехом, и призвуком ругања
у гласу, приметио је, скандирајући своје речи и ударајући песни­
цом о леви длан:
" Ваш председник Владе наже лифтом, а ви уз степенице, па
•1с знам нога треба да слушам!"
"Молим уз степенице!"
Кнез се повиновао.
Чим је ступио на први басамак, номандовао сам: "Мирно!"
Уместо поздрава узвикнуо сам "Живео Краљ!"
Официри на степеницама прихватили су, и трокрако "Живео!
Живео! Живео!" проломило се из грла стотине официра густо
збијених на степеницама до министровог кабинета.
Кнез Је прошао кроз те понлине брзо и нервозно, блед нао
смрт , оборене главе. Ни1ю од присутних официра није дигао руну
да га поздрави .

Симовић је увео Ннеза у пространи набинет министра војног.

Ту су га ченали ђенерали Богољуб Илић и Боривоје Мирковић.
Руковали су се и измењали ненолино реченица које нису имале
никакве везе с бурним догађајима тога дана. Кнез је с интересом
посматрао уметничка платна на зиду, ренао неколико похвалних
речи о њима. Потом су се Симовић и Кнез повунли у тзв. Мали
кабинет, - одају где се тога јутра одржао састанан политичних
првана ради договора о саставу нове Владе.
318 27. МАРТ 1941.

Остао сам пред вратима. Требало је да , по договору, сачекам

Кнежево писмо за Намеснике у Двору: да и они дођу и потпишу
оставку. У соби преда мном седео је, непомичан нао статуа, обич­
но сав у покрету ђенерал Мирновић. Крај једног стола стајао
је професор Кнежевић. Ни Мирковића ни њега није занимало
да гледају Кнежев пролазан нроз шпалир у приземљу, те су
остали на првом спрату. Стајао сам пред вратима и чекао. Чини.по
ми се да траје дуго, предуго.
Шта се дешавало између ђенерала Симовића и ннеза Павла ?
То је Симовић већ сутрадан изложио пред епископима Српске
цркве у П атријар шији , и то је било стенографисано. "Јуче увече
вратио се кнез Павле из Загреба", ренао је Симовић. "Он је од
Земуна до Београда дошао нолима. Био је тужан и несрећан када
је видео народно расположење на улици. Јуче цео дан официри
су били страховито гневни. Тражили су од мене да, ано кнез
Павле не да одмах оставку, има да се стреља. Ја сам их стишао.
Над је кнез Павле дошао пред зграду Ђенералштаба, официри су
га сачекали и нису му дозволили ни употребу лифта. Са кишо­
браном у рунама ушао је нод мене и стао на мирно, држећи обе­
ма рунама кишобран и наслањајући се на њега. Изгледао је бедно.
Као човек после неке тешке олује у пољу. Није умео да почне
разговор. Ја сам му понудио да седне ... Ја сам му изложио
укратко ситуацију, што је он примио без отпора, додајући ове
речи: "Ви сте били једини који сте ми истину говорили и тачно
ме обавештавали о ситуацији у земљи" ... Ја сам на то одговорио
кнезу Павлу, да није тачно да сам га само ја обавештавао, него
и цео политични и јавни живот преко својих представника . .. За­
молио сам га да лично позове да дођу и остала два Намесника ,
да потnишу своје остаоне, пошто нису хтели без његовог nрису­
ства. Он је то одмах учинио и телефоном nозвао оба Намесника и
министра Двора Милана Антића, да дођу одмах у Ђенералштаб.
Кнез Павле ме је замол ио да Нраљевска влада дозволи да он са
породицом путује у Грчку. Ја сам му дао своју сагласност."11

Додајмо ово. Пошто је пословни део разговора између ђене­

рала Симовића и кнеза Павла био завршен , Кнезу је дата по
његовом тражењу телефонска веза са кнегињом Олгом. Он ју је
кратко обавестио да је поднео оставку и да исте ноћи имају да
напусте земљу. Чувши то, - забележио је Симовић у својим
делимично објављеним мемоарима, - кнегиња Олга је бризнула
у плач. Почела је наговарати Ннеза да не даје оставку. "Све је
НРАЈ РЕЖИМА ННЕЗА ПАВЛА 319

свршено", одговорио је Кнез. "Полазимо у поноћ на пут. Спреми

све за полазак. "12
Нешто после осам сати, из Малог кабинета је изишао ђене­
рал Симовић. Предао ми је три писма, потписана од Ннеза. Два
су била за Намеснике, треће за Првог ађутанта. Кнез их је пози­
вао све у Министарство; Намеснике на састанак са њим, а ђене­
рале Барјактаревића, Петровића, Клајића и Лена да се јаве мини­
стру војсне. Упитао сам је ли Кнез већ потписао оставку. Симо­
вић ми је одговорио потврдно. Снинуо ми се терет с душе, и зара­
довао сам се нао дете.

Повео сам са собом напетана 11 нласе Вељка Гостиљца и

потпоручника Светислава Панића. Наш аутомобил стигао је брзо
пред главну дворску напију на Дедињу. Ту сам затенао потпуков­
ника Стојана Здравковића, бледа, уморна, али јаког духа. Ренао
сам му најновије вести. Затим сам затражио од страже да позову
дежурног ађутанта. Дошао је ђенерал Петар Петровић. Осорно
ме је упитао шта хоћу. Показао сам му писма. Прошао сам напију
и кренуо са њиме да их лично предам Намесницима. Пратило ме
шест гардијских официра. Командир Дворске жандармеријске
чете, наnетан Обрад Анђелић, био је упозорио С. Панића да нипо­
што не улазим сам, јер ће ме убити. Панић је онда позвао још
четири официра из 3. батаљона. Сви су се наоружали и бомбама,
с обзиром на јутрошњи догађај. Ђенерал Петровић је наједном
застао. нао да се нечег присетио.

"Пратња не може са вама!" ренао ми је.

"Ја нећу без пратње!" одговорио сам.
"Не мислите, ваљда, да ћу вас убити? Ја сам ђенерал!" љут­
нуо се он.

"А ја сам мајор!" узвратих мало наљућен и ја. "Јутрос је баш

један ђенерал, и то армијски, понушао да ме ухвати у нлоnну и
убије."
Говорећи то, гледао сам га право у очи.
Он је остао упоран. Ја нисам желео да на крају дана, над
је све свршено, везујем и хапсим.
"Добро", рекао сам му. "Однесите ви писма и предајте. По­
ђите одмах сви. Ја ћу пас ченати у аутомобилу на излазу. Ви ћете
ићи за мојим аутомобилом до Министарства војсне."
Ускоро су се појавила двоја кола, са Намесницима. мини­
стром Двора и четворицом ђенерала. Ја сам био на челу nоворне,
320 27. МАРТ 1941.

са В. Гостиљцем и С. Панићем нрај мене. У једном тренутну, ауто

ађутаната сувише нам се приманао . Наредио сам: "Ано припуцају,
исночите лево и десно, и одмах да побијемо сву четворицу!"
По доласку у Министарство, отпратили смо их у кабинет.
Сва три Намеснина потписала су оставку.
Текст је гласио:

Ваше Величанство,

Схватајући оправданост Ваших побуда , да у овим тешким

тренуцима по наш народ узмете Нраљевсну власт у своје руне,
Нраљевсни намесници стављају Вам своје положаје на распо~
ложење.

27. марта 1941. Павле, с . р.

у Београду Р. Станковић , с.р ..
Др Перовић , с.р .

Ннез Павле је потом пошао за Бели двор. Намесници су исто­

времено пуштени својим кућама. Пуновник Драгутин Савић добио
је задатак да отпрати Ннеза, узме под своју контролу дворску
службу, и сачека тамо време за одлазак Ннеза и његове поро­
дице за Грчку. Кнез и пуковник Савић седели су у аутомобилу
један крај другог. Савић је ћутао, не узимајући иницијативу за
разговор. Ннез је проговорио. Очигледно не желећи да покрене
тему о преврату, упита о је Савића: " Нанви су били ваши коначни
закључци о узроцима француске катастрофе?" Савић је узео да
излаже. Ннез би га прекинуо понеким кратким допунским пита­
њем. Тано су стигли на Дедиње . Кнез је прво отишао у Двор и с
Краљем остао у разговору десетак минута. Затим се одвезао у
Бели двор.

Било је одобрено да Кнез понесе све што жели, без икакве

контроле. Потпуковник Банковић придат му је ради тога. По из­
ричној жељи Кнежевој , управнину Двора ђенералу Ј. Лену допу­
штено је да оде у Бели двор и помогне оно спремања за пут.
Ђенерал Лено је са потпуковником Банковићем ишао у току
вечери у Управу Двора, да од дворског благајника Петра Мир­
новића узме сав лични новац Кнежев и Ннегињин. нао и уговоре
о куповини имања "Брдо", у Словеначкој. Од дежурног ађутанта
у Белом двору (поручнина бојног брода 1 класе Еугена Шоштари­
ћа-Писачића) Кнез је затражио да се енглеском послан ику Нам-
НРАЈ РЕЖИМА ННЕЗА ПАВЛА 321

белу јави да га Ннез моли да изиђе на железничку станицу. По

томе је поступљено.
Над је дошло време за полазак, с Ннезом и његовом породи­
цом појавио се у холу и Краљ. Изљубили су се. Нраљ се вратио у
свој Двор. Кнез са породицом, пошто су се у холу руковали са
постројеним дворским особљем, сео је у Нраљева специјална
панцирна кола. Поворна од четири аутомобила упутила се на
Земуну. Испраћају су присуствовали председнин Владе ђенерал
Симовић, министар војни Богољуб Илић, министар унутрашњих
дела Срђан Будисављевић, министар финансија Јурај Шутеј, бан
Шубашић, дворска дама госпођа Станна Лозанић, управник града
Београда жандармеријски бригадни ђенерал Милутин Стефано­
вић ... Ту је био и енглесни посланик Намбел, са дипломатом Те­
ренс Шоном, који је ненолино дана раније био донео за Ннеза
једно писмо од Антони Идна. Симовић је представио Ннезу ђшт.
капетане Захарија Остојића и Војислава Топаловића, који су с
једним одредом ваздухопловаца имали да га отпрате до грчке
границе. Дворска кола с Кнезом и његовом породицом налазила
су се између два вагона 111 класе где су били смештени ваздухо­
пловци под командом потпоручника Миливоја Фатића. У Ђевђе­
лији су сутрадан дворсна кола откачена и предата грчном по­
граничном официру.
Од Ђевђелије су Ннеза прихватили други ноначари. Нао неве­
сели и погнуте главе nрогнании прошао је поред Солуна, града
и луне. До уочи тога дана маштао је да ујезди у Солун нроз славо­
луне, у сенци победних нунастих нрстова, нао нориснин Новог
поретна. Ти снови су се срушили обноћ. Од пехара до усана пути
су надииад бесконачно далени. О томе ће он имати времена да
размишља на миру тоном ненолино ратних година, у Кенији а
потом у Јужној Африци, - дон су милиони слободних људи били
бој и гинули за идеале којима је он окренуо леђа.

• • •
Оно пола десет, дон је Ннез почињао панов ање, ђенерал
Симовић и ја отишли смо на Дедиње да поздравимо краља Петра,
- Симовић као новоназначени председнин Владе, ја нао запо­
веднии трупа у Београду ноје су извршиле државни удар. Ђене­
рала Симовића пратио је наnетан Драгиша Ристић; мене, потпо­
ручнин Светислав Панић. Том nрилииом имали су да буду подне­
сени Нраљу на потпис: прокламација ноја је од јутрос читана
322 27. МАРТ 1941.

на радију, проглас ноји је професор Р. Кнежевић био саставио

за Њега и чији је тенет тога јутра био прихваћен од Владе, нао и
уназ о новој Влади.

Краљ се налазио у Белом двору. Отишли смо тамо . Кнежеви

синови гледали су нас са балкона. Код Краља смо имали да буде­
мо примљени у аудијенцију ђенерал Симовић и ја. Ланеј је
чим смо стигли дошао да јави да нас Краљ оченује у кабинету ,
и отворио је врата од малога хола пред набинетом. Пуковник
Савић, који се нашао ту , изјавио је нако се боји увен могуће нлоп­
ие и рекао Симовићу: " Идем и ја са вама". Симовић је прихва­
тио.13 Са Краљем смо се сусрели у малом холу, јер нам је пошао
у сусрет. Ушли смо у кабинет . Краљ нас је дочекао у униформи
ваздухопловног капетана. Ђенерал Симовић имао је велику до­
броту да ода признање мојој улози у догађајима на тај начин што
је, ставши пред Краљем, мене ставио десно од себе. Пуковник
Савић стајао је дватри корана иза Симовића.
Ђенерал Симовић је у неколико речи обавестио Краља . ноји
се за све време смешкао, о разлозима због којих је војска при­
ступила вршењу државног удара. Подвунао је да је то учињено
не само у интересу државе , већ и ради добра нраљевсне лозе .
"Ово што је данас урађено, то би у нашем положају урадио и ваш
Отац". Додао је да је цео народ с радошћу прихватио промену и
Краљево ступање на престо. Затим му је предао документа на
потпис . Краљ је, стојећи са нешто раширеним ногама , прочитао
полако и врло nажљиво прво нраћи, па дужи nроглас. Тражио је
чиме да потпише. Пуковнин Савић понудио је своје налив-перо.
С nолице крај стола за рад ја сам дохватио једну плаву шатулу
и nридржао је нао наслон дон је Краљ стојећи потписивао.
Ђенерал Симовић је затим представио пуковника Савића и
мене.

Стао сам мирно и рапортирао:

"Ваше Величанство, Краљева гарда је одржала своју закле­
тву, и извршила своју дужност према Вама , Династији и Отаџ­
бини. Она је ту дужност извршила самопрегорно и до краја".
Сузе су ми наврле, глас се стегао.
Краљ се осмехнуо, nружио ми руну:
"Хвала вам, господине Мајоре!"
Убрзо смо изишли . Сад нас је са балкона посматрала и кне­
гиња Олга.
НРАЈ РЕЖИМА ННЕЗА ПАВЛА 323

Занимљиво је истаћи ову чудновату случајност. Маја 1941,

у Јерусалиму, упитао сам Њ. В. Краља шта се налазило у шатули
на нојој је потписао nронламације и уназ о новој Влади. Он је
одговорио: "То је био нови орден Огрлице ннеза Лазара. Ннез
је дао да се орден изради за моје пунолетство, јер је стари био
похабан." Кутија с орденом била је донета у Бели двор да га
Ннез разгледа.

* • •
Пре поноћи пуштени су својим домовима све истаннуте лич­
ности и ђенерали ноји су били тоном дана доведени у Мини­
старство и ту задржани. Краљевски намесници били су потпуно
слободни од тренутна нада су потписали оставку. Намесник Р.
Станновић молио је да га прати један официр ради личне сигур­
ности. Одредио сам му гардијсног пешадијсног потпоручнина
Божидара Радића. Начелнина Главног ђенералштаба, Петра Но­
сића, ђенерал Симовић повео је над је и сАм пошао кући: "Хај­
демо кући , Перо!" Ађутанти су те ноћи били у нућном притвору.
Стављени су под стражу Краљеве гарде, с тим да пребивају нод
својих кућа до даљег наређења: ђенерал Петар Косић (пешадиј­
сни поручнин Адем НуртовићЈ. министар Двора Милан Антић
(пешадијски потпоручник Иван Першић}, потписници Тројног панта
Драгиша Цветковић (пешадијски поручник Војислав Перишић} и
Алевсандар Цинцар-Марковић (не сећам се но).14 Ђенерала Ми­
хаила Стајића чували су, у његовом стану у Топчидеру, војници
и официри из других једи11ица, јер га нисам хтео изложити пони­
жењу да буде под стражом Краљеве гарде. којој је дотле био
на челу.

Српске министре у Цветновићевој Влади нисмо дирали ни

у тону преврата н~1 доцније . Били су неважни и безопасни. Правих
присталица нино од њих није имао ни кад су били у пуној сили
и власти. Поред тога. ничега делијсног није било ни у једном од
њих. То су махом били момци што се нуде и намећу кући којој
иде добро, а одлазе суноврат без отназа сами над несрећа стане
да нези своје зубе.
Овде је место за један уметан.
У петак 28. марта пре подне отишао сам да обиђем Драгишу
Цветковића. Био је у својој вили на Дедињу, под стражом мога
батаљона. Држао се мирно и прибрано. Остао сам с њим у раз­
говору прилично дуго. Рекао ми је углавном ово:
324 27. МАРТ 1941.

Он лично био је од почетна противан томе да Југославија

приступи Тројном панту. Немци су наваљивали , а он је одуговла­
чио нолино је могао . На своме састанну са Хитлером, у Берхтес­
гадену 14. фебруара , отворено је изложио разлоге ноји су гово­
рили против Панта. Своју тезу о томе да се треба одупрети не­
мачном притисну упорно је заступао на седницама Крунског са­
вета. Првих дана марта, на једном договору са Кнезом и главним
министрима. предложио је да се номандант ваздухопловства ђе­
нерал Симовић упути у Атину на тајни састанан са енглесним
начелнином Главног ђенералштаба сер Џон Дилом, те да испита
могу ли нас Енглези помоћи , и чиме, ако бисмо одбили да Пант
потпишемо. То није усвојено . На конференцију у Атини (8. и 9.
марта) послат је ђенералштабни мајор Милисав Перишић, са за­
белешном о томе шта да пита. Од Енглеза је тада добијен одго­
вор да нам. евентуално. могу дати само ненолино ескадрила, и
ништа више. У Турсну је био послао, са сличним циљем, пунов­
нина Новицу Ракочевића: овај се вратио с уверењем да се Тур­
сна неће мрднути. сем ано би је Немци напали непосредно. Про­
бао је и са Совјетима , слао им спискове наоружања ноје нам је
неопходно потребно; али без успеха. Поред свега, он је до краја
био мишљења да не треба потписивати Тројни пант, макар нас
Немци напали због тога. О томе је поднео писан , образложен
реферат , који се чува у наси председнина Владе. Ђенерали Петар
Косић и Петар Пешић , међутим . дали су "поразне реферате" о
неспреми наше војске . Кнез . Цинцар-Марковић. хрватски и сло­
веначки министри били су за пријем Пакта. Он је у три маха под­
носио оставку, јер је знао да српски народ неће да чује за Пакт.
Али .. . "Отишао сам у Беч, да извршим одлуку Нрунског савета."
Било је предвиђено да убрзо после тога он поднесе оставну. Вла­
ду би по свој прилици образовао ђенерал Петар Пешић. Преврат
је то омео. Тоном разговора , Цветковић ми је споменуо да је
ђенерал Милан Недић . министар војни, прошле јесени био поднео
један реферат Ннезу и њему, с предлогом да се уђе у савез са
Немачном, и да је због тога унлоњен из Владе. Он, Цветновић,
био је уверени пријатељ Запада. "Линвидирао сам два највећа
германофила: Стојадиновића сам предао Енглезима, а Љотића
сам ухапсио." На крају ми је говорио о великом поверењу ноје
ужива код Хрвата. Био је вољан да уђе у нову Владу, и у том
случају могао би много да помогне оно Мачека.
Та понуда ме је запањила.
КРАЈ РЕЖИМА КНЕЗА ПАВЛА 325

"Танав је Драгиша!" насмејао се ђенерал Симовић над сам

му то испричао.

Сутрадан у суботу оно десет часова пре подне, поново сам

отишао до Цветновића, да бих га одвео у Председништво Владе
ради формалне предаје дужности новом Председнину. (Том при­
лином је нено од новинара узео сниман на номе се видимо Цвет­
новић, ја и мој ордонанс-официр потпоручнин Панић.) Пошто је
отворио велину насу, Цветновић је поназао ђенералу Симовићу
с поносом ант о пријему дужности од М. Стојадиновића: он је
добио "само 28,000 динара", а предаје своме наследнику "пуних
пет милиона". Кано је морао да жури на седницу, ђенерал Си­
мовић се извинио и оставио мене да од Цветковића примим повер­
љива донумента. Тада ми је предат и списан једне групе Југосло­
вена ноји су тајно на платном списку Немаца. Цветновић је тра­
жио, и одмах добио. препис писма од В. Черчила и А. Идна њему.
После тога сам га отпратио натраг у стан.

Војни поредан задржан је увече 27. марта, сноро цео, и даље

на улицама.

Остао сам да преноћим у Ратној сали Главног ђенералштаба.

Нрај мене су се опружили мајор Д. Зобеница, напетан Г. Миле­
тић, nотпоручнин С. Панић ... Дуго нисам заспао. Преживљени
догађаји врзмали су ми се по глави, неотнлоњиво. Затим је сећа­
ње отишло ненолино година унатраг. Иснрсла ми је слина завр­
шних испита с мојом класом на Припреми за ђенералштабну
струну, у тој истој дворани. Још једном живо сам видео улазак
Комисије, предиспитно бледило нас nриправнина. Но Је могао
тада и сањати да ћу, у тој соби, лежати у пуној ратној спреми,
на војничној постељи? Много је одонда збило се и прохујало.
Злим путевима се ишло, и несрећа је вребала на сваној онуци.

Шта нам носи сутрашњица?

Са мислима о рату наји ће вероватно наступити, - наји би

у сваком случају неизбежно наступио, само на оној страни ноја
има у свом плану распарчавање наше државе, - дочеках зору,
прву зору једне нове и страшне епохе.

• • •
У недељу ЗО. марта пре подне краљ Петар потписао је ову
похвалну наредбу:
326 27. МАРТ 1941.

Ми
Петар 11
по милости Божјој и вољи народној
Краљ Југославије

У знан признања за изванредне заслуге ноје је Моја Гарда

стенла за Отаџбину у ноћи између 26. и 27. марта ове године,

Похваљујем
њен рад и одајем јој пуно признање

ЗО . марта 1941. Петар, с.р.

Председник Министарског савета.

Армијсни ђенерал
Душан Т. Симовић, с. р.

Председнин Владе наредио је одмах Заступнику номанданта

Краљеве гарде ђенералу Милутину Жупањевцу: да се у четири
сата по подне построје пунови, с музикама , свани на свом збо­
ришту, ради саопштења похвалне наредбе. Мени као заповеднику
трупа ноје су вршиле преврат у Београду додељена је част да
пуковима Нраљеве гарде прочитам Краљеву похвалу.
То сам учинио прво у Пешадијском, затим у Артиљеријском
пуну, и најзад у Коњичкој бригади. у присуству ђенерала Жупа­
њевца . Свуда сам одржао и кратак пригодни говор. Свечаност
се завршила свирањем државне химне. Сузе радости и узбуђења
блистале су у многим очима .

Увече ЗО. марта имао сам да вратим свој батаљон у касарну.

То је била јединица најдуже задржана на калдрми.
Председник Владе и министар војске желели су да преко
ње одаду пошту свима трупама које су вршиле удар.
Постројио сам батаљон испред зграде Главне контроле и
Председништва Владе, лицем према Команди Београда и Главном
ђенералштабу. Ђенерал Симовић извршио је смотру оно седам
сати.

По његовом налогу, батаљон сам провео главним улицама

на путу за Палилулу: Теразије, Кнез-Михаилова до Калемегдана,
Васина, Поенкареова . Жоржа Клемансоа, Таковска. Урнебесно
клицање народа пратило је свану од пет чета , ноје су, под шле­
мом и с ножем на пушци, преморене али срећне, враћале се са
обављене дужности.
НРАЈ РЕЖИМА КНЕЗА ПАВЛА 327

Пре него што сам, оно пола девет, распустио своје војнике,
упутио сам им неколико речи искрене захвалности:

"Пре само четири дана, извео сам вас из ове касарне жало­
сне и осрамоћене.
Чули сте, данас, речи Највишег признања, и били сте сведоци
народне љубави према војсци. Нлицали су вам одушевљено они
исти грађани који су недавно били спремни да вас презиру.
Отнуда та промена?
У зору 27. марта ви сте извршили своју дужност Гарде пре­
ма Династији, и војске према народу. Спасли сте част Краљевсне
куће и част своје земље. То се од вас очекивало с поверењем.
Ви то поверење нисте изневерили.
Наша држава тешко је угрожена лакомисленим радом доју­
черашњих управљача. Можда ћемо већ сутра бити принуђени да
са својим најмилијима гинемо за речи извезене на нашим заста­
вама: 3 а Нр аљ а и От а џб ин у.
Ма каква судба нас чекала, ви сте својим делом стенли право
да уздигнуте главе ходате међу људима."

Напомене:

1. О тону тога састанка, номе је присуствовао и министар иностраних послова

Рајха Рибентроп, в. Рибентропову депешу немачком посланику у Београду
Херену од 7. марта 1941, у DOGFP Series О, Vol. Xll, Doc. No. 130, s. 230-232.
2. О томе састанку није нађен немачки документ. Апи о њему говоре: А.
Нонстанrин Фотић, ЈУFОсловенски посланик и доцније амбасадор у Вашинг­
тону, у својој књизи "The War we lost" (New York, 1948, s. 64): "Догађаји у
Београду ишли су своме нрају великом брзином. Регент се ујутру 19. марта
вратио са своје друге тајне посете Хитлеру у Берхтесгадену и следећег
дана сазвао Нруt1ски савет ноји би имао да донесе судбоносну одлуку". -
В. Fiizroy Maclean у књизи ''D1sputed Barricade" (Лондон, 1957, с. 116):
"Марта 4, и поново 17. сам кнез Павле тајно је посетио Хитлера у Берхтес­
гадену". - С. Владко Мачен говори о томе у својим мемоарима, "ln the
St ruggle for Freedom" (Њујорк, 1957; с. 209): "Био сам у Загребу 18. марта
1941. кад ме је бан Шубашић обавестио да је ннез Павле прошао кроз
град на повратку с једне конференције са Хитлером. Кнез је изгледао
веома забринут. Стално је понављао Шубашићу: 'Мој драги Шубашићу, у не­
доумици сам шта да радим'. али није давао наслутити услед чега су његове
бриге. Пошто је упитао где сам ја, поручио ми је по Шубаши?\у да свакако
будем у Београду сутрадан. Отпутовао сам вечерњим возом". Треба истаћи
да се Мачен забунио у датуму. Седница Нрунсноr савета којој је Мачен
сутрадан присуствовао, одржана је оно подне 20. марта (не 19, кано он
бележи).
328 27. МАРТ 1941.

Э. DOGFP, Series D, Vol. Xll, Doc. No. 173; с. 303 и Doc. No. 178, с. 313.
4. М. Ј. Ђорђевић: "27. март 1941. у Номанди Нраљеве гарде", Гпас канадских
Срба, 28. март и 4. април 1963.
5. DOGFP, Series О, Vol. XI, Doc. No. 511, s. 867-869.
6. " Brassey's Naval Annual 1948", s. 170.
7. DOGFP Series D, Vol. Xll, Doc. No. 195, s. 338-340.
8. Подвучено у оригиналу.
9. Споменута Маченова нњига, с. 216-218.
10. Пуновнин Савић био је до 20. јануара 1941. војни изасланик у Паризу. Тада
је смењен. Ннеза је видео последњи пут крајем јуна 1939, после Кнежеве
званичне посете Берлину. Том приликом рекао је Кнезу: да ће, по свему
судећи. Запад заратити са Хитлером ано удари на Пољсну. Тада му је Кнез,
по Савићевом називању, одвратио: "Немачка је толико снажна, и наору­
жана до зуба, да се нино неће усудити да је нападне."
Опис Кнежевог доласка у Земун, нао и његови разговори том прилином
и нешто доцније са пуковником Савићем, дати су дословно према (забе­
леженом) називању Савићевом професору Кнежевићу.
11. "Мемоари патријарха српског Гаврила", Париз, Editioпs Richelieu, 1974,
с. 424-5.
12. Треба истаћи да се раније од нас донесена одлука о протеривању кнеза
Павла из земље, подуда рила с Ннежевом жељом да што пре напусти Југо­
славију. Сванано бојећи се ,дэљег развоја догађаја ано се не би одмах
унлонио, Кнез је тога јутра у Загребу рекао Мачену нано жепи да с поро­
дицом оде у Грчну. Вероватно је рачунао да се тамо не зна ништа о тајној
ноти испетљаној од Сила Осовине о уступању грчног града Солуна Југо­
славији. Над је затражио да му Влада дозволи одлазак у Грчну, Симовићу
није било тешко да му одмах одговори: "Можете нренути jow ноћас у
поноh", из Земуна. Симовић додаје нао објашњење: "П редвиђајући Кнежев
одлазак из земље, ја сам већ раније био наредио да исти 8ОЗ остане на
земунској железничкој станици и да се припреми за пут, тано да буде
спреман да нрене у поноћ".
13. Пуковник Савић забележио је 080 у својим сећањима о тој епизоди: " Када
сам у Двору угледао ђенерала Симовића, ја сам се, иано ми то нино није
наредио, упутио за њим. Бе:1 обзира што је власт била у нашим рунама,
хтео сам дв се налазим у његовој близини . Шта знам шта тамо некоме
може пасти на памет нада га види ована самог, далеко од града и војске
ноја је извела удар. Могао би га чан лишити и слободе" . Наши пратиоци
Рисrић и Панић остали су напољу, да чекају. Пуновнин Савић је ушао за
нама двојицом. Његова бојазан поназала се нереалном . ("Нин'', бр. 1111 за
23.април 1972. у чланку Синише П ауновића о 27. марту.)
14. Мајор Доброслав Крстић видео је ту господу над су одлазила из зграде
Главног ђенералштабв. У свом необјављеном извештају описује неколи­
цину ОД њих:

"Видео сам министра Двора Антића нада је излазио из Главног ђенерал­

штаба. Био је бедан. Сванога је поздрављао снидајући шешир. Никога,
иначе, није никада отпоздрављао. Сетих се нанав је био у Панарду 101.
Као командира Дворсне страже није хтео да ме погледа, а намоли да ме
поздрави или на поздрав одговори. У соби дежурног ађутанта нина.ца се
са официрима из Гарде није хтео да рукује. Било му је испод достојан­
ства. Официрима није знао ни чинове.
"Изиђе и бивши председник Владе Цветковић . Личио је на оберкелнера
ноји напушта затворену кафану после пола ноћи, уморан од прекомерног
посла .

"Затим, ђенерал Носић. Мрк, љут. Никога да погледа."

 Дванаести одељан

МИЛИОНИТА НАРОДНА МИШИЦА

Државни удар имао је одмах дубоких одјека у целој Југо­

славији .
Вест о промени разнели су по Београду брзо млекаџије, који
су се са својим чезама и кантама појављивали у свануће, нао и
радници који су рано полазили на посао. Радио-Београд, са нога
се Краљева Прокламација читала непрестано. дигао је на ноге
све живо у земљи.

Већ пре осам сати ујутру престоничке улице препуниле су

се светом који је журио на центру. Нагрнули су затим сељаци
из оближњих села, с колима, заставама, хармоникама. Носиле
су се слине краља Петра, краљице Марије и патријарха Гаврила.
Уз југословенску заставу виле су се још и енглеска и америчка,
са покојом совјетском. Све те рене са разних страна долазиле
су до границе Ширег круга обезбеђења, па се одатле одбијале
и разливале слободним улицама. Клицало се војсци, Краљу, Сло­
боди . Никада нећу заборавити ту слину. Била је то радост какву
живи људи нису запамтили. Оно десет сати, све је тано било
закрчено, да игла с неба не би могла пасти на земљу. Састав
Владе, са људима ноји су значили нешто у народу и уживали
опште поштовање, бескрајно је појачао осећање задовољства
због обарања Тројног панта. "Ма шта да се сада догоди", говорио
је један седи брадати сељак гомилици ноја га је дигла на рамена
да би га сви чули, "знаћемо да боље није могло да буде".
Сасвим је природно што је дошло и до непријатељских по­
нлина против Сила Осовине, па чан и до извесних испада. О њима
сам сазнао ована . Оно пола девет дотрчао је до мене артиљериј­
сно-технични мајор Владан Мићић и известио ме да гомилице
света демонстрирају пред Немачким и Италијансним посланством.
Додао је да је једва спасао од линчовања nомоћнина немачног
војног изасланина . Нешто доцније светина је напала на немачки
Саобраћајни биро, познат нао средиште хитлеровсне шпијунаже,
разлупала прозоре и врата, поломила намештај. Чим сам био оба­
вештен о томе , послао сам одељење војника Нраљеве гарде пред
330 27. МАРТ 1941.

зграде Посланстава ради заштите. Поред тога, замолио сам ми­

нистра војсне да се по вароши разашаље триестину официра: да
говоре народу, упозоре на штету од изгреда и позову на чување

реда. То је одмах учињенQ, и. .рише . није;, било нрупних испада.

Треба овде истаћи да извесни слуЖбеници Немачког послан­
ства нису имали потребно норентно држање, нао да су намерно
хтели да изазивају. Мени лично десило се ово. Посланин Херен,
с војним изасланином у цивилу, пуштен је то преподне, грешном
једног од мојих официра, да дође до саме зграде Главног ђене­
ралштаба. Желео је хитан састанак са ђенералом Симовићем. Ја
сам Херену пришао и ренао: да ђенерал Симовић јана жали, али
је до те мере заузет да га у том тренутну не може примити. Хе­
рену очигледно није било право ; али је то примио на знање врло
уљудно. Пружио ми је руну и поздравио се. Ја сам тада искора­
чио према пуковнику Тусену, нога сам одраније знао, да се и са
њим поздравим. Он ми је осионо окренуо леђа, и отишао. Исто
тано поступио је и са официром који је с водом Краљеве гарде
био послат пред Немачно посланство ради спречавања нереда.
Томе дрском нацисти вратио сам жао за срамоту над је са
Хереном дошао тога дана предвече пред Главни ђенералштаб.
Посланик је имао да се види са ђенералом Симовићем. Један од
присутних овако описуј е тај призор у свом извештају:
"Стадоше двоја кола. Немачке ознаке. Мајору Кнежевићу
приђе поручнин Краљеве гарде Матија Томашевић и рече да се
немачни војни изасланик пуновнин Тусен, при представљању по­
ручника Томашевића пред Немачким посланством, није хтео да
поздрави , већ му је окренуо леђа. То је било довољно. Мајор
Кнежевић приђе Херену и с њим се поздрави , дон на поздрав
војног изасланика не одговори! Овај нагло и приметно поцрвене
од љутине. Ово је био шамар за Немца пред скупом млађих офи­
цира."1
Расположење у унутрашњости земље било је свуда међу
Србима слично ономе у Београду. Радосна вест објављена је
пуцњавом из прангија , звоњењем звона са цркава. Свуда су се
одмах истицале заставе, напуштао се посао, образовале се по­
ворке, играла се народна нола, увече се правиле бакљаде. Гомиле
сељана су из села хрлиле у град, да тамо више чују и придруже
се грађанима у изливима одушевљења. Љубљењу и међусобном
грљењу није било нраја. Тано у Смедереву, Тополи, Крагујевцу.
Тано исто у Сарајеву, Скопљу, на Цетињу, свуда по српским зе-
МИЛИОНИТА НАРОДНА МИШИЦА 331

мљама. У Бони Ноторсној: "Један нрчмар у малом засеону испод

Обоснина затворио је своју нрчмицу чим је Пант био потписан
и истанао црну заставу у знан жалости и протеста. Над је освануо
27.март, заменио је црну заставу тробојницом. Отворио је своју
радњу и славине на бурадима вина, часте1iи сваноr бесплатно
но му је навратио у радњу или пролазио мимо ње".2
Адам Прибићевић описао је у једном чланну реанцију једног
војвођансног села, нао и чудо ноје се догодило с једним сеља­
ном у Црној Гори на вест о државном удару у Београду:
- Село Батајница, у ном сам живео пред рат. имало је шест
хиљада душа самих Срба. У њима је била прилично истанчана
стара херојсна и идеалистичка крв, па се нисно спустила и стара
витешна мерила. Били су вредни сељаци и одлични товљачи сви­
ња. Људе су ценили, с мало изузетка. према томе колино су
могли утовити свиња. Над је један сељан мој пријатељ, који је
товио сто свиња и имао педесет пет јутара земље, позвао једног
на моје предавање, он је одговорио: "Да ти држиш предавање,
ја бих дошао. Али шта ја могу научити од њега? Да он шта зна,
не би у старим годинама имао само шест јутара земље!" Данле,
били су прилично реалисте. У политици била им је једина брига
да им се не попне за врат натарош, кано би могли у миру орати
своје њиве и товити свиње. Зато је у селу од шест хиљада душа
било само стотинак опозиционара.
Али, над се чуло да се спрема приступ Тројном панту, ста­
доше се гадно рогушити. У њихове српсне главе није ишло да се
ми уфронтимо с Немцима, који су 1914 стрељали двадесет Срба
из њихова села. и Талијанима. ноји су нене године убили нашег
Нраља, а против Француза и Енглеза.
И зато, над је дошла вест о преврату, све се село просуло
у сонане, нино од овог вредног света није пошао на посао, у
божићној ведрини и радости претресало се о догађају који је
свима свалио тешни камен са груди.

А 17. априла 1941. снлонио сам се у Васојевићима у Црној

Гори у нућу једног старца, ноји је лежао у постељи одавно, узет
у десну руну и ногу, изузевши ненолино минута 27. марта 1941,
јер се тада десило чудо. Наелентрисан радосном вешћу, старац
се дигао, узео испод узглавља свој у сребро оновани револвер
у малочас немоћну десницу, отишао до прозора, отворио га,
испалио све метне, нао на божићње весеље, вратио се постељи,
и опет легао узет.з
332 27. МАРТ 1941.

Међу манифестантима широм Босне и Херцеговине био је,

поред Срба православне вере, и врло знатан део Муслимана,
као и Хрвата каталина. Књижевник Драгослав Драгутиновић, оче­
видац онога што се тога дана збило у Сарајеву над се чуло за
свргавање про-осовинског режима и одбацивање Тројног панта,
записао је ово: "Кад се разданило свет је отпочео да се оку­
пља по трговима, на обалама Миљацне, по пијацама и шетали­
штима, пред црквама џамијама и синагогама, и на свим прила­
зима у варош. Групе су расле брзином планинских бујица. Почеле
су да пристижу и поворке сеоског света у живописним босан­
ским народним ношњама, пешице, колима, коњима, нано је но
могао. Све се сливало и сабијало у усне улице распеваног и
раздраганог Сарајева. Глас народа сливао се у величанствену
хармонију са песмом сунца , брујањем звона и жубором Миљацке.
Васцелу варош прекрио је шаролики фолклор Босне. Песма .
музика, народна ношња, игра, везови, испуњавали су весели
град".4

* * "
Успех преврата од 27. марта 1941. године није био, просто,
резултат одлучног држања официра-завереника који би, - но­
ристећи се старешинском влашћу, - своју вољу наметнули вој­
ницима наученим да наређења слушају без поговора. Да је било
по ауторитету заснованом на чину, нема сумње да би трупе ноје
су вршиле државни удар доживеле слом при првим корацима. На
страни постојећег поретка били су команданти свих седам бео­
градских пукова, сам командант Краљеве гарде са њему прет­
постављеним Првим ађута нтом, начелник Главног ђенералwтаба
који се тога дана указом дао назначити за Главног команданта
Београдског гарнизона . оба Краљевска намесника затечена у
Београду. Додајмо да су ти високи команданти били. сви. и
способни и поштовани официри. Чан је и млади Краљ био довезен
пред коњичке пукове. не би ли се створило уверење да је Нруна
за Тројни пакт, противу превратника. Па ипак су јединице које
нису биле од нас изведене да учествују у државном удару, те
стога биле од неких сматране нао верне и одане режиму, - над
год се од њих затражило да иступе против нас. или отназивале
послушност, или прелазиле нама.

Множина таквих појава у току 27. марта, као и извесни зна­

ци ранијих дана, доказ су да је посреди било нешто што је бес·
крајно превазилазило оивир једне завере, ма нано добро сковане
МИЛИОНИТА НАРОДНА МИШИЦА 333

и ма нолино разгранате. Нано би се иначе могло догодити, у

једној средини неопрезно говорљивој и пресићеној уходама сване
врсте, да војна обавештајна служба није ништа поуздано сазнала
о ономе што се иза брда ваљало? Или пан, ано је нојим путем
штогод и нањушила, није ништа предузела? Нано да ниједан од
у заверу упућених (или само позваних) официра није одао ноло­
вође и њихове намере, и поред свих награда нојима би за то био
засут? Нано то да онај номандант батаљона ноји је пред сами
почетан преврата сазнао шта ће бити, а био несагласан с нама,
није нашао за упутно да обавести Номанду Београда? Пуно слич­
них питања могло би се поставити. Поред тога, у извођењу на­
шег плана било је стварних недостатана. Не један пролом зинуо
је на нашој брижљиво исплетеној мрежи због уплашености и
одустанна у последњем часу три виша официра у Краљевој гарди.
Многе су незгоде проистенле за нас отуда. Последице су могле
бити tюбне , да је посреди било плетење једне нотерије. Међутим,
27. марта, све је то у нрајњој линији остало неважно. Пуцањ
један није одјекнуо, нап нрви није нанула у Београду, ниједан
војнин није се онренуо против трупа ноје су вршиле преврат. А
то су, међутим, и хтели, и од њих захтевали, браниоци "законитог
стања". Нано је све то било могућно у једној војсци познатој са
своје дисциплине.

Главни чинилац нашег успеха, то се не може довољно јано

подвући, било је опште расположење српског народа и војсне.
Несумњиво. постојала је завера. Прво организатори, наји су
израдили план и приступили повезивању сумишљенина; затим
људи упућени у ствар, нено пре нено после , и спремни да у ње­
ном извршењу учествују. Било би смешно потцењивати значај
завере, или је чан уопште порицати, да би се на тај начин јаче
истанла вредност опште народне воље. Зар би се један тано сло­
жен и тежан подухват, нао што је освајање власти у модерној
држави. дао замислити без стрпљиво и истиха припремљене ор­
ганизације? Само незлобиви духови могу веровати да се дело
обарања једног до зуба наоружаног и безобзирног режима може
да изврши простим неслагањем већине народа , или пан огорче­
њем надахнутим урлањима. Над би неном срећом било тано, ни­
једна се динтатура не би одржала више од ненолино дана или
недеља. Стварност је на жалост сасвим друнчија, и то објашњава
сразмерну дуговечност тиранија. Ано се хоће да изиђе из стања
платонсног осуђивања и љутите немоћи, нено мора засукати руна-
334 27. МАРТ 1941.

ве и озбиљно се дати на посао да, слиновито речено, од вуне свило­

руних стада изатна чврсто тниво, а од сирова гвожђа иснује
бритни мач . Нено мора, у даном часу, руноводити напорима свију.

Али, с друге стране, да цело Српство није било узаврело до

прснања због напуштања политине неутралности и везивања на­
ше судбине са Хитлеровом, тон догађаја знатно би се разликовао
од онога што се стварно збило . Пре свега, ми сами не бисмо при­
ступили вршењу државног удара. Но и да смо се, по неној чудној
застрањености, нас ненолицина решили да направимо војну за­
веру ради себичних циљева, или из ових или оних разлога уну­
трашње политине, врло је вероватно да бисмо мало нога од офи­
цира и војника придобили за ту пустоловину. Најзад, и ано бисмо
успели да под једним или другим лажним изговором сакупимо
нешто снага, сигурно је да би тај пуч (јер онда би то била права
реч) био сломљен у заметну интервенцијом трупа Београдског гар­
низона, и цела земља преломила би штап над нама. Међутим, 27.
марта нар од је био с нама . Неподељено уверење Срба да др­
жава срља у пропаст и срамоту, значило је за нас много више
него прилог психолошног реда . Осећање да се то мора да спречи.
макар само делимично, приправило је душе за преврат. Све су
енергије чекале спремне да пођу за онима наји буду смели и
умели да поведу . Та колективна узбуна српсног народа била је
и наш почетни подстрек и темељ наше снаге у критичном часу .

Нисмо народно узбуђење створили ми, једном или другом опсе­

нарсном мотљавином . Изазвала га је зла политика Кнеза и његове
Владе . Ми смо се томе узбуђењу само придружили, и одлучно
му дали правац прописан нашом историјом и оним дубоним на­
гоном за самоодржањем ноји народи испољавају на пренретни­
цама, нагоном исправнијим и на дугој стази благодатнијим од
сване рачунице нунавица и шићарџија.
Наш политични пл ан , и његово остваривање упоредо са из­
вођењем чисто војничких мера, устостручио је наше изгледе на
успех.

Већ само збацивање омрзнуте про-осовинске Владе било би

по свој прилици довољно да завереницима обезбеди за почетан
моралну подршну војске и Срба . Међутим, тај ант збацивања
био је спојен , нао што је логично и морало бити , с унидањем ауто­
ритативног система, са враћањем народу раније отетих слобода.
То се одмах изразило састављањем Владе од правих представни-
МИЛИОНИТА НАРОДНА МИШИЦА 335

на Срба, Хрвата и Словенаца. Поврх свега, извршило се прогла­

шавање нраља Петра пунолетним. То је не само одстрањивало
ннеза Павла и мору оно престола, већ се свима чинило јемством
да се отвара нова судија, у којој ће Краљ да нраљује, а народ
да одлучује. Та троструна промена (одбацивање Тројног панта,
повратан демонратсног поретна, краљ Петар стварно на престо­
лу), - жељена из дна српсних душа, али не и оченивана нао
могућна у пуној мери и тано брзо, - обављена је у праснозорје
тога пролећног дана са изненадношћу и, чинило се, лакоћом нао
у нанвој вилинсној причи. Пренапрегнутост 1ниваца од дугих не­
деља неизвесности, па од потиштености последња дватри дана,
била је ванредно велина. Народ се није заваравао о последицама
Тројног панта, и оченивао је најгоре. Један официр наји је 27.
марта оно пет ујутру ишао од Ауто-Команде на Министарству
војске, бележи: "Групице грађана на капијама у бризи су [нас]
запитнивале, при застојима због знана распознавања. да ли Нем­
ци већ долазе" ...s Над се сазнало за промену, суннула је експло­
зија радости и заноса, међу живљем вароши и села нолино и у
војсци. То раздрагано одушевљење Срба, где год их је било, за­
дало је смртни ударац режиму. Образовање народне Владе и Кра­
љево ступање на престо, са изменама ноје је то повлачило у ме­
ђународном положају Југославије, унлонили су сумње где их је
било о правом нарантеру преврата. Све то било је доназ да др­
жавни удар није дело шепртља и властољубаца, већ у најширем
обиму у снладу с општим тежњама народа.
Неизведене труле на Бањици и на Дедињу биле су део на­
рода нао год и ми. и у истој мери колино и ми свесне срамоте и
опасности од Тројног панта. У нама су оне гледале не побуњени­
ке, не славољубиве пустолове или ланомислене ветропире. - већ
само извршиоце националне воље. То је разлог што су се од пр­
вог секунда осетиле потпуно солидарне с нама. Тврђења њима, од
стране врло нрупне војне господе, о томе да смо ми "мангупа­
рија", да смо се "побунили против Нраља", па и само паради­
рање с младим Нраљем пред ноњичним пуновима у Гарди, -
све то није нинога преварило. све су то били пуцњи у ветар. Не­
изведене трупе добро су знале шт а је у питању, и њихова
срца била су с нама. Отуда, над год је Ннежева група nонушала
да те групе дохвати у своје руне и замахне њима као гвозденом
полугом по нама, - оне су јој, неухватиме, измицале нао вода
међ прстима шане ноја би хтела да воду стегне. Ту појаву нне-
336 27. МАРТ 1941 .

жевци нису могли да разумеју до краја. На њу смо. међутим.

ми рачунали; и нисмо се преварили.

Унратно речено . народно расположење само, без смишљене

организације и без убојних оруђа стављених у nонрет, не би са­
владало аждају. Оно се без њих не би претворило у норисну енер­
гију. Али, с друге стране, сасвим поуздано, наше оружје пока­
зало би се недовољним да ту није било оне стихијске замајне
снаге ноју ствара милионита народна мишица.
У модерној држави, тајна трајног успеха лежи у споју тога
дв<Јга . Тај спој дао је ону чаробну палицу ноја је, без нрви и ру­
сваја, порушила нуле насиља и издаје у светло јутро 27. марта.

Напомене:

1. Мајор Д. Крстић, Извештај 1 1еобјављен.

2. Капетан корвете Ђоrђе Митровић, на прослави 27. марта у Виндзору, Он-
тарио, Канада. ("Глас ка11адских Срба" од 6. априла 1950.Ј
З. Адам Прибићевић: "О 27. марту", у " Гласу канадских Срба", 24. март 1949
4. Драгослав Драгутиновић: "Од Сарајева до Офенбурга", Мелбурн, 1972. с. 15.
5. Радивоје Ј. Лучић: "Сећање на 27. март" ("Глас канадских Срба", ЗО. март
1950.)
 Тринаести одељан

ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА

Алел Леополда Емерија Југословенима. - Дубон оД)ен преврата од
27.марта широм света. - Хитлерова одпуна да се Југославија раз--
611је војнички и као држава, а Београд сравни са земљом. У вези с
тим. одnагање немачког напада на Совјетску Русију од 15. маја на
22. јуни. и поразне последице тога за Хитлеров Рајх. - Симови­
ћева Влада није признала Тројни nант. Пуна неутралност у европ­
скоме сукобу. - Напад на Југославију 6. априла 1941. - Југосла­
вија дочекује нрај рата на победничкој страни и остварује своЈе
територијално јединство проширењем на западу: Истра, Ријека, За·
дар, ненолина острва. - Бедем номунистичних диктатура, услед
дејства Совјетског Савеза, од Балтика па скоро до Средоземног
мора.

Нада су Тројноме пакту, то ће рећи савезу двеју Сила Осо­

вине и Јапана, приступиле Словачка, Маџарска, Румунија и Бу­
гарсна, то у свету није изненадило никога. За своје постајање
државом Словачка је имала да захвали искључиво Хитлеру. Ма·
џарсна и Бугарска могле су да једино захваљујући победи Немач·
не дођу у посед крајева на ноје су претендовале на рачун сусед­
них земаља. Румунија, којој је Совјетсни Савез у лето 1940. одузео
Бесарабију и Северну Буковину, могла је да их поврати захваљу­
јући искључиво евентуалној Хитлеровој победи над Совјетима.
Све их је то нагонило у наручје Трећега Рајха. Југославија, пан,
имала је да рачуна с тим, да ће Хитлерова победа значити и крај
Европе канва Је била уобличена мировним уговорима после Пр­
вог светског рата. Њен опстанак био је условљен победом Запад­
них демократија, Француске и Енглесне (са, по свој прилици, Сје­
дињеним Америчким Државама) над завојевачким Силама Тројног
панта. Продужење југословенске неутралности у рату ноји је
избио у Европи септембра 1939, наметало се као неопходност.
Велина Британија и њени доминиони рачунали су на неутралност
Југославије и због следећа два посебна разлога: Југославијом је
управљао, ако не формално а оно стварно, искључиво кнез Павле
Нарађорђевић, кога су водећи кругови Велине Британије сма­
трали својим безусловним пријатељем, "почасним Енглезом"; с
друге стране, Југославија, настала крајем 1918. године сједиње­
њем Нраљевине Србије (Србија и витешка Црна Гора биле су
уједињене) са југословенсним деловима Аустро-Угарсне, била је
сматрана иао скроз надахнута духом и традицијама Србије, чија
338 27. МАРТ 1941.

је војнична слава била постала легендарном тоном Првог свет­

сног рата. Није ли Србија у јулу 1914, иано малена и балнанским
ратовима изнурена држава, одбила један ултиматум Аустро-Угар­
ске којим би се имала да онрњи њена сувереност?
Са свега тога, на Западу се очекивало с поуздањем да се
Југославија неће одазвати Хитлеровом позиву да се прикључи
Тројном панту. (У то време још се није ни слутило да је са југо­
словенске стране, после пада Француске, потенла иницијатива за
зближење са Хитлеровом Нем ачком.1)
Изненађење је било знатно, специјално у Енглесној, нада су
Намесништво и Влада Југославије одлучили ца Југославија при­
ступи Тројноме панту, то јест да на дан 25. марта уђе у Хитлеров
Нови поредан, с обавезом да "признаје и поштује вођство Не­
мачке и Италије у изграђивању новога поретка у Европи ", нао и
у војни савез са трима империјалистичним Силама.
Енглески државник, министар за Индију Леополд Емери, -
који је поткрај Првог светског рата био на Солунс1юм фронту и
тамо упознао и заволео Србе, - осетио је потребу да се једним
апелом преко Радија-Лондон увече 26. марта обрати Југослове­
нима, а посебно Србима. Верујући да би принључење Југославије
Тројноме пакту имало да буде накнадно ратифиновано. тј. одо­
брено од Народног представништва или евентуалним народним
гласањем, он је позвао народ Југославије да тражи да Југословен­
сна влада консултује народ пре него што би Тројни пакт ратифи­
ковала.

"У прошломе рату", рекао је он на српском језику, "ми смо

били савезници, браћа у борби. Зар ћете сада ви прећи у табор
наших непријатеља? Онда сте веровали у праведност наше ствари.
Није ли она још праведнија данас? Веровали сте и у нашу коначну
победу, и били сте у праву Други су били заслепљени почетним
успесима Немачке, па су пожурили да јој се прикључе, нано би
обезбедили себи удео у плену. Ви знате нако су они тешко пла­
тили своју погрешну рачуницу и своју издају. Они чине исту гре­
шну и данас. и за то ће опет да плате тешно. Зашто хоћете ви,
који сте онда поступили мудро, да паднете данас у њихову гре­
шну? Какав ће бити ваш положај над овај рат будемо добили ми?
Јер ми ћемо га добити . Ч ак ни Хитлер не може да надвлада Ен·
глеску и Америку удружене .
"Обраћам се вама , свештеници и студенти, вама наји сте кроз
векове робовања одржали буктињу националног духа живом.
ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА 339

Обраћам се вама не зато што сам стари ратни друг и уверен у

нашу победу, него и из једног вишег разлога. Хоћете ли ви допу­
стити да ваш народ још једном постане народом робова? На
пољу Косову ннез Лазар јс претпоставио царство небеско земаљ­
сноме царству. Србија јо била поражена, али њен дух нинада није
нлонуо. Ано се ви сада будете предали, хоће ли тај дух да оживи?
"Рећи ће вам се кано је већ предоцнан. Ваша Влада је једна
демонратсна Влада. Она не може присвојити право да отпише
част и независност шеснаест милиона душа против њихове воље.

Ано народ буде јасно поназао да он сматра прикључење Панту

са Осовином нао издају части и независности, сванано ће бити
дужност Владе да но11султује народ пре него што би Пант био
ратифинован. Не, још није предоцнан за то. Цела будућност Југо­
слt~вије виси о нон цу" .2
У часу над је Леополд Емери држао тај говор преко Радија­
Лондон, у Београду је већ увелико био готов у свима поједино­
стима план за обарање Намесништва и Владе потписнице Тројног
панта. Преврат је имао да почне неколико сати доцније.

• • •
Глас о преврату извршеном у Београду од стра1tе војсне у
ра~1у зору 27. марта. и прихваћеном с урнебесним одушевљењем
од народних маса, произвео је узбуђење и радост широм света,
особито у Великој Британији. Први помоћнин министра у Форен
офису. сср Аленсандер Кадоган. затекао је извештај о томе над
је тога јутра стигао у своју нанцеларију.з Отишао је да види Чер­
чила у 11.40. Тога дана у подне, на једном састанну своје странке,
Черчил је дао своју, сада већ чувену, оцену о преврату од 27.
марта . Његове речи пронеле су се одмах нао муња нроз све нон­
тиненте. "Имам велину вест за вас и за целу земљу. Рано јутрос,
југословенсна нација нашла је своју душу. У Београду је избила
револуција. Јављено је да су ухапшени министри ноји су колико
јуче отписали част и независност своје земље ... Можемо гајити
наду да ће бити образована једна Југословенска влада достојна
да брани слободу и целонупност своје земље. Танва Влада, v сво­
јим храбрим настојањима, добиће од Британсног Царства, и (не
сумњам) на погодан начин од Сједињених Америчких Држава,
свану могућну помоћ и nодршну. Британсно Царство и његови
савезници биће солидарни са југословенском нацијом, и ми ћемо
наступати и борити се заједнични све док не извојујемо поmуну
340 ~ 1. М/'\1" 1 1:1't I •

победу". А месец дана доцније (27. априла), после војничног

слома Југославије, Черчил ће се у једном говору прено Радија­
Лондон осврнути на њен случај. Пошто је споменуо нано су се
Југословени спонтано побунили противу Владе ноја је 25. марта
Југославију потчинила Трећем Рајху, додао је: "Они су спасли
душу и будућност своје земље; али је већ било nредоцкан да
спасу своју територију. Нису имали времена да мобилишу своје
армије. Свирепи и висоно механизовани Хун оборио их је пре
него што су могли да своје армије изведу на бојно поље " .4 Ђорђе
VI, краљ Велине Британије. упутио је сличну поруну младоме
нраљу Петру, наји је био проглашен пунолетним након свргнућа
Намесништва. А прили ном прве годишњице 27. марта , дана нада
је "Ваш народ спонтано одбацио јарам Сила Осовине", краљ
Ђорђе додаће ове речи: "Двадесет седми март остаће забеле­
жен златним словима у историји Југославије и целе Европе . Ју­
начни дух независности ноји се тога дана испољио, надживео је
тероризам и још увек остаје предметом дивљења цивилизованог
света" .
Амерични Стет департмент дао је 27. марта налог своме по­
сланину у Београду Блис Лену : да посети новог председнина
Владе или новог министра иностраних послова и и~ави у име
Америчне владе, да no мишљењу Сједињених Америчних Држава
" тај догађај представља ствар на нојој треба себи да честитају
свани човек и свана ж ена који љубе слободу ".s Дато му је у исти
мах овлашћење да саопшти: да ће Закон о зајму и најму важити
за Југославију нао и за " све друге нације ноје настоје да одрже
своју самосталност и интегритет и супротставе се агресији". И
председник Рузвелт ч еститао је краљу Петру што је стварно по­
стао владарем и преузео " вођство једног храброг и независног
народа " . Подвукао је и своје добре жеље "за слободу и незави­
сност Југославије". О првој годишњици 27. марта Рузвелт ће се
опет обратити краљу Петру : " Одлучан отпор југословенског на­
рода против Сил§. које иду за тим да му униште слободу и неза­
висност, и храбра реш е ност да настави борбу за слободу, доказ
су вере ноју сви гајимо према идеји за ноју се наши народи
удружени боре".
Вест о ономе што се 27. марта догодило у Београду, простру­
јала је целом земљином куглом. Дивљење је било опште према
једном сразмерно малом народу који је усред поробљене Европе
нашао у себи снаге да свемоћноме, немилосрдноме Хитлеру
ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА 341

ренне "не", насупрот одлуци своје Владе да му се подреди и

ступи нао сателит у његов Нови поредан. Угледни амерични "The
Christian Science Monitor" од 27. марта, у чланку Р. Х. Маркама
"Србија заузима свој став", наже: "Србија се поназује нанва
јесте. Иста она балнансна нација ноја се прва усудила да устане
против турских султана и збаци јарам вишестолетног ропства,
данас опет прва устаје против осовинских динтатора и збацује
са себе јарам једног новог поробљивачног уговора. Један од нај­
храбријих народа на евроnсном нонтиненту био је гурнут на рас­
кршће где је имао да се хитро и судбоносно одлучи: он се опре­
делио за оно у што чврсто верује да је право ... " Доцнији бри­
тански посланик при Југословенсној влади у Лондону, сер Џорџ
Рендел, био је израз општега мишљења над је у својим мемоа­
рима ("Мач и маслинова гранчица") написао ово о Југославији и
Србима: "Југословени су били примљени нао хероји [над је део
Владе после војничног слома Југославије отишао у Лондон]. Пре­
врат од марта 1941, нојим су одбацили предају кнеза Павла Нем­
цима и огласили своју решеност да се одупру завојевачу, снажно
је деловао на машту британсне јавности. Млади краљ Петар ...
постао је символом очајничне борбе Југославије да очува своју
слободу ... Срби су ј.эдан од физични најхрабријих народа на
свету... Државни удар открио је диван борбени дух".6
Негде је речено да је преврат од 27. марта увео Југославију
у историју света. Канадски председник Владе Маиензи Нинг рећи
ће краљу Петру 10. јула 1942. приликом његове посете Отави:
"Пре рата код нас у Канади, Југославија је била јед~ю географско
име. Али је она данас позната сваноме детету нао она земља
која је целоме свету дала пример нако треба бранити своју на­
ционалну слободу... На сву нашу земљу учинило је силан утисак
када је, пркосећи немачком притисну, седамнаестогодишњи Нраљ
преузео престо и са својом Владом одлучио да се одупре непри­
јатељу. Тај догађај је ваљда јединствен у историји човечанства".7

" . "
Преврат од 27. марта био је нешто сасвим неоченивано за
Хитлера и његове доглавнине. "Преврат је дошао изненада , нао
гром из ведра неба. Кад су му донели вест о томе ујутру 27. мар­
та, он је помислио да је посреди шала", рећи ће он 28. априла
1941. Шуленбургу, немачном амбасадору у Моснви. Бележећи то.
Шуленбург наже и нано је Хитлер "додао, да још није јасно чије
342 27. МАРТ 1941.

је масло обарање Југословенсне владе. Енглесне, или Совјетсне

Русије? По његовоме мишљењу, иза тога су стајали Енглези; ме­
ђутим су сви балнансни народи имали утисан да је иза тога Ру­
сија" .8 Ни Геринг није у први мах поверовао у тачност вести о
државном удару. Међутим, рећи ће Геринг на суђењу у Нирн­
бергу 1946. године, "усноро потом потврдило се да је вест из
Југославије тачна; наиме, да је постојао јан утицај руске поли­
тине, нао и обилна финансијска помоћ за тај подухват од стране
Енглеске" . Нешто доцније на томе суђењу, Геринг ће поновити:
"Ми смо знали да је тај пуч потенао пре свега по упутству из
Москве и да је , нако смо с~знали доцније. био у знатној мери
финансиран од Велике Британије ".9
После те прве неверице, дошао је наступ разјарености. Са
својим даром за сликовито изражавање, Черчил ће рећи 9. апри­
ла: да би змијски цар из чијих би чељусти истргнули плен, био у
бољем расположењу но што је то био случај "са Хитлером, Ге­
рингом, Рибентропом и остатном нацистичке ганге над су дожи­
вели то горко разочарење" . 10 То није било само због Хитлерове
повређене личне осетљивости, ма колино да се он због тога нашао
повређеним. Много важнијом била је чињеница што. после 27.
марта, са новим људима чији је циљ био да Југославију начине
стварно неутралном, Трећи Ра1х не би више могао бити сигуран
за безбедност свога десног нрила под свима онолностима над
буде приступио извођењу напада на Совјетсну Русију, напада
наји је већ био утврђен за 15. мај 1941. (Операција Б а р б а р о­
с а, према дирентиви бр. 21 од 18. децембра 1940.) Стога је
Хитлер одмах био решен да, без обзира на изјаве и уверавања
Симовићеве Владе , нареди припреме за смртни ударац Југо­
славији.

Ради тога је сазвао истога дана у Председништву Рајха (од

1 до 2.30 по подне) конференцију којој су поред њега присуство­
вали још и Геринг, Рибентроп, шефови Врховних номанди Ору­
жане силе , Војске и В аздухопловства. У записнику те нонферен­
ције11 стоји између осталога ово: "Фирер излаже ситуацију у
Југославији после преврата. Изјављује да је Југославија несигуран
фактор с погледом на акцију М а р и та , а још више доцније на
подухват Бар 6 ар о с а. Срби и Словенци никада нису били
наклоњени Немцима. Фирер је решен, не ченејући на могућне
изјаве лојалности од стране нове Владе. да предузме све при­
преме да разбије Југославију војнични и нао државу. У погледу
ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА 343

спољне политике неће се постављати нинанва питања ни подно­

сити ултиматуми. Уверавања Југословенске владе, у ноја се убу­
дуће ниуколико не може веровати, биће примљена на знање. На­
пад ће почети чим за то буду спремљени погодна средства и
труле ... Политични је посебно важно да се удар против Југо­
славије изврши са неумољивом жестином и да се војнички пораз
нанесе муњевитом брзином ... Тај план изиснујг да убрзамо изво­
ђење свих припрема и употребимо снаге тано јане, да до војнич­
ког слома дође у најнраhем рону. С тим у вези. почетак Операције
Барбар о с а мораће да се одложи за четири недеље" ...
Исте вечери је Хитлер потписао директиву бр. 25 за напад
на Југославију.12 Ту је између осталога речено: "1. Војни пуч у
Југославији изменио је политичку ситуацију на Балкану. Чан и ано
би у почетну Југославија дала изјаве лојалности, њу треба сма­
трати нао непријатеља и разбити што је могућно пре. - 2. Моја
је намера да концентричном операцијом са простора Ријена-Грац
с једне стране, и са простора око Софије с друге стране, упаднем
у Југославију општим правцем према Београду и да југословен­
ским оружаним снагама задам смртни ударац. Поред тога намера
ми Је да најјужнији део Југославије отцепим од остале терито­
рије нао базу за продужење немачно-италијанске офанзиве nро­
тив Грчке. - за. Чим буду прикупљене довољне снаге и време
то дозволи, Ваздухопловство 1ie беспренидним даноноћним напа­
дима разорити земљишна постројења југословенског ваздухо­
пловства и Београд... "
Пада у очи Хитлерово инсистирање на потреби да се све
операције у Југославији изведу "у најнраћем рону", "муњевитом
брзином'', да се "убрза извођење свих припрема" ... Тој журби
могу бити разлог две Хитлерове тежње: (1) да се Југославији не
да времена да мобилише и концентрише своје снаге, већ да се
те снаге ухвате и разбију у тону мобилизације и тано онемогући
организован отпор било где у Југославији; (2) да се Операција
25 заврши што пре, нано се не би још више продужило одлагање
за наnад на Совјетсну Русију
Немачне снаге за напад на Југославију морале су се узети
поглавито од снага одређених за нонцентрацију према Совјетсном
Савезу. За напад из Бугарске требало је хитно прегруписати Два­
наесту армију (командант: маршал Вилхелм Лист) и вратити три
онлоnне дивизије ноје су по Хитлеровом наређењу - после тајне
посете ннеза Павла Хитлеру на дан 18. марта - биле послате из
344 27. МАРТ 1941.

Бугарске преко Румуније за Нранов,1з у вези са Операцијом Бар­

бар о с а. За напад из Аустрије образована је потпуно нова,
Друга армија (командант: армијски ђенерал Максимилијан фон
Вајне) , - од јединица ноје су биле у тону концентрације на Со­
вјетском Савезу или пан спремне да буду упућене на Источни
фронт. Тано су доведене (возовима до Беча , Граца, Салцбурга,
а одатле пешке до граница Југославије): 4 дивизије из Францу·
сне - 8. оклопна ,
16. моторизована, 1. планинсна , 79. пешадијска;
из Чехословачне: 101 . лана пешадијска; са Источног фронта: 14.
оклопна дивизија; из Немачке : штаб Друге армиј е из Минхена и
три пешадијске дивизије.14 Укупне снаге Друге армије имале су:
2 1/ 2 оклопне, 21/ 2 моторизоване, 1 планинску и С пешадијских ди­
визија. - За напад н а Југославију употребљене су из Друге и
Дванаесте армије: 61/ 2 оклопних, 4 моторизоване , 2 планинсне и
12 пешадијских дивизија, са 450 бомбардера (од 600 колино их
је тада Немачка имала на Балкану).
Дивизијама употребљеним у операцијама против Југославије
и Грчке , нарочито оклопним и моторизованим, имало је да буде
потребно да проведу по три до четири недеље на генералној
оправци пре но што би могле ступити у дејство на Источном
фронту. Стога је врховни командант Бојене маршал Браухич издао
7. априла наредбу којом је "објаснио да је Операција 25 довела
до промена у припремама за поход на Русију, одлажући га за
четири до шест недеља . Нови почетни датум за то биће 22. јуни."15
Хитлер и његови војни саветници сагласили су се са тим. На
томе је коначно остало.
Одлагање почетна Операције Барбар о с а од 15. маја за
22. јуни имало је, нано ће се показати, судбоносне последице за
Немачку. Уместо да стигну пред саму Москву октобра месеца и
заузму је на јуриш без обзира на жртве, нано је Хитлер смерао
над је одредио 15. мај нао почетни дан напада, немачке армије
су се ту нашле тен крајем новембра. То задоцњење дало је Со­
вјетима времена да са Далеког Истона пребаце тоном новембра
15 пешадијсних дивизија, 3 ноњичне дивизије и 8 оклопних бри­
гада , са новим тенновима Т-34, бољим од немачних тенкова . Изу·
зетна зима, каква се није памтила неких сто четрдесет година,
још више је отежала положај немачких трупа пред Моснвом. Та
зима , спојена са јунаштвом и издржљивошћу рускога војника,
довела је немачку војску пред Моснвом на ивицу натастрофе.
На дан 6. децембра , цео руски фронт пред Москвом сручио се
ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА 345

нао лавина на изнурене и премрзле немачне армије. Победа се

Хитлеру измаила над му се чинила надохват руне. Срушио се
његов сан о брзој победи над Русијом и потом у завршници о
јуришу на Енглесну.
Поратни историчари из оба зараћена табора сматрали су за
потребно да подв уну значај преврата од 27. марта с тим у вези.
Ево ненолино примера.
Немачки бригадни ђенерал Милер-Хилебранд, крајем рата
начелник штаба Треће панцирне армије, пишући о немачким при­
премама за операцију против Југославије,16 каже следеће:
"Снаге за напад на Југославију могле су да се узму једино
од снага одређених за концентрацију према Русији (с. 26) ...
Било је очигледно да рат против Русије мора да се одложи за
више недеља (с. 27). С обзиром на расположиве немачке снаге,
било је искључено везати за Југославију снаге за дуже време и
истовремено вршити Операцију Б а р б а р о с а; било је импе­
ративно уништити Југославију што је могућно пре (с. 42) ... Два
корпусна штаба и шест дивизија пребачени су из концентрације
за Б а р ба р о с у на просторе за рат против Југославије. Сем
тога, Још три дивизије из резерве Врховне команде биле су по­
слате против Југославије (с. 75) ... Неоченивани рат против Југо­
славије успорио је нонцентрацију за Б а р ба р о с у око шест
недеља, од 15. маја до 22. јуна" (с. 83).
Вицеадмирал Курт Асман, бивши шеф Историјсног одељења
Поморсног главног ђенералштаба и професор стратегије у немач­
ној Поморсној академији, објавио је једну студију под насловом
"Битна за Москву, ратна пренретница".17 Између осталога, ту
је речено:
"Све дугорочне припреме за Барбар о с у имале су да се
заврше до половине маја 1941. То време за почетан Операције
остало је непромењено тоном зиме 1940.-41. кад је планирана
немачна балнансна операција, Мар ит а ... Почетни датум Бар­
б ар о се није одложен над се, по Хитлеровом наређењу од 22.
марта услед британсног иснрцавања у Грчкој, Операција Мар и­
та проширила да обухвати целу Грчку, укључујући Пелопонез.
Широко устаљено веровање да је британска интервенција у Грч­
кој довела до одлагања почетног датума за Барбар о с у, не
може да опстане.

"Међутим, тај датум су одложили догађаји у Југославији .

Југословенска влада ноја се прикључила Тројноме панту 25. марта
346 2'/. МАРТ 1941.

била је оборена превратом у Београду два дана доцније. Хитлер

се одмах одлучио да зарати против Југославије. Снаге за рат на
Балнану морале су сад да буду знатно појачане, и ради тога је
узето девет дивизија одређених за Барбар о с у. На дан 3.
априлс:1, Врховна команда Оружане силе одредила је: 'Почетни
датум за Б а р б а ро су биће одложен за најмање ~~етири не­
деље услед операција на Балкану'. До даљег одлагања за отпри­
лике десет дана дошло је кад су немачке војне припреме успо­
рене необично јаким нишама тоном маја ... Не може бити сумње
да је губитак од скоро шест недеља драгоценог летњег времена
имао одлучан и злокобан утицај на исход рата на Истоку ...
(с 309)
" Немачни поход на Истон 1941. године био је отежан од
почетна, јер је почео пет и по недеља доцнан ... Пре него што
се писац овога чланка латио посла да проучи немачни поход на
Русију, њему се чинило да се преонрет у Другом светском рату
догодио 1юнцем 1942. године, над је немачко војно вођство било
тешко погођено трима злокобним догађајима: поразом нод Ел
Аламеина, англо-америчним иснрцавањима у Африци, и Стаљин­
градом. Сада се чини да то гледиште није исправно: до пре­
кретнице је дошло раније - на бојним пољима пред Моснвом"
(326).
Сам Адолф Хитлер био је у сличним идејама још првих дана
јануара 1942, у времену над су се његове армије већ три неде­
ље налазиле у повлачењу од Моснве услед успешне контраофан­
зиве маршала Жунова . Ђенерал Милан Недић као "председник
Српске владе" био је поднео на тај положај оставку немачком
команданту Србије због стрељања у маси грађанства у Нрагу­
јевцу, Краљеву, Шапцу итд. тоном јесени
1941. На то је 4. јануара
1942. добио из Хитлерове Врховне команде на Источном фронту
следећу поруну: "Заверенично држање кругова тадашње Југо­
славије коштало је онда немачку војсну тешких нрвавих жртава,
а уз то драгоцених недеља, које су после недостајале нрајем
1941 . приликом сламања Совјетске Русије. Тешне жртве немачне
војсне ноје су с тим повезане, иду на рачун Србије. Ано ђенерал
Недић себи то предочи. он ће морати да призна да је Немачна
досад према Србији испољила велино стрпљење. Ми, међутим,
нисмо спремни да тражимо од немачних војника нове жртве у
Србији само зато што један део српског народа слуша бољше­
вичне енглесне и јеврејске подбадаче, и дозвољава да се подбу-
ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА 347

њује. Ано се ђенерал Недић сада демонстративно повлачи, стр­

пљењу Владе Рајха доћи ће нрај. Последице тога Србија ће имати
да припише самој себи".10
Три године доцније, 16. ја11уара 1945, Хитлер се био пресе­
лио у Берлин услед победничних навала русне војсне и затворио
ес у једном подземном снлоништу. (Ту ће остати све до ЗО. апри­
ла. нада је учинио себи нрај једним револверсним метком.) Био
је свестан да му је победа ноначно изманла из руну. У разгово­
рима с Мартином Борманом анализирао је узроне ноји су га
довели до пораза. Борма11 је то бележио. Ти записи обухватају
разговоре од 4. до 26. фебруара, са једним додатном од 2. априла
1945. Објављени су под насловом "Тестамент Адолфа Хитлера".
Шта је, по Хитлеру, био узрон што Немачна није добила рат
тоном 1941. године? Хитлер је у том погледу натегоричан: Да је
успео заузети Моснву у зиму 1941, победа би била његова. Мо­
снву није заузео само зато, што је био принуђен да напад на Ру­
сију одложи за пет недеља - од 15. маја, нано је намеравао,
за 22. јуни.
Хитлер је био уверен да до преврата у Београду нс би дошло
да престиж Осовинсних Сила није био пао због италијансних по­
раза ва Балнану и у Либији. Цитирамо Хитлера према Бормано­
вим записима: (1) "17. фебруар. - ... Италијани су, не питајући
нас за мишљење, па чан и не обавестивши нас претходно о томе,
улетели у један бесциљни рат против Грчне. Срамни порази
ноје су претрпели, навели су извесне балнансне државе да на
нас гледају с потцењивањем и презирањем. Ту, и само ту, треба
тражити узроке отпорнијег држања и преокрета Југославије у
про11еће 1941. То нас је приморало да. супротно свим нашим пла­
новима, интервенишемо на Балкану [односно, тачније, против
Југославије, јер је још 1З. децембра 1940. била одређена Опера­
ција Мар ит а за рат против Грчне], а то је пан са своје стране
довело до катастрофалног одлагања нашег напада на Русију. Били
смо приморани да ту упропастимо ненолино својих најбољих ди­
визија ... Да је рат водила до нраја само Немачна, а не Осовина,
ми бисмо били у положају да Русију нападнемо 15. маја ... Били
бисмо у стању да нампању завршимо пре но што 11аступи зима.
Нано би све испало друнчије!" (2) "26. фебруар. - ... Трагедија
Је, по мом мишљењу, у томе што нисам могао напасти [Русију]
пре 15. маја; а да бих успео у своме првом почетном налету,
било је од битне важности да је не нападнем посло тога датума...
348 27. МАРТ 1941.

Италијански порази у Албанији и у Киренаици узбуркали су Бал­

нан. Они су, посредно, нанели ударац и веровању у нашу непобе­
дивост... Једино то било је узроком преокрета у Југославији, и
тај догађај приморао нас је да Балкан [читај: Југославију] уву­
чемо у рат, што сам ја по свану цену желео да избегнем".19
Одговорни прваци на страни ноја је водила рат против Тре­
ћега Рајха били су истога мишљења нао и Хитлер у погледу зна­
чаја београдског преврата за ток операција на Источном фронту.
Винстон Черчил је у својим мемоарима о Другом светском рату
записао ово: "Сада ћемо видети нано се наметнуло петонедељно
одлагање у вези са врховном [војном] операцијом нао резултат
нашега отпора на Балкану, а нарочито југословенске револуције.
Нико не може да одмери тачно нанве је последице то имало пре
него што је зима завладала над развојем немачко-руског сукоба.
Са разлогом се може веровати да је Москва била спасена тиме".20
Приликом отварања Југословенског дома у Лондону на дан
24. септембра 1942, шеф Форен офиса Антони Идн говориће пред
краљем Петром, Југословенском владом и дипломатским пред­
ставницима о доприносу Југославије у рату: о 27. марту 1941 . и
о покрету отпора са ђенералом Михаиловићем на челу. У вези
са превратом с погледом на Хитлеров напад на Русију изјавиће
ово: "Држим да ће ми свани мој суграђанин рећи данас да је
Југославија већ постигла замашне успехе у овом рату. Није наш
задатак да настојимо да будемо историчари и да пишемо исто­
рију овога рата. То ће многим људима задавати много главобоље
доцније. Али се извесни датуми, држим, веh сад издвајају као
намени међаши у развоју овог великог светског сукоба. Један
од тих датума је прошлогодишњи 27. март, дан државног удара
у Југославији. С материјалне стране гледано, добит је очевидна
свима Отпор Југославије, са херојским отпором Грчке - те две
нације заједно свакако су побркале Хитлерове планове у првој
половини прошле године. То је сванано одложило дан подлог
напада на Русију''. ..21
Ђулијан Емери , син Леополда Емерија ноји се 26. марта био
једним говором преко радија обратио Југословенима и позвао
их да се успротиве Тројноме пакту, и сам доцније члан Британ­
ске владе, написао је нњигу где у вези с догађајима у Југославији
1940-41. године наже измеt)у осталога ово : "Преврат од 27. марта
по свој прилици је значио једну прекретницу у рату. Он је при­
силио Хитлера да среди балкански бон Немачке пре напада на
ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА 349

Русију, те је тано одложио поход на Русију за више од шест

недеља. Тих шест недеља вероватно су спасле Моснву и довеле
до преонрета у рату... Преврат од
27. марта остаје нао један од
најплеменитијих подвига у српсној, штавише у европсној исто­
рији. Он је дао Југославији место међу Савезницима и обезбедио
ју је да не буде распарчана на своје саставне делове. Можда
је он чан и спасао Моснву."22
Међу Америнанцима се чује исти звун звона.
Нордел Хал, шеф Стет департмента од почетна па сноро до
нраја Рузвелтове владавине (од јануара 1933 до октобра 1944),
у својим мемоарима наже ово у вези са превратом од 27. марта
и његовим дејством на извођење Операције Б а р б а р о с а :
" Чињеница да се Југославија одупрла [Хитлеру], била је од важ­
ности . Услед тога су на Балкану ангажоване дивизије ноје су
могле да знатно утичу у рату са Русијом два месеца доцније.
Да нисмо били предузели одлучне дипломатсне норане, и да
Британија није послала свој енспедициони корпус у Грчку, Југо­
славија се могла предати без борбе, а нацистичке окупационе
дивизије заплетене на Балкану могле су да буду бачене пресудно
у врхунску битну по децембарсном снегу на капијама Моснве".23
Угледни армијсни ђенерал Алберт Ведемајер даје овај суд:
"Да је Хитлер игнорисао Балнан и сасредио се на Русију, што би
било стратегијски здраво, могућно је да би могао заузети Москву
пре него што је наступила зима. Овано, поход на Балкан одложио
је напад на Русију толиио, да Нацисти нису могли стићи на одре­
ђене циљеве пре него што су снег и хладноћа учинили непокрет­
ним њихове тешко онлопљене нолоне".24
Излагања о преврату од 27. марта и његовом утицају на исход
битне за Москву, - речита у својој Једнообразности, а неопход­
на ради утврђивања историјске истине, - завршавамо исназом
професора Девит Пула. Он Је тоном 1945. године био уnућен, на
челу једне америчке мисије, да принупе низ податаиа и објашње­
ња у вези са немачном спољном политином од Хитлерова доласка
на власт до слома Трећега Рајхе. У времену од августа до новем­
бра 1945. они су разговарали са прено педесе'т првана Хитлерове
Немачне. Међу овима су били Геринг, Рибентроп. фон Папен,
ХЈалмар Шахт; од војсне, маршал Вилхелм Најтел и ђенерал Ал­
фред Јодл . По свом повратну из Немачне, Девит Пул је објавио
опширну студију о нацистичкој спољној политици. У вези са
превратом од 27. марта он је написао ово: "Немци са којима
350 27. МАРТ 1941.

смо разговарали, подвунли су да су догађаји у Југославији пре­

судно допринели немачном поразу. Наредба о спремању офан­
зиве против Русије , ноју је наредбу Хитлер био саопштио Ђене­
ралштабу 18. децембра [1940.], одређивала је 15. мај нао датум
првога напада. Државни удар у Југославији, и потом потреба да
се та земља освоји, одложио је почетан немачког напада на
Истон до 22. јуна. Карл Ритер, ноји је нено време био представ­
ник Министарства иностраних послова у Ђенерал штабу, рекао нам
је нао плод зрелог размишљања: да је то одлагање коштало Нем­

..
це зимске битне пред Моснвом. а рат је ту био изгубљен".25

"
Прикључење Југославије Тројноме панту на дан 25. марта
1941. године означило ј е крај њене неутралности у европскоме
сунобу. Чврсто верујући у победу Хитлера и Мусолинија, Југо­
славија ннеза Павла са Владом Цветновић-Мачен обавезала се
тога дана да "признаје и поштује вођство Немачке и Италије у
изграђивању новога поретна у Европи" и да се са њима "узајамно
помаже свим политичким, енономсним и војничким средствима"
ано би се оне нашле у рату са неном Силом "ноја сад није упле­
тена у европском рату" . (Те године ће Хитлер напасти Совјетску
Русију 22. јуна, а Јапан Сједињене Америчке Државе 7. децем­
бра.)
То је у пранси значило за Југославију ннеза Павла, поред
осталог, и ове две изузетно тешне ствари:

(1) Југославија би била дужна да прими арбитражу Немачке

и Италије ано Бугарска и Маџарска звецкајући сабљом затраже
да им Југославија уступи делове своје територије на ноје оне
претендују (Македонија, БачнаЈ. С обзиром на осећања Фирера
и Дучеа , нема сумње да би арбитражна пресуда испал а на штету
Југославије (као, пре тога , на штету Румуније). - Истаннимо да
су Немачка и Италија биле обећале да ће оне "увен поштовати",
али не и гарантовати, "територијални интегритет Југославије".
Везана прописима Тројног панта , и опкољена са свих страна. Ју­
гославија ннеза Павла не би имала нуд, до да се понори.

(2) Југославија ннеза Павла била би дужна да већ у тону 1941.

године једним делом својих трупа учествује у рату против Совјет­
ске Русије, нао што ће морати то да учине друге потписнице
Трајнога панта , са изузетном Бугарске. (Бугарска је тога била
разрешена из два разлога: јер је својом војском држала посед-
ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА 351

нутим делове Грчне и Југославије, а поред тоrа је имала да врши

према Турсној обезбеђење Хитлеровог десног нрила.) Потреб­
но је подвући да војно учешће земаља ноје су се прикључиле
Тројном пакту, у рату Немачке против Совјетског Савеза, није
било ствар символичне природе. Према службеним подацима,
у лето 1942. године ти сателити Трећег Рајха имали су на фронту
против Совјетског Савеза: Словачна 2 (две) дивизије, Маџарска
13 (тринаест) дивизија, Румунија 27 (двадесет седам) дивизија.26
И Независна Држава Хрватсна послала је на тај фронт део своје
војске и зранопловства; али нам недостају поуздани подаци о
томе. Југославија ннеза Павла била би позвана да пошаље отпри­
лике колино и Румунија с обзиром на њихову блисност у броју
становништва. - Истаннимо да су Силе Осовине својом тајном
нотом о војној помоћи дале "Југословенској влади уверење да
у њих не постоји нам~ра да траже војну помоћ" "с обзиром
на војну с ит у ац иј у". Међутим, "војна ситуација" је сва­
како била и те нано измењена ратом између Трећега Рајха и Со­
вјетске Русије.
У замену за своје приступање Тројноме пакту на дан 25.
марта, Југославија ннеза Павла имала Је да, по свом тражењу,
добије "територијалну везу са Јегејским морем проширењем ње­
ног суверенитета над градом и луном Солун". - Истакнимо да је
Грчка била савезник Југославије према Балнанском панту.
Крај рата с поразом Хитлера и Мусолинија, нако је испало
супротно Ннежевим очекивањима, затекао би Југославију међу
побеђенима, - са свима последицама које би из тога произила­
зиле. Југославија би изгубила не само од Грка отети Солун. Она
би по свој прилици била и знатно смањена, унолино не би (по
речима Ђулијана Емерија) била "распарчана на своје саставне
делове."

У вези са приступањем Југославије Тројноме панту, треба

споменути и једну другу могућност. Да није дошло до преврата
од 27. марта, у Југославији би по свој прилици избила револу­
ција - с погледом на фантастично огорчење српсног народа,
грађанства као и војника и официра, због везивања наше нацио­
налне судбине са поробљивачним Силама Осовине. Један део
војске придружио би се Грцима у њиховој борби за независност;
један део би се одметнуо у шуму; у крајевима где су Срби у
већини, народ би скочио на оружје против режима. Нису биле
352 27. МАРТ 1941 .

тен речи у ветар изјава ђенерала Симовића ујутру 27. марта ко­
манданту Београда и команданту Дунавсне дивизијсне области:
"До овога је морало доћи; иначе би у земљи иснрсла револу­
ција ... " Кнез Павле и његова Влада били би nред тим немоћни .
Хитлер би се у том случају свакако умешао. Он би посео Југо­
славију и - да не би морао у њој везивати своје труnе - он
би је са Мусолинијем распарчао нао што је то учинио кад ју је
војнички покорио априла 1941, са свима оним несрећним после­
дицама за Србе наиве су биле тоном онупације од 1941. до 1945.
године.
• • •
Преврат извршен у Београду 27. марта био је најцелисход­
није решење. Кнез П авле с породицом уклоњен је из земље у
Грчку. Уместо да из Грчне оде у Енглеску, кано је намеравао,27
он је послат у Кенију, па доцније у Јужну Африку, да тамо сачена
нрај рата нао принудни гост Велике Британије. Укинут је режим
дворске диктатуре и концентрационих логора . Образована је
Влада састављена од представника свих већих политичних стра­
нана из целе земље, са ђенералом Симовићем на челу. Дата је
одмах пуна слобода штампи и политичким странкама. То је зна­
чило потпун повратан демократији.
У спољнополитичком погледу, Влада се вратила на линију
неутралности у евроnсноме сукобу. Нови министар иностраних
послова Момчило Нинчић упутиће 3. априла једно цирнуларно
писмо свима југословенским посланствима о томе. Треба га на­
вести у потпуности: "Прво питање ноје се појавило пред Кра­
љевсном владом после промене режима од 27. марта о.г. било је
питање односа са Немачном и Италијом , као и гледање на Тројни
пант. С тим у вези, саопштио сам овдашњем немачном и итали­
јансном посланину, да Краљевска влада остаје верна поштовању
закључених међународних обавеза, па према томе и Протоколу
у Бечу од 25. марта ове год.; да је њена главн а брига одржавање
политине добрих и nријатељсних односа са Немачком и Итали­
јом и да ће настојати најодлучније да не буде умешана у дана·
шњи сукоб. Имајући у виду очување свих југословенсних битних,
државних и народних интереса, Нраљевсна влада ће се нарочито
интересовати за начин примене Бечког протонола. - Нинчић".
Једноставно казано, Симовићева Влада у снладу са духом
преврата усвојила је линију пуне и стварне неутралности, - без
намере да Протокол о приступању Тројноме панту ни изриком
 ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА 353

одбаци, ни изрином потврди. Међутим, реченица ноју смо под­

вунли у горе наведеном тексту. - кано ће Југословенска влада
"настојати најодлучније да не буде умешана у данашњи суноб", -
значила је у основи одбацивање битних обавеза по Тројном панту.
У том погледу избиће номплинације у самој Влади. Пред­
седник Хрватске сељачке странке Владно Мачен, - после више­
дневног онлевања и разговора с потајним немачким изаслани­
цима који су без успеха настојали да га наговоре да прекине
с Београдом обећавајући му Велику Хрватску, - стигао је у Бео­
град ујутро 5. априла да прими дужност потпредседника Владе.
У исти мах је намеравао да тражи: да Југословенска влада призна
Тројни пакт са свима његовим обавезама. У томе ће наићи на
подршку министра грађевина , председника Словенске људсне
странне. Обојица су били чланови и претходне Владе, и обојица
веровали у крајњу победу Немачке. По њима, као да се ништа
није догодило 27. марта, нада је воља српскога народа, - воља
далеко најмногобројнијег народа Југославије, - дошла до изра­
жаја. Доцније, 1951. године, Миха Нрен (из Словенске људске
странке) тврдиће нано је "влада ноја је наступила после 27. марта
у ствари одобрила све спољнополитичне акте пријашње владе а
нарочито и бечки пант јер је после нратног саветовања дошла
до истих закључана у оцени ситуације". То тврђење навело је
Слободана Јовановића, Јована Бањанина и Богољуба Јевтића,
ноји су се налазили у емиграцији а после 27. марта били у Бео­
граду чланови Симовићеве Владе, да објаве један одсечан и
образложен деманти. Тај деманти ставља то питање на право
место. Он гласи дословце овако: "Нетачно је ово тврђење г. др
Нрека. Нраљевсна влада од 27. марта 1941. примила је збацивање
Намесништва, које је дошло нао последица Пакта од 25. марта.
Ни на једној министарсној седници, од 27. марта до 6. априла,
није донесена одлука о одобравању дотадашње спољне политике,
нити о одобравању потписаног Бечког панта и о продужењу поли­
тике раније Владе према Осовини Рим-Берлин. Уистини, по спе­
цијалном позиву Председнина Владе, ђенерала Симовића, била
је 5. априла, од 5 до 10 часова увече. министарска нонференција
у самом кабинету Председника Владе. У очекивању др Мачена
[да дође из Загреба у Београд}, дотле није у нолегијуму расправ­
љано питање о ставу Владе према потписаном Бечком панту и о
даљој политици према Осовини. После опречне дискусије и изјава,
седница Је била пренинута и заказана за сутрадан у 10 часова
354 27. МАРТ 1941 .

пре подне. Рано ујутру 6. априла, немачка авијација је без инанве

објаве напала на Југославију бомбардовањем Београда и отпо­
чела ратне операције" 28
Хитлер је с/!..м преврат од 27. марта. с обарањем Владе
Цветновић-Мачен ноја је привела Југославију Тројноме панту и са
протеривањем кнеза П авла, схватио исправ1ю нао морални ударац
Силама Осовине и њему лично. Отуда од првога часа његова од­
лу1~а да зарати на Југославију. Тано се Југославија и формално
нашла 6. априла у кругу Западних демократија нао њихов саве-
зн ин.
* *
Због преврата од 27. марта и свега онога што се десило за­
тим, Југославија се на завршетку рата нашла на победничкој стра­
ни. Захваљујући томе, она је не само сачувала целокупност своје
територије; она ју је проширила и на оне Југословенима насељене
области ноје су по завршетку Првог светсног рата припале Ита­
лији. Реч је о Истри, Ријеци, Задру и ненолиним острвима у Ја­
дранском мору. Тиме је коначно решено питање југословенске
ириденте према Италији. - Истакнимо да су припојени крајеви
у огромној већини насељени Хрватима и Словенцима. Једна је од
иронија историје да су и после преврата од 27. марта председ·
ници Хрватске сељачке странке и Словенске људске странке
(двеју већинских странака међу Хрватима и Словенцима) захте­
вали на споменутој министарској конференцији од 5. априла: да
Симовићева Влада да изричну изјаву о томе кано признаје при­
кључење Југославије Тројноме панту! То би, упркос духу пре­
врата од 27. марта , значило поновно везивање Југославије за
судбину Осовинских сила. Да је тај захтев усвојен, Југославија
би се на нрају рата затекла међу побеђенима. Ни ђенерал Симовић
ни српсне странке нису могли ни хтели да пристану на то ни по
ноју цену. В. Мачен и Ф. Нуловец са министрима из њихових
странана по свој прилици би сутрадан поднели оставне. Нападом
на Југославију ујутро 6. априла Хитлер је то питање снинуо са
дневног реда.
* " •
На сам дан преврата од 27. марта учињен је крај ауторита­
тивном режиму под којим је живела Југославија пуних дванаест
година. На обнову демократије у њој по престанку рата рачунале
су све политичне странне нао на нешто што се разуме по себи.
Јемство за то лежало је и у понрету отпора који се још за првих
ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАРТА 355

недеља немачне онупације развио у Србији под вођством пунов­

нина Драгољуба-Драже Михаиловића, а убрзо протегао и на друге
нрајеве. Михаиловићев понрет отпора, оно нога се онупио без­
мало цео српски народ. учинио је крупне услуге савезничкој
ствари нарочито тоном критичних година 1941. и 1942. То је про­
нело Михаиловићево име широм света и донело му највиша при­
знања од савезничних војних и цивилних шефова. Јануара 1944,
Михаиловић - тада већ армијски ђенерал, и министар војни
отпре две године - изјавиће на конгресу свога покрета у селу
Ба: "Ми, војска и ја лично, верни смо сада и бићемо верни и убу­
дуће уставном и законском поретку Југославије ... Ми, војсна и
ја лично, сматрамо да јс искључиво право слободног и на демо­
кратским начелима изабраног Народног представништва да устав­
ним путем изврши организацију државе".29

Међутим, по онончању Другог светског рата није дошло до

успостављања демократских режима ни у Југославији нити пан
и у једној од земаља (изузев за нратно време у Чехословачкој)
ноје се протежу Источном Европом и Балканом од Балтичкога
мора на северу па на југ скоро све до Дарданела и Средоземног
мора. Узрон те страхотне чињенице није лежао у вољи свакога
од народа тих земаља. - Естоније, Летоније, Литваније. Пољске,
Чехословачке, Маџарске, Румуније, Бугарске и Југославије. Узрок
је, пре свега и изнад свега, лежао у вољи руководства Совјетског
Савеза да између својих граница и граница европских демокра­
тија створи један бедем држава са номунистичним динтатурама,
бедем са двојаком наменом: да послужи као заштитни појас или
нао полазна тачна на случај сукоба. Споменуте три балтичке
државе биле су напросто анентиране у лето 1940. Паљена је сеп­
тембра 1939. nрво подељена према једном тајном уговору између
Совјетског Савеза и Трећег Рајха, а нрајем Другог светског рата
су је совјетске армије преплавиле rонећи немачку војску на
Берлину. Чехословачка, обновљена 1945. нао демонратсна држава,
биће почетком 1948. стављена под динтатуру Номунистичке пар­
тије. Током лета 1944. совјетске армије окупирале су део Маџар­
ске, Румунију и Бугарску. На дан 22. септембра оне ће упасти,
код Нладова и Зајечара, и у савезничку Југославију, у Србију,
где су ударне бригаде и дивизије Титовог Партизансног nонрета
биле заустављене у својој офанзиви на Београду и Дунаву, и
поред све помоћи Черчиловог изасланика Фицрој Маклена и
Балканског ваздухопловства из Италије. Ђенерал Михаиловић,
356 27. МАРТ 1941.

ноји је успешно бранио Србију од навале Титових партизана. но­

силаца комунистичке диктатуре, распустио је своју војску пред
појавом совјетских армија и са извесним бројем својих одреда
повукао се у планине Источне Босне. Трупе маршала Толбухина
освојиле су Београд 20. октобра после седмодневне борбе с
Немцима. Власт је 27. октобра преузео Јосип Броз Тито, шеф
Комунистичке партије и Партизансног покрета. Тано је настала
комунистичка диктатура ноја већ више од три деценије госпо­
дари над Југославијом, попут осталих комунистичких диктатура
над земљама Источне Европе и Балкана, од Балтика на северу
па на југ скоро све до Дарданела и Средоземног мора.

Кано је све то било могућно; зашто је Михаиловићев покрет

отпора напуштен од Черчила у пролеће 1943, а политична и војна
помоћ Велике Британије пребачена на Тита и његове партизане;
нано је Черчил био изигран од Стаљина с којим се маја 1944. спо­
разумео о подели интересних сфера на Балкану (Румунија и
Бугарска Совјетском Савезу, Грчка и Југославија Великој Брита­
нији); нако је потом 9. октобра 1944. у Кремљу, после упада со­
вјетских армија у Србију, предложио Стаљину нову погодбу, о
процентуалној подели утицаја у државама Источне Европе и Бал­
кана, с тим да у Маџарској и Југославији буде по 50:50%30, па
на крају то није добио ни у Маџарској ни у Југославији, - све
то је једна друга прича, једна трагична историја. Али би то био
предмет за једну посебну нњигу: о развоју међусавезничких
односа тоном Другог светског рата.

Напомене:

1. О томе видети написе Р. Л. Кнежевића: "Наво се то збило..." (" Поруна"

бр. 4-5, октобар 1951} и " Солун!" ("Глас канадсних Срба' ', зо. март 1972).
2. Овај завршни део Емеријева говора преведен је с ен глеског текста об­
јављеног у већ споменутој немачкој Белој нњизи (документ бр. 74, с. 133}.
3. " The Diaries of Sir дlexander Cado~an. 1933-1945", London. Cassel, 1971;
с. 366.
4. "The War Speechcs of t he Rt Hon Winston S. Churchill", London, Cassel.
З vols: 11951; 11-1111952. Ц~пати из свеске 1 с.373 и 392.
ОДЈЕЦИ И ЗНАЧАЈ 27. МАР1А 357
Напомене:
Черчилову фразу "Јуrословенсна неција нашла је своју дУШу" (понављамо:
Черчилову, јер ју је он изговорио и дао Јој бесмрТttост) уствари је сми­
слио сер Аленсвндер На,цоган. До те слике дошло је ована. У петан 21.
марта , после седнице Јуrоспове11ске владе у ноћи 20. марта у вези са
nринључењем Тројноме панту, Надоган Је записао у свом дневнику (с. 365):
"Изгледа да су Југословени продали своје душе Ђаволу. Св и ти
балк;~11сни народи су лук и вода (trash)'', .. - У четертан 27. марта Је
забелеfнио (с. 366): "Добра вест над сам стигао у Форен офис, о држав­
ном удару у Београду. Отишао до председника Владе у 11.40. Он имао да
држи rонор у 12 часова. Дао сам му његову фразу 'Yugoslav nation has
found its soul', коју су посебно истанли вечерtы1 листови".
5. ''This cvcnt coпstitutes а matter for self-congratu!ation for every liberty-
lov ng man and woman". (" Foreiпn Relations of tl1e United States'', 1941,
vol. 11 с. 969.
6. Sir Geor!=Je Rendel : "The Sword and tho O!ivc", London, John Murray, 1957;
с. 210-211
7. "Служtiе11е новине· бр. 9. септембар 1942.
8. " Nazi-Soviet Re!ations, 1939-1941 " , Oepartment of Statc. 1948; с. 331.
9. " The Trial of Gerrnaл War Criminals" , His Majcsty's Statioпerv Office,
Lo пdon, 1947, рагt 9: с. 128, 305.
1О. Черчилови "The War Spe~ches", 1 с. 382.
11. DOGFP, Ser1es D, vol. Xll, с. 372-Б.
12. Нао no~ 11: с. 395-6.
13. W. S. Churchill: "The Graпd A!liance" Boston, 1950; с. 357.
14. Hermann Burkhart MUller-Hil!ebrand: "The German Campa7Qns in the
Balkans (Spring 1941)'', Washington, Department of the Army, 1953; с. 48-9.
15. Нао под 14; с. 150.
16. Н . В. Muller-Hi!lebrand: "The lmprovisation of ап Operation - Germaп
Preparations for Operations Against Yщ~oslavia", Historical Divisioп European
Command. 1949.
17. Kurt Assmanп: "Thc Battle for Moscow, tuming point of the War", у часо­
пису "Forc1 gп AHairs", јануар 1950; с. 309-326.
18. Ова; цитат пренет је иs студије Ивана Аванумовићв "Хитлер према Србима
зв време Другог светсног рата". ("Наша реч" з0 септембар-октобар 1975.)
Он гаЈе узео из нњиrе "The Testamcnt of Ado1f Hitler". уреднин Francois
Genou , London, 1959, са с.72.
19. Видет~1 о овоме опширније у члвнну "Хитлерово сведочанство", "Глас
нанадсних Срба" од 4. мвјо 1961.
20. Нао под 13, с. 364.
21 . "Службене новине" бр. 10, 24. новембар 1942.
22. Ju:ian Amery: uдpproach March" , London, Hutchiпson, 1973; с. 229.
23. Corde!I Hull: "The Memoirs of Cordcll Hull", New York, 1948; с. 933.
24. AIЬert С. Wedemeyer: "Wedemeycr reports", New York, Henri Holt. 1958;
с. 414.
25. DeWitt С. Poolc: "Light on Nazi Foreign Policy", у часопису "ForeiQп
Affairs": онтобар 1946: с. 150.
26. "The Gorman Campaign in Russia - Planning апd Operations (1941-1942)",
Washington, Department of the Army Pamph!et No. 20-261а, 1955; с. 131.
27. Нњиrа као под З, с. 367. Надоrан Је 27. марта 1941. забележио у свом
дневнииу: "Принц Павле тражи да дође овамо! Ми не можемо то да допу­
стимо , али ћемо га отуда извући".
28. Напис "Г. Миха Крен и Тројни пант'', лондонсна "Поруиа" бр. 4-5 з0 онто­
бар 1951 . - На споменутој нонференцији били су следећи чланови Владе:
Председнин ђенерал Симовић, др Владно Мачен, Слободан Јо0ановић. др
Фран Нулове4. Богољуб Јевтић. др Момчило Нинчић. Милош Трифуновић.
Милен Гроп и ђенерал Богољуб Илић.
Тој нонференцији /е Слободан Јовановић посветио посебан одељак, под
11асловом "КонференциЈа од 5. априла", у сво/ОЈ књизи "Записи о пробле­
мима и људима, 1941 -1944". (Лондон, Удружење српсних писаца и умет-
358 27. МАРТ 1941.

нина у иностранству, 1976, с. 84.Ј Он ту даје више податана о самој дисну­

сији, сnецијмно о гледиштима В. Мачена и Д. Симовића. Према његовом
излагању (с. 12), Маче н "је готов био на све уступке Немцим а, па чак
и на пропуст њихових трупа прено наше територије; једино ано би нас
они напали, требало би примити с њима борбу.' С им ов ић је na1{
"говорио да не можемо пустити да Немци уђу у Солун и пресеку везу
између нас и Грна .... Ано нисмо ради да се потпуно потчинимо Осовини,
морамо јој дати отпора донле још 11ма изгледа за неки озбиљнији отпор,
а то је пре уласка Немаца у Солун."
29. "Књига о Дражи" (уредио Радоје Л. Кнежевић). свесне 1-11, Виндзор, Онта­
рио, Нанада, предузеће "Авала", 1956; 11 с. 9.
30. W. S. Churchill: "Тriumph and Tragedy", London. Cassel, 1954; с. 198.
 ПРИЛОЗИ
1. -СРПСКА ЦРНВА И 27. МАРТ 1941.

После првих вести о моrуl1ности да се Југославијо оеtие за Силе Осовине

приступа1ьем Тројноме паиту, српски народ из свих крајева државе почео Је
тражити преко својих епископа да се Српска црква томе супротстави. Патри·
јарх Гаврило био је и сам у тим идејама. Посетио је у два маха Краљевског
намес ю1на Раденна Станновиt~в, 8. и 19. марта. Тражио је да се образује )една
Влада "1tародне слоге и јединства" у нојој би били ~1 прави политични пред·
стовници Срба. На састанну од 19. марта предао је о томе и један Меморан­
дум , претходно усвојен од Светог архијерејсног синода .
Поводом тога, Патријарх Гаврило позван је да у недељу 23. марта буде
Ннежев гост на ручну у Белом д11ору. Кнез Павле му је том приликом истакао
нукшост да Југославија приступи Тројноме панту и затражио за то и поmору
Српске цркве. "Канав Пакт побогу, Ваше Височанство, без договора и одлуке
целог вашег народа?" биле су прве речи Патријархове. По1ом је Патријарх
предложио Кнезу исто што и Намеснику Станковићу. "Све друго што бисте
урадили". упозорио је Кнеза пророчки, "водило би нас у национВ11ну ката­
строфу, или пан у један неродни револт, ноји би нао олуја уништио све оно
што је у супротности са нawиllA традицијама и жељама народним". Саопштио
је Кнезу и да је сазвао Свети арх11јерејс11и сабор за 27. март, ради доношења
закључана у вези са тим питањем.

У четвртак 27. мар 1 а, око 8 часова ујутру, Патријарху се јавио nрено

телефона ђеttерал Душан Симовић . Рекао му је вест о преврату, и о пости­
гнутом успеху, и замолио га је да то преподне одржи преко Родија-Београд
говор народу тим поводом. Патријарх Је одмах саставио тенет говора и про­
читао га санупљеним еnиснопи~о. Они су анламирали Патријарха. Патријарх
је тај свој историјски rовор одржао оно 10 часова прено Радија-Београд. Тај
говор су станице у Београду, Загребу и Љубљани преносиле тоном целога
лана.

(В. о свему овоме раније споменуте "Мемоаре nатријар,ха срnсног Га­

врила", с. 273-291. Тенет Патријархова говора је у "Мемоарима ' на с. 399-400.)

ГОВОР ПАТРИЈАРХА ГАВРИЛА

на РаАију-Беоrрад 27. марта 1941.
Помози вам Бог, браћо и децо светосавсна!
У име свих владина српсних, сакупљених на Светом архи­
јерејском сабору овде у престоници, и у име своје, хитам да вам
се јавим, да вас поздравим и благословим.
Пред нашу нацију у ове дане судба је поново била ставила
питање: номе ће се приволети царству? Јутрос у зору на то пи­
тање дат је одговор: приволет1 смо се царству небесном, тојест
царству Божијем истине и правде, народне слоге и слободе. Тај
360 27. МАРТ 1941 .

вечни идеал, ношен у срцима свих правих Срба и Српниња, чу­

ван и разгореван у светилиштима наших православних храмова
и исписан на нашим народним крсташима барјацима. јутрос је
освануо чис т и светао нао сунце, очишћен и опран од прашине,
навејане на њ, и од сване мрље. Главни носилац тог народног
идеала од јутрос је постао наш млади Краљ Петар 11 Карађор­
ђевић, син Витешког Краља Мученина Александра 1, достојан
потаман славног Вожда Карађорђа, онога Карађорђа наји је први
дигао оборени косовски крсташ-барјак за слободу балканских
народа.

Провиђење нас је управило на прави пут, који је Свети Сава

давно и давно указао Српском народу. Бог Пра вде, који нас је
до сада чувао од пропасти, чуо је глас и молитве наше, и поново
нас је спасао од странпутица и скретања са нашег непроменљи­
вог историјског пута.
Слава и хвала Богу!

Чеда моја, у Духу светоме, понизимо се сви пред Богом и

усправимо се пред људима. Ано је Бог с нама, шта нам могу
људи? Ано је живети, да живимо у светињи и слободи; ано ли је
мрети , да умремо за светињу и слободу, нао и много милиона
православних предана наших.

Побожни и сложни, сви нао један човек, вршићемо своју дуж­

ност, верни своме узвишеном и љубљеном Краљу, испуњени по­
штовањем према властима и војним и грађанским, испуњени
љубављу један према другом, као и према нашој браћи друге вере.
Сви Богу предани и Нраљу одани, загрљени , збратимљени,
потрудимо се да брод нашег државног живота срећно преброди
буре садашњег времена, и пребродићемо их с Божјом помоћи.
Поздравља вас и благосиља ваш молитвенин пред Богом.
ПРИЛОЗИ 361

11. - ГОВОР ЂЕНЕРАЛА ДУШАНА СИМОВИЋА

о преврату 27. марта 1941. године
пред Светим архијерејским сабором 28. марта 1941. године
Председник Владе ђенерал Душан Симовић учинио је поподне 28. марта
1941. г посету патријарху Гаврилу. Потом јс пред Светим архијерејсним сабо­
ром изложио околности под којима је извршен преврат од 27. марта. Његово
излагање. ноје су бележила два стенографа и у присуству шефа Централног
пресбироа др Милорада Радовановића, па тријарх Гаврило унео је у своје
Мемоаре, нао њихов саставни део.
Одатле га преносимо са страна 413-427.
Два узрока за преврат приступање Југославије Тројном панту и недемо­
нратска владавина ноја је то омогућила. - "Није остајала никаква АРУ.Га мо­
гућност него да народ силом узме власт у своје руне", јер преврат 'заиста
није дело само нас војнина ноји смо га извршили, него је то дело целога
нашега народа". - Зачетници и руководна група преврата. - Израда војног
и политичког плана. - Политични представници народа договорно образују
Владу. - Ннез Павле ђенералу Симовићу: "Ви сте били једини који сте ми
истину говорили . ." "То није тачно", одвратио је Симовић. - Изјава ђенерала
Симовића о раду нове Владе: "Влада не може ни у ном случају да води ону
политику унутрншњу и спољашњу ноју је водило до сада Краљевско наме­
сништво"

"Ваша Светости,
"Ваша Преосвештенства господо Еписнолиl
"Дубоко сам данас импресиониран вашим топлим пријемом и значајним
говором Његове Светости Патријарха у част моје посете. Ваша пажња дубоко
ме је дирнула, а нарочито садржина речи Његове Светости које су мени лично
упућене. У њима је изложено све оно у чему је била народна несрећа ноја
нас је довела јуче у зору до тога да војска узме улогу браниоца националне
и државне политике и да нолино-толино пружи могућности да заједнички и
демонратсни поделимо своје одговорности према Нраљу и отаџбини, у тре­
нутку када је досадашња наша спољна и унутрашња политика потпуно нрахм·
рала, створивши неповерење у народу. То важи нарочито за нас Србе, јер
смо ми до са.ца били лишени избора људи ноји би нас могли представљати
у државној пол итици. Нраљевсно намесништво својим рђавим радом. а нарочито
својом издајом од 25. марта, изгубило је свану подршну нод народа. Танво
стање масе више нису могле да поднесу и зато смо ми јуче у зору извршили
оно што је народ ~нелео и осећао. Све ово утолико је значајније, што је Њ.
В. Нраљ Петар узео нраљевску власт у своје руке са искреном жељом да
васпостави демонратсну владавину у југословенској зајещ1ици. ноја је престала
да фуннцио11ише 6лагодареl1и људима који нису имали квалитете да воде
државу и да се побрину за народне интересе. Било је неприродно да ненолино
људи воде државне послове, а нарочито у ово судбоносно време, и то без
инанвог учешћа народа ~1 његове контроле. Нино није знао шта се у држави
ради i1 донле иду наши национални интереси. Досадашњи управљачи били су
монополисали себи право да воде државну политику без учешћа народа. Народ
је желео да сазна шта се догађа у унутрашњој и спољној политици. Он то
није могао дознати, јер је истина била забрањена Тано је била угушена свака
слободна критика добронамерних људи по овим питањима. Чим су грађани
били лишени своје улоге да одлучују слободно, онда је дошло до великог
неповерења у врхове државе и њихове сараднике. То Је узимало све више
и више маха и претило да доведе државу до врх.унца напетости, што се јуче
и догодило. Нино више није био у могућности танво стање да заустави.
362 27. МАРТ 1941.

"Силе Осовине просто су вршљале по Југославији, а да не говоримо о

Петој колони, која је слободно и несметано ширила своју пропаганду у корист
Хитлера и његовога будућег поретка у Европи. Онда н ије чудо што су јуче
ујутро све немачке к1:1нце11арије бипе полупане и нападнуте од масе света,
јер ЈС људима био догорео луч до ноката. Народ ни1е више могао да се обузда.
То је с1.1с11им разумљиво 11 оправдано. Тако исто данашњи догађаји, после
благодарења, нада су масе народа наг~але аутомобил нс~оч11ог посланика фон
Херена, те јс полиција имала велике тешкоће да га одбрани од линчовања.
1lале су тешке речи у његово л.щс, та110 да је могао разумети нано је било
11 ашс расположење према Хитлеру и његовој влади. Резумљиво јс да је овим
наша ситуација још више погоршана. Али шта можемо да радимо? Све оно
што се догодило, нама је н1:1меrнуто без ма наиве кривице са наше стране.

"Нама Србима суђе110 је да се боримо са свима недаћама, нао до сада.

на два фронта, са нашим слабићима и са непријатељима. Но Богу хвала. то је
јуче отпмо. Сада имамо један нацvонал ни фронт, који треба да буде чврст
iн:io челик, ано желимо нашу победу. Ако тога не би било, онда ће наша
пропаст бити убрзана издајством домаћих, што је најопасније н што је ухва­
тило јаког корена, нарочито онде где су немачке и мађарске мањи11е, јер оне
све више сеју раздор и проп;)ганду у корист Сипа Осовине. Затим код хрват­
ских отпаднина, усташа, чији су шефови и понрооитељи Хитлер и Мусолини.
То Је велика опасност, 11ако ми је синоћ подвукао др Шубашиh, бан Хрватсне
бановине. Демократски Хрвап1 имаhе муне са овим усташким, ненационалним
., rуђинс11им плаћеничким радом. Ми морамо на то да обратимо велину пажњу .
"Јуче није нино дигао с11ој прст да брани трулу намесничну владавину.
Пала је само једна жртва, и то својом грешном. То 1е био очигледан доказ
колико је садашњи режим био омрзнут од стране народа. Ннез Павле није
волео људе усправнога става. Он нити је познавао право стање у земљи, нити
се П;)ti интересовао да дозна пуну истину. Зато је доживео јуче да види
СВОЈИМ очима, 11а ушщи, у пролазу аутомобилом од Земуна до Београда, колино
је 011 и његов режим био непопуларан. Уосталом, он Је то знао и зато је
говорио да га српски народ не воли. Мислим да је то апсолутно истинито.
јер нано може српски народ да га вол.1 над за време целе своје владавине
није сишао у народ, да тај народ упозна, да види нано живи, нако се осећа
и кано гледа на државу и њене управљаче.

"Од Јуче, народ може слободно да наже све што му на срцу лежи. затим
може слободно да одлучи о својим н1ивотним проблемима и о државној поли­
тици. Мени је јуче уч~1њена особита част, да сам дошао за председника Кра­
љевске владе потпуно слобод110, вољом народа, прено његових политичних
представника. Ја вас данас овде уверавам, да ја своју личност нисам ни у
ном случају условљавао овим положајем. И не само то, него сам и први
председнин демократске нонцентрационе владе после извршеног пуча, у
11ојој су прв~1 пут Срби. Хрвати и Словенци у једнакој прQпорцији демократски
заступљени. А не нао што је до сада било: да Хрвати и Словенци буду засту­
пље11и народним представн1.щи•ла а у српско име да говоре они који за то
нису имаш1 никаквог оправдања и уместо којих је кнез Павле по своме нахо­
ђењу одлучивао. Од јуче треба да одлучује народ преко својих представника.
Према томе, наш је будући пут - пут демократсни и народног поверења и
општа слога и јединство по свима питањима, што Је од пресудног значаја
зв државу. Кад сам узео први пут да размишљам, пре неноли110 месеци. шта
би требало све да се учини, нано би држава могла добро да функционише.
прво ми је пало пред очи: народно поверење, његови прави представници, и
с110бода да народ сам може да одлучује по свим важним државним питањима.
Из мој~1х разговора са свим еминентним личностима, ја сам то стално
подвлачио.

"Да је слобода била пригушена и да није било српске демократије 1914.

године, зар би срnсни народ могао да изврши своју националну улогу: осло­
бођење и уједињење са осталом браћом? Срби су направили чудо својим
ПРИЛОЗИ 363

победама и јунаштзом сване врсте, пред десетороструним непријатељем,

јачим у свему; апи српски дух је био несаломљив и пред целим свето·.~ наше
имс рад11 тога уздигло нас јс у ред најхрабријих нација. Танав дух био је
најјаче оружје у рату, јер смо били одгојени у слободи и у слободарском
духу. Зато. све славне плејаде ноје су дале своје животе за отаџбину носиле
су ово глш:1но обележје.

"27. март заиста није дело само нас војника који смо га извршили, него
Јс то дело целога 11ашега щ1рода, 11ано то малопре рече Њ. Св. Патријарх.
Народ није више могао да ниди политику нунавич11ука кнеза Павла као
главног кривца. Ми данас дугујемо Њ. Св. нашем Патријарху, достојном
нзслед11ину у свему Св . Саве, и свој господи Еnисноп11мп, ю1 му~ком ставу
и оuилатој помоћи у извршењу ју•1ерашњег акта . који нас је све охрабрио у
нашој одлуци. што је оч>1глсд1t0 било велина помоћ за 1шш 11одухват, који
је силнn на мене ~, све моје сара,цнине утицао. Није чудо што смо ми нашли
блаrонаилоност11 у решењу оое моралне и националне кризе у редови~~а Све­
тосаосно црнве, нао своју прву одбранбену линију која нас је штитила у
позадини. јер је поглавар Српске црнве био будан и прсдон чувар наших
традиц11ја и нгшс часп1, а то јс најглавније за наш успех. Патриј11рх је имао
н11Ј нише nрнво да брани инт6рег.е нашег народа и отаџбине, и дз наже истину,
што 1.111 желимо и тражимо, и да заштити народ. нолино год је 10 мuгуће, од
рl)овс nолитине Нраљевског намесништва. Њ. Св . Патријарх је то часно извр­
шио до нраја, као мало но у нашој историји.

"Ваша Светости, ви сте јуче и данас одржали три веома значајна патри­
он:нн 1С)норв, ноји су по моме скромноме мишљењу од великога значаја и
кој11 могу апсолутно да cтatty 11аnорсдо са нлством кнеза Лазара и његовим
понт111ом на узбуну над јс била у nитању наша национална част. Ви сте јуче
ујутру после извршеног дела 27. марта, први узели tul себе тешку улогу, и
своју ду1н11ост до 11р<1Ја изоршнли , подижући пали нрс твш-Gарјан , који ;е био
заиста оборен под тере1ом 11раш11не , и да тано слиноnито нзжет.:! у че~АУ је
Царство небесно и српски пут, 110110 јс дошло и рад:1 чегв до 27. марта и
побуде ноје су га руноводиле. Такав ваш говор с•1лно је деловао на цео народ
и на све нас ноји смо у вашим речима нгшли лен или боље рећи мелем на
р:Ј11у ноја нас 11ајвишс боли. Ви сте нам рекли: да се исправимо пред људима,
а да се симо пред Богом понизимо и да тано јунацима доли11ујс до умру нао
људи. Ви сте апеловали на слогу и опраштање и љубв~t према држави, у
чему јс особити значај. Ви сте са хришћанском љубављу /\еловали помирљиво
на остале религије у Југослаоији . Тано исто ви сте де11окю1и снажно на
вој11инс 11 официре нада сто јуче 11ocтflllи зн 1 едно са Њ. В . Кrаљем Петром 11
најом иљснијА наща личност. Слике Њ. В. Краља и Ваше Светости ношене су
јуче београдсним ушщама упоредо једна поред друге од народа, и то баш у
часу над Њ. В. Краљ преузима власт у своје оуке 11 отпочиње сооЈу вла.ца­
вину. То је био најбољи израз благодарнос111 наше престонице према Српској
цр11011 •1 вама за ваш допринос за Нраља и отаџбину. У вашим мудрим савс­
тимо, што је у ов~1м чвсовимв најпотребн11је. ви сте аnеловоли на Србе да
извrwе своју дужност према отаџбини путем Царства небеснога 11 нлетве
1111еза Лазара. А ја вас данас уверавам да је то и програм Краљевсне владе
и мене . њеног предr.еднина . Са тога пута ми нећемо ~ншnда снренути.
"В11 сте јутрос у Сабор110/ цр11ои, у пр11суству Њ. В . Краља и Краљевске
владе, у част ступања на престо Њ. В. Краља. после благодарења одржали
једАН топао говор у номе сте подвунли радост целога народа, кано ратара у
пољу TйllO и чобанина у планини. Све сте ви то тано сликовито ренли, да
свана ваша реч осваја. Затим и овај ваш садашњи говор, нојим сте ме
благоизволели поздравити, при11азујуhи историју и развој догађаја који су
довст1 до 27. марта. Слажем се са Вашом Светости, да није био само Пакт
у питању , него и све друго. нано сте ви то лепо ренл~1.

"Ви сте у овом данашњем говору подвукли три истори/сна датума за

нас Србе, наји, нако ви рекосте, произлазе један из другога. Мислим да је
364 27. МАРТ 1941.

то јединствено упоређење, да сте ви тано дали значаја Видовдану. Ви сте

тано историјсни означили и приказали њихову улогу, да не би било могуће,
нити би било потребно, да се овоме ма шта дода. Ви сте ренли: да Је 27.
март истовета н са оним на Пољу Носову 28. јуна 1389. године, и да има исти
значај и смисао нао и онај из 1914. године . То је апсолутно тачно. Ја могу
данас овде да вам нажем искрено, да је поклич кнеза Лазара имао највише
утицаја на моју маленност и на моје сараднике. јер ми Је он био први и
главни правац у извршењу 27. марта. Он ми је био духовна храна још у мла­
дим данима, над сам био ђак у школи, и он ми је увен остао путоназ у животу.
А да не говоримо о војницима и младим официрима ноји су својим патрио­
тизмом заденули за пас многе моје нолеге ђенерале , који су били постали
мекушци и људи који се предају судбини, не водећи рачуна о томе да ли
танав њихов правац доликује једном официру, од ноrа држава оченује свану
заштиту у случају тешких дана.
"Ваша Светости и Ваша Преосвештенства господо Епископи, ја сам
све покушао и учинио што ми је год било могуће нод кнеза Павла, председ­
нина владе Цветковића и министра војсне Петра Пешиhа, нао и нод њихових
главних сарадника. да их одвратим од пута који је ишао правцем издаје
према отаџбини. А нарочито у случају потписивања Панта са Силама Осовине.
Доказивао сам све последице ноје могу да произиђу ано се не промени
правац политике. Напом~1њао сам да је незадовољство официра и војника
свуда велина. Наглашавао сам да под таквим nритисном патриотизма може
да дође до крајњег узбуђења и преврата. Чан сам у лице рекао кнезу Павлу
да се лако може догодити да официри бомбардују Двор. На све моје опомене,
он је остао глув и слеп. Тако исто говорио сам и председнику владе Цветко­
вићу, који ме је уверавао да је он противу Пакта и да Пакт неће бити
потписан. Ја сам га молио да ако кнез Павле прими Пант, он поднесе оставну
и да танвим поступком задужи све нас. У овим судбоносним часовима тре·
бало је цео народ да одлучује. а не само кнез Павле. Тано исто ми смо
•1мали министра војске Петра Пешића, ноји није имао ничме да се супрот­
стави кнезу Павлу. неrо му је увек повлађивао и одобравао. Покушао сам и
њега да обавестим о ситуацији нод народа и нод официра, али је све то било
узалудно. Он је само извршавао оно што је желео кнез Павле, а друго га
ништа није интересовало. У оваквим данима тешке државне кризе кнез
Павле није ништа видео. Говорио сам му да треба да се образује демократсна
влада од људи који би уживали поверење народа. Но. он би увек одговарао
да је досадашња влада "врло добра". Кнез Павле је једно мислио, друго
радио, а треће говорио. Иза леђа свога председника владе спремао је нову
смену на челу са др Нонстантиновићем, личности ноја нема никаквог значаја
с политичког гледишта. Но. он је волео увек да бира такве људе. Његово
цело биће одаје човена без решености и без воље. А над дође танво стање
код једног шефа државе, онда све иде рђаво и нема могућности да се ма
шта добро учини . Чим човек не воли људе од вредности, наји имају најбоље
услове за вођење државних послова, него се ослања на људе бесничмењане,
природно је да се ништа не може добро очекивати.

"Над сам се лично уверио нуда води политина ннеза Павла и Нраљев­
сног намесништва, ја сам покушао разговорима са представницима политич­
ног и јавног живота, да их ангажујем у смислу образовања једне владе у
ноју бисмо сви имали поверења. Прво сам разговарао са Вашом Светости
и апеловао на вас нао на поглавара наше Цркве да утичете на Нраљевсно
намесништво да промени своју политику, а нарочито у погледу Панта. Ја сам
вам изнео био наива је забринутост у народу огромна. Тано исто и у војсци.
Ви сте били мишљења да једино влада ноја би се образовала од људи од
поверења може да спасе државу. Ми смо се у свему сложили . Тражили сте
од мене да делујем помирљиво на стишавању официра. Ја сам то до краја
извршио. Ја вас уверавам данас. да сам све ово добронамерно урадио и
н исам имао никакву жељу да извршим ма нанав пуч , него да спасем отаџ­
бину од расула и пропасти. Но , томе није било лена. Ннез Павле није волео
ПРИЛОЗИ 365
политичке људе из Опозиције, од њих се плашио нао од неког страшног
баука. Зато је све ишло наопако и низбрдо.
"Чим сам добио мишљења од свих значајних личности и констатовао
слична гледишта у односу на проблем спасавања државе, сложили смо се
да ннез Павле и поред свих добронамерних nонушеја остаје глух. Разумљиво
Је да је под та11вим онолностима морало да се мисли на преврат. неко би
се збацило Намесништво ;1 довео но престо Њ. В. Нраљ Петар 11, који би дао
народу да изабере своје полиrичне nредставнине. После дугог консултовања
и разговора, овај је план б110 у наче.~у усвојен у потпуности. Чим је кнез
Павле дао пристанак Хитлеру да ће Југо!'.nавија приступити Тројном панту,
није остајам1 нино1ш11 др1та могућност, нити је било гаранције за нашу држвв·
ну независност, него да народ силом узме власт у своје руне.
"Ја сам прао 11очео целу стDар са три ttовена. Најпре сам се договорио
ctt мојим пuмоћником, ђенералом Бором Мирвовиhем, иначе познап~м патри­
отом, који је горео од узбуђења због ованве политике кнеза Павла , поготову
1щца Је био у t1з1леду потпис Панта с,1 Осовином. Б110 јс сувише енерr11чан
и апсолутно непопустљ11в. Муне сам мучио са њиме да га стишам и ум11р>1м,
да треба да будt: стw1О11;ен и д1:1 fавно не говори о ТО'.4е. Ништа rли то није
r10r.юrлo, т1:1но ды су његове изјаве дошле до предссднина Нраљевсне владе
Цветновића. Овај га јс лично по:звво да га пита да ли је то тачно да tic он
учествоваrи у неном државном удару. Ђенерал Мирковић јс отворено говорио
дн с;рпсни народ 11еће ю11н1д дозволити да се Пакт rютпише. Друга оој11а
т1чност био Јс мајор Живан Кнежевић, мој бивши шеф кабинета нада сам
био начелнин r·11авног ђенералштаба. Над је престала моја фуннција и нада
сам премеште11 у Сарајево, ја сам га штиiио од премештаја у унутро:шњост.
Врло јс б11стар, храбар и интелигентан официр. Уз то јс пожртвован у својим
задацима и истр:~ј:~11 у свано~А пос.1у. Тано да сам у њега ~мао велина пове­
рен.с. С>н јс био једно време у Војној академији нао оф1щир за вас11иrвње.
те је упознао доста младих академаца. са 1юјима се сnријатељио. јер му јс
то 11шло од руне. Умео је да их брзо веже за себе и да задобије њ11хово
поверење. У последње време био је у Краљевој гарди; то је била најважнија
с1вар, јер је тамо имао да повсrкс офиц11ре из ГардtЈ. Позвао сам мајора
Н11е111евића и дао му у задатак да разговара са официрима и да види кано
они гледају на нашу националну и политичку ситуацију у погледу односа према
Сила~.1а Осовине. Ја сам му излож~10 стање ствари и рекао му, да у случају
nотрсбе, ано Нрољевсно намесништво и ннез Павле буду ишли до краја у
својој заслеr.љеносn1 према 11нтсрссима државе и нщюда, ништа друго не
преостаје него да извршимо војни удар. У таквом случају, додао сам, да
бисмо ми в0Јн1щи морэли да извршимо своју обавезу према Краљу. 11ароду
и држави 11 да станемо на пут издајству. Рекао сам му да о томе никоме не
говори. Он је зоиста за кратко време извршио свој зnдатан у два правца:
повезао Је мЈ18ђе официре, а с друге стра11е спремио је нацрт по номе Је
Пуч и3врше11 Јуче у зору 27. марн1. Чим Је његов распоред Пуча био израђен,
ја сам обr~вестио ђенерала Мирковића, те смо га заједНИ'tни прегледали и
одобрили. Ђенерал Мирковић је наставио nоsезивање официра из ваздухо­
пловства, где су углавном били сеи добр11 и чесп1ти патриоте и, што је главно,
нино од њих није био кукавица. Било би дуго да рађам сва њихова имена
овде данас, иако сви ми заједно имамо заједничку з<~слугу у извршењу Пуча,
или боље рећ1t нено мању, а неко већу улогу, али за народ и државу од зна­
чаја. Што Је глао110, сви су они ставили главе у торбу, на110 то народ наже, и
нису се бо али никаквих репресалија .
"Од политичких људи главни сарадник био је професор Радоје Ннежевић,
иtrаче Краљев професор, нога је кнез Павле разрешио те дужности, Јер му
се није допадао његов отвореt1 став у критиковању спољне и унутрашње
југословенске пол.пине. Он је одлично познавао ситуацију оно Двора и стање
у коме се налазило Краљевско намесништво. А затим, знао је околину 1111еза
Павла, ноја га је гурала у пропаст. Кнежевић је иначе прван Демократске
366 27. МАРТ 1941.

стра11нс и истаннути српсни интелектуалац, 1111шегодишњи прсдсоднин Профе­

сорског друштва. Нарочито јс антиван био у раду оно Српсноr нултурноr
нлуба, и о њему ми је СлоЬодвн Јованов11ћ најбоље гооорио. Ја сам преко
Кнежевића имао лрил~1НУ да се повежем са политички-,, људима ~1 интелек­
туалцима с једне стряне; а с друге стране, ја сам исто тано вршио напоредо
нонсултовања са политичним и јавним радницима. Кнежевиh је условно тра­
жио да, ано се већ буде вршио пуч, то 11е буде један пуч где ће доћи војни
упраољачи, него да се власт преда н ароду. Ја сам тај програм професора
Кнежевића потпуно усвојио. Требало је да се поступи пот11уно демонратсни
и да представници Срба, Хрната и Словенаца образују заједничку Владу,
ноја ћс водити послове нако то захтевају витални интереси наше држове.
Овај политички и војни програм Пуча ми смо и потписали заједнички и њега
смо се држали у свему, нво што nидите, у избору образовања нове демо­
нратснс Владе.

"Чим је Пакт 25. марта потпt:сан у Бечу, није се могло н~1шта в11ше да
учини. Страсти су узеле велине раз•.•ере. Патриотска осећања била су порасла
до врхунца. Многи официр~1 из ваздухопловства претил11 су да ће се подић>1
с11 својим авионима у правцу Грч11е, да би сз ставили на расположење грчким
и енглеским трупама. Све Је било доцкан, јер је све било свршено. Одлука
је 11алв и требало је брзо радити. Чим је била таква ситуација, не са·~о нод
официра него и нод целог Српсног народа ноји је веровао да Је овим осра­
моhен, што је уистину и било тачно, мен11 није ништа друго преостflјало него
да дам своју сагласност, ДD у под11е 26. марта издам наређење за извршење
Пуча. Напомињем, кад је 25. марта уговор био потписан, ја сам желео да
мирно делујем на официре; ::~ли је то било немогуће. Морам исто тако одати
признање Срnској црнви и Вашој Светости. јер сте ви сазвали Свети арх~1-
јсрсјсни собор за 27. март у истом циљу, rади П11кта. То нас је окура~н;~ло да
изRршимо свој заµатан, јер смо имали 11 Српсну црнву и пnлитичке људе и
народ уза се. Предвече сс~м сР.рат110 у Команду ваздухоплоr.ство. где с~м
издао последње наређење ')с11сралу Мирковићу Дао сам му везу професора
Радоја Ннежевића, ноји је имао да ме заступа у извођењу Пуча, с тим да ме
л11чно, после извршеног чина. обавест11 да је Пуч успео. Да не би пао у очи
полиц11ји и да не би био сумњив мој изостанак, ја сам дошао кући и. нао
обично, припремао свој рад за сутра. Нисам хтео да дам знан сумње ни
својој породици.

"По горњем плану мајора Живана Кнежевића запоседнути су сви важ­

нији државни објенти у престоници, нао Управа Града, Министарство пошта,
телеграфа и телефона, Министарство војске, Председништво владе и Главни
ђснсралштаб. што је било нарочито од пресудног значаја; а11тим Радио-станица
и сви објекти ноји су били од значаја. Чим Је све ово извршено. мајор Живан
Кнежевић обавестио је ђенерала Мирковића да је Пуч успео. Чим је Пуч
успео, оно 2.30 часова ујутру, дошт1 су у мој стан Радоје Кнежевић са мојим
ађутантом капетаном Ристићем и пратњом. Ннежевиl1 ми јс поднео точне
информащ1је о успеху пуча. Спремио сам се на брзу руну и пошао са њима
заједно у правцу Главног ~енералштеба. У нолима сам водио разговоре са
Радојем Кнежевићем о даљем раду. Он мн је поднео проглас, који је он био
саставио и ноји је требало да потпише Лl'ЧНО Њ. В. Нраљ Петар 11: о преузи­
мању власти у своје руке и одбацивању Краљевског намесю1штва и досада­
шње Краљевске владе. Овој проглас је Радоје Кнежевић саставио и ја сам
га с малим изменама одобрио. Но, није било могуће да ге и Краљ потпише,
пошто је он био заробљеник официра који су били око Двора и два Краљев­
ска намесника, затим министра Двор а Милана Антића, <:1 11арочито начелника
Главног ђенералштаба. Пnнушао сам све у томе правцу, али је то била опа­
сност да се пролије нрв. Но, то није било важно. У 5 часова м~1 смо преко
радија објавили народу саопштење и Нраљев проглас.
"Чим сам стигао у Главни ђенералштаб. мајор Живан Кнежевић поднео
ми је извештај о Пучу. Затим је стигао и ђенерал Мнр11овић. Издао сам
ПРИЛОЗИ 367
одмах наређење да се бивш:~ Нраљевсна в.1ада. односно чланови Краљевсне
вл:~дс са председнином Цветновићам, одмах стражарно доведу у Главни ђене­
ралштаu. У договору са Радојем Ннежев•1ћем, позвали смо политичне пред­
ставнике ради договора и образовања Владе. Прва наша мисао била је: да
у 11ову Владу уђу Хрвап1 и <;ловенци и босансни Муслима11и, пошто су они
били представниц~1 пов~роња вод 11арода. Први разговори дw~и су одnичне
резултnте. Др Шуте] 11 други Хрвати, без и ма нанвог изговора примили су
нашу солуцију, пошто сам им лично објаснио да је Њ. В. Краљ узео власт у
своје руне и да /:!лада и Нсмесништво не постоје више. Замолv.о сам их да
роз1оварају са др Маченом. Ја сам исто тано дире1пно розго11арао са др
Мачеком и сне му објаснио. После дугог објашњавања и његових 11римедби.
он јс у начелу дао nристанан да уђе у Владу нао потпрсдседн11н. Словенци
и Мусли~.шни нису правили ни11а11ве тешкоће.

"Друга ванша ствар: •111м Је Пуч извршен, наредио са".1 телефоном ар­
мијском ђенералу Недсљновиl1у да у Загребу заустави кнеза Павла и да му
соопшти да је војсна извршила 11р0врат и Њ. В. Нраљ узео власт у своје руне
и да га одмах врати у Београд, пошто је фуннција Нраљевсног намесн}1штва
11рествпв. Чим је ннез Павле стигао у Загреб. ушао Је арuијсни ђенерал Не­
дељнос11ћ у воз и саопштио му моје наређење. Кнез Павле држао се нао
нунавица. Био јс нем. Није умео ниједну реч да каже. Затим је сноро плачним
гласом одrояорио: 'Јп требо дu ес видИ'-' са др Мачеком!' Настао је тајац.
По ранијем договору, Ма•1ен је требшю да ~1з111Је на звгрсбоч11у станицу и
дн сн Кнезом заједно насн1ви пут у правцу Словеније. У међувремену дошао
је др Мачек и са Нне:щм почео разтвор. Они су се договорили да оду нод
бnна Хрватске бановине, Шубашића, нано 6~1 сва тројица заузели одређс11
с1нв. Ђенерал Недељновиl1 морао је да пристане нз ову солуцију из оправ­
даш1х разлога, јер није знао накво држање могу да зауз\1у Хрвати и др Мачен.
Зв нреме ових разговора. l)е11ерал Недељковић је ченао њихову одлуну пред
вратима. После р,угог рн:Јrовора, ннез Павле је нао слабић рекао ове речи:
'Господо. ја морам да се вратим у Београд, јер ће ми тамо побити децу!'
Ова његова изјава најбоље ил~·струје личност ннеза Павла, ноЈи Је за жаљење.
Уместо да брине за цео наш народ, нао што су то радили његови прец11,
Нарађорђе и друти, он се огра1шчаоа на своју децу, а за друго га се нv.шта
не 111че. Мислим да је то себичност недостојна једног чла110 династије. Он
•1~1јс нюлео н11н;:~11ву О1Щ>1ју, 11ого се мири са судбино•д и са сво/ом нривицом,
ноја га је довела до овог. Врхунац себичности, он моли ђенерала Недељковића
да утиче 110 мене да му дам дозволу да са његовом 110родицом може да
иде у Грчну. Др Мачен, видећи нунввичлун кнеза Повла. није ништа преду­
зимао, 11ero Је напротив одлучио да пошаље др Шубашића заједно са кнезом
Паw~ом. де са мном разrов.:~ра 11 под11есе 11звешта/ ли 1 1но др Мачеку. Он је
захтевао да се безусловно прими Пент, затим да се одобри Споразум из
1939. године. Ја сам одговорио др Мачеку: да он треба што пре да се врати
у Београд и д11 се сни :~аједно договоримо о нашем зајед1~ич110•.1 ставу, нагла­
шавајући да ми не жел11мо рат.

"Затим су дошли представници полит11чних партија. Ја са"1 их одмах

обаосст110 да је оојсна изврш1tпа свој задатак према Краљу и отаџбини и да
јо Краљ у~~ео власт у свnје руне; затим, да Намесништво ви1:.1е нс постоји.
Замолио сам их да из своје средине изаберу будућег председника Владе.
;i нарочито Министра спољних послова. нао две најважније фуннције у овој
ситуtщи)и. Без дискусије сви су се ~:ложили са мојом маленкошћу. Ја нисам.
1100 што сам већ ренао, 1нелео да се намећем, ма за нзнво '~есто; тано исто
ни моји сарадн1щи ноји r:y у•1еr.тно11али у преврату. Професор Кнсжсв11ћ
ниlе ни понушао да тражи место ~· Влади. иано је по с1.10Јим заr:луrама имао
више пргво него други. Ја свм господи политичар11ма рекао дв сам им захва·
лан нз моме избору и да 1\е моја Влада да буде у свему демонратсна. У
Владу су ушле политичне и националне лич1юсти од стране Срба. нао што су:
Грол, Трифуновић, Богољуб Јевтић, професор Слободан Јовановић, армијски
368 27. МАРТ 1941.

ђенерал Илић итд. За министра спољних послова изабран је Момчило Нин­

чић. Но, ја вас данас овде уверавам да ми војници и моја маленност немамо
нинанву намеру, нити пан желимо. да ми водимо политину, нити да се ме­
шамо у пол итични живот државе. за ноји ми војшщи нисмо ~1адлсжни, нао
што је то често практиковано у нашој прошлости. Наша је само дужност
била и остала, да будемо главни чувари народног и државног јединства наро­
чито у часовима нада политина ~1 политичари нису у могућности да сп роведу
осигурање државних граница. Нино од нас војника нема намеру да узурпира
права. Ми смо то јуче демонратски и поштено доназали. Моја личност је нао
Председника Владе била ради тога. што су се сви сложили да сам ја нао
војнин најпогоднији у овом моменту за то место. Што је главно, ми нисмо
јуче после пуча желели да динтирамu личносщ ноје ће ући у Владу, него
смо оставили nредставющима политичних странана да ош1 слободно и суве­
рено одлуче о избору њиховом. То је била наша дужност према Нраљу и
отаџбини.

"Јуче увече вратио се 11нез Павле из Загреба; он јо од Земуна до Бео­

града дошао нолима . Био је тужан и несрећан нада је видео народно распо­
ложење на ул ици. Јуче цео дан официри су били страховито гневни. Тражили
су од мене да, ано кнез Павле не да одмах оставку, има да се стреља. Ја
сам их стишао. Кад је ннез Павле дошао пред зграду Ђенералштаба, офи­
цири су га сачекали и нису му дозволили ни употребу лифта. Са кишобра­
ном у рунама ушао је код мене и стао на мирно, држећи обема рунама ки­
шобран и наслањајући се на њега. Изгледао је бедно. Као човек после нене
тешне олује у пољу. Није умео да почне разговор. Ја сам му понудио да
седне. Пала ми је у томе моменту мисао да је овакав његов став личио на
став Чемберлена после Минхенсног споразума са Хитлером и Мусолинијем
1938. године, јер је и он носио нишобран у рукама. Зар, молим вас, приличи
да један Кнез, који управља дрн~авом, носи нишобран уместо сабље? Заиста,
то је морални пораз и за њега нао члана династије и за све нас, као и за
државу . Ја сам му изложио унратко ситуацију, што је он примио без отпора,
додајући ове речи: 'Ви сте били једини који сте ми истину говорили и тачно
ме обавештавали о ситуацији у земљи. Ја имам пријатеља у многим дина­
стијама и рођака, па ћу вас помоћи!' Ја сам на то одговорио ннезу Павлу,
да није тачно да сам га само ја о томе обавештавао, него и цео политични
и јавни живот прено својих представника. Шта је све Ваша Светост чинила,
да га одврати од несрећног Панта? Али, он је такав ! Увек снрива праву
истину, а воли људима да каже оно што уствари не мисли. Замолио сам га
да лично позове да дођу и остала два намесника. да потпишу своје оставке ,
пошто нису хтели без његовог присуства. Он је то одмах и учинио и теле­
фоном позвао оба намесника и министра Двора Милана Антића, да дођу
одмах у Ђенералштаб. Кнез Павле ме је замолио да Краљевска влада дозволи
да он са породицом путује у Грчку. Ја сам му дао своју сагласност. Он сада
бенtи од соанс одговор1юсти. Нано човен може м ислити о људима наји су
до јуче управљали земљом, а сада беже од одговорности пред народом?
Затим је узео телефон и позвао принцезу Олгу на договор и саопштио јој
да се спреме она и деца за одлазак у Грчну. При1щеза је бризнула у плач
и одвраћала га, да то не чини, но Ннез јој је одговорио: 'Све је свршено!
Ја сам дао оставку!' У међувремену стигла су два намесн1~ка, нао и бивши
м~1нистар Двора Милан Антић, и потписали своје оставне. Ннез Павле и ње­
гова породица отпутоваш1 су возом у правцу Грчке. Тано је завршило тра­
гични живот Нраљевсно намесништво.

"Тен после примљене оставне Намесништва било је готово са досада­

шњим режимом. Ја сам тен у 21 час отишао у Двор у прву аудијенцију нод
Њ. В. Краља Петра 11. Нраљ ме је примио врло љубазно. Ја сам честитао
Њ. В. Краљу ступање на престо и поднео му извештај о ситуацији. Њ. В. Краљ
интересовао се за изгледе мира; ја сам му изложио да то не зависи од нас ,
већ од Сила Осовине. Ми желимо мир, ано се то може. Нраљ ми је потписао
ПРИЛОЗИ 369
прво уназ о мојој Влади, затим ме замолио за две ствари: да се врати њ&­
гова мајна, Њ. В. Нраљица Марија из Лондона, јер би њено присуство било
њему врло потребно; затим, да се ништа не догоди његовом стрицу инезу
Павлу. Ја сам и једну и другу жељу Краљеву обећао и извршио.

"Јо сам желео да у моју владу уђу сви српски прави представници по­
литичког и јавног живота. С друге стране, желео сам да консултујем људе
из разних политичних праваца. Зато сам молио Његово Преосвештенство др
Николаја да у моје имс разговара са Димитријем Љотићем, квно он гледа
на ситуацију Намесништва и Краљевсне владе. Добио сам одговор преко
Његовог Преосвештенства еписнопа др Николаја, да Је садашња Влада симбол
расула и дв треба да је замене поштени људи. у ноје народ има поверења.
Љотић је сам био у нућном притвору због свога стева према ннезу Павлу
и његовој Влади. Јуче ујутру дошао јс представник Љот111'1ева покрета "Збор' ,
пуковник Масаловић, и у име Организације честитао ступање на престо Њ.
В. Нраља . Он је био пензионисан. а јуче је дошао у војно/ униформи и одмах
Је био реактивиран 11 постављен у Гарду Њ. В. Краља.

"Још остаје да нажем о пријаtсљима Стојадиновићев11м, ноји су јуче

били нод мене: Богољуб Кујунџић, бивши минис1ар, и др Ђуро Котур, пот­
председник Сената Краљеви110 Југославије, ноји су ми на исти начин врло
срдачно честитали ступање Краља нв престо. Врло су задооољ11и 27. мартом
и радосни су ради ннеэа Павла. О1налош1'1ени су ради прогона др Милана
Стојадиновића из Југославије. Одгоuорио сам им: да је то безакоње своје
врсте ноје не може имати нинанвога оправдања. Он је био осуђен од стране
ннеэа Павла са мотивацијом да Је водио nрофашистичну политику са Силама
Осовине. Кош1ко је то тачно, не могу да утврдим, али је јасно да др Стоја­
диновић није потписао Пакт са Осови11ом. што није случај са кнезом Павлом,
који је потписао акт од 25. марта. Мислим да је ннез Павле овим гестом
до11аЭQО нолино је ценио устав и заноне наше државе: јер да их је пошто­
вао, ако постоје кр•1вице Стојадиновићеве, требало га је предати суду. Знам
из Сарајева шта су све са њим радили. То је била заиста једна срамота.
ноју је народ свуда живо критиковао и осуђивао.

"Сада liy вам рећи у погледу ситуације. Наш Министар спољних послова
у договору са Краљевсном владом чини све могуће де увери Силе Осовине
дв ми немамо нинанву намеру, осим мирољубиву. Ми желимо да осигурамо
мир и безбедност и границе наше др1наве. Тано исто не желимо да дамо
повода никаквим nровонациЈама. Али , то је са наше стрвне. А шта Силе Осо­
ви11е мисле, видећемо идућих да11а. Свакако могу да вас уверим, да Је ситу­
ација врло критична и озбиљна. Но, шта можемо да радимо? Краљевска
влада не може ни у ном случају да води ону политику унутрашњу и споља­
шњу ноју је водило до сада Нраљсвско намесништво. Хитлер је љут на нас, а
нарочито због два случаја, ноја сам вам изложио, а но/и се односе на инци­
денте са немачким послаником фон Хереном и на разбијање немачких бироа.

"Ја бих замолио Вашу Светост •1 Ваша Преосвештенства да и даље пот­

поr.•ажете у свему мирољубиве намере Краљевске владе у целом раду. који
Је врло тежак у сваком погледу. Ради свег тога, ја сам био обавезан да унратно
изнесем овај свој први експозе о догађајима ноји су се одиграли у тону
последња два месеца и завршили со јучерашњим 27. мартом. Мислим да је
потребно било да извесем збива1ьо, нано би Њихова Преосвештенства, го­
спода Еписнопи. могли да то пренесу на народ свани у својој епархији, јер
би тако било најлакше да без буке народ прими новости о последњим
догађајима од свештених лица и црнвених велинодосто/никв. Ја поново под­
влачим да је удео Српске црнве у одбрани дРжавних и народних интереса
заиста за свану похвалу. Српска црнва овим свој11м ставом узвисила Је себе
и дала све што је могла дати да помогне своме народу и нама свима, но/и
смо узели на себе да нолимо је могуће спасемо свој народ .
370 27. МАРТ 1941.

"У име Краљевске владе и моје лично, ја вам од срца з<1хваљујем на

вашој пажњи , што сте ме тано достојанствено примиЈ1и и саслушали моје
излагање. Ја вас молим да ми опростите, н арочито Његову Светост, што
ниса м имао времена да припремим још бољи енспозе о свим ов им догађа­
јима. Нисам имао довољно времена да своје мисли ставим на хартију, него
сам их о аано просто изнео, прелазећи са чињенице на чи1ье1-1ицу. Но, сигурно
је да сам унрапю рекао оно што је требало рећи . Кад буду повољне прилике,
ми ћемо дати опширнији е кспозе о свима овим збивањима и приказаћемо
све ствари до у појединостима. Ја рачуна м да ћете нас и даље нао и до
сада помоћи , што ће бити од особитог значаја, јер и најмања помоћ у овој
нашој тешној ситуацији бић е драгоцена ", - завршио је генерал Симовић.

111. - РЕЧ ОМЛАДИНЕ И СРПСНИХ ДРУШТАВА

о 25. и 27. марту 1941.

"ДОЛЕ ИЗДАЈНИЧНА ВЛАДА!"

Проrлас Омладинског фронта за одбрану отаџбине
од 26. марта 1941.

1.
Омладина учлањена у доле потписаним организацијама сма­
тра да данашњи положај нашег народа и државе захтева оку­
пљање свих националних снага наше омладине и уједињавање
њених напора у циљу одбране и очувања нашег највећег добра:
националне слободе и државне независности.
Верни слободарским традицијама и карактеру нашег народа,
сматрамо да је наша борба за националну слободу и државну
независност уперена и против свих оних идеологија и организа­
ција, страних и унутрашњих, ноје су противне нашим вековним
слободарским тежњама.
У ту сврху основан је данас 26. марта 1941. Омладински
фронт за одбрану отаџбине као представнин целонупне родо­
љубиве омладине.

2.
Основан у судбоносном тренутну , после потписивања Тројног
пакта од стране Владе, ОФЗОО сматра за своју дужност да од­
мах јавно испољи своје расположење и покаже целом народу
свој једнодушни , одлучни и непоколебљиви став.
Потписивање Тројног панта представља за нашу државу не
само срамоту, и понижење и издају народних традиција и иде-
ПРИЛОЗИ 371

ала, већ И одступање ОД nронламоване неутраЈiНОСТИ ноје нај­

озбиљније угрожава наш опстанак и националну независност.
Противно једнодушном народном расположењу да данас нао
увек у својој историји на живот и смрт брани своју част и сло­
боду. - Влада, немајући ослонца у народу, дрзнула се да против
његових интереса и расположења њему. који изнад свега цени
част и слободу, удари жиг срамоте на чело.

Потписујући Тројни пакт, Влада се надала да ће народ кло­

нути, борбено расположење ослабити, јуначни и слободарски
дух малаксати.

Познајући добро карактер и душу народа номе припада, и

солидаришући се у потпуности и до нраја с њиме, национална
омладина изјављује:

Да не признаје никакав ант који је данашњи ненародни, про­

тивнародни и противдржавни режим учинио; да народно ра­

сположење и његова несавладива тежња да у сваком тре­

нутну и по свану цену брани своју државу, слободу, није

поколебана, већ да је напротив добила нове снаге и неодо­
љиве подстреке; да је спремна да без устезања подне­
се све жртве ноје захтева одбрана националне независности
и опстанка.

Срамота коју је шана властодржаца хтела да нанесе нашем

народу, пала је на њихове образе и жигосала их за вечита вре­
мена нао Бранновиће.
Доле издајничка Влада!

Тражимо Владу националне слоге и одбране ноја ће спречити

анархију и ујединити све народне снаге у циљу очувања наше
слободе и независности!

Омладина Српсног нултурног клуба

Студентски демонратсни нлуб
Омладина Народне радикалне странке
Омладина Југослове11све националне странне
Омладина Земљорадничне странне
Омладина Социјалистичке странне
Омладина Савеза сокола
Омладина Народне одбране
Омладина "Привредника"
372 27. МАРТ 1941.

Омладина Удружења старих четника

Омладина Нола српских сестара
Београдски одбор средњошколаца
Београдска трговачка омладина
Омладина "Нове Србадије"
Омладина "Речи"

Овај проглас Омлвдинсног фронта за одбрану отаџбине састављен је

увече 26. марта 1941. године на састанну делегата одржаном у просторијама
Ср п сн о r г .п а с а.
Излажење Српсног гл а с а била је забрани.па Влада Цветковић­
Мачек, 13. јуна 1940. С р п с н и гл а с је васнрсао тен на дан обарања те
Владе, - неда се у Југославији поново роди.па слобода.
Ср nсни rл а с је о томе донео ову изјаву:
"Данас, на дан 27. марта 1941, на дан националног препорода, поново се
понреће С р пс н и гл а с • ноји Је била забранила противнародна и против­
државна Влада 13. јуна 1940.
С рп с ни гл а с је вазда био глас Срба. Данас више него инад би1\е веран
израз мишљења и расположења српског народа. који је и овог пута у најте­
жем тренутну показао сву своју свест и величину.
Живео Нраљ!"

(Овај проглас, као и наредни, пренесен је из листа Ср nсн и r л а с. Бео­

град. год. 111, бр. 32, од 27. марта 1941.)
ПРИЛОЗИ 373

"Зд ВЛАДУ НАРОДНОГ ПОВЕРЕЊА"

Проrпас Савета nатриотсних, српских нуnтурних
и привредних орrанизација и установа од 27. марта 1941.
Савет патриотсних, ратничних и витешних организација; Са­
вет српсних нултурних и просветних друштава и установа; Савет
српсних привредних организација и установа. на свом састанну
од 27. марта 1941. године, решили су да упуте свим својим чла­
новима овај

Пpornac

Срећни што је из мучне ситуације, ноја је створена прено

воље и расположења народа. нађен најбољи излаз и што је про­
говорила снага и свест нашега народа, удружени Савети пози­
вају све своје чланове да са свим пожртвовањем и нрајњом
преданошћу ставе све своје снаге на расположење младом
храбром Краљу и Отаџбини.

У овим временима први Је задатак сваког правог родољуба

да врши своју дужност и да помаже Владу народног поверења.
пред нојом стоје велини и тешки задаци. Сви чланови наших
друштава и установа треба да предњаче радом и духовном дис­
циплином и да понажу пријатељу и непријатељу колино су дубоке
и силне позитивне особине над је у питању слобода и независност.
Живео Краљ Петар Други!

Председници: Др Владимир Ћоровић, Др Владимир Белај­

чиh. Др Владимир Ђорђевић.
Главни сенретар, Стеван Станновић.

Представници друштава: Љубомир Мансимовиh, др Никола

Стојановић, Даница Агатоновић, Делфа Иванић , Драгиша Васић,
Ђорђе Лазаревић, Миливој Смиљанић. др Предраг Кашиковић,
Љуба Белимарковић, др Милан Ђ. Милојевић, др Слободан Дра­
шковић, др Младен Јосифовић, Коста Ђ. Поповић. Драгутин Во­
јиновић, Живојин Д. Вујић, Павле Стевановић, прота Стева Ди­
митријевић, Криста Ђорђевић, др Реља Поповић, др Милорад
Драгић, Коста Антић, Георгије Дорочни, Ђорђе Милетић, Милу­
тин Мрваљевић, Светислав Јовановић, Милосав Стекић, Васа
Божидаревић, Прибислав Зарић, др Иван Чок, Илија Коларовић,
др Милан Влајинац.
 27. МАРТ 1941.
374

IV. - ГЛАСОВИ САВЕС'IИ И ИСТИНЕ

о 25. и 27. марту 1941.
НРАЉ ПЕТАР ДРУГИ
Из говора одржаног 17. децембра 1941. у Лондону, пред Defeпce
PuЬlic lntereзt Committee.
Знам да ће вес занимати да чујете једно стварно излагање о Југосла­
вији у тону 1940. и на почетну 1941. године пред велике догађаје, о околно­
стима под нојима се извршила значајна промена овога пролећа, као и о оче­
кивањима Мога народа и Мојим у погледу сутрашњице.
Одмах да учиним једну напомену. Има у свету доста људи снлоних да
све ствари и односе цене мерилима ноја важе у њихово; сопственој земљи.
Они искрено верују да народи свуда живе и делују под истим друштвеним
и политичким условима какви су код њих. Међутим, државе нису свуда уре­
ђене по истом калупу, а народи имају своју посебну друштвену и политичку
нлиму.
Наква је крајем 1940. године била нл им а моје земље?

Режим самовлашћа у земљи

Југославијом влада Намесништво од три члана, а од њих само један врши
искључив утицај на управљање дрtкавом. Народно представништво не функ­
ционише из простог разлога што Скупштина не постоји, а од Сената има само
један октроисан заметак, без икакве могућне улоге. У Влади су стварно, са
овлашћењем народним, заступљени Хрвати и Слове1щи, преко својих највећ!(!Х
странака и најзначајнијих пол итичних људи; Србе из Србије и Црне Горе пред­
ставља само формално ненолино личности без иканвоr политичког угледа. на­
метнутих од непопуларног Намесништва и врбованих по врло чудним мери­
лима. Штампа је t1e само нонтролисана , већ 11 диригована у tiajriyниjQj мер~1:
листови су приморани да доносе нао своје. без инанве 11апомене, уводнике и
коментаре ноје им шаљу Министарства. Јавно мишљење, ноје нема могућно­
сти да се манифестује ни изборима ни писаном речју, потпуно је пригушено.
Буџет земље од шеснаест милиона душа прописује Влпда. а народ воји сноси
све поресне терете чан н и у томе нема право речи ни надзора. Ако би нено
хтео да проучава нано се утиру путеви револуцијама, довољно је да анализира
друштвену и политичку ситуацију Југославије за време Намесничког режима.
Тај начи ~• владања није одговарао осећањима и идејама једнога народа
који је своју државу сам створио и сам је >1зграђивао. То је био први велики
узрок незадовољства.

Са Сипама Осовине
Исто се тано мало водило рачуна о народним осећањима и у вођењу
спољне политике.
Мој Отац ниједнога тренутна није губио из вида где је место нашег
народа у међународној заједници . Био је свестан чињенице да је Југославија
поникла из једно га рата из кога су нао победници изишле. са Србијом , у
првом реду Енглеска, Француска, и Сједињене Америчке Државе, - оне
исте човеч~1е и племените нације из чије ће се победе поново родити слобода
народа угњетених нао што је Мој. Мој Отац је настојао да се успостави што
тешња заједница са балканским државама и државама Средње Европе. Та
спољна политика, започета од Мога Оца и поштована све до његове погибије,
одговарала је националним интересима и народним осећањима.
Намеснички режим начинио је кобну грешку над је, испочетка бојажљиво
и скривено, а после све отвореније, стао напуштати тај правац спољне поли­
тике Југославије. Прво су охладнеле наше везе са Француском; затим је
прећутно олабављена и упропашћена Мала антанта. и Чехословачка у својој
дугој агонији имала је све симпатије народа, али не и потребну подрш11у
наше државе: потом је, сасвим природно, без протеста пуштено да Италија
ПРИЛОЗИ 375
заузимањем Албаније наруши неприносновено начело да Балнан припада само
балиансним н ародима; најзад је, ано не формално а оно стварно, напуштен
и Бапнансни пент. Прво из неоД11учности, а потом 11з страха. тадашњи управ·
љачи Југославије онренули су лсl)а традиционалним nр11јатељствима, и хтели
,да од очиглед11их завојева•1а Балн<1н<1 начине пријатеље. Та спољна политика
нратновидости и страха 1шгон•1л.~ је Намесничн11 режим на све нечасније
уступио пре\\а Силама Осовине, и Југослевија је стала у ред оних држава
но1е су, према једној чувеној речи, храниле крокодила што их је редом јео.
Тв политика била је други велики узрок незадовољства.
Сажето речено, и у по1леду унутрашње и у погледу спољне политике
стајао је понор између Намесничког режима 11 народе.

Морално узнесење нације

Нод је Југославија остала сама. без пријатеља , опноље11а сноро са СЕИХ
с:трана, беспомоћна, - стври вековни непријатељ, чије се лице понатнад ме­
њало ал11 му је душа остајала непромењено иста, отнрио се најзад опет и,
нао онај демон из бајне, од Мога народа затражио душу.
Одговор знате.
Тај одговор увелико је изненадио све•. an11 не •1 оне ретке људе који
познају Мој народ.
Једна од 11арактерисп1но Србо јесте њихова с п о с об н о с ,, т р п ље ња.
Они су у стању да годинамс~ rюд11осе свакојаке мале и велине невоље, са
стоицизмом номе их је научило тешко животно искуство, са вером да ће
на1зад ипак победити добро; - нисмо ми узалуд огранак великог и мистичног
словенског стабла. Тиме се даје умногоме објаснити 0110 привидно мировање
Мога народа и поред свега дубоног неслагања са унутрашњом политиком
режима.
Али, поред те способносп1 трпљења, наш народ располаже и једном
животном д11намиком нао мало кој11 други народ. Кад осете да је угрожена
њихова душа. њихова национална част, Срби проговарају на начин ноЈи не
води рочуна ни о опорту1111тету ни о озб~1љности жртава ноје he пасти. У
четрнаестом вену, Срби ес нису хтещ1 пр~111лонити сил.1 ноја Је долазила тада
са Исто11:. и ропском покорношћу сачувати неку привидну др1кавну незави­
сност: примили су борбу са бес11рај110 надмоћнијим непријатељем, и б•1ли
војнични поражени на KocoRy. Али је од тога мор ал ft ог уздизања
целе једне нације начињен восовсни мит. После тога тешког војничног пораза
r.рnски народ је неколико векова био у турс1tом ропству: ЗЈIИ је непрестано
дизао нроаве устанке против завојевача, све док га није ослободила револу­
ц~ф1 коју је почео Мој чунундед Нарођорђе.
Да , више од четири столсћо 111ивели су Срби без своје националне др­
жаве : али су се за све то време борили и певали о Косову. Тако је створено
11од Срба оно што се наз11ва косовсним духом. Људи ној~1 не воле Србе кажу
покаткад с презрењем да су они једини народ на свету ноји прославља дан
свога пораза. Јест, Србима сину очи од поноса над чују за Косово. Али поми·
њуl1и Косово не славе Срб11 свој строшни оојнични сг.ом . већ своје мор ал но
уз н есе ње, које им је дало снаге да стотинама годива издр1не у једној
тешној 11 неравној борб11. Наше Косово није оно што је Ватерло за Французе
~1ЛИ Марна за Немце. Носовсни дух. - то је супротност духу капитулације ;
то Је она неукротива морална снага ноја 1е спречила малу Србију да прими
нечасне услове аустроуrарсног ултиматума 1914. године; то Је дух ноји и данас
веје по брд11мв и планинама Моје земље и пред којим су 11смоћ11е онлопљене
дивизије и авиони за обрушавање.

Одбрана националне слободе

Доадесет петог марта ове године представници Југословенске владе и
Намесништва потписали су у Бечу пр11стуnање Југославије Тројноме пакту. То
је значило устаљење злог стања у земљи, прилажење Југославије табору не­
пријатеља људске слободе и одриuање од своје нацио11ал11с 11езаоисности.
376 27. МАРТ 1941.

Тој срамотној напитулацији противиле су се све српсне странне беа

разлине; по свима знацима се видело да народ са огорчењем говори и о
самој могућности нене политичне сарадње са Осовином; у војсци се запа­
жало негодовање и номешање . Па ипак, вероват но заведени мишљу на ону
способност трпљења ноју сам поменуо, Влада и Намесништво решили су да
пређу преко свега тога.
Али је народ осетио да његовом трпљењу мора бити крај, јер је сама
његова душа била угрожена. И народ није примио одлуну Вла.це и Намесни­
штва о приступању Југославије Силама Осовине.
У зору 27. марта проговорио је онај бе смртни косовсни дух, који се
нама јавља у свима нашим тешким националним кризама савести. Народ је
отерао Владу ноја му је душу изнела нв тржиш те.

Враћање власти народу

Са нарочитом упорношhу истичем н а род над говорим о томе ис~о­
ријском догађају. Свести државни удар од 27. марта у ред неког пронунци1а·
мента. погрешно је и неправед1 ю. Ко год познаје Мој народ, увиђао је да
он никад нећ е моћи да прими диктат силе која му одузима душу. Знало се
са извесношћу аксиома да ће Влада потписница Тројног пакта бити оборена
преконоћ. Ко ће ту улогу узети на себе, није било јасно; али да ће то неко
урадити , да ће у том тренутку, и врло одлучно, народ кроз некога морати
да проговори. било је сасвим сигурно. Постојала је опасност да незадовољ­
ство букне вулкански, без плана. Програм је био целога народа, а извођење
су узели на себе они који су увек први, поколење једва старије оп. Мене,
млади и средњи кадар југословенске војске. Узвишеfюст побуда тих изврши­
лаца показује се и у томе, што су већ онога дана своју улогу свели на будне
стражаре новога стања, а управљање земљом предали политичким представ­
ницима целога југословенског народа и вишим војним старешинама.
После тога, Немачка је напала нашу земљу изненада , на најосетљивијем
месту, полазећи са бугарсне границе. Свима нама било је од почетна јасно
да ћемо у тој борби са немачким џином ми морати да подлегнемо, и да се
може говорити само о краћем или дужем трајању нашег отпора. При свем
том, Мој се народ није предомишљао при коначном одређивању свога става
у марту ове године. Иако се масе Мојих сународника сванодневно стрељају
и вешају, иако су стотине села и градова претворени у рушевине, иако су
патње безмерне, тај народ се ни данас не каје што св 27. марта определио
за част и слободу. Чан и да је мирно поднео одлуну ноју му је хтео да наметне
Намеснички режим, Мој народ не би сачувао државну независност, нао што
је нису сачувале ни Маџарска, ни Румунија, ни Бугарска. Напротив, тај народ
би данас био нагнан да нао туђ слуга лије своју крв на рускоме фронту и да
се бори против Енглеске и Сједињених Америчких Држава, то јест против
своје браће и пријатеља, против своје сопствене слободе.
(Службене новине бр. 4, 16. јануар 1942.)
СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ
б. председнин Српске аиадемије наука, председнин Југословенсне владе
тоном рата (јануар 1942-јуни 1943)
Из говора на лондонском Радију, Србима у земљи 22. августа 1941.
У данашњем рату тежња српског народа за слободом обелоданила се
можебити јас~1ије него инада. Ми смо могли избећи рат да смо само пристали
да нас Силе Осовине прво заокруже, па да нас онда доведу у потчињеност
према себи. Без сумње нод нас је било појединих политичара који су били
готови на ово жртвовање слободе у интересу мира; али сам народ није на
то пристајао. Он је био уверен да нема те ствари нв свету ради ноје би ва­
љало жртвовати слободу...
У овако великим историјским нризама, нао што је ова садашња. мала
политичка мудровања не вреде. Ту свани народ треба да слуша глас своје
савести, - глас свог историјом изграђеног карактера. Данашњи Срби могу
ПРИЛОЗИ 377
бити сигурни. да се нису огрешили о успомену својих предана и да нису
осрамотили своје српсно име, на.ца су се у овој светској нризи одупрли заво­
јевачким плановима Сила Осовине. Они су урадили исто оно што би у тој
прилици урадили и њихови преци, који се нису усте3ЗЛИ да приме борбу са
Отоманским Царством и Хабсбуршком Монархијом.
Одупирући се Силама Осовине, Срби су се нашли на истој страни на
нојој готово сви остали словенски народи, - наиме: Чеси, Пољаци, Руси...
У овом тренутну, нада се отворила оваква крвава борба између Германства
и Словенства, за свакога мора бити јесно, дв ни за Српство не би било жи­
вота ано би Словенство подлегло у борби с Германством.
Нао год што су се нашли на истој страни са Словенима, тако су се Срби
нашли на истој страни и са Западним Демократијама. Срби су се и до са.ца
у свом политичком развитку руноводили демократским начелима. Истина,
последњих двадесет годи11а. нада су се антидемонратсни режими ширили
по целој Европи нао зараза, они су продрли и у Југославију; али нано су они
мало одговарали духу српснога народа, показало се 27. марта, нада је један
антидемонратсни режим оборен побуном Срба. Али, баш и да српсни народ
није тано наклоњен демократији, он би овога пута морао бити на страни
Запад11их Демократија. Оне обећавају да ће у случају своје победе унети
у међународне односе више правде и слободе; а српски народ, нао и сви
народи ноји нису велики и силни , може само у танвом међународном поретку
налазити јемства за себе.
(Службене новине бр. 2, 6. септембар 1941).
На збору јуrословенсне демонратсне емиграције у Лондону 5.
априла 1953, непосредно после Титове посете Енглесној, говорећи о ме­
ђународном положају Југославије и значају 27. 11.арта, г. С. Јовановић
је, између осталог ренао:

27. март је Један од најзначајнијих датума у нашој историји. Тога дана

наша држава одредила је свој став у једном тано судбоносном историјском
догађају нао што је био Други светски рат. На два дана пре 27. мз.рта Хитлер
нас је био принудио да се за његову страну одлучимо. Над смо се већ морали
пре, а посло за ову или ону страну одлучити, онда је било боље учинити
то no свом слободном избору, него по туђем диктату. То је народ добро
разумео, - и зато је после наметнутог одлучивања од 25. марта дошло сло­
бодно одлучивање од 27. марта.
У Другом светском рату Југославија јо, нао и Србија у Првом светском
рату, стала на страну Западних Демократија. Од нацизма и фашизма нисмо
имали шта очекивати. Фашисти су још пре рата радили на разбијању Југо­
славије. Хитлер је имао свој план о преуређењу Европе: у тај план заје.цю1чка
држава Срба. Хрвата и Словенаца није улазила.
Војни допринос Југославије у Другом рату не треба прецењивати, али
не треба ни потцењивати. Сам тај факт да се Југославија није дала унљу­
чити као савезник у ратни напор Хитлеров, имао је свога дејства. По ми­
шљењу самих немачких војних стручњака, Хитлерове операције против Југо­
славије изазвале су фатално закашњење његовог похода на Совјетску Уни/у.
По признању и америчке и британсне Врховне команде. герила генерала
Михаиловића учинила је велине услуге савезничкој ствари. С војног гледи­
шта, држање Југославије у Другом рату није, дакле, прошло без последица.
27. март без сумње стао је наш народ, а нарочито Србе, великих жртава.
Зато се нениnут заборавила политичка добит ноја се од тог догађаја имала.
Захваљујући 27. марту, свршетан рата затенао нас је не као неутралце или
као Хитлерове сателите, већ нао савезнике nобедилачне стране. За разлику
од онога што се десило нрајем Првога рата, Италија се није заједно с нама
нашла међу победиоцима. него међу побеђенима. Та чињеница била Је од
највеће важности. У Другом рату Италија је изгубила све положаје на нашој
обали Јадрана које је у Првом рату била добила. Од тих положаја, они ноји
378 "2.7. МАРТ 1941.

су етнички били наши, припали су Југославији. Спор изме~у нас и Италије

оно источне обале Јадрана решен је у нашу норист, и Југославија има данас
нв ~1Сточној обали Јадрана господарски по,~ожај. (Порука, бр. 12, 1. мај 1953.)
ЈОВО БАЊАНИН
потпредседн ик Јуrословенске националне странке

Српским избеглиц::~ма, у Брадфорду (Енглеска), 3. септембра 1950.

У нашој емиграцији има llOJBBa ноЈе забрињавају, има заблуда ноје треба
стално сузбијати. Једна је таква заблуда, која се злонамерно шири, да је 27.
март узрок наше катастрофе, до11 је 25. март, тј. потпис Тро)нога панта, могао
да сачува земљу од свих потреса и жртава.
Гора се заблуда не може замислити.
Рат против Југославије почео је стварно 1934, над јс 9. 011тобра злочи­
начка рука укинула живот краља Александра, једног од главних стваралаца
Мале антанте и Балканског споразума. Издајнична служба Анте Павелића
фашизму и нацизму већ је раније извршила многа крвава дела, али злочин­
ством у Марсеју испунила јс свој гл авни задатак у емиграцији Краљ Алек­
сандар био је прва и најтежа жртва у низу усташких nоноља.
ПоСЈ1е тога, злонобна политика Милана Стојадиновића, у пустоловној
лакомислености, разорила Је Малу Антанту и Балкански споразум, нано јасно
сведоче објављен и мемоари rроф<:1 Ћа11а. Судбина Југославије била је већ тада
запечаћена. Одмах је почело систематско, готово јавно организовање Пете
ноло11е. у 110ју су листом улазил и плаћени агенти и заслепљени фанат ици
шонинизма.

Круна свега био је 25. март 1941, тј. потпис Трајнога панта.
Тада је Југославија предата на милост и немилост фашизму и нацизму.
Али то није било све. Политина 25. марта хтела је да Југослаоији утисне на
чело вечни жиг мародерства. спремајући да је наведе да удари нож у леђа
савезничкој Грчкој, која Је нодила очајну борбу с непријатељем и својим
и нашим. - с Мусолинијевим фашизмом .
Беспримерно смелим ударом, у •1асу највеће опасности, кад је Велина
Британија стајала сама у борби, а Совјетска Унија у савезу са Хитлером,
27. март опрао је срамну љагу и спасао част земље .
(Порука, бр. 2-3, март 1951 .)

МИЛОШ СТ. БОБИЋ

члан Извршноr одбора Радикалне странне
Из чланна "Шести април 1941".
Соет је у нашем преврату од 27. марта гледао по.цвиг самоубиства. Ми
смо тога били свесни, али ми нис1V10 могли друкчије. Образ нам не би поднео
да останемо ван борбе против тираније. Тих дана су нам упуhивали одговорни
фактори са Запада крупне речи хвале, охрабрења и обећања. Ми смо били
свес11и да 27 март значи рат .
Ваља нам признати да има енроnсних народа ноји су стицајем пр11ли ка
могли остати ван борбе, а да нису данас ни презрени ни одбачени од других.
Штавише, јучерашњи непријатељи имају изгледа да постану савезни ци наших
Савезника. Италија то већ постаје. Али је нас наше судбина поставила онде
где нам није било друге, сем да преврнемо вером и својим националним
моралом.

Развој рата, и војнички и политички , донео нам је ново разочарање. Наши

Савезници безмало што нас нису п итали поткрај рата и пос11е рата: "Отиуда
с~1. незнана делијо?" Али ми, при свем том и упр11ос С!!ега. морамо истрајати
на свом правом путу.
(Ослобођење бр. 18, 2 април 1949.)
ПРИЛОЗИ 379

ВЕЋЕСЛАВ ВИЛДЕР
председник Извршноr одбора Самосталне демократсне странке

На свечаној анадемији ноју је у споме~1 Дран1е Михаиловића

приредио у Лондону ЈугослоRенсни народни одбор, 20 јула 1952, В. Вил·
дер говорио је о "М~1стерију Д. Михаиловића". Доносимо део о духу
слободе из нога су понинли и догађаји од 27. марта и покрет Драже
Михаиловића.
Српски народ није хтео да само замени турсне дахије српским дахи­
јама. Зато је тих стотинан година (XIX столеће) испуњено, углавном, борбом
са "личним режимима". Отуда суноб~1. устанци, убиства краљева, нао пре у
Енглеској и Француској. У томе се одражава борба двају принципа за власт:
но има право да влада, а но дужност да се покорава. Тим се, на жалост, путем
долази до истинске демократије Овај процес настављен је и у Југославији.
За то нратно време нисмо доспели да створ11мо заједнички ауторитет, спора·
зумно и солидарно, ноји бисмо сви слободно признавали нао закониту над
нама власт. Имали смо само услове да погодимо прави пут. Један и главни
услов је био морал народа, мистериј народне душе. Та је долазила до изра­
жаја често у сукобима, морала да се пробија нроз наслаге силе владајућих.
Дошао је рат (у Европи). На челу државе била је дотад Влада ноја је држала
да може сву одговорност за судбину народа узети на своја слаба леђа Од
страха, она је све учинила да разоружа, демобилише дух народа. да га тано
спреми за напитулацију. 25. март био је само 11осЈ1едњи ант такове политике.
Да је могла доћи до изражаја душа народна у оно доба (1940), да Је Југосла·
вија имала народну Владу над је Мусолинијева Италија онако нунавични ско­
чила да удари нож у леђа наnадну1ој Француској, можда би оно био најзгод·
нији час да се духовно повежу наши источни са западним нрајевима и да
ударе lta Мусолинија. Ризино би био сигурно мањи него што га је изазвала
капитулација 25. марта. Ус1анан од 27. марта био Је закаснела експлозија
народне душе. В.пэда је отерана. оборен је сиtтем неодговорне владавине, али
држава се није могла спасти за оних пет-шест дана.
И тада се, из овог пораза и хаоса, појављује незнани јунан, пуковник
Д. Михаиловић. нао право чедо оног духа ноји је родио 27. март.
(Порука бр. 7, 16. септембар 1952.)
МИЛАН ГАВРИЛОВИЋ
председник српске Земљорадничке странке
У чланку "Југословенска sojc11a ван Отаџбине" М. Гавриловић Је
анализирао стање, духовне струје и улогу емиграције у борби ноја се
води између Демонрапtје и Комунизма. Тврђења и натнад противуреч­
не разлоге присталица политике Трајнога панта дискутује у овим ста­
вовима:

Ано су војне снаге победоносне велине Немачке и мале Југославије

биле у таквом несразмеру да је исход био известан, зашто се ушло у 27.
март? Зашто се једна добра војска изложила сигурном поразу? И с њом
зајед110 11арод оном страдању? Могао би се дати одмах општи одговор~ да
је и Паљена била свесна те исте несразмерности снага, па је примила рат;
нао и мала Финска после ње, над је на њу 11авалио Сш1јетсн~1 Савез: нао и
пре Финсне мала Србија. над је одбила ултиматум Аустро-Угарсне· ~1 исто
тано и Француска и Велина Британија, као и Белгија и Холандија, и мала
Норвешка. нао и мала Грчка. Свима је њима нуђено и све су оне могле ући
у Пакт с Немачком и Италијом: и све су оне ипан nретпостаоиле о'пор, и
страдале. и муњевито биле прегажене. све сем Велине Британије, али је и она
уз тешч!'! жртве била одбачена с европског континента и на Западу и на Југу.
Да ли је но очекивао да Југославија поступи друкчије? Помиње се Шведска
на Северу, Турска на Југу, Шпанија и Португал на нрајњем Југо·Западу и
Швајцарска у срцу Европе, у средини зараћених страна. Али њима нино није
380 27. МАРТ 1941.

био још упутио ултиматум да уђу у Пант, и само што је Немачна пала пре
него што је стиrао на њих ред. а њихов је ред већ ишао.
Ноји је наш случај?
Војничном удару Немачне претходио је дипломатсни удар. Немачни
посланин у Београду, фон Херен, добија наредбу 23. марта да саопшти на­
шој Влади да њена одлуна мора пасти "до поноћи тога истог дана". То је
био само последњи потез у удару ноји је почео захтевом Немачне да Југо­
славија приступи Панту. И под тим дипломатсним ударом Влада је напитули·
рала 25. марта. И исто онано нао што је после војне напитулације Југославије
17. априла 1941. дошао одмах народни отпор под генералом Михаиловићем,
исто је тано нао народни одисај после 25. марта дошао 27. март. Наже се да
св политина не вuди по осећању него по разуму, а разум је захтевао да се
прими капитулација од 25. марта. Али политика ноја не води рачуна о народ­
ном осеhању није политина и не може имати успеха. Друго, над дође до
тога да се ради о животној слободи једног народа, народ се нао и човен, нао
и свано живо биће, брани инстинктивно и очајнични свима средствима ноја
су му у том тренутну при руци. У томе тренутну наш јс народ могоо само
једно да учини: да обори Владу ноја се удружила са његовим непријатељем,
не непознатим, не случајним, и не од јуче . Саучесништво у злочину противу
своје независности народ није могао претворити у своје сопствено. Ко год
је познавао наш народ, нарочито наш српски народ. морао је то очекивати.
И над су све народне странне прихватиле 27. март, српсне су странке само
следовале својим најбољим тради цијама: да се нинако не одвајају од народ­
ног расположења, нарочито не у великим историјским тренуцима животне
опасности.
Али, да ли је тачно да је тај понушај био луд, без разума?
Наже се да приласном Немцима и Италијанима, ступањем у Тројни пант,
наша независност не би дошла у питање, и да бисмо још добили Солун -
на понлон. Нано бисмо добили Солун, показао је нрај рата, наји би нас, без
27. марта а са 25. мартом. одбацио међу побеђене немачке Gателите. а напу­
штању наше земље номунистичној окупацији дао и моралну ПОДЈtоrу, ону
ноју данас 11ема. Али и без тога, nантови ове врсте између малог и великог
суседа увек су на штету малог. Да ли но мон-~е и за тренутан помислити да
је Хитлер притискивао нашу Владу да потпише Тројни пант зато да би зашти­
тио независност Југославије и усто дао јој нао приде Солун, - све без
икакве противуслуге , без њене активне помоћи Немачној у јед11ом велином и
судбоносном рату? Само да би је задржао у неутралности? Па он је ту неу­
тралност имао и без прилаtнења Панту. Да би имао њену енономсну помоћ?
Па он нас је исцрпљивао енономсни под најбољим условима за себе. Да нас
спречи да, сло5одни, у тренутну његовог пада и ми не скочимо? У тренутну
пада њему је било свеједно ноли1ю ће се њих јавити у стецишну масу; а у
томе тренутну, марта 1941 , Хитлер је био уверен у своју победу и није ни
помишљао на пад; а у ту су победу веровали и сви његови и стварни и ду­
ховни сателити који су улазили и потт1сивали његов Пант.
Њему је била потребна наша антивна помоh; и, једном у Панту, 01-ia би
морала доћи. и не само због Грчне; и сва борба наше Владе да остане ван
сукоба, а већ у Панту, била би узалудна. Јутославија би била увучена у суноб
на страни Немачне, на страни оног ноји сигурно губи; а наш је народ осећао
да на нрају крајева Немачна мора бити тучена. и тај је 1-1арод био у праву и по
срцу и по разуму. Данас наш народ, нарочито наш српсни народ, не би имао
онај морални наnитал ноји је стенао и за своја каснија поколења и пред сво­
јим савезницима. За своја поколења, јер се не живи од напитулација пред
насил11иком. него од борбе противу насилника. Према савезницима, од чије
узбуњене савести ми данас оченујемо исплату дуга, положај би 1-1ам био
сигурно двоструно тежи да смо јуче били устали противу њих.
Каже се тано исто да би Југославија у Тројном панту остала бар нерас­
nарчана. а отпором учинила Је да Је непријатељ распарча. Ал11 Хитлер је
распарчао Чехословачку, нао версајску творевину, иако је она напитулирала.
ПРИЛОЗИ 381

Румунија је, због отете јој Бесарабије, пришла и војнички уз Немачну, па

ју је Хитлер једног лепог дана позвао да потпише и карту нојом је распар­
чава и даје Трансилванију Маџарској. нао што је дао и Јужну Добруџу Бу­
rарсној, Јер је и та Румунија била версајсна творевина; а смисао и успех
његовог успона у немачком народу била је борба против Версаја и свих
његових твореаиflа. Павелић му је пришао нао најпонизнији слуга, па је ипак
Италија добила што је хтела. Маџарска и Бугарска у Панту биле су много
ближе Хитлеру и без Панта, јер су, нао и Хитлер. тежиле ревизији Версаја; и
Југославија, за Хитлера версајсна творевина нао и Румунија, не би могла
избећи судбину Румуније. И нано онда изгледа обећање Солуна? Обичан
мамац зо 11аивне да наиђу но Пент; а после, после би све ишло својим при­
родним тоном, онано нако то господар нађе за сходно, не онако нано слуга
мисли. И у томе природном тону, но би задржао нашу војску од побуне, и
наш народ да јој следује, онако исто нао што јој је слеловао и 27. марта?
Сам факт да је и наша Влада дуго онлевала да уђе у Пакт, и да је довела и
до оног ултиматума "до по11оћи", поназује јасно да је и она ушла у њ преко
вољо, дв је и она, ма и подсвесно, осећала да ради нешто што није добро.
Шта Је пан Хитлер стварно мислио, и нехотице је одао брзоплети Рибентроп
када је, после коначног обећања за Солун, телефонирао да се "непримање
војне нооперације односи само на рат с Грчком, али не и иначе, јер би иначе
Тројни пант био подривен". Наша је Влада то одбила, али је њој то требало
јuсно де 110каже шта је чена, осим да у својој наивности иде толико далеко,
да мисли да би је Хитлер позвао да уђе у Пант с тиме да гв подрије! У то
оремо за мале државе улазан у Пакт значио Је ул<13ан малог Јагњета у Ла­
вовску Пећину, у наивној нади да га Лав неће прогутати само зато што је
понизно, нз позив, ушло у пећину.
Наже се, даље, да смо и морално и стварно помогли да се Немачка
победи, и тано срушили највећу снагу ноја је могла да обори комунистичку
неман, и да се то данас јасно вид11. Прво, Немачка није ударила щ:~ Совјетски
Савез, него Је, по споразуму с њи,,.е. удари.ла прво на Средишну и Западну
Европу. Друго, да ли бисмо својим остајањем у Панту и каснијим активним
учешhем ми могли омогуhити Немачкој да сруши Совјстсн11 Савез, имајући
против себе и Велику Британију и Сједињене Америчке Државе? Немачна је
пала и поред свих својих сателита, и пала би све да је у своје сателите
убројала и Југославију. Крај рата Је и то поназао. Али све и да је Немачка
остала победиоцем, све и да јс поделила Совјетсни Савез. и све остале, -
нако би могао Хитлер, господар света, оставити независ11у Југославију, све
и дз није било његове мржње на све Словене нао на нижу расу, чије земље
имају само да послуже за колонизацију немачког вишна становништва, нао
што је унапред јасно написао у свом Mein Kampf? Јасно Је која би нас суд­
бина чекала, и јасно је да је 11аш народ показао не само и срце и душу сло­
бодног човека, него и више разума него многи набинетсни мислиоц11.
(Ослобођење бр. 15, 19. фебруар 1949.)
РАДМИЛО ГРЋИЋ
rенералнк секретар Савеза соноnа Јуrосnавије
Из чланка "27. март."
Сада се мудрује о томе: Шта би било да није било 27. марта? Мудрује
ес тано чан и после објаве донуменята из којих се јасно виде мрачни планови
лудака из Берхтесгадена са нашо\\ земљом и нашим народом. Нагађа се нано
бисмо ми, можда, "прошли" боље без 27. марта, - и после ужасних отнриhа
о з;1очинычким и заврсним неделима ноЈа је Хитлер ерwио и над својим ро­
ђеним народом.
Они ноји тано мудрују, смећу с ума истину, да 27. март 11ије био дело
нене официрске клике, него незадржива ерупција народног огорчења, нацио-
11ал11ог и људског достојанства једног народа увређеног и ојађеног политиком
једне ненародне, непаметне и бесавесне мине на челу земље. Ано има ина­
нве одговорности за лоше последице тог историјског анта. о но/има говоре
382 27. МАРТ 1941.

његови противници, - онда она не пада ни на народ ни на извршиоце овог

анта, него на оне ноји су својом охолом самовољом, својим незналаштвом
и својим игнорисањем воље и расположења народа. оставили народу Двадесет
седми март нао једини пут и једини излаз из мучног осећања бриге за своју
Отаџбину и за углед и достојанство народа. Ако су "зле последице" само
пуста нагађања противника 27. марта, ствар не добити ни с у нагађање. Тај
дан. 27. март, допринео је безмерно много угледу нашег народа у Слобо­
дноме свету, пребацивши на шу земљу натраг у ноло слободних нација; он је
вратио народу веру у себе , и обе~бедио Југославији Задар и Истру са остр­
вима по окончању рата. То су политичке. моралне и територијалне тековине
које нико не може да оспори. Све што је дошло касн11је, и ци нична политика
Савезника, и несрећне последице Другог светског рата које су довеле низ
слободних дРжава у комунистичко ропство, - све то нема никакве везе са
27-им мартом, нити наш народ сноси одговорност за танав развој .
("Глас канадских Срба", 26. март 1964.)

МИЛАН ГРОЛ
председник Демократске странке
О првој годишњици 27. марта и немачког 11апада на Југославију,
преко лондонског Радија, 6. априла 1942, народу у земљи. Главни
делови.

Година дана је од једног датума који је из историје Југославије ушао

у историју света, и у коме се судбина нашег народа везала са судбином
човечанст ва.
Ано је било још кога , од добромислећих људи ноји су веровали да је
наш народ могао друнчије но што је учинио 27. марта, да11ас, иза свега оног
што се у Европи и у свету догодило, јасно је, да је 27. март дошао сам собом,
неодољиво, нао што су долазили сви судбоносни датуми наше нове историје ...
Зашто се тај нарор, од године 1804. до данас нрварио, нашто су бил и ти
милиони жртава?
Је ли тај напрегнути напор једног малог народа, за своје часно место у
свету, - ствар случаја, одлуке ове или оне Владе, или је та права линија
повучена руном Провиђења, судбине?
Кроз тешка иснушења у својој истори ји наш народ је створио увере1ье,
да ћс дотле постојати - дон буде чувао живу свест о себи и о своме праву,
док буде готов да се за то своје право заложи, и дон широм света то буде
знано и респентовано.
Исто нао што је бра нио то своје место у свету споља, - скупим жртва­
ма, и крвљу нада је то требало, - бранио је и своје природно право унутра,
у својој држави, коју је 01-1 створио.
Из те осетљивости за своје право, за јавно добро нао за своје соп­
ствено , произишло је једно узајамно, солидарно осећање, један широки на­
ционализам који се залагао увсн више за судбину човека неголи барјака, и
једна природна демонрација у којој је један патријархалан сељачни народ,
без ињига и теорија, знао да он има да буде господар своје судбине.
На жалост, било је људи који у себи нису очували то nрирод~IО осећање
народа у његовој правој садржини и вредности за данас и за будућност; људи
од којих су једне одродили самонн10ост, властољубље и среброљубље. а
друге заслепиле болесне амбиције и заблуде. И на несрећу, ти су људи
управљали земљом баш ових последњих нритичних година. - да је, у одсуд­
ном часу пренретнице у историји саета. оставе материјално исцрпе11у, вој­
нички неспремну, духовно разбијену. Пре потписа Трипартитног пr~нта дух
тога Пакта господарио је у нашој земљи. Пета нолона ту није била сва орга­
низована само од Усташа, нити је морала бити плаћана само од Хитлера и
Мусолинија: плаћана је и из милијарди буџета ноје је несрећни народ Југо­
славије с муком накрмљивао, одвајајуhи од уста, научен да даје за земљу у
њену одбрану. Гледајући очајну борбу обезглављене 11 голоруне воiсне, у
тренутну слома. народ се у болу и срамоти питао: Где су милијарде дате за
ПРИЛОЗИ 383

народну одбрану? И нао муњоt.t осветљено поназало му се расуло. једно

стање у номе нино није био на своме месту, ни занон на снази, ни јавни
инrерес на цени.
У експлозији од 27. марта, изражена је узбуна на то стање. Трипартитни
naнr дошао је само да преврши меру, и да се режим зла понаже и с отво­
рен~1м nрогр1:1мом зла. 27. март предухитрио је грађански рат, манифестујући
јсд11одуш11ост, моралну дисциплину и целину; се 27. мартом уздигнута је
част и вера народа у себе...
Дын!!с, о годишњици 27. марта, тај датум је на устима целога света:
27. март и генерал Дража Михаилоuиh.
Својом узбуном 27. марrа народ Југославије нашао се у души заједно
с читав11м човечанством, нао што је читаво човечанство 11а данашњи дан
у души с народом Јуrославијс. У св11х пет делова света саосећа се са пат­
њама нашега народа, одаје се дубонв rюшта жртвама, велича се дух пожртво­
вања, а јунан народни Дража Михаиловић пружа се нао пример деци у
школама , војницима у логорима, народу у црквама.
Та r~ризнања измамљују у нема више сузу неголи гордост, и ми ништа
више у овом часу не желимо него штедњу те толино проређе11е нрви, уэдр-
1нањс. соб.~рање снага. за одсудни час наји до11ази. Срца крваве под теwн11м
тнњама ноје наш народ подноси. Ащ1 наша уздања расту у вери да смо
11а тешном али правом путу, оном којим смо увен ишли у нашој прошлости.
Народ Југославије нaruao се природно, поделом не двеју група Сил§.
него поделом човечанство о ос110011им идејама о човеку и његовим правима,
на оној страни на којој су се у оно доба налазили понорсни 1tароди Средње
и Заnад1tе Европе са Вем1ном Британијом на челу, а на нојој је данас четири
r1еrине земаљске нугле са Русијом и Америном. чији џиновски улог у борби
ставља ван сване сумње победу добра над злом.
Обезбеђујући занониruм Краљу престо, 27. март спречио је у ствар•1
државн11 удар. који је једном пројектованом уставном одредбом имао проду­
жити власт Регента узурпатору.
А да 27. март није дело нене припре·~ане завере, донаэ је саглаwење
преконоћ. од прве речи. људи ноји до тог дана нису ишли заједно. Доназ је
сАм тај по сили прилина напречоц састав Владе. где пословима и догађајима
није могао бити дат други тон, у стању нанао је затечено у државној управи
и у врховима војсне. А нано се тај затечени апарат поназао у оним нритични~
данима, народ зна и рећи ће своју реч над до ње дође.
Годинама народ је покушавао по цену тешних жртава да промени то
стање. Пет година пре Трипартитног лакта из народа је дошао понрет за
народни споразум, npe"•a номе јс преуређење земље равноправном вољом
Срба, Хрвата и Словенаца имало дв унесе нов дух у организацију целонупног
народног живота. Већ само остварење те солидарности обећавw~о јс здраву
nодлоrу за један 1-:стинсни 11рсображај. Али је оно исто тано обећава..10 и
прекраћење режима личне с111.10иоље, и кнез Павле, да испу11и број својих
недела, разорио је то дело једностраном нагодбом c:i једним делом Опози­
ције, нагодбом ноја је остављола српсни део народа и даље под режимом
самовлншћа . У преврату 27. марта изречена је била узбуна и на тај за Србе
у11111нен поло1нај. Али то 11ије сметало, нада је требало прихватити ситуаци1у
ноја је дошла тим неодољ11вим народним одисајем, да политичне партије, -
и људи ван партија нао Слободан Јовановић и Марно Дакоиић, који су дотле
водили борбу против стања, - тога дана схвате. да су све несреће, па и
Трипартитни пакт, дошле слабошћу ра::~једињеног народа Југославије, и да
cooriи норан набоље мора почети уједињењем народних снага. У остварењу
Влвде у којој су се успрнос свих дон1дашњих распри од прве речи нашли
заједно Срби , Хрвати и Слоое1щи, манисЬестован је један државни и нацио­
щ~лни принцип с ној11м Јс Влада Краља Петра 11 изишла из земље и ноји је
uна дуНiна да очува успркос свих распри старих и нових, усnрнос и оних
болних догађаја под реж~1моt.1 у Хрватској, Босни и Херцеговин11 . Јер Је тим
384 27. МАРТ 1941.

принципом недељиве државне заједнице Срба, Хрвата и Словенаца условљен

интегритет свих гран ица Југославије. Само тај ауторитет велике Југославије
може с успехом бранити пред сваким форумом националне интересе Срба
и Хрвата и Словенаца и државну заједницу нао целину , у односу са другим
земљама и комбинацијама земаља ноје се већ пројентују оно нас.У времену
ноје безусловно води широким заједницама чан и народа који су се кроз
векове крвили , свани Србин , Хрват или Словенац био би неуман ано би данас
доводио у питање државну заједницу Срба, Хрвата и Словенаца.
(Службене новине бр. 6, зо април 1942.)

ИЛИЈА ЈУНИЋ
помоnнин у Министарству иностраних послова
Из говора на лондонском Радију, народу у земљи, 4. априла 1942.
Заједничким нашим народним непријатељима биле су та политика и
сређена Југославија трн у ону. Они су хтјели ропску Југославију. Слободна
и независна Југославија сметала је њиховим барбарским плановима и они
су одлучили да ју растргају ни криву ни дужну...
Многобројни заједнички непријатељи наши растргали су хаљине Југо­
славије [и хрватске и српске и словеначке), разапели су на криж и Србе и
Хрвате и Словенце, и тим су показали највидније, што су им биле праве
намере чак и онда, над су нам појединачно или свима скупа шапутали на
уши слатке ријечи лажног пријатељства...
За два дана навршава се тужна годишњица отнако су се непријатељи
наши окомили са звијерсним бијесом на опстанак наше државне заједнице,
јер је она хтјела очувати своју душу и часно одговорити својој европској
функцији.
(Службене новине бр. 6, 30. април 1942.)

МИХА КРЕН
главни представник Сповенсне људске странке

У говору од 1. Xll. 1941. преко лондонског Радија, Миха Нреи је

истакао нако се 27. марта 1941, над је "дошла у питање наша част и
независност", по неумитном закону своје историје "југословенски чо­
век успротивио нао рањена звер", готов на највеће жртве .

... Танва је била Југославија нада је нацистичко-фашистичка несрећа

почела да се шири по Европи. Заузимала је миран став неутралности и по­
нушма је убедити п одивљале суседе да оставе живот и опстанак несретним
Југословенима, који су после стогодишње борбе једва почели да живе у
својој дрн1ави животом достојним слободног човека . Овај став свој Југославија
је задржала са велиним самопрегоревањем , и правила све могуће дозвољене
уступке на притисан са Севера и Југа. све до онога тренуП1а нада је дошла
у питање наша част и независност.

Али сувише много столећа смо сви Јужни Словени проживели под ту­
ђ и нским јармом, сувише дуго смо истрајали у борби . сувише смо били отпор·
ни, сувише је наша земља напуњена костима јунака од Косова Поља до Госпо­
свете и Добердолсне Планине, сувише, - да би нас сада неки уображени
"Uebermensch" могао убедити да морамо у ХХ вену добровољно приклонити
главу под његову секиру. Постављен пред ову дилему, југословенски човек
се успротивио нао рањена звер и на своје срце је приљубио најстрашнију
жртву за своју слободу, да одбије са свог чела печат срамоте.
Тако је Југославија сама себе нашла међу жртвама ноје тражи данашња
џиновска борба за слободу човечанства. Тако смо одредили своје место међу
Савезницима под вођством Велике Британије, где смо по своме убеђењу увек
и били.
(Службене новине бр. 3. децембар 1941.)
ПРИЛОЗИ 385

Нешто доцније, 6. априла 1942, М. Крен је енглесним слушаоцима

изложио сличне мисли. Истанао је и војнични значај преврата од 27.
марта.

Ми Југословени сећамо се данас бројних жртава ноје су својом крвљу

осветиле наше границе или умрле под бомбама или рушевинама свога дома
широм целе домовине. Ово је био дан страховитог, дивљачног, ничим оправ­
даног бомбардовања наше престонице Београда.
Југославија је у прошлом пролећу битно променила Хитлерове офан­
зивне планове у корист Савезника. Отпор Југославије је изненадио. Хитлер
га није оченивао. Премда је бацио на Балкан огромне снаге, да би тај инци­
дент линвидирао што брже, ипак није могао преко целог лета надокнадити
време ноје је изгубио отпором Југославије. Тано је Југославија омогућила и
r~омогла прошлогодишње британсне успехе на Средњем Истоку и натерала
Хитлера да је задоцнио за свој напад на Русију.
Највећа нарантеристина Југословенског наступања у овом рату ипан
остаје смео отпорни дух народа који се бацио у неједнаку, рекли бисмо немо­
гућну борбу, и ову борбу продужно на исто тано неоченивано дрзан начин.
Југославија, ноју су Силе Осовине већ у Бечу уписале међу своје вазале.
бацила се у аатру. Југославија, нада је била већ по свим војним 11роnисима
прегажена, продужила је борбу и одупире се даље. Југославија, од немачне,
талијансне, бугарсне и маџарске војске окупирана, распарчана и анентирана,
ипак остаје још увен жива, антуелна ставка војне ситуације у Европи.
Читаве шуме вешала, огромне пољане гробова који стално расту преко
целе Југославије, не могу обуставити њену виталну отпорност. Данас, после
читаве године нацистичног харања, затварања, пресељавања, мучења и уби·
јања, народ Југославије исто смело и поносно гледа крвницима у лице, као
што Је погледао пре годину дана. Народ наш има живу веру да ће успети
правична борба. Чврсто се нада да ће у крви његових синова и сузама наших
мајни васнрсну'tи. Нао зрак сунца из тамнице наш народ гледа у борбу Вели­
ких Савезника, уверен да му Је ту спас.
(Службене новине бр. 6, ЗО. април 1942.)

ЈУРАЈ НРЊЕВИЋ
r.nавни секретар Хрватске сељачке странке
Из говора на лондонском Радију, народу у земљи, 16. новембра 1942.
Хрвати и Срби немају никаквих оправданих разлога жељети непремо­
стиаи јаз између себе. Насупрот управо садање немогуће стање доказује,
нано им Је апсолутно потребно и једнима и другима створити основицу сре·
ђенога заједничког живота. И управо ово садашње зло показује, колино је
било далековидо водство хрватског народа, а заједно с њиме н огромна
народна већи11а, нада Је у ноловоэу 1939. и у прољеће 1941. било солидарно са
српским народом, иако српско-хрватски односи нису у то вријеме били баш
ружичасти. Одбили смо сиренске гласе Рима и Берлина, и у заједници с
представницима српскога и словенскога народа ставили смо се одлучно на
страну противнина нацизма и фашизма. Не само да су наснији догађаји оправ·
дали то др1нање, него нам они морају бити путоказ за будућност.
(Службене новине бр. 10, 24. новембар 1942.)

АДАМ ПРИБИЋЕВИЋ
б. nредседнмн Самостаnне демоиратсне странке
27. март 1941. био је последица посвемашњег неповерења српснога на­
рода у тадашње вођство.
Њ. В. ннез Павле био је крајње неомиљен особито у Србији. Не улазећи
у то је пи та неомиљеност била основана ипи не. утврђује се само чињенично
стање. Кружили су гласови да он намерава ставити круну на своју главу. Тима
гласинама дао је хране и план др Мачена да се млади краљ прогласи пуно-
386 27. МАРТ 1941.

летним 6. септембра 1941 , али да Квез узме положај сличан Мусолинијеву или
Антонескову, и задржи вршење Краљевске власти у својим рукама. Године
1940. питао ме је за мишљење о томе плану др Срђан Будисављевић. Ја сам
га замолио да иступи из Владе дође ли до његова остварења. Није било. нод
тога, речи о неном нерасположењу према Кнезу или расположењу према
Краљу, већ о страху да he се поновити историја нејаког Уроша, са свима
својим кобним последицама ... Др Мачек бојао се да би 11оои режим могао
оборити његов Споразум од 1939, склопљен с Кнезом, па му је хтео оставити
Кнеза за чувара, док се не спроведе у детаље, не водећи нимало рачуна о
сснтимеюу српског народа.
Иза Кнеза, други стуб режима био је Мачен. Он јс међу Србима био
непопуларан с више разлога . .. Иако је био склопио споразум с Удруженом
опозицијом као представницима српске демократије, погазио га је и спора­
зумео се с диктаторским режимом ... Срби су сматрали да 1е већ споразум
склопљен без питања српског народа штетан за Србе. Међутим, ХСС је по­
чинила несмотреност ~1 дала на знање да је то само почетан. Осетило се да
ХСС мисли и даље исноришћаоати тадашњу претњу Србима мрског фашизма
и нацизма, ради изнуђавања нових уступана. . . Преузевши власт у бановини
Хроnтс11ој, др Мачен је тамо обезбедио демократски поредан, дон је пристао
да у српском делу државе и надаље влада антидемонратсни поредан. Тано
се преобразио у тлачитеља српске демонратије ...
Трећи стуб режима Цветковић био је непопуларан у Србији, дон је међу
другим Србимs био мало поз~н:~т. па су према њему били ра11нодушни. Скла­
пање Споразума на онакав начин оснажило је ову непопуларност и изазвало
тешно нерасположење и Срба ван Србије.
На нрају, чинило се очигледним да тај режим нани иснористити тешки
положај државе да се утврди на власти. И искуства из 1908·1914, и истинсни
патриотизам , и глас разума, налагали су нонцентрацију свих народних снага ,
још пре 1939, а поготову после септембра 1939. И млађи чланови ХСС тражили
су од Мачека образовање концентрационе Владе. не хотећи дз ХСС носи
сама одговорност за догађаје Но . режим тога ни1е имоо на уму. Јавном
мишље1ьу чинило се да рСН{ИМ, не одазивајући се гласу најпримитивнијег
патриотизма, рачуна на патриотизам противника, злоупотребљава га, да утврди
своју владавину. Танав непатриотсни став изазвао је згражање. Режим је, у
очима српског народа, пао на разину властољубиве, 11ационалног морала и
патриотизма лишене нлине. . И то је разлог те се 27. марта у његову одбрану
1 1ијс д11гла ниједна нс војничtса, већ ни жандармсна руна.
Тано слаба Влада одRела нас Је у оквир Трипартитног панта преноноћ !
Последњи српски сељан питао Је: "Зар ћемо с Хитлером и Мусолинијем про­
тив старих Савезнина, за вољу Кнеза, Мачека, и Цветковића? ... Експлозија је
била неизбежна. и 27. март нужно је морао наступити.
Дв С\\О 1939. имали на челу дрнсnве само једног умног и морално јаког
државника. он би образовао концентрациону Владу, - ноја би, без протеста.
могла решити сва питања по свом нахођењу јер народ увек прима оно што
сви хоће ...
Наравоучени)е? Никада не допустити одступања од демократије.
[ 'Оно 25. и 27. марта". Глас канадских Срба. 29. новембар 1951.)
ЧАН И ОН, НАД СУ НАСАМО!
Лондонсни лист The Times од 15. јула 1941. донео је опширан чланан под
насловом "Кано је пала Југославија. Кнез·Намеснин и његов Председник Владе.
Дона:з о издајству одозго". Ту Је реч о строrо поверљивом реферату који је
Председник Владе Драгиша Цветковић поднео Кнезу пред потписивање Трој­
ноrа панта и у номе је иЗЈ1он~ио разлоге з а и п рот и в. Њеrов је занључак
и предлог Кнезу био врло јасан - против Трајнога па11та. Ево тачних речи
Д Цвстновића , у преводу из "Тајмса"·
"Нама је боље чекати да будемо директно на;~аднути неголи да будемо
у11иштава~1и мало по мало над останемо усамљени. У сввком случају наша ће
ПРИЛОЗИ 387

судбина бити иста... Ано нас нападну и ми се одупремо, наша ће част бити
спасена, а то ће значити 11ешто над овај рат буде онончан".
Међутим, наже "Тајмс". Кнежева је била старија.
Цветновић отишао је у Беч... Приступањем Тројноме панту Југославија
се, по сли1юви10м изразу М. Крена. уписала међу Хитлерове нлетвенине.
Деа дана доцније, поназало се да је то био рачун - без народа.

О ДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ 27. МАРТА 1941

проrлас Јуrословенскоr нвродноr одбора

25. марта навршило се десет година отнано је последња Влада Намесни­

штва пренинула са раније проглашеном неутралношћу Југославије и закључила
војни савез са Силама Осовине.
Од почетна рата у Европи, народ Југославије био је својим симпатијама
на страни Западних демонратија, са нојима су га везивале многоструне везе
у прошлости и чија је победа Једина била у стању да му очува државу. При
свем том. rеографсни положај наше земље и однос снага налагали су нам
да останемо изван рата. Очуват11 мир и независност био је наш 1ниооп1и инте­
рес. а то је била и жеља целог народа.
Па ипан је Намесништво са својом Владом донело судбоносну одлуну
да приђе Силама Осовине. Та одлуна није дошла изненадно, већ је била по­
тајно припремана читавим низом nоступа11а од стране тада најодговорнијих
југословенсних чинилаца. Јасно расположење народно и сви консултовани
представници политич11ог и јав11ог тивота. 11ао и извесни истаннути војни ше­
фови поред Инспенције земаљсне одбране. одвраћали су Намесништво од
пута наји је водио натастрофи. У новембру 1940. учиње~1 је неуспели понушај
да, са приволом Хитлеровом, ЈугоСЈЈаВИЈа нападне Грчну и дочепа се Солуна.
Од тада најодговорнијих југословенсних чинилаца, после бомбардовања Битоља,
потенла је иницијатива за савез с Италијом и Немачном. Тада су, и на тај
начин , започели разговори ноји су довели до потписивања Тројног панта у
Бечу на дан 25. марта 1941. У замену за војни савез са Немачном и Италијом,
и за унључење у хитлеровсни Нови поредан, Југославији је обећано, тајним
споразумом, да ће добити грчни град Солун.
То опредељење Намесништва и Владе за агресивне Силе Осовине, ноје
су в ећ биле уништиле слободу читавог низа држава у Европи, било је могућно
само стога, што је народ Југославије годинама био лишен права да решава
о ос новним проблемима свога живота.

Народ, међутим, није хтео да стане уз Хитлера и Мусолинија против

пријатељских и слободних народа и против својих сопствених интереса. При­
ступање Тројном панту он Је исправно схввп10 нво смртну пресуду својој
неза в11сности и нао своје обешчашћење.
Преврат од 27. марта 1941, извршен у Беnграду од војсне а прихваћен
с одушевљењем од народа, био је одговор морално здравих националних снага
на то срљање у натастрофу и у срамоту. Својим одјеном ван граница наше
земље, и нрупним последицама ноје је имао эа победу над Немачном и Ита­
лијом, он је увео Југославију у историју света.
Та побуна носила је у себи сва обележја народног устанна. Она је у
најпунијој мер11 довела до изражаја народну вољу. Војсна је одмах предала
власт народу, и састављена је Влада у ноју су ушли истинсни представници
Срба, Хрвата и Словенаца, из свих делова земље.
Тако је једним ударом и успостављен демократски поредан и обележен
прави став Југославије у међународној заједници . Промена од 27. марта зна­
чила је да Југославија нипошто не пристаје да буде јањичврем Сила Осовине.
Хитлер Је напао нашу земљу 6. априла 1941. У том нападу су. поред
Италије, учествовали још и мањи сателити, Маџарсна и Бугарска. Тано је
388 27. МАРТ 1941.

Југославија бачена у рат, у номе је остала са чашћу до нраја раме уз раме

са Западним демонратијама.
Пре десет година настала је , тано, епоха крви и несрећа, ноја Још и
данас траје. Али то је у исти мах била од почетна и епоха јунаштва и славе.
Национални понрет отпора ђенерала Михаиловића, започет развијањем заставе
на Равној Гори 8. маја 1941, после нратног, мада безнадежног, отпора неопрем­
љене јуrословенсне војсне, био је прва организована герила wироних размера
у Европи. Дошав после преврата од 27. марта, и нао његова логична последица.
југословенска герила учинила је замашне услуге сввезничној ствари. Улога и
значај њен за нашу слободу, савезничну ствар и демонратију уопште, били би
још и већи да. из политичних разлога и у нобној заблуди, није помогнут Титов
понрет, усмерен у првом реду на освајање власти по завршеном рату.
Данас , и после десет година од тих ве1111ких догађаја, народ Југославије
налази се у ланцима и у беди , и поред савезничне победе, ноја је и његово
дело. Под 11омунистичним динтатурама , свуда заведеним силом совјетсног
оружја, данас стењу све државе у ноје је успела да продре совјетсна војсна.
То је случај са Југославијом , ноја је имала свој 27. март и своју демонратсну
герил у, али исто тако и са низом наших непосредних и даљих суседа ноји
су покорно повили главу пред насиљем . Непријатељ је данас други, али је
борба иста нао и пре десет година, - за слободу против тираније и терора.
Захваљујући своме ставу, обележеном 27, марта 1941, народ Југославије
може, иано у несрећи и ропству, да с поносом гледа на своју улогу у догађа­
јима и да своје ноначно ослобођење очекује не нао нривци милост, већ нао
своје заслужено право.
Свет се налази у сукобу џиновских размера. То мора бити и конац сване
тира•1ије. У овим догађајима треба да будемо што збијенији и што одлучнији,
верни традицијама једне велине националне прошлости и начелима слободе
и части , начелима ноја су нашла свој прави изражај у делу 27. марта 1941.
У Лондону, 27. марта 1951. Јуrословенсни народни одбор
(Члановима Југословенског народног одбора у Лондону, у то време, биле
су ове личности:
nредседнин , Слободан Јовановић;
чланови: Јован Бањанин и Богољуб Јевтић, из Југословенске националне
странке; Милош Ст. Бобић и Нрста Љ. Милетић, из Народне радикалне стран­
ке; Већеслав Вилдер, из Самосталне демонратске странне ; Милан Гавриловић,
из Земљорадничке странке; Бећир Ђонлагић, из Југославенске муслиманске
организације; Радоје Л. Кнежевић, из Демократске странке.)

V. - "ЈЕ ЛИ 27 МАРТ 1941 ПЛАЋЕН ?"

Кривци за привођење Југославије Силама Осовине на дан 25. марта, нао
и нацистичюt сара,цници тоном рата. настојали су да преврат од 27. марта
прикажу као дело шане завереника плаћених од енглесне тајне службе. Пово­
дом тога преносимо овде два члан ка из часописа "Поруна". слу•кбеноr гласила
бившег Југословенског народног одбора са седиштем у Лондону.
Наслов првог чланка гласи " Подстицани немирном савешћу" (Пор ун а
бр. 4/5, октобар 1951). Чланак се односи на оне који су садељали тобожње
речи професора R. W. Set on-Watson-a о томе, да су Енглези платили за
преврат од 27. марта пола милиона фунти, те да Србима не дугују ништа. У
свом писму упућеном професору Кнежевићу, Р. В. Сетон-Ватсон означава то
називање нао "бестидне и злонамерне нлевете" од стране људи "подстицаних
немирном савешћу".
Други чланак, под насловом "Судски епилог једне клевете" (П ор ун а
бр. 14, август 1953), односи се на резултат судсног спора који сам био повео у
Питсбургу (САД) у вези са сличним тврђењима професора Мирка Носића у
"Американском Србобрану" од З. априла 1950. Тоном тога спора био је саслу­
шаван и Arthur Bliss Lane, предратни посланик САД у Београду. Резултат
nРИЛОЗИ 389

спора био Је у моју корист у свима тачкама. Ја сам одустао од тражења било
какве накна.це за увређену част и наплатио само адвокатске и судсне тро­
шкове. - Стало ми је да истакнем: да је "Американски Србобран" и пре и
n о сле овога судског спора имао о преврату од 27. марта повољно гледи­
ште. На1ю би амерички Срби могли бити за оно претходно решење - у!'lи у
Хитлеров "нови поредан"? Посреди је овде била грешна ондашњег уредника.

"ПОДСТИЦАНИ НЕМИРНОМ CABEШ"flY .•. "

Изјава професора Р. В. Сетон-Ватсона
Однедавно се у нашој емиграцији распламсала распра о до­
гађајима из 1941. године. Одговорни југословенсни чиниоци тога
доба не ограничавају се на то да објашњавају и бране своје при­
лажење Немачној и Италији, или пан да разлозима оспоравају
исправност политине ноја је 27. марта отргнула Југославију од
Хитлера и ставила је на страну Запада. Они верују да ће своје
одговорности умањити ано преврат од 27. марта принажу иснљу­
чиво нао ант групице заверенина. најмљених за тај посао парама
енглесних и америчних агената. Ту им присначу у помоћ сви они
наји су за време онупације били нацистични сарадници. Систем
рада веома им је прост. Један несавестан човен измисли лаж
од првог до последњег слова, и саопшти је под својим потписом
нао да је речена од неног угледног странца. Други несавесни
људи, ранији саучесници у злу, узму онда то да таламбасе нао
доназану и свету истину.
Типичан пример танве нлевете је случај са једном тобожњом
изјавом професора Сетон-Ватсона. Што је нарочито жалосно, то
је да се нао архитенти лажи ту појављују две нрупне лично­
сти: ненадашњи председнин Владе r. Драгиша Цветновић, прво­
потписнин Тројног панта, и професор универзитета г. др Мирно
Носић, под онупацијом од Немаца постављени вицегувернер у
од Немаца установљеној Српсној народној банци.
Професор М. Носић издељао је лаж. У "Америнансном Србо­
брану" од 3. априла 1950. саопштио је нано "тврде озбиљни поли­
тични људи" да је професор Сетон-Ватсон назао: "Ми смо ула­
зан Југославије у рат платили са пола милиона фунти, па не дугу­
јемо Србима ништа." Да су извршиоци 27. марта били продане
душе, навео је и једног сведона: "Драгиша Цветковић трубио је
прошле године да ће објавити списан лица и суме које су прим­
љене за увођење Југославије у рат (нена име11а и суме познате
су и мени)." Измишљотину о г. Сетон-Ватсону г. Носић је поновио
и у својој пачаврици "Је ли 27 март 1941 плаћен?" (Стр. 40.) Г. Д.
Цветновић у брошури "Истина о 25. и 27. марту" добро се чувао да
обзнани списан плаћенина и сума, о нојима је дотле причао; али
390 27. МАРТ 1941.

је с ауторитетом бившег председника Владе цитирао "ону пре­

зриву изјаву Сетон-Ватсона" (стр. 16), за коју очигледно радо
признаје родитељство г. Нос ићу .
Косићева умотворина, објављена у "Америн ансн ом Србобра­
ну", добила је брзо широк публицитет. Показал о се да је то једна
од оних прили на н ад нао идеалан спрег иступају сепаратисти срп­
ски и хрватсни, нао и нацистичке слуге свих длана, ма колино
се иначе разилазиле њихове крајње тежње. Понек о је међу чита­
оцима те шарене штампе могао бити склон да поверује у оптужбу.
Разлога су била два: (1) тврдња је врло прецизна, са речима под
наводним знацима, и (2) за њену истинитост јамчила су, потписи­
ма , два господина ненад на највишим положајима у својој земљи.
Међутим, у ла жи су нратне ноге.
Г. Радоје Л. Кнежевић нашао се побуђеним да о тој ствар и
упита самога професора Сетон-Ватсона. Г. Сетон-Ватсон био је
већ упознат с целим тим случајем злоупотребе његова имена .
Саставио је једну изјаву којом категорични побиј а да је инад
рекао речи ноје му се потурају, и споменуте оптужбе обележава
н ао "бестидне и злонамерне клевете". Дао је овлашћење г. Кне­
жевићу да ту његову изјаву објави:
"You are fully at liЬerty to quote апу portion of it as coming from
me, and also as addressed Ьу me to you."
Изјава професора г. Р. В. Сетон-В атсона гласи у српснохр­
ватсно м преводу:

Они међу нама ноји су ОАани јуrословенсној ствари читали

су са све већим негодовањем и жаљењем многе брошуре и ли­
стове ноје (углавном у Америци) издају неколико моћних еми­
грантсних група. Ти људи, подстицани немирном савешћу, поку·
шали су да прикажу државни удар од 1941 . нао дело људи пла·
ћених од Британаца, еда би на тај начин повећали могућност за
свој повратак на власт.
Болест и разочараност задржале су ме да прекинем више­
годишње ћутање: али што ме сад нагони да проговорим, то је по­
јава, у марту 1951, једне брошуре rде се наводи једна тобож
моја изјава: "Ми смо платили улазан Југославије у рат са 500,000
фунти , те Србима не дугујемо ништа."
Једва је потребно да доАам: да ја нинада нисам учинио танву
једну изјаву ни у наноом облику, и да на те оптужбе, од почетка
до краја , треба гледати нао на бесТИАНе и злонамерне клевете.
4. априла 1951. Р. 8. Сетон-Ватсон (с. р.)
ГЈРИЛОЗИ 391

Оригинални тенет гласи:

Those of us who are devoted to the Jugoslav cause have read with
growing impatience and regret many of the pamphlets and newspapers
puЬlished (mainly in America) Ьу scveral powerful groups of emigres.
These men, egged on Ьу а guilty conscience, have tried to represent the
coup d'6tat of 1941 as thc work of men in the рау of tho British, and
thereby to promote the possibllity of their own return to power.
lllness and disillusionment kept me from breaking а silence of several
years, but what forccs me to speak now is the puЫication, iп March 1951,
of а pamphlet quoting an allcgcd statcment of miпe : "We paid for the
eпtry of Jugoslavia into Ље war with the sum of 5; 500,000, and we owe
the Serbs nothing."
1 hardly need to add that 1 never made such statement iп апу form
whatsoever, and that these chargcs, from beginning to cnd, аге to Ье
regarded as impudent and malicious calumnies.
4. April 1951.
(Sgd.) R. W. Seton-Watson

СУДСНИ ЕПИЛОГ .IЕДНЕ НЛЕВЕТЕ

Људи одrоворн.., зв понуwај од 25. марта 1941. да Југославију начине

војним савезнином Хитлера и Мусолинија. нао и они елементи ноји су nод
011упац~1јом служили неnриџнељу, годинама су тврдили : нано Је преврат од
27. марта, који је ту њихову потпину осујетио, био дело нс срnсног народа.
осћ јед11е оф1щирс11е 11лине мahefte од Енглеза да Југославију увуку у рат
пошто-пото. На том послу нлеветвња, нано је и разумљиво, највише су се
иста1ти најко~промитованији: првопотписнин Трајнога nе1кта r. Д. Цветновић,
немочни ВИ!}.егувернер Српсне народне банне професор г. Мирно Косић и
љотићевци са својим листом Иснра . Један од главних "доназа", била је рече·
ница придаоа11а професору Сето11-Ватсону: "Ми смо улазан Југославије у рат
1111атили са полв милиона фунти, те Србима не дугујемо 11иwта". Професор
Сетов· Ватсон, запањен том смелом злоупотребом њеrо11а имена , писмено је
изјавио : дв су ту реченицу напросто сновали · људи подстицани немирном
савешћу" , и да на те њихове "оптужбе, од почетна до нрајо, треба гледати нао
щ~ бестидне и злонамерне клсостс". Енглесн~1 тенет целе његове изјаве од
4. апр~:ла 1951, са српснохрнатсним пренодо\!, објавили су листови : Наша реч
(Пприз). Глас канадсних Срба (Виндзор, Канада). Слога (Перт, Аустралија),
Пuрунн (Лондон) .
Професор г. Мирко Носић био се преварио да сли•1не неистине. - раније
nporypa11e у брошурицама без озшше издавача и места штампања, те стоrа
неподложне судском поступну, - изнесе у једном напису у Амери11ансном
Србобрану од З. априла 1950. То је лист који је својина Српсног народног
с~1веаа и iuтaмna се у Питсбургу. Први пут тада, уназала се могућност да
про11осилац клевете оуде изведен на оптуженичку клупу. Професор r. Косић
и у том чланку навео је тобожњу Сстон-Ватсонову рече11ицу: усто. позвао се
на једног сведока: "ДраП'1ша Цветновиli трубио је nрошле године де ћс обја­
вип1 cnиcali тща и сума 110)0 су примљене за увође1ье Југославије у рат (нена
.имена и суме познате су и мени)". Додао је да су "Америнанци имали раз­
лога да одликују јунане пуча ној11 су им nриwтеде.1~1 вероватни виwан жртава"
(амсричних) . Сnо-.~енуо јс 11 име Ј едног од танвих пучиста : "Мајор Живан
392 27. МАРТ 194t.

Кнежевић је тано простосрдачна душа да будући историчари неће имати

муне у истраживању мот ив а главних јунана 27. марта: једини уназ о уна­
пређењу ноји је објављен одмах сутрадан пошто је успео nуч ... јесте био
указ-унапређење мајора Ннежевиliа".
За све те три тврдње (паре, америчко одлиновање, унапређење), пот·
пуковник Ж. Л. Кнежевић понренуо је 1951. судсни поступан за нлевету против
··дмеринансног Србобрана" , у Питсбургу, - пошто је узалудно настојао више
месеца да тај лист повуче горње тврдње и Јавно се извини.
Тоном истраге, један од најзначајнијих био је исназ г. Артур Блис Лена
(Arthur Bliss Lапе), посланика САД у Београду од 1937. до 1941. Њега су на
дан 22. септембра 1952, у суду у Вашингтону, испитивали адвокати Тужбе и
Одбране о онолностима у вези са превратом од 27. марта и његовим изврши­
оцима. Цео исназ ухваћен је. службено. стенографсни, на двадесет нуцаних
страна. Наводимо одатле само три изватна:
Блис Лен: Добио сам упутства да изјавим да та побуна јесте ствар на
нојој треба себи да честита свани човек и свака жена ноји воле слободу. [Реч
је овде о изјави ноју је по налогу своје Владе г. Лен имао да учини у Бео­
граду Симовићевој Влади.)
Питање: Хвала. По ономе што сте лично запазили од призора у Београду,
канва је била реакција Срба у Београду на преврат наји сте споменули?
БЛ: Било је велико одушевљење у Београду и. ваља рећи, сва савезничка
Посланства била су средиштем манифестација, па је велика манифестација
била чан и пред нашим Посланством, мада смо ми били неутрална земља.
П: Да ли је по вашем мишљењу преврат ноји сте описали представљао
вољу IЈарода у Београду у то доба, нао протест против потписивања Тројног
панта?
БЛ: То је био протест од стране народа, то је био народни покрет уперен
против потписивања Панта са Хитлером.
П: Хоћете ли тиме да нажете да је преврат изгледао нао вародни уста­
нан, или је nэн био ствар малене војничне rpyne?
БЛ: Једна мала група руноводила је устанном, али му се народ сместа
придружио.

П: Према томе, по вама. то Је био глас народа?

БЛ: Био је.

Питање: По вашем мишљењу човена ноји је заузимао званичан положај

у Европи у име своје Владе, да ли ће тај преврат имати часно место у исто·
рији Југославије и ове Републине?
Блис Лен : Наравно. То је био једини случај у Другом светском рату да
се народ дигао и оборио Владу пријатељски расположену према Хитлеру.
П: Ви сматрате то, ано сам разумео ваш одговор, нао херојско дело
једног малог народа против вел ике војничне Силе?
БЛ: То је и било.
П: По вашем уверењу, нао и по вашим службеним изворима знања у
својст ву Представника ове земље, да ли је преврат изведен услед тога што
Је нена Страна Сила платила новцем нанвог Југословена?
БЛ: Не!
П : Да ли сте инада чули у свом званичном својству о било канвом
nлаћању, од стране Савезничних Сила, за тај преврат?
БЛ: Не!
n: Да ли сте инада чули из било канвог no вашем мишљењу одговорног
извора: да је било наквог плаћања?
БЛ: Не!
П : Да ли верујете да је могло бити?
БЛ: Не верујем!
П: Да ли верујете да Је који било од вама познатих руководилаца превра.
том учествовао у том делу ради новца, ради страних одликовања. или ради
унапређења?
ПРИЛОЗИ 393

БЛ: Не!
П: Шта су, по вашем уверењу, биnе њихове побуде?
БЛ: Родољубље.
...
Адвонат Одбране упитао је r Блис Лена:
Питање: Г. Лен, је ли Српсни народ, по ономе што сте видели у Беоrраду
пред сам преврат, био свом душом против потписивања Панта?
Блис Лен: Јесте, Господине.
П: Је ли то осећање било распрострањено у народу?
БЛ: Јесте.
П: И ви сте то осетили нуд год сте ишnи?
БЛ: Јесам, Господине.
Пресуда у норист Тужиочеву, на штету "Америнансног Србобрана", до­
нета је 12. маја 1953. у Питсбургу.
На нрају подробног излаrања (stipulation) наже се у т. 6 нако Је између
адвоката обеју страна установљено:
"6. Да су горња објављена тврђења нетачна и лажна, и да су напротив
за речени преврат од 27. марта 1941, у коме је Тужилац Живан Л. Ннежевиh
имао једну од водећих улога, побуде биле само и једино патриотизам и љубав
према слободи: да речени преврат није био изведен ради новчаног добитна,
личне славе кли војног унапређења, што се тврди или што се подразумева у
споменутом чланну нано су га Оптужени објавили; и да се стварно Тужилац
није користио новчано или другим опипљивим или недостојним начином, нао
резултатом своје улоге у реченом преврату од 27. марте 1941'.
"6. That the above matter as puЬlished is untrue and false, and that on
the contrary, the said coup d'etat of March '27, 1941, in which plaintiff Zivan
Lazar Knezevich a:;:;umed а Jeading role, wa:; motivated purelv and :;olвlv bv
reasons of patriotism and love of freedom; that the said coup d'etat wм not
engineered either for pecuniary gain, self-glorification or military advaлce­
ment as alleged or implied in the said article as puЬlished Ьу defendaпts, and
that plaintiff in fact did not profit in а pecuniary or any other tangiЬle or
unworthy way as а result of his role in the sald coup d'etat of March '27, 1941 11•
Нано јв Тужилац одустао од тражења било нанве личне наннаде за увре­
ђену част. Суд Је пресудио: да Срnсни народни савез. власник "Американског
Србобрана", плати Тужиочеве адвонатске и судске трошнове у износу од
$1,348.00.

VI. - ДВЕ АНТИСЕМИТСНЕ УРЕДБЕ

Уредба о скучавању ЈевреЈсне енономсне дмаntостм

На основу члана 1 Уредбе о изменама постојећих прописа и доношењу

нових од 16. септембра 1939. године Министарсни савет прописује ову

УРЕДБУ
о мерама ноје се односе на Јевреје у norneдy обављан.а рцња
са предметима људсне исхране

Члан 1
Трговачке радње које се баве прометом на велико са предметима
(1)
људсне исхране, без обзира на то да пи су њихови имаоци физичка или правна
11ица, подвргавају се ревизији ано су имаоци радња Јевреји.
(2) Нао радње Јевреја сматраће се све оне радње чији су власници или
сувласници на дан ступања на снагу ове уредбе Јевреји или чији је капитал
у целини или већим делом у рунама Јевреја.
394 27. МАРТ 1941.

(З) Акционарска друштва, друштва са ограниченом одговорношћу и за­

друге сматраће се нао јеврејске и онда ано су управа, директори и прону­
ристе друштва односно задруге већим делом Јевреји.
(4)Ревизију ће извршити надлежне опште управне власти другог степена
односно Управа града Београда на њеном подручју.

Члан 2
(1) Надлежна власт из члана 1, став 4, ове уредбе донеће одлуку којом
ће се трговачким радњама ноје подлеже ревизији по члану 1 забранити даљи
рад а ноје од њих могу наставити са радом.
(2) Против ове одлуке нома места правном лену ни управно-судсном
поступну, као ни захтеву зг накнаду штете.
(З) Нв основу одлуке о забрани даљег рада трговачким радњама из члана
1, ст. 1, ове уредбе, издато овлашћење односно дозвола за обављање одно­
сне радње ће се одузети и рвдња r10 званичној дУжности брисати из регистра
радња. Надлежна власт ноја је донела 0Д11уну о забрани даљег рада одредиће
односним радњама за ликвидацију текућих послова примеран рон КОЈИ не
може бити дужи од два месеца.
(4) Надлежни судови, на основу извештаја надлежно власти о забрани
даљег рада, извршиће по званичној дужности брисање у трговачком регистру,
односно протоколу, фирми оt1их радња којима је по ставу 1 овог члана за­
брањен даљи рад.

Члан З
(1) Нод индустријских предузећа ноја се баве производњом предмета
људске исхране на велико, ноја се у смислу става 2 и З члана 1 ове уредбе
сматрају нао јеврејсна, може бан (Управнин града Београда) поставити на
трошан предузећа комесара чији ће задатан бити да се стара о правилности
рада предузећа.
(2) Наређења ноја комесар буде издавао у вршењу свог задатна оба­
везна су за управу и особље предузећа.
(З) Управа и особље предузећа дужни су да двју комесару на његов
захтев сва потребна обавештења и да му омогуће преглед пословних нњига,
донуменвта и преписке предузећа, као и пословних просторија. Номесар је
дужан чувати нао службену тајну све податке за ноје је дознао у вршењу
своје дужности.

Члан 4
(1) Ко противно одлуци надлежне власти о забрани даљег рада трго­
вачким радњама из члана 1 ове уредбе настави са радом забрањене радње,
казниће се затвором до две године 11 новчаном казном до 500,000 динара.
(2) Истом казном казниће се и Јевреји ноји се служе другим лицем нао
привидним имаоцем права за обављање трговачке радње са предметима
људске исхране на велино, нао и лица ноја им омогућују да на основу њихо­
вог права обављају такву трговачку радњу.
(З) Назне изричу редовни судови.
(4) Наплаћене новчане казне иду у корист бановинског фонда за пома­
гање стручних школа из параграфа 406 Закона о радњама. односно у норист
oдroaapajyl'leг фонда на подручју Управе града Београда.

Члан 5
(1) Опште управне власти првог степена могу упутити лица која противно
одлуци надлежне власти о забрани даљег рада трговачким радњама из члана
1 ове уредбе наставе са радом забрањене радње, на принудни боравак у
друго место, а лица ноја су већ једно-., правоснажно осуђена због дела из
члана 4 став 1 ове уредбе могу упутити, поред принудног боравна, и на
принудни рад.
ПРИЛОЗИ 395

(2) У погледу упућивања на принудњ1 боравак и 11а принуд11и рад приме·

њиваће се сходни nponиc•1 Уредбе о упућивању несавесних спекуланата на
принудни бораван и принудни рад.

Члан 6
Од дана ступања на снагу ове уред5е неће се издавати Јеврејима ни
друшн1има са напиталом Јевреја овлашћ1:1ња као ни дозволе за обављање
трrооачних радњи са предметима људс1iе исхране на вели110.

Члан 7
Ова уредба ступа на снагу даном обнародовања у "Службеним новинама".

м . с. бр. 1322 Претседн;.1к М11нистарског савета и

5 октобра 1940. rод~1не заступник Министра унутрашњ~1х пос.110ва,
Београд Драrиwа Ј. Цветмовић с. р.
Потпретседни11 Министарског савета.
Др. Впадно Мачек с. р.
(Следују nоmиси осталv.х мин11стара)

Num;эrus clausus за Јевреје у wноnама

Но основу члана 1 Уредбе о изменама постојећих прописа и доноше1-ьу
1юних uд 16 сеmембра 1939 године Министарски савет прописује ову
УРЕДБУ
о упису пица јеврејског поренпа за ученике универзитета, високих школа у
рангу универзитета, виших, средњих, учитељских и друrих стручних школа

Члан 1
Нз универзитетима, висоним шналама у pi:iнry универзитета, вишим,
средњ111м, учитељским и другим стручним школама ,_~оже се уш1сати само
одређен број ученика јеврејсноr nорею1а. Овај број одредиће се тано да буде
прама броју осталих ученика ових шнолэ у оној размери у нојој се налази
броЈ држављана јеврејског порекла према броју осталих држављана.
Врховна шнолсна мост надлежна за свану поједину врсту школа одре­
диће 11рема ставу 1 овог члана колино се ученика јеврејског порекла, почев
од шнолсне године 1940/41. мо111е уписати у прву годину, односно у nреи
разред. на појединим факултетима и осталим школама. На ученике јеврејског
nоренла уписане у остале године, односно разреде. неће се примењивати став
1 овога члана.
Члан 2
Лица Јеврејског nоренла чији су родитељи заслун1ни зо отаџбину могу се,
по одобрењу надлежне врховttе шнолсне власти, уписати за у•1енике универ­
зитета и других школа наведених у члану 1, став 1 ове Уредбе, без обзира
на ограничење садржано у истом пропису.

Члан З
Странц~1 јеврејског nорснло не могу се уписап1 за ученике универзи­
теrа ни осталих шнола наведених у члану 1. став 1 ове Уредбе.
Члан 4
Овлашћују се надлежне врховне wколсне власти да издају упутства и
објошн.оња потребна за примену члана 1, 2 и З ове Уредбе.
Члан 5
Ова Уредба ступа на снагу даном обнвродовања у "Службеним новинама".

М. с. бр. 1323 Претседник Министарског савета и

5 онтобра 1940 године ааступнин Министра унутрашњих послова,
6еоград Драrиwа Ј. Цветковиh с. р.
Потпретседник Министарсног савета,
Др. Вnадко Мачен с. р.
[Следују потписи осталих министара)
Субоrа, 5 онтобра 1940 СЛУЖБЕНЕ НОВИНЕ Број 229-LXXX-A Страна 1869
396 27. МАРТ 1941.

Vll. - НОМАНДНА МЕСТА

у јуrословенској војсци половином марта 1941

Међу неистинама ширеним против Срба у добро организованој пропа­
ганди против њих, специјално место заузимала је прича како на командант­
сним и уопште високим положајима у југословенској војсци није тано рећи
било места за официре Хрвате и Словенце. Списак који доносимо, о стању
половином марта 1941. биће отнровење и за многе Србе.
У шест вездуwних зона (поклапале се са зонама армијских области) ко­
манданти су: 1 Срб11н, пуковник Мирно Богићевић (1 ); 2 Хрвата, потпуковници
Ромуалд Манола (2) и Еуген Курелец (4); З С11овенца, потпуковници Бранко
Томиншен (3), Данило Трампуш (5) и Игњац Фурла1i (6) .
У четири ваздухопловне бригаде команданти су: 2 Србина, пуковници
Јаша Ђорђевић (2) и Петар Вукчевић (4); 2 Хрвата, пуковници Драгутин Руб­
ч~1ћ (1) и Никола Обуљен (З).
У осам ваздухопловних nунова команданти су: 3 Србина, пуковник Радо­
слав Ђорђевић (4), потпуковник Божидар Настић (6) и пуковник Станко Ди­
мић (8); 2 Хрвата, пуковници Фрања Пирц (2) и Хинко Драгић (7); 2 Словенца,
пуковници Фердо Градишнин (1) и Зденко Горјуп (ЗЈ ; 1 Рус, пуковник Леонида
Бајдан (5).
У девет ваздухопловних школа, номанданп1 су: 1 Србин, пуновникВлади­
мир Сондермајер; 7 Хрвата, пуковници Павле Ценчић, Михајло Февр, Миховип
Хубл. Драгутин Гвозденовић; потпуковници Миховил Лукшић, Хинно Бу11ат и
Јанов Макиједо; 1 Рус, мајор Владимир Тихомиров.
У петнаест ваздухопловних база команданти су: 7 Срба, пуновнин Чедо­
мир Стојиљновић (5), потпуковник Миодраг Бисић (6), пуковник Алекса Ма­
ринновић (10), мајор Миодраг Михаиловић !31 ), мајор Свето3ар Стефановић
[32). мајор Родољуб Бисић (34), и пуковник Душан Стојановић (35); 5 Хрвата,
пуновници Мата Шварц (ЗЈ , Јован Басарић (7), Стеван Дракулић (8). мајор
Јосип Ланкаш (9) и мајор Нарло Тишов (ЗЗ); 3 Словенца, мајори Марно Конрад
(1 Ј, Алојз Радин (2) и Станко Баланч (4).
У четири ноњичне брнrаде команданти су: 2 Србина, ђенерали Драги
Станновић и Милутин Жупањевац; 2 Хрвата, пуковници Егон Шкрињар и Ма­
тија Чанић.
У десет ноњичних nунова команданти су: 3 Србина, пуковнии Божидар
Ранић (6), потпуковник Миодраг Илић (7) и пуковник Владимир Богдановић (8);
4 Хрвата, пуковници Рихард Краус (2 Краљеве гарде), Ета Спајић (1 ), Нинола
Чанић (ЗЈ и Душан Страинић f4): 2 Словенца, пуновнин Антон Нокаљ (1 Кра­
љеве гарде) и Мирослав Нежмах (2); 1 Рус, потпуновнин Сергије Сначков (5).
У шест инжењерских пукова команданти су: 6 Хрвата, пуновници Бого­
љуб Басран (1 понтонирсни), Милан Шарац (2 поюонирсни), Цирило Сташић
[железнички }, Драго Прелоговић (за везу), Никола Ухрин (1 пионирски) и Ви­
томир Тоциљ (2 пионирски).
У шеснаест дивизијских области команданти артилерије су: 8 Срба, ђене­
рали Милутин Стефановић (Дунавска}, Чедомир Петровић (Врбасна), Љуба
Новаковић (Зетска). Аленсандар Михаилови1'1 {Бреrалнична) , Јован Аћимовић
(Моравска), Петар Сретеновић (Тимочка), Драгослав Вуксановић (Јадранска}
и пуновнин Сретен Ђорђевић (Шумадијсна): 5 Хрвата, ђенерали Ђура Изер,
(Дринска}, Душан Стојановић ( Потисна), Драгутин Ханел (Вардарска), пуков­
ници Фрања Корда (Косовска, заступник} и Људевит Прохасна (Осјечка, за­
ступник); з Словенца, ђенерали Фердо Јанеж (Дравска), Богумил Армич (Бо­
санска) и Фран Погачар (Савсна}.
У шеснаест дивизијсних области команданти пешадије су: 12 Срба, ђене­
рали Јован Лено (Дунавска); Драгомир Мирковић (Дринсна), Богољуб ИвковL'!ћ
ПРИЛОЗИ 397.

(Потиска), Радован Поповић (Врбасна), Светислав Поповић (Зетска), Марно

Божовић (Брегапничка), Мирослав Трифуновић (Носоаска), Михаило Недељ­
ковић (Вардарска), Душан Анђелковић (Тимочка). Михаило Голубовић (Морав.
сна), Светомир Савић (Шумадијска) и Војислав Радосављевиh (Јадранска);
З Хрвата, ђенерали Метод Рануш (Босанска), Петар Ожеговиh (Савска), Ма·
тија Парац (Дравска); 1 Сnовенац, Мирно Рајх (Осјечна).
У wест арммјеких артиnеријсних пунова номанданти су:1 Србин, потпу­
ковник Славно Поповић (1 армија, Нови СадЈ; З Хрвата, потпу11овници Хуберт
Томборнино (111 армије, Снопље), Јвнно Јанковић (IV армија, Загреб), Едвин
Бот (V армија, Ниш); 1 Рус, потпуковник Ђорђе Митровић (11 армија, Сараје­
во).- Приморска армијска област, недавно организована са штабом у Mo-
crapy, није имала артилеријсни пун већ тврђавсну артилерију: 1 Словенац,
Јенко Храст.
У триАесет четири артмлермјсна пука команданти су: 13 Срба, пуковници
Раде Поповић (1), Радојица Меденица (2), Сретен Ђорђевић (ЗЈ, Никола Ивано­
вић (5). Илија Банашевић (8). Божидар Миливојевић (10), Љуба Бабић (1З),
Александар Јездимировић (16), Филип Димитријевић (18), Нино.1а Миленко­
вић (22), llредраг Марковић (ЗО) . Гојно Борота (31} и Димитрије Пав.ловић
(Нраљсва гарда) ; 11 Хрвата, пуновници Марно Месић (4), Драго Јагиli (7), Мир­
но Гргић (9), Фрања Нарда (12), Владимир Фридлендер (14), Људевит Проха­
сна (15), Миливоје Целестин (19), Драгутин Хал (20), Стјепа11 Грлиl1 (24), Миро­
слав Михоновић (29), Владимир Фрвњновић (Бона Ноторска); 6 Словенаца,
пуковници Роман Доминик (6), Вилим Лаврич (23), Назимир Поје (26), Божидар
Краут (27). Фрања Нрснер (28) и Петар Нилер (32); 1 Муслиман, пуковник
Мустафа Бвшагиli (25); 3 Руса, пуковници Ђорђе Тонаровић (11), Георгије Ни­
нитин (17) и Растислав Васиљев (21).
У педесет и два nеwадијсна пуна команданти су: 34 Србина, пуковници
Владимир Прица (1), Љубомир Полснсић (2), Миливоје еучновиn (4), Андреја
Божановић (5), Дејан Ђурнов11ћ (6), Рмован Мирковић (7), Светислав Мар­
ноа11ћ (9). Михаило Шћекић (10), Милан Марновић (11), Илија Исаиловић (12).
Марно Рашевић (13), Живио Суботић (16), Светислав Нрејаковић (17), Ђорђе
Дуњић (20), Живојин Стевановић (21). Димитрије Ђорl)евић (24), Наста Плав­
шић (25), Живорад Гајић (32), Аностас Анастасијевић (34), Саво Оровић (З5),
Милан Анђелковић (З6), Јован Соколовић (ЗВ), Милош Гладови'1 (40), Михаило
Божовић (45), Ристо Вучевић (46), Гојко Јовановић (47), Велибор Павловић
(48),Душан Петровић (49), Петар Вељковић (54), Димитрије Узунчевић (55),
Велимир Немањић (56), Петар Симић (Нраљева rарда). Милан Поповић (1
планински) и Милан Георгијевић (Бона Которска); 18 Хрвата, пуковници Дра­
гутин Марас (ЗЈ . Томислав Боснић (8), Виктор Павичић (14). Стјепан Перушић
(15), Миливоје Дурбешић (18), Јурој Ћордвшић (19). Ловро Пајић (22), Фрања
Нинолић (23), Мирно Паја (26), Стјепан Галичић (291, Павао Беговић (ЗО}, Бог­
да1t Матејић (ЗЗ). Иван Томашевић (39)•...... Хенrел (41). Стијепо Зуех (42),
Мвриј Злобец (44), Дефар Амберат (53) и Милан Лунић (2 планинсни).
Примедба: (1) За време мира 11ису постојали пукови 27, 28, 37, 43, 50, 51
и 52. - (2) Немамо податан ко је био командант 31. пука.
Од једанаест војних иэасnанинв било је: 4 Србина, пуковник Димитрије
Путник (Буrарсна); ђенерал Милорад Радовић, са помоћ11и1юм Хрватом капе­
таном фрегате ••... Мажуранићем (Енглесна); ђенерал Велимир Раносовић,
со помоliницима Србином потпуновнином Гавром Шнриванићем и Словенцем
мајором Јосипом Ријавцем (Италија); пуковник Жарtю Поповић св помоћни­
ном Србином Бошком Станојловићем (Русија); з Хрвата, пуновнин Владимир
Келер (Грчка), пуковник Звонимир Жупанчић (Маџарсна), пуtiовнин Владимир
Герба (Францусна): 4 Словенца, пуновнин Владимир Ваухнин, због кога Је
измењен закон о устројству воfсне, да би му се изасланство рачунало нао
командовање nyнot.4 (Немачка) ; пуковник Франце Стропнин (Румунија): пунов­
ник Мирно Бурја, по други пут изасланик противно уобичајеној пракси (Сједи­
њене Америчне Државе); потпуковник Милан Просен (Турска).
398 27. МАРТ 1941.

У ГЛАВНОМ 'ЂЕНЕРАЛШТАБУ:
Начедници дирекција: 2 Србина, ђенерал Боривоје Јосимовић (2) и Васи­
лије Петновић (Э, заступник): 1 Хрват, ђенерал Ђорђе Грујић (1).
Прва диренција Главног ђенерапштаба имала је Организацијско и Матери­
јално одељење; Друга дирекција, Прво и Друго обавештајно одељење; Трећа
дирекција, Оперативно и Саобраћајно одељење.
Начеnници одељења: S Срба, ђенерал Василије Петковић (Свобрвћајно),
пуковници Станимир Живковић (Материјално), Андреја Божановић (Прво оба­
вештајно) , Драгомир Стојановић (Друrо обавештајно и Апенсандар Стојиће­
већ (Оперативно); 1 Хрват, пуновнин Иван Парте (Организацијско).
Шефови отсена по одељењима: у ОрrанизациЈсном, 1 Србин, потпуковнин
Милан Ненчић (2); 1 Хрват, пуковник Иван Клишанић (1); 1 Словенац, потпу­
новнин Вјенослав Колб (З): у Материјалном, 1 Хрват, пуковник Стјепан Јен­
драшић (2); за 1 и З отсен нема податана; у Првом обавештајном, 1 Србин,
мајор Милован Глигоријевић (1); 2 Хрвата, пуковник Владимир Калечан (2) и
потпуновник Стјепан Миклешић (З); у Другом обавештајном, 3 Србина, потпу­
ковници Угљеша Поповић (1), Чедомир Прендић (2) и Никола Остојић (3); у
Оперативном. 3 Србина, потпуковници Бранио Поповић (1). Чедомир Јанчић (2),
Радмило Тројановић (ЗЈ; у Саобраћајном, 3 Србина, потпуковник Живојин Ра­
дојичић(1), потпуковник Михаило Лазовић (3) и пуковник Драгутин Штенцл
(4); 1 Сnовенац, пуковник Иван Презељ (2).
Унуnан број споменутих положаја (не узимајући у рачун Главни ђенерал­
штаб, јер недостају многи подаци) износи 197. Од тих положаја осам су
заузели Руси и национално неопредељени Муслимани југословенске народно­
сти. Срби, Хрвати и Словенци попунили су унупно 189 положаја.
Ако се узме да је почетком 1941 било, у округлим цифрама. Срба 8.5
милиона, Хрвата З.5 милиона, Словенаца 1.5 милион, тј. укупно 13.5 милиона,
- онда би на свани њихов милион душа припадало по 14 од тих места. С
обзиром на њихову бројну снагу у држави, Србима је припадало 91 место
(-28), Хрватима 73 (+ 24), а Словенцима 25 (+4). - Томе треба додати 1
Муслимана и 7 Руса.
Таква је у војсци била стварност. Широка јавност, чак и српска. веровала
Је да је у војсци врло много претезао број Срба команданата. Званични Бео­
град се паштио да ту "српску хегемонију" у војсци објасни убедљивим разло­
зима! Толика је моћ стално понављане бучне и безобзирне пропаганде ("Та
не би тано упорно и тано крупно лагали над не би отприлике таква била исти­
на!"), да нином није долазило на ум да проконтролише чињенице и уста­
нови истину.
 399

Номан,1,е Срби Хрватм Слоеенци Руси Муслимани

6 ваз,цуwних зона 1 2 3 - -

4 ааздухомоене бригаде 2 2 - - -
8 ваздухопловних пукова з 2 2 , -
9 ваздухопловних wкола 1 7 - 1 -
15 ваздухопловних база 7 5 3 - -

4 коњичке бригаде 2 2 - - -

10 коњичких пукова 3 4 2 1 -
6 инАtењерсних пукова - 6 - - -
16 дивизијских области,

.___
команданти артилерије 8 5 3 - -
16 дивизијсних области,
команданти пешадије 12 з 1 - -
б армијских
артилеријсних '1унова 1 3 1 t -
34 артилеријска пука 13 11 в з 1

52 nеwадмјска пуна 34 18 - - -
11 војних из&СЈ1аникв 4 з 4 - -
Укупно 91 73 25 т 1

Требало би А8 буде 119 49 21

Бкnо +ипи- -28 +24 +4

ИМЕНИК ЛИЧНОСТИ
 ИМЕНИК ЛИЧНОСТИ

Где год нам је то било познато, уз наведена имена и презимена ставили

смо И СРВАЊе спово.
У Именин нису унета имена из прилога "Но!Vlандна места у југословенској
војсци половином марта 1941".
А в а н у м о в и ћ Иван А. 357 Браухич (Walter von Brauchitch) 344
Аврамовић Војислав д. 214, 218 Брон Реј (Ray Brock) 263
Агатоновић Даница 373 Броз Јосип, в. Тито
Адамовић • . • ... , наредник, 199, 201·2 Будисављевић Срђан 79, 245, 260, 262,
АленсАндвр (Нарађорђевић), краљ Ју. 321, 386
rослввнје, 5, 15, 17, 42-45, 49, :ЮО, 378 Буразовић Стјепан С. 210-12, 248, 260
Аленси1i Пантелија Ђ . 138, 199, 204, 213,
222-3, 250-1 Ва i нс (Maximilian von Weichs) 344
Алексић Радоје Ђ. 92, 155, 199, 204, Васић Драгиша 373
248-9, 257 Васовић Храниспав Д. 92, 139, 153, 174
199 •
Алфијери (Dino Alfieri) 61
Алфиревић Во)мил С. 277, 297, 299 Ваухник Владимир М. 23-5, 27, 65
Андре Славно Л. 155, 199, 260 Вевел (Sir ArchiЬald Percival Wavell)
Андрес Иван 261-2
61, 66-8, 71
Андрић Живорад Д. 92, 199
Веган (Maximc Woygand) 14
Анђелић Обрад 180, 188, 278, 298, 319 Ведемајер Алберт (AIЬort С. Wede-
А11тић Носта 373
meyer) 349, 357
Винерт Рихард 310
Антиh Милан Н. 4, 77, 104, 235, 265,
271-4, 303, 305, 318, 322, 328, 366, 368 Вилдер Ве~1еслав 379, 388
Вилсон (Woodrow Wilson), председник
Антонеску Јон (lon Antonescu) 21,
САД, 1
86-7, 246. 386 Вилсон (Sir Hcnry Maitland Wilson).
Асман Нурт (Kurt Assmann) 345, 357 ђенерал, 57, 74
Баби 1i Душан Н . 147. 153. 172, 210·2 Висконти-Праска (Sebastiano Visconti-
Бабунски Божидар Ј. 111. 161, 185 Prasca) 66
Бвдољо (Pietro Badoglio) 66-7 Влајинац Милан 373
БnЈагић Душан 199-201, 203 Влаји1i Божидар Д. 245, 312
Бакле (Christopher Buckley) 83 Војиновић Драгутин 373
Балбо (ltalo Ва\Ьо) 61 Вохосна Светислав Чед. 94. 102, 138,
Бо1111оnиh Милош Б. 94, 138, 140, 175, 140, 174-5, 186.205.208.222
183. 186, 208, 239, 240, 253, 312, 320 Вугрин Стјепан Ј. 199, 203-4
Б1:1њ1:1нин Јово П. 245, 251, 353, 373, 388 Вујадиновић Владислав 234,286
Бардоши Лвсло (Laszl6 Bardossy) 124 ВуЈанлија .... •. , наредник. 211
Барес Морис (Maurice Barr~s) ЗБ Вујић Живо/ин Д. 373
Бар/а1парсвић Павле 53, 216, 223, 230, Вујић Миливоје 210-1
235, 265. 271-4, 281, 298-9, 301-2, 319 Вукић Јосип В. 26
Белајчиt1 Владимир 373 Вуносављевић Милан 86. 90, 97, 186-7,
Белимарковић Љуба 373 197, 209, 224, 227, 231-3. 277, 297,
Белић Десимир 199, 201-3 299,304
Белоф Мане (Мах Beloff) 309 Вуксан Рабрен 161
Берrе·Хрибовшек 123 Вукчевић Блажо 111, 230, 239
Бећир-Пашић Емин 193 Вуловић Станоје 181
Билић Вунојица 226 Вучновић Звоним11р А. 96
Бировљея Ненад 187, 298
Блис Лен, в. Лен Гаврил о [Дожић), српски патри-
БоGић Ми11ош Ст. 378. 388 јарх, 1,6, 55, 132,328-9,359, 361,363
Богдановић Владета М. 192 Гаврилонић Милан 261-2. 379, 388
БоГИћеоиn Мирно 53, 162 Гамбета (Lеоп Gambetta) 35
Божид;~рr:п1•ћ Васа 373 Гебелс (Joscf Goobbels) 123
Борис 111, краљ Бугарске, 28-29, 32, 72 Генчић ћорђе 113
Борма11 Март11н (Martin Bormann) 347 Геринг (Hermann G~rinq) 4, 342, 349
Борота Бориспав 178, 187-8, 228, 234-5 Гогов:-1ћ Трајно Ф. 199, 290
Боснић Томислав 53 Голубовић Борисав В. 302
Брајковић •• ••..• потпуновнин, 163 Голубовић Момчило 154-5, 187. 224
404
Гостиљац Вељко Т. 111, 185, 253, 298,
319,320
Грвцијани (Rodolfo Graziani) 61-2,
66
Грђић Радмило 361
Греrори1'1 Данило 4, 15, 65, 123, 134
Грол Милан 6, 245, 251, 261·2, 357, 367,
382
Дако ви 1'1 Марно 26.2, 363
Дапбијан (Ј. Н. D'Alblac) 68
Девечерсни Момчило 281
Деrол (Chartes de Gaulle) Б8
Денић Слободан 154, 187, 224
Делибашић Божидар П. 181, 168, 255,
266-9, 278
Дениц (Karl Doenitz) зr:п
Дивац Недељко 244
Дил (Sir John 0111) 73, 324
Димитријевић ....... , поручник, 154
Димитријевиl1 Сrенан, прота, 373
Динић Милоје С. 190, 210-1
Донован (William Ј. Donovan) 13, 30
ДорGчни Георrиlе 373
Драгић Ми11орад 373
Драгић Мирно 277-0
Драгићевић Ђуро 163
Драгу rиновиl' Драгослав П. 332, 336
Драшковић Милијан Г. 199, 203-4
Драшновиl1 Слободан М. 373
Дринчић Драгомир 53-4, 105, 164, 212,
235, 248
Дрљачић Владан Ј. 275
Дугалић Милош 147
Дуна од досте (Amedeo di Savoia,
duca di Aosta) 61, 67
Дурбешић Миливоје 51, 279. 262. 291,
293
Дуче. в. Мусолини
Ђ о н ић Миодраг 210
Ђонлагић Бећир 388
Ђоновић Јован 112..З
Ђорђе VI, краљ Велике Британије
(Georqc Vt) 13. 310
Ђорђевић Влада 219
Ђорђевић Владимир 373
Ђорђевић Властимир, вазд. капетан 11
класе, 210
Ђорђевић Вмстимир Х., ноњични на-
петвн 1 нлвсе, 158, 183, 288-9
Ђорђевић Криста 373
Ђорђевић Љубиша 277. 286
Ђорђевић Милорад 15
Ђорђевић Миодраг Ј. 97, 226, 228·30.
236, 238, 271·3, 287, 299, зоо, 302-4
306, 328
Ђорђевић Радмило 210
Ђорђевић Светозар 52, 214
Ђурић Миливој 154, 15~. 187, 224
27. МАРТ 1941 .
Ем е Р и Ђулијан (Julian Amery) 348,
351, 357
64, Емери Леополд (Leopold Stennet
Amery 337-9, 348, 356
Есад-паша Топтани 95
Ж енУ Франсоа (Francois Genoud)
357
Живковић Бранимир С. 51, 190-2, 216
Живковић Петар Р. 245, 251
Жижић Добросав М. 179, 180-2, 273
Жуков (Георги~ Константинович) 346
Жуnањевац Милутин В. 51, 87, 91 177
231, 274, 285, 299, 326 • '
3 ар ић Драгомир 187, 279
Зарић Приоислав 373
Звенић Аленсандвр Б. 131
Здра~новић Стојан 86, 90, 98, 101, 141,
14:>, 148, 151·2, 155-6, 158, 173.З 180
182. 185-8, 197, 209, 224-5, 221-9, 230-1:
233-4, 236-7, 254·6, 266, 268-9, 277-280,
283, 295-6, 302, 304, 319
Здунић Звонимир И. 111, 185
Зевс, врховни бог старих Грне 179
Зечевић Милун М. 205 '
Зобеница Данило С. 56, 94, 108, 138,
141, 148-9, 153, 165, 169, 174, 176, 183,
185, 208, 213, 239, 265, 270, 275 279
284-291, 299, 300-1, 325 • '
Ибро ги!\ Идриз 193
Иваиић Делфа 37З
Ивановиh Предраг 212
Игњатовић Братислав 210-1, 260
Идн (Antћony Eden, Earl of Avon) 73-4
~21, 325,348 '
Икониh Драгомир 86, 69
Илић Богољуб с. 145, 243, 252 262 267
281. 291,298, 310, 311, 321,351.з66 •
Илић Видосав Ј.111, 113, 185
Илић Михаило 14
Илић Славомир 228, 234
Јан ић Лазар Р.142.161, 174, 187, 209,
224-5, 236-7, 253, 259, 303
Јанковић Милан 210-1
Јанковић Радивоје В. 27
Јевтић Богољуб Д. 65, 245, 251, 262,
353, 357, 367,368
Јевтић Влајко О. 149
Јелић Милош М. 211
Јелић Станко С. 187
Јовановић Арсо Р. 290
Јовановић Драган 145
Јовановић Драгомир Љ. 15
Јовановић Јанко Т. 214
Јовановић Миле 212
' Јовановић Светислав 373
Јовановић Слободан В. 6, 45, 132, 155,
244, 247, 251, 253, 261-2, 313, 353, 357,
366-7, 376-7, 383, 388
ИМЕНИН ЛИЧНОСТИ 405

Јовиh Драгутин 111, 209 Котур Ђуро 369

Јововић Јанов Н, 205, 259, 260 Ноwутић Аугуст 31 о
Јововић Страхиња 297 Нраус Рихард 51, 231
Јодл (Alfred Jodl) 349 Крен Миха 85, 102, 104, 261-2, 353, 357,
Јосифовић Младен 373 384-5, 387
Јунић Илија 384 Нрмпотиh Срђан 53, 276
Крњевић Јурај 310, 385
На вал е ро (Ugo Cavallero) 66 Крсмановић Миодраг Л. 146, 205, 263,
Кадоган Аленсандер (Sir Alexander 290
Cadщ~an) 339, 356-7 Крст~11'1Доброслав С. 86, 9D-1, 146,
Кајтел (Wilhelm Keitвl) 61, 349 187-8, 197, 209, 225, 227-233, 238,
Калуђерчић Милан 9В 277-8, 280, 296-9, 316, 328, 336
Камбел (Sir Ror1ald lan Campbell) 7Э. Крстић ...... , вазд. капетан, 211
321 Нузманчев Димитрије 188
Наназаревић Милан 183, 2В9 Кујунџић Богољуб 369
Канингам (Sir Alan G. Cunningham) 67 Куленовић Џафер 249, 262
Нараћорђе 203, 237, ЗБО, 367, 375 Куловец Фран 77-8, ВО. 261-2, 305, 354,
Карађорђевићи 311 357
Кара-Мијалновић Александар 218 Нурелец Еуген 162-3
Касаловић Здравно 174-5, 187, 224, Куртовић Адем О. 11 1, 113, 169, 185, 323
269, 297·8 Курусу Сабуро 119
Катанић Павле Б. 93, 110, 143, 174, 183,
190. 195, 215,219, 220~. 23~ 303 Л аб а н •..... , nоручнин, 291
Катић Димитрије-Дина 137, 199, 204, Лавадиновиn Душан Ж. 215-216
248 Лавадиновић Живко 215
Нвшиновић Предраг 373 Лазар, кнез,99, 339, 363-4
Клајић Драган 181, 230·1, 256-6, 265, Лазаревић Ђорђе 373
278, 296, 298·9, 303, 319 Лакић Огњан 187, 224
Кљаковић Војмир 303 Лаковић Сава 220
Кнежевић Живан Л 27, 35-6, 138-145, Лалатовић Мирно И. 147, 210
147-151, 153-5, 157-9, 176, 176, 188, 206, Ламартин (Alphonse de Lamartine) 35
223, 227-230, 233, 237-9. 244, 255-6. Ледерер Рудолф 111, 185
263,274, 289, 295, 304, 321. 330. 365-6, Лено Јован 54, 56, 216-7, 235, 265, 267-
392-З 270, 272, 275-6, 278-282, 288, 290-3,
Кнежевић Јован Л. Vll 296, 288-9, 303-4, 319, 320
К11ежевић Радоје Л 11, 15, 33, 35-8, 55, Лен (Arthur Bliss Lane) 75, 239. 241,
86-9. 100. 106, 126, 128, 134, 142, 144·5, 263, 340, 388, 392-3
169-173, 184, 193, 207, 210. 236, 239, Летица Станоје С. 188, 255-(), 276, 298
240-7, 252-3, 257, 259-60, 305, 312-15. Љ1ст (Wilhelm List) 343
318, 321, 328, 356, 365·7, 388, 390 Лозанић Станка 321
Кнежевић Софија Ж. 100, 143 Лозић Крста Н. 189, 210, 212, 304
Ннез, в. Павле ннез Лозић Миодраг Н. 147, 172, 193, 210-2,
Конаљ Антон 51, 231 248
Ноларовић Илија 373 Лунић Борислав 236
Нонвалинна Сава Н. 96 Лучић Радивоје Ј 162, 166, 168, 275-6,
Нонста1ниновић Михаило 79, 104, 364 336
Норт Ерих (Erich Kordt) 134
Косановић Сава 262 Љ о т и ћ Димитрије 324, 369
Носић Мирно 86, 243, 251, 388-9, 390-1 М а кен з и Н и нг (W. L. Mackenzie-
Косић Нинола А. 92-3, 145, 174, 184, Кinq) 341
198-200, 203-4, 206-9, 218, 230, 237, Манлен Фицрој (Fitzrov Maclean) 327,
239,279,300, 309 355
Косић Петар В. 7, 14, 23-4. 27, зо. 54, Манмилан Норман (Norman Macmillan)
104, 179, 181-2, 235. 254-6. 258-9, 265· 82
277, 279-282, 284-291, 293-4, 297, 299, Мансимовиll Божидар 86. 102, 112-3.
303,309,312, 323-4,328 243
Костић Божидар С. 53, 56, 161, 168, 304 Мансимовић Љубомир 373
Костић Владислав П. 53, 93, 110, 190,
Манси мч ев Момчило 21 О
217' 220-2. 238 Мандушић Вун 258
Костић Милутин 256, 284·6 Манола Ромуалд 162
406 27. МАРТ 1941.

Манчић Танасије 276 Митровић Ђорђе 336

Марија, нраљица Југославије, 35, 44-5, Мићић Владан 329
88, 179, 295·6, 329, 369 Михаиловић Драгољуб-Дража 152, 348,
Маринновић Аленсандар 92, 143, 174, 380,383,ЗВО
355-6,377,379,
184, 199,202-4, 281, 292 Михајловић Марно Ј. 51, 173, 205
Маринновић Гаврило М. 91 Михајловић Угљеша 56, 95, 97, 223-4,
Марић Аугуст 31 О 238,304
Марић Љубомир 17 Мишић Станимир П. 56, 94, 105-6, 108,
Марнам (R. Н. Markham) 341 141, 150, 174, 176, 183, 189, 191, 213·7,
Марновић Божидар 245. 262 219,275,279, 281
Марнови ћ ..... (звани "Циrа"). наnе­ Мишчевић Петар 215-6
тан . 211 Младеновић Милорад 23
Марновић Драгослав 277, 296 Моачанин (ленар) 181
Марковић Милан, спикер радио-стани­ Мојсиловић Миодраг М. 295
це, 207,237 Молбро (John Churchill, first Duke of
Марновић Милан, nоднареднин. 226 MarlЬorouQh) 70
Марковић Миодраг С. 185, 285, ЗОО, Молотов (Вјачеслав Михаилович) 27-8,
312 63, 69
Мартијенсен (Anthony Martienssen)
Монтгомери (Bernard Montgomery) 66
309 Мрваљевић Милутин 373
Масаловић Милош М . 23-4, ЗОО. 369
Мусолини (Benito Mussolini), Дуче, 2,
Масниновић Миленно Д. 165, 176, 189,
в.13"24-7, 32, 48, 57-70, 81-3, 115, 125,
213 128-9, 132-3. 135, 199, 245, 261, 266,
Матић Василије Свет. 291, 299, 309
Матић Момчило М . 190-2, 216, 238, 267, 311, 350-2, 362, 368, 378-9, 382, 386-7,
270, 291, 293, 303 391
Мустур Димитрије М. 210
Матић Ми.Р?слав 212
Мвцуона- (Yosuke Matsuoka) 80 Н ан ић Мила11 211
Мачен Владно 5, 11, 13, 17, 19, 20, ЗО, Недељковић Петар Ј. 309-311, 367
48-9. 77-80, 83, 85, 104, 115. 117. 128, Недељковић Радоје Т. 214-5, 219, 238
152, 251-2, 262, 305, 309-11, 324-5, 327-8, Недић Милан Ђ. 13, 20, 22-4, 26-7, 37,
350, 353-4. 357, 367, 385-6, 395 324, 346-7
Меденица Ј Радојица 52 Недић Милутин Ђ. 23
Милср-Хилсбранд (Н . В. MOller-Hille- Ненадовић Алекса 47
brand) 345, 357 Ненадовић Константин Н. 237
Миле, ић Глиrорије М.
111 , 185, 240, 325 Нинолај (Велимировић ). еnисноп. 369
Милетић Ђорђе 373 Нинолић ЖИВО\~ИР 148. 154, 158, 182,
Милетић Крста Љ. 245, 388 224
Милиtојевић Владимир 187 Нинолић Марно 210
Милинић Душан М. 165 Николић Милутин П. 27
Милисав, в Чамџија
Њ1нолић Слободан В. 150, 168, 234, 238,
Милић Хусо 193
Милићеа~1ћ Драган 15
287, 295
Нинчић Момчило 245, 251, 261-2.
Миловановић Милутин, ноњични мајор,
352, 357, 368
183. 289 Нооэнов11ћ Па оле В. 11 О
Милов<1новић Милутин М. дипломат, Нојхаузен Франц (Franz Ncuhauscn) 4
1зо. 134 Нузовић Бајрам 193
Миловановић Нинола 237
М•1ло\евић Милан Ђ. 373
О 6 рад ов ић Будислав ЗОО, 302
Милошевић Момчило 260
Обрадовић Јован 91, 174, 199, 211
Милошевић Славно Д. 148, 159. 182,
Обреновићи 42
237, 259 Ононор (Sir Richard O'Connor) 66
Мирновић Боривоје Ј . 35-6, 38-9, 85-7.
89. 91, 97, 100-2. 107. 110, 113. 142. Олга, ннегиња, 182, 296, 312, 318, 322,
144-7, 169-173, 177, 182-4. 192-3, 195, 368
210-1, 239, 241, 246, 248. 251 , 268, 317. Орловић Петар 174, 189, 190·2, 213, ~16
318. 365-6 Остојић Захарије И . 97, 110, 147, 210,
Мирновић Милован 225. 277 239,240, 242, 290, 312,321
Мирновић Петар 320 Оташевић Божидар Ј. 210-1
Митић Јован В. 189, 214 Оцокољић Симеун Д 300, 302
ИМЕНИК ЛИЧНОСТИ
407
Оwима Хироши (Hiroshi Osh1ma} 116 Петровић Војислав 312
118 • Петровић Милорад В. 54, 96-7, 108,
217-8. 221-2, 238
П а в ел и ћ Анте, Поглавнин НДХ Петровић Михаило Ил. 93, 152. 199,
378, 381 •
204-6, 221, 237
Павле, ннез, 3·7, 11, 13. 16-7, 20-2,
24-6, 28-30, 32-3, 35, 37, 39, 43-5, 50, Петровић Петар Т. 185, 268
54, 57, 65, 71, 73-80, 85-8, 91, 93, 98, Петровић Петар, ђенерал, 265, 297,
100-1, 103~. 115-0. 126-9, 132. 136, 303,319
IЗВ-40 , 142-3, 169, 171, 179, 181-2, 186, Петровић Риста Ј. 95
217, 221, 227. 242, 265, 271. 292, 295, Пешић Петар Т. 26, 30, 54, 77, 79, 103-4,
299, 303. 305-321 , 323-4. 327-8, 335, 163,248.305,324,364
337, 341, 343, 350-2, 354, 357. 359, Пивалица Динко 269
361-5, 367-9, 383, 385-'l Плат (Sir William Platt), ђенерал, 67
Павловић Андрија М. 147, 248 Подбој Станислав Ф. 204
Павловић Димитрије С. 51, 91, 163, 177, Појозетовић Омер 193
231,236 Полексић Љубомир 51, 270, 279-80, 290,
Павловиh Драгослав 91, 139 292
Павловић Милош Т. 52, 93, 164, 219 Поморишац Никола-Пеца Д. 95, 315
Павловић Гр. П. 303 Поповић Владета 15
Павловиt~ Носта Ст. 263 Поповић Драгољуб М. 93, 153, 174, 199,
Павловиh Теодор 210 204, 283
Палошевић Миодраг 17 Поповић Жарко Р . , пvновнин. 14
Пандуровић Драгиша Д. 59, 91, 95, 97, Поповић Коста Ђ. 373
217-8, 222-4, 238 Поповић Милорад ЗОО
Панић Светислав П. 97, 105-8, 141, 149, Поповић Миодраг 158
151, 160, 173, 181, 192·3, 197, 253, Поповић Реља 373
319-21, 324-5, 328 Прибићевић Адам 168. 331. 336, 385
Пантелић Војислав д. 17, 93, 152, 199, Протић Стојан 309
281. 29().2 Пул Девит (DeWitt С. Poole) 349, 357
Пантић Јован 210.2, 248
Пантић Радомир 282-3 Рад ић Божидар Љ. 178, 290, 323
Папагос Алексвндер (Alexander Papa- Радовановић Душан 54, 162. 276
Qos) 26 Радовановић Милорад 55, 361
Папен (Franz von Paoen) 72, 349 Радовић Дуwан,nоручник,216
Патмор Дерс11 (Dcrek Pntmore) 134 Радовић Душан, наnетан 1 нласе. 56
Пауновић Си11иша 328 Радојичић Живојин С. 92, 137, 156. 203,
Пејић Радован 210-1 210
Перић Владимир Г. 98-9 Радојко1щћ Ми.лан 225
Перић Ђорђе 15 Радосављевић Благоје-Бане М . 211, 248
Периh Коста Гл, 93, 153. 174, 199. 204 Радуловић Монти (Monty Radulovic)
Пер~1wић Алснс:111д;~р М. 56, 152 175, 192
Рајновиli Михаило 210
188, 266-7, .269-70, 279-80, 293, 303
Пер~1шић Војислав 102, 111, 185, 192, Ранић Миодраг Н. 103-4, 312
250, 323 Ракочевић Мило 210, 248-9
Перишић Милисав Ђ . 324 Ракочевић Новица 324
Перовић • • • . .• , наnетан, 154 Рашић Светозар М. 130·1
Перовић Иво 77, 122, 223, 265, 271-4, Редер (Erich Raeder) 307
305,320 Ренан ~;рнест (Erneзt Renan) Зб
Першић Иван 57, 323 Рендел Џорџ (Sir GeorQe Rendel) 341,
Петар, нраљ Југославије, 35. 44·5, 88, Рибентроп (Joachim von RiЬbentrop)
99, 111, 144, 164, 169, 179-82, 186, 190, 28-9. 31, 61, 63, 65. 76, 78, 116. 118-23,
196-7. 205, 207, 209, 238-9, 241. 247, 126, 133, 306, 327, 342, 349, 381
252-4, 257-8, 260. 262·3, 265, 271-3, Ристић Драгиша Н. 210, 240, 242. 321,
276-8, 281-2, 292-6, 299, 305, 309-11, 328
313, 321·3. 325-6, 329, 332, 335, 340-1. Ристић Лазар В. 186, 205, 208
360-1, 365-9, 374. 383. 386 Ритер Нарл (Karl Ritter) 350
Петен (Philippe Petain) 58, 64 Рожћалоисни Властимир Ј . 154, 165,
Петнооић Василије В. 299 168, 172·4, 176, 189, 191, 213-15, 217-8,
Петкоииli Миодраг Д. 187, 275 275-6. 279. 281-2. 293
408 27. МАРТ 1941.

Росић Момчило 188, 226, 233 Стефановић Милета "Чинија" 199

Рочномановић Чедомир 155, 187, 224. Стефановић Милутин 250, 321
268-9 Стојадиновић Драгослав 185, 279
Рубчиn Драгутин 304, 315 Стојадиновић Милан 11, 24, 74, 127,
Рузвелт (Franklin Delano Roosevelt) 2, 139, 324·5, 369, 378
30,57, 75-6, 78, 112.~.349 Стојановић Милан 162
Румл Миодраг Ј. 214 Стојановић Никола 373
Рундштет (Gerd von Rundstedt).62 Стојкић Славољуб 288
Стојновић Славко Ђ 131
С а ви h ..... , вазд. потпуновнин, 163
Сукић Петар 181
Савић Драгутин П. 147, 172, 210, 223,
Сунара Бранко 11 1, 185
315-16, 320, 322, 328
Савић Раденно 179, 181, 273 Таф е (гроф Taaffe) 5
Сансида Јосип Т. 92. 137, 156, 199, 204, Теодоровић' Бранко М. 165, 199
248-9. 259-60. 263 Терзић (Божидар ?) 225
Сараџоглу Шунри (ShUkrO Saraio'11u) Терзић Велимир 133
31, 112 Тешановић Урош М. 213
Свети Сава 360, 363 Тито (Јосип Броз) 355-6
Сенулић Михаило 219 Тодоровић Бошко П. 17
Сетон-Ватсон Р. В. (R. W. Seton- Тодоровић Миодраг 187
Watson) 388-891 Тајић Миодраг Д. 293
Симић Владимир Ј. 210..1 Толбухнн Фјодор 356
Симић Душан Ж. 209 Томашевић Матија 330
Симић Петар 51. 91. 100, 111. 177. 188. Томиншек Бранко 162
225-7. 229-231, 294, 297 Томић Мирослав 53
Симовић Добрила 243 Топаловић Војислав Д. 97, 210, 239, 321
Симовић Душан Т. 14, 20, ЗО, 33, 35,
Топаловић Живко 244
37-8, 54-5, 85·9, 91. 101-4, 106-7, 112-3, Топаловић Лена 167
128, 132. 144·7. 155, 169-73, 175. 177-8, Торбар Јосип 261·2
180. 184, 192·3, 206-8, 210, 223-4, 236. Торомановић Хусејин 193
239-54, 257, 259. 261-3, 265-7. 272·3,
276, 284, 290, 298-301, 303, 305, 309, Тошновић Велимир Р. 154, 159, 175,
311-19, 321·2. 324. 326. 328. 330, 337, 187-8, 197, 224-7, 231-3. 236. 238,
342, 352-4, 357-9, 361, 370, 392 277, 294
Трамnуш Данило 162
Симовић Милош Т . 171
Три!ковиn Светислав С. 105, 107, 281
Симоновић Миодраг 175. 186. 208 Три уновић Милош 6, 245, 357
Смиљанић Миливој 373 Три уновић-Бирчанин Илија 113, 173,
Смиљанић Момчило Д. 96 192, 210, 251
Смољан Бариша 261·2 Туnањанин Милош 245, 261
Соду (Ubaldo Soddu) 86 Тусен Рудолф (Rudolf Tousзaint) 13,
Стајић Михаило А 51, 87, 91, 96, 108-10, 14. 330
17Н3, 188, 197, 228·31. 235. 240, 265,
271-2, 274-5, 299-302, 304 Ћано (Galeazzo Ciano) 28·9, 59-66, 82,
Станић Владислав Д. 4, 29, 65, 133
116, 378
Ћерамилац Слободан-Миле 154, 298
Стаљин (Јосип Висарионович С.) 128
Ћоровић Владимир 373
Стаменковић Добривоfе Д. 176, 189,
214, 275, 282 Ур ош (Немањић), српски цар, 386
Урошевић Радисав Ч . 176, 211
Стаменновиl'I Мирољуб М. 156. 174,
187-8, 334. 231-2, 238, 287·9, 297 Фат ић Миливоје Ј. 211, 321
Станновић Раденко 77, 79, 223, 265, Финжгар Фрања 53. 292, 304
271-3, 278, 305, 313, 320, 323, 359 Фирер, в. Хитлер
Станковић Стеван 373 Фортје Луј (Louis Fortier) 241 , 263
Станоfловић Ђорђе Р. 92, 137, 155, 199, Фотић Константин 327
204 Франно (Francisco Bahamonde Fran·
Стебернан Славно А. 147, 210 со) 63-4
Стеввновић Момчило 163, 276 Фројнт (Freuпdt) 49
Стевановић Павле 373 Фрушчи (Lulgi Frusci) ffl
Стевановић Ћирило А. 188, 255·6
Стенић Милосав 373 Хабсбурзи 48
Стефановиh Драгољуб 54 Хаген Валтер (Walter Haqen) в. Хетл,
ИМЕНИН ЛИЧНОСТИ 409
љегово право име Цинцар-Марковић Александар Д. 2, 6,
Хаиле Селасије 67 13, 24, 28, 30-1, 65, 77-8,80, 104, 115-6,
Хал Кордел (Cordcll Hull) 75, 83, 349 118, 126-7, 130-1, 239, 248-9, 250-1,
Хасел (Ulrich von Hassel) 49, 55, 80, 305-6, 323-4
82-3 Ч ам џ иј а (Милисав звани "Чамџи­
Хаха Емил (Emil Hacha) 79, 308 ја") 203, 237
Херен (Viktor von Hceren) 13, 15-6, 78 Чарапић Васа 237
80, 123, 126-7, 182, 305-6, 327, 330, Чемберлен Невил (Neville Chambcr-
362.369,380 lain Э6В
Хетл (Wilhelm Hoettl: псеудоним Wal- Чемерикић Бора 93
ter Haqen) 33, 123, 134 Черчил Винстон (Winston Spencer
Хитлер (Adolf Hit:er; Фирер) 2-4, 8, 13, Churchill) 55, 57, 70-3, 80, 83, 325,
21-2, 24-5. 27-32, 48, 57-9, 61-5, 68-78, 339-40, 342, 348,356-8
80-3, 85-6, 88, 92, 95, 99, 103, 106, Чан Иван 373
115-6, 122, 124-7, 129, 130, 132, 134, Чолан-Антић Бошно 313
136 139. 143, 147-8, 151, 153, 162, 165, Чолак-Антић Илија В. 204
196, 199, 221, 245, 261, 266, 294, 305-9, Чубриловић Бранио 79. 245. 262
311, 315, 324, 327-8, 334. 337-8, 340-52,
354, 357, 362 368-9, 377-8, 380-2,385-7, Џи гур ту Јон (lon G1gurtu) 125
389, 391-2
Ш ах т Хјалмар (Hja!mar Schacht) 349
Хорти (Mik16s Horthv) 72 Шненић Чедомир М. 166
Хоџа Даут 60
Шобер ...... , nотпоручнин, 225, 233
Христић Љубомир 216
Шон Теренс (Теrепсе Shone) 321
Цветно вић Драгиша Ј. 5, 13, 17, Шоштарић-Писачић Еуген А. 320
19. 20. 30-1, 33, 57, 74, 77-80, 83, 85, Шубашић Ива1-1 11, 310-1, 315, 321, 327,
103-4, 115-123, 127-8, 131-4, 137, 139, 362, 367
143-4, 151-2, 160-2, 171. 212, 235. 239, Шуленбург (Friedrich Werner von der
246. 248-52, 263, 297, 305, 311, 323-4, Schulenburg) 341
328. 350, 354. 364-5, 367, 386-7, 389, Шуменковић Илија А. 112
391, 395 Wутеј Јурај 104, 249, 251, 261·2, 310, 321

ОБЈАШЊЕЊА

1. Извесни официри из 52. класе НШВА споменути су у тексту књиге негде

нао наnетани 1 нласе (што су стварно били 27. мар1а 1941), а негде нао мајори
(што су постали на дан 1. априла 1941). Танав је случај са ђенералштабним
иапетанима 1 класе Душаном Н. Бабићем, Захаоијем И. Остојићем. Нинолом
Д Поморишцем. Молимо читаоце да то уваtне. То ће бити уједначено у евен­
туалном 2. издању.
2. Ђенералштабни наnетан 1 нласе Нинола д. Помориwац споменут је на
с. 95. и 315. нао: Петар. До забуне је дошло услед његовог хипонористина
"Пеца". Молимо читаоце да то уваже, а пријатеља Пецу да нас извини. У
именик личност11 унето је исправно: Никола-Пеца Д. Поморишац.