Вы находитесь на странице: 1из 214

ББК 81.

2Серб
Т99

Тяпко Г.Г.
Т99 Сербский язык : экскурс в мир журналистики : учеб. посо-
бие для студентов 4 курса ф-та МЖ. Уровни В2-С1 / Г.Г. Тяпко.
Моск. гос. ин-т междунар. отношений (ун-т) МИД России,
каф. языков Центральной и Юго-Восточной Европы. — М. :
МГИМО-Университет, 2011. — 214 с.
ISBN 978-5-9228-0785-2
Настоящее пособие предназначено для студентов старших курсов
факультета МЖ, специализирующихся по региону бывшей Югославии.
Издание может быть использовано и на других факультетах гуманитар-
ного профиля, ведущих языковую подготовку специалистов по данному
региону.
Цель данного пособия ─ повысить уровень языковой компетенции
студентов старших курсов. В нем представлены аутентичные тексты на
сербском языке, посвященные современной журналистике, разнообразные
упражнения и словарь. Основной текст состоит из 12 уроков, за ним сле-
дует приложение, содержащее образцы журналистских текстов на серб-
ском языке, наиболее часто встречающихся в «онлайн журналистике».
Пособие рассчитано на 180 часов аудиторных занятий в течение
одного семестра, но, по усмотрению преподавателя и в зависимости от
состава группы, может использоваться как один из аспектов в других
временных границах.

ББК 81.2Серб

ISBN 978-5-9228-0785-2 © Московский государственный институт


международных отношений (университет)
МИД России, 2011
Предисловие

Данное учебное пособие предназначено для студентов


старших курсов факультета международной журналистики,
специализирующихся по региону республик бывшей Югосла-
вии. Оно может быть использовано и на других факультетах
гуманитарного профиля, ведущих языковую подготовку спе-
циалистов по данному региону.
Цель данного пособия – повысить уровень языковой ком-
петенции студентов и, шире – общей культуры владения язы-
ком, притом не только иностранным, но и родным. Это опре-
делило конкретные задачи пособия – обучить студентов чте-
нию, переводу и пониманию новой литературы по специаль-
ности, повторить на занятиях отдельные грамматические темы,
провоцирующие ошибки и на старших курсах, расширить сло-
варный запас и усовершенствовать навыки свободного письма
на иностранном языке.
Учебное пособие рассчитано на 180 часов аудиторных за-
нятий в течение 7-го семестра, но, по усмотрению преподавате-
ля и в зависимости от состава группы, оно может использо-
ваться в течение двух семестров как отдельный аспект парал-
лельно с другими источниками.
В качестве основного источника текстов пособия послу-
жила замечательная книга сербского журналиста Велимира
Костадинова, который с большим юмором, популярно, в не-
принужденной манере изложил очень серьезные вещи, касаю-
щиеся журналистской профессии и этики. Его наблюдения и
советы актуальны не только для начинающих журналистов.
Они полезны всем новичкам в сфере публичных профессий,
требующих высокой культуры речи, безупречного владения
пером, хорошего знания иностранных языков и креативности в
работе. В качестве дополнительных текстов использовались
фрагменты из монографии известного американского журнали-
ста, профессора Р. Крейга, описывающего особенности работы
в «онлайн журналистике». В 2010 г. эта книга вышла на серб-
ском языке в издательстве «CLIO» (Белград). В качестве до-
полнительных текстов используются также близкие по теме

3
статьи из региональной прессы и других источников (см. спи-
сок литературы в конце книги). Содержание учебных текстов
будет способствовать повышению профессиональных качеств
обучаемых.
Учебное пособие подготовлено на материале современно-
го сербского языкового стандарта, что отнюдь не исключает
использования его в группах, более глубоко изучающих запад-
ный стандарт штокавского пространства (хорватский). Это бу-
дет полезно для расширения языкового кругозора студентов,
развития у них коммуникативных навыков, необходимых в бу-
дущем для работы с разными представителями штокавской
территории.
Пособие состоит из 12 уроков, каждый из которых имеет
один основной текст, посвященный журналистской проблема-
тике, и один вспомогательный: он дается в заключительном уп-
ражнении каждого урока на перевод. Между этими двумя тек-
стами размещаются поурочный тематический словарик, грам-
матический и лексический комментарии, несколько упра-
жнений для активизации лексического и грамматического мате-
риала урока и текст на русском языке, проверяющий степень
усвоения материала урока. За основной частью пособия следует
приложение, содержащее разные виды журналистских текстов
(новостные сообщения, интервью, репортажи, статьи), ключи к
упражнениям, описывающих значения слов с помощью толко-
вых дефиниций, список источников и сербско-русский словарь.
Упражнения, представленные в каждом уроке, направле-
ны на более глубокое усвоение содержания и формы основного
текста, а также «трансфер» полученных знаний на другой мате-
риал, анализ и синтез с помощью специальных вопросов, выхо-
дящих за рамки прочитанного, выражение собственной точки
зрения. Подход к отбору грамматической и лексико-граммати-
ческой тематики пособия существенно отличается от учебника.
Акцент сделан только на тех темах, которые, по нашим наблю-
дениям, провоцируют ошибки и на старших курсах. Отметим,
что это не всегда сложные темы. Иногда это результат интер-
ференции близкородственных языков. Материал пособия не-

4
редко обращает внимание на ту часть грамматических правил,
которая дана в исключениях.
Мы надеемся, что пособие будет способствовать повыше-
нию как профессиональной, так и языковой компетенции обу-
чаемых.

В соответствии со ст. 1274 Гражданского кодекса Россий-


ской Федерации автор данного пособия использовала в своей
работе с обязательным указанием имени автора, произведение
которого используется, и источника заимствования правомерно
обнародованные произведения и отрывки из них в качестве ил-
люстраций в объеме, оправданном поставленной целью.

5
1 лекција
Успех је један одсто инспирације
и 99 одсто транспирације (знојења).

Томас Алва Едисон

ШТА ЈЕ НОВИНАРСТВО,
А ШТА ЈЕ НОВИНАР И КО ТО МОЖЕ БИТИ ?

С ваки покушај да се одговор на питање “Шта је


новинарство ?” смести у дефиницију или неколико реченица
заправо је недовршен посао. Још тежи задатак је пред оним ко
пожељи да прецизира шта је новинар и ко то може бити.

На реч новинар свако у мислима има своју представу


човека који се бави тим занимањем. Неко помисли на
необријаног и мусавог човечуљка са шеширом високо баченим
уназад, трегерима и лабаво везаном краватом, који се гуши у
диму цигарете, док сулудо удара по писаћој машини. Други
опет замишљају елегантног мушкарца у скупом оделу који
ломи женска срца и успут нешто напише. Трећи у глави имају
слику радозналца без скрупула који улицом вуче људе за рукав
постављајући им којекаква питања. Неки су убеђени да су
новинари страх и трепет за политичаре и филмске звезде јер им
ови могу одузети моћ и помутити славу и популарност.

У легендарном вестерну “Човек који је убио Либерти


Валанса” један од главних ликова је и новинар, порочни
педесетогодишњак, који ужива у свом позиву. Он умало губи
живот јер се усуђује да напише чланак где осуђује револвераше
који тероришу град, а када га грађани бирају за представника у
обласној скупштини изговара велике речи: “Ја не могу бити
политичар. Ја сам новинар. Ваша савест !”

6
Можда је ово помало наивно и упрошћено, како то већ на
филму бива, али том споредном причом филма сценариста даје
део одговора на наше питање.

У филмовима су новинари борци за правду и истину,


најчешће сами против свих, неустрашиви јунаци који и поред
притисака, уцена и насиља, тријумфују. Понекад су и жртве
професије.

У модерној бајци “Празник у Риму” уз принцезу се


појављује и новинар (глуми га оскаровац Грегори Пек) који
жртвује славу и новац, односно не објављује ексклузивну
репортажу, а све због љубави према поменутој принцези и
жеље да јој не науди и не наруши углед и репутацију.

Новинарство је делом и то али и нешто много озбиљније.

Новинар је стваралац у борби за истином, а новинарство


занат са неколико правила и безброј могућности примењивања
тих правила. Новинар се свакодневно доказује себи, непрестано
усавршавајући једноставност примењивања тих правила.

Новинар мора јасно и логично, релативно брзо и лако да


пише. Он нема класично радно време али је зато везан за
време, односно притиснут је роковима предаје рукописа. Оно
што напише, без обзира колико имао времена и простора, мора
бити разумљиво просечном читаоцу.

Време је нешто што увек недостаје новинару. Још један


телефонски позив, још једна провера информације је оно за чим
репортери вапе. Међутим, рокови су они који прате новинаре и
чине професију стресном. Понекад, не проверавајући
информације, новинар “иде за логиком”, а логика није добар
савезник у овом послу. Многи новинари и многе новине су се
обрукале не проверавајући информације и пишући напамет оно
што им се чинило логичним.

7
Новинарство и новинаре неки су “дефинисали”
афоризмима:

• Новинарство је књижевност на брзу руку (Метју


Аенолд);
• Новинар је човек који је промашио своју професију
(Бизмарк);
• Новинар је једини писац који се, када узима перо у
руке, не нада у бесмртност (Уго Ојети);
• Писац ради за бесмртност, а новинар за сутрашњи
дан, али сутра је извесно, а бесмртност неизвесна
(Калман Мизат);
• Новинар је универзални незналица (Моша Пијаде);
• Новинарство је изванредан позив уколико се
благовремено напусти (Черчил).

Ово су најпознатије крилатице о овој професији и често се


наводе у уџбеницима журналистике. Можда још две заслужују
да стану раме уз раме са њима:
• Новинар има радно време од 24 сата дневно
• Новине живе само један дан

Бизмарк (1815-1898, немачки државник и политичар) није


мислио ништа лоше када је рекао да су новинари људи
промашених егзистенција. Вероватно је (може се и тако
протумачити) хтео да каже да се у новинарству често нађу
људи који су се претходно окушали у некој другој професији. У
говору пред немачким парламентом, на врхунцу своје
државничке улоге, Бизмарк је рекао: “Задатак штампе је да
правично оцењује владу и опозицију, да дели ударце и лево
и десно, бранећи моралну кичму друштва”.

Новинар не мора да буде лекар када прави извештај из


болнице, електричар када пише о рестрикцији струје или
економиста када у чланку анализира финансијски колапс неке
фирме. Опет, новинар мора да разуме оно о чему пише (збрка у

8
глави резултира хаосом на папиру). Он се разуме помало у све.
Тачније, ни у шта сасвим. Он је вечити ученик који нема
времена да научи, јер се од њега очекује да зна. Мора да зна где
може да пита, прочита и тако сазна решење недоумице. На путу
од незнања до ненаученог, путоказ су му чињенице.

Једноставно речено, новинар мора да зна од свега


понешто и понешто о свему.

Идеални новинар (а такав не постоји) је образован,


најчешће из области хуманистичких наука, говори неколико
језика, брзо, лако и течно пише, има информацију више од
својих колега и никада не греши. У савременом новинарству,
због експлозивног развоја науке, технике и разних технологија,
нужно је редакцији имати новинара техничког образовања.
Недостатак образовања мора се надокнадити интензивним
читањем и учењем уз задатке који наилазе.

Вечита је дилема: да ли је боље наћи стручњака и научити


га да буде новинар или специјализовати доброг новинара ?

Неретко, новинар је принуђен да покрива више области.


Чак и да хоће, не може из свих тих области да има довољно
добро образовање. Дописници дневних листова једног дана
пишу о здравству, другог дана имају извештај из суднице,
трећег дана шаљу чланак о програму локалне владе. Због тога
је добар репортер принуђен да “ископа чињенице” и зна таман
толико колико је потребно.

За доброг новинара је важно да има нешто од онога што се


зове “улична школа”, односно да се креће и да буде “у току”.
Мора лако да прелази са задатка на задатак или чак да ради на
неколико задатака истовремено, што није лако.

Новинар мора имати радознао дух, мора умети да


препозна вест, мора бити комуникативан, одлучан, истрајан, па
и агресиван (што не значи неучтив и безобразан).

9
Објективни новинар не постоји. Објективност мора бити
циљ, али новинар је принуђен (због ограниченог простора и
времена) да врши селекцију информација до којих је дошао,
што само по себи није објективан процес. Често се нове
чињенице појаве тек након написаног и објављеног чланка.
Новинар мора бити поштен према чињеницама и у читавој
својој каријери доказивати оданост према тачности. Временом,
новинари постају познати по својој тачности, искрености и
поштењу. Исто тако, новине којима се не верује брзо губе
читаоце и гасе се.

РЕЗИМЕ:
Новинарство је специфично занимање.

Новинар може бити свако ко:


• Релативно брзо, лако и јасно пише,
• Тежи савршенству, а не просечности,
• Непрестано учи, јер мора да зна понешто о
свему,
• Је ангажован све време и читавим бићем.

Лексический комментарий:

сместити нешто у дефиницију ─ зд.: найти определение чему-


либо
ударати по писаћој машини ─ стучать на пишущей машинке
шешир високо бачени уназад ─ сдвинутая назад шляпа
лабаво везана кравата ─ болтающийся (слабозатянутый) галстук
гушити се у диму цигарете ─ задыхаться в дыму сигареты
ломити срца ─ разбивать сердца
без скрупула ─ беспардонно, бесцеремонно
одузети моћ ─ лишить силы, мощи
помутити славу ─ зд.: помешать славе
уживати у свом позиву ─ получать удовольствие от своей
профессии

10
умало изгубити живот ─ чуть было (едва) не лишиться жизни
тријумфовати поред притисака, уцена и насиља ─ торжество-
вать, побеждать вопреки давлению, шантажу и насилию
нарушити углед, репутацију ─ подорвать авторитет, репутацию
делом ─ отчасти
бити притиснут роковима предаје рукописа ─ быть связан-
ным сроками сдачи рукописи
обрукати се, -ам се ─ обжечься, оскандалиться, оконфузиться,
попасть впросак
рестрикција струје ─ отключение электричества
збрка ─ беспорядок, сумятица
хуманистичке науке ─ гуманитарные науки
новинар мора умети да препозна вест ─ журналист должен уметь
почувствовать (угадать, распознать) новость

Лексико-грамматический комментарий

1. В сербском языке весьма продуктивен интернациональ-


ный суффикс –ист(а) (публициста, фељтониста, есејиста,
либретиста, карикатуриста). Он употребляется в двух разно-
видностях: –ист и –иста. Для сербского узуса более характерно
употребление суффикса с окончанием ж. р. –а (добар
журналиста, тај сценариста). В единственном числе они
склоняются по типу жена, вода (есејиста, есејисте, есејисти,
есејисту, есејистом, о есејисти). Но эта особенность отмечается
только в единственном числе. При склонении данных существи-
тельных во множественном числе они имеют только формы
мужского рода (познати сценаристи, прави реалисти).
Пример: Спортисти често користе отрцане фразе ‘Спорт-
смены часто используют банальные фразы’; Таксисти најавили
наставак штрајка за 1. септембар (заголовок).‘Таксисты объ-
явили о продолжении забастовки’.
Формы ж.р. во множественном числе типа „свршени
гимназисте нису само егоисте, већ и алтруисте“ в современном
сербском языке воспринимаются как устаревшие.

11
2. Обратите внимание на перевод прилагательного
„гуманитарный“ на сербский язык. Ему соответствуют два
эквивалента: хуманистички и хуманитаран.
Если слово “гуманитарный” употребляется в значении
‘относящийся к гуманитарным наукам, изучающим человека и
его культуру’, оно переводится на сербский язык прилагатель-
ным “хуманистички”: г у м а н и т а р н ы е науки ─
хуманистичке науке, г у м а н и т а р н о е образование ─
хуманистичко образовање, г у м а н и т а р н а я школа ─
хуманистичка школа.
Если же слово “гуманитарный” употребляется в значении
“благотворительный”, то оно переводится на сербский язык
прилагательным “хуманитаран”: г у м а н и т а р н а я орга-
низация ─ хуманитарно друштво, г у м а н и т а р н а я мис-
сия ─ хуманитарна мисија, г у м а н и т а р н а я помощь ─
хуманитарна помоћ.
Ср. пример из текста урока:
Идеални новинар је образован, најчешће из области
хуманистичких наука, говори неколико језика, брзо, лако и
течно пише, има информацију више од својих колега и никада
не греши.

Упражнения
I. Ответьте на вопросы.
1. Ко, по вашем мишљењу, може бити новинар ?
2. Зашто се каже у Русији да је новинарство четврта власт ?
3. Да ли је лако данас бити новинар ?
4. Имате ли познанике у новинарској средини ?
5. Зашто сте се уписали на новинарски факултет ?
6. Шта је предмет међународног новинарства ?
7. Шта је то „улична школа“ и зашто је битна за новинаре ?
8. Коме дајете предност: добром стручњаку за међународна
питања, абсолвенту новинарског факултета МГИМО, или
добром новинару без школе којег треба специјализовати
(оспособити за рад) ?

12
9. У чему је тајна новинарског успеха ?
10.Какве личне особине мора поседовати прави новинар ?

II. Перескажите текст урока.


III. Найдите эквиваленты. Придумайте с ними пред-
ложения.
инспирација, новине, занимање, имати представу у
мислима, постављати питања, уживати у свом позиву,
одговарати на питања, професија, штампа, говор, правично
оцењивати чињеница, збрка, правити извештај, чињеница,
фак(ат), анализирати чињенице, догађај, збивање, дешавање,
чланак, разумети помало у све, питати, говоритуи неколико
језика, редакција, имати слику у глави, надахнуће, волети
струку, наступ, транспирација, дописник, дневни лист,
репортер, задатак, улична школа, селекција информација, закон
о инфорисању, доћи до информација, замишљати, хаос, знојење

IV. Выпишите из текста эквиваленты следующих слов и


словосочетаний. Составьте предложение с каждым из них.
телефонный звонок, позвонить, призвание, репортаж из
зала суда, отбор информации, государственный деятель

V. Запишите в словарь и запомните следующие слова с


управлением. Составьте по два предложения с каждым
из них.

уживати у чему (несов.) ─ получать удовольствие от чего


л., наслаждаться чем-л.; борба за истином ─ борьба за правду;
промашити нешто (сов.) ─ ошибиться в чем-либо; жртвовати
нешто (сов. и несов.) ─ пожертвовать/ жертвовать чем-л.

VI. Употребите нужный падеж существительного


“интервју”.

13
1. Право је задовољство када читате … (мн.ч.) новинара који
добро познају своју тему.
2. Када је почео с ... (мн.ч.), Ларри Кинг имао је 52 године !
3. 50 000 ... (мн.ч.) ─ заголовок статьи.
4. Припремите групу питања, која ћете поставити о овом ... .
5. Питања напишете руком непосредно пред ... .
6. Већина онлајн новинара користи касетофоне за снимање ... .
7. Он се огрешио и о своје оваквим ... (мн.ч.).
8. Постоји неколико ствари које би требало да урадите
непосредно пред почетак ... .

VI. Найдите однословный эквивалент для следующих


дефиниций:

1. замазан, умазан, прљав. 2. неред, хаос, метеж;


поремећеност, конфузија, забуна. 3. информативно средство
(радио, телевизија, новине). 4. дневна или периодична
публикација, јавно гласило, новине. 5. књига или свеска у коју
се бележе свакодневни догађаји. 6. онај који има поуздано
знање у некој области човекове делатности. 7. дневно или
периодично гласило с одређеним именом и изгледом,
састављено од штампаних листова (обично већег формата), у
којем се објављују вести, коментари актуелних збивања и други
текстови (често и фотографије), лист. 8. добитник Оскара.
9. уцењивач који се служи револвером, оружјем да би нешто
издејствовао. 10. дубока душевна склоност одређеном
занимању. 11. коштани стуб дуж средине леђне стране који
чини низ коштаних пршљенова у коме је смештена мождина
(код човека и виших животиња), хртењача, краљежница.

VII. Какие личные качества важны в журналистике


(поставьте плюс или минус)?
Радозналост
Субјективност
Немар
Комуникативност

14
Неучтивост
Тачност
Одлучност
Безобразност
Објективност
Истрајност
Искреност
Агресивност
Просечност
Правичност
Поштење
Уредност
Агилност
Говорна вештина
Креативност
Иновативност

VIII. Переведите текст на сербский язык:


Ответить на вопрос «Что такое журналистика?» не так-то про-
сто, как кажется на первый взгляд. Еще сложнее коротко отве-
тить на вопрос «Чем занимается журналист и кто может им
стать?».
В кино журналист, как правило, благородный борец за правду,
чаще всего один против всех, бесстрашный герой, побеждаю-
щий зло вопреки шантажу и угрозам. Иногда он сам становится
жертвой во имя профессии.
Что должен уметь хороший журналист? Прежде всего он дол-
жен уметь ясно, логично, легко и по возможности быстро пи-
сать. Для него нет понятия рабочего времени в классическом
понимании. Его рабочее время определяется сроком сдачи ма-
териала.
Время – это то, чего всегда не хватает журналисту. Еще один
телефонный звонок, еще одна проверка поступившей информа-
ции – этим занимаются все репортеры. Иногда не хватает вре-
мени, чтобы проверить информацию. Журналист публикует
материал, руководствуясь логикой, но логика – плохой союзник

15
в этом деле. Многие журналисты не раз обжигались, публикуя
непроверенные факты, казавшиеся им логичными.
Идеальный журналист имеет гуманитарное образование, владе-
ет несколькими иностранными языками, быстро, лаконично и
четко пишет, обладает бóльшим объемом информации, нежели
его коллеги и никогда не ошибается.
Очень важно, чтобы у журналиста была практика «уличной
школы» – он всегда должен быть «в теме», легко переключать-
ся с одного задания на другое или даже иногда делать не-
сколько дел одновременно.
Журналисту совершенно необходимо быть любознательным,
уметь распознать новость в потоке информации, быть комму-
никативным, решительным, терпеливым, а зачастую и настой-
чивым, (что, впрочем, вовсе не подразумевает грубости и на-
глости).
Журналист обязан уважительно относиться к фактам и всегда
быть точным. Со временем каждый журналист зарабатывает
себе репутацию в мире журналистики.

IX. Переведите текст на русский язык:

Технолошки развој новинарства

Промене до којих је у новинарству дошло у последњих


сто година исто су толико вртоглаве колико и промене настале
у другим сферама живота. Новинари данас извештавају
користећи технике и средства која су почетком XX века била
незамисљива, а онлајн новинари обављају посао који је до само
пре 15 година био потпуно непознат. Ипак, улога новинара
остала је у великој мери непромењена.
Американци су 11. септембра за неколико минута сазнали
да су отети путнички авиони ударили у Светски трговински
центар и Пентагон. Телевизијске и радио станице су о томе
извештавале уживо, на Интернету су се редовно појављивале
најновије информације, а многе новинске куће штампале су
ванредна издања. О првом нападу на Светски трговински
центар ТВ гледаоци су обавештени таквом брзином да су

16
ударац авиона у другу кулу многи већ гледали уживо. За мање
од сат времена од првог напада, огромна публика широм света
је у исто време гледала рушење обе куле. Помисао да би на вест
о догађају оваквих размера требало чекати, била је
незамислива. Две основне људске потребе – да се добије
подршка у тренутку трагедије и да се о њој размене
информације – навеле су новинске организације и грађане да
користе Интернет у до тада непојмљивим размерама.
Занимљиво је да се готово тачно сто година раније, 7.
септембра 1901, такође догодила једна велика трагедија у
америчкој историји: убијен је председник Вилијам Макинли.
Нација је била шокирана, али Американци за догађај нису
сазнали одмах, чак ни убрзо после атентата. Није било
Интернета, није постојао интерактивни програм CNN. У
ствари, није ни било CNN-a или NBC-a. У америчким
домаћинствима још није било ни телевизора или радија. Зато је
морало да прође много дана да би се вест о убиству
председника пронела земљом помоћу новинских чланака,
извештаја новинских агенција и препричавањем међу људима.
Чињеница је да је велики број Американаца у малим срединама
први пут видео аутомобил тек када се неко довезао у њихов
град да пренесе вест о Макинлијевој смрти.

(Р. Крејг, Онлајн новинарство).

РИСУНОК № 1

17
2 лекција
Оданих шест слуга имам, од њих стекао сам знање,
а зову се Шта и Зашто, Када, Како, Ко и Где.

Радјард Киплинг

КАКО ДА НАПИШЕМ ТЕКСТ, А ДА НИШТА


НЕ ИЗОСТАВИМО, ПРЕСКОЧИМО ИЛИ ЗАБОРАВИМО
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО ?

С коро сваки новинарски текст и сви облици


новинарског изражавања се могу свести на
одговоре пет чаробних питања: ко, шта, где, кад и како.
Понекад треба додати и зашто, што зависи од оног о чему
пишемо (ако нам разлог није познат, што је чест случај, или
једноставно не желимо да намећемо своје мишљење, онда је
ово шесто питање изостављено).

Пошто у енглеском језику ових пет (+ зашто) чаробних


речи почињу словом w (WHO, WHOT, WHERE, WHEN, WHE-
REBY + WHENCE) понекад се у иностраној литератури ово
правило зове “правило пет дуплих в”.

Ако се у тексту одговори на ових пет (или шест) питања


онда је текст довољно добар да уђе у конкуренцију и сутрадан
се (уз интервенцију лектора и уредника) појави у новинама.
Уколико је аутор текста јасан у излагању, а тема занимљива,
сасвим је сигурно (опет морају интервенисати лектор и
уредник) да ће текст бити у сутрашњим новинама. Ако аутор
буде маштовит па одговоре на ових пет питања поређа по
важности, податке и чињенице изнесе јасно “и за докторе и за
пастире”, уз претпоставку да је тема актуелна, не само да ће
текст бити у сутрашњим новинама, него ће бити веома читан и
препричаван.

18
Треба рећи да “пет питања” нису модеран изум. Још су
грчки говорници знали да су одговори на : ко, шта, где, кад и
како или зашто, чинили говор занимљивим за публику. Ти
сјајни реторичари су додавали још и одговор на питање ─ чиме.
Школе новинарства неких земаља сматрају да треба додати и
извор информације, тек да би се текст зачинио или да би му се
дала уверљивост и ексклузивност. Принцип старе новинарске
школе гласи да је обавештавање из анонимних извора најблаже
речено непрофесионално.

Иако постоји пет питања не значи да постоји и пет


одговора. Није довољно написати да се нешто догодило “у селу
Српски Итебеј”, јер мало ко зна где је то, већ треба написати
да се нешто догодило “у селу Српски Итебеј, надомак
Зрењанина”. Дакле, постоје два одговора на питање “где”.
Исто тако, прецизније је дати два одговора на питање зашто. На
пример, “саобраћајна несрећа се догодила када је аутомобил
прешао на леву страну коловоза” (први одговор), “јер је
возач заспао” (други одговор). Упамтите да сваки одговор на
“пет питања” може имати “брата близанца”.

За сада нећемо правити разлику између облика


новинарског изражавања и сваки напис у новинама зваћемо
текст, а касније ћемо разјаснити шта је вест, шта интервју, шта
проширена вест, шта репортажа ...

Ако је горе написано јасно, онда треба прећи на примере и


то не измишљене већ на оне који су се јавиле у пракси. Сада
анализирамо варијанте исте вести (наслови за сада
изостављени) да бисте стекли осећај како треба да изгледа
новинарски текст:

1. Јелена Пинтеровић (71) је погинула, јуче око подне,


када је покушала да изађе из заглављеног лифта. Несрећа
се догодила у суботичком насељу Прозивка, у улици Ловре
Брчуљевића 49. Јелена је, уместо на ходник, закорачила у
празнину испод лифта и пала у понор дубок пет спратова.

19
Комшија који је покушао, а није успео да помогне старици
да безбедно изађе из лифта, добио је нервни слом, док је
супругу Марку, када је чуо за несрећу, пукао чир на
дванаестопалачном цреву.

2. Модерна технологија, знање које се сваког дана


умножава, помажу човеку, али понекад, када ствари
измакну контроли, знају и да усмрте свог творца. Јелена
Пинтеровић (71) је погинула користећи најобичајнији
лифт. Машина за подизање људи и терета заглавила се
између шестог и седмог спрата, у згради Ловре Брчуљевића
49. Старица је покушала да изађе и уместо да закорачи на
под ходника, закорачила је у понор испод лифта. Када је
чуо шта се догодило његовој жени, супругу Марку је
позлило и пукао му чир на дванаестопалачном цреву.
Комшија који је пружио руку у жељи да помогне старици, а
није успео, добио је нервни слом. Тако је бива када се знање
окрене против свог творца и када судбина умеша прсте.

Који је текст “новинарскији” ?

Можда неком изгледа чудно, али први текст је бољи од


другог. Први има временску одредницу “јуче око подне”
(читалац се временски оријентише по дану када је купио
новине, односно када су се новине појавиле на киосцима), док
други, не само што нема одговор на питање када, већ нас аутор
и гњави причом о технологији и знању које се умножава и
убија свог творца. У другој варијанти читаоца збуњује увод и
замара коментар на крају. Други текст делује китњастије и
раскошније, али само за оне који воле писмене саставе ученика
средњих школа.

Ни први текст није без мана, али нашао се баш у овом


облику. Недостаје, на пример, име комшије који је покушао да
помогне несрећној жени.

20
Претпоставимо сада да вас је позвао уредник (о уреднику
касније, сада је довољно рећи да је то “најпаметнији” човек у
редакцији и његова је увек последња) и рекао вам да напишете
мало више о овом несрећном случају. Треба вам, дакле, више
података. Одлазите на терен (на лице места, како се то у
жаргону каже) набављате потребне податке, узимате изјаве од
очевидаца, од рођака погинуле, добијате изјаву истраженог
судије, имате и више него што је потребно, ... али како то све
сложити у новинску причу ?
Пре свега, држите се правила да морате да одговорите на
свих пет (или шест) питања и да податке сложите по важности.
Потом, овај немио догађај можете упоредити са сличним који
се догодио недавно. Направите анализу колико смо сигурни у
сопственим домовима и у помоћ позовите статистику
несрећних случајева.

Тексту можете прићи и тако што ће главна тема бити


стање лифтова у зградама, а немио догађај може да послужи
само као илустрација. Тада морате разговарати и са људима из
службе која одржава лифтове.

Број могућности како написати текст није ограничен, али


треба водити рачуна о актуелности. Ако је општепозната ствар
да су лифтови нови, поуздани, често контролисани и
сервисирани, да су новине често писале о стању лифтова и да је
тема, како то новинари кажу, сажвакана, а да је то једини
случај несреће у лифту, онда је несувисло правити тему у
каквом су стању лифтови. Читалац ће се питати да ли само
новинар не зна какви су лифтови, па ће тако колега из друге
редакције имати бољи текст од вашег.

Никад не заборавите да морате прикупити што више


података. Репортери прикупљају информације и податке из три
извора. Први су архиве и документи, други су разговори, а
трећи лична запажања.

21
Архиве и документи су сви “писани трагови”, од
јеловника у ресторану и меморандума неке фирме, преко
банкарских и полицијских извештаја, до приручника и
публикација или другог новинарског чланка. Вратимо се нашем
“примеру” ─ погибији Јелене Пинтеровић (пример је мало
морбидан али због тога се и лакше памти). Шта може бити
документ у нашем случају ? Умрлица, на пример, јер можемо
сазнати годину рођења несрећне жене, њено девојачко име, име
супруга, време и место сахране...

Разговори могу настати у разним условима и могу бити


којекакви. На пример, са комшијом погинуле Јелене или
лекаром који је извршио обдукцију. Истини за вољу, понекад
новинар “налети” на особу која не зна јасно да пренесе своје
мисли, односно, не зна да разговара са новинаром. Такве особе
праве дигресије, задржавају се на детаљима, а суштину
изостављају. Понекад је то тактика да се избегне одговор. Има
случајева када саговорник због лошег искуства или неког
другог разлога не воли или не жели да прича са новинаром.

Лична запажања су такође веома важна. Ако новинар


присуствује неком догађају и има лична искуства лакше ће
написати текст. Спортски извештач са неке фудбалске
утакмице или ратни репортер са прве борбене линије не могу се
адекватно заменити новинаром који пише “из редакције”.

РЕЗИМЕ:
• Новинарски текст одговара на пет питања:
ко, шта, где, кад, како; понекад даје одговор и
на: зашто и чиме.
• Одговори на питања “ређају” се по важности.
• Новинар прикупља податке и информације из
три извора: први су архиве и документи,
други су разговори, а трећи лична запажања.

22
Лексический комментарий

бити маштовит ─ быть с воображением, иметь воображение


коловоз, м ─ проезжая часть улицы
заглавити у лифту ─ застрять в лифте
позлило му је ─ ему стало плохо, сделалось дурно
пукнуо му је чир на дванаестопалачном цреву ─ у него про-
изошло прободение язвы двенадцатиперстной кишки
киоск, м ; на киосцима ─ в киосках
збуњивати, збуњујем ─ смущать
наћи се, -ђем се ─ встретиться
отићи на терен ─ жур. выехать «в поле» (т.е. на место проис-
шествия)
набавити потребне податке ─ собрать необходимые сведения
истражни судија ─ следователь
сажвакан ─ жеванный-пережеванный (о теме)
несувисло ─ нелогично
лично запажање ─ личное наблюдение
погибија ─ гибель
морбидан ─ зд.: жуткий
умрлица ─ свидетельство о смерти
вршити обдукцију ─ делать вскрытие
девојачко име ─ девичья фамилия
истини за вољу ─ по правде говоря
правити дигресије ─ отклоняться от главной темы, разводнять
текст
спортски извештач ─ спортивный комментатор
прва борбена линија ─ передовая (линия фронта)

Грамматический комментарий

Скоро сваки новинарски текст и сви облици новинарског


изражавања се могу свести на одговоре пет чаробних питања:
ко, ш т а, где, кад и како. Понекад треба додати и зашто,
што зависи од оног о чему пишемо (ако нам разлог није
познат, што је чест случај, или једноставно не желимо да

23
намећемо своје мишљење, онда је ово шесто питање
изостављено);
Касније ћемо разјаснити шта је вест, шта интервју,
шта проширена вест, шта репортажа ...
Никад не заборавите да морате прикупити што више
података;
Шта може бити документ у нашем случају ?
Тексту можете прићи и тако што ће главна тема бити
стање лифтова у зградама.

В данных предложениях используются слова што и шта,


а также производное слово зашто. Принято считать, что одной
из особенностей, отличающей сербский и хорватский стан-
дарты, является употребление местоимения „что“: в сербском
языке ему соответствует слово шта, в хорватском ─ što. Сле-
дует, однако, помнить, что в хорватском стандарте вопроси-
тельно-относительное местоимение što употребляется во всех
позициях, а в сербском ─ есть и одно и другое слово ─ шта и
што, функции которых совпадают лишь частично.
Исследователи языка, изучавшие старые тексты, устано-
вили, что слово шта первоначально было одной из падежных
форм местоимения што (по аналогии склонения существи-
тельных среднего рода с теми же окончаниями: село-села, вре-
ло-врела). Слово што ранее было формой именительного и ви-
нительного падежей и употреблялось в аккузативе с предлога-
ми. Следы этой позиции и сегодня видим в словах, образовав-
шихся из предложных словосочетаний ─ зашто ‘зачем, для че-
го, почему’ (наречие), пошто ‘после того как’ (союз); пошто
‘почем, сколько стоит’ (наречие).
Со временем падежная форма шта стала употребляться
самостоятельно, как отдельное слово, составившее конкурен-
цию слову што в его исходных позициях ─ именительном и
винительном падежах. Между словами што и шта отчетливо
наметилась функциональная дифференциация. Основные раз-
личия в семантике и употреблении слов шта и што обычно
объясняют так: шта употребляется как вопросительное место-
имение в прямом и косвенном вопросе, а што ─ как отно-

24
сительное местоимение (связочное средство) в придаточных
предложениях разных типов.
Сравните:

(1) Шта могу писци да ураде да се врати етика?


(Политика) ─ Что могут сделать писатели, чтобы вернуть
этику ? Треба да се запитамо шта се дешава данас (Политика).
─ Надо спросить себя, что сегодня происходит; Ево вам Косо-
во, па ви разбијајте главу шта ћете с њим (Политика). ─ Вот
вам Косово, вы и ломайте голову, что с ним делать.

(2) Портпарол финског Парламента је нагласио да је поно-


сан што је добио прилику да први пут посети Београд (Поли-
тика).─ Спикер финского парламента подчеркнул, что он горд
тем, что получил возможность впервые посетить Белград;
Што се тиче немачке одлуке у децембру, сигурно ће суштин-
ску улогу имати то како ће се развити дијалог (Политика) ─
Что касается немецкого решения в декабре, главную роль, без-
условно, будет играть то, как будет развиваться диалог; Што
се мене тиче, [децембар 1957.] био је најхладнији за последњих
двадесет година (МК, Она, 5). ─ Что касается меня, [декабрь
1957] был самым холодным за последние двадцать лет;

Употребление местоимения шта ‘что?’ в качестве вопро-


сительного слова трудностей не вызывает. В современном
сербском языке это основная функция данного слова в прямом
и косвенном вопросах, а также в риторическом вопросе с од-
ним вспомогательным глаголом (Шта ћеш ? Па шта ?)

Местоимение што также может выступать в качестве во-


просительного слова, например:

Није знао што да ради (РМС). ─ Он не знал, что делать.

Однако в большинстве случаев, если в качестве вопроси-


тельного слова употребляется местоимениие што, речь идет о
другом типе вопроса ─ каузативном, в котором выясняется
причина действия. В таких предложениях вопросительное сло-

25
во што легко преобразовывается в вопрос-наречие зашто ‘по-
чему?’. Сравните:

Што си закаснио? (Зашто си закаснио?) ─ Почему ты


опоздал? Што не дођеш? (Зашто не дођеш?) ─ Почему не за-
ходишь? Што вам се толико допада моја машна, што ће вам?
(М. Булатовић, 210). ─ Почему вам так нравится мой галстучек,
для чего он вам?

Если бы простое правило употребления слов шта и што


соблюдалось, ему не стоило бы уделять особого внимания. Но
шта-форма значительно расширила свой функциональный
диапазон, и ее „вторжение“ не в свою сферу продолжается. Она
фактически полностью вытеснила относительное местоимение
што в вопросительных предложениях некаузативного типа и
начинает дублировать его во второй части правила, прежде все-
го там, где што выступает в качестве союзного средства в
изъяснительных придаточных предложениях. Приведем
несколько таких примеров:

У Москви врло добро знају шта значи продрети у


залеђене дубине севера наше планете (Политика). ─ В Москве
очень хорошо знают, что значит прорваться в ледяные глубины
севера нашей планеты; Склопивши стратешки савез са Амери-
канцима (у шта је урачунато и стицање права на истраживање
нафтних резерви у Мексичком заливу и у Тексасу), у Москви су
обезбедили и не мала директна улагања партнера с друге стра-
не Пацифика (Политика). ─ Заключив стратегический союз с
американцами (куда включено и приобретение права на
разведку запасов в Мексиканском заливе и Техасе) в Москве
обеспечили и немалые прямые инвестиции партнеров с другой
стороны Тихого океана; Чуо сам да си овде, па сам дошао да
видим шта радиш (М. Булатовић, 227). ─ Я слышал, что ты
здесь и приехал посмотреть, чем ты занимаешься.

Каким же правилом следует руководствоваться при выбо-


ре местоимений шта и што? При построении своей речи на

26
сербском языке, лучше исходить из приведенного выше про-
стого правила: в вопросительной конструкции ─ шта, в прида-
точном предложении невопросительного типа ─ што. В то же
время, при чтении сербского текста следует иметь в виду сти-
хийное дублирование шта-формой позиций слова што, осо-
бенно в дополнительных придаточных предложениях.

Мы рассмотрели употребление слов шта и што в качест-


ве вопросительных местоимений. Но лексема шта вторична по
отношению к слову што, семантика и функции которого зна-
чительно шире и разнообразнее. Древнее синкретичное слово
што представляет в современном сербском языке разные части
речи: местоимение, наречие, союз, частицу. Напомним наибо-
лее распространенные случаи употребления слова што в каче-
стве разных частей речи в повествовательных предложениях.

I. Слово што ─ относительное местоимение

Местоимение што в функции союзного слова в


определительных придаточных предложениях,
распространяющих имя существительное в главной части
сложного предложения (синоним који):

Обрисала је зној што јој се сливао низ лица (РМС). ─ Она


вытерла пот, стекавший по ее лицу (досл. который стекал по
ее лицу); Видео сам вашу сестру што студира медицину
(РМС). ─ Я видел вашу сестру, которая учится на медфаке.

Определительные придаточные предложения могут


относиться и к указательному местоимению, выступающему в
качестве соотносительного слова главного предложения:

Капетан је обећао онима што су остали на аеродрому и


што су сулудо трчали преко писте за авионом да ће се вратити
и да никог неће оставити (МК, 171). ─ Капитан обещал тем,
кто остался на аэродроме и кто бежал по взлетной полосе за
самолетом, что он вернется и что никого не оставит (в этом

27
случае союз што употребляется с соотносительным словом в
главном предложении ─ онима што); Десило се оно што нико
није очекивао (БТ, 393). ─ Случилось то, чего никто не ожи-
дал; Сад знате што није у реду. ─ Теперь вы знаете, что не в
порядке (где есть проблемы).

Определительные придаточные предложения могут


относиться ко всей главной части, а не только к отдельному ее
члену, и представлять добавочное сообщение:

Слала га је на спавање што је овај, истини за вољу,


примао с извесним олакшањем (МК 36) ─ Она отсылала его
спать, что тот, откровенно говоря, принимал с известным
облегчением;

II. Слово што ─ неопределенное местоимение

(а) в значении нешто; било што, ма шта, макар шта,


ишта
Има ли што за ручак? ─ На обед что-нибудь есть? Јеси
ли што чуо о твојима? ─ Ты что-нибудь слышал о своих?
Јесам ли те ја што питао? ─ Я тебя о чем-нибудь спраштвал?

(б) в значении ништа при отрицании с глаголами

Немамо што изгубити осим голих живота (РМС). ─ Нам


нечего терять, кроме собственной жизни; Не знам што лепше
од ње (РМС). ─ Не знаю, что может быть лучше, чем она.

III. Слово што ─ наречие

(а) в значении колико, како много

Ох, што ће бити весело, што ће бити весело, што ће


бити страшно (М. Булатовић, 211). ─ Ох, как будет весело, как
будет весело, как будет страшно; Што је нашао колача, све је
појео (РМС). ─ Сколько нашел пирожных, все съел; Што је

28
било избеглица сви су збринути (РМС). ─ Сколько было бе-
женцев, всем оказана помощь.

(б) наречие што употребляется, когда речь идет о количе-


стве в значении нешто мало, макар мало, макар колико,
иколико

Јеси ли добио што плате? ─ Ты хоть что-то получил?


(Тебе хоть что-нибудь заплатили ?)

IV. Слово што ─ союз:

(а) в придаточных причины в значении јер, зато што

Волим је што је скромна и лепо васпитана (РМС). ─ Я


люблю ее, потому что она скромна и хорошо воспитана;
Радила је тај посао што мора а не што га воли (РМС). ─ Она
выполняла эту работу, потому что была вынуждена, а не
потому что ее любила; Колико проба код кројачице <…> и
колико суза што је халина предуга, што се провиди, или што
не пада како треба ! (МК 7). ─ Сколько примерок у портнихи
<…> и сколько слез из-за того, что платье слишком длинное
или что падает не так как надо.

(б) в придаточной части изъяснительных


сложноподчиненных предложений, относящейся к словам,
выражающим эмоцию, состояние или оценку:

Срећан сам што те видим ! ─ Я счастлив, что тебя вижу!;


Туга ми је што је отишла. ─ Мне грустно, что она уехала;
Дивно је што вечерас ниси сам! (МК, 65). ─ Прекрасно, что
сегодня ты не один! Нервира ме што ми је жена, како је
старија, све сличнија својој мајци (Политика). ─ Меня раздра-
жает, что моя жена с возрастом все больше становится похо-
жей на свою мамашу; Штета је што су Београд и Србија пуни
таквих занесењака (М Булатовић, 220). ─ Жаль, что в Белграде
и Сербии столько таких фанатиков; Бунило га је једино што је

29
у првом сну под фантомом гиљотине стајала Жермен, жена коју
је спасао (Б. Пекић, 249). ─ Его бесило только то, что под фан-
томом гильотины стояла Жермен, женщина, которую он спас;
Осени га туга што тог дана никог није спасао (Б. Пекић, 253).
─ Ему стало грустно, что в тот день он не спас никого.

(в) в придаточных времени с разными семантическими


оттенками:

(в значении кад, чим)


Онај час што је добио новац потрошио га је у кафани
(РМС). ─ Как только он получал деньги, в тот же момент
оставлял их в кафане; Тај трен што је сео да се одмори, дошао
му је хитан позив да иде у уред (РМС); Только он присел
отдохнуть (досл. как только он сел отдохнуть), срочно
позвонили, чтобы ехал в офис.

(в значении откад)
Већ друга ноћ што не спавам (РМС). ─ Уже вторая ночь,
как я не сплю (досл. с тех пор как я не сплю); Има већ месец
дана што је он отишао (РМС). ─ Прошел уже месяц, с тех пор
как он уехал.

(условно-временной в значении док):


Не верујем да се вратио што га не бих видела (РМС). ─
Не верю, что он вернулся, пока его не увижу.

V. Слово што ─ частица


(в сочетании с наречием в сравнительной степени)

Трудио се да буде што елегантнији (МК, 79). ─ Он


старался быть как можно более элегантным; Што више време
одмиче све ми је теже. ─ Чем больше проходит времени, мне
все тяжелее; Никад не заборавите да морате прикупити што
више података (ВК). ─ Никогда не забывайте, что вы должны
собрать как можно больше данных; Што мање хоризонталних
и вертикалних линија, то веће узбуђење код читаоца. ─ Чем

30
меньше горизонтальных и вертикальных линий, тем больший
интерес (досл. волнение, возбкждение) у читателя; Што пре
дођеш, утолико боље. ─ Чем раньше придешь, тем лучше;
Што јаче ветар дува, време је хладније. ─ Чем сильнее дует ве-
тер, тем холоднее (досл. погода холоднее).

Упражнения

I. Ответьте на вопросы.

1. Какви критеријуми важе за добар новинарски текст ?


2. Зашто аутор уводи појам “брата-близанца” за сваки
одговор на “пет питања” ?
3. Зашто обавештавање из анонимних извора јесте
капитални грех ?
4. Шта даје уверљивост и ексклузивност тексту ?
5. Због чега аутор наводи две варијанте исте вести ?
6. Који је текст “новинарскији” ?
7. Из којих се извора прикупља новинарска информација ?
8. Шта су писани извори ?
9. Које особе нису пожељне за разговор ?
10. Зашто су од важности лична запажања новинара ?
11. Како написати текст, а да ништа не изоставите,
пресколите или заборавите да забележите ?

II. Перескажите текст урока.


III. Найдите однословный эквивалент для следующих
дефиниций:

1. резултат научног истраживања; откриће, проналазак.


2. онај који врши језичке и стилске исправке неког рукописа
спремљеног за штампање. 3. онај који има беседнички дар,
добар беседник. 4. део пута, улице одређен за кретање возила.
5. онај који врши одговорне послове око припремања,
утврђивања текстова за штампу, редактор. 6. кућица са
продавницом цигарета, новина и друге ситне трговачке робе
постављена на тротоарима, трговима и сл. 7. стручни рад

31
одређеног трајања којим се ученик по свршетку школе уводи у
посао. 8. негативна одлика, лоша страна, рђаво својство неке
ствари или појаве у погледу њене корисности, употребљивости,
примене, ефикасности и др., недостатак; погрешка, грешка.
9. онај који изводи стадо (обично овце) на пашу, чувар оваца,
чобанин. 10. највиша академска титула, научни или стручни
степен који се стиче на основу одбрањене дисертације и
положеног испита; носилац највише академске титуле.
11. заснован на реалности, очигледан, убедљив.

IV. Выпишите из текста эквиваленты следующих слов


и словосочетаний. Составьте предложение с каждым
из них.

Корректор, личные наблюдения, отклоняться от основ-


ной темы, останавливаться на деталях, призвать на помощь
статистику, расположить данные по степени важности, вы-
ехать на место события, неприятное событие, передовая, ги-
бель, делать вскрытие.

V. Запишите в словарь и запомните следующие слова с


управлением. Составьте по два предложения с каждым
из них:

вратити се чему (сов.) ─ вернуться к чему-л.;


позвати у помоћ ─ призвать на помощь;
закорачити на ходник ─ шагнуть в коридор;
у улици : несрећа се догодила у улици Ловре Брчуљевића ─ не-
счастье произошло на улице Ловра Брчулевича;
на киосцима : читалац се временски оријентише по дану када су
се новине појавиле на киосцима ─ читатель определяет время
по дню, когда газета появилась в киосках;
измакнути контроли ─ выйти из под контроля;
прећи на примере ─ перейти к примерам.

32
VI. Переведите предложения на русский язык:
1. Одлазите на терен, набављајте потребне податке,
узимајте изјаве од очевидаца ! 2. У вашој причи читаоца
збуњује увод. 3. Сви облици новинарског изражавања се могу
свести на пет чаробних питања. 4. Избегавам особе које праве
дигресије. 5. Збрка у глави резултира хаосом на папиру.

VII. Вставьте пропущенные вопросительные слова


“што” или “шта”. Переведите предложения на русский
язык.

1. ... би радио кад би неки разбојник уперио пушку у тебе


? (M. Булатовић, 215). 2. А ... ћемо радити ако буде женско ?
(M. Булатовић, 219). 3. ... ме тако дуго гледаш (M. Булатовић,
219). 4. Она ме запита ... ће бити с нама (M. Булатовић, 219). 5.
Осећао сам да говоре о нама, али никако нисам могао схватити
... .(M. Булатовић, 219). 6. ... стално пишеш о смрти ? (М.
Булатовић, 225). 7. А он ме пита ... ме тако гледаш ? (Д.
Михаиловић, 270) 8. ... се ви за њу распитујете ? (M. Булатовић,
226). 9. ... ниси дошао ? 10. … тако касно ручаш ? 11. ... не
идеш спавати ? (M. Ковач, 380). 12. ... је било с мојим свескама?
(М. Ковач, 394).

VIII. Упражнение. Замените, где это возможно слово


што синонимом. Укажите функцию слова што в каждом
предложении. Переведите текст на русский язык.

НЕРВИРА МЕ ... (из писма једног емигранта)

Требало би убијати прошлост сваким даном што се гаси;


избрисати је да не боли. Лакше би се подносио дан што траје и
не би се мјерио оним што више не постоји. Нервира ме што
ми дјеца неће у Босну. Кажу радије би на Хаваје, досадно им je
у Сарајеву. Нервира ме и то што ми није жао пара. Нервира ме
што не могу пушити гдје ја хоћу. Нервира ме и то што више
не могу слушати ни нашу музику. Нервира ме што више не
пишем и што немам мотива. Свој став више немам. Извлачим

33
из сјећања оно што ми одговара па правим неке тезе и
закључке. Нервира ме што ништа није као прије, што ни ја
нисам као прије, што ми нисмо као прије. Нервира ме што не
знам гдје би. Нервира ме што ми се не иде назад у Босну и што
ми се овде не остаје. Нервирају ме ови што све знају, па и те-
лефоне. Нервира ме шпијунирање свега што се креће и живи.
Јао, што ме то нервира! Нервира ме и то што сваком Амери-
канцу морам објашњавати да су код нас болнице и школе биле
бесплатне и да су нам комарци к'о њихови, а не велики ко роде.
Америчко школство ме право нервира са дјецом што уче 6
предмета цијелу годину, од којих чак три бирају по жељи. То
што је Зеница имала 3 позоришта и 30 димњака ме право нер-
вира, јер у Орланду што има 3 милиона становника нема позо-
ришта. Нервирају ме и њихови доктори, што ће ти до краја
живота држат' гипс на сломљеној руци, само да би ти
наплаћивали слиједећих 100 година. Нервирају ме босанска
дјеца што између себе причају енглески. То што сам ја волио
Селимовића ме право нервира као и то што знам напамет пуно
тога што је он написао. Па што ме све то нервира?!?

(Политика)

IX. Переведите текст на сербский язык:


Практически любой журналистский текст можно предста-
вить в виде ответа на пять «волшебных» вопросов: кто, что,
где, когда и как. Иногда в этот список можно включить и шес-
той вопрос – зачем – в зависимости от обстоятельств.
Если в тексте присутствуют ответы на эти пять вопросов,
то можно считать этот текст качественным. Если автор текста
последователен в изложении, а тема интересна – публикация
гарантирована. Если же автор, помимо всего вышеперечислен-
ного, расставит ответы на эти вопросы по их важности, а факты
изложит хорошим языком, статью будут читать и перечиты-
вать.
Нужно заметить, что эта «волшебная пятерка» не новое
изобретение. Еще греческие ораторы использовали этот прием
в своих выступлениях. Иногда они использовали дополнитель-

34
ный вопрос «каким образом». Некоторые школы журналистики
говорят о необходимости указания источника информации,
ибо, по их мнению, использование анонимных источников,
мягко говоря, непрофессионально.
Хотя основных вопросов пять, это не означает, что и отве-
тов должно быть пять. Иногда бывает необходимо уточнить от-
вет на один из вопросов, например на вопрос «где», если собы-
тие произошло в небольшом малоизвестном городке. Проще
говоря, на один вопрос можно найти несколько ответов.
Количество способов написания добротного текста не ог-
раничено, но важно помнить и об актуальности темы. Всегда,
прежде чем начать писать текст, постарайтесь изучить предмет
как можно более подробно.
Никогда не забывайте привлекать в свой текст как можно
больше дополнительной информации. Репортеры собирают ма-
териал из трех источников: архивов и документов, интервью,
личных наблюдений.

X. Переведите текст на русский язык:

Умеће доброг писања


у онлајн новинарству XXI века

Како ће изгледати онлајн редакција XXI века ? Како ће


радити ? Који ће бити владајући обичаји, поступци и
механизми ? Можемо само нагађати.
Али умеће доброг писања је особина која ће вам готово
сигурно увек бити од највеће помоћи. Без обзира на то да ли
пишете причу, правите текст за неки видео пакет или
извештавате уживо са лица места, вешто склопљене реченице и
пасуси могу само да вам помогну. Вести ће увек да се заснивају
на информацијама, а ви ћете у неком тренутку увек морати да
испричате догађај користећи вештину употребе речи.
Чак и ако не пишете извештај или некакав текст,
способност да развијете приповедачку структуру може да вам
помогне. Кад правите хронологије, слајд шоу или друге
визуелне приче, од суштинске је вредности да наставите

35
информације тако да лагано теку и да за читаоце имају смисла.
Отвореност ка новом и разумевање приповедања одвешће вас
далеко у онлајн свету, без обзира на то како ће он изгледати за
20 година.
Уређаји за тренутно емитовање аудио и видео снимака
биће неопходни, али због разлога економске и логистичке
природе, писана реч ће вероватно владати у овом свету још
неколико наредних година. Онлајн корисници су доследни у
позитивном вредновању исцрпног извештавања на Вебу, воле
могућност да прочитају више о теми. Међутим, најефикаснији
начин чувања великих архива није видео, него текст. Сигурно
је да ће за важне догађаје буду архивирани и видео снимци, али
је за добру архиву бољи текст; заузима много мање простора и
захтева мању ширину опсега за пренос.

(Р. Крејг, Онлајн новинарство)

РИСУНОК № 2

36
3 лекција
In medias res
(у суштину ствари, у срж теме)
Изрека из Хорација, Ars poetica,148
Значење јој је да човек одмах пређе на саму ствар, а
не да говори штошта што је више или мање у вези
са самом ствари.

КАКО ПОЧЕТИ ТЕКСТ И КАКО ГА ЗАВРШИТИ ?

Н аправите мали експеримент. Узмите неке дневне


новине, нађите мало дужи текст и прочитајте само прва два
пасуса. Када сте то учинили, нађите други дужи текст и
прочитајте последња два пасуса. Наравно, када кажем дужи
текст мислим да има неколико, барем ─ четири пасуса.

Шта примећујете ?
Онај текст који сте читали одозго, односно прва два
пасуса, вам је јаснији од другог текста. То је због једног од
најважнијих правила новинарства које гласи: НАЈВАЖНИЈИ
ПОДАЦИ И ИНФОРМАЦИЈЕ ПИШУ СЕ ОДМАХ, ДОК СЕ У
НАРЕДНИМ ПАСУСИМА УПОТПУЊУЈЕ РАНИЈЕ
НАПИСАНО.
Прва реченица која нас води у центар теме зове се ЛИД
или ГЛАВА.
Уз неке изузетке који су ретки, лид мора да има временску
одредницу. Изузеци су ако се догађај збио претходног дана,
рецимо касно увече, а о томе се извештава наредног јутра ─
тада се временска одредница ставља у други пасус. Уколико се
догађај није збио ни синоћ ни данас, већ пре неколико дана,
онда се мора у лиду навести који је то дан.

Многи искусни новинари се неће сложити са тврдњом да


је лид само једна реченица, сматрајући да он може бити
сачињен од две или три реченице. Ипак, лид није најбољи ако

37
је сачињен од више реченица, односно да је добар ако је
сложена реченица која чини први пасус текста. Ко се држи овог
правила никада неће погрешити. Додајем да је ово стандард
многих угледних агенција попут Ројтерса, Асошијетед Преса
(АП) или Јунајтед Прес Интернешенела (УПИ).

Лид је обавезан код неких облика новинарског


изражавања, док код неких није. О томе у наредном поглављу.

У сваком добром новинарском тексту на почетку се


налази лид, а на крају такозвани бекграунд (енглеска реч ─
background ─ позадина, подлога, залеђе). Бекграунд подсећа и
обавештава читаоца о чињеницама које су претходиле догађају
о коме се пише. Читалац није дужан да их зна, а новинар је
дужан да га информише. Понекад се новинару чини да је
досадан, да се понавља из дана у дан и да је подсећање
излишно, међутим увек мора имати на уму да већина читалаца
не памти све раније прочитано као и да има читалаца који се
први пут срећу у новинама са неким догађајем, мада је о њему
раније писано.

Погледајмо наредну вест која је измишљена, узгред


речено, за разлику од вести из претходне лекције.

Радници у фабрици “БКС” су јуче окончали штрајк и


вратили се на посао пошто је пословодство прихватило већину
штрајкачких захтева, док ће о осталим захтевима одлучивати,
како је договорено, својеврсна арбитражна комисија.

Ову шесточлану комисију чине два представника радника,


три члана Управног одбора фабрике и представник Савеза
синдиката града. Први састанак арбитражне комисије
договорен је за наредни четвртак.

Штрајк је трајао девет дана, учествовали су сви запослени,


али је ─ како предвиђа колективни уговор ─ одржаван
минимум производње. Запослени су се смењивали свака два

38
сата за машинама да производни процес не би био прекинут и
тиме направила велика штета.

Радници су захтевали да се исплате заостале зараде,


дотрајала заштитна опрема замени новом, као и да се казне
кривци за прошлогодишњу хаварију у погону 3. Арбитражна
комисија треба да одлучи о последњем захтеву штрајкача,
повећању цене рада, који је делимично усвојен, односно није
договорено колико би повећање износило.

У наведеном примеру лид је прва реченица. Прва


реченица нам каже шта се, када, где и због чега десило. Друга
реченица, односно пасус, дају потпунију информацију. Да је
новинар имао још нових података оне би нашле место у другом
пасусу. Последњи део текста је бекграунд који подсећа читаоце
на мотиве штрајка, трајање, захтеве радника, шта се збивало
током штрајка и о чему ће расправљати арбитражна комисија.

Уз малу ограду да су неки облици новинарског


изражавања изузеци овог правила можемо закључити:

РЕЗИМЕ:
• Новинарски текст почиње суштином
ствари;
• Завршава се “подсећањем” читаоца на
збивања која су претходила догађају о
коме пишемо.

Лексический комментарий

лид („глава“) – одно или два первых предложения в тексте,


которые содержат самые важные элементы информации.
Обычно выделяются более крупным шрифтом и размещаются

39
под заголовком. В основном тексте они повторяются без выде-
ления шрифта
бекграунд ─ заключительная часть текста, напоминающая
читателю о фактах, ситуации предшествовавших описываемому
событию
догађај се збио претходног дана ─ событие произошло
накануне
временска одредница ─ зд.: временные рамки события
наредног јутра ─ на следующее утро
синоћ ─ вчера вечером
касно увече ─ поздно вечером
пре неколико дана ─ несколько дней назад
искусан новинар ─ опытный журналист
суштина ствари ─ суть предмета
срж проблема ─ сердцевина проблемы, суть проблемы
одмах прећи на ствар ─ сразу перейти к делу, к сути
(предмета)
угледна агенција ─ авторитетное агентство
новинарско изражавање ─ журналистское описание, жур-
налистский текст, журналистская интерпретация
догађај о коме се пише, о којем је реч, о којем се ради ─
событие, о котором идет речь
узгред речено – попутно
за разлику од кога, чега ─ в отличие от кого-л., чего-л.
у наведеном примеру ─ в указанном, данном примере
расправљати о чему ─ обсуждать что-л.
уз малу ограду можемо закључити ─ с небольшой ого-
воркой можно сделать вывод

Лексико-грамматический комментарий

1. Обратите внимание на перевод с русского языка на


сербский язык слова «накануне». Когда слово «накануне»
является предлогом и употребляется в связке (!) с существи-
тельным в родительном падеже, оно переводится предлогом
уочи: уочи празника ‘накануне праздника’, уочи испита ‘на-

40
кануне экзамена’. Его также можно перевести словосочетанием
дан пре (дан пре празника, дан пре испита).
Когда же слово «накануне» является наречием и употреб-
ляется в предложении самостоятельно (!) в качестве обстоя-
тельства времени, то обычно переводится словосочетаниями
претходног дана, дан пре. О догађају, који се збио претходног
дана, касно увече, лист је саопштио наредног јутра. ‘О собы-
тии, которое произошло накануне поздно вечером, газета со-
общила на следующее утро’. Нередко обстоятельство времени
наречие «накануне» студенты ошибочно переводят предлогом
уочи.
2. Напоминаем вам, что существительные типа читалац
сохраняют суффикс -лац только в двух падежах ─ именитель-
ном ед. ч. (нови читалац) и родительном множественного чис-
ла (много нових читалаца). Во всех остальных падежах соче-
тание -ла- (согласный л и беглое а) заменяются гласным -о-
(читаОца, читаОцу, читаОца, читаОче ! читаОцем, о
читаОцу; читаОци, читаОце, читаОцима):
Последњи део текста је бекграунд који подсећа читаОце
на мотиве штрајка ‘Последняя часть текста ─ бекграунд, на-
поминающий читателям о мотивах забастовки’; ЧитаОци нису
дужни да знају ове догађаје ‘Читатели не обязаны знать об этих
событиях’; Већина читаЛАца не памти раније прочитано
‘Большинство читателей не помнят прочитанное ранее’.

Упражнения

I. Ответьте на вопросы:

1. У којем делу текста дају се најважнији подаци ?


2. Како се зове тај део ?
3. Где се обично даје временска одредница текста ?
4. Какав лид је најбољи ?
5. Шта се обично даје на завршетку чланка ?
6. Како се зове тај део ?
7. Да ли је обавезан ?
8. Препричајте наведени пример о штрајку.

41
9. Подсетите на мотиве штрајкаша, трајање штрајка, захтеве
радника, збивања током штрајка и расправи арбитражне
комисије.
10. Где се налази та информација ?
11. Како почети текст и како га завршити ?

II. Перескажите текст урока.

III. Выпишите из текста эквиваленты следующих слов


и словосочетаний. Составьте предложение с каждым из них.

Абзац, временной определитель, за день до этого, вчера


вечером, поздно вечером, спустя несколько дней, на следующее
утро, авторитетное агентство, изношенное, устаревшее обо-
рудование, цех, нанести ущерб, прервать производственный
процесс, принять требования рабочих, предшествовать

IV. Найдите однословный эквивалент для следующих


дефиниций:

1. одломак, ставак обично од неколико редова као


контекстуална, тематска целина и који у писаном тексту (у
књизи, писму и др.) започиње новим редом. 2. јуче увече. 3. оно
што је основно, најважније у нечему, бит, суштина. 4. чињеница
која је у стварној вези с нечим, која се нечега тиче (и може
помоћи у његовом проучавању, разумевању и сл.). 5. тражење,
жеља изражена у одређеној, категоричној форми; налог. 6. речима
помоћи некоме да се сети некога, нечега. 7. организована
колективна обустава рада радника и службеника у циљу
притиска на послодавца или владу да удовољи њиховим
захтевима економске или политичке природе. 8. онај који
смишљеним настојањем и додворавањем жели постићи успех
(у школи, служби и сл.), лакташ, каријериста. 9. уз други посао,
другу активност, узгред (као нешто споредно). 10. притиском,
претњом изнудити новац (или какво друго добро). 11. дати
пристанак, сагласност; изразити, потврдити своје слагање с
неким, нечим; споразумети се, договорити се с неким. 12. први

42
који следи, који се надовезује у одређеном низу непосредно
после онога о коме је реч, следећи, идући. 13. који претходи
нечему, који се догодио пре онога о чему је реч.

V. Зачеркните лишнее ─ слово уљез:


1. догађај случај збивање дешавање
2. синоћ увече ујутро поноћ
3. пасус лид бекграунд расправа
4. осврт реченица цртица подлистак
5. интервју репортажа стајаћа рубрика вест
6. одозго одоздо спреда страга иза леђа
7. реченица зарез слово реч
8. расправа изражавање трајање подсећање
9. узгред речено уз малу ограду уз неке изузетке уз реч

VI. Раскройте скобки и поставьте существительные с


суф. –лац в нужном числе и падеже :
1. Министар је позвао ... (руководилац, мн.ч.) свих
одељења на састанак. 2. Јутрос један револвераш узео
двадесеторо деце за ... (талац, мн.) 3. Оскаровац С. Пен спасиће ...
овог (талац). 4. Бивши гувернер изјавио је да никад није
размишљао о погодби са федералним ... (тужилац). 5. Велики
део ... (читалац, мн.) не памти раније прочитано. 6. ... (гледалац,
мн.) су дужни долазити у позориште на време. 7. Ово ваља
истаћи зато да бисмо ... (читалац, мн. Д.) навели да се дубоко
замисле када чују од употребе излизану синтагму – „То је на-
учно доказано!”. 8. Оља жели да буде ... (преводилац). 9. Њој се
свиђа посао ... (преводилац) лепе књижевности.
10. Фотоновинар снима ... (посетилац, мн.).

VII. Переведите на сербский язык следующие пред-


ложения, обращая внимание на значение и перевод слова
„накануне“:

1. Проснувшись на другой день утром, он вспомнил все,


что с ним произошло накануне. 2. Накануне дня рождения ма-

43
мы дети приготовили ей сюрприз. 3. Обо всем, что в нашем го-
роде случилось накануне, читатели узнали из утреннего эфира.
4. ─ Интересно, как сербы перевели роман И.С. Тургенева «На-
кануне»? ─ Я тебе подскажу: «Уочи нових дана». 5. Я решил по-
вторить материал еще раз накануне экзамена. 6. Соседи накану-
не вернулись из путешествия, а на следующий день за чаем
рассказали нам обо всех своих приключениях. 7. Накануне вы-
боров студенты обходили квартиры и уточняли списки избира-
телей.

VIII. Переведите текст на сербский язык:

Одно из самых важных правил журналиста гласит: «Самая


важная информация всегда подается в начале текста и далее
лишь дополняется». Первое предложение в тексте, которое
вводит читателя в курс дела, называется «лид» или «вводка».
Лид обычно содержит указание на время события, о кото-
ром пойдет речь.
Хорошим считается лид, состоящий из одного сложного
предложения. Оно же, как правило, является первым абзацем
текста. Тот, кто придерживается этого правила, никогда не
ошибется. Нужно сказать, что этого стандарта придерживается
большинство авторитетных информационных агентств.
Любой качественный журналистский текст начинается с
лида (вводки), а заканчивается так называемым бэкграундом
(от англ. background). Бэкграунд напоминает или информирует
читателя о фактах, предшествующих событию, о котором идет
речь. Читатель не обязан их знать, но журналист обязан его
проинформировать. Иногда журналисту кажется скучным изо
дня в день повторять одно и то же и что очередное напомина-
ние излишне. Однако он всегда должен помнить, что большин-
ство читателей не помнят прочитанного ранее. Следует также
помнить, что всегда существуют читатели, которые впервые
встречают описываемое событие в газете, даже если ранее о
нем уже шла речь.
Таким образом, структура хорошего текста такова: первое
предложение (лид или вводка) сообщает что, когда, где и поче-

44
му произошло. Второе предложение (второй абзац) дает допол-
нительную информацию. Последняя часть текста ─ бэкграунд ─
напоминает читателю о фактах, предшествующих событию
(мотивы, предпосылки, длительность и последствия).
За некоторым исключением, можно сказать, что журнали-
стский текст начинается с сути описываемого события и закан-
чивается рассказом о предшествующих ему событиях, причи-
нах или предпосылках (предпосылка ─ серб. предуслов).

IX. Переведите текст на русский язык:

О прелазима

Неискусним новинарима се повремено догоди да се


заглаве у прелазима. Прелази су места на којима се фокус
приче помера или се на неки други начин премешта из једног
одељјка у други. Прелази се често зову „лепак“ који повезује
различите делове приче, и то је добра метафора. Они су
посебно важни у онлајн новинарству, где читаоци клизе или
кликом прелазе с једног оделјка на други, па лако могу да
изгубе црвену нит која повезује причу. Без добрих прелаза
прича ће, на сваком медију, изгледати неповезано и биће тешка
за читање.
Дужина прелаза зависи од садржаја. Може бити само
једна реч („ипак“, „касније“, „међутим“) или израз („с друге
стране“, „насупрот томе“, „следећег дана“). У дужим чланцима
цела реченица или пасус може да послужи као прелаз са једног
одељка на други. У сваком случају, прелаз служи да упозори
читаоца да ће средиште приче да се промени и да га логично и
лагано уведе у нову тему.
Одговарајући увод у нови одељак приче показује однос
између старог и новог одељка. Можда звучи компликовано, али
није. Ако се чини да су информације из новог одељка и онога
који му претходи противречне, морате да употребите прелаз
који то показује, на пример „међутим“ или слично. Ако постоји

45
неочекивана сличност између две наизглед неповезане теме,
ваш прелаз би могао да буде „а ипак“.
Најбољи новинари прелазима постижу јако много.
Читаоцима објашњавају разлоге повезаности два суседна
одељка, а прелазе уводе у причу лагано и неприметно,
користећи најмање могући број речи.
Запамтите, да би се прелазима постигао циљ, најважније је
да буду што једноставнији и сажетији. Њихова намена је да се
фокус неприметно помери са теме на тему, а да се пажња
скреће на саме прелазе. Колико су они мање уочљиви, толико
ће прича лакше да тече.
Једна од најважнијих намена прелаза јесте да повежу
изјаве различитих извора. За читаоце је досадно ако у низу има
превише изјава једне особе; насупрот томе, различити гласови
у међусобној интеракцији чланак чине разноврснијим и
живљим.
(Р. Крејг, Онлајн новинарство).

РИСУНОК № 3

46
4 лекција
Пишу ми се графити, дајте ми Кинески зид !
(графит на зиду једне суботичке вишеспратнице)

ОБЛИЦИ НОВИНАРСКОГ ИЗРАЖАВАЊА


ИЛИ ШТА ТО НОВИНАРИ ПИШУ

Ч итаоци у новинама могу да прочитају следеће врсте


новинарског текста:

• вест
• извештај
• коментар
• интервју
• репортажу и
• чланак (аналитички текст)

Вест

Вест је најсажетији облик новинарског изражавања. Она у


најкраћим цртама информише читаоце о неком или нечем
(догађају, појави, изјави ...). Вест мора да буде актуелна и
занимљива, односно повод за вест је нека новост. Она одговара
на питање ко, шта, где, кад, како, а понекад и зашто. Вест, да
би то била, мора да буде потпуна и тачна и представља основу
сваког другог облика новинарског изражавања.
Новинар који не уме (има и таквих !) да напише вест,
“најважнију ствар на свету”, није новинар, већ се само тако
зове. Такав новинар је имао “несрећу” да одмах ради за неки
недељник, двонедељник или месечник, где вест није
заступљена колико други облици новинарског изражавања. Он
је вечито хендикепиран попут маратонца који не уме правилно
да хода или возача камиона који не уме чак да вози бицикл.
Како је основна функција новинарства да информише, писање
вести је основна “новинарска дисциплина”.

47
Добар новинар се познаје по умешности и знању писања
вести. Што сажетија вест и, исто тако, што умешније “ређа”
редослед одговора на пет новинарских питања, то бољи
новинар.

Извештај

Извештај је “шири” облик новинарског изражавања од


вести, јер то је приказ, сведочење или описивање неког догађаја
где је, поред одговора на раније написаних пет питања
потребно и понешто протумачити, објаснити, описати,
анализирати, односно “дати душу” неком догађају.
Обичном читаоцу “најближи” су спортски и скупштински
извештаји. Понекад се извештај замењује официјелним
саопштењем странке, спортског клуба или удружења.
Саопштење је лошија (али за новинаре лакша) замена за
извештај.
“Проблеми” који се јављају код извештаја су:
• како вишечасовни догађај сместити у неколико
минута или редова,
• како бројке, сувопарне и дуге говоре, графиконе,
проценте и остале “незанимљивости” учинити
животним,
• како стручне изразе превести на, за просечног
читаоца, разумљив језик.
Добар извештај зависи од припреме, документације,
јасноће и прецизности изражавања, искуства и, незаобилазног,
присуства.

Коментар

Коментар је лично виђење, субјективна анализа,


индивидуално мишљење, о неком догађају, чињеницама, стању.
Коментар је облик новинарског изражавања где новинар
чињеницама и новим информацијама (и само тиме) убеђује
читаоца у одређено, не само лично мишљење.

48
Коментар обично није дуг текст, свега “шлајфна” или две.
Коментатор је, без изузетка, новинар високе репутације,
образовања и знања.

Интервју

Интервју је врста новинарског текста где је новинар


самозвани “изасланик читаоца” да разговара са одређеном
личношћу, занимљивим појединцима. Обично су то истакнути
уметници, славни глумци, одлични спортисти, политичари, а
неретко су то и обични људи које догађај избаци у жижу
јавности.

Интервју се познаје у новинама јер је често то текст где се


смењују питања новинара и одговори саговорника. Интервју је
заправо информација (или информације) дате у облику
дијалога. Избор теме, личности али и питања, чине квалитет
интервјуа.

Постоје бројне поделе интервјуа. За ову прилику


навешћемо само једну поделу:
• класични и
• комбиновани интервју.

Класични је онај кога чине само питања и одговори, и


прави се са важним личностима, најчешће политичарима.
Неретко се питања дају неколико дана раније написмено да их
саговорник проучи и смисли одговоре. Ако се и одговори
“врате” написмено не постоји могућност постављања
потпитања. У класичним интервјуима “вага” се свака реч и у
њима је прецизност веома важна.

Код комбинованих интервјуа питања и одговори се


“разбијају” на мале текстове (уместо класичних питања) и
цитате (одговоре) саговорника. Важан је повод за разговор и
подела на интервју портрет и интервју о теми.

49
Репортажа

Репортажа је најслободнији вид новинарског изражавања.


У овој врсти новинарског текста има најмање новинарског а
највише литерарног и уметничког писања. Репортажа је
новинарска уметност која је ипак на дистанци од “праве
уметности”. Добру репортажу чини мешавина маште и
чињеница.

Добар репортер је онај који читаоцима не омогућује само


да сазнају већ и да “доживе”. У репортажи не мора да важи
правило “in medias res”, односно новинар не мора одмах да
пође од најбитнијег.

Добра репортажа подразумева и слику, односно добре


фотографије (у писаном новинарству) или видео запис (на
телевизији).

Чланак (аналитички текст)

Чланак је детаљан аналитички текст о некој теми. Повод


за чланак, избор теме, сврха и дужина, стил и начин писања,
разликују се од чланка до чланка. Новинар при писању мора
водити рачуна да читаоца “доведе” до краја текста. То значи да
аутор не сме да буде преопширан (дужи чланак се “разбија”
међунасловима), да текст мора да буде јасан и поткрепљен
чињеницама, без дигресија, са “везама” између делова (читалац
не сме са напором да наслућује међузависност независних
целина чланка) и не сме да буде оптерећен баластом “тешких”
и “дубокоумних” речи.

Подврсте новинарског изражавања:

Осврт, белешка или цртица (краћи коментар који


обрађујесамо једно питање или мање значајну тему).
Анкета (истраживање на основу изјава више људи о некој
теми кроз једно или више питања).

50
Најава (текст који претходи догађају, односно извештају;
подсећа читаоца на, на пример, сутрашњу фудбалску
утакмицу).
Карикатура (од италијанске речи “caricare” ─ товарити;
то је “нацртани коментар”, специфично новинарско
изражавање; на смешан или тужан начин, преувеличавањем
особина, описује неког или нешто).
Округли сто (разговор са више личности, стручних људи,
о некој теми; најчешће на телевизији; не саопштава нове
чињенице већ тумачи и објашњава познато).
Фељтон (подлистак, публицистички тематски текст у
наставцима).

РЕЗИМЕ:
• Оно што новинари пишу може се поделити у
врсте и подврсте.
• Избор врсте или подврсте новинарског
изражавања зависи од теме, догађаја,
личности, актуелности, простора у новинама
и другог.

Лексический комментарий

повод за вест – повод для новостного сообщения


недељник – газета или журнал, которые выходят один раз
в неделю
двонедељник – журнал, который выходит один раз в две
недели
месечник – журнал, который выходит один раз в месяц
бити вечито хендикепиран – быть всегда отстающим
умешност – умение
бити у жижи јавности – быть в центре общественного
внимания

51
незаобилазан – неотъемлемый
шлајфна (куцана страна на машини или компјутеру) – пе-
чатная страница
самозвани изасланик читаоца – депутат от читателей по
собственной инициативе
написмено – в письменном виде
прецизност је веома важна – точность очень важна
дигресија – уход от основной мысли, от темы, „вода“ в
тексте
осврт – краткий комментарий, посвященный только од-
ному вопросу
цртица – коротенькая литературная заметка, миниатюра
анкета – изучение общественного мнение путем опроса
разных людей, анкетирование
најава – анонс
фељтон – аналитическая статья на актуальную тему, по-
стоянный раздел в газете, роман с продолжением (в газете)
подлистак – приложение, вкладыш в газете или журнале;
литературное приложение; легкий текст с продолжением раз-
влекательного характера, адресованный широкому кругу чита-
телей, имеющий постоянное место в издании

Грамматический комментарий

1. В сербском языке часто употребляется сложный союз


што... то... (чем… тем…), который обычно переводится чем…
тем … и сочетается с формами сравнительной степени в обеих
частях предложения:
Што сажетија вест, што умешније ређа редослед
одговора на пет новинарских питања, то бољи новинар ‘Чем
лаконичнее новостное сообщение, чем профессиональнее вы-
строены в нем ответы на пять журналистских вопросов, тем
лучше журналист’; Што је наслов духовитији, домишљатији,
провокативнији, то ће читалац пре да прочита текст ‘Чем
остроумнее, забавнее, провокационнее заголовок, тем быстрее
читатель прочитает текст’; Што мање хоризонталних и
вертикалних линија, то веће узбуђење код читаоца ‘Чем мень-

52
ше горизонтальных и вертикальных линий, тем сильнее чита-
тельский интерес’.

2. В данном уроке встречаются сложноподчиненные пред-


ложения с каузативными придаточными предложениями,
указывающими на причину того, о чем говорится в главной
части:

Извештај је “шири” облик новинарског изражавања од


вести, јер то је приказ, сведочење или описивање неког
догађаја ‘Заметка шире новостного сообщения, так как это
обзор, фиксация, описание какого-либо события’;
Интервју се познаје у новинама, јер је често то текст где се
смењују питања новинара и одговори саговорника ‘Интервью лег-
ко узнать в газете, потому что это, как правило, текст, в котором
чередуются вопросы журналиста и ответы собеседника’.

Придаточные предложения со значением причины (кауза-


тивные) относятся ко всей главной части сербского предложе-
ния. Наиболее характерным союзом, присоединяющим кауза-
тивное придаточное предложение к главной части, является
союз јер ‘так как, потому что, ибо’ и его дублеты ─ зато што,
пошто, стога што, услед тога што, захваљујући томе што,
будући да. Их русскими эквивалентами являются союзы так
как, потому что, оттого что, из-за того что, вследствие
того что, в силу того что, благодаря тому что, в связи с
тем что, ибо и др.
Обратите внимание, что в состав сербских сложных кауза-
тивных союзов входит лексема што (не шта!).
С каузативным значением могут также употребляться
союзы што, кад, како, чим, док.
Причинные союзы нередко сохраняют смысловую связь с
предлогами, выражающими значение причины. Так, союз
захваљујући томе што ‘благодаря тому что’ указывает на бла-
гоприятную причину, которая содействует тому, о чем гово-
рится в придаточной части предложения, союз пошто марки-
рует временной признак, а союз како указывает на то, каким

53
образом осуществляется действие главной части сложного
предложения:
Радници у фабрици “БКС” су јуче окончали штрајк и
вратили се на посао пошто је пословодство прихватило
већину штрајкачких захтева ‘Рабочие фабрики «БКС» вчера
окончили забастовку, так как (после того как) администрация
приняла большинство требований бастующих’; Како је овај
брод пристајао и у лукама мањих приморских места, вожња се
продужила за више часова ‘Из-за того что этот корабль захо-
дил на стоянку и в порты маленьких приморских городков, по-
ездка продлилась на несколько часов’.
Поскольку при оформлении перевода на русский язык
нередко возникает вопрос, куда поставить запятую в сложном
каузативном союзе, рекомендуем обратить внимание на сле-
дующую справку, касающуюся русской пунктуации.

Справка: Процесс образования многих причинных союзов


в русском языке еще не закончился, поэтому возможно
раздельное употребление указательных местоименных наречий
и союза что. Ср.: Он не пошел в театр, потому что был болен
(потому что ─ составной союз). ─ Он не пошел в театр
потому, что был болен (потому ─ указательное слово, что ─
союз).
Во втором случае указательное слово выделяется интона-
ционно, перед союзом что делается пауза.

Упражнения
I. Ответьте на вопросы.

1. Које врсте новинарског текста налазимо у новинама и


часописима ?
2. Који вид текста је окосница других облика новинарског
изражавања ?
3. Који вид текста je нajсaжетији ?
4. Шта може бити повод за вест ?
5. На која питања вест треба да одговара ?
6. Зашто се говори да је вест “најважнија ствар на свету” ?

54
7. Да ли је једноставно писати вести ?
8. Због чега се писање вести сматра за основну новинарску
дисциплину ?
9. По чему се познаје добар новинар ?
10. У чему је разлика између вести и извештаја ?
11. Коју информацију је најтеже описати у извештају ?
12. Шта помаже у писању извештаја ?
13. Коме се поверава писање коментара ?
14. По чему се познаје коментар ?
15. Има ли разлика у обликовању руске речи “интервью” и
српске речи “интервју” ?
16. Колико особа ствара текст интервјуа ?
17. Које особе су занимљиве за интервјуе ?
18. Каква је подела улога у интервјуима ?
19. Шта утиче на квалитет интервјуа ?
20. У чему је разлика између класичног и комбинованог
интервјуа ?
21. Који вид интервјуа је тежи за припрему ─ интервју-
портрет или интервју о теми ?
22. У којем виду новинарског текста новинар може бити
најслободнији у језичком смислу, у смислу литерарног
односно уметничког писања ?
23. У којем облику новинарског изражавања правило “in me-
dias res” није обавезно ?

II. Перескажите текст урока.

III. Найдите однословный эквивалент для следующих


дефиниций:

1. који има физичке или психичке сметње, ометен, спутан


у физичком или духовном развоју; који је у нечему прикраћен,
који је у неравноправном положају у односу на друге. 2. вешт,
спретан, окретан. 3. оно што се догодило, десило, збило у
одређеном времену, збивање. 4. обавештење, информација о
нечему што ће се појавити, десити. 5. популарни чланак у
новинама или часопису књижевног, уметничког или

55
друштвено-политичког карактера, у коме се на жив,
приступачан и занимљив начин третирају питања уметности,
науке и др. 6. удаљавање од основне мисли, од теме разговора.
7. у облику писменог саопштења, писменим путем. 8. кратак
писмени или усмени приказ, белешка, коментар о једном
питању. 9. новински, часописни додатак (каткад штампан и на
другачијем формату) чији се садржај тематски или жанровски
разликује од издања коме је придодат. 10. тумачење,
објашњење; изјава, став поводом неког догађаја, дела, текста и
сл. 11. лице које је од мандатора добило мандат, носилац
мандата.

IV. Переведите на русский язык письменно следующие


предложения:

1. Са жаљењем јављамо да Вам не можемо понудити


тражене бројеве часописа, јер су већ продати. 2. Нажалост
нисмо у стању да Вам пошаљемо тражене артикле, јер су наше
фабрике које их извозе (заводы-поставщики) за догледно време
сасвим претрпане поруџбинама. 3. Лишени смо могућности да
искористимо Вашу понуду, јер имамо велике залихе те робе на
складишту (у магацину). 4. Пошто нам се Ваша роба допала,
послаћемо Вам накнадну поруџбину. 5. Треба анулирати
поруџбину од 20. маја ове године због тога што роба остаје код
нас непродата. 6. Веома нам је жао што не можемо да
извршимо Вашу поруџбину, јер продајемо само за готовину.
7. Морамо да одбијемо Вашу поруџбину због тога што се
поручена роба више не производи у нашим фабрикама. 8. Ваша
поруџбина не може бити извршена, јер нисмо у могућности.
9. Пошто свака прича заузима одвојену страницу, може да има
дужину према потреби. 10. онлајн уредници свакако не желе да
се ваш компјутер блокира, јер је то најсигурнији начин да
заувек изгубе читаоце. 11. Будући да се све одиграва у писаној
форми, одговори гостију могу да буду добро промишљени.
12. То је јако добар избор будући да код појединих корисника
конфигурација навигатора не омогућава да аутоматски пошаљу
мејл. 13. Будући да између читања приче на компјутерском

56
екрану и читања приче у новинама постоји разлика, онлајн
новинари морају другачије да изграде своје приче. 14. Питања
напишете руком непосредно пред интервју, јер ће вам сам чин
писања помоћи да их добро запамтите.

V. Переведите на сербский язык письменно следующие


предложения:

1. Я простудился, потому что в квартире было холодно.


2. Так как я забыл номер Вашего телефона, то вчера не мог по-
звонить Вам. 3. Из текста он не понял ни одного слова, потому
что этот язык был ему не знаком. 4. У студентов не было ни од-
ного свободного дня, так как они принимали участие в подго-
товке научной конференции. 5. В связи с тем что наступила зи-
ма, геологам пришлось прекратить работу. 6. Благодаря тому
что студенты много работали в библиотеке, они написали хоро-
шие дипломные работы. 7. Ввиду того что библиотека закры-
лась раньше, мы не смогли взять учебники. 8. Они были счаст-
ливы, потому что вернулись на родину. 9. Она плохо себя чувст-
вовала, из-за того что не спала всю ночь. 10. Он не был сегодня
в институте, потому что был болен. 11. Борис зашел к приятелю
лишь потому, что случайно оказался на этой улице. 12. Антон не
пришел на вечер не потому, что был занят, а потому, что плохо
себя чувствовал. 13. Моя сестра хорошо училась не только по-
тому, что была способной, но и потому, что хотела учиться.
14. Мы не пошли гулять не только потому, что шел дождь, но и
потому, что хотелось посмотреть телепередачу.

VI. Раскройте скобки и поставьте существительные с


суф. –лац в нужном числе и падеже :

1. Свим ... (прекршилац, мн.) закона прети суд и


одузимање незаконито стечене имовине. 2. Ову хаљину је ина-
че наручио "Тајмс" и биће поклоњена једном од ... (читалац).
3. Од полиције очекујемо да ће потражити ... (починилац) и
привести га на разговор. 4. Нове сателитске услуге преузимају …
(слушалац, мн.) маштовитим програмима. 5. Нова технологија

57
је изнедрила могућност да сами … (слушалац, мн.) снимају со-
пствене музичке листе на малим преносним справицама, попут
„ајпода”. 6. Једна од омиљених вредности радија омогућава ин-
тимни начин слушања и комуникацију између спикера и ...
(слушалац). 7. Сви су се присећали неуспеле мисије ослобађања ...
(талац, мн.) у Ирану 1980. 8. Против њих поведен је процес, у
ком ће се сусретати са мноштвом ... (тужилац), адвоката и
судија. 9. .... (читалац, зв., ед.), крени на екскурзију у свет
журналистике. 10. Рад ... (преводилац) није једноставан, али
занимљив. 11. ... (преводилац, мн.) морају преводити тачно.
12. Био је вешт ... (преводилац).

VII. Переведите текст на сербский язык:

В журналистике встречаются разные виды текстов. Како-


вы же их особенности?
Новостное сообщение ─ кратко информирует читателя о
каком-либо событии или явлении. Оно должно быть актуаль-
ным, интересным и отвечать на вопросы «кто?», «что?», «где?»,
«когда?», «как?», а иногда и «почему?». Новостное сообщение
лежит в основе любого журналистского текста.
Заметка ─ шире новостного сообщения. Кроме ответов на
пять уже известных вопросов, она содержит анализ событий и
их более подробное описание.
Комментарий ─ личное видение, субъективный анализ ка-
кого-либо события. Опираясь исключительно на факты и но-
вую информацию, журналист объясняет читателю какое-либо
явление, событие, убеждает читателя в каком-либо мнении (при
этом не обязательно личном). Комментатор, как правило, жур-
налист с именем, высокообразованный и компетентный.
Интервью ─ это обычно разговор с интересным собесед-
ником: политиком, известным деятелем культуры, артистом,
спортсменом. Иногда вопросы заранее передаются собеседнику
в письменном виде. Есть интервью-портреты, есть интервью
«на тему».
Репортаж ─ наиболее свободный вид журналистского тек-
ста, смесь фантазии и фактов. Хороший репортер дает читате-

58
лям возможность прочувствовать, пережить событие. Этому
способствуют и хорошие фотографии и видеозаписи.
Статья ─ это аналитический текст на определенную тему.
Автор статьи должен четко и ясно излагать свои мысли, дать
хорошую рубрикацию текста, не злоупотреблять цифрами и
специальными терминами, не уходить в сторону от основной
темы.
Кроме основных видов журналистских текстов, существу-
ют и другие разновидности, удельный вес которых меньше. Но
они также важны. Они придают живость и гибкость изданию. К
ним относятся очерк, анкета, анонс, фельетон, круглый стол,
зарисовка, приложение к изданию.

VIII. Переведите текст на русский язык:

Припрема за разговор

Постоји неколико ствари које би требало да урадите


непосредно пред почетак интервјуа, како бисте се за ту
прилику најбоље припремили и искористили је на најбољи
начин. Сваки пут прегледајте забелешке које сте припремили за
саму причу и питања која сте осмислили током припреме. Ако
сте записали превелики број општих питања за будуће
саговорнике, прегледајте белешке о особи с којом ћете сада
разговарати и припремите групу посебних питања, која ћете
поставити о овом интервјуу. Није неопходно да то буде списак
свих питања која желите да поставите. Ово вам више служи као
водич за најважније теме, подсетник за оно што би требало да
питате. Нека вам тај списак буде при руци током разговора и
враћајте се повремено на њега. Чак и ако сте претходно
“незванично” већ припремили списак на папиру или
компјутеру, добро би било да га руком напишете непосредно
пред интервју, јер ће вам сам чин писања помоћи да добро
запамтите теме.
Већина онлајн новинара користи касетофоне или неке
друге уређаје за снимање интервјуа. Ти снимци ће касније
често бити употребљени за звучне исечке онлајн. Али, то не

59
значи да не треба да правите забелешке, напротив; оне вам
држе пажњу током интервјуа, а када од тог материјала будете
правили причу, свакако ћете текст интервјуа лакше преузети и
преписати са бележака него са траке.
Када правите интервју уживо, на радном месту
саговорника, дођите раније; то се нарочито односи на оне
прилике када правите идео снимак разговора, јер је потребно
време да се технички припремите. У сваком случају, пораните
мало и осмотрите околину. Све што тада сазнате о датој
делатности или организацији вероватно ће послужити касније,
током интервјуа или док будете писали причу. Можда у
разговору са секретарицом или помоћником можете да сазнате
више о томе како се ту ради. Они некада могу да буду вредан
извор информација.
(Р. Крејг, Онлајн новинарство).

РИСУНОК № 4

60
5 лекција
Увек се борите против свега
што је погрешно и нетачно.
Џозеф Пулицер

(најугледније име америчког новинарства,


власник и уредник Њујорк Ворлда, дао је да се
ове речи уклешу крај улаза у његову редакцију)

Постоји ли слобода штампе ?


Шта је етика
и морал новинара ?

уди обично мисле да новинар, уколико има

Љ храбрости, може да напише све. Другим речима:


људи наивно верују у неограничену слободу
штампе. Нажалост, није тако. Сваки новинарски
текст је омеђен са неколико “граница слободе” и ретки су
текстови који успеју да савладају све границе.
Прво ограничење је физиономија листа. У
“Риболовачкој ревији” сасвим сигурно нема места за извештај
са кошаркашке утакмице. У спортском магазину, опет, никако
не би одговарао текст са политичким предзнаком. Локалне,
градске новине не треба да се баве темама из другог града које
немају никакве везе са матичним градом. Како би изгледао
текст “У Нишу расте број украдених аутомобила” ако би се
појавио у “Суботичким новинам” ? Наравно, ако се
аутомобили највише краду у Суботици и Нишу или ако је
утврђена веза између крадљиваца, тада би компаративни текст
у локалним новинама једног или другог града био погодак у
центар.

61
Друго ограничење је недопустивост једноличности
листа. Казано другим речима, то значи да се текстови у једним
новинама морају разликовати не само по избору теме и аутору,
већ и по начину приласка теми, стилу писања, величини текста.
Ако један новинар припрема за наредни број новина репортажу
о кафанским музичарима онда је несувисло да други новинар за
исти број прави аналитички текст о синдикату кафанских
музичара, а трећи пише чланак на тему ‘Шта се пева по
кафанама”. Исто тако се мора водити рачуна о саговорницима.
Шта бисте мислили о новинама које у једном тексту о
проблемима здравства имају разговор са др Н.Н., начелником
одељења болнице, а у другом тексту о проблемима градског
фудбалског клуба други новинар разговара исто са др Н.Н.,
клупским лекаром. Сигурно б и помислили да је др Н.Н.
спонзор листа. Дакле, не одређује само ваша тема саговорника
већ и тема вашег колеге.
Да се новинари у темама не би “преклапали” и да не би
имали исте саговорнике служе састанци редакције. На њима
се новинари и уредници договарају шта ће, колико и како
писати, ко ће бити саговорник, дају се оцене колико су теме
актуелне или занимљиве, новинари се узајамно помажу
саветима и сугестијама …

Треће ограничење је уредник. Не каже се узалуд да


“новинар пише за уредника, а не за читаоце”. Уредник оцењује
да ли ће или неће ваш текст бити штампан. Уреднику његов
посао даје за право да преправи и измени текст, врати новинару
рубрику на дораду и одлучи да ли ће бити у наредном или
неком другом броју, или можда никада неће стићи до читаоца.
Оцена уредника је, истина, субјективна али и коначна. Зато,
када пишете, знајте да судбина написаног новинарског текста
зависи од ГЛОДУР-а (погрдан назив за ГЛавног и ОДговорног
УРедника).

Четврто ограничење је власник листа. Правило је “ко


плаћа, тај диктира уређивачку политику”. Тако, на пример, ако

62
је власник листа уједно и трговац аутомобилима не треба
очекивати да ће благонаклоно гледати како новинари његовог
листа у текстовима навијају да држава повећа таксу за увоз
аутомобила.
Ако се новинару уређивачка политика не свиђа, не
преостаје му друго него да промени лист (или занимање).
Уколико прихвата “ропство” заната, новинар мора према
њему да се понаша поштено, а то значи да на себе не ставља
“окове” лажи. Морал новинара и његова етика своде се на
поштен однос према послу и истинито писање.

У ту сврху могу послужити правила:


Провери, па тек онда напиши (непроверена а бомбаста
вест може срозати углед аутора, али и листа, преко ноћи).
Бори се против неистине (неистина се када је год то
могуће демантује).
Полуистина је већа лаж од целе неистине (упакована
међу истинитим подацима, једна нетачна информација делује
такође истинито и може да изазове штету и то не само аутору
текста или листу).
Догађај се “прати” до краја (није довољно написати да
је Н.Н. ухапшен или да је сутра концерт М.М., већ треба
објавити и да је Н.Н. касније пуштен на слободу или осуђен, а
да је концерт М.М. распродат или отказан. Новинарски посао
није завршен објављивањем вести о неком или нечем већ и
“праћењем” шта се даље дешава).
Новинар није судија (Бог суди човеку тек после смрти,
каже Библија. Судија суди тек након саслушавања сведока и
извођења доказа, каже закон. Критикујте, саветујте, доказујте,
али у својим текстовима никада не судите!).
Не очекујте награду или похвалу (када својим текстом у
новинама помогнете или неког или нешто раскринкате, не
очекујте тапшање по рамену или нешто више од новинарске
плате, јер урадили сте само свој посао).

63
РЕЗИМЕ:
• Апсолутна слобода штампе не постоји.
• Новинар је частан према себи и свом
позиву
и пише поштено и према савести.

Лексический комментарий:

бити омеђен ─ быть ограниченным, ограничиваться


„Риболовачка ревија“ ─ „Ревю рыбака”
спортски магазин ─ спортивный журнал
текст са политичким предзнаком ─ текст политического ха-
рактера
матични град ─ зд.: город, где издается газета
погодак у центар ─ попадание в десятку; то, что нужно
прилазак теми ─ подход к теме
несувисло ─ нелогично
преклапати се ─ совпадать, пересекаться
погрдан ─ бранный, ругательный
поштен однос према послу ─ добросовестное отношение к ра-
боте
у ту сврху ─ с этой целью
бомбаста вест ─ горячая новость
срозати углед ─ подорвать авторитет
преко ноћи ─ мгновенно
демантовати, демантујем ─ опровергать, давать опровержение
истинити подаци (податак) ─ достоверные сведения
деловати (делује) истинито ─ выглядеть правдиво, достоверно
изазвати (изазовем) штету ─ причинить ущерб
раскринкати неког или нешто ─ разоблачить кого-л. или что-л.
тапшање по рамену ─ похлопывание по плечу
позив ─ призвание

64
Грамматический комментарий

Локалне, градске новине не треба да се баве темама из


другог града које немају везе са матичним градом.
Како би изгледао текст “У Нишу расте број украдених
аутомобила” ако би се појавио у “Суботичким новинама” ?

В сербском языке есть существительные, имеющие формы


только множественного числа (pluralia tantum). Такие сущест-
вительные есть и в русском языке (например, очки, ножницы,
брюки). Но в сербском языке эти фомы сохраняют родовую
принадлежность и могут быть мужского (наочари), женского
(новине) и среднего (кола) рода, а это, в свою очередь, влияет
на их согласование с другими словами в предложении. Ср.:
локалне, градске новине ─ ж.р. ‘местная, городская газета’;
„Суботичке новине“ ─ городская газета, выходящая в г. Су-
ботица (Воеводина), «Суботицкая газета».
Особо следует обратить внимание на согласование этих
существительных с числительными. Числительные согласуют-
ся с ними либо как прилагательные, если сами числительные
являются словами прилагательного типа (једне новине), либо
используется особая родовая форма на -оје (двоје новине).
Например: у једним новинама ─ в одной газете; у другим
новинама ─ в другой газете; двоје новина ─ две газеты, троје
новина ─ три газеты.
Ср. также: Сваког јутра куповао сам д в о ј е дневне
новине ─ једне за себе, друге за оца .─ “Каждое утро я покупал
две газеты ─ одну для себя, другую для отца ”.
Обратите внимание, в русском языке мы тоже говорим
«двое ножниц, две пары ножниц», а не «две ножницы».

Упражнения

I. Ответьте на вопросы.

1. Који фактори ограничавају слободу стваралаштва


новинара ?

65
2. Зашто су потребни редовни састанци редакције ?
3. Треба ли узимати у обзир теме ваших колега кад радите на
свом тексту ?
4. Ко даје коначну оцену написаног новинарског текста ?
5. Шта може урадити глодур, ако му текст не одговара ?
6. Од кога још зависи уређивачка политика листа ?
7. Каква правила ће помоћи новинару да сачува углед свој и
листа ?
8. Зашто догађај треба пратити до краја ?
9. Има ли разлике између новинара и судије ?
10. На који начин новинар може помоћи некоме ?
11. Како се награђује добар текст ?

II. Перескажите текст урока.

III. Найдите однословный эквивалент для следующих


дефиниций:

1. оповргнути, порећи неку вест, тврдњу као лажну,


неистиниту. 2. приказати кога или нешто у правом светлу,
разоткрити, демаскирати. 3. (пре)савити се једно преко другога.
4. бити за некога, нешто, бити на нечијој страни, осећати
симпатије, наклоност према некоме или нечему. 5. онај који
краде, крадљивац, лупеж, отимач, пљачкаш; преварант.
6. начин гледања на проблеме, ствари и сл.; мишљење, суд о
нечему, уверење. 7. предлог, савет, потицај. 8. обрада
преосталог дела нечега, завршна, финална обрада, дотеривање.
9. онај који нешто поседује, који има нешто у својини,
сопственик. 10. онај који финансира разне културне, научне,
спортске и др. манифестације, мецена, добротвор. 11. добар
глас, уважење; положај, достојанство.

IV. Переведите текст на сербский язык:

Обычно люди думают, что журналист может писать о чем


угодно, что он свободен в выборе темы и способа ее подачи. К

66
сожалению, это только видимость. Журналиста ограничивают
несколько факторов, которые следует иметь в виду.
Первое ограничение ─ специализация газеты. Содержание
материала должно вписываться в общую тематику печатного
издания: в спортивной газете не логично подробно описывать
кулинарные рецепты или размещать тексты о сельскохозяйст-
венной политике, а редакцию маленького местного издания не
интересуют новости с другого конца страны, если они никак не
связаны с направлением данного издания.
Второе ограничение ─ недопустимость однообразия мате-
риала в газете. Он должен различаться не только по темам, но и
по стилю, размеру, авторскому подходу. Не менее важно сле-
дить, чтобы использовались разные источники, во избежание
предвзятости. Для согласования всех этих вопросов редакции
проводят «летучки» ─ рабочие совещания, на которых обсуж-
даются и распределяются задания.
Третье «ограничение» ─ это редактор. Он может править
текст или вернуть его журналисту на доработку. Оценка редак-
тора субъективна, но окончательна, и он решает, будет ли текст
напечатан. Можно сказать, что судьба текста зависит от глав-
ного и ответственного редактора.
Четвертое ограничение ─ владелец газеты, который может
оказывать давление на редакторскую политику.
Принимая определенные ограничения, журналист, тем не
менее, должен вести себя достойно. Мораль и этика журнали-
ста зиждутся на уважительном отношении к работе и правди-
вости в написании текстов. На помощь журналисту приходит
несколько простых правил:
• Сперва проверь, потом пиши.
• Борись с обманом и фальшью.
• Полуправда хуже лжи.
• Событие отслеживай до конца.
• Не суди.
• Не жди награды или похвалы. Все сделанное ─ не
более, чем хорошо выполненный служебный долг.

67
V. Переведите текст на русский язык:

Посао онлајн новинара

Не постоји јединствен опис посла “онлајн новинара”; за


многе који би хтели да уђу у овај свет то је изазов, који, ипак,
није несавладив. У својој суштини, новинарство је и даље
новинарство. Извештачи морају да прикупе информацију, да је
провере и прикажу је тако да буде примамљива, али да
истовремено садржи и обавештење. Постоји могућност да ваш
први посао не подразумева само извештавање, па и зато треба
да будете припремљени. Професионалци из ове области слажу
се да врло добри основи и знање, уз спремност да их примените
на много различитих начина, вероватно воде до успеха. Слажу
се да је најважније да разумете медиј и да у свом раду
искористите његове добре стране за ангажовање и
информисање корисника у највећој могућој мери. Они немају
јединствен став који је најбољи начин за то ─ онлајн
новинарство је толико ново и још у развоју ─ али сви осећају да
овај медиј крије још много неискоришћених могућности. Како
год било, изгледа да су сви који се баве овим послом искрено
узбуђени што су укључени у процес развоја онлајн
новинарства.
Постати примећен онлајн није лако остварљив циљ. Треба
убедити читаоца да се од хиљада и хиљада других избора које
има на располагању определи баш за вас, а то је довољно тежак
задатак. Онлајн новинари не само да привлачним лидовима
морају да привуку пажњу читалаца него, проводећи их кроз низ
екрана с вредним појединостима, морају да их задрже. Опште је
познато да су онлајн читаоци избирљива и нестална публика,
али, као што важи за сваку публику, добро писање ће у
довољној мери заокупити њихову пажњу да следе причу до
њеног краја.
(Р. Крејг, Онлајн новинарство).

68
РИСУНОК № 5

69
6 лекција
Зар се свакога дана деси толико тога да се
могу “напунити” све дневне новине
света?
Бен Хил, британски комичар

ШТА И КО МОЖЕ БИТИ ТЕМА


НОВИНАРСКОГ ТЕКСТА ?

И скусни “припадници четврте силе” умеју да кажу да


је буквално све тема за новинарски текст, што
младог новинара не само да збуњује већ и уплаши
јер не “види” оно што старије колеге тврде. Одмах се упита
како то да баш све може бити тема.

Шта може бити занимљиво у раду банкарског службеника,


на пример. Где је узбуђење када се пише (и чита) о портирској
служби ? Колико је безначајно и досадно писати (и читати) о
састанку филателиста спрам извештаја са шаховског меча за
титулу првака света ? Оваква и слична питања муче сваког
почетника.

Када сам се 1990. године јавио уреднику “Суботичких


новина” на њихов оглас у коме су тражили сараднике, прво
питање које ми је уредник упутио било је где и шта радим.
Одговорио сам да сам студент али и да радим у “Динамотран-
су”, а да се посао састоји у томе да наплаћујем казну возачима
за непрописно паркиране аутомобиле које односи возило
популарно звано “паук”.

Напиши нешто о “пауку” ─ рече ми уредник “скинувши


ме с врата”.
Знао сам да од квалитета тог текста зависи мој будући рад
хонорарног сарадника у овом листу. Шта може бити
занимљиво за читаоце, питао сам се. Саставио сам листу

70
питања на која, по мом мишљењу, треба у тексту одговорити:

• Колико дуго постоји “паук” у граду ?


• Kолико возила девно однесе ово специјализовано
возило ?
• Да ли је неки виђенији Суботичанин био “жртва” ?
• Да ли је неко успео да преузме отети аутомобил, a да
не плати трошкове одношења и лежарине ?
• Које су улице “на мети” овог специјализованог
возила ?
• Ко је платио највише за трошкове лежарине
аутомобила ?
• Да ли постоје аутомобили које “паук” због димензија
или неког другог разлога не може да однесе ?

Када сам нашао одговоре на ова питања, што ми није било


тешко будући да сам радио у наплатној служби, па су ми многи
подаци били доступни, написао сам текст “Паук ─ за возаче
баук” који је изашао у наредном броју “Суботичких новина”.
Оно што ми је посебно било драго је да уредник није имао
интервенцију на тексту, чак је оставио и наслов који сам ја
изабрао. То је мени створило осећај сигурности и процену да
ћу, уколико будем довољно радио, постати прави новинар.
Тајна мог почетног успеха је била у томе што сам се питао
шта може занимати читаоце.

У многим уџбеницима журналистике помиње се


измишљена анегдота о младом новинару, почетнику, који је
требало да донесе извештај са неког концерта али уредник на
столу није нашао очекивани текст.
─ Шта је било са извештајем ? ─ упитао је уредник
младог сарадника.
─ Нема га ! Концерт се није одржао. Певачица и
бубњар су се потукли и оборили лампу која је запалила
тепих, а потом и читаву гардеробу. Ватрогасци су стигли

71
прекасно па је читава хала изгорела ─ објаснио је несуђени
новинар зашто није ништа написао.
Карикирано али поучно ─ теме се саме намећу, а на
новинару је да их уочи. Што је у томе бољи, имаће више
текстова у новинама.
Тема за новине су без изузетка сви екстремни случајеви,
којекакве бизарности и све неуобичајености. Сваки скандал,
убиство, афера, морају бити забележени у добрим новинама
(под условом да нису уско специјализоване), јер то су праве
посластице за читаоце. Ако се нешто догађа први пут,
заслужује да буде у новинама, била то премијера позоришне
представе или прва трансплантација јетре у градској болници.

Новинари често воле да пишу о нечему што се збило “на


данашњи дан”. Неки припадници “четврте силе” воде календар
догађаја па када им постане тема посежу за њим и пишу текст
типа “пре сто година пронађена је ТА и ТА машина,без које
би данашњи живот био тешко замисљив ...”. Исто тако, у
многим недељницима постоје рубрике где се новине баве саме
собом и пишу “шта смо писали пре 50 година”, односно
преписују себе. Чине то јер је занимљиво за оне који купују и
читају баш те новине.

Каткад редакцију посети читалац или напише писмо о


неком свом проблему ─ и ето теме.

Новинар до теме долази и листајући телефонски именик,


“сурфујући” Интернетом, ослушкујући (што је веома
неваспитано !) шта се прича за суседним столом у кафани, па
чак и гледајући у мусави јеловник неког ресторана.

Инспирација за чланак може бити и (непотпуни) текст у


другим новинама.

Постоје вечне теме ─ као убиство Александра Обреновића


и Драге Машин, изгубљено благо династије Карађорђевић,

72
постоји чак и изрека: “Нема нових тема, има само нових
читалаца”, али то је уредничко претеривање.

РЕЗИМЕ:
Тема новинарског текста може бити све, уз
један једини услов, а то је да ЗАНИМА
ЧИТАОЦЕ.

Лексический комментарий:

припадници четврте силе ─ представители четвертой власти


наплаћивати казну возачима, наплаћујем ─ взимать, брать
штраф с водителей
хонорарни сарадник ─ внештатный сотрудник
виђенији Суботичанин ─ видный, известный житель
Суботицы (Суботчанин)
трошкови одношења и лежарине ─ расходы по эвакуации и
хранению (автомобиля)
бити на мети ─ зд.: быть в поле зрения, вызывать пристальное
внимание
специјализовано возило ─ специальное транспортное средство
(речь идет об эвакуаторе)
однети аутомобил ─ эвакуированный автомобиль
наплатна служба ─ Инспекция по взиманию штрафов
паук ─ эвакуатор
баук ─ ужас
бубњар ─ барабанщик
потући се, потучем се ─ подраться
оборити лампу ─ опрокинуть лампу
несуђени новинар ─ несостоятельный, несостоявшийся жур-
налист
карикирано али поучно ─ карикатурно, но поучительно
екстремни случајеви бизарности ─ чрезвычайно странные случаи
неуобичајеност ─ необычное, неординарное, странное
праве посластице ─ настоящие деликатесы

73
што се збило на данашњи дан ─ что произошло сегодня (в
этот день)
сурфовати Интернетом ─ искать в Интернете
ослушкивати, ослушкујем ─ прислушиваться к тому, что говорят
мусави јеловник ─ замусоленное меню
уредничко претеривање ─ редакторское преувеличение

Грамматический комментарий
Ја ћу, уколико будем добро радио, постати прави
новинар. ─ Я стану настоящим журналистом, если буду хорошо
работать.
В этом сложноподчиненном предложении, придаточное
предложение выражает условие. Условные придаточные пред-
ложения относятся ко всему составу главной части сложного
предложения и присоединяются к ней при помощи нескольких
союзов со значением «если»: уколико, ако, да, кад, ли. В глав-
ной части предложения сказуемое обычно употребляется в бу-
дущем времени (футур I), в придаточной ─ в «предбудущем»
времени (футур II). Предшествование во времени может быть
выражено в придаточном предложении и формой глагола сов.в.
в настоящем времени (ср. рус. «я спою», «я нарисую»).

Упражнения
I. Ответьте на вопросы.

1. Како прићи досадној теми o којој треба написати


новинарски текст ?
2. Има ли досадних тема у новинарском послу ?
3. Како се снашао јунак приче добивши незахвалну тему о
моторном возилу које служи за уклањање неправилно
паркираних аутомобила ?
4. Да ли је био мотивисан за ову причу ?
5. Да ли је уредник био задовољан како је испуњен његов
задатак ?
6. Која анегдота о младом новинару, почетнику помиње се
често у уџбеницима журналистике?

74
7. Зашто новинари воле да пишу о томе што се збило на
данашњи дан ?
8. Које су теме праве посластице за читаоце ?
9. Ко још може донети свежу идеју у редакцију ?
10. Има ли вечитих тема ?
11. Који медиј има најбоље изгледе за будућност ?

II. Перескажите текст урока.


III. Найдите однословный эквивалент для следующих
дефиниций:

1. узимање новца за учињену услугу, надокнада у новцу за


коришћење нечега, за нешто што је продато. 2. оно што прети,
застрашује, опасност. 3. представљати нешто у преувеличаним
димензијама, вредности, значају. 4. побити се. 5. добошар.
6. оно што нужно следи из узрока. 7. претраживати странице на
Интернету, проводити време прелазећи с једне странице на
другу страницу Интернета. 8. списак и ценовник јела и пића
која се нуде у једном ресторану, гостионици, кафићу. 9. који
ради само за хонорар, а не прима сталну месечну плату.
10. слатка храна (колач итд.); укусно јело уопште. 11. поглавље,
одељак, стални прилог у дневном листу или часопису у коме се
прате збивања у одређеној делатности, на одређеном подручју.

IV. Придумайте главную часть данных условных


придаточных предложений.

1. Уколико то урадиш, ... . 2. Ако будем нашао његов


телефон, ... . 3. Уколико сте спремни, ... . 4. Ако текст буде
добар, ... . 5. Положите ли испите, ... . Уколико будем нашао
саговорника, ... . 6. Будеш ли маштовит, ... .

V. Переведите текст на сербский язык:

Опытные журналисты знают, что темой для журналист-


ского текста может быть буквально все что угодно. Начина-
ющие журналисты не всегда могут «разглядеть» то, что видят

75
их более опытные коллеги. Что интересного может быть в ра-
боте банковского служащего? Насколько захватывающим мо-
жет быть освещение собрания филателистов или шахматного
поединка за титул чемпиона мира? Подобные вопросы смуща-
ют многих новичков в журналистике.
Одним из ценнейших качеств настоящего журналиста яв-
ляется способность увидеть в любой ситуации, даже тривиаль-
ной на первый взгляд, нечто интересное для читателя. Немного
фантазии и вы можете написать незабываемый текст о челове-
ке, который подметает улицу или играет в метро на скрипке.
Это достигается вашим углом зрения и деталями. Можно при-
ступить к малоинтересной, «слабой» теме, фиксируя вначале
все элементы, которые делают ее неинтересной. Она скучна, но
для кого? Есть ли сегмент общества, который думает иначе?
Это никому не нужно? Неужели никому? Она мрачная! Но,
может быть, только для вас, есть люди, которые так не думают.
Это стереотип, но что в этой ситуации хоть чуть-чуть выходит
за рамки стереотипов. Персонификация текста, знакомство чи-
тателя с участниками ситуации, как правило, позволяют пре-
одолеть сложившиеся стереотипы (уврежени стереотипи). Даже
самая „заезженная тема“ (сажвакана тема) может стать
конфеткой, если вы оживите ее человеческим образом. Креа-
тивность и любознательность всегда вознаграждаются. С
постановкой все новых и новых вопросов вы откроете новые
детали, которые заинтересуют читателей и сделают ваш расказ
на избитую тему неповторимым. Темой журналистского текста
могут быть все без исключения чрезвычайные происшествия,
странные или необычные явления природы, экологические ка-
тастрофы. Все, что происходит впервые, будь то премьера те-
атральной постановки или встреча лидеров только что воевав-
ших государств, заслуживает появления в СМИ.
Существует поговорка: «Нет новых тем, есть только но-
вые читатели». Конечно, это всего лишь редакторское преуве-
личение и темой для журналистского текста может быть абсо-
лютно все, лишь бы это было интересно читателю.

76
VI. Переведите текст на русский язык:

Како привући и задржати онлајн читаоце

Када пишете причу која ће бити постављена онлајн, треба


да размишљате о много ствари. Као сваки новински чланак, и
она мора да буде јасна, информативна и занимљива. Ипак,
онлајн медиј тражи и више. Морате да узмете у обзир физичка
својства новинских страница на Вебу ─ како се приказују на
екрану, њихове добре и лоше стране, главне одлике и
ограничења. То није увек лако, али када се уради како треба,
онлајн можете да испричате причу на начин с којим ниједан
други медиј не може да се упореди.
У онлајн свету нећете написати причу која ће за читаоце
бити само “миран текст” на екрану. Ваше писање мора да буде
трепераво и занимљиво. Желите да придобијете читаоце, да их
вежете за текст, да им помогнете да клизе од тачке до тачке, као
добро подмазана тркачка кола. Није довољно да пишете језички
правилну реченицу, без тога нисте новинар. Најважнији
елемент за писање доброг лида, али и целе приче јесте писање у
активу. То значи да пишете реченице у којима је субјекат
вршилац радње, а не онај који на њу одговара. На пример,
реченица написана у активу “Људи се брзо умарају кад читају
дуге одломке текста онлајн” чвршћа је и живља од исте
реченице у пасиву “Људи брзо постају уморни...”.
Употребом актива постижете две корисне ствари. Своје
писање дословно пуните снагом ─ реченице постају живље
када њихов субјекат врши радњу уместо да је трпи. Мања је
вероватноћа да ће живе и активне реченице читаоцима бити
досадне. Затим, активни глаголи су углавном јаснији, јер
непосредно објашњавају ко врши радњу.
Поред тога, активном реченицом се готово увек користи
мање речи. Пошто пасив уз главни глагол често укључује облик
глагола “бити” (јесте, био, јесам, јесмо и тако даље), пасивне
реченице су дуже од активних.

77
Иако писање активних реченица захтева праксу и умеће,
изненадићете се како на то брзо можете да навикнете.

(Р. Крејг, Онлајн новинарство).

РИСУНОК № 6

78
7 лекција
Узбуђење је зачин живота.
Аљфред Хичкок, британски редитељ

КАКО ТЕКСТ УЧИНИТИ ЗАНИМЉИВИМ


ИЛИ КАКО НЕ ПОСТАТИ БЕТОН-НОВИНАР ?

Ц ртачи знају да стрип изгледа динамичније уколико има


више косих линија. Што мање хоризонталних и
вертикалних линија то веће узбуђење код читаоца. Скоро
истог се правила држе и фотографи: ако желиш занимљиву
слику избегавај фотографије “као на личној карти”. Фотографи,
нарочито они који раде за новине, “хватају тренутке”. Они воле
да “улове” новинарског саговорника када му се лице искриви у
гримасу, да на филму забележе тренутак када се голман извије
у ваздуху не би ли ухватио лопту, желе да овековече бол на
боксеровом лицу или занос диригента симфонијског оркестра.

Слично правило важи и за новинара. Новинарски текст не


треба да личи на војнички извештај, мада, у суштини, мора
бити исто толико прецизан. Избегавајте опасну замку “сивих
реченица”. Обичну и свакодневну реченицу слабог утиска “oн
има пријатеље у високим круговима” можете да
трансформишете у динамичнију реченицу “он нема
непријатеља у високим круговима” која буди машту и тера на
размишљање. Две негације се поништавају и дају већи значај
ономе што желимо да кажемо. То је, узгред речено, “трик”
многих дијалога филмских сценарија. Главни глумац не каже
другом глумцу у некој напетој сцени једноставно “Не верујем
ти”, већ да би добио на драматичности каже: “Верујем само
двојици: један сам ја, а други ниси ти”, или нешто слично.

Важни појмови у новинарству су:


• онеобичавање живота

79
• претеривање, пренаглашавање
• вест је само оно што неко покушава да сакрије

Новинарски текст се драматизује изјавама. Податак “из


уста” редитеља, фудбалера, глумаца или директора, оставља
већи утисак на читаоца него када га новинар “узгред” помене у
тексту. Када позната личност говори, и најнезанимљивији
податак постаје занимљив. Спортисти често користе отрцане
фразе “одбрана није обавила задатак”, “важно је да укњижимо
три бода”, “спортска срећа”, “играч изостаје због повреде”, “брз
контранапад” (узгред речено: спори контранапад не постоји, па
је реч контранапад довољна) и слично. Када новинар користи у
тексту поменуте фразе оне нису толико за читаоца значајне као
када то каже тренер клуба, на пример.

Будите “сликовито” конкретни. Бројке и подаци могу да


заморе читаоца и натерају га да престане да чита текст. Зато их
саопштавајте посредно и покушајте да их изнесете сликовито.
На пример, уместо да кажете да је прошле године производња
неког рудника износила 230, а ове 450 тона угља, треба
написати да је ове године производња 450 тона угља што је
безмало двоструко више него прошле године. Немојте
једноставно написати да је нека површина 100.000 метара
квадратних, већ је “дочарајте” и додајте да је то равно 20
фудбалских игралишта.
Није слабо ако новинар напише у тексту који говори о
безбедности саобраћаја да се на аутопуту Суботица─Београд у
последњих десет година догодило се 2 000 саобраћајних
незгода и да је 300 људи изгубило живот. Боље је, ипак, ако
текст дочара “сликом” да је то један гроб на сваки километар
пута. Ко прочита текст са овом сликовитом реченицом, будите
уверени, сетиће је се док буде возио на поменутом путу.

Опрезно са стручним изразима. Новинар пише за


просечног читаоца и стручни изрази могу да сметају. Зато се
они избегавају и замењују обичним речима, а непознато се
своди на познато. Тако, на пример, није довољно добро

80
написати да је хирург Н. Н. пионир лапараскопије у некој
болници, већ треба написати да је доктор Н. Н. први у болници
применио хируршке операције без реза. Ако већ морате да
користите стручне изразе, онда их прво објасните.

Не покушавајте да будете духовити. Новинарски текст


није скеч. Духовитост је пожељна али новинар који инсистира
на њој може врло лако постати и сам смешан и јадан, па чак и
глуп.

Искористите читаочеву радозналост. У човековој психи


је да буде радознао. Може ли јој се неко одупрети ? Свака
домаћица зна колико јој се пута охладио ручак док је муж за
столом прочитао занимљиве новине. Ако у првој реченици или
наднаслову напишете да је фудбалер Н.Н. након светског
првенства и “дебакла” државне репрезентације одлучио да
отвори душу, будите сигурни да ће текст бити читан. Исти
ефекат постижете ако на почетку текста изнесете податак који
тера читаоца на размишљање или изазива неку емоцију, страх
на пример.

Ако репортажу почнете речима: “У јесен 1965. године,


младић Борис Васиљевић Спаски, добио је од једног
пријатеља на поклон књигу и из ње прочитао двадесет и
девет речи. Те речи су биле пресудне за његов живот.
Четири године касније постао је светски првак у шаху”.

Која је ти књига ? Које су то речи ? Како су то утицале на


живот Спаског ? Будите уверени да ће читалац прочитати
репортажу до краја.

Избегавајте неважне појединости. Ако превише


детаљишете у тексту “шума се неће видети од дрвећа”. За
лошег говорника кажу да пати од честих дигресија (дигресија,
удаљавање од теме). Новинар мора да “профилтрира” податке,
изјаве, датуме и остало, и читаоцу сервира само занимљиви део
материјала. Постоје новинари који праве текстове ни од чега.

81
Зову их “ваљкови” јер један или два податка “ваљају” све време
док не испуне папир, као домаћица тесто за питу док оно не
заузме читав сто.

Обећајте читаоцима да ћете им рећи оно што желе.


Готово без изузетка читаоци су сконцентрисани на текст и
читају га до краја уколико им обећате да ће сазнати како да
постигну оно што желе. На пример, репортажу можете почети:
“Коначно је пронађен начин како да научите страни језик за
упола мање времена”, а затим објасните нови мултимедијални
курс којим уз помоћ компјутера учите брзо и лако стране
језике. Наравно, обећање на почетку текста није “производ”
новинарства већ се помиње у многим књигама о говорништву,
а користе га и многе рекламне агенције. Да будем сасвим
искрен користе га и аутори многих књига. “Научите рад на
компјутеру за седам дана”, “Енглески без муке”, “Пут до
женског срца”, “Како повећати своје приходе ?”.

РЕЗИМЕ:
• Новинарски текст мора бити прецизан,
ослобођен баласта стручних израза и небитних
детаља, сажет, сликовит, јасан и “зачињен”
изјавама.
• Новинар, користећи читаочеву радозналост,
чини текст занимљивим.

Лексический комментарий

бетон-новинар ─ журналист из бетона (метафора: о журналисте


без творческого подхода, „непробиваемом“, малоинициатив-
ном)
цртач ─ чертежник, художник
стрип ─ комикс в картинках
држати се правила ─ придерживаться правила
лична карта ─ документ, удостоверяющий личность („внутрен-
ний“ паспорт), удостоверение личности

82
хватати тренутке ─ ловить моменты
овековечити бол на боксеровом лицу ─ увековечить боль на
лице боксера
занос диригента ─ вдохновение дирижера
важити, важи (правило, закон, устав) – действовать (о правиле
законе, конституции)
војнички извештај – военная сводка
опасна замка – опасный подвох (буквально: капкан, западня)
терати на размишљање – заставлять задуматься
будити машту – будить фантазию
две негације се поништавају –два отрицания нейтрализуются
добити на драматичности – усилить драматизм
онеобичавање живота – свежий взгляд на жизнь
отрцана фраза – банальная, избитая фраза
изнети (изнесем) сликовито – передать красочно
није слабо ako… – не плохо, если…

Грамматический комментарий
Ко прочита текст са овом сликовитом реченицом,
будите уверени, сетиће је се док буде возио на поменутом
путу.
По грамматическому оформлению условные придаточные
предложения напоминают придаточные предложения времени,
выражающие «предбудущее» время. В главной части действие
совершается в будущем времени, а в придаточной ─ оно про-
исходит еще раньше (с опережением действия главной части).
Придаточные времени вводятся союзами када (кад) ‘когда’,
док ‘в то время, как; пока’, чим ‘как только’, докле ‘до тех пор,
пока’ и др. В главной части употребляется обычное будущее
время, в придаточной части ─ футур II или презент совершен-
ного вида.
Упражнения
I. Ответьте на вопросы.

1. У чему је разлика између новинарског текста и


службеног извештаја о неком догађају ?

83
2. Какве реченице треба избегавати у новинарском тексту ?
3. Има ли неких опробаних “покретача” новинарског
текста ?
4. Зашто треба бити обазрив код кориштења шала и
дoсетки у новинарском тексту, например, у фељтону ?
5. Које својство читаочеве психе подстиче новинарски рад ?
6. Како придодати динамизма баналној информацији о
неком догађају ?
7. Како поступати с бројкама ако их има превише у
информацији о неком догађају? Може ли текст бити
истовремено и конкретан и сликовит ?
8. Каква је разлика између научног чланка и новинарског
текста о научном проблему ?
9. Да ли се поздравља деталисање у излагању ? Је ли то
зло или добро за новинарски текст ?
10. Где и зашто препоручују се “обећања” у новинарском
тексту и треба ли их испуњавати ?
11. Како текст учинити занимљивим за читаоце ?

II. Перескажите текст урока.

III. Выпишите из текста эквиваленты следующих слов


и словосочетаний. Составьте предложение с каждым из
них:

удостоверение личности; увековечить момент; уход от


темы, рекламное агентство; военная сводка; поймать мяч,
разгром, поражение сборной команды, первенство мира, чем-
пион мира по шахматам.

IV. Найдите однословный эквивалент для следующих


дефиниций:

1. приповетка у сликама са врло кратким и најпотребнијим


текстом. 2. претерано одушевљење, усхићење, занесеност.
3. популарни чланак у новинама или часопису друштвено-

84
политичког карактера у коме се на жив, приступачан и
занимљив начин третирају питања међународних догађаја,
подлистак. 4. направа у виду омче за хватање птица, дивљачи и
др.; подвала, превара. 5. баналан, безвредан, јефтин, истрошан
(о нечему што је честом употребом постало обично).
6. субјективно осећање, одраз у свести који оставља какав
доживљај, појава, импресија. 7. снажно водити, подстицати на
нешто. 8. док, све док. 9. изазвати, оживети у машти или
мислима представу некога или нечега, представити у машти,
евоцирати. 10. два пута већи, два пута јачи. 11. који уме да
прави досетке, да забавља и засмејава, забаван, домишљат.
12. додатак јелу са нарочитим укусом (љутином, аромом и сл.)
који се додаје јелу ради побољшања укуса.

V. Образуйте сложноподчиненные предложения, доба-


вив к главной части придаточные предложения времени:

1. Прво ћу да средим приватни живот, кад ... (завршити


студије)
2. Прво ћу да средим стан, чим ... (оженити се)
3. Прво ћу да средим викендицу, кад ... (купити кола)
4. Прво ћу да купим кола, кад ... (добити возачку дозволу)
5. Прво ћу да почнем дијету, чим ... (угојити се)
6. Прво ћу здраво да се храним, кад ... (добити вишак
килограма)
7. Прво ћу да почнем да штедим, кад ... (отићи у пензију )
8. Прво ћу да саставим листу приоритета, кад ...
(распоређивати обавезе)

VI. Переведите на русский язык письменно следующие


предложения, содержащие футур II :

1. Све што сазнате о датој делатности или организацији


вероватно ће послужити касније, током интервјуа или док
будете писали причу.
2. Када будете правили причу, текст интервјуа ћете лакше
преузети и преписати са бележака него са траке.

85
3. Бројке и подаци могу да заморе читаоца и натерају га да
престане да чита текст.
VII. Переведите текст на сербский язык:
Как и в любой работе, в журналистике есть свои нюансы.
Каждый уважающий себя и читателя журналист должен следо-
вать нескольким правилам, чтобы из совокупности фактов по-
лучить интересный текст.
Для этого нужно стараться быть предельно точным, избе-
гать бесцветных, заезженных фраз и выражений. Придание тек-
сту живости сделает его более привлекательным для читателя.
В журналистском деле особенно важны:
• Необычный взгляд на жизнь, новый взгляд на при-
вычные вещи.
• Авторское преувеличение, усиленный акцент на ма-
териале.
• И еще запомните: новостью является только то, что
кто-то пытается скрыть.
Важно помнить, что высказывания известных людей, пусть
и банальные, притягивают даже самого незаинтересованного
читателя. Старайтесь привлечь экспертов.
При работе с цифрами и точными данными не лишне про-
явить фантазию и сухие цифры оживить метафорами.
Не стоит злоупотреблять специальными терминами. Все-
гда нужно помнить, что текст пишется для среднестатистиче-
ского читателя, и он должен быть понятным и для магистра и
для повара.
С остротами тоже нужно быть поаккуратнее и не пере-
барщивать. Журналистика ─ это не состязание в остроумии.

VIII. Переведите текст на русский язык:


О креативности
У великом броју случајева људи се опредељују за писање
јер је то креативна делатност. Међутим, новинарство је врло
структурисан облик писања. Неки мисле да управо структура

86
спутава креативност, док други тврде да је посебно умеће бити
надахнут у таквим оквирима.
Сами ћете проценити ко је у праву, али постоје технике
које су одговарајуће и оне које то нису, као што постоји добар и
лош тренутак да се оне примене. Све у свему, у тематским
причама себи можете дати више слободе, али чак и тада постоје
границе до којих ће већина уредника да прихвати ту слободу.
Ево примера добре примене уобичајених креативних техника у
новинарству:
Описивање општих околности. У роману је неопходно да
писац одмах пружи вербалну слику околности одигравања
догађаја. У новинарству се ова техника примењује на мало
другачији начин. У ударним вестима, најважније чињенице и
решења приче често су дати у лиду приче и језгровитим
приказима, а пасуси који следе описују околности догађаја. Са
становишта романописца, то би значило да се одмах наговести
и крај. Новинарство, међутим, није измишљена прича и ви
немате стотине страница да је испричате. Фељтон некада
можете да почнете описивањем општих околности догађаја,
али до врхунца приче морате да дођете у првих неколико
пасуса. Ово “правило” нарочито мора да се поштује онлајн, ако
то не урадите на првом екрану, у опасности сте да изгубите
читаоца.
Наговештавање. У ударним вестима није потребно да
дајете наговештај будућих догађаја, јер је ваш циљ директно
објашњење ситуације. О наговештавању би могло да се
размишља само код дужих фељтона, али с добрим разлогом.
Сликовито излагање. Ово је техника која би код новинара
требало да буде у редовној употреби. Вешти новинари је
користе као алат дескрипције, што значи да речима које дотичу
чула читаоца брзо пружају појединости о догађају. Уместо да
надугачко представља околности, извештач ће са неколико
описних речи или израза читаоцу омогучити да стекне појам о
догађају. Примењује се у ударним вестима и фељтонима.
Основно правило у вези с креативношћу у новинарству
гласи: не допустите да се занесете. Изаберите тренутак када ће

87
ваша креативност или метафоричко изражавање допунити
причу снагом, а не скренути пажњу с ње.

(Р. Крејг, Онлајн новинарство).

РИСУНОК № 7

88
8 лекција
Во се веже за рогове, а човек за језик.
(српска народна пословица)

КOJE СУ РЕЧИ И РЕЧЕНИЦЕ ЗА НОВИНАРА


ЗАБРАЊЕНЕ ?

П окушајте да схватите смисао наредних реченица:

1. Навијачи на фудбалској утакмици су


скандирали њихова имена.
2. Звоно се зачуло док је она усисавала тепих.
3. Имао је заштиту од војске.
4. Седео је на седишту аутобуса који је био зелен.

Ово је само неколико примера када новинар, непажњом,


понекад и незнањем, напише нејасне реченице.
У првој реченици није јасно чија су имена скандирали
навијачи. Да ли имена омиљених фудбалера или су редом
извикивали своја имена (навијача)?
Друга реченица је наочиглед јасна јер баш тако говоримо
у свакодневном разговору. Ипак, ми претпостављамо да је она
чистила тепих усисивачем, јер би је од усисавања барем
заболела уста и плућа.
Трећа реченица ствара недоумицу да ли га је штитила
војска или му је требала заштита пошто га је војска угрожавала.
У четвртој реченици збуњује шта је зелено: аутобус или
седиште.

ПРАВИЛО: Двосмислене речи су у новинарству (за


разлику од, на пример, поезије или политике) забрањене !
Намеће се питање: Како “регистровати” двосмислену
реченицу ?

89
ПРАВИЛО: Двосмислене реченице (и грешке, уопште) се
избегавају ишчитавањем написаног текста. Текст се, пре него
што се преда уреднику, ишчитава најмање два пута.

Многи новинари воле да користе “поштапалице”, као


“наиме”.
На пример:
Ненад није одмах приметио полицајца. Наиме, док му је
полицајац прилазио, Ненад је читао новине и тек када је
подигао поглед спазио је чувара реда.
Овде је (као и у свим новинарским текстовима) реч
“наиме” сувишна.

Исто тако треба избегавати речи и фразе “иначе”,


“елем”,”што се тиче”, “опште је познато”. Ко их користи не
чини класичну грешку али “прља” текст. Свака новинарска
реченица којој се “ампутирају” ови делови постаје природнија.

Није новинарски, а није ни лепо, писати текстове у првом


лицу. То је дозвољено само познатим именима у коментарима,
цртицама и освртима, понекад и у репортажама, а у вестима и
извештајима је недопустиво.

Новинари склони паметовању воле да користе стране речи


па уместо “упрошћено” пишу “симплификовано”, избегавају
реч “префињен” и користе “софистициран”, више им се свиђа
нека реч позајмљена из страног језика него домаћа која има
исто значење. Грешка није, али сигурно је за читаоца јасније
уколико новинар користи “обичне” речи.

У професионалном смислу недовољно је рећи читаоцу да


се нешто догодило “недавно”, Тада се читалац налази у
ситуацији да нагађа када се догађај о коме пишемо збио. Исто
је и са речју “предстојећи”. Ако је претходно прецизирано када
(на пример: 29. април) онда у даљем тексту се може написати
“предстојећи”.

90
Треба пазити и на реч “који”. Понекад се неискусним
новинарима два пута јавља у истој реченици.
На пример:
Човек који је био задужен за финансије предузећа које
је запало у дугове који, истини за вољу, нису били велики.
Није баш вешто написано, зар не ?

Плеоназам (гомилање речи) је недопустив у новинарском


тексту. Лепа лепотица може постојати само у лошој песми или
говору председника жирија за избор “Мис топлес”.
Добар новинар је економичан у речима и не пише оно што
се подразумева. Није добро: Рекао је своме сину; треба: Рекао
је сину.

Избегавајте инфинитив.

Свака новинарска реченица мора бити стилски добра. Не


ваља: Нови мотор је развијен од стране француских
инжењера, већ треба овако: Нови мотор су пројектовали
француски инжењери.

РЕЗИМЕ:
• Текст се пре предаје ишчитава најмање
два пута.

• Двосмислености, плеоназам, поштапалице


и друге језичке “нечистоће” су у
новинарству забрањене.

Лексический комментарий

наочиглед ─ на первый взгляд; кажется


усисивач ─ пылесос
усисавати, -ам ─ пылесосить
усисати, усишем и усисам ─ пропылесосить

91
усисавање ─ чистка пылесосом
збуњивати, збуњујем ─ смущать
збуњити, -им ─ смутить
за разлику од нечега или некога ─ в отличие от
предати, предам текст на ишчитавање ─ дать текст на вычитку
ишчитавати, -ам ─ вычитывать (текст)
ишчитати, -ам ─ вычитать (текст)
најмање два пута ─ не менее двух раз
највише два пута ─ не более двух раз
Елем ─ разг. союз заключительный: значит, итак, вот, и вот ─ в
процессе рассказа о чем-либо. Например: Елем, после дугог
лутања он се врати кући (И вот, после долгих странствий он
вернулся домой). Дуго су се свађали и на крају потукли. Елем,
завлада прави метеж. (Они долго ругались и в конце
подрались. И вот дошло до настоящей свалки.)

Грамматический комментарий

У професионалном смислу недовољно је рећи читаоцу да


се нешто догодило “недавно”, Тада се читалац налази у
ситуацији да нагађа када се догађај о коме пишемо збио. Исто
је и са речју “предстојећи”. Ако је претходно прецизирано
када (на пример: 29. април) онда у даљем тексту се може
написати “предстојећи”.
Плеоназам је недопустив у новинарском тексту. Лепа
лепотица може постојати само у лошој песми или говору
председника жирија за избор “Мис топлес”.

В этом уроке мы напомним вам одно фонетическое


правило, которое вам пригодится при выполнении письменных
работ. Студенты обычно хорошо усваивают фонетический
принцип сербского письма, в соответствии с которым соглас-
ные уподобляются (ассимилируются) по глухости или звонкос-
ти. Это явление наблюдается в парах согласных, отличающихся
по качеству ─ „звонкий + глухой“ , „глухой + звонкий“ . Из
двух согласных более сильную позицию имеет второй
согласный, тот, который ближе к концу слова. Именно поэтому

92
уподобление согласных в сербском языке по глухости и
звонкости называют регрессивной ассимиляцией (ср.: тежак ─
тешко, где ш ← [ж] ← к ).
У этого правила есть исключение, которое часто вызывает
вопросы. Запомните, что как орфографическое исключение сог-
ласный Д сохраняется во всех случаях в положении перед с и
ш: преДСтојећи, преДСедник, потпреДСедник, преДСтава,
среДСтво, оДСтупити, граДСки, љуДСки; оДШтампати,
поДШишати.
Итак, согласные с и ш перед Д бессильны ! Можете смело
писать сочетания ДС и ДШ.

Упражнения

I. Ответьте на вопросы.

1. Зашто реч у реченици може постати двосмислена ? У


којим текстовима језичке двоумице нису забрањене ?
2. На који начин се уклањају двосмислене реченице из
новинарског текста ?
3. Које речи спадају у поштапалице и прљају текст ?
4. Коме је дозвољено писати текст у првом лицу ?
5. Које врсте новинарских текстова допуштају употребу
првог лица ?
6. У којим текстовима прво лице забрањено је за све ?
7. Зашто читаоцима смета претерано мудровање у
новинарском тексту ?
8. Како поступати с временским одредницама као што су
“недавно”, “предстојећи” и слично ?
9. Како избећи учесталу употребу везника који у низу
зависних реченица ?
10. Како се стручно зове непотребно употребљавање
различитих, а истозначних речи или израза ?
11. Како се борити против гомилања истозначних речи у
новинарском изражавању ?
12. Да ли је лако следити „језичку економију“ ?

93
13. У којем језику ─ руском или српском ─ чешће се
користе инфинитив и пасив ?
14. Колико пута ишчитава се текст пре предаје рукописа ?
15. Које језичке „нечистоће“ су у новинарству забрањене ?
16. Шта треба предузети да „екологија“ новинарског
текста буде на нивоу ?

II. Перескажите текст урока.

III. Выпишите из текста эквиваленты следующих слов


и словосочетаний. Составьте предложение с каждым из них.
Повседневная речь; опорное слово, которое говорящий
употребляет в речи постоянно и без необходимости; короткая
заметка; неопытный журналист; речь председателя жюри;
вычитывать текст; передача рукописи; лишнее слово; откро-
венно говоря.

IV. Найдите однословный эквивалент для следующих


дефиниций:
1. реч или синтагма коју неко стално, без потребе убацује
у свој говор, узречица. 2. орган којим човек или животиња
прима утиске из спољашњег света, осетило. 3. макар; ако ништа
друго (ако нико други, ако не друго и сл.). 4. посматрано у
целини, уопште узевши. 5. ратак писмени или усмени приказ,
белешка, коментар о једном питању. 6. покушавати погодити,
смислити или протумачити. 7. који се односи на сопствену
земљу, домовину, на крај, предео у коме се живи. 8. непотребно
употребљавање различитих, а истозначних рели или израза.
9. јуче увече. 10. испитати, чути нечији исказ. 11. упијањем,
увлачењем (ваздуха, течности и др.) унети, увући у себе;
апсорбовати.

V. Вставьте пропущенную букву:

Бе...помоћна, у...ка, во...ство, у...беник, по...писник,


беле...ка, дру...чије, ни...ка, те...коћа, љу...ство, а...солутно,

94
бе...кућници, бе...ство, вра...ца, слу...киња, по...станар,
о...цепити, по...сетити, су...ски, сва...ба, гри...сти, обра...ци,
и...копати, пре...ка, дола...ка, Енгле...киња, му...ко, жени...ба,
нале...ке, о...шетати, ћева...џија, по...шивати, по...сетник,
коси...ба, буре...џија, су...ство, заду...бина, нару...ба, по...стрек,
по...копати, го...ба, бро...ски, со...ствен, фу...бал, по...сетник.

VI. Определите исходное слово (соответствующую


словарную статью) этих словоформ.

Желуца, губици, преци, повраци, мецима, свици, додаци,


очевицима, посна, пакосна, жалосна, оца, корисна, страсна,
лецима, напици, свеци

VII. Переведите письменно текст на сербский язык:

Иногда по невнимательности или по незнанию журналист


пишет неясно или неточно. Избежать двусмысленности фразы
помогает вычитка написанного текста. Перед сдачей редактору
следует прочитать его, по крайней мере, два раза. Двусмыслен-
ность в журналистике (в отличие от поэзии или политики)
запрещена!
Еще одна проблема текста ─ слова-паразиты. Они не
несут никакой смысловой нагрузки и только засоряют текст,
так что от них лучше избавляться, равно как и от слов- и фраз-
клише (клишированных слов и выражений) типа „иначе“
(вообще), „елем“ (значит, и вот), „што се тиче“ (что касается),
„опште је познато“ (известно, что ...).
Писать от первого лица непозволительно, точнее позволи-
тельно только в комментариях, очерках и репортажах, и то
только известным журналистам (журналистам с именем).
Не стоит усложнять текст. Не пишите, к примеру,
„симплификовано“, если можно сказать „упрошћено“. Читате-
лю текст должен быть максимально понятен.
Будьте внимательны с указаниеим времени. В професси-
ональном смысле недостаточно сообщить, что событие, о

95
котором вы собираетесь написать, произошло „недавно“. По
возможности всегда указывайте точную дату.
Это же относится и к употреблению слова „који“. Не зло-
употреблять им в сложном предложении !
Плеоназмы ─ настоящий кошмар для журналиста. Не пи-
шите «лепа лепотица (красивая красавица)» или в русском тек-
сте «мокрая вода». Не надо!
И наконец: соблюдайте стиль, избегайте в сербском тексте
чрезмерного употребления инфинитива, пассивных конструк-
ций и пишите так, как если бы писали для себя.

VIII. Переведите письменно текст на русский язык:

Треба ли нам језичка норма

Треба ли нам језичка норма не питају се људи и народи


који држе се до своје културе и ваљаности језика (обично се за
то као пример наводе Французи), јер је правилност језика за
просвећени свет ─ неприкосновени закон. Другима пак, као
нама на пример, језичка правилност као да није јача страна, јер
се почесто мисли да се свој језик зна и о томе, по свој прилици,
и нема шта много да се говори и „нормира“.
Истина, о чистоти и лепоти језика, језичкој правилности и
култури говора неретко се и јавно говори, још чешће о томе
пише, али то као да не долази увек на прави одјек, најмање
изгледа баш тамо где је говор и изражавање не само
професионални „алат“ посла којим се неко бави, већ и
елементарна обавеза и дужност.
Уместо тога, јавна реч често пружа добар пример
ниподаштавања језичке правилности и изражаја норме,
несувислог говорења, елементарних огрешења не само о
језичку норму, већ и о културу језичког израза који, такав какав
је, често не достиже ниво ни коректног колоквијалног језика.
Очит пример за то дају неретко и неки новинари на
телевизији, особито у тзв. Јутарњем програму, који као да су, за
те емисије, бирани међу новинарима с најмање изражајне и
изговорне вештине. Оскудан речник, лош, брз и неразговетан

96
изговор, често пропраћен непријатним накашљавањем,
нарушавањем реченице несувислим поштапалицама и
погрешно употребљеним значењима речи, инфериорним
маниром (не подобающим образом, неполноценно) да се
догађаји, вести, репортаже, информације или написи и теме
именују већ девалвираном и изанђалом речју „прича“ за све и
свашта (можда ће се ускоро заменити речју ─ „бајка“),
неприличним обртима глагола, као нпр. глагола очекивати
којим новинари казују и такве ствари као где нас и на којој
страни новина „очекују“ чланци или наставци чланака,
временска прогноза и штошта друго.
Много је недопустивих огрешења у језику јавних
говорилаца, али у најнајнедопустивија без сумње спада ─
искварен акценатски изговор речи, који драстично нарушава
лепоту и мелодику наше речи, што је одраз недопустивог
незнања ни основних правила наше акцентуације.
И сад, кад ствари тако стоје, а стоје, постављамо питање:
треба ли нам уопште језичка норма, кад они који би морали да
је одлично знају и да без колебања примењују, заправо нити је
примењују, а рекло би се, још мање знају !

(Е. Фекете. Језичке двоумице).

РИСУНОК № 8

97
9 лекција
Људи желе да знају, а не да схвате.
(реченица коју често изговарају уредници)

КАКО НАСЛОВИТИ ТЕКСТ ?

Н овинарски текст има:


наднаслов
наслов
поднаслов и (евентуално)
међунаслове

И наднаслов, наслов (главни), поднаслов и међунаслове,


пошто су нераскидива целина, зовемо једноставно наслови.

Наднаслов “оријентише” текст. Он често даје одговор на


питања где и када се нешто догодило (“Јуче у суботичком
Окружном суду окончан тромесечни процес групи
разбојника”). Понекад говори о широј области теме о којој
пишемо. Некад је наднаслов написан у облику питања
(класичан пример градске хронике на крају сваке јесени: “Како
ћемо се грејати ове зиме?”). Уколико се вест састоји из свега
неколико реченица наднаслов се може изоставити.

Наслов (главни) разрађује наднаслов или, ако наднаслова


нема, што није реткост, једноставно речено информише о
суштини текста који следи. Наслов је обавезан у свим
облицима новинарског изражавања.

Поднаслов даје више информација, а понекад се састоји


из дела текста или неког цитата саговорника. Ако је текст мањи
од “шлајфне” (30 редова) поднаслов се може изоставити.

98
Међунаслови су карактеристични само за писано
новинарство, док их на радију или телевизији нема. Они
раздвајају мисаоне целине текста, слично поглављима у
романима. Међунаслове имају углавном дужи текстови.

Наслови “продају” новинарски текст. Што је наслов


духовитији, домишљатији, провокативнији, то ће читалац пре
да прочита текст. Наслови су толико важни да има редакција у
којима постоје новинари задужени искључиво да их смишљају,
а не да пишу текстове. Наравно, наслов НЕ СМЕ да обмањује
читаоца, односно да се саопштено у наслову негира у тексту.
Исто толико важно је да у наслову нема ничег што се само по
себи разуме (“Авион је пао јер није слетео” или “Ратари
користе лепо време” или “Шампион освојио злато” су
екстремни примери лошег наслова који се могу наћи у
листовима).
Треба избегавати и двосмисленост у насловима.
Недопустиво је да читаоци размишљају “шта је новинар хтео да
каже”.
Врсте наслова који се користе у данашњем писаном
новинарству могу се поделити у три групе:
класични,
“литерарни”,
“километарски” наслови.

Класичне наслове има већина дневних новина. То су


наслови типа “Министар саобраћаја поднео оставку”, “Убио
прво комшију па себе”, “Југославија и Бразил ─ фудбалски
близанци”, “Полиција прекинула ланац шверца”, и слични.
Већина ових наслова произилазе из питања шта се десило.

“Литерарни наслови” (ово је назив за потребе књиге, а не


назив из некакве теорије журналистике) имају новине које
негују аналитичке текстове као, на пример: “Квадратура
зачараног круга”, “Умирање на рате”, “Скалпел за скраћивање
биографија”, “Слобода с предумишљајем”, ... Овакви наслови
подсећају на афоризме и терају читаоца на размишљање за

99
разлику од “класичних”, где директно говоре о догађају. У
дневним новинама се избегавају.

“Километарске наслове” практикују модернији листови.


Таблоиди који све саопштавају у насловном блоку, а текстови
су најкраћи могући. Такви наслови су обично “тесно” повезани
са наднасловом и изгледају отприлике као у “Дневном
телеграфу” (уторак, 20. јануар 1998. године) на насловној
страни:

ДТ ОТКРИВА: ДОКУМЕНТАЦИЈА И СТРУЧЊАЦИ


УКАЗУЈУ НА ЈАВАШЛУК И НЕОДГОВОРНОСТ
РУКОВОДИЛАЦА РУДНИКА “СОКО”, ГДЕ ЈЕ У
ПЕТАК ПОГИНУЛО 29 РУДАРА
ДРУГА СМЕНА ПОСЛАТА У СМРТ
МЕТАНА ЧЕТИРИ ПУТА ВИШЕ ОД ДОЗВОЉЕНОГ

Код оваквих наслова често се изоставља поднаслов, а


неретко постоје два главна наслова, као у наведеном примеру
где и претпоследња и последња реченица могу бити засебни
“класични” наслови.

Још један пример дугог наслова (двонедељник “Свет”,


број 138, од 1. септембра 1997. године):

СРБИЈАНСКИ КАЗАНОВА: Радосав Ђорђевић (70),


Вечити младожења из села Бачинац
код Смедеревске Паланке
ЖЕНИО САМ СЕ 97 ПУТА И ВОЛЕО БИХ ДА
ПРОМЕНИМ И 1.000 ЖЕНА, АКО МЕ ПОСЛУЖЕ
ЗДРАВЉЕ И МАТЕРИЈАЛ!

У насловима је пожељна игра речи што даје посебну ноту


духовитости. Такав је на пример наслов “Дволична лична
карта” (о украденој личној карти која је лопову послужила да
незаконито отвори приватну фирму, а правог власника
документа отерала на суд када је фирма отишла у стечај) где се

100
реч “лична” јавља у сложеници “дволична” и као засебна реч.
“Пословање кроз густо грање” је духовит наслов и читалац
већ наслучује о чему текст говори. Да би показао шта мисли о
говору политичара (који је својим бирачима говорио шта је
нужно учинити за бољитак државе) новинар је насловио текст
са “Народ у великој нужди”. Добар је и наслов “Мушко
питање ─ женски одговор” где су речи “мушко” и “женски”,
као и “питање” и “одговор”, заправо супротности (антитезе,
супротстављене мисли). Антитезе, реторичке стилске фигуре,
су честе у новинарским насловима, а још чешће у
наднасловима и међунасловима.

Умеће давања доброг наслова стиче се праксом. Новинар


мора да се чува од шаблона, али није на одмет имати
“подсетник” за наслове у случају изостанка инспирације или у
временском теснацу када уредник чека наш текст. У посебну
свеску (види 10. лекцију) треба уписивати добре наслове који
касније служе као “инспирација” (али не служе преписивању!).

Почетницима дајем мали шаблон за наслове уз “упутство”


да га се што пре ослободе.

ВРСТА НАСЛОВА ДОБИЈА СЕ ПРИМЕР


директни из питања Полиција спречила
шта се десило разбојништво
математички када у тексту постоји 1. Петнаест дана извесности
“значајни” број 2. Две деценије робије
троструком убици
филмски из назива неког филма или 1. Неки нови директори
музичког хита 2. Портир узвраћа ударац
шаблон: А за Б А и Б се замене Пресуда за забуну
речима
шаблон: нови А А и Б се замене Нови закон стара пракса
старо Б речима
нелогични спајањем 1. Излаз из ћорсокака
неспојивог 2. Губитак који добија
3. Заштита од великог ништа
народни прерадом Ко пева добро зарађује
народних пословица

101
РЕЗИМЕ:
• Наслов “продаје” новинарски
текст.
• Умеће давања наслова стиче се
праксом.

Лексический комментарий

нераскидива целина ─ одно целое (досл.: неразрывное целое)


смишљати наслов ─ придумывать заголовок (несврш. према
смислити ‘придумать’)
духовит ─ остроумный
домишљат ─ остроумный, с юмором
провокативан ─ полемический, провокационный
обмањивати, обмањујем ─ вводить в заблуждение (несврш.
према обманути, обманем ‘вводить в заблуждение’)
шверц ─ контрабанда
зачарани круг ─ заколдованный круг
предумишљај ─ умысел
јавашлук ─ небрежность, халатность, безответственность,
разгильдяйство. Синонимы: неодговорност, аљкавост
младожења ─ жених
игра речи ─ игра слов
лопов ─ вор
власник документа ─ владелец документа
отерати на суд ─ привести на скамью подсудимых
отићи у стечај ─ обанкротиться
сложеница ─ сложное слово
засебна реч ─ отдельное слово
умеће давања доброг наслова ─ умение дать хороший заго-
ловок
стицати, стичем с праксом ─ приобретать с практикой
није на одмет ─ нелишне
подсетник ─ подсказка в виде списка дел; записная книжка
изостанак ─ отсутствие
инспирација ─ вдохновение
временски теснац ─ нехватка времени

102
Грамматический комментарий

Да би показао шта мисли о говору политичара (који је


својим бирачима говорио шта је нужно учинити за бољитак
државе) новинар је насловио текст са “Народ у великој нуж-
ди”.─ Чтобы показать, что народ думает о выступлении по-
литика […] журналист озаглавил текст двусмысленным на-
званием, которое можно перевести двояко: «Народ в большой
нужде» и “Народ отправляет свою нужду”.
Это сложноподчиненное предложение содержит прида-
точное предложение цели с союзом да. Сказуемое придаточной
части со значением цели может быть выражено в форме сосла-
гательного наклонения ─ как в нашем примере ─ и в форме на-
стоящего времени изъявительного наклонения. При переводе с
русского языка на сербский придаточных цели, имеющих со-
слагательное наклонение, нередко допускается ошибка при
калькировании русского инфинитива в сербском предложении.
Кроме того, придаточные цели можно перевести на серб-
ский язык конструкцией «да + презент»: Профессор пришел,
чтобы нам помочь ‘Професор је дошао да нам помогне ‘.
Итак, запомните, что в сербском языке в придаточных це-
ли после союзов да, како или сочетания не би ли инфинитива
быть не может!
Ср.: Он поднимается на цыпочки, чтобы достать книги с
полки. ‘Подиже се на прсте да би дохватио књиге на полици;
Она слегка наклонилась вправо, чтобы лучше видеть. ‘Нагнула
се мало удесно како би боље видела’; Он пошел в библиотеку,
чтобы найти книги для диплома. ‘Отишао је у библиотеку не
би ли нашао књиге за дипломски рад’.
При введении придаточного цели с помощью частицы ли
(в сочетании не би ли), несмотря на наличие в предложении
частицы не, отрицания по существу не получается. Сочетание
не би ли переводится как обычный союз цели «чтобы»:
Забележите тренутак на филму када се голман извије у
ваздуху не би ли ухватио лопту. ‘Снимите на пленку момент,
когда вратарь изгибается в воздухе, чтобы поймать мяч’; Он
свом силом напреже свој мозак, не би ли му се објаснило да ли

103
тај коњаник лети или само јаше. ‘Он напряг свой мозг, чтобы
понять летит ли этот всадник или просто едет верхом на лоша-
ди’; Пође у лов не би ли и браћу нашао. ‘Он пошел на охоту,
чтобы найти и братьев’.
Обратите также внимание на то, что при отрицании фор-
мы глагола бити в целевых союзах и частица не пишутся раз-
дельно: да не бих, да не би, да не бисмо, да не бисте, да не би;
како не бих, како не би, како не бисмо, како не бисте, како
не би.
Итак, в придаточных цели союзы како и ли употребляют-
ся только с сослагательным наклонением, союз да ─ также с
сослагательным наклонением и индикативом (презентом).

Упражнения

I. Ответьте на вопросы.

1. Колико врста наслова може имати новинарски текст ?


2. Зашто се наслову посвећује толико пажње у новинарству ?
3. Шта чини наслов привлачним за читатеље ?
4. Какви наслови су забрањени ?
5. Какве стручне и менталне особине помажу новинару у
давању наслова ?
6. Да ли је циљесходно држати у редакцији посебног
новинара задуженог за давање наслова ?
7. Како неслужбено разврставају наслове искусни
новинари ?
8. На које питање обично одговарају наслови дневних
листова ?
9. Како се зову наслови те врсте ?
10. Који листови имају наслове слично обрнутој пирамиди ?
11. Какве језичке особине дају наслову тон духовитости?
12. Како се стиче умеће давања наслова ?
13. Зашто искусни новинари препоручују бележити добре
наслове ?
14. Наведите неколико шаблона наслова које могу бити од
користи за почетнике.

104
II. Перескажите текст урока.

III. Выпишите из текста эквиваленты следующих слов


и словосочетаний. Составьте предложение с каждым из них.

Уйти в отставку; министр транспорта; озаглавить


текст; подзаголовок; совершить посадку (самолета); смысло-
вое целое; цейтнот (дефицит времени); владелец документа;
нелишне; предотвратить что-л., утрата, потеря чего-л.; вы-
ход из тупика.

IV. Найдите однословный эквивалент для следующих


дефиниций:

1. онај који пљачка и убија, извршилац пљачке и злочина,


пљачкаш, злочинац. 2. освојити својим умом смисао, садржај
чега, разумети. 3. глава, одељак у књизи. 4. који уме да засмеје,
духовит, забаван. 5. илегално, недозвољено преношење робе и
новца преко границе, кријумчарење; кријумчарена роба.
6. средство за везу, комуникацију између људи на удаљености.
7. међусобно спојен низ металних (понекад пластичних и др.)
прстенова. 8. нагло нешто зауставити. 9. већа количина, већи
број нечега. 10. потцењивање, омаловажавање. 11. одређена
новчана сума која се утврђеним временским размацима даје
ради отплате дуга.

V. В следующие сложноподчиненные предложения вставь-


те придаточную часть со значением цели. Используйте со-
слагательное наклонение и изъявительное ─ настоящее
время.

1. Борис је покушао да одреди време да ... (не закаснети).


2. Дала сам му подсетник да ... (забележити) духовити наслов.
3. Све време се трудила да ... (не засмејати се). 4. Морао је да се
бори да ... (одагнати) талас сажаљења. 5. Преселила се код баке
да је ... (неговати). 6. Старији студенти воде бруцоше у наш
музеј да их ... (упознати) са историјом универзитета. 7. Возио се

105
дуго да ... (видети) стару рођакињу. 8. Оградили су двориште да
пас не ... (побећи). 9. Петар је морао променити положај
столица да ... (унети) пртљаг у собу. 10. Дошао сам да ми (ви) ...
(помоћи). 11. Зоран је кренуо према каси да ... (платити) ЦД.

VI. Следующие предложения переведите на сербский


язык, используя сослагательное наклонение и презент.

1. Мы поступили в университет, чтобы стать професси-


оналами в области международных отношений. 2. Преподава-
тель направился к доске, чтобы написать пример. 3. Он искал
подходящий случай, чтобы показать свои способности. 4. Опо-
зиция ищет повод, чтобы начать конфронтацию. 5. Они при-
шли, чтобы защитить мирное население. 6. Студенты собрали
деньги, чтобы купить детям из детского дома игрушки и кон-
феты. 7. Мы торопились, чтобы не опоздать на первую лек-
цию. 8. Полиция сделала все, чтобы найти преступников. 9. Он
пришел в библиотеку, чтобы взять книгу для домашнего
чтения. 10. Вам надо больше работать, чтобы сдать все
экзамены. 11. Студенты часто заглядывают в кафе (свраћати),
чтобы на перемене выпить кофе.

VII. Переведите письменно следующие предложения на


русский язык:

1. Окупили смо се како бисмо поздравили будућу


Декларацију о независности земље. 2. Да би се избегле грешке,
новинари морају пажљиво да преконтролишу текст.
3. Приређивачи морају да стекну навику да сваку реч прочитају
наглас, реч по реч, да би били сигурни да су приметили све
грешке. 4. Истезао сам врат не бих ли јој угледао барем обрисе.
5. После су га свезали за саонице не би ли престрашили друге
животиње. 6. Отворио сам у кухињу прозор не бих ли одаслао у
ноћ сав онај силан дим. 7. Он свом силом напреже свој мозак,
не би ли му се објаснило да ли тај коњаник лети или само јаше.
8. Дошао је раније не би ли закаснео на предавање. 9. Будући
да између читања приче на компјутерском екрану и читања

106
приче у новинама постоји разлика, онлајн новинари морају
другачије да изграде своје приче да би оне биле примерене
овом медију. 10. Постоји неколико ствари које би требало да
урадите непосредно пред почетак интервјуа, како бисте се за ту
прилику најбоље припремили. 11. Пође у лов не би ли и браћу
нашао. 12. Руска влада забранила је извоз бензина како би ста-
билизовала недостатак тог енергента на тржишту. 13. Неки
прозивођачи намерно изазивају несташице како би повећали
цене. 14. Вече уочи венчања у малој продавници у центру Окс-
форда неколико студената купују вотку не би ли у добро позна-
том британском духу прославили „нерадни дан”. 15. Закључци
и препоруке да би војници који су учествовали у прљавом рату
требали бити суђени, објављени су касније.

VIII. Переведите письменно текст на сербский язык:

Любой материал в сербской журналистике имеет так на-


зываемый «надзаголовок», заголовок и несколько подзаго-
ловков. Надзаголовок выступает в роли «ориентира»: он пояс-
няет, где и когда произошло событие. Иногда он может быть
сформулирован в виде вопроса. Если же новостное сообщение
состоит всего из нескольких предложений, надзаголовок не
нужен.
Основной заголовок может раскрывать суть надзаголовка
(если таковой имеется) или просто информировать читателя о
содержании текста, поэтому такой заголовок обязателен во
всех жанрах журналистики.
Подзаголовок в свою очередь обычно представляет собой
часть самого текста или цитату собеседника. В нем нет необхо-
димости, если размеры текста составляют менее одной полосы
(30 строк).
Промежуточные заголовки в тексте используются только
в газетной журналистике. Они разбивают большой текст на
смысловые части.
Заголовки определяют цену текста, «продают текст». Чем
остроумнее, интереснее и провокационнее заголовок, тем выше
интерес читателя. Поэтому в редакциях существуют специаль-

107
ные отделы, которые специализируются на написании заголов-
ков. При этом важно, чтобы заголовок ни в коем случае не вво-
дил читателя в заблуждение относительно содержания текста.
Стоит также избегать двусмысленных выражений и очевидных
фактов.
Существует три типа заголовков: классические, литера-
турные, и «километровые».
Классические заголовки встречаются в большинстве еже-
дневных газет и чаще всего отвечают на вопрос «что прои-
зошло?». Например, «Министр транспорта подал в отставку».
Литературные заголовки характерны для авторитетных
аналитических изданий. В таких заголовках часто используют-
ся афоризмы или игра слов, поскольку их цель, в отличие от
классических, – подтолкнуть читателя к размышлениям («Квад-
ратура заколдованного круга»).
«Километровые» заголовки широко используются в совре-
менных ежедневных газетах (дайджестах). В них содержится
практически вся информация, в то время как сам текст макси-
мально короткий.
Игра слов в заголовке придает ему большую оригиналь-
ность, что привлекает читателя. Также можно использовать ан-
титезу и другие стилистические приемы, особенно в подзаго-
ловках.
Умение придумать подходящий заголовок приходит с опы-
том. Журналист должен избегать штампов. Неплохо иметь чер-
новик с заголовками на случай отсутствия вдохновения или вре-
мени, если дедлайн близок. В такой черновик следует вносить
удачные заголовки, чтобы в дальнейшем они вдохновляли вас.

IX. Переведите письменно текст на русский язык:

Наслови линка*

На већини новинских Веб сајтова са више напора него у


новинама морате да се изборите да ваша прича привуче пажњу
читалаца. У суштини, читање новина захтева да читалац
летимично „прође“ кроз одељке да би видео шта му се чини

108
занимљивим. Заиста, изглед широм отворене странице новина
као да позива читаоце да је погледају и нађу привлачну причу.
Чак и часописи, чија страница са садржајем има великих
сличности са почетним страницама Веб сајтова, могу лако да се
прелистају од почетка до краја.
Насупрот томе, готово нико не прегледа сваку причу на
новинском Веб сајту. Већина оваквих сајтова има главну
страницу са садржајем, којој следе странице о тим темама. Обе
ове странице читаоцима могу да послуже као место података.
То значи да оно прво морају да буду привучени насловом да би
уопште и стигли да вашег вешто израђеног лида. Подједнака
важност наслова и лида, која се из овога закључује, нешто је на
шта нису навикнути новинари обучавани у штампаном
новинарству.
Без обзира на чињеницу што увек уредници праве коначни
избор наслова који ће се објавити, новинари, како они који раде
онлајн, тако и они који раде за штампано издање, морају да дају
препоруке за наслове. Навикните се да напишете један до два
добра наслова за своје приче; тако ћете помоћи уредницима,
док истовремено добијате прилику да на неки начин утичете да
ваше приче привуку пажњу читалаца.
Не заборавите на ограничен простор вашег Веб сајта или
издања. На пример, интерактивни програм CNN на странице са
садржајем обично ставља кратке наслове као линк за чланке, а
USA Tudej ставља наслове са једном реченицом описа сваке
приче.
На сајту CNN прича о разговорима о разоружању могла би
да има овакав текст линка:
Женевска конференција о разоружању завршила у
ћорсокаку

С друге стране, USA Tudej би на своју страницу са


садржајем могао да стави овакво заглавље:
Пропали разговори о разоружању
После неуспеле фазе, званичници владе траже да се
разговори наставе следеће године.

109
У уобичајеној CNN причи, да би се привукли читаоци,
користе се већа црна слова за наслове, црна масна слова за
главни пасус, као и други визуелни елементи.

(Р. Крејг, Онлајн новинарство).

*линк ─ на Веб страницама, то је садржај у виду текста,


фотографије или других елемената на који може да се кликне
мишем да би се отишло на неко друго место (странице), а где
ће се отићи дефинише се хиперлинком, који у ствари
представља пут којим се стиже на одређену адресу.

РИСУНОК № 9

110
10 лекција
Добар новинарски текст
има много мана.
Лош има само једну.

КОЈЕ СУ ТАЈНЕ ДОБРОГ НОВИНАРА ?

1. Добар је само прворазредни новинар, другоразредни


је исто што и трећеразредни (лош) новинар. Сваки новинар
који се задовољава просечношћу, који не жели да свом тексту
дода још мало сјаја, податак више, који само жури да занатски
одради посао, једнога дана схватиће да је у његовом случају
Бизмарк био потпуно у праву и да би било боље да није
промашио професију.

2. Новинар увек у џепу има оловку и папир. Како је


радно време новинара 24 сата дневно он никада не иде без
папира и оловке, па чак ни на дочек Нове године или ручак са
таштом.

3. Новинар не мора имати једну оловку, али мора


имати најмање две (другим речима: једна од оловака може да
му недостаје али увек мора имати резервну).

4. Поседује новинарски алат и зна њиме да се користи.


Поред оловке, папира, бележнице, адресара, диктафона
(магнетофона) и телефона, данашњи новинар мора да зна да
рукује телефаксом, компјутером, компјутерским штампачима,
мобителом и фотоапаратом.

5. Новинар никада не оговара конкуренцију, односно


колегу из ривалског или другог листа. Не мудрује у кафанским
разговорима већ у текстовима.

6. Никада не потцењује саговорника нити одлази


неприпремљен на разговор или конференцију за штампу.

111
Ако саговорник примети да је новинар необавештен и да слабо
познаје тему о којој разговарају уплашиће се и диктираће реч
по реч. Следећи пут ће, скоро сигурно, одбити разговор са, по
његовом утиску, лошим журналистом. Уколико се нема
времена за припрему морамо бити спремни за извињење и
објашњење.

7. На конференције за штампу одлази неколико минута


раније (никако много раније јер ствара утисак да је беспослен).

8. Не дозвољава да му саговорник плати пиће или


(нарочито пре објављивања текста) дарује неки поклон. Ко се
држи овог правила неће доћи у ситуацију да мора да враћа
услугу за поклон.

9. Саслуша и другу страну (супротно мишљење). Ово


правило је без изузетка када саговорник износи своје
субјективне оцене. Понекад се и искусном новинару који се не
држи овог правила догоди да буде под утиском саговорника и
не провери саслушано. Након објављеног текста јавља се друга
страна да демантује написано, а новинару због половично
одрађеног посла пада репутација (која је веома важна у сваком,
а нарочито у овом послу).

10. Не измишља сензације јер му након неколико


„сензационалних“ текстова нико неће веровати.

11. Увек има резервни текст. Понекада новинара назове


уредник и каже: „Напиши нешто јер имамо рупу у новинама“
или једноставно из неког разлога (саговорник није дошао на
разговор, на пример) предвиђена тема изостане. Тада је веома
важно имати резервни текст, стајаћу рубрику. Резервни текст
није стриктно везан за време, односно може бити објављен и
сутра и прекосутра и следеће недеље и следећег месеца. На
пример, такви текстови су „Како су организовани улични
дилери девизама“ или „Трагом малих огласа“, нека раније
припремљена анкета, аналитички текст поткрепљен подацима и

112
бројкама, „Да ли је вода коју пијемо здрава“ или „Куда на
зимовање“. Новинар који има резервни текст оставља утисак
журналисте на кога се увек може рачунати и временом му расте
рејтинг.

12. Увек је у центру збивања и на месту догађаја. Без


обзира колико био бољи и китњастији у писању, маштовитији и
оригиналнији у избору теме, сналажљивији и бржи, лењог
новинара ће уредник ипак мање ценити од вредног журналисте
чији текстови занимљиви колико и читање телефонског
именика. Уредник ће вредноме „штреберу“ променити наслов,
текст учинити занимљивијим; речју, уклонити недостатке. Зато,
ако сте лењи не дозволите да се то примети!

13. Добар новинар контролише своју сујету. Некада


колега залута у вашу област или „украде“ тему и уради рубрику
коју сте му ви рекли да намеравате да напишете. Често се
објави колегин лошији текст, а ваш, бољи и актуелнији,
изостане. Понекад се од уредника добије „понижавајући“
задатак (цена поврћа на зеленој пијаци, на пример). Уредник
(који није непогрешив) може да упропасти текст
интервенцијама. Листа оваквих примера је дугачка. Не
очајавајте, јер новине живе само један дан, а нова шанса је већ
сутра. Не показујте да сте повређени и, ако можете, одглумите
флегматичност. На дуже време се овакво понашање исплати.
Понашајте се као професионалац, који рутински и безосећајно
обавља свој посао и коме један текст више или мање не значи
много.

14. Добар новинар је информисан. Он свакодневно


слуша вести на радију и телевизији и чита најмање два дневна
листа и два недељника. Свакога дана се „мува“ по граду и не
допушта да му нешто промакне.

15. Чита новине са оловком у руци. Оно што му може


затребати подвлачи, исеца и ставља у тематску фасциклу или
преписује у „посебну свеску“.

113
16. Добар новинар има „посебну свеску“. У њу се
уписују лепе реченице, добри наслови, нови изрази са којима се
први пут срећемо, афоризми, духовити коментари, разни
подаци и све оно што једног дана може затребати.

17. Поседује документацију. Документација обухвата


барем:

1. Сопствене или одабране објављене текстове;


2. Фасциклу са подацима из области коју
систематски прати;
3. Телефонски именик и план града;
4. Фасциклу са фотографијама града, портрета и
слично, без обзира да ли су или нису већ
објављене;
5. „Посебну свеску“;
6. Неколико књига афоризама и књигу народних
пословица;
7. Књиге из теорије новинарства;
8. Књигу о правопису;
9. Речник страних речи и израза;
10. Фасциклу са подацима града одакле је
дописник;
11. Закон о информисању.

18. Добар новинар уме да „преписује“. Где се краде ту


богатства нема, каже албанска пословица. Ипак, понекад
новинар мора да „украде“ по који податак из других новина.
„Краду“ се имена, бројке и слично, док се цитати, коментари не
преписују. Ако вам треба цитат телефонирајте особи чији сте
цитат прочитали, реците јој то и замолите да вам каже нешто
више.

19. Не злоупотребљава новинарско перо. Лично се не


уноси у текст (иако је то у потпуности немогуће). Трудите се да
будете што објективнији ма колико волели или мрзели особу

114
коју помињете у тексту. Не светите се користећи „силу“
професије. Новинар не пише из срџбе, или из љубави, или из
милости за некога.

20. Исправља саговорника. Ако саговорник погреши у


неком изразу или нешто не каже добро не треба га дословно
цитирати. Биће вам захвалан ако његову реч замените бољом,
лепшом и прецизнијом. Не дозволите да испадне мање
интелигентан или смешан. Држите се правила да је боље
написати оно „што је хтео да каже“ од оног што је рекао, уз сав
ризик који таква интервенција носи.

21. Новинарски текст (циљ) не оправдава средство. У


љубави и рату све је дозвољено, написао је Шекспир. У
журналистици, ако желите постати првокласан новинар, до
података долазите часно. Не варате и не лажете саговорнике,
секретарице виђенијих људи, млађе колеге, уредника и друге
који вам ипак помажу у послу.

Направите и нека своја правила и проширите листу.

Поштовани читаоче, правила постоје да би се кршила, па


ако и прекршите неко од ових правила знајте да нисте први
који је то урадио. Ипак, трудите се да будете најбољи што
можете.

Мислим да је тренутак да на неко време оставите ову


књигу и напишете свој први (други?, трећи?, ...) текст за
новине.

РЕЗИМЕ:
Добар је само прворазредни новинар,
другоразредни је исто што и трећеразредни (лош)
новинар. Прворазредни новинар се непрестано
усавршава, „ради на себи“, ангажован је 24 сата дневно
и никада се не одваја од оловке и папира.

115
Лексический комментарий:

адресар ─ адресная книга


компјутерски штампач ─ принтер
враћати услугу за поклон ─ платить услугой за услугу (досл.
за подарок)
саслушати другу страну ─ выслушать другую сторону
износити своје субјективне оцене ─ давать свои субъектив-
ные оценки
демантовати, демантујем ─ опровергать
половично одрађени посао ─ неполностью выполненная ра-
бота (досл. работа, выполненная наполовину)
репутација пада ─ падает репутация
имати рупу у новинама ─ иметь незаполненное место в газете
из разлога ─ по причине
стајаћа рубрика ─ постоянная «вакантная» рубрика в газете
трагом малих огласа ─ по следам коротких объявлений
временом ... ─ со временем
сналажљив ─ находчивый
домишљат ─ сообразительный
маштовит ─ с фантазией
китњаст у писању ─ с цветистым стилем
вредан „штребер“ ─ обязательный, исполнительный, пункту-
альный сотрудник
сујета, ж ─ тщеславие, зд.: самолюбие
упропастити текст ─ испортить (досл. погубить) текст
интервенција ─ вмешательство
листа примера ─ список примеров
одглумити флегматичност ─ изобразить безразличие, флег-
матичность
исплатити се ─ окупиться
рутински (нареч.) ─ по привычке, привычно
безосећајно ─ спокойно, без эмоций
бити повређен ─ быть обиженным, быть оскорбленным
мувати по граду = кретати тамо-амо ─ ходить (букв. слонять-
ся, шататься) по городу
промакнути нешто ─ упустить что-л.

116
исечак ─ вырезка (из газеты)
тематска фасцикла ─ тематическая папка
Закон о информисању ─ закон о СМИ
секретарице виђенијих особа ─ секретарши важных персон
направити правило ─ завести правило

Грамматический комментарий

Добар новинар је информисан. Он свакодневно слуша


вести на радију и телевизији и чита најмање два дневна листа
и два свежа недељника.
Обратите внимание на согласование числительных с
существительными и особенно определяющими их словами.
Сербский язык имеет семь падежей, однако исследователи
выделяют в нем еще так называемый паукальный падеж, кото-
рый используется после числительных 2, 3, 4. Паукальные чис-
лительные (типа, два, двадесет два и т.п.) требуют особого
паукального согласования с ними прилагательных (и шире,
всех слов прилагательного типа) и сказуемого. Что это значит
на практике ?
Существительные мужского рода употребляются с коли-
чественными числительными 2, 3, 4 (а также оба) в форме
родительного падежа единственного (!) числа. Обратите внима-
ние, прилагательное при этом также имеет окончание –а (!):
Два нова штампача ‘два новых принтера’ (ошибка: два
нових штампача);
Три стара часописа ‘три старых журнала’ (ошибка: три
старих часописа);
Четири дуга коментара ‘четыре длинных комментария’
(ошибка: четири дугих коментара).

Внешне также выглядит согласование существительных


среднего рода с паукальными числительными 2, 3, 4 (паукаль-
ный падеж существительных среднего рода совпадает с их
обычным множественным числом):
Два (три, четири)твоја писма ‘два (три, четыре) твоих
письма’.

117
Существительные женского рода согласуются с паукаль-
ными числительными, как в им.п. множественного числа:
Две забавне емисије ‘две развлекательные передачи’;
Три нове књиге ‘три новые книги’;
Четири старе пријатељице ‘четыре старые подруги’.

Если все указанные словосочетания с числительными 2, 3,


4 оказываются подлежащими, сказуемое стоит во множест-
венном числе. Начиная с пяти сказуемое ставится в единствен-
ном числе. Сравните:
Два (три, четири) угледна представника
супротстављених страна изнела су ставове својих влада.
Две (три, четири) угледне представнице
супротстављених страна изнеле су ставове својих влада.

Пет (шест, седам, ...) угледних представника


супротстављених страна изнело је ставове својих влада.
Пет (шест, седам, ...) угледних представница
супротстављених страна изнело је ставове својих влада.

Упражнения

I. Ответьте на вопросы письменно.

1. Како дуго траје радни дан новинара ?


2. Који алат обично има у својој ташни ?
3. Како може избећи несмотрених грешака ?
4. Да ли је битно навођење извора информације ?
5. Како новинари поступају у раду с невештим
саговорницима ?
6. Како новинари, који поштују етику, понашају се према
колегама ?
7. Да ли је увек потребно подржавати отворену размену
ставова, чак и оних сасвим супротних ?
8. Како треба спремати интервју или конференцију за
штампу ?
9. Када треба долазити на конференцију за штампу ?

118
10. Има ли новинар право да намеће своје животне
вредности невештим саговорницима ?
11. Како би требало да дође до података ?
12. Где треба правити разлику између подршке неком
ставу и новинског извештавања ?
13. Шта је за ГЛОДУРА важније – одговорност штребера
или креативност лењивца ?
14. Како се може усавршити стручност ?

II. Перескажите текст урока.

III. Выпишите из текста эквиваленты следующих слов


и словосочетаний. Составьте предложение с каждым из них.
Первоклассный журналист, второсортный журналист,
принтер, записная книжка, находиться под впечатлением, оп-
ровергать написанное, выслушать другую сторону, по следам
коротких объявлений, тщеславие, постоянно повышать свою
квалификацию, быть занятым 24 часа, запасная рубрика, те-
матическая папка

IV. Найдите однословный эквивалент для следующих


дефиниций:
1. прорез са кесицом, врећицом на одећи у којој се носе ситније
ствари и новац. 2. супарник, противник. 3. неодговарајуће
ниско оценити. 4. који уме да се снађе у компликованој, мучној
ситуацији, досетљив, проницљив, довитљив, сналажљив. 5. онај
који смишљеним настојањем и додворавањем жели постићи
успех (у школи, служби и сл.), лакташ, каријериста.
6. уништити, довести до пропасти. 7. који уме да прави досетке,
да забавља и засмејава, забаван, домишљат; који садржи
хумора, забаван. 8. контролна књига са списком уписаних
имена и телефона. 9. кажњавати некога из освете, прибављати
задовољење осветом над неким. 10. газити, не поштовати
(законске одредбе, устаљена правила, заклетву и сл.).

119
V. Обратите внимание на различия в управлении глаго-
лов в сербском и русском языках в следующих парах. Приду-
майте примеры с этими глаголами:

злоупотребљавати положај ─ злоупотреблять положе-


нием;
постати првокласан новинар ─ стать первоклассным
журналистом;
лагати саговорнике ─ лгать собеседникам;
радити на себи ─ работать над собой.

VI. Переведите на сербский язык письменно следующие


предложения:

1. Три последних дня были самыми трудными в этом


месяце. 2. Преподаватель написал на доске два новых примера.
3. Семь разных команд начали борьбу за золото. 4. Я познако-
мился со всеми четырьмя студентами. 5. Она купила три новые
книги. 6. Мы осмотрели два новых музея. 7. Он написал два
коротких очерка. 8. Я нашел в тексте три досадные ошибки
(глупа грешка). 9. Оба моих приятеля жили в общежитии.
10. Мы посмотрели два новых фильма. 11. Два его концерта
никогда не забуду. 12. Эти три студентки – большие подруги.
13. Институт отремонтировал (реновирати) четыре старых об-
щежития.

VII. Вставьте пропущенные слова и переведите на рус-


ский язык письменно следующие предложения:

1. Премијер ће разговоре у главном граду САД наставити


и у ... два дана (наредни) [Politika onlajn]. 2. Председник Владе,
који у Вашингтону борави у оквиру пролећног заседања Свет-
ске банке и Међународног монетарног фонда, састао се у ... два
дана (протекли) са функционерима тих финансијских
институција и договорио детаље о будућој сарадњи [Politika on-
lajn]. 3. Гувернерка Северне Каролине је казала да ... 62 (бити

120
регистрован) торнада. 4. Порота није могла да се сложи око 23
од укупно 24 ... (тачка) оптужнице.

VIII. Переведите текст на сербский язык:

Журналист, не стремящийся придать своему тексту бле-


ска, спешащий отделаться минимумом, однажды поймет, что в
его случае Бисмарк был прав и лучше бы он выбрал другую
профессию. Работа журналиста такова, что он занят 24 часа в
сутки, поэтому, куда бы он ни шел, блокнот и ручка, а лучше
две, должны быть при нем. В экипировке журналиста должны
быть также адресная книга, диктофон, мобильник. Он должен
уметь пользоваться новой техникой и знать новейшие техноло-
гии. Журналист, особенно журналист-международник, должен
быть хорошо информирован. Необходимо постоянно следить за
новостями в отечественных и зарубежных СМИ. Настоящий
журналист ─ всегда в центре событий и одним из первых ока-
зывается на месте происшествия.
Перед интервью или пресс-конференцией журналист тща-
тельно готовится к встрече с собеседником. Если у журналиста
нет времени на подготовку, лучше извиниться и отменить
встречу или, если это возможно, перенести ее на более поздний
срок. На пресс-конференции необходимо приходить за не-
сколько минут до начала, но не слишком рано, чтобы не созда-
валось впечатления, что журналисту нечем заняться. Во время
проведения интервью необходимо помогать собеседнику, де-
лать подсказки. Если ваш собеседник ошибся, не нужно до-
словно его цитировать. Собеседник не должен выглядеть в ва-
шем тексте смешным или недостаточно интеллигентным. Зада-
ча журналиста – передать то, что собеседник хотел сказать, и
не обязательно его собственными словами. Недопустимо по-
зволять собеседнику оплачивать ужин в ресторане, а тем более
принимать от него подарки, особенно перед интервью. Если

121
придерживаться этого правила, журналисту никогда не придет-
ся платить «услугой за услугу».
Опытный журналист всегда имеет запасной материал на
случай, если его вдруг вызовет редактор и попросит срочно за-
полнить пробел в полосе. Это, как правило, аналитические тек-
сты без временной привязки (без временске одреднице).
(Р. Крејг, Онлајн новинарство.)

IX. Переведите текст на русский язык:

Из етичког кода Удружења професионалних новинара


Чланови Удружења професионалних новинара верују да је
просвећеност јавности претходник правде и темељ
демократије. Задатак новинара је да остварење таквих циљева
помогну истином и поштеним и свеобухватним извештавањем
о догађајима и питањима од интереса. Савесни новинари свих
медија и посебних области рада настоје да јавност услуже
ревносно и поштено. Професионална част је основ новинарског
кредибилитета.
Чланови Удружења поштују правила етичког понашања и
примењују начела и стандарде Удружења у пракси.
ТРАГАТИ ЗА ИСТИНОМ И ИЗНОСИТИ ИСТИНИТЕ
ПОДАТКЕ
У сакупљању, извештавању и тумачењу информација
новинари би требало да буду честити, поштени и храбри.
Новинари би требало:
• Да провере тачност информација свих извора и пажљиво
избегну несмотрене грешке. Намерно „прекрајање“
чињеница никада није допуштено.
• Да марљиво потраже субјекте из новинске приче и дају
им прилику да објасне наводне прекршаје.
• Да наведу изворе кад год је то могуће. Јавност има права
на највећу могућу количину информација о поузданости
извора.

122
• Да се постарају да наслови, рекламне вести, промотивни
материјал, фотографије, видео и аудио снимци, графика,
звучни одломци или изјаве буду тачно представљени.
Они не треба претерано да поједноставе или нагласе
појединости изван контекста.
• Да никада не изобличе садржај новинских фотографија
или видеа. Побољшавање слике због техничке јасноће је
допуштено.
• Да никада не праве плагијате.
• Да подржавају отворену размену ставова, чак и оних
сасвим супротних.
СМАЊИТИ ШТЕТУ НА НАЈМАЊУ МЕРУ
Новинари који поштују етику, према својим изворима,
субјектима и колегама понашају се са заслужним поштовањем.
Новинари би требало:
• Да буду осећајни када траже или користе интервјуе и
фотографије од људи које је задесила нека трагедија или
несрећна ситуација.
• Да буду свесни да прикупљање и објављивање
информација може да изазове неугодност и непријатност.
Трагање за вестима није дозвола за осионост.
• Само општа потреба може да оправда узнемиравање
нечије приватности.

РИСУНОК № 10

123
11 лекција
Слика вреди колико хиљаду речи.
(кинеска пословица)

ФОТОГРАФИЈА У НОВИНАРСТВУ

О фотографији у новинарству може се написати


посебна књига. Међутим, у овој књизи тек ћемо се
осврнути на ову тему. Фоторепортери или
фотоновинари праве слике за новине или часописе и
морају бити вешти у проналажењу и бележењу
(фотографијом) драматичних и занимљивих збивања.
Фотоновинар мора реаговати брзо. На фудбалској утакмици
мора да забележи тренутак када кроз руке или ноге голмана
извијеног у покрету лопта улази у мрежу, мора да “улови”
политичара или филмску звезду у необичној пози, да слика
свакодневицу кроз необичности, да читаоцу дочара атмосферу
позоришне представе, да стигне на догађај пре свих ... Речју,
фотоновинар мора да исприча причу фотографијом.
Врло је узбудљиво отворити новине и наћи фотографију
испод које пише ваше име. Фотоновинари су креативни, раде
много и у неуобичајено време.
Текст са фотографијом неупоредиво бољи од истог текста
без фотографије.
Дошло је доба дигиталне фотографије и сада је могуће уз
помоћ компјутерских програма да се нека слика учини
атрактивнијом, да се неком уклони бубуљица са лица или да се
разним ефектима добије на визуелној привлачности. Ипак, то је
лаж. Можете бити фотоновинар чијој ће се слици веровати или
онај чија фотографија служи за забаву и причање вицева.
Фотографију која илуструје ову лекцију снимио је Златко
Јованов, фоторепортер “Суботичких новина”. Настала је
приликом бициклистичке трке. Полиција је блокирала
суботичке улице, саобраћај је преусмерен и док се група
бициклиста такмичила, у сусрет им је кренуо, не знајући шта се

124
дешава, потпуно безбрижно, неки чикица својим бициклом.
Златко Јованов је кренуо да фотографише бициклистичку трку,
а направио је снимак који је био прича за себе.
Новинска фотографија мора да носи поруку, још боље
емоцију или барем, призор о коме се говори у тексту. Све друго
је пренемагање које упропасти потенцијално добре репортаже.

РЕЗИМЕ:

Фоторепортер мора бити свестан да бележи


историју и етика му мора бити на првом
месту. Фоторепортер прича причу
фотографијама. Читалац схвата фотографију
као непроменљиву истину

Лексический комментарий

осврнути се на нешто (на тему) ─ слегка коснуться чего-л.


(темы)
правити слике ─ делать снимки
снимати (снимити) ─ снимать
фоторепортер ─ фоторепортер
фотоновинар ─ фотокорреспондент
бити вешт у нечему ─ быть умелым в каком-л. деле
проналажење (занимљивих збивања) ─ отыскание интерес-
ных событий
бележење (драматичних епизода) ─ фиксация драматических
эпизодов
забележити тренутак ─ запечатлеть момент
дочарати атмосферу ─ передать атмосферу
свакодневица ─ повседневная жизнь, будни
сликати свакодневицу ─ снимать повседневную жизнь, будни
узбудљиво ─ волнующе, волнительно, впечатляюще
бити креативан ─ быть креативным
доба, с ─ период, этап
дигитална фотографија ─ цифровая фотография
уклонити нешто ─ устранить что-л.

125
визуелна привлачност ─ внешняя привлекательность
добијати на привлачности ─ усиливать, увеличивать привле-
кательность
служити за забаву ─ служить для забавы
виц ─ анекдот
бициклистичка трка ─ велопробег
фотографија мора да носи поруку ─ фотография должна
нести определенную смысловую нагрузку
барем ─ хотя бы, по крайней мере
призор ─ картинка
упропастити нешто ─ испортить, погубить что-л.
пренемагање ─ зд.: показная активность с минимальным ре-
зультатом

Грамматический комментарий

Дошло је доба дигиталне фотографије. ‘Наступила эпоха


цифровой фотографии’.
Существительное доба ‘эпоха, время, период, пора, эра’ в
современном сербском языке склоняется по среднему роду: то
доба, тог доба, том добу, тим добом, о том добу. Но во
множественном числе вместо формы добима лучше
употреблять другое слово: временима, раздобљима, периодима.
О фотографији у новинарству може се написати посебна
књига, међутим у овој књизи тек ћемо се осврнути на ову те-
му; Можете бити фотоновинар чијој ће се слици веровати;
Док се група бициклиста такмичила, у сусрет им је кренуо,
[…] неки чикица својим бициклом.
В этой части мы хотим напомнить вам порядок следова-
ния энклитик в сербском предложении. Энклитики ─ это слова,
не имеющие самостоятельного ударения и произносимые слит-
но с предшествующими им ударными словами. Порядок их
следования таков: 1. частица ли. 2. глагольная энклитика (за ис-
ключением је). 3. краткая форма личного местоимения. 4. воз-
вратная частица се. 5. глагольная энклитика је. Например:

126
Има више начина на које спортиста може да се прибере
и окрепи од непријатности које су му се десиле током меча.
‘Существует много способов, как спортсмен может собраться и
освободиться от неприятностей, которые произошли с ним в
ходе матча’.
Если встречаются две местоименные энклитики, то порядок
их следования строго определенный: сначала датив, потом генитив
или аккузатив. Таков их порядок и в случае, если они следуют за
краткими формами вспомогательных глаголов бити и хтети.
Да ли си јој их вратио на време ? Како да не. Вратио сам
јој их још прошлог месеца.
Како да вам предамо уџбенике? Пошалите нам их поштом.
Жао јој га је. ‘Ей жаль его’.
Молим вас, позовите Зорана ! Нема ми га већ недељу дана.
‘Позовите, пожалуйста Зорана ! Его нет уже целую неделю’.
Не бој ми га се ! ‘Не бойся его!’

Упражнения
I. Ответьте на вопросы письменно.
1. Да ли сваки новинар мора бити и фоторепортер ?
2. Који алат фотоновинар обично има у својој ташни ?
3. Како дуго траје његов радни дан ?
4. Да ли је фотографија неопходна у сваком тексту ?
5. По вашем мишљењу, којем виду текста је примерена ?
6. Шта даје фотографија новинарском тексту ?
7. По чему се види умеће и вештина фоторепортера ?
8. Да ли сте запазили, ко стиже на догађај пре свих и
зашто ?
9. У чему је разлика између обичног новинара и
фотоновинара ?
10. Да ли се слажете да су фотоновинари углавном
креативни људи ?
11. Којем тексту даје предност читалац ─ са фотографијом
или без ње ?
12. Да ли дигиталност утиче на квалитет фотографије ?

127
13. Којој фотографији дајете предност ─ обичној или
дигиталној ?
14. Која од њих захтева већу креативност фотографа ?
15. Да ли сте икада посећивали изложбу фотографија неког
великог мајстора ?
16. Да ли знате сликати ?

II. Перескажите текст урока.

III. Выпишите из текста эквиваленты следующих слов


и словосочетаний. Составьте предложение с каждым из них.

Сделать снимок, поймать момент, запечатлеть момент,


снимать будни, цифровая фотография, необычная поза,
передать атмосферу театральной постановки, сделать кар-
тинку более привлекательной, визуальная привлекательность,
нести в себе смысл.

IV. Найдите однословный эквивалент для следующих


дефиниций:

1. пропратити с неколико речи, кратко приказати,


прокоментарисати, поменути. 2. играч (у фудбалу, рукомету,
хокеју и сл.) који брани гол, вратар. 3. ваљати, имати вредност.
4. верно представити, предочити, произвести веран, сликовит
утисак (нечега). 5. учинити да нечега не буде; одстранити,
преместити. 6. мали (обично гнојав) чворић, квржица на кожи,
чибуљица, гнојавица.. 7. који привлачи нечију пажњу,
интересовање, привлачан, примамљив, занимљив. 8. борити се
(појединачно или групно) за победу у некој спортској или некој
другој игри, у што бржем или успешнијем остварењу нечега и
сл. 9. који се односи на чуло вида, који се прима чулом вида.
10. променити смер (нечему), другачије усмерити. 11. обавест,
саопштење упућено некоме по другом; фиг. значење
уметничког дела. 12. оно што се види, што се открива погледу,
што се јавља као предмет гледања. 13. у добром расположењу,
весело, ведро, без бриге.

128
V. Обратите внимание на различия глагольного и пред-
ложного управления в сербском и русском языках в следую-
щих парах. Придумайте примеры с этими глаголами:

осврнути се на нешто ─ коснуться чего-л.;


добити на чему ─ выиграть в чем-л.;
служити за нешто ─ служить для чего-л.;
кренути у сусрет некоме ─ выехать навстречу кому-л.;
уз помоћ кога, чега ─ с помощью кого-л., чего-л.

VI. Замените выделенные слова в предложениях крат-


кими формами личных местоимений. Внесите необходимые
изменения в порядок слов :

1. Ката је добила возачку дозволу. 2. Јелица је показала


граничару своју возачку дозволу. 3. Милош ће предати поклоне
незбринутој деци. 4. Да ли је Нада честитала сестри Нову
годину ? 5. Зоран се сетио тог дана. 6. Посланик је дао оцену
том његовом потезу. 7. Они су се ругали новајлијама.
8. Организатори конференције су поделили књиге учесницима.
9. Да ли ћеш пренети моје мишљење шефици ? 10. Не бојте се
живота! 11. Сетиће се ове реченице.

VII. Переведите текст на сербский язык:

Фоторепортеры и фотожурналисты делают фотографии


для газет или журналов и должны уметь запечатлеть на снимке
драматические или просто интересные события. Фотограф
должен быстро реагировать. На футбольном матче он должен
успеть сфотографировать момент, когда мяч отскакивает от но-
ги игрока, или «поймать» политика или кинозвезду в необыч-
ной позе, чтобы обычные вещи стали интересными читателю.
Крайне волнительно открыть газету и найти в ней фото-
графию, под которой указано ваше имя. Фотожурналисты –
люди творческие, работать им приходится много и в разное
время. Но текст с фотографией всегда бесспорно лучше, чем
текст без нее.

129
Сейчас наступила эра цифровой фотографии и с помощью
компьютерных программ можно сделать снимок более инте-
ресным и привлекательным для читателя, приукрасив изобра-
жение. Но это обман. Задача фоторепортера – быть объектив-
ным, а не развлекать читателя.
Фотография в журналистике должна содержать в себе не-
кий посыл, еще лучше, если она будет своего рода иллюстра-
цией эмоции или человека, о котором идет речь в тексте.

VIII. Переведите текст на русский язык:

Сајбер*-новинар 2015. године


Извештач улази у редакцију 2015. године. Он ради на
ономе што данас зовемо новински портал, који пласира вести
за разне медије; то укључује ручне уређаје, телевизоре,
компјутере и штампу. Док седа за свој сто, на равним екранима
широм редакције приказују се снимци вести уживо из других
онлајн и електронских извора.
Проверава да ли ће фотограф да иде с њим да снима видео
или ће сам морати да направи необрађени снимак догађаја. У
сваком случају, мораће да понесе своју ДРС ─ дигиталну
репортерску свешчицу. Овај уређај помоћу бежичног модема
може да направи видео и аудио снимак и да омогући приступ
бази података и Вебу. Дигитална репортерска свешчица (ДРС)
такође може да преведе снимљени интервју у текст, али уз пуно
грешака, тако да извештач ипак већи део интервјуа сам
преписује у канцеларији. Уколико се одигра неки важни
догађај, он може помоћу ДРС да пошаље живи аудио или видео
снимак на сервере портала да би се репродуковао онлајн, мада
квалитет није тако добар као када се сними и приреди
професионалном дигиталном видео камером. Ипак за њега је
важно да може да пружи некакав извештај уживо док фотограф
не стигне. Тада извештач може да пронађе саговорнике и
састави професионални пакет од видео и аудио снимака и
текста који ће публици пружити целовитију слику о узроцима и
последицама догађаја.

130
Професионалци или аматери, потребно је да сви
извештачи 2015. године буду у стању да, користећи све
расположиве технологије, прикупе, провере и представе
информације у мултимедијалном формату, који ће
корисницима понудити вредност великог броја технологија.
Најбољи извештачи биће они који постојано пружају истину и
целокупни увид, на начин који ће публици помоћи да боље
разуме тему.
Успешно онлајн новинарство захтева свежину
размишљања. Морате озбиљно да размишљате о темама на које
би ваше колеге извештачи пре 20 година само преврнули очима
(а пре 50 одмахнули главом). Обратите пажњу на презентацију
─ на аудио и видео снимке, на употребљивост и изглед
странице ─ неопходно је због природе медија и његове главне
публике. Тачно је да то нема никакве везе са суштином и
појединостима приче, али исту ту причу може да прикаже на
јединствен начин. Да бисте имали успеха у онлајн новинарству,
морате бити у стању да се држите вредности традиционалног
новинарства, али да не дозволите да вас заустави његов отпор
према новим идејама.
(Р. Крејг, Онлајн новинарство).
*сајбер [англ. cyber-, сокр. от cybernetics ‘кибернетика’] ─
кибернетический; информационный; относящийся к
компьютерам и инормационным системам.

131
12 лекција
“Реците им шта ћете им рећи.
Онда им то реците.
На крају им реците шта сте им рекли!”

Пол Вајт, бивши председник ЦБС Њуза

РАДИО, ТЕЛЕВИЗИЈА И ИНТЕРНЕТ

Р адио и телевизија су најмлађи од свих медија, а недавно


им се прикључио и интернет као први интерактивни
медиј у историји човечанства.

Радио и телевизија настали су у 20. веку, а брзо


преношење информација постало је један од најуноснијих
бизниса данашњице. Информација, али и дезинформација,
постали су једна од највреднијих роба. Радио и телевизија
имају моћ да креирају јавно мњење. Пренос информација је
једноставан, релативно јефтин, а праћење програма не изискује
већи напор, па чак ни писменост. Цене радио или ТВ
пријемника, сразмерно су прихватљиве, тако да се слободно
може рећи да свака породица у Европи има барем један.
Начин прикупљања вести за радио или телевизију је,
генерално речено, потпуно исти осим што је радио потребно
узети и звучни запис од саговорника, док за телевизију треба
обезбедити и “покривање” сликом. Новинари, који раде за
телевизију морају имати и сниматеља, мада понекад постоје
изузеци као када новинар на снимање понесе камеру, подеси је
и потом испред ње са саговорником начини интервју.
Пракса је показала да тонски записи за радио не би
требало да буду дужи од минута, а слика која “покрива” текст
на телевизији смењује се у кадровима од три до девет секунди
(то је стандард Би-Би-Сија или Си-Ен-Ена).
Док се у “писаном” новинарству све рачуна у
“шлајфнама” (30 редова са 60 знакова у реду), новинари у

132
електронским медијима, пишу “на пола шлајфне”. Дакле,
новинари на радију и телевизији пишу текстове чија је “мера”
15-ак редова. Између новинарског текста појављују се и
“синхрони”, односно звучни (или видео) записи саговорника.

На телевизији је понекад важније како некакав


новинарски рад, био он репортажа или обична вест, изгледа,
него какву суштину има. Форма је понекад битнија, а то је у
супротности са основним начелима новинарства.
Имао сам прилику да након деценијског искуства у
писаном новинарству постанем уредник ТВ Суботице и правим
своју емисију. Прва емисија коју сам водио била је уживо и то,
ни мање ни више но са тадашњим министром унутрашњих
послова. После сам схватио колику предност имају новинари у
новинама и часописима од новинара у електронским медијима.
У првом случају имате прилику да исправите реченицу или чак
да напишете потпуно нови текст. Та привилегија на телевизији
или радију често не постоји.

Технологија рада у електронским медијима захтева


одређено техничко знање. Прављење телевизијских и радио
емисија захтева излазак на терен, руковање камером,
манипулације тоном (микрофонима), монтирање снимљеног
материјала, обраду слике у неком од програма за такозване
визуелне ефекте, емитовање готовог материјала, израду
анимиране шпице и много чега другог непознатог класичном
новинарству.

У телевизији поред новинара раде и монтажери (за


линеарну и нелинеарну монтажу), мајстори тона, дизајнери,
сценографи, шминкери, реализатори, сниматељи и камермани,
продуценти, режисери, мајстори за електронску обраду слике
(рад са титловима, кајронима и слично) ... Редакција телевизије
и редакција новина скоро да не личе једна на другу.

133
У сваком случају, ако желите да радите на телевизији
морате имати добру дикцију, пријатан глас, морате пријатно,
уредно и пристојно да изгледате.

Предност телевизије је што не морате ви да кажете да је


“Министар Петровић поднео оставку!”, већ уперите камере у
министра Петровића, ставите му микрофон пред уста и он каже
“Подносим оставку!”. Утисак је снажнији за оног коме је вест
упућена.

Би-Би-Сијева школа учи новинаре да праве такозване


пакете. Сваки “пакет” се састоји од најаве, секвенци и одјаве.
Секвенци може бити више, а најмање једна. Најава се састоји
од три просте реченице. На пример, “Од сутра ђаци не иду у
школе. Професори и наставници штрајкују због ниских
зарада. Министар просвете каже да нема пара за веће пла-
те”. Након најаве следи прилог, слике празних клупа,
професори у задимљеним зборницама и слично. Слике се
покривају такозваним офом, односно гласом новинара који
анализира штрајк (које су школе у штрајку, подсећа на
преговоре синдиката и Министарства просвете ...). Потом може
да следи секвенца која може бити анкета. Како су “жртве”
штрајка родитељи и деца, можемо бирати кога ћемо од ове две
групе анкетирати. Након анкете је четврти део “пакета”, друга
страна, прилог о професорима и њиховим аргументима. Пети
део може битиизјава министра ... Број секвенци није ограничен,
али она траје од 10 до 40 секунди. На крају је одјава, кратак
коментар новинара шта се очекује сутра, која је страна најавила
одређене радње и слично. Укупна дужина “пакета” не би
требало да буде дужа оа 90, највише 120 секунди.

Ипак, правила писања вести су иста било да радите у


класичним новинама, радију или телевизији, као и на
интернету.

Интернет је први интерактивни медиј у историји


човечанства. Док је код телевизије или радија ток информација

134
једносмеран, код интернета је двосмеран, јер корисник може да
учествује у креирању садржаја.

На крају рецимо да оно што чине новине новинама,


телевизију и радио оним што јесу, а интернет интернетом, јесте
информација. Уколико имате нову и свежу, ексклузивну или
само тачну, важну или занимљиву информацију, медиј којим ће
бити саопштена није важан.

РЕЗИМЕ:
Радио и телевизија се разликују од писаног
новинарства, односно штампаних медија. Ипак,
правила писања вести и других новинарских
облика изражавања су иста. Постоје предности и
мане ове две врсте медија. Интернет је јединствен
медиј јер је први интерактивни медиј у историји
човечанства.

Лексический комментарий:

интерактивни медиј ─ интерактивное средство (массовой ин-


формации)
преношење информација ─ передача (перенос) информации
пренос информација ─ передача информации
уносан бизнис ─ выгодный, прибыльный, доходный бизнес
радио, радија, на радију, м ─ радио
телевизија, на телевизији, ж ─ телевидение
праћење програма ─ просмотр программы
изискивати, -ујем већи напор ─ требовать большого напря-
жения, усилий
писменост ─ грамотность
прихватљив ─ приемлемый
прикупљање вести за радио ─ отбор, сбор новостей для радио
звучни запис ─ звукозапись
“покривање” сликом ─ “наложение” картинки

135
сниматељ ─ оператор
снимање ─ съемка
понети, понесем камеру ─ взять (с собой) камеру
подесити, -им камеру ─ настроить, установить (букв. приспо-
собить) камеру
интервју, интервјуа, м ─ интервью
начинити, -им интервју ─ взять интервью (букв. сделать ин-
тервью)
емисија ─ передача
правити, -им емисију ─ делать передачу
водити, -им емисију ─ вести передачу
прављење телевизијских или радио емисија ─ подготовка
теле- и радиопередач
уживо (нареч.) ─ в прямом эфире
излазак на терен ─ выезд к месту события, выход „на поле“
руковање камером ─ работа с камерой
манипулације тоном (микрофонима) ─ наладка звука (микро-
фонов)
монтирање снимљеног материјала ─ монтаж отснятого ма-
териала
обрада слике ─ обработка фотографии (картинки)
емитовање готовог материјала ─ передача (трансляция) го-
тового материала
шпица, ж ед.─ титры
израда анимиране шпице ─ зд.: подготовка списка
участников передачи
монтажер ─ монтажер
монтажа ─ монтаж
мајстор тона ─ звукорежиссер
сценограф ─ сценарист
шминкер ─ визажист, гример
реализатор ─ постановщик
сниматељ ─ оператор
камерман ─ кинооператор
продуцент ─ продюсер
режисер ─ режиссер
титл, титлови, м ─ титр, субтитр; субтитры

136
кајрон, м ─ бегущая строка
мајстори за електронску обраду слике (рад са титловима,
кајронима) ─ специалисты по компьютерной обработке фото-
графии
изгледати уредно и пристојно ─ выглядеть аккуратно (опрят-
но) и прилично
поднети, поднесем оставку ─ подать в отставку
уперити, -им камере ─ направить камеры
уста, с мн ─ рот
ставити микрофон пред уста ─ поднести микрофон ко рту
утисак, утисци ─ впечатление
упутити, -им вест некоме ─ адресовать сообщение кому-л.
најава ─ анонс, вступление
одјава ─ заключение (в эпизоде)
секвенца (секвенција) ─ кадр, эпизод, сцена, событийный ряд
(материал)
најмање једна вест ─ по крайней мере одна новость
састојати, -ји се од нечега (од неколико) ─ состоять из чего-л.
прилог ─ дополнение, добавление
празна клупа ─ пустая парта
задимљена зборница ─ накуренная учительская
покривати “офом” (односно гласом новинара) ─ накладывать
„оф“ (сопровождать голосом журналиста)
корисник ─ пользователь

Грамматический комментарий

Форма је понекад битнија. ‘Форма иногда важнее’;


Утисак је снажнији за оног коме је вест упућена. ‘Впечатле-
ние сильнее для того, кому эта новость адресована’; Укупна
дужина „пакета“ не би требало да буде дужа од 90, највише
120 секунди. ‘Общая длина «пакета» не должна быть длиннее
90, максимум 120 секунд’; Пракса је показала да тонски
записи за радио не би требало да буду дужи од минута.
‘Практика показала, что звукозаписи для радио должны быть
не длиннее одной минуты’.

137
При переводе с русского языка на сербский обратите
внимание на синтаксические особенности сербской сравни-
тельной степени (компаратива): Так же как и в положительной
степени, сербские прилагательные в сравнительной степени
сохраняют показатели рода, числа и падежа!
Ср. также:
Он лучше нас. → Он је бољи од нас.
Она лучше нас. → Она је боља од нас.
Оно лучше нас. → Оно је боље од нас.
Они лучше нас. → Они су бољи од нас.
Они лучше нас. → Оне су боље од нас.
Они лучше нас. → Она су боља од нас.
Обратите также внимание на то, что некоторые краткие
прилагательные, используемые в русском языке в качестве
именной части сказуемого с глаголом-связкой быть, на
сербский язык, как правило, переводятся глаголом:
Согласен: Мы согласны с вашим предложением.
‘Слажемо се са вашим предлогом.’
Должен: Студенты должны хорошо учиться. ‘Студент
мора добро да учи’.
Виден: Уже виден результат. ‘Већ се види резултат’.
Слышен: Не слышны в саду даже шорохи. ‘Не чује се у
врту чак ни шуштање’
Похож: Статья похожа на репортаж.‘Чланак личи на
репортажу’.
Знаком: Мы знакомы с детства. ‘Ја и он се познајемо од
детињства’.
Заметен: В тумане звезда почти не заметна. ‘У магљи се
готово не види звезда’.

Упражнения

I. Ответьте на вопросы письменно.

• Поредите медије по старости.


• Када је настао радио ?

138
• Откада је и зашто брзо преношење информација постало
уносним бизнисом ?
• Да ли је дезинформација роба попут информације ?
• Који медији данас највише утичу на креирање јавног
мњења ?
• У чему је тајна или загонетка успешног деловања медија ?
• Да ли је начин прикупљања вести исти за све медије, или
овде има разлике ?
• Која условна јединица важи за “писано новинарство” ?
• Да ли је она универзална за све медије ?
• За који медиј форма је од посебне важности ?
• Које олакшице у раду имају новинари, што раде у
писаном гласилу, у односу на колеге, који раде уживо у
електронским медијима ?
• У којем медију спољашњи изглед је од посебног значаја ?
• У чему је предност телевизије у односу на друге медије
када спремате вести ?
• Објасните принцип „пакета“, којем учи Би-Би-Си-јева
школа ?
• Колико има интерактивних медија ?
• Који медиј има најбоље изгледе у XXI веку ?
• Шта је заједничког свим медијима ?

II. Перескажите текст урока.

III. Выпишите из текста эквиваленты следующих слов


и словосочетаний. Составьте предложение с каждым из них.

Передача информации, выгодный бизнес, ценный товар,


тележурналисты, радиожурналисты, относительно приемле-
мые цены, сбор новостей, способ, звукозапись, работать на
телевидении, оператор, печатная страница, писать на пол
страницы, выход в поле, формировать общественное мнение,
преимущества телевидения, уникальное СМИ, взять интервью,
выглядеть аккуратно (опрятно) и прилично.

139
IV. Найдите однословный эквивалент для следующих
дефиниций:

1. који доноси добит, корист, који се исплати. 2. који мало


кошта, који није скуп; који се не сматра вредним, значајним.
3. оно што се заслужи, стекне радом, плата. 4. просторија у
школској згради за наставно особље. 5. онај који се користи
нечим, који употребљава нешто; онај који има право да се
нечим користи. 6. У погодбеним реченицама: ако. 7. главни,
основни, општи принцип (у науци, праву, моралу, идеологији и
др.). 8. исечак филмске фабуле, сцена, епизода. 9. преносити
вести, програм. 10. слушати; посматрати кретање нечега
померајући поглед; читати и слушати континуирано вести о
некоме, нечему. 11. земљиште, тло; делокруг, област, подручје
рада, деловања, изучавања. 12. који води рачуна о уредности, о
реду. 13. стварати, градити, формирати.

V. В следующих парах обратите внимание на грамма-


тические особенности сербских эквивалентов. Придумайте
примеры с этими словосочетаниями:

бити у супротности са нечим ─ противоречить чему-л.;


прикључити се коме, чему ─ присоединиться к кому-л.,
чему-л.;
састојати се од нечега ─ состоять из чего-л.;
подсећати на некога, на нешто ─ напоминать о ком-л., о
чем-л.

VI. Cледующие предложения переведите письменно на


сербский язык.

1. Это не противоречит истине. 2. Из чего состоит этот


продукт? 3. Все Балканы хотят присоединиться к ЕС как можно
быстрее. 4. Вы тоже намерены к нам присоединиться? 5. Это
противоречит нашим интересам. 6. Кого она вам напоминает?

140
7. Старые фотографии напоминают мне о страшной войне и о
моих товарищах. 8. Напомните мне об этом завтра. 9. В XX ве-
ке к газетам присоединилось радио, а затем телевидение и, на-
конец, Интернет.

VII. Cледующие предложения переведите на сербский


язык письменно, обращая внимание на перевод именной
части предиката на сербский язык.

1. Книги должны стоять в шкафу (лежати у орману).


2. Вы должны написать очерк для нашего журнала. 3. Очень
жаль, что я не был знаком с ним раньше. 4. Я знаком с вашим
корректором. 5. Это ни на что не похоже! 6. Я знаком с музы-
кой Генделя. 8. Вы должны отвечать за свои слова. 9. Пре-
ступники должны быть наказаны. 10. Мы не согласны с таким
подходом. 11. Он намерен продолжить работу над этой темой.

VIII. Cледующие предложения переведите на сербский


язык письменно, обращая внимание на особенности степени
сравнения прилагательных.

1. Погода была прекрасная, еще прекраснее, чем прежде.


2. С моря подул холодный ветер, холоднее, чем вчера. 3. Оппо-
зиция была крайне агрессивной, гораздо агрессивней, чем это
могло показаться на первый взгляд. 4. Он был способным жур-
налистом, способнее даже Бориса, нашего блестящего коммен-
татора. 5. Она стала важной персоной, важнее даже, чем ее
супруг. 6. Эти теннисистки были очень сильными, сильнее
юных сестер Уильямс. 7. Задачи были трудными, еще труднее,
чем на экзамене. 8. Дети были веселыми и озорными, более на-
ходчивыми, чем их родители. 9. Супруги казались очень счаст-
ливыми, более счастливых людей трудно было себе предста-
вить. 10. Ее платья были роскошны, роскошнее даже, чем у
первой дамы. 11. Он всегда любил дорогие, элегантные костю-
мы, более изысканных не было ни у кого.

141
IX. Переведите текст на сербский язык:

Радио и телевидение – самые молодые средства массовой


информации. Сравнительно недавно к ним присоединился Ин-
тернет ─ первое интерактивное СМИ в истории человечества.
Радио и телевидение появились в XX веке, и быстрая передача
информации стала одним из самых прибыльных бизнесов. Да-
же дезинформация стала ценным товаром. Радио и телевидение
могут формировать общественное мнение, поскольку передача
информации проста и относительно дешева, а просмотр про-
грамм не требует ни особых усилий, ни грамотности.
Способ подготовки и сбора новостей на радио и ТВ – по сути
один, разве что на радио нужно иметь аудиозапись речи собесед-
ника, а на ТВ необходимо еще снабдить эту запись картинкой.
Работа в электронных СМИ требует определенных техни-
ческих знаний. Подготовка теле- и радиопередач включает в
себя «работу в поле», использование камеры, работу со звуком,
монтаж отснятого материала, обработку картинки в программе-
редакторе, передачу готового материала, подготовку анимиро-
ванных субтитров и много чего другого, незнакомого классиче-
ской журналистике.
В тележурналистике, помимо журналистов, работает целая
армия специалистов. Это монтажеры, звукорежиссеры, дизайне-
ры, сценаристы, гримеры, постановщики, операторы, продюсеры,
режиссеры, мастера электронной обработки картинки. Если вы
хотите работать на телевидении, у вас должна быть хорошая дик-
ция, приятный голос, вы должны аккуратно и прилично выглядеть.
Правила работы в Интернете те же, что и на радио и ТВ, с
тем только отличием, что это интерактивное СМИ, и аудитория
имеет возможность отреагировать на новость. Однако, если вы
обладаете свежей, эксклюзивной или просто точной информа-
цией, вид СМИ, которым вы воспользуетесь для передачи этой
информации, не так уж и важен.

142
X. Переведите текст на русский язык:

Радио никад не умире


Покушавајући да зауставе пад слушаности радио програ-
ма, компаније у Америци под чијим су скутима млађи брат
телевизије и старији рођак Интернета поново враћају
заборављени стандард: мања минутажа са реклама, диск-џокеји
уживо из студија и разноврсни музички сетови. Сви се надају
да ће резултат бити повратак омиљених вредности радија а то
је лични, интимни начин слушања

Интимна веза публике и медија

Године 1897. писац Марк Твен је послао писмо дневним


новинама „Њујорк Хералд”, поручивши да су недавне гласине у
тим новинама о његовој смрти биле „претеривање”. Може ли се
исто тврдити и за звона смрти која прете радију?

143
Кад се средином 20. века у америчким домаћинствима а
касније и осталим деловима планете појавила телевизија, про-
гнозе су биле да ће тај нови медиј дефинитивно истиснути радио.

Уместо тога, радио је доживио нови процват, углавном


захваљујући живахној музици коју су на радио-таласима пуш-
тали диск-џокеји, а која се слушала у аутомобилима и уз помоћ
транзистора.

Онда, како су ФМ радио-станице почеле да емитују „пу-


ни” звук, без шумова и савршен за емитовање музике, средњи
таласи су проглашени мртвим. Међутим, ова врста преноса је
преживела, као врло слушан извор вести, разговора и радијских
интервјуа, пише „Глас Америке”.

Кад је амерички Конгрес ублажио прописе о медијском


власништву током деведесетих година, велике корпорације су
се почеле халапљиво отимати за стотине и стотине радио-
станица. Увођењем компјутеризованих програма и више рек-
лама, оне су биле прави рудник злата за згртање великих зара-
да. Но, кад је на крају само неколико великих компанија кон-
тролисало формате радијског програма, у САД многе станице –
од источне до западне америчке обале – почеле су да звуче исто.

Како преносе писање „Волстрит џорнала”, амерички ра-


дио се опет „мало покварио”.

Нове сателитске услуге преузимају слушаоце маштовитим


програмима, који су често без реклама. Нова технологија је из-
недрила могућност да сами слушаоци снимају сопствене му-
зичке листе на малим преносним справицама, попут „ајпода”. У
САД су пред новим претњама одумирања радија две највеће
компаније срезале вредност свог укупног капитала за чак 23
милијарде долара.

Али су зато и предузеле нове пословне кораке у циљу


очувања млађег брата телевизије: станицама је саветовано да

144
смање комерцијално оглашавање, врате диск-џокеје у програм
уживо, а музику учине мање предвидљивом.

Коначан исход свега могао би бити повратак омиљених


вредности радија, попут оне да омогућава интимни начин
слушања и комуникацију између спикера и слушаоца. Тако би
се гласине о нестанку овог медија могле показати баш као и у
случају Марка Твена – претераним.

Политика, 19.02.2011

РИСУНОК № 12

145
ПРИЛОЖЕНИЕ
(ОБРАЗЦЫ ЖУРНАЛИСТСКИХ ТЕКСТОВ)

146
УВОДНИК
ПУТИНОВА РУСИЈА

Када је 31. децембра 1999, тада већ уморни, први председник


Руске Федерације Борис Јељцин у новогодишњем
телевизијском обраћању нацији обзнанио да се повлачи и да
сву власт предаје у руке премијеру Владимиру Путину, свет је
био затечен. Када је пре неколико дана актуелни шеф руске
државе Дмитриј Медведев најавио да ће и он председничко
жезло препустити опет – премијеру – Путину, изненађења није
било.

Ако је на размеђу миленијума потез Јељцина био потез


очајника, оно што се у петак догодило на конгресу Јединствене
Русије логична је и промишљена (Медведевљева) епизода у по-
литици највеће државе на свету. А та политика траје већ безма-
ло 12 година и, како ствари стоје, трајаће и наредних 12. Када
се све сабере, испада да Путин има прилику да земљу води пу-
не 24 године! Царски, рекло би се.

Владимир Владимирович (1952) до сада је прошао све степени-


це руске власти. И јавне и тајне. Школовање у Санкт Петербур-
гу под менторством професора и каснијег градоначелника „се-
верне престонице“ Анатолија Сопчака, као и вишегодишње
службовање у КГБ-у, створили су од њега – истинског државо-
творца. А такви су данас у свету ретки.

147
Под Путиновим руководством највећа земља на свету је, за не-
што више од деценије, прешла пут од потонулог царства до
водеће светске силе. Када је први пут постао председник, плата
државног службеника једва да је достизала 50 америчких дола-
ра. Само годину дана касније била је четвороструко виша. Да-
нас просечна примања у Москви достижу пристојних 1.000 ев-
ра. Не чуди стога што Руси у овог човека имају неограничено
поверење.

Под његовом командом земља се политички и територијално


стабилизовала, криминал је драстично обуздан, пореска поли-
тика усклађена са брзо растућом економијом... У овом процесу
Путин је тајкунима дозволио да се размахну таман онолико ко-
лико је то у интересу државе, обезбедивши себи имиџ човека
којег не ваља имати за противника. То су на својој кожи
најбоље осетили некада најбогатији човек Русије, а садашњи
сужањ, Михаил Ходорковски и млађани милијардер Михаил
Прохоров, чији су се политички снови пре неки дан такође рас-
прсли као мехур од сапунице.

На међународном плану постигао је кључну ствар: на Западу


данас зазиру од Русије. То не значи да не желе са њом да
послују. Напротив, као енергетска суперсила Русија је незаоби-
лазан партнер за целу Европу, велики део Азије, Африке... Али
то партнерство сада има далеко вишу цену и, што је најважније,
многи су спремни да је плате.

Објективно, када у пролеће наредне године Владимир Путин


поново ступи у Кремљ, у шта мало ко сумња а многи би се
сложили и да оданде никада није ни одлазио, ништа се драма-
тично неће десити. Само ће неке ствари добити прави облик.

Јер, Русија је била, и остала – Путинова.

Слободан Самарџија
Политика, објављено: 28.09.2011

148
ВЕСТ
ОДРЖАНА ВОЈНА ПАРАДА У МОСКВИ,
УЧЕСТВОВАЛО 20 000 ВОЈНИКА
МОСКВА - На Црвеном тргу у Москви поводом Дана победе, 9. маја,
данас је одржана војна парада на којој је учествовало 20 000 војника,
што је највећи број до сада.

Поводом 66. годишњице победе над фашизмом руски председник


Дмитриј Медведев је на централном московском тргу изјавио да је дуг
садашњег покољења да чува мир достигнут победом у Другом светском
рату.

„Наш дуг је да чувамо мир достигнут победом”, рекао је Медведев,


додајући да је овај дан дан храбрости и славе народа који је одбранио
своју земљу и спасио је од нацизма, пренеле су руске агенције.

За нешто више од сат времена колико је трајала парада по калдрми


Црвеног трга продефиловало је 106 средстава војне технике, а пет
транспортних хеликоптера на небу изнад главног града Русије пронело
је заставе Русије, Оружаних снага Русије и копнене војске, ваздухопловних
снага и морнаричке флоте.

Танјуг
објављено: 09/05/2011

ЕВРОПСКИ САВЕТ ВЕРСКИХ ЛИДЕРА ПРВИ ПУТ

У РУСИЈИ

Европски савет верских лидера овог лета састаће се у Москви,


што је први пут да се тај савет окупља у Русији, јавила је
агенција Итар-Тас.

На предлог Руске православне цркве, скуп ће бити посвећен


теми „Људска права и традиционалне вредности у Европи”, са-
општила је прес служба Одељења за спољне црквене везе Мос-
ковске патријаршије.

149
Савет је један од четири међуверска регионална савета у окви-
ру Светске конференције религија за мир, и у њему су верски
лидери од ауторитета у Европи.

У састав организације, основане у Ослу 2002. године, улази 45


чланова. Учесници Савета преузели су обавезу да сарађују ради
спречавања конфликата и доприносе мирном саживоту разли-
читих верских заједница.

Танјуг
објављено: 05/05/2011

СКИНХЕДСИМА КАЗНЕ ЗАТВОРА ДО ДЕВЕТ ГОДИНА

Деветнаест припадника покрета скинхедс осуђени су данас на


суду у Санкт Петербургу на казне затвора у трајању до девет
година, због напада мотивисаних расном мржњом у којима је
2007. године убијено двоје људи.

Вођа групе која се назива Линколн-88, Андреј Линок (20),


осуђен је на девет година затвора што је најтежа казна, рекао је
за Франс прес портпарол суда.

Његових девет саучесника добило је од три и по до седам годи-


на затвора а остали скинхедси добили су условне казне од једне
до четири године.

Узраста од 17 до 23 године, припадницима покрета скинхедс


судило се за 12 напада мотивисаних расном мржњом у којима
је у два случаја током 2007. године убијен један човек са руског
Кавказа и један из централне Азије.

Расизам све више добија на снази у Русији од пада СССР-а, а


ултранационалисти имају све више присталица у Русији, наво-
ди у свом извештају руска Невладина организација Сова.

150
У расистичким испадима који су углавном уперени против
људи са Кавказа и из бивших совјетских република централне
Азије сваке године настрада на десетине људи.

Бета-АФП
објављено: 05/05/2011

ЗЕМЉОТРЕС ЈАЧИНЕ 5,7 ПОГОДИО МЕКСИКО СИТИ

Земљотрес јачине 5,7 степени по Рихтеру погодио је данас


главни град Мексика.

Зграде су се тресле, али се још не зна да ли је било штете, пре-


носи Ројтерс.

Америчка геолошка служба саопштила је да је епицентар био


на 9 миља јужно од Тлапе, око 337 км јужно од Мексико
Ситија, а на дубини до 62 км.

Танјуг
објављено: 05/05/2011

ПОВЕЋАВА СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА

СРБИЈЕ И РУСИЈЕ

Робна размена Србије и Русије у првом кварталу ове године из-


носила је око 880 милиона долара што је раст од око 44 одсто у
односу на исти период 2010, речено за Танјуг у Привредној ко-
мори Србије (ПКС).

Извоз из Србије бележи повећање од око 70 одсто и његова но-


минална вредност износи 161 милион долара док је увоз увећан
за око 39 процената са номиналном вредношћу од 718, 5 ми-
лиона долара, па је негативни салдо близу 557 милиона долара.

151
Русија је шести извозни партнер Србије са учешћем од шест
процената, а први у увозу са учешћем од 15,7 одсто, док је по-
кривеност увоза извозом око 22 одсто.

У 2011. у српском извозу на тржиште Русије доминирају свеже


јабуке, спољне пнеуматске гуме, подни покривачи и подне об-
логе, акумулатори, бакарне цеви, лекови.

У српском увозу из Русије годинама доминирају енергенти,


који чине чак 75 до 80 одсто укупних куповина у тој земљи.

У ПКС истичу да је прошле године значајно повећан српски


извоз у Русију, а тај позитиван тренд настављен је и у првом
кварталу 2011. као директна последица примене либерализова-
ног Споразума о слободној трговини из априла 2009.

То је истовремено и резултат напора да извоз, посебно пре-


храмбених и хемијских производа као и робе широке
потрошње, буде организовано пласиран преко великих трго-
винских ланаца у Русији као што су „Тандер-Магнит”, Красно-
дар, или оснивањем руско-српских трговинских кућа попут
„Београд-Курск” у Курску.
Танјуг
објављено: 07/05/2011

152
ИЗВЕШТАЈ
СЕРГЕЈ ЛАВРОВ СУТРА У ПОСЕТИ БЕОГРАДУ

Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров боравиће


сутра у Београду, где ће са највишим државним званичницима
Србије разговарати о билатералним односима, економској
сарадњи и Косову.

Лавров ће се, како је најављено, састати с председником Србије


Борисом Тадићем и српским министром спољних послова Ву-
ком Јеремићем.

Како је уочи његове посете објавила руска агенција Итар-тас, у


центру пажње биће унапређење билатералне сарадње која је
последњих година у успону.

У том контексту разговараће се о развоју трговинско-економске


сарадње, а у руском Министарству иностраних послова истичу
да „Србија остаје највећи партнер Русије у региону Западног
Балкана”.

Према руским проценама, робна размена прошле године изно-


сила је 1,4 милијарде долара, навео је Итар-Тас с, додајући да
се наставља активан рад на реализацији крупних енергетских
пројеката, укључујући изградњу српске деонице гасовода
„Јужни ток”.

Без обзира на негативан утицај глобалне финансијско-


економске кризе, 2010. године уочена је тенденција постепеног
обнављања обима узајамне трговине.

Једна од тема разговора биће и Косово.

„Без сумње, биће дотакнуто и питање Косова, у ком руково-


дство Србије има безусловну и доследну подршку Москве”, на-
вела је руска државна агенција позивајући се на руски МИП.

153
Није искључено ни да ће се разговарати и о недавно започетом
дијалогу Београда и Приштине.

Како је раније речено Танјугу у руској амбасади у Београду,


могућ је и разговор о споразуму о стратешком партнерству две
земље, чији је нацрт сачињен и који је у процесу усаглашавања.

Лавров ће, такође, присуствовати откривању спомен-плоче на


згради Министарства спољних послова руском архитекти
Николају Краснову, који је почетком прошлог века живео у
Београду и по чијим замислима су реализовани многи пројекти.

Руски министар ће, према информацијама из руске амбасаде,


посетити Подворје Руске православне цркве у Београду.

Лавров долази у Београд након што је Србију 23. марта посетио


и председник руске Владе Владимир Путин.

Београд ће бити полазна станица његове блиц-турнеје која ће


трајати до 21. априла, и током које ће, поред главног града
Србије, посетити и Црну Гору, Македонију и Словенију.
Танјуг
објављено: 18/04/2011.

ПОЧЕО 15. САМИТ НЕСВРСТАНИХ

Са Самита несврстаних одржаног у Београду 1961. године


Фотодокументација Политике

ШАРМ ЕЛ ШЕИК (Египат) –- У египатском летовалишту


Шарм ел Шеику почео је 15. самит Покрета несврстаних држа-
ва који ће трајати до 16. јула.

154
На самиту би требало да буду усвојена два главна документа -
Коначни документ о заједничком ставу Покрета несврстаних
земаља о многим питањима са дневног реда самита и
Декларација из Шарм ел Шеика о развоју самог покрета.

Претходни самит несврстаних одржан је у Хавани, на коме је


усвојено пет документата који позивају на солидарност између
земаља чланица тог покрета како би се боље припремили за
борбу против глобалних претњи и изазова, јавила је агенција
Синхуа.

Египат ће иначе преузети ротирајуће председништво над по-


кретом и на тој функцији сменити Кубу.

Покрет несврстаних, основан 1961. године, данас броји 118


чланова од којих су већина и чланови УН.

Самити тог покрета одржавају се сваке три године.

Први самит несврстаних одржан је у Београду и на њему су


учествовали представници 25 земаља - по 11 из Африке и Азије
плус Југославија, Куба и Кипар.

Београд је поново 1989. године био домаћин самита Покрета


несврстаних. То је био девети самит који је окупио представни-
ке више до 100 земаља.

Танјуг
[објављено: 12/07/2009]

155
ОСВРТ
Научници открили тајну дуговечности

Научници су пронашли „Метузалемове” гене, чији срећни но-


сиоци имају шансе да живе 100 година, чак и ако нездраво жи-
ве, пише на насловној страни британски лист „Сандеј Тајмс”.

Научница Елин Слагбум са холандског Универзитета у Лајдену


истиче да тајна дуговечности не лежи у једном, већ у реткој
комбинацији гена које поседују стогодишњаци, а која их до-
датно штити од дегенеративних болести које долазе са
старошћу.

Захваљујући веома малим генским мутацијама, људи који дуго


живе другачије метаболизирају масти и шећер, кожа им
спорије стари и веома ретко обољевају од срчаних обољења,
шећерне болести и високог притиска.

Њен британски колега Дејвид Џејмс верује да ће бити


пронађена пилула која ће успорити процес старења.

„Ако знамо који гени контролишу дуговечност, можемо да ут-


врдимо које беланчевине стварају и онда да на њих утичемо уз
помоћ лекова”, каже Џејмс, истичући да би то вероватно био
најпродаванији лек свих времена, преноси Би-би-си (ББЦ).

Танјуг
[објављено: 16/05/2010]

156
„ПОЛИТИКА” ПРЕ СТО ГОДИНА ПРЕДВИДЕЛА
ТЕЛЕВИЗИЈУ

Први ТВ програм емитован је у Србији у септембру 1938. из


студија на Београдском сајму. Наше новине, које су прекјуче
напуниле 107 година, и много пре овог датума на својој
насловној страни предвиделе су појаву овог „чуда“.

Тачно пре сто година, на данашњи дан 1911, под насловом


„Телевизија“, непотписани аутор пише како ћемо „ускоро на
телефонском апарату моћи да видимо лице с којим разговара-
мо“.

„Политика“ је у то време радним даном излазила у подне и


коштала пет тадашњих пара.

Политика:27.01.2011.

157
OD GAGARINA DO „SVEMIRSKOG TAKSIRANJA“

Jurij Gagarin

Pre pola veka, 12. aprila 1961, u svemir je poleteo prvi čovek –
Jurij Gagarin. Do sletanja na Mesec, SSSR nije imao premca u
istraživanju kosmosa. Kakva je situacija danas?

Sergej Volkov je upravo zalio jedno drvo vodom i smeši se u


kameru. To je njegovo sasvim lično drvo na obodu grada Bajkonura
u Kazahstanu. Otkako je tu prvi svetski kosmonaut Jurij Gagarin
posadio svoje drvo, to čine svi kosmonauti koji odavde poleću. U
aleji astronauta sada raste više od 100 drveta.
Pedesetogodišnjica Gagarinovog leta za Volkova je sasvim poseban
datum. „Ovo je datum trijumfa naše zemlje. Sovjetski Savez je pre
50 godina počeo novu eru. Uprkos svemu, idemo dalje - mladih
kosmonauta je koliko hoćete. To je najvažnije – da posle 50 godina
još postoje svemirski letovi i da mi i dalje radimo“, kaže Volkov.
Ne tako davno, branša koja je služila za ugled bila je skoro sasvim
dotučena, kaže moskovski stručnjak za svemirske letove, Andrej
Jonin. „Devedesete godine su za Rusiju bile vrlo teške. Država je u
Sovjetskom Savezu bila jedini naručilac odgovarajućih sistema. A
tada smo imali i 20 puta manje narudžbi nego inače“, kaže Jonin.

Svemirski turizam

Nedostatak novca doveo je do otkrića svemirskog turizma. Prvi


turista je bio američki milioner Denis Tito, 2001. Usledili su i drugi
putnici. Pošto u kapsuli „Sojuz“ ima mesta samo za trojicu

158
kosmonauta, mnogi su morali da ostanu na Zemlji, i zbog toga im
nije bilo lako.

S
leva na desno: turista Ričard Gariot, ruski kosmonaut Jurij
Lončakov i američki kosmonaut Majkl Finke

„Moja generacija je bila posebno pogođena. Pripremali smo se deset


godina, da bi umesto nas u orbitu otišli ljudi koji su za to - plaćali.
Država finansira naš trening. Loše je ako se ne koriste ovi ljudski
resursi. Ali tada zaista nije bilo novca“, seća se Volkov.

Danas je situacija bolja. Američki spejs-šatlovi su odslužili svoje,


tako da Amerikanci nemaju sopstvene svemirske letelice koje bi
mogle da prevezu njihove kosmonaute do svemirske stanice ISS –
pa su upućeni na ruske transportne kapacitete. Rusko „taksiranje“ ih
košta 55 miliona dolara po osobi…

Autori: Roman Gončarenko / Saša Bojić


Odgovorni urednik: Ivan Đerković

159
АНАЛИТИЧКИ ЧЛАНАК
СМЕХ ПОД КАПОМ НАУКЕ

Гелотологија, нова наука о смеху, указује да се деца смеју 400


пута дневно, а одрасли само 15 пута

Филозофија и уметност одавно су пружиле доказе да смех није


шала. Међутим, до почетка 21. века, мало је ко очекивао да ће
смех постати предмет посебне науке која ће се студирати на ев-
ропским и светским универзитетима! Име те новорођене науке,
као што је то случај с многим другим наукама, потиче из грчког
језика. То јест, од речи гелос (смејати се), настао је назив
гелотологија, наука о смеху.

Водеће место међу експертима за смех, гелотолозима, заузео је


Вилијам Фрај, неуролог са Станфорд универзитета у САД, који
је постао оснивач Интернационалног друштва за истраживање
хумора (ИСХС).

Открића неуролога су омогућила гелотолозима да се огласе ра-


досним узвиком: „Еурека!“ Наиме, уз помоћ магнетне резонан-
це, неурорадиолог Дин Шибата из Њујорка први је открио да је
смех повезан с језгром у базалном делу предњег мозга (нуклеус
акумбенс) који, иначе, има централну улогу у можданом систе-

160
му награђивања, што значи суделује и у настанку разних
људских порока, нарочито оних који се именују као завис-
ност.То су, нпр.,пушење, алкохол, дрога, игре на срећу итд.

Шибатино откриће је допринело да се објасни како се хумор


прерађује, с којим је све телесним и духовним функцијама по-
везан, да се стекне потпунији и дубљи увид у осећања људи и
њихово социјално понашање и спозна лековито дејство смеха, о
чему се говори у многим прастарим цивилизацијама и културама.

Најсвежија истраживања показују да се деца (чије лице озари


смех већ после пете или шесте недеље након рођења) смеју 400
пута дневно.Међутим, данас се одрасли Европљани смеју про-
сечно само 15 пута дневно, што износи око 6 минута, док је пре
40 година њихово лице зрачило осмехом 18 минута дневно!

Нова сазнања о смеху и његовој улози у животу људи (експерти


поручују да се грађани морају првенствено чувати и штитити
од политичара који не умеју да се смеју!) и резултати
емпиријских истраживања покренули су велики број нових
пројеката као што су:терапија смехом, семинари смеха, школе
смеха (које су постале врло популарне у Немачкој), отварање
„сала за смејање“у болницама и клиничким центрима,
преуређење телевизијских програма, у циљу смањења броја хо-
рор филмова и садржаја испуњених агресијом, насиљем итд.

Научни доказ универзитетских истраживачких центара у Ме-


риленду и Амстердаму да се током смејања повезују десна и
лева хемисфера људског мозга и да смех јача имунолошки сис-
тем човека, охрабрила је још више покретаче ових акција.
Притешњени научним доказима, пред њима су, на пример,
већпоклекли и господари касе здравствених осигурања у
Енглеској, Француској, Холандији, Белгији, Италији итд., који
су у почетку категорички одбијали да прихвате финансирање
терапије помоћу хумора и смеха.

С друге стране, та открића и сазнања подстакла су формулацију


разних нових научноистраживачких пројеката. Међу њима је,

161
како се сматра, најпривлачнији мултидисциплинарни пројекат
„Мозак и духовна кибернетика“, који има за циљ да осветли
центар мишљења и супстрат духовног живота човека.

Многи су говорили да је филозофирање почело чуђењем, које је


неодвојиво од смеха, о чему сведочи и индоевропска
реч„смеи“.Али, ако се оствари замисао према којој иде време у
коме неће бити више места за чуђење да ли ће то значити да ће
се људи смејати тек ако их неко голица по табанима, што је –
како сматрају антрополози – довело до „прасмеха“пре осам ми-
лиона година?

У вези са смехом, научници се суочавају и с многим другим


озбиљним питањима. Један од њих каже духовито: „Неће бити
ни оптимиста, ни песимиста.Сви ће се смејати до суза!“Или, ка-
зано у духу познате српске изреке: „Сви ће се смејати на браш-
но!“

Рајко Ђурић

Политика: 03.05.2011.

162
ЗА-ДУШУ-БИНЕ
Није мало имућних појединаца који би издвојили део стече-
вине ако би се створила клима у којој би доброчинство и
задужбинарство било нека врста културног обрасца

Коларчева задужбина

Решеност да се нешто од своје имовине остави другима у скла-


ду је са универзалним моралним законима, па и Кантовим, који
је доброчинство приказивао као „умствено неопходну дуж-
ност”.

Од утемељења Студенице и Хиландара (крај 12. века), који су


прве велике српске добротворне установе, преко бројних дру-
гих задужбина династије Немањића (Жича, Милешева,
Сопоћани), до задужбина из новијег времена (Коларчева, Вуко-
ва, Андрићева, Десанкина, Доситејева, Милоша Црњанског, За-
дужбина „Андрејевић” итд.), њихови оснивачи – иако су били

163
различитих професија и заузимали разнородну позицију у
друштву – мотивисани су првенствено жељом да материјалном
потпором подстакну напредак народа и друштва коме су при-
падали. Морално није спорна ни намера да се племенити акт
учини „ради спасења душе своје” (у старим изворима
„задушје”); то се види и из етимологије појма задужбина (за
душу-бина), у коме долази до занимљивог правописног
прилагођавања по звучности ради лакшег изговора.

У условима „ускотрачне транзиције у Србији” (термин проф.


Загорке Голубовић) потребе за доброчинством знатно превази-
лазе приходе; постојеће задужбине суочавају се с низом
тешкоћа, а држава напросто вапи за индивидуалним
иницијативама које би се исказале као снажан коректив у мно-
гим областима. Није мало имућнијих појединаца који би
издвојили део стечевине ако би се створила клима у којој би
добротворство било нека врста културног обрасца и смисаоног
оквира вредносне оријентације. Један немачки богаташ, који је
недавно оставио фондацији више од милијарду евра, рекао је да
се руководио слоганом: „Није срамота обогатити се – срамота
је умрети богат”. Не видимо да домаћи богаташи деле сродно
осећање стида нити да следе такве примере.

Други проблем препознајем у томе што код нас није разрађен


корпус закона који би деловао као систем подстицања,
омогућавања и регулисања добротворног понашања
појединаца, група, предузећа и корпорација. Известан помак је,
додуше, начињен израдом преднацрта закона о задужбинама и
фондацијама, који предвиђа да држава, територијална
аутономија и локалне самоуправе могу да обезбеђују пореске
олакшице и друге погодности за оснивање и развој задужбина
које делују у јавном интересу. Предлог закона је још у марту
2009. упућен Народној скупштини на разматрање и усвајање,
али парламентарна процедура још није почела! Док не дође до
бољих законских решења, порески статус задужбина уређује се
код нас кроз шест посебних закона, чиме се донаторски дух

164
гуши у корену; у појединим случајевима задужбине су суочене
сa чак двоструким опорезивањем.

Наши медији могли би знатније да подупру обнову


филантропије и задужбинарског духа ако би бацили јарку свет-
лост на културу давања, а престали да величају стилове живота
и понашања који одударају од разумевања за друге. Да не гово-
римо о оним неретким примерима у којима се новинским напи-
сима и емисијама о јахтама, вилама, бесним колима, скупим
летовањима и „венчањима века” често проблематичних влас-
ника и шунд-певачица грубо обесхрабрује идеја доброчинства,
ако не и темељи духовне сфере уопште.

Одговорним приступом широком спектру филантропије,


постојанијом бригом за јавни углед и репутацију оних који
дају, афирмисањем јунака стварања а не јунака потрошње,
медији могу потпомоћи да се доброчинство преобрази од
давања милостиње и милосрђа у трајну културну и социјалну
политику друштва.

Доцент на Мегатренд универзитету, аутор књиге „Задужби-


не културе Србије и јавност”, „Чигоја”, 2010.

Марија Алексић
објављено: 21.09.2010.

165
ИНТЕРВЈУ
Андреј Кончаловски, редитељ

НЕМА ДОСАДНИХ ПРИЧА

ИМА САМО ДОСАДНИХ ПРИПОВЕДАЧА

Како је Пушкин рекао – постоје три струне на којима уметник


свира а оне су: смех, сузе и страх. Као три маске у грчкој траге-
дији. Уколико постоје та три елемента у филму, можете га гле-
дати много пута и такав филм преживљава време

63. КАНСКИ ФЕСТИВАЛ

Када мало боље размислим, човека покрећу страх од смрти и


таштина, записао је својевремено у својој књизи „Ниске исти-
не” филмски редитељ, сценариста и писац Андреј Сергејевич
Михалков Кончаловски, есенцијално описавши своју покретач-
ку снагу која га је водила од Русије до Америке и назад, у по-
трази за суштином филма и суштином постојања.

Аутор антологијских филмова као што су „Први учитељ”, „Си-


биријада”, „Ујка Вања”, награђиваних дела „Маријини љубав-

166
ници”, „Помахнитали воз”, „Пиргава кока” и „Кућа лудака”,
биоскопских хитова „Танго и Кеш”, „Хомер и Еди” и „Најужи
круг”, после поновне дуже паузе, учинио је снажни иако неоче-
кивани корак даље. Снимио је 3Д филм! Уз помоћ CGI техно-
логије (компјутерско-графички инжењеринг), уз учешће глума-
ца Џона Тортура, Натана Лејна и Еле Фенинг, начинио је филм-
ску интерпретацију популарне бајке која је инспирисала ван-
времени балет Петра Иљича Чајковског – „Крцко Орашчић”, и
заједно са својим америчким продуцентима представио га на
„маршеу” 63. Канског фестивала.

Био је то сјајан повод за поновни сусрет са уметником који још


од свог рођења припада културној елити: отац Сергеј Михалков
– омиљени дечији песник и аутор стихова руске химне, мајка
Наталија Кончаловска – песникиња, преводилац, унука сликара
Василија Сурикова и ћерка сликара Петра Кончаловског, брат –
Никита Михалков. А он – уметник изванредног образовања, ко-
ји је друговао с Тарковским (Кончаловски је косценариста „Ан-
дреја Рубљова” и „Ивановог детињства”), Куросавом, Марло-
ном Брандом, доживео својевремено прогон из сопствене зе-
мље, успех у Холивуду и поновни повратак на родну груду – у
Русију, у земљу коју, како каже, „његов брат Никита, романтик
са сновима и извесном дозом енергије заблуде, помало идеали-
зује у својим филмовима”.

„Крцко Орашчић 3Д” пред светском, па и нашом публиком, по-


јавиће се тек за Божић.

Давно сам још прочитала да сте одувек имали на уму Чај-


ковског и „Крцка Орашчића”, али је познато и то да је овај
Ваш филм веома дуго настајао?

Много је разлога за то, а један од њих је што је ово био проје-


кат изузетно великог буџета, више од 90 милиона долара, од че-
га је највећи проценат ваљало потрошити у САД. Да би се ску-
пио толики новац морали смо да радимо полако јер нисмо хте-
ли да радимо никакав „фаст фуд”. С друге стране, време је по-
трошено и на то што сам, стицајем околности, био присиљен да

167
радим три верзије филма, да бих на крају опет схватио да је
филм предугачак. Моја прва верзија трајала је два сата и десет
минута и мислио сам да је то бриљантно, али када сам почео да
га приказујем тест-публици схватио сам да није толико добар
колико сам мислио. Почео сам поново да кројим филм према
жељама оних којима је и намењен. Као што знате, Чарли Ча-
плин је сваки свој филм показивао прво тест публици, будно
пратио и записивао њене реакције и тек онда одлазио у финал-
ну монтажу.

Задржали сте се превише у монтажи?

Радио сам монтажне резове врло дуго како бих обликовао


филм, али и открио да редитељ никада не може да „реже” свој
филм, те сам на крају много тога препустио свом монтажеру.
Све у свему, како бих начинио филм краћим урадио сам чак 17
верзија! Ово што ћете сада гледати је управо та седамнаеста, од
сат и четрдесет минута и веома сам срећан!

Коме је Ваш „Крцко Орашчић” намењен?

Није за децу, није за одрасле, већ филм за све и свакога, а такве


је филмове веома тешко радити. Када кажем за све онда ми-
слим на то како су „Чаробњак из Оза” и „Мери Попинс” прежи-
вели време и како су још и данас филмови за све, и велике и ма-
ле. У чему је тајна овакве вечности? Како је Пушкин рекао –
постоје три струне на којима уметник свира а оне су: смех, сузе
и страх. Као три маске у грчкој трагедији. Уколико постоје та
три елемента у филму, можете га гледати много пута и такав
филм преживљава време. Уз данашње филмове фантазије не
можете да се смејете или плачете, можете само бити забављени,
понекад чак и насмејани, али када изађете напоље схватите – то
је то и ништа више. И нећете га никада поново гледати јер вам
ништа није остало унутра, ни у срцу ни у мислима. Такви фил-
мови су заправо једно велико ништа.

Потребно је да имају и снажну причу?

168
Много је важније да имају снажан начин причања приче. Знате,
не постоје досадне приче већ искључиво досадни приповедачи.
У том смислу имате филмове који имају веома занимљиву при-
чу, али су лоши. Може то бити и 3Д филм с фантастичним ви-
зуелним ефектима, а да је веома досадан. Мишљења сам да је
тајна филма у томе да вас дирне, било да вас насмеје, расплаче
или застраши.

Да ли ће Ваш „Крцко Орашчић” некога уплашити?

Када сам радио једну од монтажа помислио сам да није довољ-


но застрашујући. Креирао сам свет пацова као непријатеља
главној јунакињи и њеним пријатељима, а не Чајковсковљевог
миша, јер сам сматрао да људи не би волели миша за непријате-
ља зато што је Мики Маус био херој а не негативац. Зато сам
смислио лик пацова, а сва срећа што „Дизни” није толико екс-
плоатисао овакав лик те није постао архетипски.

Шта ради тај Ваш пацов?

Мој пацов преузима и терорише читав град, у овом случају Беч


из 1920. године, естетски фантастичан и чист. Филм има модер-
ну конотацију, али је заправо поновљена прича Е. Т. А. Хофма-
на „Крцко Орашчић и краљ мишева”, осим што је уместо лика
Мајера сада ту лик Алберта Ајнштајна кога игра Натан Лејн,
сензационални певач и играч. Хтео сам да Чајковски и запева,
па сам замолио Тима Рајса да напише стихове и био сам одуше-
вљен када је он пристао. Имати Тима Рајса да ти напише стихо-
ве је апсолутно феноменално јер је он тако сјајан поета да је
чак ставио стихове и у теорију релативитета. Тако да у филму
имате и ујка Алберта како деци пева своју теорију релативите-
та!

Користили сте скупу и деликатну технологију, чини се са


ентузијазмом детета које срећно открива нову играчку?

Ја сам и иначе подетињио уз свог шестогодишњег сина! Упо-


треба нових технологија за стварање треће димензије, поклапа

169
с причом и са сјајном музиком Чајковског. Та алатка је дошла
до мене и рекла : „Употреби ме”, а ја сам јој одговорио : „Зашто
да не”.

Радозналост или помодност?

Тачно је да је завладала мода 3Д филмова, али треба имати у


виду да је CGI као црни кавијар. Не можете појести целу тегли-
цу јер ћете добити дијареју. Тако је и са CGI. Треба га користи-
ти у правим дозама, дискретно и отмено. Видите, увек сам се
питао како то да Супермен никада нигде није ударио? Он лети
сувише савршено! То није могуће! Мислим да је потребно да
понекад у нешто удари, јер он није савршен и то би онда био
много бољи CGI. Хоћу да кажем да вас CGI условљава да чини-
те ствари лакшим и то је погрешно.

Вама је пошло за руком да избегнете грешке?

Ево како. Радио сам са сјајним људима, а како је „Крцко Ора-


шчић” створење од дрвета, они су сматрали да треба да га начи-
не покретним и окретним, софистицираним, са свом могућом
мимиком на лицу. Рекао сам им: „Никако, нећу ништа од тога,
он је проклета дрвена лутка која једва може да хода!” И поно-
сан сам што сам тако урадио, јер ме сада људи питају где сам
пронашао тако доброг луткара. „Крцко” заиста изгледа трапаво
као права дрвена лутка, а видите му све емоције. Тако се треба
служити компјутерском графиком. То је веома важна и веома
снажна алатка коју треба користити пажљиво. Сада је јасно да
сам учинио праву ствар и тако створио филм који ће волети да
гледају и средовечни људи.

То Вам је важно?

Ја волим када педесетогодишњаци гледају филмове у биоскопу,


а они неће тамо отићи да гледају „трансформерсе”. У том сми-
слу сам желео да направим филм који ће заиста бити оно што
називају породичним филмом. „Дизнијева” глазура је у том
смислу веома паметна и веома сврсисходна. Мој филм има див-

170
ну и популарну причу, изврсне ликове, филозофски бекграунд,
параболе и свега онога са чим се можете идентификовати. Заи-
ста сматрам да је тешко идентификовати себе са оном женом
плаве коже из „Аватара”. Много је лакше идентификовати се с
Кејт Винслет.

Музика Вас током читавог живота прати, да ли сте овај


филм радили и као омаж Чајковском?

Чајковски је део моје традиције, моје културе. Музика је увек у


мојој глави, јер сам је студирао, проучавао и свирао веома мно-
го и дуго. Музика је увек важна у мојим филмовима. Често ка-
жем да ако ја нешто у филму зезнем, ставићу неку музику уну-
тра. Што се тиче „Крцка Орашчића” у самом старту сам сма-
трао да не треба да буде мјузикл, али да има много сјајних,
кратких музичких нумера. Овај балет Чајковског је светски
„бренд”, а ја сам сматрао да га треба употребити на другачији
начин. Мој филм је прича с певањем и играњем, али је и бајка.
Тако да сада имам класичну, забавну бајку, помало ексцентрич-
ну и театралну, баш као што је то „Мери Попинс”.

Јесте ли показали филм Никити Сергејевичу?

Не. Ми један другоме не показујемо филмове. Ми смо вам као


два лава која круже око истог жбуња.

Потучете ли се понекад?

Можемо да се тучемо колико хоћемо, али зна се – ја сам стари-


ји брат!
Дубравка Лакић
објављено: 23/05/2010

Последњи коментари

Marko R. | 23/05/2010 18:33

Ovo je sjajno! Izvrstan intervju i sjajan Končalovski! Odlično je što


je Politika na ovim stranama danas dala i priču o Kоncalovskom ali

171
i priču o njegovom bratu Nikiti Mihalkovu i njegovom novom fil-
mu. Sa uživanjem čitam sve što je napisano o Kanu ove godine.

Prof. Baltazar | 23/05/2010 19:19

Дубравка, хвала вам за овако топао и интелигентан текст. И,


уопште, хвала вам за све ваше текстове из Кана. Право је
задовољство када читате интервјуе новинара који добро познају
своју тему и, пре свега, свог саговорника. А књига „Ниске ис-
тине”, коју цитирате, заиста је била освежење у нашој
преводилачкој продукцији деведесетих (Кончаловски је тим
поводом и гостовао у Београду), међутим, штета је што није
преведена и друга његова књига: „Високе лажи” (чини ми се да
се тако зове). Иначе, у ‘дугој паузи’ коју помињете, Кончалов-
ски је снимио два телевизијска филма, серију ТВ документара-
ца о великим руским композиторима и играни филм „Глянец”...
И продуцирао је још доста тога, између осталих и филмове сво-
га сина Јегора Кончаловског...

172
ИЗ РАДИОНИЦЕ ПРЕВОДИОЦА

Чишћење лекторском метлом

У српском језику треба избегавати шупље почетке што наши


политичари често користе, каже Споменка Крајчевић

Споменка Крајчевић Фото Р. Крстинић

Када преводилац одлучи да не преведе књигу добитника Нобе-


лове награде за књижевност, онда њему до славе, изгледа, није
толико стало. Такво искуство имала је Споменка Крајчевић,
преводилац са немачког језика, која се определила да књигу
Херте Милер, радије, препусти некоме другом. Осетила је, ка-
же, да регистар тe књижевнице не може да прати, да је грубљи,
и оштрији од њеног речника, имала је у то време пуне руке по-
сла, могла је да бира, а то је могуће тек пошто се створи име у
преводилачким круговима.

173
О својим преводима Споменка Крајчевић говорила је недавно у
Дому културе „Студентски град”, откривајући замке превођења
и креативне аспекте овог заната, али и „цаке” и довијања када
је нужно остати веран писцу, а у ком случају треба учинити ус-
тупак читаоцу.

Добитница престижне награде „Милош Ђурић” за превод дела


„Аустерлиц” В. Г. Зебалда подсетила је том приликом да позив
преводиоца тражи изузетну тачност и савесност, открила да се
најчешће греши на најлакшим местима, јер се пажња и
концентрација усмере на компликоване пасаже, и указала да
четири пута пролази кроз текст пре него што га преда издавачу,
чистећи га уједно и својом лекторском метлом. Таквој предано-
сти кумовало је знање стечено на студијама светске
књижевности у Београду, магистратура на катедри за немачки
језик, али и двадесетпетогодишње искуство преводиоца у
Танјугу.

– У српском треба избегавати шупље почетке и леве атрибуте,


који су чести у немачком језику. Пример за шупљи почетак је
рецимо „Оно што је најважније је...”, што и наши политичари
често користе. Леви атрибут био би „многобројним светиљкама
прошарано небо” уместо природнијег редоследа „небо проша-
рано многобројним светиљкама”. Кад реченицу ослободите то-
га, она продише – каже Споменка Крајчевић.

Посебно задовољство били су јој преводи књига Бернхарда


Шлинка („Читач”, „Повратак кући”, „Бекства од љубави”), који
је, како наглашава, писац интелигентног, прозирног, и егзакт-
ног језика, што добрим делом вуче корене из његове првобит-
не, правничке и професорске, струке.

– Има писаца који су бољи приповедачи, док су други бољи


стилисти.

Елијас Канети је, на пример, писац изузетног формата који је


пажљиво брусио своје изразе. Његови фрагменти „О смрти”,
плене и лепотом стила али и изванредним мислима. Зебалд у

174
„Аустерлицу” води једну реченицу на читавих десет страна,
али она није била тешка за превођење. Било је само потребно
да свака уметнута односна реченица почне другом свезом. То је
на трагу Флоберовог правила лепог стила, да две реченице на
истој страни не почну истом речју, нити имају исту
конструкцију – каже Споменка Крајчевић.

Трагајући за стручним изразима, за потребе одређених романа,


била је спремна да оде и у голф клуб, винарију, позориште, код
лекара разних специјалности, у Дом војске, тражећи помоћ око
војне терминологије, да би једном приликом завршила и у коц-
карници где јој је крупије објашњавао одређене изразе каракте-
ристичне за рулет.

– Тако саветујем и младим преводиоцима: да се не стиде да


питају, а увек препоручујем Енциклопедијски немачко-српски
речник Светимира Ристића и Јована Кангрге, који подсети на
неке данас ређе коришћене речи.

Поједина дела, како признаје, захтевала су посебне врсте знања


па их није ни узимала. Такве су књиге Елфриде Јелинек – пуне
локалних израза и референци на савремену немачку стварност,
коју, по њеном мишљењу, може да „ухвати” само неко ко је ре-
лативно недавно живео у Немачкој – ко познаје њихове рекла-
ме, говор улице, или оно што су политичари „скривили” у да-
том тренутку. Дечје књиге, с друге стране, којима се са
уживањем посветила као правим „преводилачким бомбонама”,
тражиле су маштовитост и играње речима, па тако помиње
језичке заврзламе и досетке у књизи „Хуго, дете у најбољим
годинама” Кристине Нестлингер, и научника у овој књизи, чије
је име превела као Знанберт Знанштајн.

У паузама, Споменка Крајчевић пише своје књиге. Недавно је


објављена збирка њених путописа „Кругом двојке” у издању
„Платоа”. Реч је о белешкама и медитацијама ове Дорћолке, из
њених дугих шетњи на траси Дорћол–Ташмајдан.
Мирјана Сретеновић Политика онлајн: 22.03.2011.

175
Денис Латин, уредник емисије „Латиница” на ХТВ-у

ВИШЕ МИ ОДГОВАРА ЈАВНА ТЕЛЕВИЗИЈА

Уредник емисије „Латиница”, радо гледаном на свим просто-


рима до којих допире сигнал ХТВ-а, ових дана поново има
проблема због храброг обрађивања „врућих” друштвених тема

Денис Латин (фото ХРТ, Танјуг)

Од нашег сталног дописника

Загреб – Ових дана новинар Хрватске телевизије Денис Латин


емитује 500. емисију популарне „Латинице”, коју припрема и
уређује ево већ 18-ту годину. Баш уочи овог јубилеја поново је
дошао на тапет „чувара јавног мњења”, па је на ХТВ-у против
њега и новинарке Ане Јелинић покренут дисциплински посту-
пак због недавне „Латинице”, коју је са својим сарадницима

176
посветио Санадеру као „моделу једне владавине” и наравно
њеним карактеристичним попратним појавама.

Није му то први пут да има проблема са својим шефовима на


ХТВ-у. Пре две године га је тадашња главна уредница Хловер-
ка Новак-Срзић казнила са смањењем плате за трећину због
довођења у емисију о домаћој мафији новинара Гордана
Малића којег је она сматрала „британским агентом”.

Поводом овог јубилеја „Латинице”, радо гледане на свим про-


сторима претходне Југославије до којих допире сигнал ХТВ-а,
и догађаја који га прате, разговарали смо с Денисом Латином
на његовом радном месту. Управо је дошао с протеста који је
група новинара на телевизији организовала испред зграде ХРТ-
а против цензуре у својој тв кући, а чије су жртве такође
редатељ „Латинице” Вјеран Павлинић и новинар Јосип Ореч,
који су отпуштени због заустављеног прилога у најновијој
емисији о притвореном бившем шефу царине Младену
Баришићу који је незаконито прикупљао новац за ХДЗ.

Покренут је дисциплински поступак због емисије на тему


Санадера и његовог начина владавине, а следећа је била
још жешћа, барем по именима које је „очешала”, али на њу
конкретних реакција против вас није било?

„То је зато што је тамо био дирнут Карамарко, као министар


полиције део Санадерове власти, дирнут је и Милиновић, ми-
нистар здравства који је такође био део Санадерове власти.
Због Санадера се нико није бунио. Осим тога, ситуација се није
битно променила због тога што је Санадер отишао, а ова власт
жели да добије и следеће изборе који су на видику. То значи да
ће се борити до даске, међу осталим и цензуром и нападом на
новинаре.”

Многи се чуде како издржавате толико дуго, јер обрађујете


претежно „вруће” друштвене теме. Како савладавате при-
тиске којих сигурно има?

177
„Сам рад на емисијама је тежак, али у томе уживамо и ја и цела
екипа. То истраживање је за нас велико задовољство. Ми смо
већ уиграна екипа, то су углавном зрели аутори који могу
функционирати и без мене, дакле самостално. То што на крају
добијемо, заправо је резултат свих тих наших енергија у
редакцији. Ја истина водим главну реч, али то је један колек-
тивни производ. Најтеже су последице које емисијама изазове-
мо. Врло често су ту некакви притисци да нешто не објавимо –
то могу бити из куће, али и изван ње.”

У последњој деценији, додаје Латин, мало је емисија било


забрањено:

„Од 2000. до данас била је забрањена само једна емисија, која је


обрађивала тему закона о деусташизацији. Али после тога, у
једном циклусу забрањених 'Латиница', била је и она емитира-
на. То је једина емисија која је у последњој деценији скинута с
програма. У 90-тима је тога било пуно више, једно 15-ак их је
скинуто с програма у време Врдољака. Када је Хловерка била
од 1996. до 2000. главна уредница онда су нам биле
забрањиване саме идеје за емисије. Значи, нисмо могли ни по-
мислити да бисмо нешто радили и због тога сам ја у том
раздобљу отишао с ХТВ-а четири године у продуцентску кућу
'Мрежа'. Била је то некаква претеча комерцијалних телевизија
које су се сада појавиле.„

Тамо су, каже наш саговорник, слободно радили четири године:


„То је било време Туђманове диктатуре, али смо слободно
обрађивали теме. Додуше, није била толико гледана, јер смо
ишли на локалним телевизијама, али је у то време – дакле фи-
нала Туђманове владавине – једноставно било боље да нисмо
били на ХТВ-у, јер не бисмо могли ништа направити.”
----------------------------------------------
А сада?

„Многи кажу да је сада заправо горе него у Туђманово време.


Међутим, није већ – како да објасним – тада је постојао и „Фе-

178
рал” и пуно тога се могло ипак објавити. Туђман је био жесток,
лако је смењиво људе, а чини ми се да ови потези према нови-
нарима у последњих неколико година – то је овај период
повлачења Санадера с власти – да су врло гадни ти његови по-
ступци према новинарима. Зашто је то тако? Зато што је Сана-
дер био ушанчен са већином власника медија у Хрватској, он
им је омогућио неке пословне 'дилове', дао им кредите од Хипо
банке итд, а по његовој наредби скидани су новинари који су
му се жешће супротстављали. Тако да је то – баш је добру оце-
ну дао колега Теофил Панчић – да хрватске новине боље
изгледају, али су заправо неквалитетне, а то је резултат управо
тих 'дилова' које су власници новина у Хрватској имали са Са-
надером.”

Спомињало се у јавности нешто, да ли сте у игри за тв Ал


Џазиру која отвара своју експозитуру у Сарајеву?

„Могу рећи да постоје ту неки сигнали са те стране. Мислим да


је то једна озбиљна конкуренција која би се могла појавити на
овом нашем тржишту зато што има доста новца и створила је
неко име. Ја, иначе, нисам склон комерцијалним телевизијама
зато што сматрам да је некако више у складу са мном да будем
на јавној телевизији и водим рачуна о јавним интересима, и
која је под неком јавном контролом и транспарентнија у сваком
погледу. На комерцијалну телевизију бих отишао напросто са-
мо кад не би било ничег другог. За ово шато ја радим јавна
телевизија је ипак најбоља, без обзира на све проблеме које
имамо.”

Радоје Арсенић
Политика онлајн: 15.11.2010.

179
Стивен Херман, главни уредник интернет издања вести Би-Би-
Сија

НЕКО УВЕК ЗНА ВИШЕ ОД НОВИНАРА

Мораћемо брзо да се прилагођавамо променама које су такође


брзе, као што је на пример писање у 140 знакова на Твитеру,
каже главни уредник интернет издања вести Би-Би-Сија

Партнерство садржаја и технологије: Стивен Херман

„Захваљујући Интернету и дигиталним медијима, данас више


него икада раније, новинар може да зна шта његова публика
мисли и да од ње сазна новости, јер међу гледаоцима или чи-
таоцима увек има неко ко зна више од вас”, каже за „Политику”
Стивен Херман, главни уредник интернет издања вести Би-Би-
Сија, који је јуче на Самиту нових медија у Београду (у

180
организацији компаније „АБЦ Србија”) одржао предавање о
пласирању вести на мобилним уређајима.

Када се нешто догоди, каже Херман, људи шаљу слике, видео


снимке, очевици шаљу извештаје, а тако је и када није реч о
ударним вестима: „Тога је било и раније, али сада дигиталне
технологије и Интернет олакшавају такву комуникацију”.

Како веровати ономе што вам гледаоци јављају?

Редакције се сада суочавају са две врсте изазова када је реч о


пријему садржаја од публике. Најпре, количина материјала коју
гледаоци шаљу или остављају на друштвеним мрежама. Други
изазов јесте проверавање да ли је то што сте добили тачно или
није. Некада је очигледно да је то истина, и није потребно мно-
го проверавања, као што је случај са сликама терористичког
напада у Лондону 2005. С друге стране, оно што се сада догађа
на Блиском истоку теже је проверити, али ту су нам од помоћи
новинари Би-Би-Сијевог сервиса на арапском који познају
тамошње прилике и имају добре контакте у тим земљама. Када
нисмо сасвим сигурни, искрени смо и кажемо нашим гледао-
цима и слушаоцима да смо то добили или да се појавило на
Јутјубу.

Као уредник онлајн вести, да ли мислите да посетиоци сајта


могу слободно да остављају коментаре или би претходно
требало да се региструју?

На Би-Би-Сију чак и сада испробавамо различите моделе, иако


смо коментаре увели још 1997. када смо почели са онлајн вес-
тима. За посетиоце сајта корисније је ако знамо ко су они, ако
се региструју, јер тада можемо да им понудимо садржаје који
их највише интересују, нешто што је персонализовано. На тај
начин их заправо подстичемо да се региструју.

Шта је важније за медије у дигиталној ери, садржај или


техничке могућности?

181
Ако сте новинар у штампи или на ТВ, садржај је кључан, јер је
то оно што људи траже, да могу да вам верују, да будете тачни,
квалитетни. Са друге стране, ако је реч о дигиталним медијима,
садржај треба да буде представљен тако да људи могу лако да
нађу то што желе. Дакле, то је партнерство садржаја и
технологије.

У светлу промена које доносе нови медији, каква ће бити


улога новинара у будућности?

Они ће морати да прате трендове и оно што публика тражи,


мораће брзо да се прилагођавају променама које су такође брзе,
као што је на пример писање у 140 знакова на Твитеру, или да
размишљају о томе шта ће добро проћи на Фејсбуку. Други на-
чин на који се новинарство мења јесте да више нису само нови-
нари ти који имају могућност, или ако хоћете моћ, да објављују
у новинама или на ТВ. Сада свако може на Интернету да поста-
ви видео снимак. Професионални новинари морају да буду
свесни те врсте конкуренције и да нађу начин да се прилагоде
новим околностима.

Сајт ради 24 сата

Колико људи ради у интернет издању вести Би-Би-Сија?

Онлајн тим има између сто и сто педесет људи, углавном у кас-
ним двадесетим и тридесетим годинама. Један део њиховог по-
сла јесте да производе вести 24 сата дневно како би сајт увек
био актуелан, а друга улога јесте да сарађују са остатком Би-
Би-Сија, да преузимају материјал од њих и прилагођавају га
потребама сајта.

Српски зет

Стивен Херман изненадио је учеснике Самита нових медија ка-


да им се на почетку предавања обратио на српском. Није то би-
ло неколико напамет научених и тешко изговорених речи, већ
течан и правилан говор. За наш лист је открио да је некада сту-

182
дирао у Новом Саду где је упознао супругу, а током деведесе-
тих година повремено је као новинар извештавао из Србије.

А. Маринковић Политика онлајн: 29.09.2011.


РЕПОРТАЖА
ДРУГИ ФЕСТИВАЛ СРПСКО-РУСКОГ ЗАНАТСТВА

Детаљ са прошлогодишње изложбе Фото Р. Крстинић

Година руске културе у Србији била је 2010, а ове године


одржавају се Дани српске културе у Русији, што укључује низ
манифестација у обе земље, које су резултат договора пред-
седника Бориса Тадића и Дмитрија Медведева у октобру
2009. године. Динара Беглова из агенције „Џојрајд”, која
организује Фестивал српско-руског занатства, који се од 18. до
27. априла одржава у Галерији „Прогрес” у београдској Кнез
Маихаиловој улици, објашњава за „Политику” да се смотра од-
ржава у Београду већ другу годину заредом.

– Прошли пут била је само смотра руских заната, а сада


придружујемо и српске. Тако ова смотра прераста у фестивал,
добија традиционални карактер и постаје културни догађај у
градовима Русије и Србије. Циљ нам је да се од сада одржава
сваке године – каже Беглова.

183
Фестивал ће 18. априла у 16 часова свечано отворити амбаса-
дор Руске Федерације господин Александар Васиљевич Кону-
зин, заједно с представницима Владе Републике Србије и Града
Београда.

– Подршку Фестивалу даје амбасада РФ, Удружења народних


уметника и заната из Санкт Петербурга, Министарство културе
Санкт Петербурга, као и Комитет за спољне односе Санкт Пе-
тербурга. Са српске стране постоји заиста велика подршка
фирми и медија овдашњим занатима. То су све сертификовани
српски и руски занати, а сама сала у Галерији биће подељена
на два дела, за обе земље – објашњава Беглова.

Руски занати биће представљени традиционалним производима


од дрвета, дрвене коре, стакла. То су ручно прављени предме-
ти, накит, затим чувене матрјошке. Српски занати такође ће би-
ти презентовани предметима од дрвета и тканина, биће ту
ношњи, опанака...

– Од руских излагача, до сада је учешће потврдило њих 11, али


очекујемо да их буде до 15 и то су све излагачи из Санкт Пе-
тербурга. Планирамо да, у оквиру Дана културе Србије у
Русији, на јесен организујемо изложбе српских заната и
традиције у Санкт Петербургу и Москви, у чему нам помаже и
Фонд „Јединство православних народа”. Јер, имамо одређених
потешкоћа у организацији пута и боравка српских народних
стваралаца у Русији, па нам је таква помоћ неопходна. Само се
треба добро организовати, јер Срба у Русији има много, постоје
компаније и привредници који тамо послују, као и обрнуто –
каже Беглова.

Наша саговорница наводи да је најважније да се људи инфор-


мишу на време, да знају шта се дешава.

– Рецимо, знам да постоји идеја да на јесен буде позван Емир


Кустурица да отвори изложбу у Русији, а желели бисмо да том
приликом одржи и концерт у Санкт Петербургу. У том смислу,

184
његов допринос био би изузетан – додаје организатор руско-
српских сусрета. Б.Билбија Политика онлајн: 13.04.2011.

КОМЕНТАР

ШТА НАМ ПОРУЧУЈЕ РЕВИЗОР

Миша Бркић

Знало се да ће и ове године извештај државног ревизора изазва-


ти пометњу у јавности. Наши министри били су склони и про-
шле, 2009. године да у својим феудима-министарствима и даље
раде на стари начин, трошећи паре пореских обвезника мимо
закона.

Ипак, није се очекивало да ће резултат истраге ревизора бити


овако поражавајући по оне којима су бирачи на парламентарним
изборима поверили државу на управљање. И овог пута ревизор,
због скромних капацитета истраге није могао да стави под лупу
све буџетске трошаџије, него се определио за нека „карактери-
стична” министарства и институције. Подаци из ревизорског
извештаја показују да је, кад је у питању управљање државним
парама, све по старом и да ће нам бити потребно још много го-
дина да се научимо европским правилима и стандардима.

Одбрана прозваних, као и кад је објављен извештај за 2008. годи-


ну, некако је бледа и неуверљива. Стиче се утисак као да су
поједина министарства била спремна да извештај ревизора за

185
2009. годину дочекају „са хлебом и сољу”, а не „на нож” и све у
стилу да и није тако страшно како су трошене паре из државне касе.

Ако је извештајем ревизора за 2008. годину доминирао „мирис


роштиља” и слоган „пијем, пушим и фондове рушим”, налаз
ревизора за 2009. годину одише много софистициранијим при-
медбама на рачун потрошње државног новца. Уместо тона
поједених ћевапчића о трошку пореских обвезника 2008. годи-
не, сада се 2009. као замерке појављују трошкови мобилних те-
лефона које су државни чиновници схватили као „алајбегову
сламу”.

И да се остало само на трошковима телефона, не би био тако


велики проблем. Трошило се, међутим, „на велико” и без тен-
дера у јавним набавкама кроз директне погодбе. Паре су се
пребацивале без одобрења са једног буџетског рачуна на други.
Закидало се једним буџетским корисницима да би се
задовољили други, а да надлежни државни чиновници никога о
томе нису обавестили, никог нису питали и није остао писани
траг.

Као једно од кључних упозорења ревизора, које се као зла нит


провлачи кроз његов извештај, јесте да већина државних
институција нема своје контролне службе и механизме који би
на време сигнализирали да је направљен законски прекршај.
Или је можда у питању други феномен, да контрола постоји али
да је немоћна пред моћним министрима који су „власни” да
крше закон и за то никоме не полажу рачун.

Покушај појединих министарстава да сада, као уосталом и пре


годину дана, све припишу „брљивом” ревизору који не разуме
државне финансије углавном се обија о главу ресорним мини-
стрима.

Проблем је велики. Можда је заиста прави тренутак да се с


дужном пажњом и у јавности и у надлежним државним
институцијама прихвата извештај ревизора. То најпре важи за
Владу Србије.

186
А то онда значи да прекршајне пријаве нису довољна опомена
за оне који непристојно користе новац пореских обвезника. За-
то ваљда другу годину заредом имамо рецидивисте у влади.

Миша Бркић
објављено: 21.12.2010.

СЛУЧАЈ ЈАТ

Одлетео је још један директор Јата. Тако је отишао и претходни


директор. И онај пре њега. Тако су отишли сви директори у
последњих шест-седам година. Са свима њима газда није био
задовољан, долазили су (извучени из разних страначких шеши-
ра) са великим обећањима а одлазили са још већим губицима. И
овај последњи „менаџер” oстаће упамћен не по дуговима (јер су
они већ опште место у пословању Јата) него што није жалио
пара да рекламира своје одушевљење чињеницом да његови
очерупани авиони ипак лете. Пошто је више трошио него што
је зарађивао, углавном је пословао на вересију, једино није
штедео на „пи-ар активностима” како би убедио јавност у „но-
во лице” Јата.

Колико је кампања била успешна, може се наслутити из питања


које се сада поставља – шта ће бити са Јатом?

Одговор ће морати брзо и бескомпромисно да понуди – газда,


дакле држава Србија. Овог пута власник Јата не би смео да бу-
де болећив и да се позива на неки имагинарни „национални ин-
терес” (флоскула типа „Србија мора да има своју авио-
компанију”). Да је власнику било до националних циљева онда
би за генералног менаџера своје фирме довео и баснословно
платио неког способног странца да зарађује паре, а не вадио из
нафталина нераспоређене партијске кадрове и слао их да авио-
нима превозе путнике.

Јат је сваке године правио губитке од по неколико десетина


милиона евра, кад се саберу кумулирани губици та сума се онда
мери стотинама милиона евра. Губици морају да се покрију, а

187
једино место одакле газда узима паре је – буџет. Треба ли сви
порески обвезници да финансирају небеску авантуру политичке
елите?

Одговоран власник, због добробити државе и њених грађана,


морао би одмах да угаси овакав Јат. И да престане да се самоза-
варава, али и обмањује јавност, некаквим стратешким партнер-
ством са Туркиш ерлајнсом, јер држава Србија добро зна да је
потписала са Европском унијом Споразум о отвореном небу
(„опен скај”) који не дозвољава ниједној компанији ван уније
да на овакав начин уђе на њено тржиште.

Са оваквим Јатом снови о било каквом стратешком партнерству


су „мексичка сапуница”.

Власник Јата мораће да стисне петљу. А ако је држави баш


много стало да има „националног” авио-превозника онда нека
прави нову фирму са стратешким партнером, али тек пошто
анализира последице економске кризе на ову врсту бизниса и
нову глобализацију међу авио-превозницима. Следећи корак
државе Србије, као будућег сувласника, јесте да од 1.500 бив-
ших „јатоваца” пробере двеста-триста радника за нову авио-
компанију.

То је порука каква се очекује од одговорног власника. Тиме ће


држава Србија послати значајан економски сигнал пословним и
инвеститорским круговима, јер, на пример, ма колико изгледао
моћан и имао способне менаџере ЕПС (Електропривреда
Србије) није далеко од могућности да доживи судбину Јата.
Губици се гомилају, струја се сматра „алајбеговом сламом” и
користи као социјални амортизер, нема системски уређених ус-
лова пословања, нема нових улагања... и прети – мрак.
Миша Бркић
објављено: 10.12.2010.

188
Ключи к упражнениям
1 урок
Упр. VI.
1. мусав. 2. збрка. 3. медиј. 4. лист. 5. дневник. 6. стручњак.
7. новине. 8. оскаровац. 9. револвераш. 10. позив. 11. кичма.

2 урок
Упр. III.
1. изум. 2. лектор. 3. говорник. 4. коловоз. 5. уредник. 6. киоск.
7. пракса. 8. мана. 9. пастир. 10. доктор. 11. уверљив.

Упр. VII.
1. шта. 2. шта. 3. што. 4. шта. 5. шта. 6. што. 7. што. 8. што.
9. што. 10. што. 11. што. 12. шта.

3 урок
Упр. IV.
1. пасус. 2. синоћ. 3. срж. 4. догађај. 5. захтев. 6. подсетити некога
на нешто. 7. штрајк. 8. штребер. 9. успут. 10. уценити. 11. сложити се.
12. наредни. 13. претходан.

4 урок
Упр. III.
1. хендикепиран. 2. умешан. 3. догађај. 4. најава. 5. фељтон.
6. дигресија. 7. написмено. 8. осврт. 9. подлистак. 10. коментар.
11. мандатар.

5 урок
Упр. III.
1. демантовати. 2. раскринкати. 3. преклопити се. 4. навијати.
5. лопов. 6. поглед. 7. сугестија. 8. дорада. 9. власник. 10. спонзор.
11. углед.

6 урок
Упр. III.
1. наплата. 2. баук. 3. претеривати. 4. потући се. 5. бубњар.
6. последица. 7. сурфовати. 8. јеловник. 9. хонораран. 10 посластица.
11. рубрика.

189
7 урок

Упр. IV.
1. стрип. 2. занос. 3. фељтон. 4. замка. 5. отрцан. 6. утисак.
7. терати на нешто. 8. докле. 9. дочарати. 10. двоструко. 11. духовит.
12. зачин.

8 урок

Упр. IV
1. поштапалица. 2. чуло. 3. барем. 4. иначе. 5. осврт. 6. нагађати.
7. домаћи. 8. плеоназам. 9. синоћ. 10. саслушати. 11. усисати.

9 урок

Упр. IV
1. разбојник. 2. схватити. 3. поглавље. 4. домишљат. 5. шверц.
6. саобраћај. 7. ланац. 7. ланац. 8. прекинути. 9. низ. 10. ниподаштавање.
11. рата.

10 урок

Упр. IV
1. џеп. 2. ривал. 3. потцењивати. 4. домишљат. 5. штребер.
6. упропастити. 7. духовит. 8. телефонски именик. 9. светити се.
10. кршити.

11 урок

Упр. IV
1. осврнути се. 2. голман. 3. вредети. 4. дочарати. 5. уклонити.
6. бубуљица. 7. атрактиван. 8. такмичити се. 9. визуелан.
10. преусмерити. 11. порука. 12. призор. 13. безбрижно.

12 урок

Упр. IV
1. уносан. 2. јефтин. 3. зарада. 4. зборница. 5. корисник. 6. ако.
7. начело. 8. секвенца (секвенција). 9. емитовати. 10. пратити. 11. терен.
12. уредан. 13. креирати.

190
Список грамматических тем, рассматриваемых в пособии

Урок 1
Существительные м.р. с суф. –ист(а).
Особенности перевода прилагательного «гуманитарный» в раз-
ных значениях.

Урок 2
Употребление местоимений што и шта.

Урок 3
Особенности перевода слова «накануне» в разных значениях.
Склонение существительных м.р. с суф. –лац.

Урок 4
Сложный союз што... то... ‘чем… тем…’.
Сложноподчиненные предложения с каузативной придаточной
частью (придаточные причины).

Урок 5
Существительные pluralia tantum. Согласование существитель-
ных pluralia tantum с числительными.

Урок 6
Употребление футура II в условных придаточных предложениях.

Урок 7
Употребление футура II в придаточных предложениях времени.

Урок 8
Исключение из правила об уподоблении согасных: правописа-
ние Д перед С и Ш.

Урок 9
Сложноподчиненное предложение с придаточным предложе-
нием цели.

191
Урок 10
Согласование числительных 2, 3, 4 с существительными, при-
лагательными и сказуемым, выраженным глаголом в форме на-
стоящего времени.

Урок 11
Склонение существительного среднего рода доба.
Порядок местоименных энклитик разных падежей.

Урок 12
Категории рода, числа и падежа сравнительной степени серб-
ских прилагательных.

192
РЕЧНИК

Аа
адресар, м ─ адресная книга
актуелна тема ─ актуальная тема
алат, м ─ инструмент; новинарски ~ ─ журналистский инструментарий
ангажован : бити ~ ─ быть занятым, быть на работе (круглосуточно)
анимирана шпица ─ список участников на экране (в конце фильма или
передачи)
анкета, ж – опрос, анкетирование.

Бб
барем, нареч. ─ хотя бы, по крайней мере
баук, м ─ ужас
без скрупула ─ беспардонно
безосећајно ─ спокойно, без эмоций
бекграунд, м (англ.) ─ журн. фон, закулиса, мотивы (статьи)
бележење (драматичних епизода) ─ фиксация (драматических эпизодов)
бележница, ж ─ записная книжка, блокнот
бетон-новинар, м ─ ирон. журналист без творческого подхода
бизарност, ж ─ странность;
битан ─ существенный
бити у супротности са нечим ─ противоречить чему-л.
борба за истином ─ борьба за правду
благовремено ─ во-время
благонаклоно ─ благосклонно; гледати благонаклоно ─ смотреть бла-
госклонно
бомбаста вест ─ горячая (сенсационная) новость
бубњар, м ─ барабанщик
будити машту – будить фантазию

Вв
важити, важи (правило, закон, устав) – действовать (о правиле, законе,
конституции)
ваљати, ваљам – катать
ваљкови – катальщики
вапити, -им за нечим ─ чувствовать огромную потребность в чем-л.,
жаждать чего-л.
величина текста ─ размер текста

193
вест, ж ─ новостное сообщение; самая лаконичная форма журналист-
ского текста
вешт ─ искусный, опытный, умелый, знающий
виђенији ─ видный, заметый, известный
визуелан ─ внешний
виц, м ─ анекдот
власник, м ─ владелец, собственник; ~ листа ‘собственник газеты’; ~
документа ‘владелец документа’
водити рачуна о саговорницима ─ принимать во внимание собесед-
ников
водити, -им емисију ─ вести передачу
возач камиона ─ водитель грузовика
возило, c ─ транспортное средство
возити бицикл ─ ездить на велосипеде
војни репортер ─ военный репортер
војнички извештај ─ военная сводка
враћати услугу за поклон ─ платить услугой за услугу (досл. за подарок)
вредан ─ добросовестный, прилежный, хорошо и много работающий;
ценный: ~ роба ‘ценный товар’
временом ─ со временем
временска одредница ─ временные рамки (события)

Гг
главни лик ─ главный персонаж, образ
гњавити, -им ─ раздражать, надоедать
говорник, м ─ оратор
говорништво, с – риторика
гроб, м – могила
гушити се, -им се (у диму цигарете) ─ задыхаться в дыму сигареты

Дд
данас ─ сегодня
данашњица, ж ─ сегодня, сегодняшний день
двонедељник, м – журнал, который выходит один раз в две недели
двосмислен ─ двусмысленный; ~ речи ─ двусмысленные слова
дебакл, м ─ поражение (провал) сборной страны
девојачко име ─ девичья фамилия
деловати, -ујем: ~ раскошније ─ зд.: выглядеть роскошнее; ~истинито
‘выглядеть (казаться) достоверным’
делом ─ отчасти
демантовати, демантујем ─ опровергать

194
дефиниција, ж ─ определение; сместити, -им у ~ ─ зд.: найти опреде-
ление
деценија, ж ─ десятилетие
деценијско искуство ─ десятилетний опыт
дешавање, с ─ событие
дигитална фотографија ─ цифровая (оцифрованная) фотография
дигресија, ж – уход от главной темы, “вода”; правити ~ ‘отклоняться от
главной темы, лить воду’
диктирати политику ─ диктовать политику
дневне новине, ж мн. ─ ежедневная газета
доба, с ─ период, пора, время
добити на чему ─ усилить, повысить, укрепить что-л. / добијати на чему
‘усиливать, повышать, укреплять что-л.’
догађај, м ─ событие
догађање, c ─ событие
долазити, -им до нечега ─ зд.: получать что-л. определенным способом /
доћи до нечега ‘получить что-л. определенным способом’
домаћи ─ свой, родной: местный, отечественный; ~ реч ─ свое, родное
слово
домишљат ─ сообразительный; остроумный, с юмором
донети, донесем извештај ─ принести сообщение
дописник, м ─ корреспондент
дорада, ж ─ доработка; вратити на дораду ─ вернуть на доработку
дочарати, -ам атмосферу ─ передать атмосферу
државна репрезентација ─ сборная страны
држати се правила – придерживаться правила
духовит – остроумный

Ее
ексклузивна репортажа ─ эксклюзивный репортаж
ексклузивност, ж ─ эксклюзивность
емисија, ж ─ передача
емитовање готовог материјала ─ передача (трансляция) готового мате-
риала

Жж
жижа, ж: бити у жижи јавности ─ быть в центре внимания
жртвовати, -ујем нешто (славу, новац) ─ жертвовать чем-либо (славой,
деньгами)
журналиста, м ─ журналист
журналистика, ж ─ журналистика

195
Зз
забава, ж ─ развлечение, забава
забележити, -им ─ записать, запечатлеть, зафиксировать; ~ тренутак
‘запечатлеть момент, поймать момент’
забранити, -им ─ запретить / забрањивати, забрањујем ─ запрещать
забрана, ж ─ запрет
забрањен ─ запрещенный; бити ~ ─ быть запрещенным
заглавити, -им ─ застрять (в лифте)
задужен: бити ~ за нешто ─ отвечать за что-л.
Закон о информисању ─ закон о СМИ
закорачити, -им ─ шагнуть
заморити, -им / замарати, -ам ─ утомить, утомлять
замор, м ─ усталость
замка, ж ─ капкан, западня; опасна ~ ‘опасный подвох (букв. капкан, за-
падня)’
занат, м ─ ремесло
занимање, с ─ занятие, профессия, специальность; променити ~ ‘сме-
нить занятие’
занос диригента – вдохновение дирижера
запажање, с: лична ~ња ─ личные наблюдения
за разлику од ─ в отличие от...
засебан ─ отдельный, особый; ~а реч ─ отдельное слово
затребати, -ам нешто, -ам (обычно безл.) ─ потребоваться, понадобить-
ся, стать нужным
зачарани круг ─ заколдованный круг
зачинити, -им ─ заправить
збивање, с ─ событие
збити се, збудем се ─ произойти, случиться; што се збило на данашњи
дан ─ что произошло сегодня (в этот день)
зборница, ж ─ учительская (комната)
збрка, ж ─ беспорядок, сумятица
збуњити, -им / збуњивати, збуњујем ─ смутить, смущать
звучни запис ─ звукозапись
злоупотребити, -им, злоупотребљавати, -бљавам нешто ─ злоупотре-
бить чем-л., злоупотреблять чем-л.
знати + инфинитив ─ уметь что-л. делать

Ии
изазвати (изазовем) штету ─ причинить (нанести) ущерб

196
извештај, м ─ заметка, сообщение; разбор, анализ; отчет; ~ са
кошаркашке утакмице ‘репортаж с баскетбольного матча’; ~ из
суднице ‘сообщение из зала суда’
извештач, м ─ корреспондент, репортер; спортски ~ ‘спортивный ком-
ментатор’
извођење доказа ─ приведение доказательств
изискивати, -ујем већи напор ─ требовать большего напряжения, боль-
ших усилий
излагање, с: бити јасан у ~њу ─ изложение: ясно излагать свои мысли
излазак на терен ─ выезд к месту события, выход „на поле“
изменити, -им текст ─ изменить текст
измислити, -им / измишљати, -ам ─ придумать, придумывать
измишљен ─ вымышленный
изнети, изнесем / износити, -им ─ зд.: выразить, передать; выражать,
передавать
изобличити, -им ─ исказить
изоставити, -им ─ упустить (выпустить из вида)
изостанак, м ─ отсутствие
израда анимиране шпице ─ зд.: подготовка списка участников передачи
изражавање, с ─ выражение, стиль, текст
изум, м ─ открытие, изобретение
имати прилику ─ иметь возможность
инспирација, ж ─ вдохновение
интерактивни медиј ─ интерактивное средство массовой информации
интервенција, ж ─ вмешательство, уз интервенцију ─ при вмеша-
тельстве
интервју, интервјуа, м ─ интервью
исећи, исечем / исецати, исецам ─ вырезать; вырезáть
исечак, м ─ вырезка (из статьи)
ископати, -ам чињенице ─ откопать, раскопать, найти факты
искусан: ~ новинар ─ опытный журналист
искуство, с ─ опыт
испасти, испаднем / испадати, -ам ─ зд.: произвести впечатление; произ-
водить впечатление
исплатити се, -им се ─ окупиться, быть полезным (часто безл.)
истини за вољу ─ по правде говоря
истинити подаци (податак) ─ достоверные сведения
истражни судија ─ следователь
истрајан ─ выносливый
ишчитавање, c (текста) ─ вычитка (текста)
ишчитати, -ам (текст) / ишчитавати, -ам (текст) ─ вычитать (текст); вы-
читывать (текст)

197
Јј
јавашлук, м ─ небрежность, халатность, безответственность, разгиль-
дяйство
јавити, -им се у пракси ─ встретиться в жизни; ~ се на оглас ‘прийти
по объявлению (позвонить по объявлению)’
јадан ─ жалкий, бедный, несчастный
једноличност листа ─ однообразие газеты
јефтин (антоним скуп) ─ дешевый (антоним: дорогой)
јеловник, м ─ меню; мусави ~ ‘замусоленное меню’
јунак, м ─ герой

Кк
казано другим речима ─ иначе говоря, другими словами
кајрон, м ─ бегущая строка
камерман, м ─ кинооператор
карикирано ─ карикатурно
карта, ж : 1. билет: возна ~, трамвајска ~, биоскопска ~;
2. удостоверение, билет: новинарска ~, чланска ~, лична ~
касно увече ─ поздно вечером
кафана, ж ─ корчма, ресторанчик
киоск, м : на киосцима ─ в киосках
китњаст ─ красочный, яркий; ~ у писању ‘с цветистым стилем’
кичма, ж ─ позвоночник, хребет
клупа, ж ─ скамья; школска ~ ‘школьная парта’
коловоз (серб.) ─ проезжая часть улицы
компјутерски штампач ─ принтер
контролисати, контрлишем ─ контролировать, держать под контролем
конференција за штампу ─ пресс-конференция
корисник, м ─ пользователь
креативан ─ креативный, творческий
креирати, -ам сов. и несов. ─ формировать, создавать что-л.
кретати тамо-амо (несов.) ─ ходить, слоняться, шататься, толкаться
крилатица, ж ─ крылатое выражение
кршити, -им ─ нарушать

Лл
лабав ─ слабо завязанный; ~о везана кравата ─ болтающийся галстук
лагати, лажем некога (несов.) ─ обманывать кого-л.
ланац, м ─ цепь
лектор, м ─ зд.: корректор

198
лењ, лења, лењо (-е) ─ ленивый,-ая, -ое
лид, м (англ.) – лид, шапка статьи, первое предложение, раскрывающее
суть темы
линк, м ─ на Веб страницах, контент в виде текста, фотографии или
других элементов, на которые можно кликнуть мышью, чтобы
попасть в другое место (страницу)
лист, м ─ газета (ежедневная)
листа, ж (итал.) ─ список (примеров, лиц, предметов в определенном
порядке)
ломити,-им срца ─ разбивать сердца
лопов, м ─ вор

Мм
магазин, м: спортски ~ ‘спортивный журнал’
мајстор тона ─ звукорежиссер (букв. специалист по тону)
мајстор за електронску обраду слике ─ специалист по компьютерной
обработке фотографии
мана, ж ─ недостаток
манипулације тоном (микрофонима) ─ наладка звука (микрофонов)
матични град ─ родной город
машта, ж ─ фантазия, воображение
маштовит: бити ~ ‘иметь фантазию, быть с воображением’
међунаслов, м ─ промежуточный заголовок
месечник, м – журнал, который выходит один раз в месяц
мета, ж ─ мишень; бити на мети ─ зд.: перен. вызывать пристальное
внимание
меч, м ─ матч; шаховски ~ ‘шахматный матч, встреча по шахматам’
мисаон ─ смысловой; мисаона целина текста ‘смысловой массив текста’
младожења, м ─ жених
монтажа, ж ─ монтаж
монтажер, м ─ монтажер
монтирање снимљеног материјала ─ монтаж отснятого материала
морбидан ─ зд.: жуткий
мрзити, -им некога ─ ненавидеть кого-л.
мувати по граду (несов.) ─ ходить, толкаться, слоняться по городу
мусав ─ неряшливый, неопрятный, потрепанный, замусоленный

Нн
набавити,-им потребне податке ─ собрать необходимые сведения
наведени ‘приведенный, указанный’: у ~ном примеру ‘в приведенном
примере’

199
наводити, -им ─ приводить, цитировать
наднаслов, м – надзаголовок
надокнадити, -им нечим ─ компенсировать
најава, ж – анонс
најмање два пута ─ не менее двух раз (ант. највише два пута ‘не более
двух раз’)
наметати, намећем ─ навязывать; ~ мишљење ─ навязывать мнение; ~
се, намећем се ‘напрашиваться (букв.: навязываться)’
наочиглед ─ на первый взгляд; кажется
напамет ─ наизусть, по памяти
написмено ─ в письменном виде
наплатна служба ─ инспекция по взиманию штрафов
наплаћивати, наплаћујем ─ взимать, брать штраф; ~ казну возачима
‘брать штраф с водителей’
направити експеримент ─ поставить эксперимент; ~ правило зд.: ‘за-
вести правило’
напустити, -им ─ покинуть
наредни : ~ог јутра ─ на следующее утро; ~ број новина ‘следующий
(очередной) номер газеты’
нарушити углед (репутацију) ─ подорвать авторитет (репутацию)
наслов, м ─ заголовок
насловити, -им (текст) ─ озаглавить (текст)
наслутити, -им / наслућивати, наслућујем о нечему ─ догадаться о чем-л.;
догадываться о чем-л.
наћи се, -ђем се ─ оказаться в каком-л. месте, встретиться
наудити, -им некоме ─ навредить кому-либо
начело, с ─ принцип
начин приласка теми ─ подход к теме
неговати, негујем ─ выращивать, возделывать, культивировать; новине
које негују аналитичке текстове ‘газеты, культивирующие аналити-
ческие тексты’
недељник, м – газета или журнал, выходящий один раз в неделю;
еженедельное издание
недопустивост, ж ─ недопустимость
недостајати, -је ─ нехватать, недоставать
недоумица, ж ─ недоумение: стварати недоумицу ‘вызывать недоу-
мение’
незаобилазан – обязательный, который необходимо учитывать: ~зно
присуство ‘обязательное присутствие’
необријан ─ небритый
нераскидив ─ неразрывный; ~а целина ‘одно целое’ (досл. неразрывное
целое)

200
неретко ─ нередко
несмотрен ─ случайный, неосторожный, невольный
несувисло ─ нелогично
несуђени новинар ─ несостоявшийся, несостоятельный журналист
неустрашив ─ бесстрашный; ~ и јунаци ‘бесстрашные герои’
неуобичајеност, ж ─ нечто необычное
новинар, м ─ журналист; прворазредни ~ ‘первоклассный журналист’;
другоразредни ~ ‘второсортный журналист’
новинарско изражавање ─ журналистский текст
новинарство, с ─ журналистика
новине, ж мн.: локалне, градске ~ ‘местная, городская газета’; „Суботичке
новине“ „Суботинская газета“ (газета, которая издается в Суботице); у
једним новинама ‘в одной газете’

Оо
обавити, -им / обављати, -ам ─ выполнить, выполнять
објавити, -им / објављивати, -ујем ─ опубликовать, публиковать
објављени текст ─ опубликованный текст
обмањивати, обмањујем ─ вводить в заблуждение / несврш. према
обманути, обманем ‘ввести в заблуждение’
оборити лампу ─ опрокинуть лампу
обрада слике ─ обработка фотографии (картинки)
обрукати се, -ам се ─ оскандалиться, оконфузиться, попасть впросак
овековечити, -им – увековечить
оглас, м ─ объявление
оговорити, -им / оговарати, -ам некога ─ оговорить кого-л., оговаривать
кого-л., критиковать кого-л. в его отсутствие
одглумити, -им (сов.) ─ сыграть роль; изобразить, сделать вид: ~ флег-
матичност ─ изобразить безразличие, сделать вид, что вам все равно
одјава, ж жур. ─ информация о завершении программы, передачи;
заключение
озбиљан ─ серьезный
оданост, ж ─ верность, преданность
одвојити се, -им се од нечега / одвајати се, -ам се од нечега ─ расстаться
с чем-л., расставаться с чем-л.
одело, с ─ костюм
одмах прећи на ствар ─ сразу перейти к делу
одмет, м ─ отброс; није на ~ ─ нелишне
одлучан ─ решительный
однети аутомобил ─ эвакуированный автомобиль
одрађени посао ─ выполненная работа

201
одузети, одузмем нешто ─ отнять, лишить чего-л.
омеђен: бити ~ ─ быть оганиченным чем-л.
онеобичавање живота – необычный (свежий) взгляд на жизнь
операција без реза – операция без ножа
освета, ж ─ месть
осветити (се), -им (се) некоме / светити (се), -им (се) некоме ─ отомстить
кому-л., мстить кому-л.
осврнути се, -нем се на нешто (на тему) ─ слегка коснуться чего-л. (темы)
осврт, м – краткий комментарий по поводу одного, конкретного вопроса
осећај, м (сигурности) ─ чувство (уверенности)
осионост, ж ─ наглость, дерзость, беспардонность
ослушкивати, ослушкујем ─ прислушиваться к тому, что говорят
особа, ж ─ лицо, персона
отерати на суд ─ зд.: привести на скамью подсудимых
отрцана фраза – банальная, заезженная, избитая фраза
охладити се, -им се ─ остыть
оф, м англ ─ голосовое сопровождение текста; покривати “офом” ─
накладывать „оф“ (сопровождать текст голосом журналиста)

Пп
паметовање, с ─ мудрствование, умничанье
пасус, м ─ абзац; у наредним пасусима ─ в следующих абзацах
паук, м ─ зд.: эвакуатор
писаћа машина ─ пишущая машинка
писменост, ж ─ грамотность
плеоназам, м ─ излишний повтор, избыточность в языке (ср.: „масло
масляное“)
повод за новост ─ повод для новости
повредити некога, -им / повређивати, -ујем ─ поранить кого-л.; нанести
оскорбление (чести, достоинству), задеть кого-л.; ранить, наносить
оскорбление, задевать
погибија, ж ─ гибель
погодак у центар ─ попадание в цель, в центр
поглавље, c (у роману) ─ глава (в романе)
погрдан ─ ругательный, оскорбительный
податак, м ─ сведение, данное; најважнији подаци ─ важнейшие сведения
подвући, -вучем / подвлачити, -им ─ подчеркнуть; подчеркивать
подесити, -им камеру ─ установить, настроить (букв. приспособить) ка-
меру
подлистак, м – роман с продолжением (в газете), постоянный раздел в
газете

202
поднети, поднесем оставку ─ подать, уйти в отставку
подсетник, м ─ памятка; записная книжка
подсећање на нешто ─ напоминание о чем-л.
подсећати читаоца на нешто ─ напоминать читателю о чем-л.
позајмљен ─ заимствованный; позајмљена реч ─ заимствованное слово
позвати у помоћ, позовем ─ призвать, позвать на помощь
позив, м ─ призвание, профессия
позлити, -им ─ сделаться дурно, стать внезапно плохо
“покривање” сликом ─ “наложение” картинки
покривати “офом” (односно гласом новинара) жур. ─ накладывать
„оф“ (голос)
покушај, м ─ попытка
половично ─ наполовину
помутити славу ─ омрачить славу
понашање, с ─ поведение
понекад, нареч. ─ иногда
понети, понесем нешто ─ взять (с собой) что-л.
поништавати, -ам ─ аннулировать
попут ─ как, наподобие; бити попут маратонца ‘быть как марафонец’
поређати по важности ─ ставить по значимости, по важности
порука, ж ─ сообщение, записка; перен. идея: порука романа
посластица, ж ─ деликатес; праве ~ице ─ настоящие деликатесы
постати, -нем нешто ─ стать кем-л.
потући се, потучем се ─ подраться
поштен ─ честный, порядочный; ~ однос према послу ─ честно отноше-
ние к делу
поштапалица, ж ─ слово-сорняк (типа, «так сказать», «значит»)
поуздан ─ надежный
поучно ─ поучительно
правити слике, -им ─ делать фотографии
прављење телевизијских или радио емисија ─ подготовка теле- и ра-
диопередач
право, с: дати за ~ ‘ согласиться с чьим-л. мнением, одобрить чей-л. по-
ступок’
правити, -им емисију ─ делать передачу
праћење програма ─ просмотр программы
прва борбена линија ─ передовая (сущ.)
привлачност, ж ─ привлекательность
предумишљај, м ─ умысел
пре неколико дана ─ несколько дней назад
предаја рукописа ─ сдача рукописи
предност, ж ─ преимущество

203
преко ноћи ─ мгновенно
преклапали се ─ совпадать, пересекаться
пренос информација ─ передача информации
преношење информација ─ передача (перенос) информации
препознати вест ─ угадать, почувствовать, распознать новость
преправити текст ─ отредактировать, исправить текст, устранить
опечатки
прескочити, -им ─ пропустить (в тексте, в материале)
претеривање, c ─ преувеличение; уредничко ~ ‘редакторское преувели-
чение’
претпоставити, -им / претпостављати, -љам ─ предположить; предпо-
лагать
преузети, преузмем ─ забрать
прецизирати, -ам ─ уточнить, уточнять
прецизност, ж ─ точность
привлачност, ж ─ привлекательность
прикупити, -им ─ собрать
прикупљање вести за радио ─ отбор, сбор новостей для радио
прилог, м ─ дополнение, добавление
припадник, м ─ представитель
пристојно ─ прилично
притисак, м ─ давление
притиснут: бити ~ нечим (роковима предаје рукописа) ─ быть связан-
ным срокам сдачи рукописи
прихватљив ─ приемлемый
провера информације ─ проверка информации
провокативан ─ полемический, провокационный
продуцент, м ─ продюсер
промакнути нешто (сов.) ─ упустить что-л., не заметить чего-л.
промашити,-им нешто ─ не попасть в цель, ошибиться в выборе, сде-
лать неправильный выбор
проналажење, с (занимљивих збивања) ─ поиск (досл. нахождение) ин-
тересных событий
професионалац, м ─ профессионал
психа, ж – психика
пукнути, –нем ─ лопнуть
пунац, м ─ тесть
пуница, ж ─ теща
пустити на слободу ─ освободить, выпустить на свободу

204
Рр
радио, м ─ радио, с; на ~ју ‘по радио’: слушати вести на ~ју ‘слушать
новости по радио’
радити, -им на себи ─ работать над собой
радознао дух ─ пытливый ум
радозналост, ж – зд.: любознательность, любопытство; читаочева ~ ‘чи-
тательское любопытство’
разликовати се по избору теме и аутору ─ различаться по выбору те-
мы и автору
разлог, м ─ причина; ~а ─ по причине
раме, рамена ─ плечо; раме уз раме ‘плечом к плечу’; стати, станем раме
уз раме ‘встать плечом к плечу’
раније ─ зд.: заранее : ~ припремљена анкета ‘заранее подготовленная
анкета’
раскринкати некога или нешто ─ разоблачить кого-л. или что-л.
расправљати о нечему ─ дискутировать, обсуждать что-л.
рата: „Умирање на ~е“ (наслов) ─ „Смерть в рассрочку” (заголовок)
рачунати, -ам се на некога, на нешто (несов.) ─ полагаться, рассчиты-
вать на кого-л., на что-л.
реализатор, м ─ постановщик
револвераш, м ─ бандит, гангстер
режисер, м ─ режиссер
резервни ─ запасной; ~ текст ─ запасной текст
рејтинг, м (мн. рејтинзи) ─ рейтинг
релативно (сразмерно) ─ относительно
репортажа, ж ─ репортаж
репутација, ж ─ репутация
рестрикција струје ─ отключение электричества
реченица, ж ─ предложение
ревија, ж: „Риболовачка ревија“ ─ „Ревю рыбака“
роба, ж ─ товар; вредна ~ ‘ценный товар’
рок, рокови, м ─ срок, сроки
рубрика, ж ─ рубрика
руковати се нечим, -ујем се ─ обращаться с чем-л.; знати ~ нечим ‘уметь
обращаться с чем-л.’
руковање камером ─ обращение с камерой
рупа, ж ─ пустое место; имати ~у у новинама ‘иметь незаполненное ме-
сто в газете’
рутински ─ по привычке, машинально

205
Сс
сажвакан ─ скомканный
саобраћајна незгода – ДТП
саслушати, -ам (сов.) ─ выслушать все до конца
саслушавање сведока ─ опрос свидетелей
састојати, -ји се од нечега ─ состоять из чего-л.
свакодневица, ж ─ будни
сврха, ж ─ цель; у ту ~у ‘с этой целью’
секвенца (секвенција), ж ─ сюжетная часть, событийный ряд (материал)
секретарица, ж ─ секретарша
сервирати, -ам нешто – подготавливать
синоћ ─ вчера вечером
сложеница, ж ─ сложное слово
сместити, -им у дефиницију ─ зд.: найти определение
смислити, -им / смишљати, -ам ─ придумать; придумывать; ~ наслов
‘придумать заголовок’
сналажљив ─ находчивый
снимање, ж ─ съемка
сниматељ, ж ─ оператор
снимити, -им ─ сфотографировать, записать на пленку
спрам чега ─ по, согласно чему-л. : ~ извештаја ‘по сообщению’ (чаще
„према извештају“)
срж проблема ─ сердцевина проблемы
стрип, м – комикс
сулудо ─ бешенно, безумно, до иступленья
сурфовати, -ујем интернетом ─ искать в Интернете
скуп ─ дорогой (о цене); скупо одело ─ дорогой костюм
слабо ─ плохо; није ~ aкo – не плохо, если…
срозати углед ─ подмочить (уронить) авторитет
спонзор листа ─ спонсор газеты
ставити микрофон пред уста ─ поднести микрофон ко рту
стајаћа рубрика ─ запасная рубрика в газете
стваралац, м ─ творец, создатель
стварати,-ам недоумицу ─ вызывать недоумение
стечај, м ─ судеб. банкротство; отићи у ~ ‘обанкротиться’
стил писања ─ стиль письма
стећи, стекнем (стечем) / стицати, стичем (с праксом) ─ приобрести,
приобретать (с практикой)
стручњак, м ─ специалист
стручни језик (језик струке) – язык специальности
стручни израз – специальное выражение

206
сценограф, м ─ сценарист
сујета, ж ─ тщеславие, большое самомнение
сурфовати, -ујем ─ искать в Интернете
суштина ствари ─ суть предмета

Тт
тајна, ж ─ секрет; ~доброг новинара ‘секрет хорошего журналиста’
такса, ж ─ тариф
таст, м ─ тесть
ташта, ж─ теща
таштина, ж ─ тщеславие
текст, м ─ текст; ~ са политичким предзнаком ‘текст с политической те-
матикой’; текст биће штампан ‘ваш текст будет напечатан’
тапшање по рамену ─ хлопанье по плечу
телевизија, ж ─ телевидение; на телевизији ‘по телевидению’: слушати
вести на телевизији ‘слушать новости по ТВ’
терати на размишљање – заставлять задуматься
терен, м: отићи на терен ─ жур. выехать «в поле» (т.е. на место проис-
шествия)
теснац, м ─ перен. трудное положение; временски ~ ‘нехватка времени’
титл, титлови, м ─ титр, субтитр; субтитры
ток, м: бити “у току” ─ быть в курсе того, что происходит
траг, м ─ след; ~ом малих огласа ‘по следам коротких объявлений’
трегери, м. мн. ─ подтяжки, помочи
тријумфовати, -ујем ─ торжествовать; ~ поред притисака, уцена и
насиља ‘торжествовать, побеждать вопреки давлению, шантажу и насилию’
трошак, м ─ расход; трошкови одношења и лежарине ─ расходы по эва-
куации и хранению (автомобиля)
потрудити се, -им се / трудити се, -им се ─ постараться, стараться

Уу
уверљивост, ж ─ убедительность
углед, м ─ авторитет
угледна агенција ─ солидное, авторитетное агенство
ударати по писаћој машини ─ стучать на пишущей машинке
уживати у чему ─ получать удовольствие от чего-л., наслаждаться чем-л.;
уживати у свом позиву ─ получать удовольствие от своей работы
уживо, нареч. ─ в прямом эфире
узбудљиво ─ волнующе
узгред речено – попутно
уз малу ограду ─ за небольшим исключением, с небольшой оговоркой

207
уз сав ризик ─ несмотря на риск, при всем риске
уклонити, -им нешто / уклањати нешто, -њам нешто ─ устранить что-л.;
устранять что-л.
умало (губи живот) ─ едва не теряет жизнь
умеће, с ─ умение; ~ давања доброг наслова ‘умение дать хороший за-
головок’
умешан – умелый, ловкий, проворный; на ~ начин ─ умело
умешно, умешније – умело
умешност, ж – умение, способность
умрлица, ж ─ свидетельство о смерти
уносан ─ выгодный, прибыльный, доходный
упакован ─ упакованный
уперити, -им камере ─ направить камеры
уписивати, уписујем ─ вписывать, записывать; ~ добре наслове ‘запи-
сывать хорошие заголовки (в записную книжку)’
уплашити, уплашим ─ испугать
упропастити, -им нешто ─ погубить, окончательно испортить что-л.
упрошћено ─ упрощенно
упутити питање некоме ─ обратиться с вопросом к кому-л., спросить
кого-л.
упутити, -им вест некоме ─ адресовать сообщение кому-л.
урадити свој посао ─ выполнить (сделать) свою работу
уредник, м ─ редактор; главни и одговорни ~ ‘главный и ответственный
редактор’
уреднички ─ редакторский
уредно ─ аккуратно (опрятно)
уређивачка политика ─ редакторская политика
усавршавати се, -ам се ─ совершенствоваться, повышать свою квали-
фикацию
усисавање, c ─ чистка пылесосом
усисати, усишем и усисам / усисавати, -ам ─ пропылесосить, пыле-
сосить
усисивач, м ─ пылесос
успут, м ─ походя, мимоходом
уста, с мн. ─ рот
усудити се, -им се / усуђивати се, -ујем се ─ решиться, решаться
утисак, м ─ впечатление
ући у конкуренцију ─ войти в конкуренцию, составить конкуренцию
уцена, ж ─ шантаж
уџбеник, м ─ учебник
ухватити лопту ─ поймать мяч
учинити, -им / чинити, -им ─ сделать, изготовить; делать, изготавливать

208
Фф
фасцикла, ж ─ файл, папка; тематска ~ ‘тематическая папка’
фељтон, м – рубрика в газете или журнале с актуальным, интересным
текстом, достаточно обширным по объему, адресованным широкой
публике
фотоновинар, м ─ фотокорреспондент
фоторепортер, м ─ фоторепортер

Хх
хала, ж ─ холл
хватати тренутке – ловить моменты
хендикепиран: бити хендикепиран – оказаться в трудном положении
хонорарни сарадник ─ внештатный сотрудник
хуманистичке науке ─ гуманитарные науки

Цц
центар теме ─ центр темы
циљ, м (!) ─ цель, ж (!)
цртач, м – рисовальщик, чертежник
цртица, ж – литературная зарисовка

Чч
чак, нареч. тур. ─ даже
чаробан ─ волшебный, сказочный, чудесный
чир, м ─ язва; ~ на дванаестопалачном цреву ─ язва двенадцатиперстной
кишки
часно ─ честно
чињеница, ж ─ факт; ископати ~це ─ откопать, раскопать, найти факты
читалац, м ─ читатель;
читан : биће ~ и препричаван ─ зд.: будет прочитан и пересказан
човечуљак, м ─ человечек

Шш
шаблон, м ─ штамп, колодка
шверц, м ─ контрабанда
шешир, м ─ шляпа; шешир високо баченим уназад ─ сдвинутая назад
шляпа

209
шлајфна, ж – одна страница печатного текста; газетная полоса; пола ~е
‘пол страницы’
шминкер, м ─ визажист, гример
шпица, ж ─ титры
штампач, м ─ принтер; компјутерски штампач ─ принтер
што више ─ как можно больше
штребер, м (нем.) ─ „ботаник“, карьерист; вредан ~ ‘прилежный карьерист’

210
Список литературы
Гудков В.П. Сербохорватский язык. М.: Изд-во Московского ун-та, 1969.

Дмитриев П.А., Сафронов Г.И. Сербохорватский язык : учеб. пособие. ─


Л.: Изд-во Ленинградского ун-та, 1975.

Дерибас Л.А., Мишина К.И. Типы предложений в русском языке : учеб.


пособие для вузов. ─ М.: Высшая школа, 1981.

Капор М. Последњи лет за Сарајево. ─ Београд: БИГЗ, 1995.

Костадинов В. Новинарство у 12 лекција: приручник из новинарства за


апсолутне почетнике. ─ Београд: Глас јавности, 2004.

Крејг Р. Onlajn novinarstvo : izveštavanje, pisanje i uređivanje za novi medij;


prev. s engleskog N. Britvić. ─ Beograd : Clio, 2010.

Клајн И. Rečnik jezičkih nedoumica. ─ 5., prerađeno i dopunjeno latinično


izd. ─ Beograd : Čigoja štampa, 2006.

Клајн И. Творба речи у савременом српском језику. ─ (Прилози


граматици српског језика 2). Део 2. Суфиксација и конверзија.─ Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства; Институт за српски језик САНУ;
Нови Сад: Матица српска, 2003.

Пантић М. Антологија српске приповетке друге половине XX века /


Врхови српске књижевности. ─ Београд: Источник, 2005.

РЕЧНИК српскога језика / [израдили М. Вујанић и др.; редиговао и


уредио М. Николић]. ─ Нови Сад : Матица српска, 2007.

СИНТАКСА савременога српског језика : проста реченица / Пипер П. и


др. ; у редакцији М. Ивић.─ Београд: Институт за српски језик САНУ:
Београдска књига; Нови Сад: Матица српска, 2005.

Скворцов Л.И. Большой толковый словарь правильной русской речи.─


М.: ОНИКС; Мир и образование, 2009.

Толстой И.И. Сербскохорватско-русский словарь. 7 стер. издание. ─ М.:


Изд-во «Русский язык», 2001.

211
Содержание

Предисловие .................................................................................... 3
Урок 1. Что такое «журналистика»,
какими качествами должен обладать журналист......................... 6
Урок 2. Как написать хороший текст ......................................... 18
Урок 3. Как начть и как завершить текст ................................... 37
Урок 4. Жанры в журналистике (формы журналистской
деятельности) ................................................................................ 47
Урок 5. Существует ли свобода прессы?
Этические нормы в журналистике .............................................. 61
Урок 6. Что и кто может стать темой журналистского текста ..... 70
Урок 7. Как сделать текст интересным ...................................... 79
Урок 8. Какие слова и выражения запрещены для журналиста... 89
Урок 9. Как озаглавить текст ...................................................... 98
Урок 10. Секреты хорошего журналиста ................................. 111
Урок 11. Фотография в журналистике ..................................... 124
Урок 12. Радио, телевидение и Интернет ................................ 132

Приложение (образцы журналистских текстов) ..................... 146


Уводник ....................................................................................... 147
Вест .............................................................................................. 149
Извештај....................................................................................... 153
Осврт ............................................................................................ 156
Аналитички чланак ..................................................................... 160
Интервју ....................................................................................... 166
Репортажа .................................................................................... 183
Коментар ...................................................................................... 185

Ключи к упражнениям ............................................................... 189

Список грамматических тем, рассматриваемых в пособии .... 191

212
Сербско-русский словарь........................................................... 193

Список литературы..................................................................... 211


Учебное издание

Тяпко Галина Георгиевна

СЕРБСКИЙ ЯЗЫК
Экскурс в мир журналистики
Учебное пособие
для студентов 4 курса
факультета МЖ

Уровни B2─С1

Художник М.М. Петухова


Подписано в печать 29.09.11.
Формат 60х841/16.
Усл. печ. л. 12,44. Уч.-изд. л. 7,4.
Тираж 100 экз. Заказ № 590.
Издательство «МГИМО-Университет»
119454, Москва, пр. Вернадского, 76
Отпечатано в отделе оперативной полиграфии
и множительной техники МГИМО(У) МИД России
119218, Москва, ул. Новочеремушкинская, 26