Вы находитесь на странице: 1из 13

Komparativna analiza primene vodostana i sinhronih regulatora

turbina u cilju zaštite hidroelektrana pri prelaznim režimima

Aleksandar Petković1
Ivan Božić2
Jovan Ilić3

APSTRAKT: Višedecenijska upotreba dostupnih nomograma, grafičkih metoda i verižnih jednačina,


pa zatim uprošćenih numeričkih modela postrojenja vodili su, najčešće, ka usvajanju vodostana kao
proverene i najprimenjivanije mere zaštite derivacionih hidroelektrana sa reakcijskim turbinama. Izbor
vodostana kao mere zaštite ovakvih postrojenja nije obavezno i najprikladnije rešenje sa stanovišta
sveukupnih tehno-ekonomskih pokazatelja. Primena dobro poznatih mera zaštite postrojenja na bazi
sinhronih regulatora, nije bila dovoljno zastupljena, jer su potrebne analize zahtevale složene
matematičke modele postrojenja i zahtevne numeričke simulacije. U radu je, na osnovu detaljne
komparativne tehno-ekonomske analize jedne novoprojektovane hidroelektrane, prikazano
preimućstvo rešenja sa sinhronim regulatorima nad rešenjem sa vodostanom, ispunjavajući iste
kriterijume u pogledu bezbednosti postrojenja.

Ključne reči: prelazni režimi hidroelektrana, vodostani, sinhroni regulatori turbina

Comparative analysis of surge tank and synchronous pressure


regulating valves with the aim of protecting hydropower plants in
transient regimes

ABSTRACT: Over decades, application of available nomograms, graphical methods and inter-chained
equations as well as simplified numerical models, have been leading to the adoption of surge tanks as
prevailing protective measures. Implementation of the surge tanks, for diversion hydropower plants
(HPPs) with reactive turbines, has been predominantly justified as being a protective measure which is
well-understood, proven and mostly applied in the long-term practice. From the techno-economic
standpoint, application of surge tanks is not necessarily the most appropriate choice. Application of
other well-known measures such as synchronous pressure regulating valves (PRVs), has not been used
often mainly due to complex mathematical models requirement and comprehensive numerical
simulations. According to comparative techno-economic analysis of implementation of PRVs vs.
surge tank on a newly-designed HPP, economic and functional advantages of PRVs over surge tank
are presented in the paper.

Key words: hydropower plants transient regimes, surge tanks, syhnchronous pressure regulating
valves

1
mr Aleksandar Petković, dipl. inž. maš., Hidromaškonsalting, Vojvode Stepe 106/25, Beograd
2
dr Ivan Božić, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu Mašinski fakultet, Kraljice Marije 16, Beograd
3
Jovan Ilić, istraživač pripravnik, Univerzitet u Beogradu Mašinski fakultet, Kraljice Marije 16, Beograd

1
1 Uvod
Za potrebe zaštite hidroelektrana (HE) pri prelaznim režimima mogu se primeniti konstruktivne
i režimske mere. U konstruktivne mere se svrstavaju: razni tipovi vodostana, karakteristike
derivacionog sistema (profil trase), površina protočnog preseka po deonicama, sinhroni ispusti i
balastiranje rotirajućih sklopova agregata, dok su režimske mere: višebrzinski zakoni manevrisanja
sprovodnog aparata turbina, ograničenja radnog protoka HE prema radnim nivoima gornje vode (GV),
vremenski pomeraji između manevara pojedinačnih turbina višeagregatnih HE i dr. Navedene mere
mogu se primeniti pojedinačno ili u nekoj kombinaciji („paket“ mera zaštite) u cilju zadovoljenja
bezbednosnih, ekonomskih i funkcionalnih zahteva postrojenja. Izbor mera zaštite bitno se razlikuje
pri analizama za novoprojektovane HE i postojeće HE.
Kod novoprojektovanih HE postoji relativno velika sloboda u koncipiranju i izboru „paketa“
mera zaštite i uglavnom je taj izbor predodređen tehničkim parametrima (projektni, izvođački i
eksploatacioni uslovi) i ekonomskim pokazateljima (investicioni troškovi, eksploatacioni prihodi po
osnovu posebnih funkcija HE u okolnom EES i sl.).
Postojeće HE su manje fleksibilne kada je u pitanju izbor mera zaštite, jer je uglavnom već sve
definisano, pa se intervencije kroz korektivne mere zaštite svode na redefinisanje mera režimske
prirode. Kod postojećih HE, konstruktivne mere zaštite (rekonstrukcija ili dogradnja pojedinih
hidrotehničkih organa/objekata ili ugradnja dodatne regulacione hidromašinske opreme) nisu poželjne
illi prihvatljive, bilo iz investicionih bilo iz izvođačkih razloga.
S obzirom da izbor mera zaštite nije jednoznačan, neophodno je, u fazi projektovanja,
adekvatno i detaljno tehno-ekonomski analizirati i oceniti sva moguća rešenja zasnovana na
raspoloživim normativima i smernicama [1-5], kao i na dosadašnjim pozitivnim iskustvima iz
hidroenergetske prakse. U tu svrhu od naročitog značaja su: nivo profesionalnog pristupa projektnog
tima (prethodno iskustvo, kadrovski kapacitet, stručna provenijencija, metodološki pristup, raspoloživi
alati za sprovođenje analiza, profesionalni afiniteti kao rezultat odnosa projektantske konzervativnosti
i liberalnosti itd.) i nivo tehničke kontrole.
Vodostani i sinhroni regulatori pritiska turbina (sinhroni ispusti) predstavljaju mere zaštite
hidroenergetskih postrojenja, koje se široko primenjuju kako u velikoj, tako i u maloj hidroenergetici.
U nastavku rada je, najpre, dat uopšten osvrt na primenu vodostana i sinhronih ispusta kao mera
zaštite, a zatim su na primeru novoprojektovanog malog hidroenergetskog postrojenja prikazane
mogućnosti njihove primene, uz komparativnu analizu rezultata.

2 Vodostani i sinhroni ispusti kao mere zaštite hidroelektrana pri


prelaznim režimima
Osnovni preduslov za primenu vodostana u cilju zaštite postrojenja pri prelaznim režimima je
da se u plansko-projektnim etapama izvrše odgovarajuće analize i simulacije radnih procesa, kako bi
se merodavno odlučivalo o njihovim konstruktivnim karakteristikama, hidrauličkom dejstvu na
celokupno postrojenje i pripadajućim investicijama. Analize podrazumevaju razmatranje različitih
tipova vodostana u cilju određivanja hidrauličkih i investicionih prednosti koje se mogu ostvariti
prelaskom sa proste konstrukcije (cilindrični vodostan) na neku složeniju (komorni; sa prigušivačem;
sa spojnom cevi – kratkom ili dugačkom; sa prelivom – spoljašnjim ili unutrašnjim; sa uvođenjem
spoljašnjeg međudotoka; diferencijalni – paralelni ili redno-paralelni; pneumatski; polu-pneumatski;
jednosmernog dejstva (kod pumpnih postrojenja)) i pod kojim uslovima ih je svrsishodno primenjivati.
U zavisnosti od vrste prelaznih režima vodostani uvek dejstvuju unoseći svoju prenosnu
funkciju u ostatak sistema i ostvarujući uticaj na sve procese oscilatorne prirode. Vodostani uzrokuju
oscilacije vodnih masa (wmo), kao pratećeg niskofrekventnog oscilatornog procesa pri svakom od
osnovnih prelaznih procesa - ispadi agregata sa mreže i startovi agregata (wh), proces regulisane

2
promene snage pri radu agregata na mreži (tgov), regulacija protoka HE po dotoku, odnosno regulacija
kote gornje vode (lgov). Imaju uticaj i na tzv. hidrauličke oscilacije (hosc). Vodostani imaju za cilj da
snize hidrauličku inercijalnost visokopritisnog dela derivacionog sistema, jer relaksacija wh proističe
usled efekta refleksije, refrakcije i propagacije talasa poremećaja pritiska i protoka na mestu spoja
vodostana, derivacionog tunela i cevovoda;
Sinhroni regulatori turbina, tzv. sinhroni ispusti (SI) se aktiviraju samo pri prelaznim režimima
ispada agregata sa mreže. U odnosu na ulogu vodostana, SI nemaju za cilj da izmene hidrauličku
inercijalnost derivacionog sistema, već da realizuju ulogu dopunskog evakuacionog organa na
nizvodnom kraju derivacionog sistema.
Prethodno navedene mere zaštite (vodostani i SI) nisu zamenske jedna drugoj i njihovo direktno
upoređivanje nema utemeljenost. Pored slučajeva hidroenergetskih postrojenja na kojima su ove dve
mere zaštite primenjene kao samostalne, brojni su i primeri HE na kojima su obe mere primenjene
zajedno, kao mere koje se međusobno dopunjuju. Međutim, u praksi i dalje figurišu prevaziđeni
kriterijumi zasnovani samo na pokazateljima hidrauličke inercijalnosti derivacionog sistema, koji nude
smernice da li i kada treba primenjivati jednu od mera.
Kako bi se ukazale posebnosti implementacije SI u hidroenergetskim postrojenjima, u nastavku
rada će se istaći njihovi najznačajniji aspekti primene: veza sa pripadajućim turbinama, nizstrujni
razmeštaj SI i hidrauličke karakteristike.
Veza SI sa pripadajućim turbinama može biti realizovana kao neposredna (jedan SI na jednu
turbinu, tzv. agregatno izvođenje) ili posredna (jedan SI za sve turbine, tzv. stanično izvođenje). U
zavisnosti od vrste veze, zavisiće i definisanje potrebnog zakona manevrisanja SI. Kada se realizuje
neposredna veza sa turbinom, tada se hod SI na otvaranje definiše najčešće kao hod komplementaran
hodu SA na zatvaranje (potpuno uparivanje, odnosno ukrštanje), bez obzira da li se radi o linearnom ili
višebrzinskom zakonu. U opciji posredne veze, hod otvaranja SI se definiše parametarski, u odnosu na
vrednost radnog protoka HE pre ispada agregata sa mreže. U ovom slučaju se, osim vrste i prečnika
ventila SI, precizno određuju i eventualna ograničenja stepena otvorenosti, kako se ne bi dogodilo da
se zbirni protok turbine i SI drastično poveća i generiše invazioni negativni wh talas, odnosno
nepovoljna anvelopa minimalnih napora koja bi mogla ugroziti trasu derivacionog sistema.
Razmeštaj SI može biti „in-line“ (oticanje dalje u cevni razvod ili sifon turbine) ili „end-line“
(potopljeno isticanje u donju vadu ili slobodno isticanje u atmosferu). Od ovoga zavisi i vrsta ventila
koja se može primeniti (igličasti, cevasti, klipno-psrtenasti, Howell-Bunger, konusno-pokretni i dr.),
kao i njegova protočna i kavitaciona karakteristika.
Hidrauličke karakteristike ventila SI i pripadajućih turbina potrebno je precizno poznavati i
modelirati, kako bi se analize mogle sprovoditi merodavno. Naime, reaktivne turbine raznih tipova
(Fransis, Kaplan) i brzohodosti imaju značajno različite protočne karakteristike Q11=f(aSA,rel, n11), pa sa
prolaznim porastom brzine obrtanja pri ispadu agregata sa mreže pokazuju različita ponašanja u
pogledu protoka. Ovo utiče na zahteve za matematičko modeliranje turbina i SI u okviru numeričkih
modela celokupnih postrojenja.
Postoje razne tehnike za sprovođenje analiza prelaznih režima postrojenja, od uprošćenih do
naprednih, pa su i proističuće mogućnosti za donošenje adekvatnih rešenja različite. HE postrojenja
zaštićena samo vodostanima je moguće modelirati i uprošćenim i naprednim tehnikama, dok je HE
postrojenja zaštićena sinhronim ispustima moguće modelirati samo naprednim tehnikama. U nastavku
rada je, na primeru analiza prelaznih radnih režima jedne male hidroelektrane (MHE), demonstrirana
primena naprednih metodoloških pristupa.

3 Uporedna analiza primene vodostana i sinhronih regulatora na primeru


MHE Medoš
MHE Medoš je novoprojektovano postrojenje koje se nalazi se u opštini Zvornik, RS.
Postrojenje obuhvata pregradu sa taložnikom i pratećom hidromašinskom opremom (HMO),
derivacioni sistem, mašinsku zgradu sa pripadajućom proizvodnom opremom i odvodnu vadu.

3
Derivacija je ukupne dužine 1680 m. Obuhvata tunel (dužine 1560 m, unutrašnjeg prečnika 2,5 m,
sa AB-oblogom) i cevovod (dužine 120 m, prečnika 2,1 m, sa čeličnom oblogom, slobodnopoloženi),
kao i cevni razvod unutar mašinske zgrade. Bruto pad za režim rada pri instalisanom protoku MHE
iznosi 53,13 m. Pokazatelji instalisanosti MHE su sledeći: protok 3 x 3,83 m³/s (11,5 m³/s), snaga 3 x
1,64 MW (paritet turbinska). Proizvodni agregati su identični, opremljeni Fransis turbinama klase
RO75/211. Sinhrona brzina obrtanja iznosi 750 min-1. Modelske karakteristike turbine (kompletan prvi
kvadrant – sa zonom turbiniranja, linijom pobega i kočionom zonom) u Q11, n11 koordinatama
prikazane su na Slici 1.

150,0 1,4
140,0
PO75_1 1
130,0
1,2 0,9
120,0
0,8
110,0 0,7
1,0
100,0 0,6
90,0
0,5
80,0 0,8
n_11

Q_11
70,0 0,4
=0% 20 40 60 75 80 82 84 86 88 90
60,0 0,6 0,3
50,0
0,2
40,0
0,4
30,0
0,1
20,0
10,0 0,2

0,0 a_SA=0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 PO75_1
0,0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3
0
0,0
Q_11
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150
n_11

260 11000

240 1,0 10000


0,9 PO75_1 PO75_1
220 9000 1
0,9
0,8 0,8
200 0,7 8000 0,7

180 0,6 0,6


7000
160 0,5 0,5
6000
140
0,4 5000 0,4

120
0,3 4000 0,3
M_11

100
P_11

0,2 3000
0,2
80
2000
0,1
60
0,1 1000
40
0
0
20 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150
0 -1000
0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 -2000
-20
-3000
-40

-60 -4000
n_11
-5000
n_11

Slika 1. Modelske karakteristike turbine. Univerzalna-, protočna- i energetska- (u formi momenta i snage)
karakteristika

3.1 Geneza projektnih rešenja zaštite tokom različitih etapa projektovanja

U inicijalnoj projektnoj etapi [11] nisu vršene proračunske analize prelaznih režima i adekvatnih
mera zaštite, već je bez detaljnijih razmatranja, bila predviđena mera izgradnje vodostana (cilindrični
vodostan, neprelivni, sa spojnom cevi; jezgro – prečnik 5,5 m (prečnik prema kriterijumu Thome 4,85
m), kota dna 261 mnm, kota krune 275 mnm, neto visine 14 m; spojna cev – prečnik 2 m, dužina 2 m;
kota ose tunela na mestu spoja sa vodostanom 257,5 mnm). Mere zaštite koje se tiču intervencija na
opremi proizvodnih agregata, kakve su sinhroni ispusti na turbinama, zamajci i višebrzinski zakoni
manevrisanja nisu bile razmatrane. Iako je predmetna derivacija relativno kratka, a postrojenje
srednjepadno, uz vodostan je dodatno bila predviđena i vodostanska zatvaračnica (leptirasti zatvarač
DN2200/PN4 sa dizalicom i pripadajućom opremom). Predviđena bezbednost postrojenja bi se
ostvarila uz investicionu i eksploatacionu neekonomičnost i upitnu funkcionalnost (izlaganje
postrojenja problemu oscilacija vodnih masa, potrebna prateća oprema vodostana – oprema za grejanje

4
u zimskim uslovima i oprema za merenje radnog nivoa, izgradnja suštinski nepotrebne vodostanske
zatvaračnice sa pripadajućom opremom i dr.).
U sledećoj projektnoj etapi [12] je problematici prelaznih režima i analizi prikladnijih mera
zaštite (bezbednost, uz ekonomičnost i funkcionalnost) pristupljeno u skladu sa smernicama iz
predmetnih projektnih normativa [1, 2], uvažavajući sledeće uspostavljene kriterijume prihvatljivosti
ponašanja postrojenja pri prelaznim režimima:
- maksimalni prolazni pritisak u spirali turbina H sp, max , na predturbinskim zatvaračima i
nizvodnoj deonici cevovoda 65 mVS – odnosno da oprema bude u klasi PN6,
- maksimalna prolazna brzina obrtanja agregata nmax u vrednosti +50% sinhrone brzine –
odnosno 1125 min-1,
- mogućnost brzog startovanja agregata na mrežu, bilo kao simultani (SMS), bilo kao
sekvencijalni (SQS) start, u ukupnom trajanju od max. 1 min.
Pre sprovođenja detaljnih analiza, urađena je provera tehničkog rešenja iz prethodne projektne faze.
Analiza je pokazala da prvopredviđeni vodostan nema zadovoljavajuće ponašanje ni pri jednostavnim
slučajevima oscilacija vodnih masa i da bi trebalo da bude značajno redefinisan (VOD100 i
VODGeP2014 u Tab. 1.), uz bitno povećanje potrebnih investicija. Takođe, izvršene su i analize
hidroudara (wh), oscilacija vodnih masa (wmo, prosti (ISPAD i STARTSMS) i kombinovani (STARTSQS,
QRSSMS i QSDSMS) slučajevi), kao i regulacije kote GV (lgov). Na osnovu dobijenih rezultata, mere
zaštite su bitno redefinisane, te se umesto rešenja na bazi izgradnje vodostana ma kog tipa i
karakteristika, pristupilo rešenju sa sinhronim ispustima turbina (DN400, igličasti ventil, na spirali
svake od turbina), uz primenu zamajaca (prstenasti disk, spoljašnjeg prečnika 1,6 m) i dvobrzinskog
zakona zatvaranja SA pri ispadu agregata sa mreže. Pored toga, kao mera je primenjena i blaga izmena
profila trase derivacionog sistema, iz razloga uslovljenih kriterijumom brzog startovanja agregata na
mrežu.
Upravo su sprovedene aktivnosti i urađeni proračuni imali za posledicu detaljno i sistematsko
komparativno tehno-ekonomsko analiziranje primene vodostana i sinhronih ispusta kao mera zaštite
postrojenja pri prelaznim režimima. U ovom radu izvršene su post-festum analize za razne referentne
opcije ugradnje vodostana: po tipu (cilindrični, neprelivni, sa spojnom cevi; cilindrični sa
prigušivačem, neprelivni; cilindrični sa prigušivačem, prelivni, sa prihvatno-povratnom komorom) i
prema karakteristikama.

3.2 Rezultati

U Tab. 3 je prikazan zbirni pregled najvažnijih rezultata za analizirane mere zaštite (razne
opcije vodostana i opcija sa ugradnjom sinhronih ispusta).

Tabela 1. Krakteristike jezgra i stojeće cevi za analizirane opcije vodostana.


dno kruna
DVOD DSP LSP zVOD zVOD HVOD WVOD
opcija tip
m m m mnm mnm m m 
3

(VODGeP2014) cilindrični, sa (261,00) (261,00) (14,0) (330)


5,5 2,0 2,0
VOD100 stojećom cevi, 246,30 279,50 33,2 790
VOD101 neprelivni 10,0 2,0 2,0 252,80 271,50 18,7 1470

VOD200 cilindrični, sa 5,5 / / 252,90 271,20 18,3 430


prigušivačem,
VOD201 neprelivni 10,0 / / 258,40 266,60 8,2 645

VOD300 cilindrični, sa 5,5 / / 252,90 269,00 16,1 380


prigušivačem i
VOD301 prelivom 10,0 / / 258,40 265,00 6,6 520

5
Tabela 2. Krakteristike prigušivača i preliva za analizirane opcije vodostana.

Dorf  orf
utic / istic
, ref v  orf
utic / istic
, ref v z preliv Lpreliv Wprel.komora
m 
orf TUN

m mnm m


opcija tip
/  /  3

(VODGeP2014) cilindrični, sa
VOD100 stojećom cevi, / / / / / /
VOD101 neprelivni

VOD200 cilindrični, sa 2,337 / 1,870 62,35 / 49,89


prigušivačem, 1,1 / / /
VOD201 neprelivni 2,421 / 1,890 64,59 / 50,43

VOD300 cilindrični, sa 2,337 / 1,870 62,35 / 49,89 268,00 70


prigušivačem i 1,1 5,0
VOD301 prelivom 2,421 / 1,890 64,59 / 50,43 258,40 220

Tabela 3. Zbirni pregled najvažnijih rezultata za analizirane opcije zaštite.


kriterijumi
prihvatljivosti  TUN
max
,nizv
max
zVOD min
zVOD V prel
opcija H sp, max nmax
mnm mnm mnm m  3
napomena

mVS  min  1

63 1086
VOD100 (+44,8% nsinh)
275,6 278,69 247,06 / H sp, max posledica
(6,2 bar)
60,3 1084 max
wmo ( zVOD ), a ne wh
VOD101 (+44,5% nsinh)
269,6 270,79 253,56 /
(5,9 bar)

64,3 1116
VOD200 (+48,8% nsinh) 275,3 270,41 253,71 /
(6,3 bar) H sp, max posledica wh
62,8 1115
VOD201 (+48,7% nsinh) 273,4 265,68 259,18 /
(6,2 bar)

64,3 1116
VOD300 (+48,8% nsinh)
275,3 269,00 254,17 66
(6,3 bar) H sp, max posledica wh
62,8 1115
VOD301 (+48,7% nsinh)
273,4 264,49 259,44 207
(6,2 bar)

64,2 1119
VOD0 (SInorm) (+49,2% nsinh) 276,8 / / / /
(6,3 bar)
76,9 1213
VOD0 (SIhav) (+61,8% nsinh) 286,9 / / / /
(7,5 bar)

Dijagramski prikazi rezultata simulacija prelaznih procesa su prikazani, u nastavku rada, samo
za opcije vodostana VOD0 (sinhroni ispust bez vodostana), VOD100 i VOD300 i to kako za normalno
ponašanje (ispravan rad svih SI), tako i za havarijsko ponašanje (hipotetičko neotvaranje SI na jednom
od agregata) zaštitne opreme.

6
MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (ISPAD)
case ISPAD_RT1_GD1aSA2DSI0aSI0_VOD100
Turbina. Relativni otvor SA i protok turbine

1 4.5

0.9 4

0.8
3.5
relativni otvor SA, a_SA_rel [ / ]

0.7

protok turbine, Q_T [ m3/s ]


3

0.6
2.5
0.5
2
0.4

1.5
0.3

1
0.2

0.1 0.5

0 0
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30
vreme, t [ s ]

alfa_SA [/] Q_T [m3/s]

MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (ISPAD)


case ISPAD_RT1_GD1aSA2DSI0aSI0_VOD100
Turbina. Napor u spirali turbine i brzina obrtanja agregata

79 1250
77

75
1150
73
71

brzina obrtanja agregata, n_T [ 1/min ]


napor u spirali turbine, H_sp [ mVS ]

69 1050

67
65
950
63
61
850
59
57

55 750
53
51
650
49
47
45 550
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60
vreme [ s ]

H_spirala [m] n_T [1/min]

MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (ISPAD)


case ISPAD_RT1_GD1aSA2DSI0aSI0_VOD100
Derivacioni sistem. Trasa. Anvelope min. i max. napora

290

280

270
elevacija, pijezometar [ mnm ]

260

250

240

230

220

210
0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800
stacionaža [ mnm ]

H_steady+z_DV [mnm] H_max+z_DV [mnm] H_min+z_DV [mnm] trasa

Slika 2. Opcija VOD100: wh pri ispadu svih agregata sa mreže, ponašanje turbina i anvelope napora

7
MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže sa skorašnjim startom (ISPAD+START=QRS) MHE Medoš - Start agregata sa skorašnjim ispadom (START+ISPAD=QSD)
case QRSsms_RT1_Tsms3_Tqrs1_VOD100 case QSDsms_RT1_Tsms3_Tqsd3_VOD100
Turbina. Relativni otvor SA i protok turbine Turbina. Relativni otvor SA i protok turbine

1 4.5 1 4

0.9 4 0.9
3.5

0.8 0.8
3.5
3
0.7 0.7
3
2.5
0.6 0.6
2.5
0.5 0.5 2
2
0.4 0.4
1.5
1.5

protok turbine, Q_T [ m3/s ]


protok turbine, Q_T [ m3/s ]

0.3 0.3

relativni otvor SA, a_SA_rel [ / ]


relativni otvor SA, a_SA_rel [ / ]
1
1
0.2 0.2

0.5 0.5
0.1 0.1

0 0 0 0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 0 50 100 150 200 250 300
vreme, t [ s ] vreme, t [ s ]

alfa_SA [/] Q_T [m3/s] alfa_SA [/] Q_T [m3/s]

8
MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže sa skorašnjim startom (ISPAD+START=QRS) MHE Medoš - Start agregata sa skorašnjim ispadom (START+ISPAD=QSD)
case QRSsms_RT1_Tsms3_Tqrs1_VOD100 case QSDsms_RT1_Tsms3_Tqsd3_VOD100
Vodostan. Nivo vode u vodostanu. Protok kroz spojnu cev i uzvodno od vodostana (nizvodni kraj tunela) Vodostan. Nivo vode u vodostanu. Protok kroz spojnu cev i uzvodno od vodostana (nizvodni kraj tunela)

280 20 280 20
278 278
276 276
274 15 274 15
272 272
270 270
268 10 268 10

266 266
264 264
5 5
262 262
260 260
258 258
0 0
256 256
254 254
Q_sp i Q_upstream [ m3/s ]

Q_sp i Q_upstream [ m3/s ]

252 -5 252 -5
250 250
nivo vode u vodostanu, z_VOD [ mnm ]

nivo vode u vodostanu, z_VOD [ mnm ]


248 248
protok kroz spojnu cev i nizvodni kraj tunela,

protok kroz spojnu cev i nizvodni kraj tunela,

246 -10 246 -10


244 244
242 242
240 -15 240 -15
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300
vreme, t [ s ] vreme, t [ s ]

z_vodostan [masl] z_dno_vodostana (IR 2015) z_kruna_vodostana (IR 2015) z_dno_vodostana z_vodostan [masl] z_dno_vodostana (IR 2015) z_kruna_vodostana (IR 2015) z_dno_vodostana

i pri simultanom startu agregata sa skorašnjim naknadnim ispadom (QSD SMS); ponašanje turbina i vodostana
z_kruna_vodostana Q_sp [m3/s] Q_upstream [m3/s] z_kruna_vodostana Q_sp [m3/s] Q_upstream [m3/s]

Slika 3. Opcija VOD100: wmo pri ispadu svih agregata, sa skorašnjim naknadnim simultanim startom (QRS SMS)
MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže sa skorašnjim startom (ISPAD+START=QRS) MHE Medoš - Start agregata sa skorašnjim ispadom (START+ISPAD=QSD)
case QRSsms_RT1_Tsms3_Tqrs1_VOD300 case QSDsms_RT1_Tsms3_Tqsd3_VOD300
Vodostan. Nivo vode u vodostanu. Protok kroz spojnu cev i uzvodno od vodostana (nizvodni kraj tunela) Vodostan. Nivo vode u vodostanu. Protok kroz spojnu cev i uzvodno od vodostana (nizvodni kraj tunela)

280 20 280 20
278 278
276 276
15 274 15
274
272 272
270 270
10 268 10
268
266 266
264 264
5 5
262 262
260 260
258 258
0 0
256 256
254 254
Q_sp i Q_upstream [ m3/s ]

Q_sp i Q_upstream [ m3/s ]


252 252 -5
-5
250

nivo vode u vodostanu, z_VOD [ mnm ]


250

nivo vode u vodostanu, z_VOD [ mnm ]


protok kroz spojnu cev i nizvodni kraj tunela,

protok kroz spojnu cev i nizvodni kraj tunela,


248 248
246 -10 246 -10
244 244
242 242
240 -15 240 -15
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300
vreme, t [ s ] vreme, t [ s ]

z_vodostan [masl] z_dno_vodostana z_kruna_vodostana z_preliv Q_sp [m3/s] Q_upstream [m3/s] z_vodostan [masl] z_dno_vodostana z_kruna_vodostana z_preliv Q_sp [m3/s] Q_upstream [m3/s]

9
MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže sa skorašnjim startom (ISPAD+START=QRS) MHE Medoš - Start agregata sa skorašnjim ispadom (START+ISPAD=QSD)
case QRSsms_RT1_Tsms3_Tqrs1_VOD300 case QSDsms_RT1_Tsms3_Tqsd3_VOD300
Vodostan. Prelivni protok i zapremina prelivene vode Vodostan. Prelivni protok i zapremina prelivene vode

10 300 10 300
9.5 9.5
280 280
9 9
260 260
8.5 8.5
8 240 8 240
7.5 7.5
220 220
7 7
200 200
6.5 6.5
6 180 6 180
5.5 5.5
160 160
5 5
140 140
4.5 4.5
4 120 4 120
3.5 3.5
100 100
3 3
prelivni protok, Q_preliv [ m3/s ]

prelivni protok, Q_preliv [ m3/s ]


80 80
2.5 2.5
zapremina prelivene vode, V_preliv [ m3 ]

zapremina prelivene vode, V_preliv [ m3 ]

2 60 2 60
1.5 1.5
40 40
1 1
20 20
0.5 0.5
0 0 0 0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300 0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260 280 300
vreme, t [ s ] vreme, t [ s ]

i pri simultanom startu agregata sa skorašnjim naknadnim ispadom (QSD SMS) i ponašanje vodostana
Q_preliv [m3/s] V_preliv [m3] Q_preliv [m3/s] V_preliv [m3]

Slika 4. Opcija VOD300: wmo pri ispadu svih agregata, sa skorašnjim naknadnim simultanim startom (QRS SMS)
MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (ISPAD) MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (ISPAD)
case ISPAD_RT1_GD1aSA4DSI3aSI4_VOD0 case ISPAD_RT1_GD1aSA4DSI3aSI4_VOD0
Turbina. Relativni otvor SA i protok turbine Sinhroni ispust. Relativni otvor ventila SI i protok SI

1 4.5 1 4.5

0.9 0.9 4
4

0.8 0.8
3.5 3.5

0.7 0.7
3 3

0.6 0.6
2.5 2.5

0.5 0.5

2 2
0.4 0.4
protok SI, Q_SI [ m3/s ] ;

1.5 1.5

protok turbine, Q_T [ m3/s ]


0.3 0.3

relativni otvor SA, a_SA_rel [ / ]


protok turbine i SI, Q_T+SI [ m3/s ]

relativni otvor ventila SI, a_SI_rel [ / ]


1 1
0.2 0.2

0.1 0.5 0.1 0.5

0 0 0 0
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65
vreme, t [ s ] vreme [ s ]

alfa_SA [/] Q_T [m3/s] relativna_otvorenost_PRV [/] Q_uk=Q_T+Q_PRV [m3/s] Q_PRV_uzv [m3/s]

10
MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (ISPAD) MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (ISPAD)
case ISPAD_RT1_GD1aSA4DSI3aSI4_VOD0 case ISPAD_RT1_GD1aSA4DSI3aSI4_VOD0
Turbina. Napor u spirali turbine i brzina obrtanja agregata Derivacioni sistem. Trasa. Anvelope min. i max. napora

79 1250 290

77
75 280

turbina i SI i anvelope napora


1150
73
71
270
69 1050

67
260
65
950
63
250
61
850
59
57 240

55
elevacija, pijezometar [ mnm ]

750

napor u spirali turbine, H_sp [ mVS ]


brzina obrtanja agregata, n_T [ 1/min ]

53 230

51
650
49 220
47

45 550
210
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65
0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800
vreme [ s ]
stacionaža [ mnm ]

H_spirala [m] n_T [1/min]


H_steady+z_DV [mnm] H_max+z_DV [mnm] H_min+z_DV [mnm] trasa

Slika 5. Opcija VOD0 (SInorm) uz normalno ponašanje SI: wh pri ispadu svih agregata sa mreže, ponašanje
MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (ISPAD, havarija - SI na 3. agregatu nije proradio)
case ISPAD_havSI_RT1_GD1aSA4DSI3aSI4_VOD0
Derivacioni sistem. Trasa. Anvelope min. i max. napora

290

280

270
elevacija, pijezometar [ mnm ]

260

250

240

230

220

210
0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800
stacionaža [ mnm ]

H_steady+z_DV [mnm] H_max+z_DV [mnm] H_min+z_DV [mnm] trasa

Slika 6. Opcija VOD0 (SIhav) uz havarijsko ponašanje SI: wh pri ispadu svih agregata sa mreže i anvelope napora

1800
protok turbine, Q_T [ m3/s ]
3.5

2.5

1.5

0.5
4

0
65

1600
60
55

trasa
1400
50

H_min+z_DV [mnm]
1200
Derivacioni sistem. Trasa. Anvelope min. i max. napora
45

case STARTsms_RT1_Tsms3_GD1aSA1DSI3aSI0_VOD0
case STARTsms_RT1_Tsms3_GD1aSA1DSI3aSI0_VOD0

MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (START)


MHE Medoš - Ispad agregata sa mreže (START)

Turbina. Relativni otvor SA i protok turbine

40

Q_T [m3/s]

1000
stacionaža [ mnm ]

H_max+z_DV [mnm]
35
vreme, t [ s ]

alfa_SA [/]

800
30

H_steady+z_DV [mnm]
25

600
20

400
15
10

200
5

0
0

290

280

270

260

250

240

230

220

210
1

0
0.9

0.8

0.7

0.6

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

relativni otvor SA, a_SA_rel [ / ] elevacija, pijezometar [ mnm ]

Slika 7. Opcija VOD0: wh pri simultanom startu svih agregata, ponašanje turbina i anvelope napora

3.3 Diskusija rezultata

Sve analizirane mere zaštite zadovoljavaju postavljene kriterijume prihvatljivosti (Tab. 3)


ponašanja postrojenja pri prelaznim režimima, uz napomenu da izuzetni eksploatacioni slučajevi
(neaktiviranje SI na jednom od agregata) ne podležu kriterijumima prihvatljivosti postavljenim za
normalne eksploatacione slučajeve.

11
Najekonomičnija i najfunkcionalnija mera zaštite je, kako pokazuju nalazi, ugradnja sinhronih
ispusta i opravdano je primenjena kao finalno usvojeno rešenje zaštite za MHE Medoš.
Razlog zašto se pojavljuju relativno velike potrebne zapremine vodostana u opcijama
cilindričnih vodostana sa stojećom cevi (bez prigušivača i preliva) je u relativno malom hidrauličkom
otporu koji poseduje derivacioni tunel predmetnog postrojenja (usled njegove relativno male dužine),
t.j. mTUN  TUN LTUN DTUN  7,9 . Iz toga se može i sagledati efekt kojim analizirani prigušivač
(  orf , ref vTUN  50  65 , uvećanje (6÷8) puta) doprinosi prigušenju inicijalne izlišne kinetičke energije
utic / istic

vodne mase tunela, što je i jedini uzročnik procesa wmo.

Tabela 4. Zbirni pregled procenjenih vrednosti investicija za analizirane opcije zaštite.

WVOD Wprel.komora Wuk Wiskop WAB Cradovi Cdod.oprema Cuk


opcija
m  3
m  3
m  m 
3 3
  EUR EUR
m3 EUR
82.000
VOD100 790 / 790 800 255 79.000 3.000 (Δ=+43.000)
93.000
VOD101 1470 / 1470 1500 280 90.000 3.000 (Δ=+54.000)

58.000
VOD200 430 / 430 650 170 55.000 3.000 (Δ=+19.000)
53.000
VOD201 645 / 645 1000 150 50.000 3.000 (Δ=+14.000)

52.000
VOD300 380 70 450 650 160 49.000 3.000 (Δ=+13.000)
55.000
VOD301 520 220 740 1000 170 52.000 3.000 (Δ=+16.000)

39.000
VOD0 (SI) / / / / / / / (Δ=0, ref. opcija)

4 Zaključak
Vodostani i sinhroni ispusti su mere zaštite postrojenja pri prelaznim režimima koje se široko
koriste u savremenoj velikoj i maloj hidroenergetici. U praksi se sreću i kao samostalno i kao
zajednički primenjivane mere zaštite.
Vodostani i sinhroni ispusti su tehno-ekonomski dosta različiti, a sveukupna uloga i ciljevi
njihove primene bitno drugačiji, pa nije celishodno njihovo direktno upoređivanje.
Postojeći kriterijumi za odlučivanje o primeni vodostana i sinhronih ispusta, bazirani jedino na
pokazatelju inercijalnosti derivacionog sistema, su prevaziđeni i nedovoljno precizni, pa i diskutabilni.
Odabiru najprikladnijih mera zaštite treba pristupati u svakom pojedinačnom slučaju, na osnovu
rezultata odgovarajućih detaljnih analiza, vodeći računa o funkcijama, ulozi i značaju svake konkretne
HE i kriterijumima prihvatljivosti ponašanja postrojenja pri prelaznim režimima. U radu je, na osnovu
detaljne komparativne tehno-ekonomske analize jedne novoprojektovane male hidroelektrane,
prikazana prednost zaštitne mere sa sinhronim ispustima u odnosu na rešenje sa vodostanom,
ispunjavajući iste kriterijume u pogledu bezbednosti postrojenja.

12
Zahvalnica
Autori iskazuju zahvalnost na podršci Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i
firmi „ES-Energo systems“ iz Beograda na saglasnosti za publikovanje podataka o predmetnom
postrojenju MHE Medoš.

Nomenklatura
aSA,rel [/] relativni otvor lopatica sprovodnog aparata
V [m3] zapremina fluida
ζ [/] koeficijent lokalnog gubitka
z [mnm] kota
lgov regulisanje nivoa (level governing)
n [min-1] brzina obrtanja
n11 [min-1] jedinična brzina obrtanja
orf prigušivač (orifice)
π [m] pijezometarska kota
SMS simultani (simultaneous)
SQS sekvencijalni (sequential)
sp spojna cev (stand pipe)
tgov regulacija turbine (turbine governing)
H [m] napor, visina
Q [m3/s] protok
Q11 [m3/s] jedinični protok
QRS skorašnji naknadni start (quick re-start)
QSD skorašnji naknadni ispad (quick shut-down)
W [m3] konstruktivna zapremina
WMO oscilacije vodenih masa (water mass oscillations)
WH hidraulički udar (water hammer)

Literatura
1. Energoprojekt-Hidroinženjering (1988) Sadržaj i komentar sadržaja projekata hidroelektrana manjih od 10
MW.
2. ZEP / Energoprojekt-Energodata (1988) Preporuke za proračune i ispitivanja prelaznih procesa u
hidroelektranama.
3. ASME (1996) The Guide to Hydropower Mechanical Design (Chapter 12), HCI Publications, Kansas City.
4. ASCE (1989) Civil Engineering Guidelines for Planning and Designing Hydroelectric Developments
(Volume 2 - Waterways), ASCE, New York.
5. Pejovic et al. (1987) Guidelines to Hydraulic Transient Analysis, Gower Technical Press, Hants.
6. Đorđević B. (1989) Korišćenje vodnih snaga. Objekti hidroelektrana, Naučna knjiga, Beograd.
7. Кривченко Г. И. (1989) Расчёты на микрокалькуляторах переходных процессов в
гидроэлектростанциях, Энергоатомиздат, Москва.
8. Chaudhry M. H. (1979) Applied hydraulic transients, Van Nostrand Reinhold, New York.
9. Муравьёв О. А. (1986) Развитие математических методов исследования переходных процессов в
уравнительных резервуарах ГЭС, Гидротехническое строительство, 1986 (VIII): 31-34.
10. Пивоваров В. А. (1973) Проектирование и расчёт систем регулирования гидротурбин,
Машиностроение, Ленинград.
11. ES-Energo Systems (2014) Idejno Rešenje MHE Medoš, Beograd.
12. ES-Energo Systems (2015) Idejni Projekat sa Studijom opravdanosti, Beograd.

13