Вы находитесь на странице: 1из 131

Светосавље.

орг :: Библиотека :: Ћирилица :


: Latinica

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
ПРЕДГОВОР

*****
О МОЛИТВИ ЗНАЧЕЊЕ И СУШТИНА МОЛИТВЕ
МОЛИТВА СЕ ТЕМЕЉИ НА ВЕРИ
ГОСПОД ИСПУЊАВА НАШЕ МОЛБЕ
САМО АКО МИ ИМАМО НЕСУМЊИВУ ВЕРУ
МОЛИТВА ПРЕД ИКОНОМ
ТРЕБА СЕ МОЛИТИ, НЕ САМО УСТИМА, НЕГО И
СРЦЕМ
ГОСПОД ДАЈЕ ПО СРЦУ
МОЛИТВА НАМ ДОНОСИ МИР СРЦА
У МОЛИТВИ ЈЕ НЕОПХОДНА ПРОСТОТА СРЦА
У МОЛИТВИ ЈЕ НЕОПХОДНО СМИРЕЊЕ
РАДИ УСПЕХА МОЛИТВЕ, ОНАЈ КОЈИ СЕ МОЛИ,
ТРЕБА ДА СЕ УПОДОБИ ОНОМ, КОМЕ СЕ МОЛИ
КАКО СЕ МОЛИТИ ВЛАДИЧИЦИ БОГОРОДИЦИ,
АНЂЕЛИМА И СВЕТИМА
МОЛИТВА ЗА ОДГНАЊЕ ЛУКАВИХ И ХУЛНИХ
ПОМИСЛИ
МАТИ БОЖИЈА ЧУЈЕ НАШЕ МОЛИТВЕ И МОЛИ СЕ
ЗА НАС
МОЛИТВА МАЈЦИ БОЖИЈОЈ СПАСАВА ОД
ЂАВОЛИХ РАЊАВАЊА
МАЈЦИ БОЖИЈОЈ ТРЕБА СЕ МОЛИТИ СА ПУНИМ
УВЕРЕЊЕМ
И НАДОМ ДА ЋЕШ ДОБИТИ МОЉЕНО
МОЛЕЋИ СЕ СВЕТИМА, ТРЕБА ИМАТИ
НЕСУМЊИВУ ВЕРУ У ЊИХОВУ БЛИЗИНУ
ПРЕ МОЛИТВЕ ТРЕБА ИЗМОЛИТИ ЗА СЕБЕ
БЛАГОДАТ ИСКРЕНЕ МОЛИТВЕ
ЦРКВЕНА МОЛИТВА
СТРАСТИ И СУЈЕТНО МАШТАЊЕ ОМЕТАЈУ НАШУ
МОЛИТВУ
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ МОЛИТИ СЕ УБРЗАНО?
МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО ТРЕБА ОБАВЉАТИ БЕЗ
ЖУРБЕ
КАДА СЕ ПРИВИКАВАШ НА ПОЗНАТЕ МОЛИТВЕ
МОЖЕМО ЛИ СЕ МОЛИТИ СВОЈИМ РЕЧИМА?
БОЉЕ ЈЕ СА СЕ МОЛИШ КРЕТКО, АЛИ СА
ВАТРЕНОМ ДУШОМ
ТРЕБА И У ВРЛИНИ ИМАТИ РАЗУМ
ЈУТАРЊА МОЛИТВА
ВЕЧЕРЊЕ ПРАВИЛО
МОЛИТВЕ ЗА ОПРАШТАЊЕ И ОТПУШТАЊЕ
ГРЕХОВА
У МОЛИТВИ ТРЕБА ИСКРЕНО ЖЕЛЕТИ ОНО ЗА
ШТА СЕ МОЛИШ
МОЛИТВА ГОСПОДЊА
НА КРАЈУ ЈУТАРЊИХ И ВЕЧЕРЊИХ МОЛИТАВА
СЛЕДИ ПРИЗИВАЊЕ СВЕТИХ
НЕОПХОДНОСТ ПОМИЊАЊА ЖИВИХ И
УПОКОЈЕНИХ
У МОЛИТВИ ЗА ЖИВЕ И УМРЛЕ НЕОПХОДНО ЈЕ
ДА СЕ ОНИ УСРДНО ПОМИЊУ
НАША МОЛИТВА У ИМЕ СВИХ, ПОБУЂУЈЕ НАС
НА НЕПРЕСТАНУ УЗАЈАМНУ ЉУБАВ
НЕОПХОДНО ЈЕ МОЛИТИ СЕ ЗА СВЕ
МОЛИТВЕ КОЈЕ ВРШИМО ПО НЕЧИЈОЈ МОЛБИ ЗА
НЕКОГА
КАКО СЕ МОЛИТИ ЗА ИСПРАВЉАЊЕ БЛИЖЊИХ
КАКО ДА СЕ МОЛИМО ЗА: 1) ГОРДОГ И
НЕПОКОРНОГ, 2) ЗЛОБНОГ,
3) СРЕБРОЉУБИВОГ И СЕБИЧНОГ, 4)
ЗАВИДЉИВОГ,
5) ПИЈАНИЦУ, 6) СТОМАКОУГОДНИКА
МОЛИТВА ЗА ПОКОЈНИКЕ – ВЕЛИКО
ДОБРОЧИНСТВО ЗА ЊИХ
ЂАВО И НАША ПЛОТ ТРУДЕ СЕ ДА СПРЕЧЕ
МОЛИТВУ
О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ
ЉУДИ СУ ЗАПАЛИ У НЕВЕРЈЕ И СТРАСТИ ЗАТО
ШТО СЕ НЕ МОЛЕ
ЗБОГ ЧЕГА СЕ УМАРАМО НА МОЛИТВИ?
ПОТРЕБНО ЈЕ СЕБЕ ПРИМОРАВАТИ НА МОЛИТВУ
ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ПОТРЕБНА ДУГОТРАЈНА МОЛИТВА?

БЛАГОДАРЕЊА, СЛАВОСЛОВИ
И МОЛИТВЕНА ОБРАЋАЊА
ГОСПОДУ И МАЈЦИ БОЖИЈОЈ

БЛАГОДАРНОСТ ЗА МИЛОСТ И ОПРОШТАЈ


ГРЕХОВА
МОЛБА ЗА ДАРИВАЊЕ ДУХОВНИХ ДАРОВА
БЛАГОДАРНОСТ РАДИ ДАРИВАЊА ДУХОВНИХ
БЛАГА
ПОКАЈНИЧКА МОЛИТВА ПРОТИВ ЂАВОЛСКОГ
УНИНИЈА
БЛАГОДАРНОСТ ЗА ИЗБАВЉЕЊЕ ОД СТРАСТИ И
СМУТЊИ ВРАЖИЈИХ
МОЛИТВА ЗА УСАВРШАВАЊЕ ДЕЛА МИЛОСТИЊЕ
МОЛИТВА ПРЕД ПРИЧЕШЋЕ СВЕТИМ ТАЈНАМА
БЛАГОДАРСТВЕНА МОЛИТВА ИСЦЕЉЕНОГА ОД
БОЛЕСТИ
МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ ТРОЈИЦИ
МОЛИТВА СВЕТОМ ДУХУ
ОБРАЋАЊА ВЛАДИЧИЦИ БОГОРОДИЦИ

*****

АКАТИСТ СВЕТОМЕ ПРАВЕДНОМЕ ОЦУ


ЈОВАНУ КРОНШТАТСКОМ ЧУДОТВОРЦУ
СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ
МИСЛИ О МОЛИТВИ
ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ

Благослов: Епископ рашко- Објављено: 28. фебруар


призренски др Артемије 2009.
Књига: СВЕТИ ЈОВАН Издаје: © Svetosavlje.org
КРОНШТАТСКИ - МИСЛИ Уредник: прот. Љубо
О МОЛИТВИ Милошевић
Издавач: Свештена Основни
Царска Лавра манастира формат: Владимир
Сопоћани Благојевић
Издато: 2003. Дигитализација: Зоран
Место: Сопоћани Гаћеша
Рецензент: Синђел Сергије Коректура: Зоран
Приредио: Милутин Гаћеша
Атанацковић Дизајн
Припрема за штампу: странице: Станоје
Духовни луг Станковић
Тираж: 1000

Свети Јован Кронштатски


МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ

МОЛИТВА

Веруј и надај се, јер као што је теби лако да


дишеш и живиш ваздухом, да једеш или пијеш, још
је лакше вери твојој да од Господа добије све
духовне дарове. Молитва је дисање душе, молитва је
духовна храна и пиће.

Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.

Молитва - то је созерцавање у себи, људима и


природи дела премудрости, доброте и свемоћи
Божије; молитва је - постојано стање благодарности.

Молитва је - дисање духовно; молећи се, ми


дишемо Духом Светим: "Молите се Богу Духом
Светим" (Јуд. 1,20). Све црквене молитве су - дах
Духа Светога, као да су духовни ваздух И, у исто
време, светлост, духовни пламен, духовна храна и
духовна одећа.

"Молитва је узношење ума и срца ка Богу"


(Митрополит Филарет), созерцавање Бога, одважна
беседа твари са Творцем, побожно стајање душе
пред Њим, заборављање свега што нас окружује
ради Њега, храна душевна, ваздух, светлост,
животворна топлота њена, очишћење грехова -
благи јарам Христов и лако бреме Његово. Молитва
је - непрестано осећање сопствене немоћи или
ништавности душевне, освећење душе, предукус
будућег блаженства, блаженство ангелско, киша
небеска која освежава, напаја и оплођује земљу
душе, очишћење и освежење мисаоног ваздуха,
озареност лица, радост духа, златна нит која твар
повезује са Творцем, ведрина и срчаност у свим
патњама и искушењима живота, светиљка живота,
успех у делању, равноангелско достојанство,
утврђење вере, наде и љубави. Молитва је - веза са
Ангелима и светима. Молитва је - поправљање
живота, мати суза и скрушености срца; подстицај на
милосрдна дела; животна сигурност; уништење
страха од смрти; занемаривање земних
драгоцености и жеља за благом небеским;
очекивање Онога Који ће судити целом свету,
свеопштег васкрсења и живота будућег века;
настојање за избављењем од вечних мука,
непрестано тражење помиловања од Владике; жива
вода душе; молитва значи моћи својом љубављу
примити у срце све људе, силазак неба у душу,
смештање Пресвете Тројице у срце, као што је
речено: "К Њему ћемо доћи и код Њега ћемо се
настанити"(Јн.14, 23).

Када се молиш Господу, очима срца гледај


унутар себе, гледај душу своју; Господ је тамо, у
мислима твојим и у исправним кретањима срца
твога, као што је и изван тебе и на сваком месту.
"Близу ти је Он - у устима твојим и у срцу
твом'"(Рим. 10,8), а не само на небесима или у
понорима.
Бог је истина; зато и молитва моја мора да буде
истина, као што то мора бити и мој живот; Бог је
Светлост; и молитва се моја мора приносити у
светлости ума и срца; Бог је ватра, и молитва моја,
као и мој живот, мора бити ватрена; Бог је слободан
: и моја молитва мора бити слободно изливање срца.
Колико је богатство људског духа! Само од срца
помисли на Бога, само пожели усрдно сједињење са
Богом и Он ће истог часа бити са тобом.

Прелепе наше молитве! Ми смо се навикли на


њих, али уображавамо да их слушамо први пут и
постављамо се према њима као странци.

Молитва неизоставно мора увек бити искрена и


савршено слободна, никако наметнута, изнуђена
обичајем или навиком, уопште, она мора бити
слободно и свесно изливање душе пред Богом.
"Пред Богом изливам душу своју" (Молитва Ане,
мајке Самуилове).

Бог хоће да Му се свакодневно обраћамо


молитвом зато да би нас, подивљале од греха и чеда
Своја која су се од Њега удаљила, привукао Себи,
ошистио нас и обгрлио Својом љубављу. Тако и
добри родитељи поступају са својом непослушном
децом.
Током молитве је нужно свесно, промишљено,
крајње смирење. Оно је нарочито потребно при
читању молитве Господње, "Оче наш". Смирење
разара све подвале ђаволске. О, колико је у нама
скривене гордости! Ми кажемо : ја то знам, то ми
није потребно; то није за мене; то је сувишно; у
томе нисам грешан. Колико је ту свога умовања!

Бог брзо услиши молитву када се двоје или троје


заједно и од срца моле. То је искуство.

Не обраћај пажњу на помрачења, пламен и


тескобу ђаволску у време док се молиш И срцем се
чврсто ослони на речи молитве, уз увереЊе да су у
њима скривене драгоцености Духа Светога : истина,
светлост, животворни пламен, опроштај грехова,
спокојство и радост срца, живот и блаженство.

Ако се не молиш, онда поступаш сасвим


неразумно и неразборито; тело на све начине
потпомажеш, наслађујеш, снажиш, док душу
занемарујеш. Јер сваки је човек двојак, и састоји се
и од душе и од тела.
Искрени хришћани се непрестано моле, зато јер
непрестано и грешимо; захвалност је непрестана,
јер свакога дана, свакога часа, задобијамо нове
милости Божије, а и старих је безбројно много;
славословље је непрестано, зато што стално гледамо
славу дела Бога нашега у нама и у читавом свету, а
нарочито славу Његове безграничне љубави према
нама.

Наше срце свакодневно умире духовном смрћу.


Топла сузна молитва је његово оживљавање,
почетак његовог дисања. Ако се свакодневно не
молимо са духовном топлином, онда ћемо лако
духовно умрети

Каже се : ако немаш воље, онда се немој ни


молити; то је лукаво, телесно мудровање; не само
да ћеш престати да се молиш већ ћеш и потпуно
одустати од молитве, а тело управо то и хоће.
"Царство се небеско на силу узима" (Мт. 11,12), и
без самоприсиљавања на добро, нећеш се спасити.

Нека они који се моле верују да ће им све што је


корисно Владика дати тамо и тада, где и када то
нису очекивали.
При молитви увек чврсто веруј и запамти да
свака твоја мисао и реч могу постати дела, "јер у
Бога је све могуће што рече" (Лк. 1,37). Чувај реч,
драгоцену реч: "За сваку празну реч коју рекну
људи ће дати одговор у дан страшнога суда"
(Мт.12,36).

Неко се једном у време молитве - док је празно


набрајао речи, поспан и болестан и душом и телом,
разбудио поставивши у себи питање : "С ким ти
разговараш, душо моја? ". Представивши затим живо
Господа пред собом, почео се молити са великим
умилењем и сузама; његова отупела пажња се
изоштрила, а ум и срце просветлили и он је потпуно
живнуо. Ето шта значи замислити Господа пред
собом и бити у Његовом присуству. "Ако се ти, душо
моја, " говорио је он даље, "не усуђујеш да
бесмислено и непромишљено разговараш са људима
који су виши од тебе из страха да се не увреде, како
се онда усуђујеш да бесмислено и непромишљено
разговараш са Господом? "

Треба снажно ослушкивати своје срце, како не


би лагало, како би свака реч долазила из његове
дубине, као што је и речено: "из дубине вичем к
Теби, Господе" (Пс. 130,1), тј. треба се у највећој
мери постарати за истинитост молитве, за искреност
која чини да усвојимо све речи молитве коју су
саставили други, да би се свака реч те молитве
сматрала истинитом.
Избегавај неповерљивост, сумњичавост и
ђаволско сањарење у молитви, као и у свакој другој
области живота. Нека твоје душевно око буде
искрено, како би твоја молитва, твоја дела и читав
твој живот били свети.

Док се молиш Господу, Божијој Мајци или


светима, увек имај на уму да Господ даје по
заслугама срца: "Да ти да Господ по срцу
твојему"(Пс. 20,4); какво је срце такав је и дар; ако
се молиш са вером, искрено и од свег срца,
нелицемерно, онда ће ти се, према вери твојој, по
мери ревности твога срца, дати дар од Господа. И
супротно - што је хладније твоје срце, што је
маловерније и лицемерније, то је бескориснија
молитва, а осим тога, она још више гневи Господа,
Који је Дух и за Себе тражи оне који Му се клањају
духом и истином.

Док се молиш, у највећој мери се старај да срцем


осетиш истину или снагу молитвених речи; храни се
њима као нетрулежном храном, напајај њима своје
срце, греј се њима као благодатном ватром.
Сваку реч молитве "Помилуј ме, Господе",
Владика слуша и испуњава је (искуство), само ако је
изговарамо од срца; тако је и са речима других
молитава, па чак и наше сопствене искрене молитве.
Молите се једино у безазлености срца и без икакве
сумње.

Немој пропустити прилику да се помолиш за


било ког човека, на његову сопствену молбу или
молбу његових рођака или пријатеља. Господ
благонаклоно гледа на молитву коју узносимо с
љубављу и на нашу одважност пред Њим. Осим тога,
молитва за друге од велике је користи и ономе ко се
за њих моли : она очисћује срце, учвршћује веру и
наду у Бога и распламсава љубав према Богу и
ближњем.

Када се будеш молио за душу преминулог,


приморај себе да се за њу молиш из дубине душе,
сећајући се да је то твоја суштинска обавеза, а не
само обавеза свештеника. Замисли колико је
преминулом потребан спокој и колико су му
потребне молитве живих, будући да је и он део
јединственог тела Цркве. Пред Владиком много
значи молитва вере и љубави за преминулог.

Сваког дана се, ујутро и увече, моли Господу за


упокојење преминулих праотаца, отаца и браће
своје, како би се увек сећао смрти и како у теби не
би угасла нада у будући живот после смрти, да би се
твој дух смиривао свакодневном мишљу о твом
брзопролазном животу.

Када први пут, или тек понекад, читамо неке


молитве, читамо их, као нешто ново, радо и
осећајно; али, како их све чешће понављамо, све
мање осећамо радост; оне престају да нас
интересују и тешко савлађујемо себе да их читамо
са ранијм осећаЊем. Ево шта треба чинити против
тога: морамо замислити да по први пут читамо оне
прекрасне молитве на које смо се навикли и које су
нас тако снажно занимале у прво време; срцем
проникнути у сваку реч и дубоко је поштовати. Та
појава у нашој души последица је првородног греха
- последица је наше првобитне непостојаности у
истини. И све до сада, ми нисмо у стању да се
непоколебљиво учврстимо у истини : тек што
застанемо, а већ се убрзо потом колебамо у њој.
Тако се често дешава са молитвом, тако се дешава и
са вером, и са пријатељством према људима, и са
љубављу према Богу и ближњем, и са врлином
уопште: свугде се показујемо непостојаним у
истини.

Молиш за друге живот, веру и разум духовни - да


ли се искрено, а не лицемерно, да ли се само речима
молиш? Желиш ли им такво узрастање из дубине
душе? Да ли и сам узрасташ? Не живиш ли и сам у
страстима? Знај, да Владика све гледа Својим,
најсветлијим очима; Њему се треба молити умешно,
у безазлености срца и духом ватреним.

То што се при молитви срцем не осећа


истинитост речи, потиче од безверја срца и
недостатка осећања сопствене огреховљености, а то,
са своје стране, потиче од прикривеног осећаја
гордости. По мери својих осећања на молитви човек
ће знати: да ли је горд или смирен; што је
осећајнија, ватренија молитва, тим је он смиренији;
што је безосећајнија, то је и он гордији.

Као што се у животу често дешава да човек једно


има у срцу, а друго на уснама па истовремено
показује два лица - тако се и на молитви, пред
лицем Самога Бога, који види тајне срца, човек
често показује као дволичан : једно говори, а друго
има у мислима и срцу. Још се чешће дешава да, иако
разуме молитву и мисли на њу, срцем не осећа оно
што говори и, будући мртав, само баца речи у
ваздух, заваравајући се да таквом молитвом може
угодити Богу. Чудна, огреховљена дволичност! То је
горки плод и сведочанство нашег грехопада. Нашем
срцу постало је уобичајено да лаже на молитви, као
и у опхођењу са људима. "Сваки је човек лажа" (Пс.
116, 11). То је стуб лажи. Хришћанн треба да
употреби сва средства како би сваку лаж са кореном
исчупао из срца и засадио у њему чисту истину.
Требало би почети са молитвом као са делом за које
нам је превсходно нужна истина срца, по речима
Господњим: "духом и истином треба се клањати".
Научимо ли да током молитве говоримо истину у
срцу, ни у животу нећемо дозволити себи да
лажемо; истинита и искрена молитва ће, очистивши
наше срце од лажи, успети да га од ње сачува и у
делима житејским. Како научити да се током
молитве говори истина у срцу? Свака реч молитве
мора се довести до срца, мора се положити на срце,
мора се срцем осетити њена истинитост. Морамо
бити свесни колико нам је неопходно оно што од
Бога тражимо у молитви, као и неопходности да му
се усрдно благодари за Његова велика и безбројна
доброчинства према нама, неопходности
најусрднијег славословља за Његова велика и
премудра дела у Његовим створењима.

Велик је наш немар и велика је лењост наша за


молитву: увек смо склони да се молимо - што често и
чинимо - са тешком муком и да што пре завршимо,
па журимо и летимо по површини, а да и не
погледамо у дубину срца. Зато је наша молитва као
ветар: зашуми, прохуји - и то је све.

Не претварај се пред Господом "Који испитује


срца и утробе", да Он не би презрео твоју молитву
као ништавну и лажну.

Дешава се, за време молитве, да се наше срце


пред људима богоборачки застиди молитвених речи
или Самога Господа Бога, па тромо и неискрено
изговара речи молитве. Треба уништити тај
богоборачки, човекоугодни, ђаволски стид и страх и
изговарати молитву из душе и громогласно, у
безазлености срца, замишљајући пред собом јединог
Бога а све остало сматрати непостојећим. "Јер ко се
постиди Мене и Мојих речи у роду овом
прељуботворном и грешном, и Син ће се човечији
постидети њега кад дође у слави Оца Свога са
ангелима светима" (Мк. 8,38).

Молећи се са људима, ми као да понекад морамо


својом молитвом пробити најтврђи зид - душу
човечију, скамењену житејским страстима - морамо
проћи помрачину египатску, помрачину страсти и
пристрасности. Ето због чега је понекад тешко
молити се. Што су безазленији људи са којима се
молиш, утолико ти је лакше.

Свети Божији људи имали су "бистре очи срца"


(Еф. 1,18) и тим су очима јасно созерцавали потребе
наше грехом искварене природе, јасно су видели за
шта треба да се молимо, шта да тражимо, за шта да
благодаримо, како да славимо Господа и оставили су
нам најблиставије примере молитава свих врста. О,
како су добре те молитве! Ми то понекад не осећамо
и не знамо њихову вредност, док врло добро знамо
вредност хране, пића или модерне одеће, добро
опремљеног стана, вредност позоришта, вредност
музике, вредност мирјанске књижевности, а посебно
вредност романа, тог красноречивог, бесплодног
празнословља, док - авај! Скупоцени бисер молитве
газимо својим ногама; и онда, када све мирјанско
налази своје уточиште у нашим срцима - молитва не
налази у њима ни најманји кутак, за њу тамо нема
места.

Хиљадама пута сам осетио у срцу да после


причешћивања Светим Тајнама или после усрдне
молитве, уобичајене или молитве поводом неког
греха, страсти, патње или тескобе, Господ,
молитвама Владичице - или сама Владичица по
милости Господњој - као да мом духу дарују
другачију природу - чисту, добру, величанствену,
светлу, мудру, облагодаћену - уместо, нечисте,
утучене, троме, малодушне, мрачне, отупеле, зле.
Много пута су се у мени десиле велике, чудне
промене, на моје сопствено изненађење, а често и
на изненађење других. Слава милосрђу Твоме,
Господе, које си показао на мени грешнику!

Иако Бог зна наше потребе, молитва је


неопходна ради очишћења и просветљења наше
душе. Добро је стајати на сунцу - јер је и топло и
светло, па се тако и на молитви пред Богом - нашим
духовним Сунцем - и грејемо и просветљујемо.

Свакодневна топла молитва доводи нас до


најискреније и најчвршће уверености у бесмртност
наше душе и блаженства тог невештаственог века:
јер све насладе молитве човек црпе из Бога Духа;
сву снагу он позајмљује од Њега, исто као што је, по
Његовој благодати, позајмљује и од мајке Божије,
од Ангела и светих.

"И обазревши се Исус погледа на Петра... , а


изашавши (Петар) плака горко" (Лк. 22, 62). И сада,
када се Исус обазре на нас, ми горко плачемо због
својих грехова. Да, наше сузе на молитви значе да
се Господ обазрео на нас свеоживљавајућим Својим
погледом којим испитује срца и утробе. Нигде не
видиш излаз из својих грехова и они те муче:
понекад је због њих срце веома тужно; али Исус се
обазре и потекну потоци суза, а са сузама нестају и
сва зла испреплетана у души.

Волим да се молим у храму Божијем, посебно у


светом олтару, код престола или код жртвеника
Божијег, јер се у храму благодаћу Божијом чудесно
мењам; у молитви покајања и умилења са моје душе
спада трње, спадају окови страсти и осећам
олакшање; сва драж, сва заводљивост страсти
исчезава, и ја као да умирем за свет, и свет, са
својим драгоценостима, за мене; оживљавам у Богу
и за Бога, сав бивам прожет Њиме и постајем
једнодушан са Њим; постајем као дете које се утеши
на мајчином крилу; моје срце је тада пуно
наднебесног, слатког мира и душа се озарује
светлошћу небеском; све видиш светло, на све
гледаш исправно, према свему осећаш пријатељство
и љубав. О, како је блажена душа са Богом! Црква је
уистину рај земаљски.

Када молиш Господа да просветли ум твој и


загреје срце твоје и када те Господ очигледно не
слуша, па остајеш у тами и хладноћи, не буди
малодушан, не падај у чамотињу, не негодуј и немој
роптати што Господ на тебе не обраћа пажњу:
Господ испитује твоје трпљење, твоју веру и наду,
твоју оданост Њему, Сведржитељу. Запамти, Њему
је лако да те озари у једном тренутку.

Док год стојим на усрдној молитви, дотле сам


спокојан, топло ми је, лако и светло на души; то је
отуда што смо тада са Богом и у Богу; чим се
удаљим од молитве, долазе искушења и разне
пометње. О, преблажено време молитве!

У чему се састоји велика љубав Бога и светих


Његових према нама недостојнима? Између осталог
и у томе што нам Бог и свети, по молитви нашој,
благодатно дарују духовна добра за која их молимо,
а често и вештаствена, ако су нам неопходна. Зато
се увек моли у уверењу да ћеш и добити оно за шта
се молиш.
СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ
МИСЛИ О МОЛИТВИ

ПРЕДГОВОР

Шта је то светитељство? Ко су светитељи? Одакле


долази одсјај који даје тон њиховом лицу и неугасиви ореол
који их заувек прати? Задивљујуће сведочанство о томе и о
будућем веку остављено је и сачувано у светоотачком
предању наше Свете Апостолске и Православне Цркве. А
када је у питању наше новије време Свети и Праведни Јован
Кронштатски, огњени стуб што се у небеса диже са земље
Руске, један је од без сумње најчешће помињаних,
цитираних и најуваженијих проповедника и сведока
васкрслога Господа Христа. За живота земног, многи су га
поштовали као великог угодника Божијег. Чуда која је
учинио о томе сведоче. Ваистину је он изабраник Божији.
Ваистину је он праведник и заступник наш пред Богом.
Читавог се живота трудио да извршава заповести Божије.
"Он је био и остао Цркве духовник побожни". Због тога
његова молитва и беше чудотворна. Беше он оваплоћење
милосрђа, свакога је волео, свима је помагао. Спуштао се до
свакога настојећи да људе избавља од падова грешних и да
их обогаћује даровима духовним. Иако изузетан по свом
начину живота, попут Светог Антонија Великог, сходно
својим талантима, угледао се на врлински живот свих од
памтивека Богу угодивших. Чудотворац и прозорљивац
који је видео оно шта је у онима који му долазе, какав је
њихов живот и који свакоме даде спасоносне савете, пред
крај овоземног живота постаде већ пророк, који предвиђа
несреће будуће, ако не дође до покајања и поправљања
живота.
Писао је о молитви, вери, Светој Литургији, о свим
хришћанским врлинама, Светим Тајнама и о животу
уопште као мало ко пре и после њега. Преселивши се у
Царство Небеско пред свима заблиста, задоби лик
светитеља и заступник је оних који му се за помоћ
обраћају. Са свима Светима слави Творца и наслађује се
радошћу неизрецивом.
Таквог угодника Божијег само делимично представља
чудесна и необична књига која је пред нама. Необична јер је
настала на необичан начин, тако што су поједини одељци о
молитви из дневника Светог Јована "Мој живот у Христу"
преузети, распоређени и систематизовани по одређеним
темама и тек пре неку годину (2000 год.) у таквом виду
представљени широј читалачкој јавности.
Дневник "Мој живот у Христу" је несумњиво једно од
најаутентичнијих православних штива и то оне врсте дела
која представљају прву и најчешћу асоцијацију када се
помене велико стародревно правило - упознај самог себе. А
по личном сведочењу Светог Јована у том правилу
садржавао се сав његов живот. Распон у коме су настали
списи поменутог дневника широк је четрдесетак година.
Тако да занимљива идеја и задатак Руског издавача ове
књиге да од постојеће разасуте грађе формира нову
посебну књигу није био ни мало лак, иако смо уверени да
би тај подухват, да се на њега у оно време одлучио сам
Свети Јован, био много боље обављен, односно, да би он
сам постојеће списе много боље, целисходније и
сврсисходније уобличио и систематизовао у посебну књигу.
Но, како било да било, и овакво издање нуди неисцрпну
ризницу поука, савета, тумачења, молитава и созерцања. А
све то за основ и темељ има лично, живо искуство самог
Светог Јована Кронштатског, што даје посебну димензију
која происходи из светачког ауторитета аутора списа, од
којих је и сачињена ова књига.
Имајући у виду све специфичности у вези настанка ове
књиге налазимо за потребно да изнесемо следеће
напомене: иако у свом другом делу књига садржи не мали
број молитава због чега је од руског издавача цела књига
добила назив "Молитвослов", имајући на уму целокупни
контекст и структуру садржаја сматрамо да би
најодговарајући назив књиге био "Мисли о молитви" као
што смо и ставили у овом српском издању. У том контексту
битно је још напоменути да књига не представља
молитвеник по коме би се могло обављати молитвено
правило, већ наведене молитве би се могле узети као
допуна личном, од духовника благословеном, правилу.
Врло важно је напоменути да књига која је пред нама не
представља штиво чији би се поједини одељци могли
одвојено и нерасудљиво тумачити и у свом свакодневном
животу примењивати, не имајући у виду целокупан
садржај који се налази у овој књизи. На пример, у
поднаслову О јутарњој молитви наведена је једна молитва
Светог Јована но то не значи да се тиме обавља и завршава
јутарње молитвено правило, што се види из других одељака
у којима се по могућности препоручује дуготрајна и
непрестана молитва уз речи "Господ не оставља оне који се
труде и дуго стоје за Њега и сразмерно обиљу истинских
речи њихових молитава, шаље у њихову душу обиље
духовне светлости, духовне топлине, мира и радости... а ако
ко не може да издржи дуге молитве боље је да се моли
краће, али са ватреном душом".
Слична напомена важи када је у питању поднаслов о
Вечерњем правилу где стоји: "Како лако и брзо може да нас
спаси Господ! У трен ока, неочекивано, неприметно. Често
сам у току дана био велики грешник, а увече после
молитве, одлазио сам на починак оправдан и бељи од снега
благодаћу Духа Светога..." Овде треба знати да Свети Јован
као човек који је удостојен великих благодатних дарова
Божијих сматра себе великим грешником у оним данима у
којима је, по мерилима обичног света, починио и ситне
грехе у мислима и осећањима. Такође у вези са овим треба
имати у виду и друге одељке у којима светитељ подстиче и
себе и све људе на непрестано извршавање заповести
Божијих и стражење над својом душом, срцем, умом и
целокупним бићем, живећи и крећући се непрестано у
Богу (ср. Д. Ап. 17, 28), предајући цео свој живот вољи и
говорећи: "Јер је мени живот Христос а смрт добитак" (Фил.
1, 21). У светлу тих речи могу правилно да се разумеју и
претходно наведене речи "како лако и брзо може да нас
спаси Господ"... У том смислу могу и да се разумеју и
наведене речи: "Снага молитве је, на пример, отварати и
затварати небо, претварати огањ у росу..." а на другом
месту као да појашњава па каже: да онај који се моли
Господу, Мајци Божијој, Анђелима и Светитељима треба
пре свега да се побрине о исправљању свог срца и свог
живота и да им подражава, а затим додаје: "будите дакле
милостиви као и отац ваш што је милостив (Лк. 6, 36);
будите свети јер сам ја свет" (1 Пет. 1, 16). Таквих и сличних
примера могло би се навести још, но за све њих важи иста
напомена, ништа не одвајати од целокупног садржаја и
тако доносити погрешно тумачење онога што је понуђено
као средство за духовно узрастање, усавршавање и спасење.
Посебна занимљивост која се може приметити при
исчитавању ове књиге, иако се сви одељци односе на
молитву, јесте та да ти одељци обилују многобројним и
различитим саветима и упутствима о непрестаној молитви,
о истинитости молитве, искрености, усрдности,
истрајности, вери, сумњи, маловерју, о срцу, ватрености
душе, ревности, преданости Богу, смирености, покајању,
праштању, трпљењу, послушностима, самопринуђивању, о
сплеткама демонским, о убрзаној или споријој молитви, о
дужој или краћој молитви, о молитви својим речима или за
све људе, о молитви пред иконама, о љубави према Богу и
човекољубљу итд. Па би се могло помислити: ко то све
може да има на уму за време молитве, у једном тренутку
или магновењу?!
То све писано у дугом временском периоду представља
духовно непроценљиво благо које нам као какви
светионици указују пут, када нас витлају буре различитих
искушења, ка јединој сигурној луци Господу нашем Исусу
Христу. Дакле према човековим различитим стањима и
унутрашњим духовним расположењима, сходно тренутним
потребама, може се прибегавати једној или другој поуци.
Отуда се некада ставља акценат на веру, некада на
смирење... а некада на љубав.
Знајући да је и наше поколење гладно и жедно Бога
живога али и раслабљено и изложено многобројним
искушењима и саблазнима предлажемо вам ову књигу не
на читање него на исчитавање желећи вам макар део оне
ревности, усрдности, радости, усхићења и одушевљења
којим је дисао Свети Јован Кронштатски. Нека би Бог
заступништвом Светог Јована који је свим срцем и свом
душом служио своме Господу приневши се на жртву живу
и нас удостојио Царства Небескога где нема туге, болести и
жалости. Амин.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Значење и суштина молитве

Kаква је неизмерно велика част човечанству, што може


да отвара своја уста пред Богом, да ступа с Њим у разговор,
да моли Њега за своје потребе, да му благодари за
доброчинства, да му славослови за неизрециву велелепоту
Његову и да буде уверено да је та жртва благодарности и
славословља угодна Богу, да се најбоље, духовне, молбе
наше за спас наших душа увек испуне. Како је и у овом
односу човек неизмерно уздигнут изнад свих створења, и
чулствених и оних који имају душу. Ниједно створење није
добило од Бога такву част, мада и она имају свој језик, којим
изражавају потребе своје природе, јер речено је да иптићи
гавранова призивају Господа (Пс. 146, 9). Користићемо ту
високу част ради тога да би смо заслужили од Господа још
веће почасти вишњега звања. Тамо на небу је наша пуна
слава, а овде су само њени почетци, који се јављају код
верних хришћана.
Молитва је узношење ума и срца Богу, созерцање Бога,
одважан разговор створења са Творцем, стајање душе пред
Њим са страхопоштовањем као пред Царем и Само-
Животом, који свима даје живот; заборављање ради Њега
свега што нас окружује, храна душе, ваздух и светлост, њена
животворна топлота, очишћење грехова, благи јарам
Христов, лако бреме Његово. Молитва то је стално осећање
(сазнање) своје немоћи или духовног сиромаштва, освећење
душе, предокушај будућег блаженства, анђелско
блаженство, небесни дажд, који освежава, напаја и земљу
душе чини плодоноснијом, сила и моћ душе и тела,
освежење и очишћење мисаоног ваздуха, просветљење
лица, весеље духа, златна веза, која сједињује створење са
Творцем, бодрост и храброст у свим невољама и
искушењима живота, светиљка живота, успех у делима,
равноангелско достојанство, утврђење вере, наде и љубави.
Молитва то је заједница са Анђелима и Светима, од
памтивека Богу угодивших. Молитва је исправљење
живота, мати скрушеног срца и суза, снажни подстицај на
дела милосрђа; сигурност живота; уништење страха од
смрти; пренебрегавање земаљског богатства, жељење
небеских блага, очекивање Судије целога света, општег
васкрсења и живота будућег века; појачано старање за
избављење од вечних мука; непрестано искање милости
(помиловања) од Владике; хођење пред очима Божијим;
блажено ишчезнуће пред пресаздавајућим и
свеиспуњавајућим Творцем, жива вода душе; молитва је
смештање у срце свих људи љубављу, низвођење неба у
душу; усељење у срце Пресвете Тројице, по реченом: u
њему ћемо доћи, иу њему ћемо се настанити (Јн. 14, 23).
Молитва је доказ моје разумне личности, моје
боголикости, залог мог будућег обожења и блаженства. Ја
сам саздан ни из чега, ја нисам ништа пред Богом, као онај
који ништа своје нема; али ја сам по Његовој милости
личност, имам разум, срце, слободну вољу и при свом
разуму и слободи могу срдачним обраћањем Њему да
постепено увећавам у себи Његово бесконачно Царство, да
постепено све више и више умножавам у себи Његове
дарове, црпим из Њега као из сталнотекућег неисцрпног
Извора разноврсне духовне и телесне дарове, посебно
духовне. Молитва изазива у мени убеђење да сам ја икона
Божија, да са смиреним и благодарним расположењем
своје душе пред Богом, својом слободном вољом, ја,
бесконачно умножавајући духовне дарове Божије, могу
исто тако у бесконачност да се усавршавам и до
бесконачности увећавам моје богоподобије, моје небеско
блаженство, за које сам опредељен. O! молитва је знак мог
великог достојанства, којим ме је почаствовао Саздатељ.
Али, она ме истовремено подсећа на моју ништавност (ја
сам ни од чега и ништа своје немам зато и молим Бога за
све), као и за своје највише достојанство (ја сам образ
Божији, ја сам обожен, ја могу да се назовем Божијим
пријатељем као Авраам, отац верујућих, чим бих
несумњиво веровао у биће, доброту и свемоћ мога Бога и
уподобљавао би се Њему целим животом делима љубави и
милосрђа).
Треба се молити ради непоколебљиве и чврсте
уверености срца, да све, и наше душе, и наша тела, са
њиховим благостањем и неблагостањем, и сва имовина
наша, и све околности живота, имамо од Бога, од моћи
Његове, а не од природе, не од случаја, не од себе. Ако се не
молиш Богу ускоро ћеш срцем заборавити Добротвора,
Творца и Господа свега, a са заборављањем Њега упашћеш
у свако зло. Тако видиш да ти молитва увек доноси
суштинску корист.
Господ је тако милосрдан да се никада не гнуша наше
молитве, већ сваку милостиво прихвата, и оно што није
савршено у њој Сам исправља, само да би смо се Њему
обраћали искрено и да Га не бисмо сасвим заборавили.
Бог зато тражи од нас свагдашње обраћање Њему у
молитви, да би нас, који смо подивљали од грехова, и
удаљили се од Њега, чеда Своја, привукао Себи, очистио и
привио у загрљај Своје љубави, да би нам показао, како је
нама с Њим свагда добро. Тако и добри родитељи
поступају са својом злонаравном децом.
Свагдашња топла молитва приводи нас до
најискренијег и најчвршћег уверења о бесмртности наше
душе и о блаженству оног невештаственог[1] века: јер сву
сладост молитве човек црпе од БогаДуха; сву снагу прима
од Њега, исто као, по благодати Његовој, од Мајке Божије
(Она избавља наше душе од беда, успокојава, радује,
оживљава), од Анђела и Светих.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва се темељи на вери

Mолитва се темељи на вери: ја верујем да је Бог, пред


којим изговарам своју молитву; Сведржитељ, који држи на
длану сву творевину и који је дао разне врсте гласова
створењима ради њиховог унутрашњег узајамног општења,
а Сам нема потребу ни за каквим гласом; ја се надам да моја
молитва долази до Њега, или боље рећи, право од срца
прелази у Његове уши. Тако се и преписка сина са оцем
или мајком, браћом и сестрама, оца са децом, пријатеља са
пријатељем, који су удаљени једни од других, заснива
такође на вери. Они су уверени да када пишу писма постоје
и живе та лица, којима они пишу; надају се да ће писана
реч доспети до њих, да ће да произведе у њиховој души,
одговарајуће писму представе, мисли, осећања и они ће да
одговоре на писмо сходно његовом садржају. Тако се ми и у
животу руководимо, у много чему, вером и надом: тим
више, ми у односу на духовни свет, треба да идемо, до краја
времена, вером, а не гледањем (2. Кор. 5, 7).
Разговарајући са било којим човеком, ми смо уверени
да нас он чује без обзира на растојање, које нас дели, а
некада је оно врло значајно; уверени смо зато што добијамо
од њега одговарајуће одговоре, и наше речи изазивају у
његовом срцу иста схватања и расположења као и код нас.
Или, ми говоримо на бројном скупу и уверени смо да нас
цео скуп одједном чује, и ако наше речи иду од срца, онда
оне падају такође на срца слушалаца и изазивају у њима
добре мисли и душевна расположења. Тако, разговарајући
у молитви са Богом или са Светима, ми треба да будемо,
без најмање сумње, уверени да ће се наше речи, које су од
срца изречене, чути (не говорим о Богу, Који је свуда и све
зна, и само срце наше), не само онако како живи људи чују
наше речи, него и много боље, ради једноставности
својственој свету духовном, и на наше молитве добиће се
одговори са већом лакоћом, мудрији и кориснији, него
одговори земаљских лица на наше молбе, по тој истој
једноставности и богопросвећености небесних житеља. To
треба сматрати за истину, којој нису потребни докази, за
најобичнију стварност. Као што смо у првом случају сви
уверени из искуства, да су други чули наше речи, тако је и
овде..
Молећи се Богу, треба стицати тако чврсту и
непоколебљиву веру, да би посумњати у било шта,
представљало тешкоћу, чак немогућност, а за то треба
имати у срцу као написане речи: јер је све могуће Богу (Мк.
10,27); још треба имати и живо убеђење да Господ све
испуњава, да је Његова суштина љубав и доброта; да је
Његово дело а и суштина: да ствара, да даје, указује милост,
штедро награђује, испуњава наше молбе. И све што
узиштете у молитви вјерујући, добићете (Мт. 21, 22; Мк.
11,24). Још треба бити јако пажљив према свом срцу, да оно
не би лагало, да би свака реч излазила из његове дубине,
како је казано: из дубине вичем к Теби, Господе (Пс. 129,1)! тј.
треба се у највећој мери старати о истинитости молитве, о
таквој искрености, која чини твојима све речи молитве, које
је саставио неко други, сматрати истинском сваку реч
молитве.
Веруј чврсто у остваривост сваке речи, посебно оне која
је изговорена за време молитве, памтећи да је Узрочник
речи Бог-Реч, да се сам Бог наш, коме се клањамо у
Тројици, изражава у три речи или имена: Отац, Реч и
Свети Дух; да свакој речи одговара биће, или свака реч
може да буде биће или дело. Са страхопоштовањем се
служи речима и поштуј их. Запамти да је као ипостасна Реч
Божија Син Божији свагда сједињен са Оцем и Духом
Светим, тако и у речима Светог Писма, или у молитви, или
у писањима богомудрих отаца учествује, по својој
свудаприсутности, Отац као врховни Разум, Његова
стваралачка Реч и Извршитељ Дух Свети. Зато ни једна реч
није празна, но има, или треба да има, у себи своју силу, и
тешко онима који празнослове, јер они ће дати одговор за
празнословље. Јер у Бога све је могуће што рече (Лк. 1, 37), то
је уопште својство речи сила и њена извршивост. Таква она
треба да буде у устима човека.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Господ испуњава наше молбе само ако ми имамо


несумњиву веру

Ако хоћеш молитвом да измолиш за себе неко добро


код Бога, тада се пре молитве припреми за несумњиву, јаку
веру и предузми благовремено средства против сумње и
неверја. Није добро ако твоје срце за време саме молитве
клоне у вери и поколеба се у њој, тада и не помишљај да
ћеш добити оно што си молио од Бога сумњајући, зато што
си увредио Бога, a онима који Га вређају Бог не даје Своје
дарове! И све, рекао је Господ, што узиштете у молитви
вјерујући, добићете (Мт. 21, 22), што значи: ако замолите са
неверицом или са сумњом, нећете добити. Ако имате вјеру
и не посумњате, још каже Он, можете и горе премештати
(Мт. 21, 21). Значи, ако посумњате и не поверујете, нећете
учинити то. Али нека иште (сваки човек) с вјером, не
сумњајући ништа, каже апостол Јаков... нека не мисли дa ћe
примити шта од Бога. Човјек двоједушан непостојан је у свим
путевима својгш (Јак. 1, 68). Срце које сумња у то, да Бог
може да дарује мољено, кажњава се за сумњу: оно болесно
пати и стешњава се од сумње. Ћe гневи свемоћног Бога ни
сенком сумње, посебно ти, који си искусио на себи Божију
свемогућство много пута. Сумња - то је хула на Бога, дрска
лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу Духа
истине. Бој се ње као змије отровнице, или не, шта ја
говорим, презри је, не обраћај на њу ни најмању пажњу.
Имај на уму да Бог за време твоје молбе очекује потврдан
одговор на питање које ти је Он изнутра поставио: вјерујеш
ли да могу то учинити?
И ти си дужан из дубине срца да одговориш: верујем,
Господе (ср. Мт. 9, 28). И тада ће бити по твојој вери. Твојој
сумњи или неверици нека помогне следеће расуђивање: ја
молим од Бога 1) постојеће, а не само замишљено, ни
маштарско, ни фантастично добро, јер све постојеће је од
Бога постало, зато што без Њега ништа не постаде што је
постапо (Јн. 1, 3) и значи, да све што бива не бива без Њега,
а све је или од Њега постало или по Његовој вољи или
допуштењу и дешава се преко сила и способности које је
Он дао творевини и у свему постојећем и оном што бива
Господ је пуновласни Владика. Осим тога, Он
зовенепостојеће као постојеће (Рим. 4, 17); значи ако бих
молио и не постојеће Он би могао да ми да створивши га.
2) Ја молим могуће, а за Бога и наше немогуће је могуће;
значи, и с те стране нема препрека, зато што Бог може да
учини за мене чак оно што је по мојим схватањима
немогуће. Несрећа је наша, што се у нашу веру меша
кратковиди разум, тај паук, који лови истину мрежама
својих расуђивања, закључака, аналогија. Вера одједном
захвата, види, а разум заобилазним путевима долази до
истине; вера то је средство општења духа са духом, а разум
духовно-чулног са духовно-чулним и просто материјалним;
она је дух, а он тело.
Наша нада да ћемо добити оно зашта се молимо за
време молитве темељи се на вери у доброту и дарежљивост
Божију, као Бог милости и дарежљивости Он је и
Човекољубац, и при томе ми се присећамо безбројних
ранијих сведочанстава доброте и милости, како на другим
људима (у Св. Писму и у житијима Светих), тако и на нама.
Зато је ради успеха молитве потребно такође, да је онај који
се моли, већ раније добио тражено и у то чврсто веровао
срцем. Често ми добијамо после своје молитве тражено,
посебно молитве за спас душа наших; то треба приписати
управо Господу, Његовој благодати, а не било каквом
случају. Где је могуће дати место случају у Царству
сведржитељног Бога? Без Њега заиста ништа не постаје, као
што без Њега ништа не постаде што је постало (Јн. 1, 3).
Многи се не моле, зато што им се чини, да они наводно
нису добили од Бога молитвом никакве дарове, или
сматрају молитву непотребним делом; Кажу: Бог све зна
пре наше молбе, и заборављају, да је речено:иштите и даће
вам се; тражите, и наћи ћeme; куцајте, и omeopuћe вам се (Мт.
7, 7). Наше молбе (молитве) потребне су баш због јачања
наше вере, којом се једино и спасавамо: бпагодаћу сте
спасени кроз вјеру (Еф. 2, 8); о жено! велика је вјера твоја (Мт.
15, 28); Спаситељ је због тога и приморао жену да се
усрдније моли, да би побудио њену веру и појачао је. Такви
људи не виде то, да они немају веру најдрагоценије наслеђе
хришћана, које је неопходно као живот, да неверјем граде
лажом (1. Јн. 1, 10) Бога a у суштини су чеда ђавоља,
недостојни било каквих милости Божијих, да су они ти који
гину. Потребно је, такође, да срце у току молитве гори
жељом за духовним благом, љубављу к Богу, Кога срце
јасно созерцава у свој Његовој бескрајној благости према
роду људском, и Који је спреман да слуша са очинском
љубављу све његове молитве. Када, дакле, ви, зли 6ydyћu,
умијете даре добре давати дјеци својој, колико ћe више Отац
ваш небески дати добра онима који My ишту (Мт. 7, 11)?
Молећи Господа или Пречисту Мајку Божију, или
Анђеле. или Светитеље, треба имати такву веру, какву је
имао капернаумски капетан (Лк. 7, 6 и даље). Он је веровао,
да као што су њега слушали његови војници и испуњавали
његове речи, тако ће, тим пре, по свемогућој речи свеблагог
Господа, бити испуњена и његова молба. Ако су створења
својом ограниченом снагом извршавала оно шта је он од
њих тражио, па зар неће испунити и Сам Владика Својом
свемогућом силом молбе слугу Својих, који се Њему са
вером и надом обраћају! Зар неће Бог и, снажне благодаћу
и заступништвом пред Њим, верне слуге Његове, Пречиста
Мајка Божија, Анђели и Свети људи, испунити наше молбе
које приносимо, са вером, надом и љубављу! Заиста, и ја
верујем са капетаном, да ако будем молио како треба и шта
треба било ког Светитеља: дај ми ово и даће; дођи ми у
помођ и доћи ће, учини ово и учиниће. Ето какву
једноставну и снажну веру треба имати!
Молећи се, треба тако веровати у снагу речи молитве,
не одвајајући саме речи од самог дела, које оне изражавају;
треба веровати да за речју као сенка за телом, следи и дело,
зато што су код Господа реч и дело нераздељиви: јер Он
рече, u постадоше; Он заповеди, и саздаше се (Пс. 148, 5). И ти
исто тако веруј, да што си рекао у молитви и за шта си
замолио, то ће и бити. Ти си славословио и Бог је примио
твоје славословље, захваљивао си Господу и Бог је
прихватио твоју захвалност у мирису миомира духовнога.
Несрећа је што смо маловерни и одвајамо речи од дела, као
тело од душе, као форму од садржаја, као сенку од тела, и
на молитви смо, као и у животу, тјелесни, који Духа
немају (Јд. 1, 19), због тога су и наше молитве без плода.
Призивај несумњајући, у простоти срца, Господа Бога,
такође и Анђеле и Свете, који по благодати
Божијој и по заједничарењу или јединству са Богом и
простоти свога бића изузетно брзо, попут муње, и чују и
испуњавају, по вољи Божијој, наше молитве.
Када се молиш за било шта Господу, или Пресветој
Богородици, или Анђелима и Светима молећи њихово
заступништво за себе или за друге пред Богом, тада речи,
које изражавају твоју молбу, твоје потребе, сматрај за саме
предмете, за саму стварност, које ти молиш од Господа, и
веруј, да ти већ имаш верни залог за добијање предмета
твојих молби у самим речима, којима се означава тај
предмет. На пример ти се молиш за своје здравље или за
здравље неког другог: реч здравље узми за саму стварност,
веруј, да га ти већ имаш по милости и свемогућству
Божијем, јер сама реч, назив, у трену код Господа може да
постане дело, и обавезно ћеш добити тражено ради своје
непоколебиве вере. Иштите и даће вам се (Мт. 7, 7). Све што
иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће
вам (Мк. 11, 24).
Молећи се Господу, или Владичици, или Анђелима,
или Светима, не задај никакву тешкоћу Господу,
Владичици, Анђелима и Светима да испуне твоју молбу
или молбу оних који верују, но веруј, да како је теби лако да
мислиш на некакво добро, тако је и Господу лако и
једноставно да га дарује људима Својим, исто као и
молитвама Пречисте Своје Мајке, Анђела и Светитеља.
Осим тога, како је Бог обилно изливајућа, бесконачна
Доброта, Он и жели и тражи свагда заједницу Своје
доброте са створењима Својим, само да би се са вером,
надом и љубављу обраћали Њему, као деца Оцу,
сазнавајући своју грешност, беду, сиромаштво, слепило,
немоћ без Њега.
Молитви, пред иконама или без њих, треба увек
приступати са пуном надом у добијање траженог, на
пример избављење од туге, душевне болести и греха, зато
што је и раније хиљаду пута била добијана очигледна
милост од Господа или Владичице, и не надати се у
добијање мољенога или сумњати у испуњење молитве било
би крајње безумље и слепило.
Зар ми узалуд свакодневно читамо по неколико пута
"Трисвето" и "Оче наш" и друге молитве јутарње и вечерње?
Зар се не очишћујемо посредством њих од наших грехова,
нечистоте наше, зар се не избављамо од искушења, беде и
напасти? Зар је узалудно изображавање крсног знамења? О,
не: нарочито свештеничко благосиљање непрестано делује
благотворно на нас и на оне, на којима се са вером
изображава. И тако, славићемо непрестано милосрђе и
силу Господа нашег Исуса Христа, Који се стара о нама и
спасава нас недостојне по милости Својој, ради имена Свога
светога.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Молитва пред иконом

Прекрасна је и богољубива навика код хришћана да


имају икону Спаситеља и да My се моле. To је потреба за
којом вапије наша душа. Сам Господ са љубављу, Њему
својственом, жели да се уобличи у нама, како каже
апостол: Дечице моја, коју опет са муком рађам, доклe се
Христос не уобличи у вама (Гал. 4, 19); или: Да се Христос
усели вјером у срца ваша (Еф. 3,17); али како да уобличим у
срцу Христа ако га унапред не изобразим себи чулно и не
представим Га пред својим очима? И ето, имамо иконе
Спаситеља, Мајке Божије и друге. Љубав хришћана према
њима, са жељом да увек носе њихове ликове у мислима и у
срцу, сама наша природа чулно-духовна, изазвала је
неопходност да се оне изобразе иконописањем и да се ставе
на почасно место у кући, као у нашим срцима или у
домовима наших душа; да им се да најпочасније место и да
се поштују пре свега срдачним поклоњењем, а потом и
телесним. О, како је сагласно са намером Божијом наше
поштовање икона! Небо нам се јавља у иконама, као некада
Господ у јеврејској скинији са места очишћења; мноштво од
њих сија чудесима.
Онога тренутак када почињеш да се молиш у духу и
истини пред св. иконом, на пример Спаситеља, тог
тренутка до иконе долази дух онога који је насликан на
икони, зато, ако је твоја вера у присуство лика насликаног
на икони дошла дотле да ти видиш то лице живо, тада се
оно заиста својом благодаћу ту и налази. На пример,
чудотворне иконе, које говоре, које лију сузе, крв и друго;
зато баш сви они гледају необично живо и изразито. Шта је
немогуће за Бога, Који може да оживи камен и створи од
њега човека? Исто тако чудесно (дело)[1], Он може да учини
са насликаном иконом. Све је могуће ономе који верује (Мк. 9,
23), и код онога који верује чудесно силази Вишњи. Он се
сједињује са знамењем животворног крста и чудотвори.
Ви гледате у икону Спаситеља и видите, да Он гледа на
вас пресветлим очима, а тај поглед и јесте слика тога, да Он
заиста гледа на вас својим очима јаснијим од сунца и види
све ваше мисли, чује све ваше жеље срца и уздахе. Икона је
заиста образ, у цртама и знацима она представља нешто
што је немогуће нацртати и означити, нешто што може да
се постигне само вером. Верујте да вас Спаситељ увек
посматра и види вас све са свим вашим мислима,
жалостима, уздасима, у свим вашим околностима, као на
длану. Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако
преда мном, говори Господ (Ис. 49, 16). Како је много утехе,
живота у тим речима сведржитељног Промислитеља!
Дакле, молите се пред иконом Спаситеља, као да сте пред
Њим Самим. Човекољубац је присутан са њом благодаћу
Својом; и очима, на њој насликаним, тачно гледа на вас. Очи
су Господње на сваком мјесту Гледајући (Прич. 15, 3), значи, и
на икони; и слухом изображеним на њој, слуша вас. Али,
запамтите да су очи Његове очи Божије, уши Његове уши
Бога свуда присутног.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Треба се молити, не само устима, него и срцем

Меру достојанства своје молитве мерићемо људским


мерилом, квалитетом наших односа са људима. Какви
бивамо са људима? Некада им хладно, без учешћа срца, по
дужности или из пристојности исказујемо своје молбе,
похвале, захвалност или чинимо за њих нешто; а некада са
топлином, од срца, са љубављу или некада притворно а
некада искрено. Исто тако смо неуједначени и са Богом. А
не треба тако. Треба увек од свег срца исказивати Богу и
славословље и благодарење, и молбу; треба увек од свег
срца чинити свако дело пред Њим; свим срцем увек волети
Њега и уздати се у Њега.
Речи молитве сличне су киши или снегу, ако се
изговарају са вером и саосећањем: у свакој од њих садржана
је њој својствена сила и плод. Кишне капи или пахуљице,
које падају попут непрекидне нити или у грудвицама,
напајају земљу, и она рађа и доноси плод; тако и речи
молитве представљају кишу душевну која свака посебно,
напаја душу, и она рађа плодове добродетељи,
садејствујући Светом Духу, посебно још ако је то сузна
киша.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Господ даје по срцу

Молећи се Господу, Мајци Божијој или Светима, свагда


имај на уму да Господ даје по срцу (дaћe ти Господ по срцу
твојему, Пс. 19, 5), какво је срце, такав је и дар; ако се молиш
са вером, искрено, свим срцем, нелицемерно, тада
саобразно твојој вери, степену топлине твога срца, даће ти
се и дар од Господа. И обрнуто, што је хладније твоје срце,
што је оно маловерније, неискреније, бескориснија је и твоја
молитва, осим тога, она још више разгневљује Господа,
Који јесте Дух и иште Себи оне који се клањају у духу и
истини (Јн. 4, 24-23). Зато, ако призиваш Господа, Мајку
Божију, Анђеле или Светитеље призивај их свим срцем, ако
се молиш за некога од живих или умрлих моли се за њих
свим срцем, изговарајући њихова имена са срдачном
топлином; молиш ли за себе или неког другог добијање
било каквих духовних дарова, или за избављење своје или
ближњег из некакве невоље или од грехова и страсти,
лоших навика моли се за то од свег срца, желећи свим
срцем за себе и другога тражено добро, имајући чврсту
намеру да се обновиш, или желећи да се неко други
ослободи греха, страсти и грешних навика и добићеш од
Господа дар по срцу твоме. Шта Год хоћете иштите, и биће
вам (Јн. 15, 7). Видиш треба несумњиво желети оно за шта
се молиш, само тада ћеш и добити. Молите се Богу један за
другога, да оздравите (Јак. 5,16).
Као што сваку реч молитве: помилуј ме, Боже, Владика
чује и испуњава сваку реч (искуство), само ако би од срца
говорили; тако и све речи других молитава, чак и наше,
сопствене, искрене молитве. О, добропослушни Владико!
Слава Теби! Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете;
куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште прима... (Мт.
7,78). Само у простоти срца, молите се без сумње.
Запамти, да ако ти за време молитве не празнословиш,
него говориш речи молитве са осећањем, тада се твоје речи
неће вратити празне, без силе (као љуска од зрневља), него
ће ти неизоставно донети баш те плодове, који се садрже у
речи као плод у љуштури. To је најприроднија ствар, као
што су природни и уобичајени у природи плод и његова
љуска. Али ако речи бацаш у празно, без вере, не осећајући
њихову силу, као љуску без језгра, онда ће се оне празне
теби и вратити; ако бацаш љуску, љуска ће да ти се и врати;
ако бациш семе, донеће ти цео клас, и што је боље,
плодније семе, то ће и клас бити богатији. Тако је и са
нашим молитвама: што искреније, срдачније будеш
изговарао сваку реч, то ће већи бити плод твоје молитве;
свака реч, као зрно донеће ти духовни плод, као зрео клас.
Ко од оних који се моле није доживео ово. Није Спаситељ
узалуд поредио семе са речју, а људско срце са земљом (Мт.
13,5). To исто треба рећи и о речима молитве. Још: ко не зна
да киша орошава земљу, биљке и напаја их? Тако нам се
реч Божија, а и наша реч, речена са вером, неће вратити а
да не напоји наше душе или душе које радо слушају и
верују. To је баш тако природно, као што је природно да
киша напаја и храни земљу и биљке и оспособљава да
расту.
Бог и Свети исто тако чују нашу молитву као што људи
чују један другога, када разговарају међу собом, или, као
што слушају проповедника људи који стоје у храму, или
војници који слушају глас вође, чују чак несравњено боље и
савршеније; зато што ми чујемо речи другога, али не знамо,
шта му је у срцу и у мислима, и дешава се да други једно
говори, а сасвим друго има на срцу. Бог и Свети нису такви:
они виде шта је код нас и у мислима и на срцу, сам Бог
својим свезнањем, а Свети благодаћу Светога Духа, у Којем
они вечито бораве. Они виде, одговарају ли наше речи
срцу, и ако у потпуности одговарају срцу, а срце је са своје
стране верујуће, скрушено и смирено, гори љубављу и
усрдношћу (као што ми усрдно ка Теби прибегавамо) и
жељом да добијемо тражено, тада се они љубазно
приклањају на нашу молитву и дарују жељено. Бог и свети
желе да их ми у молитви доживљавамо живима, онаквима
какви јесу, да би смо их гледали срдачним очима. Жив је
Бог; А БОГ није БОГ мртвих него живих; јер су Њему сви
живи (Лк. 20, 38).
Ако се од срца молиш Господу, или Владичици, или
Анђелима, или Светитељу, тада ти говориш самом срцу
Господа, Владичице, Анђела или Светог: јер сви смо у
једном срцу Божијем у Духу Светом, сви Свети су у
Божијем срцу. У Menu пребива и Ја у њему (Јн. 6, 56).
Ако хоћеш, да Господ брже да срдачну веру твојој
молитви, старај се од свег срца да све говориш и радиш са
људима искрено и ни на који начин не буди са њима
двоједушан. Када постанеш простодушан и поверљив
према људима, онда ће ти Господ дати простодушност и
искрену веру и у односу са Богом. Онога, који није срдачан
са људима, Господ тешко прима на молитви, дајући му да
осети да је он неискрен у односу са људима и стога не може
да буде савршено искрен и у односу са Богом, без мучења
душе.
СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ
МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва нам доноси мир срца

Највећи дар Божији, који ми више од свега потребујемо


и који врло често од Бога добијамо, следствено нашој
молитви је мир срца, како говори Спаситељ: Ходите к мени
сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити (Мт.
11, 28). И радујте се и сматрајте да сте богати, да имате све
када сте добили мир.
Знак милости према нама од Господа или Пресвете
Мајке Његове, после или у време молитве, јесте мир срца,
нарочито након напада било какве страсти, којој је својство
одсуства душевног мира. По срдачном миру и некаквој
светој нежности срца, лако можемо да препознамо да је
наша молитва услишена и тражена благодат дарована.
Успех молитве препознаће се и по духовној сили, коју ми
изнутра примамо, према обављању дела нашега звања, и
према унутрашњој светлости, која јасно улази у душу.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
У молитви је неопходна простота срца

Труди се да дођеш до детиње простоте у обраћању и са


људима и у молитви Богу. Једноставност је највеће благо и
највећа врлина човекова. Бог је савршено једноставан, зато
што је савршено духован и савршено добар. И нека је твоја
душа слободна од подвојености на добро и зло.
За време домаћих и саборних молитава против
лукавства ђаволског и расејаности мисли опомињи себе на
једноставност истине и говори себи: просто, тј. ја верујем у
све тражено простотом срца, и молим све просто; а твоја,
непријатељу[1] мој лукавства, твоје хуле, подлости,
уображења одбацујем.
Ђаво се обично усељава у нас кроз једну лажљиву
помисао и мисао лажну и грешну жељу, а затим делује у
нама и онеспокојава нас: тако је он прост. Нe усељава ли се
Господ Бог духова у нас кроз једну мисао и љубав истинску
и свету, и са нама обитава, и у нама делује и бива за нас све?
Према томе, моли се без сумње, просто, тј. у простоти срца,
без сумње; као што је лако да се мисли, тако треба да буде
лако и да се моли.
Благодарим Теби, Господе, Владико и Судијо мој, јер ме
учиш да се просто молим Теби и слушаш мене, који
вапијем Теби, и од грехова мојих и невоља мојих спасаваш
ме и на пространом месту поставио си ноге моје. Призвао
сам Те у лукавству греха мога речима црквене
молитве: Господе Боже наш, покајањем опроштај људима
дарујеш... и само што сам је завршио, мир и лакоћа
настанили су се у мојој души.
СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ
МИСЛИ О МОЛИТВИ

У молитви је неопходно смирење

У молитви је неопходно свесно, промишљено, крајње


смирење. Треба имати на уму, ко говори и шта говори.
Посебно је то потребно за време читања молитве
Господње: Оче наш. Смирење руши све подмуклости
вражије. Ах! како је много у нама тајне гордости. Ето,
говоримо, ја знам то ми није потребно; то није за мене; то је
сувишно; у томе ја нисам грешан. Колико личног
мудровања!
Почетак и основа и извор твоје мислености, твоје речи
и твоје делатности треба да буде смирење, сазнање своје
ништавности и пуноће Божанства, Која је саздала и
испунила све и Који дејствује cвe у свима (l.Kop. 12, 6). Ко је
заражен гордошћу, тај је склон да према свему испољава
презир, чак и према светим и Божанственим предметима:
гордост мисаоно уништава или скрнави сваку добру мисао,
реч, дело и сву творевину Божију To је најсмртоноснији дах
сатанин.
Када се молиш, говори у свом срцу против разних
вражијих помисли и распаљености: Господ је све за мене.
Тако, у току целог свог живота, при нападу страсти и при
свим наговарањима вражијим, у болести, у жалости, у
невољама и напастима, говори: све је за мене Господ; ја сам
не могу ништа да урадим, ништа да претрпим, савладам,
победим, Он је сила моја.
Све молитве подразумевају велику беду и сиромаштво
наше пале природе; оне подразумевају такође да је Господ
непрестано текући Извор сваког савршенства, свакога
добра, да је Он наша неисцрпна Ризница. Треба делатно
имати у молитви и у свако време сиромаштво духа. Благо
сиромашнима духом (Мт. 5, 3).
За време молитве и при читања речи Божијих треба
имати страхопоштовање према свакој мисли, према свакој
речи, као према самом Духу Божијем, Духу истине. Сумњу
и презир према речи треба одсецати као отров духа лажи; а
како су сумња и презир плод умишљености и гордости,
онда гордост треба из корена одсећи и бити као мало дете,
које у простоти тепа пред Богом, мало дете, које зна и
говори само оно, чему је научено од родитеља, савете са
стране, супротне родитељским, не слуша и не зна, а неће ни
да слуша, ни да зна. Јер Дух Свети је научио свете људе, као
просту децу и незлобиву, да моле, да благодаре и
славослове Бога оним молитвама, које Црква ставља у наша
уста.
На молитви буди као дете, које тепа, сливајући се у
један дух са духом изговорене молитве. Сматрај себе ни за
шта, молитве прихватај као велики дар Божији. Свог
телесног разума сасвим се одреци и не обраћај пажњу на
њега, јер телесни разум надима (1. Кор. 8,1), сумња,
уображава, хули. Ако за време молитве или ван ње враг
омета твоју душу некаквим хулама или гадостима, немој да
клонеш због њих, него реци са чврстином у свом срцу: ради
очишћења баш од тих и сличних грехова дошао је на земљу
Господ наш Исус Христос; због тих и њима сличних
слабости духа је и дошао Многомилостиви да нам помогне;
и када кажеш те речи са вером, твоје срце се истог тренутка
успокојава: јер ће Господ твоје срце очистити. Уопште, ни
од каквог греха, као од привиђења, не треба клонути, него
се уздати у Спаситеља. О, неизмерно милосрђе Божије! О,
највеће служење Богочовека нама грешнима! и до данас Он
служи нама човекољубиво, очишћујући и спасавајући нас.
Тако, да се посрами сила вражија!

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Ради успеха молитве, онај који се моли,


треба да се уподоби оном, коме се моли

Као што лош човек, прилазећи са молбом добром,


кротком и смиреном човеку, ради бољег успеха своје молбе,
сам се стара да се уподоби њему, тако и хришћанин,
приступајући молитвом Господу или Пречистој Његовој
Мајци или Анђелима, или Светима ради успеха своје
молитве, дужан је да се уподоби, по могућности, Самом
Господу или Пречистој Његовој Мајци, или Анђелима, или
Светима. И ето, у томе се састоји тајна приближавања и
брзог услишавања наших молитава.
Сви који приступате да угађате Господу у молитви
научите се да будете подобно Њему кротки, смирени и
искреног срца; да немате у души лукавства, лицемерства; да
не будете хладни. Потрудите се да имате Његов Дух јер ко
нема Духа Христова, он није његов (Рим. 8, 9), а Господ
уподобљеног и сродног Себи тражи међу нама, некога коме
би могла да се привије благодат Његова. Знајте, да баш ни
једна реч не пропадне у молитви, ако се говори од срца:
сваку реч Господ чује и свака реч је код Њега на вагању.
Нама се понекад чини, као да наше речи само узалудно јече
кроз ваздух, разлежу се као глас вапијућег у пустињи; не,
не! Потребно је знати, да нас Господ у молитви разуме, ако
тако може да се каже, тј. наше речи тачно тако како себе
разумеју савршени молитвеници, јер човек је икона Божија.
Господ одговара на сваку жељу срца, изражену или
неизражену речима.
Молећи се Богу, имајте на уму, да Бог има три Лица, а
како је Он Лице и Лица, то Он у бесконачности има сва та
савршенства, каква ми можемо да замислимо у некаквом
најсавршенијем, по благодати Божијој, човеку, на пример у
Пресветој Дјеви Марији, у Николају Чудотворцу, у Јовану
Златоустом, у апостолима, пророцима, испуњеним Духом
Божијим. Човек је лик Божији и подобије Божије; по
савршеном лику може Делимично да се расуђује о
Прволику, какав је Он; све су бољи, привлачнији наши
погледи срца и срдачно расположење у човеку од Бога, од
Сина Његовог и од Духа Његовог. На пример, Св. Николај
је био и јесте састрадалан и милосрдан према људима по
благодати Вожијој. Он је увек, и данас добропослушан
онима који га искрено призивају, по оном истом
милостивом срцу, које је он имао за живота и данас има по
благодати Божијој. Према томе, зар није и Сам Господ Бог
састрадалан и милосрдан, и колико састрадалнији и
милосрднији? Бесконачно више, колико је Сам бесконачно
виши и од Св. Николаја. Или узми апостола Павла. Каква
човекољубивост у срцу апостола! О слуги Филимоновом он
говори господину: ти Га, то јест, моје срце прими (Флм. 1,
12). Колико је љубави у тим речима! А каква љубав дише у
његовим посланицама! Срце наше постаде широко, говори он
Коринћанима, вама није тијесно у нама (2. Кор. 6,11-12). Он
је описао у једној посланици у чему се састоји љубав
Божанствена. Читајући тај опис, осећаш да је апостол на
делу испунио све оно, што је написао о љубави. Али одакле
та љубав у апостолу, ранијем гонитељу и увредитељу
Христовом, који је,улазио у куће и везивао мушкарце и
жене, предајуђи их немилосрдно у тамнице (Дап 9, 11; 22, 4;
26, 10-11)? Од Господа, источника љубави. Он Једини је
вечна и бескрајна Љубав, која Собом обухвата сва створења.
Онај, који се моли Господу, Мајци Божијој, Анђелима и
Светима, треба, пре свега, да се побрине о исправљењу
свога срца и свога живота, а потом да им подржава, као
што је написано: будите, даклe, милостиви као и Отац ваш
што је милостив(Лк. 6, 36); будите свети, јер сам Ја свет (1.
Пт. 1, 16; Лев. 19, 2); Они, који се моле Мајци Божијој, треба
да подражавају Њеном смирењу, непојмљивој чистоти,
преданости вољи Божијој (на пример, када видиш
неистине) и трпљењу; они, који се моле Анђелима, треба да
размишљају о горњем животу и да се брину
о духовности, одбацујући постепено телесност и
телесне страсти, а такође о пламеној љубави према Богу и
ближњем; они, који се моле Светима, треба да подражавају
њихову љубав према Богу и презирање света односно
његових сујетних богатстава, њихове молитве, уздржање,
нестицање, трпљење болести, мука и искушења, њихову
љубав према ближњем. У супротном, молитва ће да буде
бијење ветра.
Основа молитве је стремљење лика ка Прволику, као
сличног сличноме.
Кад будеш молио од Бога духовне дарове, као на
пример премудрост, веру, наду и љубав, кротост и
смирење, тада се сети да си образ и подобије Божије, да је
твоја душа као неки отисак Божанства, и сво богатство душе
налази се у Богу, као у ризници (Ризнице добара), одакле ми
можемо да црпимо свако духовно добро молитвом вере и
трпљењем и очишћењем себе од сваке нечистоте. Говори
Господу: мој ограничени дух је изашао из Твог бескрајног
свесавршеног Духа; ево ја сам бедан, Владико мој,
мудрошћу и разумом, или вером, надом и љубављу,
кротошћу и смирењем; погледај на жеље срца мога и даруј
ми Твоју премудрост, веру непостидну, наду поуздану, љубав
нелицемерну (8 молитва јереја на јутрењу).

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Како се молити Владичици Богородици, Анђелима


и Светима
Владичици Богородици, Св. Анђелима и свим Светима
моли се као Самом Духу Светом, нарочито пак као Светој
Тројици, која их је освештала, и у њима почива. Да u они у
нама једно буду (Јн. 17, 21). Јер си Свет, Боже наш, и у
Светима обитаваш (возглас). Амин.
Молећи се Богу, треба увек да представљамо себи
Његово бескрајно величанство, поклоњење на хиљаде
хиљада и безброј Анђела небеских и светих, такође Његову
свудаприсутност и свезнање, Његову бескрајну доброту,
праведност и светост. Када ословљаваш у молитви Пресвету
Дјеву Богородицу Пресветом, Пречистом, пренепорочном,
преблагом, онда представљај себи да је сама њена суштина
светост вечна, непоколебљива, постојана,
неизразива, несагледна и Анђелским очима ( Пресветој
Богородици). Тако размишљај и о свим Анђелима и
Светима, тј. да је њихова суштина светост и благост, по
благодати Исуса Христа. Увек сматрај за велику срећу што
можеш да разговараш кроз молитву са Господом или са
Пречистом Господарицом Богородицом, или са Анђелима,
или са Светим људима и са радошћу, а и са трепетом и
страхом Божијим моли Им се увек, имајући на уму с Ким
разговараш, ти нечисти и ништавни црв.
Када се молиш Небесним Силама немој да их
замишљаш страшнима, недоступнима, немилостивима: не,
то су створења прекротка, смирена, благочестива, која воле,
доступна и љубазна, радо послушна, блиска онима који их
са искреном вером и љубављу призивају у својим
молитвама. Њихово својство је љубав за јединство са свим
хришћанима кроз молитву вере. Још, када се молиш
Небеским Силама презири све што је земаљско, као
трулежно, и свим срцем воли небесни живот, духовни и
стреми ка њему. Њима је врло драго да виде наше истинско
мудрољубље, нашу жељу да себе учинимо њиховим
суграђанима, чему смо и призвани по благодати Исуса
Христа у Пребожанственој Тројици.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва за одгнање лукавих и хулних помисли

Када за време молитве Мајци Божијој не налазиш у


срцу свом одговарајуће страхо-благочешће ка Њој и
осећаш лукаве и хулне помисли, тада ускликни следеће
похвалне, Ње достојне приложене речи: "Ти си сва,
Владичице, светлост, сва светиња, сва благост, сва
премудрост, Ти све можеш као Мати Свемогућега, увек Ти
једина и као таква најсавршенија као Мати најсавршенијег
Цара славе!"

ВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Мати Божија чује наше молитве и моли се за нас

Ми се молимо преблагој и пренепорочној Мајци


Божијој и Она се моли за нас. Ми прослављамо Њу - Вишу
од сваке славе, и Она нама припрема вечну славу. Ми Њој
често говоримо: "радуј се", и Она од Сина Свог и Бога моли:
Сине Мој возљубљени, даруј им вечну радост за радосне
поздраве, које ми упућују.
Снага молитве је: на пример отварати и затварати
Небо, претварати огањ у росу. Чија молитва је посебно
силна? Молитва Мајке Божије (светим Твојим и најсилнијим
молбама) и Светих на небу; на земљи молитве свештеника,
као самим Богом постављених уз сами Његов престо ради
молитве за себе и људе (за наше Грехе и грехе народа из
незнања; Јев. 9,7), молитве преподобних, отшелника (јер ће
доиста погледати на њега; Јов. 42, 8). Од лењости за молитву
хришћанина долази сиромаштво вере, наде и љубави,
греси и безакоња, беде душевне и телесне.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва Мајци Божијој спасава


од ђавољих рањавања

Благодари најхитрију Заступницу нашу Господарицу


Богородицу, Пречисту, премилосрдну Дјеву Марију, која
нас по нашој усрдној молитви спасава од рањавања и
угњетавања ђаволског. Погледај на Њу очима срца у Духу
Светом, свуда присутном и све испуњавајућем и простом;
погледај Њу, заиста присутну у твом срцу и узвикни према
Њој: Пребрза Заступнице Господарице Богородице
Маријо, спаси ме од врага, који ме саплиће. И одмах,
истога трена, спасиће те Она према вери твога срца и
према уздању твога срца у Њу тако ће и да одступи од
недара тескоба, огањ и тешка чамотиња. Треба само
замислити и чврсто веровати, да је Дух Свети свуда, на
сваком месту и да је просто биће, да је у Њему цело небо
блиско нама, као на длану, са свим Анђелима и Светима, да
само треба призвати Господа или Господарицу Богородицу
или Светог од свег срца, са вером која већ види, са
покајањем из срца за грехе, којима нас везује враг, или се
везујемо добровољно сами, и спасење ће тог тренутка да
засија.
Дивно је спасење Владичице, тако се оно и улива теби у
душу, као целебни балзам[1], или као ароматични
животворни ваздух, или као успокојавајућа вода, само
погаедај на Њу очима срца са уздањем у Њену благост и
моћ. Али баш то је и тешко са срдачном вером која јасно
види погледати према Њој, подједнако као према Господу
или према Светима; враг се труди да на сваки начин
постане тврди, високи и мрачни зид између твоје душе и
Бога или Богородице, Анђела и Светих, не допушта бедни,
да би око срца гледало Господа или Његове свете,
помрачује срце на сваки начин, распршава веру, стешњава
утробу[2], жеже, помрачује. Сва та дејства треба сматрати
за машту, за лаж и кроз тај замишљени зид пробијати се ка
Господу или ка Богоматери и ка Светима. Како се
пробијеш, тог тренутка си и спашен. Вера твоја спасла те
је (Мт. 9, 22).
Молите се, браћо моја, Матери Божијој, када се
подигне бура мржње и злобе у вашем дому. Она, све,блага
и свемоћна, лако и веома добро може да умири људска
срца. Мир и љубав происходе од јединога Бога, као од свог
Извора, а Владичица је у Богу, једно са Богом, и као Мајка
Христа Мира, ревнује и моли се за мир целог света, тим
више за све хришћане. Она има ту моћ да руком својом
одагна од нас поднебесне духове злобе, оне недремљиве и
упорне сејаче злобе и непријатељства међу људима, и
свима, који са вером, и љубављу притекну под Њен моћни
покров, дарује бодро, брзо мир и љубав. Ревнујте и сами да
сачувате веру и љубав у срцима својим; ако се не будете
сами старали о томе, нећете се удостојити заступништва
Божије Матере за вас пред Богом; при том будите свагда
најусрднији и благочестиви поштоваоци Матере
Свевишњег Господа; јер је достојно јако воистину
блажити Њу, Богородицу, присноблаженују и
пренепорочнују[3] вишу од све твари, Заступницу рода
људског. Старајте се да у себи васпитавате дух смирења, јер
је Сама Она смирена, као нико од смртних, и љубављу гледа
само на смирене. Погледа на смирење слушкиње Своје, говори
Она Јелисавети о Богу Спасу Своме (Лк. 1,48-47).

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Мајци Божијој треба се молити
са пуним уверењем и надом да ћеш добити мољено

Приступајући молитви Царици Богородици, пре


молитве буди чврсто уверен, да нећеш отићи од Ње, не
добивши милост. Тако мислити и бити тако уверен, што се
тиче Ње достојно је и праведно. Она је свемилостива Мајка
свемилостивог Бога Речи, и о Њеним неизмерно великим и
безбројним милостима оглашавају сви векови и све
хришћанске цркве; Она је заиста бездан милостиње и
дарежљивости, како се говори о Њој у канону Одигитрије
(Кан. песма 5, ст. 1). Зато приступати Њој са молитвом без
таквог уверења било би неразумно и дрско, а сумњом би се
вређала Њена доброта, као што се вређа и доброта Божија,
када приступиш молитви Богу, и не надаш се да ћеш
добити од Њега мољено. Како хитају по милостињу неком
угледном и богатом човеку, чије милосрђе сви знају, и који
је своје милосрђе показао много пута? Обично са
најспокојнијом увереношћу и надом да ће од њега добити
оно што желе. Тако треба чинити и у молитви, не треба
сумњати и бити малодушан.
Када се молиш Владичици или неком Светитељу,
чврсто замисли да си члан Цркве, у којој је Владичица
главни камен здања, человођа духовне обнове ( Пресветој
Богородици, Икос 10), и знај да си тесно повезан изнутра са
свима житељима неба, као камен здања, иако и мек и лабав.
Тако схватајући себе, схватићеш зашто молитве тако лако
допиру до светитеља: јер сви смо под једном Главом
Христом (ср. Еф. 1, 22) и сви оживљени једним Духом
Божијим.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молећи се Светима, треба имати несумњиву веру у


њихову близину

Ако призиваш неког Светог са сумњом да ти је близу и


да те чује, и твоје срце ће савладати тескоба - мењај се, или,
боље рећи, одмах савладај, уз помоћ Господа Исуса Христа,
клеветника (ђавола), који се гнезди у срцу, призови Светога
са срдачном увереношћу да ти је он близу у Духу Светоме и
да чује твоју молитву: и теби ће одмах да постане лако.
тегоба и туга у срцу за време молитве настају због
неискрености, због лажљивости и лукавства нашег срца,
слично као што се у обичном разговору са људима ми
осећамо изнутра неугодно ако не разговарамо са њима из
срца, већ лажљиво и неискрено. Тешко ти је противу бодила
праћати се (Дап. 26, 14). Буди свагда и свуда истинит срцем,
и свагда и свуда ћеш имати мир у срцу, али посебно буди
истинит у разговору са Богом и са Светима: јер је Дух
истина (1. Јн. 5, 6).
Ако Свете будемо призивали са вером и љубављу, они
ће нас одмах услишити: сједињујуће начело са наше стране
је вера, a са њихове, уједно и са наше стране је љубав, јер су
и они у Богу, као што смо и ми у Богу, који јесте Љубав (1.
Јн. 4, 16).
Свети Божији људи су цветови прекрасни, који не вену,
миомирисни. Дотичи се тих цветова, не устима која
заударају од греха, тј. моли им се чистога срца и чистим
устима, не немарно, не расејаних мисли, него са великом
пажњом, лагано. Они су разумна небеса; они су на земљи
живели небески, дивно, у великим подвизима, у великој
љубави, у великој смирености, незлобивости, трпљењу,
самоодрицању, заволевши Бога изнад свега.
Ако се ја молим Богу своме са срдачном, живом,
савршеном вером, тада сам близак не само Њему, као син
Оцу, који живи са Њим у истом дому, него и свим горњим
Силама Небеским, свима Светима, који царују на небесима:
и они ничим нису даљи од мене него моје иконе, пред
којима се молим. Зато је прекрасан обичај код нас да имамо
у својим домовима иконе Господа, Пречисте Његове Мајке,
Архангела и Анђела чувара и Светитеља, и да се молимо
пред њима: њихова близина нашем телесном виду означава
још већу њихову близину (нашем)[1] духовном виду
наоружаном несумњивом вером. Близина, јер радост бива
на небу за једнога Грешника који се каје (Лк. 15, 710), као што
се у родитељском дому браћа радују када се брат, који је
згрешио пред оцем, каје због увреда нанесених родитељу
лошим понашањем.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Пре молитве треба измолити за себе благодат
искрене молитве

Онога коме желиш да се молиш, пре молитве замоли


из срца да те удостоји да му принесеш срдачну молитву,
хвалу или благодарење, јер ми тек када смо укрепљени од
Духа Светога можемо да се молимо, при укрепљењу од тих
светих угодника, преко којих желимо да се молимо
Спаситељу. Узнеси, к Њему, пре молитве и славословља,
срдачни вапај, да би ти Он даровао благодат искрене
молитве, да би јарам Свој благи и бреме Своје лако ставио у
твоје срце, да би ђаволску охолост и опирање ума и срца
растерао. Ако хоћеш да се молиш Владичици обрати се
Њој од срца да би те Она удостојила да нелицемерно, свим
срцем принесеш Њој молитве или похвале и благодарење.
Ако хоћеш Анђелу обрати се Господу да те удостоји да му
се достојно помолиш или да опеваш његово доброчинство,
светлост благост његове природе; ако желиш Светитељу
обрати се Светом Духу, Чијом светошћу су освећени, да
га достојно призовеш или му испеваш хвале и благодарења,
јер сви ми тек при укрепљењу од Духа Сетога животворног
можемо достојно и животворно да се молимо. Светитељи
Божији су слободни дах Духа Светога: Дух дишe гдје хоће (Јн.
3, 8) (тј. у којој души жели, у њој и дише). Света Владичица
је преизобилно освећена и очишћена Духом Светим.
Анђели су освећени Духом Светим и Њиме живе и дишу,
као што ми живимо у телу и удишемо ваздух. Молитве у
свом истинском виду нису ништа друго, до дисање Духа
Светога. Сам Дух,казано је, моли се за нас уздисањем
неисказанијем (Рим. 8,26).

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Црквена молитва

Да би хришћанин живео хришћанским животом и да


се не би у њему потпуно угасио живот духа, њему је
неопходна како домаћа тако и саборна молитва. Неопходно
је да се са вером, разумевањем, усрђем посећује
Богослужење у храму, као што је неопходно доливати уље у
кандило, да би горело и да се не би угасило. Након што
молитва постане искрена, она бива ватрена при уздржању.
Осим тога због неопходности одржавања хришћанског
живота у себи или топлине вере, наде и љубави, потребно
је уздржање и пост. Ништа тако лако не гаси у нама дух
вере као неуздржање, лакомост, пресићеност и расејан,
разуздан живот.
Благодарим Мајци Цркви што ми је указала у
јектенијама чему да се молим јер не знамо зашто ћемо се
молити као што треба, него сам Дух се моли за нас, у
јектенијама, уздисајима неисказаним (Рим. 8, 26). Слава
благодати Светога Духа Утешитеља! Верујем да Он, по
обећању Спаситеља, пребива с нама увек и упућује нас на
сваку истину и не допушта да дођу до заблуде они који
усрдно и смирено ишту правду Божију. Зашто ми своје
молитве почињемо молитвом Цару Небеском Духу истине?
Зато што је Он учитељ молитве и Дародавац молитве, Он,
који пребива увек са нама и делује у свету. Благодарим Ти
Господе Исусе, јер ради Тебе и Свети Дух дође у свет!
Када би се сви пастири или свештенослужитељи,
црквенослужитељи[1] и паства молили Богу искрено и
сложно, једнодушно, молитвама какве нам изговара наглас
или нам тајно савршава Црква шта све не бисмо измолили
од Бога? Каква бисмо све добра имали, од каквих све
грехова и страсти, од каквих зала, беда и напасти се не би
избавили? Те молитве су најмудрије, најкорисније,
најбогоугодније, најсилније, кадре да приклоне Господа на
свако милосрђе. Да нам Господ свима да да му се молимо
једнодушно, искрено, силно, без слабљења.
Наше свештено и црквенослужитељно делање је да
понављамо једне те исте молитве, мада веома разноврсне,
почев од молитве "Оче наш", као и делање свих уопште.
Потом да извршавамо једне те исте заповести моралног
закона, јер душа се не утврђује различитошћу молитава,
него њиховим понављањем и увођењем у наше мисли, у
наше срце, и нашу вољу, или у деловање у току целог нашег
живота.
Молитва је духовно дисање. Молећи се, ми дишемо
Духом Светим: молећи се у Духу Светоме (Јд. 1, 20). И
тако, све црквене молитве су дисање Духа Светога, као
духовни ваздух и уједно и светлост, духовни пламен,
духовна храна и духовна одежда.
СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ
МИСЛИ О МОЛИТВИ

Страсти и сујетно маштање ометају нашу молитву

Молитва је узношење ума и срца ка Богу (Катих. Митр.


Филарета). Одатле је очигледно да не може да се моли онај
чији су ум и срце чврсто везани за нешто плотско, на
пример за новац, за част, или када неко има у срцу страсти:
мржњу, завист према другима, зато што страсти обично
вежу срце, као што га Бог шири и даје му истинску слободу.
Под видом највиших, најважнијих предмета вере, под
видом највеће светиње, каква сујета, каква глупа маштања
заокупљају врло често многе од нас! Ето, човек стоји пред
иконама Господа, Мајке Божије, Анђела, Арханђела,
Светога или целога сабора, код куће или у храму и понекад
уместо молитве, уместо одлагања свакодневних животних
брига за то време, он своди своје рачуне и рачунице,
расходе и приходе, наслађује се добитком, жалости се због
губитка прихода или прилика у предузећу (о душевном
приходу или губитку, наравно, ни помена), или мисли
ружно о ближњем, преувеличавајући његове слабости,
страсти, подозревајући га, завидећи му, осуђујући га, или
ако је то у цркви, загледајући у лица оних, који стоје поред
њега, такође како је ко одевен, ко је добар, ко није, или
правећи планове, како да проведе дан, где да иде, у каквом
задовољству или каквој сујети да проведе дан и остало. И то
се често дешава када се врши највиша наднебесна тајна
Евхаристије тј. пречистог Тела и Крви Господње, када смо
дужни бити потпуно у Богу, потпуно заузети
размишљањем о тајни која се савршава ради нашег
искупљења од грехова, вечитог проклетства и смрти, и о
тајни нашег обожења у Господу Исусу Христу. Како смо се
изопачили, како смо постали сујетни, а од чега је све то? Од
непажње и немарности за своје спасење, од пристрасности
према пролазном, од слабе вере или не веровања у вечност.
Док се молимо, у мислима нам се на необичан начин
врте најсветији, узвишени предмети упоредо са земаљским,
житејским, ништавним: на пример и Бог, и било какав
омиљени предмет, на пример новац, некаква ствар, одећа,
шешир, или слатко парче нечега, сладак напитак или
некакво одликовање, крст, орден, лента и друго. Тако смо
лакомислени, пристрасни, расејани! To је ваљда својствено
само незнабошцима, који не знају за истинитога Бога и
Сина Његовог Исуса Христа са Духом Светим, а не
хришћанима, чије благо није на земљи, него на небу. Где је
та жива вода у нашем срцу, која бије животворним млазом
у срцима, потпуно преданим Богу? Ње и нема зато што је
истиснута из њега житејским сујетама и осталим
страстима. Нe можете служити Богу и мамону (Мт. 6, 24),
говори Истина.
Молитвом често називају оно, што уопште није
молитва; отишао у цркву, постојао, погледао на иконе или
на људе, на њихова лица и одећу, каже: помолио се Богу.
Постојао је код куће пред иконом, климнуо главом,
изговорио научене речи без разумевања и саосећања, и
каже: помолио се Богу, мада се мислима и срцем уопште
није молио, а био је негде на другом месту, са другим
људима и стварима, а не са Богом.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Да ли је могуће молити се убрзано?

Да ли је могуће молити се убрзано не штетећи својој


молитви? Могуће је онима који су се научили унутрашњој
молитви чистим срцем. У молитви је потребно да срце
искрено жели оно што моли; да осети истину онога, о чему
говори, а чисто срце то као да има у својој природи. Зато
оно може да се моли и убрзано, а истовремено и
богоугодно, пошто брзина не штети истини (искрености)
молитве. Али, они који немају усрдну молитву, треба да се
моле полако, очекујући одговарајући одјек у срцу за сваку
реч молитве. A то се не даје увек брзо човеку који није
навикао на молитвено созерцање. Зато, изговарање речи
молитве без журбе за такве људе треба да буде одређено
као обавезно правило. Чекај, док свака реч не одјекне у срцу
њој својственим одјеком.
Спољашња молитва се често врши на штету
унутрашње, а унутрашња на штету спољашње, тј. ако се
молим устима или читам, онда многе речи не лежу на срце,
ја се двојим, лицемерим; устима изговарам једно, a на срцу
ми је друго; уста говоре истину, а расположење срца се не
слаже са речима молитве. А ако се ја молим у себи, срцем,
тада, не обраћајући пажњу на изговарање речи,
усредсређујем га на садржај, на њихову силу,
привикавајући срце постепено на истину, и улазим у оно
расположење духа, у каквом су написане речи молитве, а на
тај начин мало по мало учим да се молим духом и истином,
по речима вечне Истине: који се клањају Богу, у духу и
истини треба да се клањају (Јн. 4,24). Када се човек моли
споља, наглас, тада не може увек да прати сва кретања срца,
која су превише брза, зато што му је неопходно да се
побрине изговором спољашњег облика речи. На тај начин,
код многих чтечева, који брзо читају, ствара се потпуно
лажна молитва: они устима као да се моле, по свему их
видиш као благочестиве, a срце спава и не зна шта уста
говоре. To се дешава зато што они журе и не размишљају
срцем о ономе што говоре. Треба се молити за њих, исто
као што се они моле за нас; треба се молити за то да би
њихове речи допрле до њиховог срца и да дишу његовом
топлином. Они се за нас моле речима светих људи, и ми за
њих.
Ко брзо, без срдачног разумевања и саосећања чита
молитве, побеђиван својим лењим и сањивим телом, тај не
служи Богу, него телу своме, свом самољубљу и руга се
Господу својом незаинтересованошћу, неучествовањем
свога срца у молитви: Бог је Дух; и који му се поклањају, у
дyxy и истини треба да се поклањају (ср. Јн. 4, 24)
нелицемерно. Ма како било лењо и раслабљено твоје тело,
ма како те вукло у сан, победи себе, немој да се штедиш за
Бога, одреци се себе, да дар твој Господу буде савршен, дај
Богу своје срце.
Нe чини у току молитве угодност лењивом телу не
жури се; тело стешњено и оптерећено светим делом, Жури
ка крају, да би се умирило или бавило плотским,
свакодневним делима.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитвено правило треба обављати без журбе

Када вршимо молитву правило, посебно по књизи, не


жури од речи ка речи, не осетивши његову истину, не
положивши је на срце, али чини и непрестано приморавај
себе да осећаш срцем истину онога што говориш. Твоје
срце ће се томе противити некада лењошћу и окамењеном
неосетљивошћу према ономе што читаш, некада сумњом и
неверовањем, некаквим унутрашњим огњем и тескобом,
некада расејаношћу и прибегавањем некаквим земаљским
предметима и бригама, некада присећањем на увреду
ближњега и осећањем освете и ненависти[1] према њему,
некада представљањем светских задовољстава или
представљањем задовољства од читања романа и уопште
светских књига, не буди самољубив, побеђуј своје срце, дај
га Богу на жртву благопријатну. Сине мој, дај Ми срце
своје (Прич. 23, 26), и твоја молитва сродиће те, сјединиће те
са Богом и са целим небом, и ти ћеш се испунити Духом и
Његовим плодовима: правдом, миром и радошћу,
љубављу, кротошћу, дуготрпљењем, срдачним умилењем.
Ти би хтео да брзо завршиш молитвено правило, да би дао
покој изнемоглом телу? Срдачно се помоли и заспаћеш
најспокојнијим, тихим и здравим сном. Нe жури да се
молиш било како: тих пола сата молитве вреде као цела
три сата најздравијег сна. Журиш ли се на службу или на
посао? Устај раније, немој да преспаваш и помоли се
усрдно; стећи ћеш спокојство, енергију и успех у делима за
цео дан. Срце тежи делима житејске сујете. Преломи га;
нека његово богатство не буде земаљска сујета, него Бог.
Научи своје срце да највише од свега пријања кроз молитву
за Бога, а не за светске сујете, да се не посрамиш у дане
болести своје, у часу смрти своје, као богати сујетом света и
сиромашан вером, надом и љубављу. Ако се не будеш
молио овако, како сам рекао, онда нећеш имати успеха у
животу и вери нити духовног разума.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Када се привикаваш на познате молитве


Када ми први пут или ретко читамо некакве молитве,
тада због тога што су нам нове читамо их радо и са јаким
осећањем, али касније, што их чешће понављамо, то мање
осећамо радости у њима; оне престају да нас занимају и ми
себе са тешкоћом приморавамо да их читамо са ранијим
осећањем. Против тога, што се тиче молитава, потребно је
следеће: Треба сипредстављати као да први пут читамо
прекрасне молитве, на које смо навикли и које су нас тако
јако занимале у прво време, када смо почели да их читамо;
удубљивати се срцем у сваку реч и ценити сваку реч. Та
појава у нашој души је последица првородног греха
последица наше првобитне неистрајности у истини. И до
сада не можемо непоколебљиво да се учврстимо у истини:
само што станемо, а затим се убрзо и поколебамо у њој.
Тако често бива у односу на молитву, тако бива и у односу
на веру, у дружењу са људима, у љубави према Богу и
ближњем, и врлини уопште: свуда се показујемо
неистрајни у истини.
Када се молиш Богу познатим молитвама, на које се
навикаваш, говори у срцу: Господе! Ти си увек један и
непроменљив. Моје срце се мења и хлади према речима
молитве, међутим, снага њихова је иста као што си Ти вечно
Онај Који јеси.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Можемо ли се молити својим речима?


Добро је понекад у молитви рећи неколико својих речи,
које одишу пламеном вером и љубављу према Господу. Да,
а не увек само туђим речима разговарати са Богом. Нe
треба увек бити дете у вери и нади, него показати и свој
разум, рећи од срца и своју реч добру (ср. Пс. 44, 2), при
томе на туђе речи некако навикнемо и хладнимо пред
њима. И како је пријатно Господу то наше лично тепање,
које излази право из срца које верује, које воли и које је
благодарно о томе не треба ни говорити; треба само рећи
да душа са својим речима Богу трепери од радости, сва се
распламсава, оживљава и блаженствује. Кажеш неколико
речи, а окусиш толико блаженства, која нећеш добити у тој
мери од најдужих и најдирљивијих туђих молитава,
изговорених по навици и неискрено.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Боље је да се молиш кратко, али са ватреном душом

При молитви држи се овог правила, да је боље да се


каже пет речи од срца, него мноштво речи језиком. Када
приметиш да ти је срце хладно и немаш воље да се молиш,
застани, загреј своје срце неком живом представом, на
пример о својој грешности, о својој духовној беди,
сиромаштву и слепоћи, или представљањем великих
непрестаних доброчинстава Божијих према теби и роду
људском, посебно хришћанима, а затим се моли без журбе,
са топлим осећањем; ако и не успеш да прочиташ све
молитве на време, није страшно, а од топле лагане молитве
добићеш неупоредиво више користи, него ако би прочитао
све молитве али брзо, без саосећања. Волим рећи пет ријечи
умом својим; неголи хиљаде ријечи језиком (1. Кор. 14, 19). Али
разуме се врло добро би било ако бисмо могли са дужним
саосећањем да кажемо у молитви и мноштво речи. Господ
не оставља оне, који се труде за Њега и дуго стоје за Њега, и
колико они мере, мери и Он, и сразмерно обиљу
истинитих речи њихових молитава, шаље у њихову душу
обиље духовне светлости, духовне топлине, мира и радости.
Добро је дуго и непрестано молити се, али не могу сви
примити ту ријеч дo они којима је дано; ко може примити
нека прими (Мт. 19, 11-12). Ко не може да издржи дуге
молитве, боље је да се моли кратко, али са ватреном
душом.
Неки сматрају за сву своју благочестивост и исправност
пред Богом читање свих предвиђених молитава, не
обраћајући пажњу на спремност срца за Бога, на своје
унутрашње исправљање; на пример, многи тако
ишчитавају правило пред причешће. Међутим, овде пре
свега треба обратити пажњу на исправљање и спремност
срца да прими Свете Тајне; ако је срце у утроби твојој у
правилном настројењу, по милости Божијој, ако је оно
спремно да сретне Женика, онда нека је слава Богу, премда
и ниси успео да прочиташ све молитве.Царство Божије није
у ријечи него у сили (1. Кор. 4, 20). Добра је послушност у
свему мајци Цркви, али са разборитошћу, и ако је
могуће, који могу да приме дугу молитву нека приме. Алине
могу сви примити ту ријеч (Мт. 19, 11); ако је пак дуга
молитва неспојива са ватреношћу духа, боље је сатворити
кратку, али ватрену молитву. Сети се да је једна реч митара,
изречена од ватреног срца, оправдала њега. Бог не гледа на
мноштво речи, него на расположење срца. Најважније је
жива вера срца и топло покајање због грехова.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Треба и у врлини имати разум

Буди умерен у свим религиозним делима, и у врлини


имај меру, сразмерно својим снагама, према времену,
месту, претходним тешкоћама, потребна је
благоразумност. Добро је, на пример, молити се чистога
срца, али ако ускоро не буде подударања молитве са
снагама (енергијама), различитим околностима, местом и
временом, са претходним тешкоћама, онда она више неће
бити врлина. Зато апостол Петар каже: покажите у
добродјетељи разум (тј. не препуштај се само срцу), у разуму
уздржање, а у уздржању трпљење (2.Пт. 1,56).

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Јутарња молитва

Да би се провео сав дан савршено свето, мирно и


безгрешно, јединствено средство за то је најискренија,
ватрена молитва ујутру по устајању од сна. Она ће да уведе
у срце Христа са Оцем и Духом Светим и на тај начин дати
силу и моћ души против злих напасти; само треба чувати
своје срце.
Јутарња молитва. Боже! Творче и Владико света!
Погледај милостиво на створење Твоје, нека живи
украшено Твојим Божанским ликом, у овим јутарњим
часовима; нека просветли Твоје око, у тминама још јаче од
сунчевих зрака, моју душу тамну и умртвљену грехом.
Одагнај од мене униније и лењост, даруј ми весеље и
душевну бодрост, да с радосним срцем славим Твоју
доброту и светост, Твоју безграничну узвишеност, Твоја
бескрајна савршенства у сваком трену и на сваком месту.
Јер Ти си Творац мој и Владика живота мога, Господе, и
Теби приличи слава од разумних створења Твојих у сваком
часу сада и увек и у векове векова. Амин.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Вечерње правило

Како лако и брзо може да нас спаси Господ! У трен ока,


неочекивано, неприметно. Често сам у току дана био
велики грешник, а увече, после молитве, одлазио сам на
починак оправдан и бељи од снега благодаћу Светога Духа,
са најдубљим миром и сладошћу у срцу! Како је лако
Господу да нас спаси у вечери нашег живота, при заласку
наших дана! О, спаси, спаси ме, преблаги Господе, прими
ме у Царство Твоје Небеско! Теби је све могуће. Своме
Господу стојим или падам, стојим: јер је силан БОГ који нас
подиже (ср. Рим. 14, 4).
Некада се човек моли, наизглед усрдно, али његова
молитва не доноси му плодове мира и радости срца у Духу
Светоме. Откуда то? Отуда што, молећи се по написаним
молитвама, он се није кајао искрено за оне грехе, које је
учинио тог дана, којима је оскрнавио своје срце, тај храм
Христов, и којима је разгневио Господа. Но сети их се, покај
се са свом искреношћу осуди себе непристрасно и тога часа
уселиће се у срце мир, који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7). У
црквеним молитвама постоји набрајање грехова, али не
свих, и често управо ти и не бивају поменути, којима смо
свезали себе; треба обавезно сами да их набројимо у току
молитве са јасним сазнањем о њиховој важности, са
осећањем смирености и са скрушеним срцем. Отуда се у
вечерњим молитвама и говори код набрајања грехова: или
то и то, или је то учинио рђаво, тј. даје се нама на вољу да
споменемо те или друге грехе.
Са одлучним срцем изговарајте речи молитве. Молећи
се увече, не заборављајте да искажете у молитви Духу
Светом, са свом искреношћу и скрушеношћу срца, оне
грехове, у које сте упали прошлог дана; неколико тренутака
топлог покајања и ви сте очишћени Духом Светим од сваке
нечистоте, и бељи од снега, и сузе, које очишћују срце,
потећи ће из ваших очију, и бићете одеждом правде
Христове покривени и са Њим сједињени, као и са Оцем и
Духом.
У молитви је потребно искрено жаљење због својих
грехова и искрено покајање: набрајајући грехове споменуте
у молитвама, говорити их, осећајући срцем, као да су
сопствени. Још је потребна и ватрена жеља да се поново не
згреши истим поменутим гресима.
Нe буди пристрасан не само према јелу и пићу, према
одећи, према пространом и луксузном стану, према
богатом покућству, него ни према свом здрављу, чак ни
према свом животу не треба ни најмање да будеш
пристрасан, предавши цео свој живот вољи Господа и
говорећи: јер је мени живот Христос a смрт добитак (Фил. 1,
21). Ко мрзи живот свој на овоме свијету, сачуваће Га за живот
вјечни (Јн. 12, 25). Пристрасност према пролазном животу,
према здрављу води до удаљавања од заповести Божијих,
до повлађивања телу, до нарушавања постова, до
удаљавања од савесног извршавања обавеза службе, до
унинија, нетрпељивости и раздражљивости. Никада не
заспи увече пре вечерњег правила да не би отежало твоје
срце од неблаговременог сна и да га не би спречио враг
окамењеном неосетљивошћу за молитву. Будите трезвени и
бдите (1. Пет. 5, 8). Бдите и молите се да не паднете у
напаст (Мт. 26,41). Стражите дакле јер не знате дана ни часа у
који ће Син Човјечији доћи (Мт. 25, 13). Стражите дакле; јер не
знате када ће доћи Господар куће, увече или у поноћи или у пој
пијетлова или ујутру; да не дође изненада и нађе вас да спавате.
А што вама Говорим, свима говорим: Стражите! (Мк. 13, 35-
37).

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитве за опраштање и отпуштање греха

Молитвом ми задобијамо опроштај грехова. Сав дуг онај


опростио сам ти, јер си ме молио (Мт. 18, 32). Искуство
говори то исто.
Треба се умивати од прљавштине, а молитва је умивање
од духовне прљавштине, тј. од грехова, нарочито сузна.
Када се молиш за опроштај грехова својих, укрепљуј се
увек вером и надом у милосрђе Божије, спремно увек да
прашта наше грехе по искреној молитви, и на све начине
бој се да не би у срце доспело очајање, које се изражава
тешким унинијем срца и принуђеним сузама. Шта су твоји
греси наспрам милосрђа Божијег, ма какви они били, само
ако се ти искрено покајеш за њих! А често бива да се човек
моли и без наде у срцу, да ће његови греси бити
опроштени, као да их сматра вишим од Божијег милосрђа.
Због тога, заиста, и не добија опроштај, мада ће да пролије
изворе невољних суза, и са тужним, стешњеним срцем
одлази од дарежљивог Бога, тога је и достојан: верујте да
ћете примити, говори Господ, и биће вам (Мк. 11, 24).
Неверовање у добијање траженог од Бога хула је на Бога.
Ако сагрешиш нешто пред Богом (а грешимо превише
сваког дана), одмах говори у свом срцу са вером у Господа,
који пази на вапај твога срца, са смиреним сазнањем и
осећањем својих грехова, псалам Помшуј ме, Боже, по великој
милости Твојој, и прочитај усрдно читав псалам; ако није
дејствовао први пут, понови још једном, само прочитај још
усрдније, још осећајније и тада ће брзо да ти засија од
Господа спасење и мир твојој души. Тако се увек скрушавај:
то је верно, доказано средство против греха. Али, ако не
добијеш олакшање, криви самог себе; значи да си се молио
без скрушености, без смиреног срца, без чврсте жеље да од
Бога добијеш опроштај грехова; значи, слабо те је ранио
грех.
У молитви је неопходно најискреније тражење
исправљања.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

У молитви треба искреио желети оно за шта се


молиш

У молитви је потребно, као прво, да предмет молитве


буде изречен одређено, или у крајњем случају, да у срцу
буде јасно сазнање и жеља за њим; као друго, да та жеља
буде исказана са осећањем и живом надом у милост
Владике или Божије Матере; као треће, потребна је чврста
намера да се убудуће не греши и да се у свему твори воља
Божија: ето си здрав, више не гријеши, да ти не буде горе (Јн. 5,
14).
Оном ко се моли за себе или за друге људе, ради
буђења његовог успаваног срца и савести, треба ; поставити
овакво питање: да ли је теби потребно то, за шта се ти, као
што се види молиш, и желиш ли ти да то добијеш? Желиш
ли, на пример, искрено исправљање и свети живот себи и
другим људима?

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва Господња

Хришћанине! запамти и увек носи у мислима и срцу


велике речи молитве Господње: Оче наш, који си на
небесима! (упамти, ко је наш Отац? Бог Отац наш, љубав
наша; ко смо ми? ми смо деца Његова, а међу собом смо
браћа; у каквој су љубави међу собом дужна да живе деца
таквог Оца? Да сте дјеца Аераамова, чинили бисте дјела
Аврамова, Јн. 8, 39; па каква смо дела ми дужни да
чинимо?). Да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде
воља Твоја. Хлеб наш насушни дај нам данас (хлеб наш све је
заједничко, а не мој; самољубље треба да буде изгнано из
срца деце Божије: ми смо једно), и опрости нам дугове
наше (хоћеш и волиш да ти Бог опрости грехе, за
уобичајено сматрај праштање греха и људима, који су
згрешили против тебе, знајући да је љубав дуготрпељива и
милосрдна). Нe уведи нас у искушење (и сам се не упуштај у
искушење; не дај нози твојој да се спотиче, нити ће задремати
чувар твој. Господ је покров твој на десној руци твојој, Пс. 120;
3, 5). Но избави нас од злога. (Немој да му се својевољно
предајеш и Господ те неће њему предати.) Јер Твоје је
Царство (признај једнога Цара Бога и Њему једином
служи) и сила (у Његову свемогућу силу се уздај) и слава (за
Његову славу ревнуј свом снагом и целог живота свог) у
еекове (Он је вечни Цар, а царство сатане ускоро ће да прође
као разбојничко, лажно). Амин. Све је то истинито. Сећај се
те молитве више од свега и чешће је у мислима изговарај и
размишљај о њој, шта значи у њој свака реч, израз и молба.
У духу и истини клањајте се Богу. У истини на пример,
ти говориш: да се свети име Твоје. Постоји ли у теби стварна
жеља да се име Божије свети добрим делима људи, а и
твојим? ти говориш: да дође Царство Твоје, желиш ли ти на
самом делу да наступи Царство Божије? Желиш ли да
будеш обиталиште Духа Божијег, а не обиталиште греха; не
желиш ли ти радије да живиш у гресима? говориш: да буде
воља Tвoja и на небу и на земљи, не тражиш ли ти пре своју
вољу, него Божију? Баш тако! Говориш: хлеб наш насушни
дај нам данас, не говориш ли ти у свом срцу нешто друго:
мени није потребно да од Тебе молим то; ја имам и без
мољења, нека тако траже они, који немају; или са похлепом
иштемо много и нисмо задовољни са малим, или оним што
нам је Бог дао, не благодаримо за оно, што имамо, а треба
благодарити; молиш у молитви Бога: и опрости нам дугове
наше, као што и ми опраштамо дужницима својим, а не
мислиш ли и сам: ја нисам Бог зна какав грешник; ја, чини
ми се, не живим лошије од других и нема потребе да
молим опроштај дугова мојих или грехова, или молећи се,
имаш ли ти какво незадовољство, гнев, и на тај начин, ти
дрско лажеш у молитви Бога, говориш: не уведи нас у
искушење, а не налећеш ли и не устремљујеш ли се и сам
без искушења на свакакве грехе? говориш: избави нас од
нечастивога, а не живиш ли и сам у друштву са нечастивим
или са злом сваке врсте, чији је управитељ ђаво? Гледај да
твој језик не буде у нескладу са срцем; пази, не лажи,
Господу у својој молитви. To имај увек у виду, како када
читаш молитву Господњу, тако и када читаш и друге
молитве; пази да ли је у складу твоје срце са оним шта
изговара језик?

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

На крају јутарњих и вечерњих молитава следи


призивање Светих

На крају домаћих јутарњих и вечерњих молитава


призивај свете: патријархе, пророке, апостоле, светитеље,
мученике, исповеднике, преподобне, испоснике или
подвижнике, бесребренике,- да би, видећи код њих
испуњење свих врлина и сам почео да им подражаваш у
свим врлинама. Код патријараха учи се детињој вери и
послушности Господу; код пророка и апостола -ревности за
славу Божију и за спасење душа људских; код светитеља -
ревности за проповедање речи Божије и уопште писањем
узимати удела у прослављању имена Божијег, кад год је то
могуће, у учвршћивању вере, наде и љубави код хришћана;
код мученика и исповедника- чврстини за веру и
благочешћу пред људима неверујућим и безбожним; код
испосника- распињању тела са страстима и похотама,
молитви и богомислију; код бесребреника- нестицању и
бесплатној помоћи онима који имају потребу.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Неопходност помињања живих и упокојених

Неки говоре: чему помињање имена упокојених или


живих у молитви за њих? Бог као свезнајући и Сам зна та
имена, зна и потребе свакога. Али они, који тако говоре,
заборављају или не знају важност молитве, не знају како је
важна од срца изговорена реч, заборављају да се правосуђе
Божије и милост Божија приклањају нашом срдачном
молитвом, коју Господ по доброти Својој узима у заслугу
самим умрлима или живима, као члановима јединственог
тела Цркве. Такви не знају, да се и Црква првородних,
записаних на небесима (Јев. 12, 23), по љубави својој стално
моли за нас Богу, и баш спомиње пред Богом посебно
имена оних људи који им се моле, молитва за молитву. Ми
смо помињали њих, они нас. А ко не помиње из љубави
своје, ближње своје у молитви, тај сам неће бити поменут и
неће се ни сам удостојити помињања. Много значи у
молитви једна реч вере и љубави. Много може молитва
праведног (Јак. 5, 16).

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

У молитви за живе и умрле неопходно је да се они


усрдно помињу

Молећи се за живе и умрле и изговарајући њихова


имена, потребно је од свег срца, са љубављу изговарати та
имена, како би носили у души та лица, чија се имена
помињу каодојиља када негује своју дјецу (1. Сол. 2, 7), и
памтили да су они удови наши и удови Христовог тела (ср.
Еф. 4, 25; 5, 30); није добро да се пред лицем Божијим само
набрајају језиком њихова имена без учешћа и љубави срца.
Треба да се помисли да Бог гледа на срце, да и они, за која
се молимо потребују баш то од нас, према дугу.
хришћанске љубави, братске саосећајности и љубави.
Велика је разлика између безосећајних набрајања имена и
њиховог усрдног помињања: једно од другог разликује ce
као небо и земља. Али, име Самог Господа, Пречисте
Његове Мајке, Светих Анђела и Светих Божијих људи по
преимућству треба призивати увек чистог срца, са вером и
пламеном љубављу; уопште, речи молитве не треба
пребирати само језиком, као да вртиш прстом у књизи
листове папира или као да бројиш новац; требало би да
речи извиру као извор живе воде из свога врела, да би биле
искрени глас срца, а не туђа позајмљена одећа, из туђих
руку.
Када се наглас или у себи молиш за друге, на пример за
своје укућане или за друге, иако то они и нису тражили од
тебе, моли се за њих са таквом истом топлином и
усрдношћу, као што се молиш за себе. Сети се заповести
закона: Љуби ближњег свога као самог себе (Мт. 19, 19; 22, 39;
Лев. 19,18). У свим случајевима пази на то, тј. воли ближњег
као себе. Нe буди лукав пред Господом, који испитује срца
и бубреге (Јер. 11,20; Отк. 2, 23; Пс. 7, 10), да Он не презре
твоју молитву као сујетну и лажну.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Наша молитва у име свих[1], побуђује нас на


непрестану узајамну љубав

На шта нас побуђује Света Црква када и у домаћој и у


црквеној молитви ставља у наша уста молитве у име свих, а
не у име једнога? Побуђује нас на непрестану узајамну
љубав, да бисмо увек и у свему, у молитви и у свакодневном
обраћању, волели једни друге, као себе, да бисмо
подражавајући Бога у три Лица, која сачињавају највише
јединство, и сами били једно од многих састављено. Да сви
једно буду, као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби; да и они у
Нама једно буду (Јн. 17,21). Молитва је заједничка за све и у
животу нас учи да делимо свакодневне потребе са другима,
да би и у животу код нас све било заједничко и као једно, да
би се у свему видела узајамна љубав, такође да би све своје
способности употребљавали у корист других, ко како може,
да не би скривали свој таланат у земљу, да не би били
егоисти и лењивци. Ако си мудар дај савет оном који није
мудар; ако си образован научи неуког; ако си јак помози
нејакоме; ако си богат помози сиромаху.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Неопходно је молити се за све

Када се молиш, труди се да се више молиш за све, него


за себе самога, и за време молитве живо представљај све
људе заједно са собом као једно тело, а сваког одвојено као
уд тела Христовог и као свој сопствени уд: јер смо yдoвu један
другоме (Еф. 4, 25); моли се за све тако, као што се молиш за
себе, са истом таквом искреношћу и топлином; њихове
немоћи, болести сматрај својим немоћима и болестима;
њихово духовно незнање, њихове грехе и страсти- својим
незнањем, својим гресима и страстима; њихова искушења,
напасти и разноврсне невоље - својим искушењима,
напастима и невољама. Такву молитву са великом
благонаклоношћу прима Отац Небески тај - заједнички за
све свеблаги Отац, не Гледа ко је ко (Рим. 2,11), нема ни сјенке
промјене (Јак. 1,17), та Љубав, која је безгранична, сву твар
обухвата и чува.
У молитви треба да имамо на уму да смо ми удови
један другом и треба да се молимо за све, као што
молитва Оче наш указује. Апостоли и сви свети су пример
тога. Ако будеш то имао на уму и ако се будеш молио за
друге, онда ће се и свети Анђели молити за нас, као
чланови једног Царства Христовог, једне Цркве, једног
тела. И каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се
мјерити (Мт. 7,2).

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитве које вршимо по нечијој молби за некога


Не пропуштај прилику да се молиш за неког човека на
његову молбу или за њега на молбу његове родбине,
пријатеља, поштовалаца или познаника. Господ са
благонаклоношћу гледа на молитву наше љубави и на
нашу смелост пред Њим. Осим тога, молитва за друге је
веома корисна и ономе ко се моли за друге; она чисти срце,
утврђује веру и наду у Бога и распламсава љубав према
Богу и ближњем. Молећи се, говори: Господе! Ти можеш то
и то да учиниш овоме слуги Твоме; учини му то, јер име је
Твоје Свемогући и благи ЧовекољубацАко ми, зли будући,
умијемо дape добре давати не само својој деци, него и
туђој, колико ћеш Ти више дати свих могућих добара онима
који Те моле? (Мт. 7, 11)
Нe буди лењ да се молиш усрдно за друге, на њихову
молбу или сам од себе и заједно са њима и добићеш
милост од Бога: благодат Божију у срцу којом се наслађујеш
и укрепљујеш у вери и љубави према Богу и ближњем. To
су речи истине; оне излазе из искуства. Ми се обично не
молимо баш радо, него више по нужди или навици,
молимо се за друге без пуног учествовања срца; требаш
себе принудити да се молиш од свег срца, са великом
вером, са великом смелошћу, да добијемо велику и богату
милост од милосрдног и многодарежљивог Бога. Али нека
иште, речено је, с вјером, не сумњајући ништа; јер који сумња
он је као морски вал што га вјетар подиже и витла (Јак. 1, 6).
Господу, томе заједничком Оцу свих, пријатно је када се ми
са вољом, са вером и љубављу молимо један за другога, јер
Он јесте Љубав, спремна да помилује све због узајамне
љубави. Свети Дух је рекао: молите се Богу једни за друге, да
оздравите (Јак. 5, 16). Видиш, како је пријатна Богу и
делотворна молитва једних за друге.
СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ
МИСЛИ О МОЛИТВИ

Како се молити за исправљање ближњих

Ако желиш некога да исправиш од недостатака, не


мисли да ћеш га исправити само својим средствима: сами
ми више кваримо ствар својим сопственим страстима, на
пример гордошћу и произишлом од тога
раздражљивошћу; Но пренеси нa Господа бригу своју (Пс. 54,
23) и помоли се Њему који испитује наша срца и бубреге
(ар. Пс. 7, 10), од свег срца, да би Он Сам просветлио ум и
срце човека; ако Он увиди да твоја молитва дише љубављу
и излази од свег срца, онда ће сигурно да испуни жеље
твога срца и ти ћеш ускоро рећи видевши промену у оном
за шта се молиш: ова је измена деснице Вишњега (Пс. 76,11)
За опроштај сагрешења других моли се онако како се
молиш и за опроштај својих сагрешења, када они
поражавају тугом и тескобом твоју душу, побеђују те
болећивошћу, у скрушењу срца и са сузама молиш Бога за
помиловање; подједнако се моли и за спасење других, као и
за своје сопствено. Ако достигнеш то и претвориш у навику,
онда ћеш добити од Господа обиље духовних дарова,
дарова Духа Светога, Који воли душу која саосећа у спасењу
других зато што Сам Он, Свесвети Дух, на све начине хоће
да спасе све нас, само да My се не противимо, да наша срца
не отврдну. Сам Дух се моли за нас уздисајима
неизрецивим (Рим. 8, 26).
Господу, као најчедољубивијем Оцу, пријатно је када се
ми искрено молимо за људе Његову децу, и као што
родитељи, на молбу добре и благонаравне деце своје,
милују неваљалу, ћудљиву и злонаравну децу, тако Отац
Небески, после молитве оних који су Његови (2. Тим. 2,19)
или после молитава свештеника Његових, обучених
благодаћу, за народ, милује и недостојне, као што је
помиловао и миловао непокорни и роптајући јеврејски
народ у пустињи на молитве Мојсија. Али, каква је то
ватрена молитва била!
Пост Мојсијев за неуздржљивост Израиљаца. Страдања
светих за нашу разнеженост; њихови постови и одрицања
за наше неуздржање и раскош; њихове ватрене молитве за
нас лење за молитву. Пост Господа нашег Исуса Христа за
наше неуздржање. Његове раширене руке на крсту за наше
пружене руке према забрањеном дрвету и према свему
забрањеном по Божијим заповестима. Замењивост наших
молитава за друге за оправдање оних, за које се молимо;
замењивост наших подвига и врлина за друге, на пример
молитве и милостиње за умрле и за живе. Тако су молитве
са сузама мајке Августинове за сина свога спасиле
Августина.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Како да се молимо за: 1) гордог и непокорног, 2)
злобног, 3) среброљубивог и себичног, 4) завидљивог, 5)
пијаницу, 6) стомакоугодника

Када код ближњега видиш недостатке и страсти, моли


се за њега; моли се за сваког, чак и за свог непријатеља. Ако
видиш гордог и непокорног брата, који се гордељиво према
теби или другима опходи, моли се за њега да би Бог
просветио његов ум и загрејао његово срце огњем
благодати Своје, говори: Господе, научи слугу Твога, који је
у ђаволску Гордост упао, кротости и смирености, и
одагнај од његовог срца мрак и бреме сатанске
Гордости! Ако видиш злобног, моли се: Господе, учини
добрим слугу Твога благодаћу Твојом! Ако видиш
среброљубивог и себичног, говори: Ризницо наша
нетрулежна и Богатство неисцрпно! Даруј овом слуги
Твоме, створеноме по слици и прилици Tвojoj, да позна
варљивост богатства, и да је све земаљско сујета, сенка и
снови. Дани сваког човека су као трава или као паучина, a
Ти си једини богатство, одмор и радост наша! Када видиш
завидљивог, моли се: Господе, просветли ум и срце овог
слуге Твога ка познању великих, безбројних и неиспитивих
дарова Tвojux, које прима из неизрецивог милосрђа Твог и
због ослепљености од страсти својих заборави Тебе и
дарове Твоје богате, и убраја себе у сиромахе, иако си Ти
богат благом Својим. Тога ради он гледа саблажњиво на
добра слугу Tвojux, којима о! неисказана Доброто
обасипаш све, но свакога по сили његовој и по намери воље
Своје. Преблаги Владико, скини копрену ђавола са очију
срца слуге Твога и даруј му срдачну скрушеност и сузе
покајања и благодарности, да се не обрадује враг због њега,
да га је живог уловио и потчинио његову вољу својој вољи и
да је не отргне из Tвojux руку. Када видиш пијанога, говори
срцем: Господе, погледај милостшо на слугу Твога
привученог преваром стомака и телесног весеља, даруј му
да упозна сладост уздржања и поста, и плодове духа, који
проистичу од њега. Када видиш страсног према јелима
онога који своје блаженство у њих полаже, говори: Господе,
најслађи Хлебе наш, никада потрошиви, но постојани у
животу вечном, очисти слугу Твога од скверни преједања,
која од њега ствара плот и туђега Духу Твоме, и даруј да
спозна сладост Твоје животворне духовне хране која је
Тело и Kpв Tвoja и света, жива и делотворна реч
Твоја. Тако, или на сличан начин, моли се за све који су
згрешили и не усуђуј се да икога презиреш за његов грех
или да му се светиш, јер тиме би се само повећале ране
оних који су згрешили; исправљај саветима, претњама и
казнама, које би послужиле као средство за прекидање или
обустављање зла у границама умерености.

ВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва за покојнике велико доброчинство за њих

Умрли човек је живо биће: Бог није Бог мртвих него


живих. јер су Њему сви живи (Лк. 20, 38). Његова душа
невидљиво лебди изнад тела и на местама, где је волела да
борави. Ако је она умрла у гресима, онда не може себи да
помогне да се избави од њихових уза и има велику потребу
за молитвама живих људи, посебно Цркве најсветије
невесте Христове. Према томе, молићемо се искрено за
умрле. To је велико доброчинство за њих, веће
доброчинство него за живе.
Када се будеш молио за упокојење душе уснулога[1],
приморај себе да се помолиш за њега од све душе, знајући
да је то основни дуг твој, а не само свештеника и клирика.
Замисли, колико је неопходан уснулом покој и колико му је
потребна молитва живих, пошто је уд једног тела Цркве,
како зли дуси оспоравају код Анђела његову душу и како
она стрепи не знајући какав ће да буде њен удео заувек.
Много значи пред Владиком молитва вере и љубави за
уснулога. Замисли још, како је неопходан за тебе покој када
те свежу окови грехопада и како се тада ти усрдно, с каквом
искреношћу, жаром и снагом молиш Господу и Пречистој
Богородици, и како се радујеш и торжествујеш[2] када
после усрдне молитве добијеш избављење од грехова и
душевни мир. Приложи то и души преминулог: и његовој
души такође је потребна молитва сада већ твоја, зато што
сама не може да се моли плодотворно; и његовој души је
потребан покој, који ти можеш да измолиш за њега топлом
молитвом, са доброчинством у корист његове душе и
посебно приношењем за њега Бескрвне Жртве.
За уснуле се моли тако, као да се твоја душа налази у
аду, у пламену, и ти се сам мучиш; осећај њихове муке
својим срцем и ватрено ватрено се моли за њихово
упокојење у месту светлом и цветном, и у месту одмора.
Моли се Господу за упокојење умрлих праотаца, отаца
и браће своје свакодневно, јутром и увече, да у теби живи
сећање на смрт и да се у теби не угаси нада у будући живот
после смрти, да се смирује свакодневно дух твој мишљу о
твом брзопролазном животу.

ЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Ђаво и наша плот труде се да спрече молитву

Од преблагог и дарежљивог Бога могу да се добију


молитвом вере сва духовна и неопходна материјална блага,
само када би жеља за тим била искрена и молитва ватрена.
И какве нам молитве Црква ставља у уста! Онакве каквима
је могуће приволети Господа на сваку милост према нама,
на сваки добри дар. Враг, знајући благост Божију и снагу
молитве, на све начине се труди да нас одврати од молитве
или за време молитве расејава наш ум, задржава нас
разним страстима и пристрашћима житејским или
журбом, смутњом и другим.
Ево, ти се молиш, твоја молитва врши се успешно, ти
имаш унутрашње осведочење да је Господ чује и да је
благонаклон према њој; имаш мир у мислима, лако ти је и
сладосно на срцу; али пред крај твоје молитве због
најнезнатнијег слабљења твога срца и помисли, у твоје срце
убацује се некакво тешко бреме, огањ који раслабљује срце
и ти осећаш крајњу тежину молитве и одвраћање од ње
уместо пређашње лакоће и расположења према њој. Нe
очајавај, пријатељу, то су подвале врага, који воли да нам се
подсмева, посебно на крају наших благочестивих занимања,
да би смо упали у униније и уједно упропастили све своје
раније напоре у светом делу. Научи из тога да убудуће не
гасиш свој дух ни на тренутак у току молитве, да се молиш
у духу и истини нераслабљено и не обмањуј Господа у
молитви ни једном речју, тј. ни једну реч не изговарај
притворно, лицемерно, нека цела твоја молитва буде само
изражавање истине, лира Духа Светога, и ни једном речју
не служи лажи вражијој и не буди труба ђаволова. А за
скидање вражијег бремена са твоје душе и за гашење
његовог огња помоли се усрдно Господу, признајући пред
Њим од срца своју кривицу - лицемерје за време вршења
молитве, и добићеш олакшање и мир. Нe жури се, све
говори и ради мирно. Успећеш. Враг ужурбава и смућује,
јер од смућене ужурбаности нема користи.
Када за време молитве твојим срцем овлада униније и
сета, знај да то долази од ђавола, који се на све начине
труди да те заустави у молитви. Јачај, храбри се, и мислећи
на Бога, одагнај то убиствено осећање. Запамтите: ако не у
мислима, a оно у срцу враг често појачава хуле на име Бога
Сведржитеља. У чему се састоји та хула на Бога у срцу?
Сумња, неверовање, униније, нетрпљење Божијих поука и
роптање, све страсти. Неверовањем у истину и благост
Божију враг изригује хулу на истину, благост и свемоћ
Божију; унинијем такође на Његову благост, уопште
поривом људских страсти хули свеблаги Промисао и
истинитост Божију.
Нe дај да те у молитви победи тело и враг, који дејствује
кроз њега; не лажи језиком својим, но говори истину у срцу
свом[1] (Пс. 14,3); тако мисли и осећај сам, као што говориш
у молитви, а не као да ти је на језику мед, а на срцу лед;
једном ће да победи враг, након тога ћеш већ морати да
браниш себе, своју слободу од њега, као врагом освојено
парче земље, а твоје срце ће да одступи од Господа. Ничим
не потцењуј духовни живот, ништа не сматрај малим и да
не заслужује велику пажњу: кроз мале грехове ђаво води до
великих. Најважније при томе је: да се трудиш да будеш
свагда срцем у истини. Када је теже борити се са телом,
тада и покажи своју чврстину, тада немој да слабиш у
борби, као добри војник Христов.
При лењости и окамењености срца људи се понекад
због малодушности и нестрпљења понашају претерано
слободно с Богом у молитви и дозвољавају себи разне чудне
ствари у гласу и кретању, које означавају: нестрпљење,
незадовољство, роптање и чак дрскост према Богу. На све
начине се треба чувати од тога и савладавати своју лењост.
Треба побеђивати врага и своје страсти.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
О молитви Исусовој

Две силе, потпуно супротне међу собом, утичу на мене:


сила добра и сила зла, сила животна и сила смртоносна.
Као духовне силе, оне су обе невидљиве. Сила добра, после
слободне и искрене моје молитве, увек прогони злу силу, а
зла сила јака је само злом, које се у мени скрива. Да се не би
трпело непрекидно нападање злог духа, треба непрестано
имати у срцу Исусову Молитву: Исусе, Сине Божији, помилуј
ме. Против невидљивог (ђавола) невидљиви Бог, против
моћнога Најмоћнији.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Људи су запали у неверје и страсти зато што се не


моле

Људи су запали у неверје због тога што су потпуно


изгубили дух молитве или га уопште нису имали и немају
га, краће речено због тога што се не моле. Кнез овога века
увек има простор за деловање у срцима таквих људи; он је
њихов господар. Молитвом они нису умолили и не
умољавају себи од Господа росу благодати Божије (јер само
они, који моле и траже добијају дарове Господње), и ето,
срца оштећена по природи, без животворне росе Духа
Светога пресахла су и од крајње сувоће најзад се запалила
адским пламеном неверја и разних страсти, а ђаво зна само
да распаљује страсти, које одржавају тај ужасни огањ и
торжествују када виде погибао несрећних душа,
искупљених Крвљу Онога Који је уништио његову силу.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Због чега се умарамо на молитви?

Кажу: ми се брзо заморимо молећи се. Због чега? Због


тога што пред собом не представљате живо Господа, иако
вам је са десне стране (ср. Пс. 15, 8). Гледајте га непрестано
срдачним очима и тада ћете целу ноћ престајати на
молитви и нећете се уморити. Шта је кажем ноћ! Три дана
и три ноћи престајаћете и нећете се уморити. Сетите се
столпника. Они су много година, стајали у молитвеном
настројењу духа на столпу и надвладавали своје тело, које је
код тебе, као и код њих било склоно лењости. А теби је
тешко да проведеш неколико сати на саборној молитви, чак
и један сат!
СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ
МИСЛИ О МОЛИТВИ

Потребно је себе приморавати на молитву

Кажу: ако немаш воље немој да се молиш, лукаво


телесно мудровање; немој да престајеш да се молиш, иначе
ћеш сасвим да одустанеш од молитве; тело то и
хоће. Царство небеско с напором се осваја (Мт. 11, 12); без
самопринуђивања на добро нећеш се спасити.
Људима који се мало моле слабо је срце; и ето, када они
желе да се моле, њихово се срце раслабљује a раслабљују се
и њихове руке, тело и мисли, и тешко им је да се моле.
Треба савладати себе: потрудити се да се молиш свим
срцем, зато што је добро и лако молити се свим срцем.
Учите да се молите, принуђавајте себе на молитву: у
почетку ће да буде тешко, а затим, што више будете себе
принуђавали, то ће бити лакше; али у почетку увек треба
себе принуђавати.
Спознај, човече, беду своје душе и снажно, непрестано
се моли Спаситељу људи, да би те Он спасао од ње. Нe
говори у себи: ја нисам у опасности, ја нисам у беди, мени
није потребно да се често и много молим за избављење из
невоље, која ме не сналази и за коју не знам. To и јесте беда,
што ти, с обзиром да си у великој невољи, не знаш своју
беду; то је твоја невоља греси твоји.
Духовни и телесни живот се разилазе, не слажу се; због
тога се у телу некада осећаш прекрасно a у души, у срцу не.
Почни да се молиш и видећеш да ти је срце
задебљало,обукао се, удебљао се, раширио се и заборавио
Бога (Друга[1] 32; 15,18) и тешко ти је да се молиш, иако си
здрав и пун снаге; када престанеш да се молиш, опет ће да
ти буде лако; али то је греховна лакоћа.
Нe веруј своме телу, које те угрожава неспособношћу за
време молитве: лаже. Када почнеш да се молиш видећеш
да ће тело да постане твој покорни слуга. Молитва ће и
њега да оживи. Памти увек да је тело лажљиво.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Због чега је потребна дуготрајна молитва?

Због тога да би дуготрајношћу усрдне молитве


разгорели наша хладна, у дуготрајној сујети прекаљена
срца. Јер, чудно је мислити, а тим пре и тражити да би срце
окорело у свакодневној сујети могло ускоро да се испуни
топлином вере и љубави према Богу у време молитве. Нe,
за то је потребан труд и труд, време и време. Царство
небеско се с напором ocвaja, и подвижници га задобијају (Мт. 11,
12). Нe долази брзо Царство Божије у срце, када од њега
људи тако усрдно беже. Сам Господ исказује Своју вољу, да
се ми не бисмо молили кратко, када представља као
пример удовицу, која долази судији и оптерећује га
молитвама својим (Лк. 18, 26). Господ, Отац наш Небески
зна и пре наше молбе шта нам треба (Мт. 6, 8), шта нам
недостаје, а ми не знамо Њега како би требало, сујети
светској смо веома предани, а не Оцу Небеском; ево Он
премудрошћу и милосрђем Својим и усмерава наше
потребе у предлог да се обраћамо Њему. Обратите се,
заблудела чеда Моја, бар сада, Мени, Оцу вашем, свим
својим срцем, ако сте пре били далеко од Мене, бар сада
разгорите вером и љубављу своја срца према Мени, која су
пре била хладна.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Благодарност за милост и опроштај грехова

Слава Теби, Спаситељу, Сило свемогућа! Слава Теби,


Спаситељу, Сило свуда присутна! Слава Теби, Срце
најмилосрдније! Слава Теби, Слуху увек отворени на
услишавање молитава мене грешнога и на помиловање и
спасавање од мојих грехова! Слава Теби, најсветлије Очи,
које свагда на мене гледају љубазно и прозиру све моје
тајне! Слава Теби, слава Теби, слава Теби сладчајши Исусе,
Спасе мој!

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молба за даривање духовних дарова


Шта да ти принесем Господе, за све дарове Твоје,
којима ме непрестано штедро дарујеш? Једино веру своју,
јер дела немам која ме оправдавају јер никакво добро не
учиних пред Тобом. Но и вера је моја дар Твој ; ипак Твоје
од Твојих принесено Теби прими. Јер све је Твоје, и сви ми
смо Твоји; Ти си најсавршенији Прволик наш, ми смо слике
Твоје неизрециве славе, иако носимо ране Грехова, смилуј се
Господару на своје створење, и очисти Својим милосрђем и дај
нам жељену отаџбину чинећи нас опет житељима раја. (из
троп. на непороч. у суботу); Уклони од нас телесне
страсти, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели
духовним животом, мислећи и Говорећи све што је Теби
угодно, (девета јутарња молитва коју читају свештеници у
време шестопсалмија).
Слава Теби Господе, Оче наш, премудри Проверитељу
моје љубави према Теби и ближњем моме. Нe остављај ме
без искушења, ако премудрости и правди Твојој буде
угодно и потребно, ни једног дана живота мога; да се
засади, да се утврди, да се очисти и узвиси моја љубав
према Теби и ближњем моме и да се не јавим на Твом суду
јалов пред лицем Твојим.
О Ти, Свемогући Владико, Којем се на један миг све
повинује, цео видљиви и невидљиви свет, даруј ми да Те
прослављам непрестано у простоти вере моје у Твојој
бесконачној сили. Даруј ми веру непостидну, наду поуздану
и љубав нелицемерну према Теби и ближњем.
Господе, Ти си Сам рекао пречистим устима
Твојим: будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац
ваш Небески (Мт. 5, 48). Хоћу да будем савршен. Буди,
заиста, Ти за мене свако савршенство, јер Ти си рекао: без
мене не можете чинити ништа (Јн. 15, 5).
Дај ми, Господе, благодат да одбацим себе- тог ђавола,
какав сам постао по наслеђу од Адама. Нови Адаме,
Господе Исусе, преобрази ме, новим човеком ме начини,
одени ме Собом.
Нe допусти, Господе, ни на тренутак да чиним вољу
непријатеља Твога и мога ђавола, него да чиним
непрестано само Твоју вољу, мога Цара и Бога: Ти си једини
истинити Цар мој, Којим цареви царују, дај ми да се
повинујем Теби, благоугађам пред Тобом увек искрено и
чврсто. Ходите да се поклонимо Цару нашем Богу, да служимо
Њему са страхом и да се радујемо Њему са трепетом(ср. Пс.
94, 6; 2, 11).
Господе! Ти си дошао да нас спасеш вером у Тебе, ево
верујем, спаси ме јер си Ти Спаситељ мој! Ти си дошао да
обновиш иструлелу од греха природу моју обнови ме
иструлелог страстима и похотама, обнови и душевно и
телесно, да будем чист срцем и крепак телом ради славе
имена Твога. Ти си дошао да нас избавиш од вражија посла
избави ме од служења врагу свезломе, нечистоме,
скверноме и одвратноме, који ратује у удима мојим и
приклања ме, и насилно ме вуче ка греху. Ти си дошао да
нас просветиш просветли помрачено страстима срце моје.
Ти си дошао да сабереш расејано
сабери моје мисли, које је расејао враг. Ти си дошао да
нас укрепиш у немоћи нашој и рекао си: сила се Моја у
немоћи показује, и апостол Твој говори: Зато ћу се најрадије
хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова (2.
Кор. 12, 9); о, ја сам крајње немоћан и не могу без Тебе да
чиним ништа добро; не могу без Тебе ни да мислим, ни да
осећам добро, ни да желим добро, ни да говорим, ни да
радим, ја сам несумњиво немоћан за свако добро без Тебе;
дај ми благодат, дај светлост и снагу да мислим и осећам
добро и да га лако извршавам, да говорим и чиним оно
што је Теби благоугодно. Сав живот свој предајем Теби,
Христу Богу, Спаситељу моме, Обновитељу моме; очисти,
освети и спаси ме. Срце чисто саздај у мени, Боже, и Дух прав
обнови у мени (Пс. 50, 12). Помози ми: блиска је и брза без
Тебе погибао моја сваког часа.
Господе! дај ми увек кротко срце, поглед јасан, прав и
кротак. Буди! Слава, Господе, измени учињеној у мени
десницом Твојом, благодарим Теби, јер си одагнао од мене
усијано трње мојих страсти и моју тескобу, и моју срамоту и
моју немоћ. Даровао си ми мир, тишину, слободу, снагу и
одважност. Утврди то што си учинио у мени. Слава сили
вере, сили молитве. Све што молим од Тебе у молитви
верујући, примам по речи Твојој (Мк. 11, 24). Благодарим
Ти, Господе, јер од мртвих ме толико пута подиже (2. Кор.
1, 9), и смртно, греховно царство у мени разруши.
Господе! у љубави узајамној научи ме да живим и
учврсти Духом Твојим Светим; побуде страсти, које сметају
љубави небеској, јеванђељској, укроти, и срца наша умртви
за земаљске сласти. Дај ми, Господе, да у односу на сва
земаљска блага увек првенство дам благодати Твојој, миру
Твом, правди и светињи Твојој и да у њој увек пребивам, у
све дане живота, до последњег даха!
Господе! ја сам сасуд Твој: напуни ме даровима Духа
Твога Светога, без Тебе ја сам празан, без икаквог блага или
још горе пун свакаквих грехова. Господе! ја сам Твоја лађа:
испуни ме товаром добрих дела. Господе! ја сам ковчег Твој:
испуни га, не обманом среброљубља и сласти, већ љубављу
према Теби и Твојој одушевљеној слици човеку.
Господе! Твоје име је Љубав: не одбаци ме заблуделог!
Име Ти је Сила: оснажи ме јер малаксавам и падам! Име Ти
је Светлост: просветли моју душу помрачену житејским
страстима! Име Ти је Мир: умири пометену душу моју!
Име Ти је Милост: не престај да ме милујеш!

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Благодарност ради даривања духовних блага

Човекољупче, Господе Исусе Христе, Сине Божији,


благодарим Ти од свег срца, јер си моју молитву о љубави
према ближњем и презрењу земаљског услишио и мирну,
разумну и сладосну љубав у срце моје излио. Утврди Боже,
ово у мени молитвама Пречисте Владичице наше
Богородице и дај да будем чедо Твоје, Господе, и чедо Њено
најистинитије.
Благодарим Теби, Радости моја, Господе славе, јер си
примио мој лик кроз оваплоћење од Пречисте Дјеве и
указао поштовање и уздигао, и обожио људски род;
благодарим Ти, јер ме од трулежности поново ка
нетрулежности узводиш, скверни моје очишћаваш, немоћи
и болести исцељујеш, тугу у радост претвараш, тескобе
греховне преобраћаш у пространство оправдања Твог, да
бих вером и покајањем срдачним таму страсти прогнао, и
Твоју духовну светлост дарујеш, сметеност отклањаш и мир
с више низводиш, малодушност одгониш и храброст са
смелошћу дарујеш. Слава милосрђу Твоме!

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Покајничка молитва против ђаволског унинија

Када згрешиш по педесети и стоти пут у току дана и


тобом овлада крајње ђаволско униније и безнађе у Божије
милосрђе, реци из дубине душе са Метафрастом:
"Знам, Владико мој, да безакоња моја надвисише главу
моју, али је безмерна величина милосрђа Твога и
неисказана милост незлобиве доброте Твоје, и нема греха
који побеђује човекољубље Твоје. Стога, чудесни Царе,
незлобиви Господе, учини чудо милости Твоје на мени
грешном, покажи силу доброте Твоје, и обелодани јачину
самилосног милосрђа Свог, и прими мене грешног који се
обраћам. Прими ме, као што си примио блудног сина,
разбојника, блудницу; прими ме који сам ти неизмерно
згрешио и речју и делом и срамном похотом и неразумном
помишљу, и немој ме изобличити праведним судом
Твојим, и немој ме казнити праведним гневом Твојим.
Помилуј ме, Господе, јер сам не само немоћан него сам и
Твоје створење. Ти си, Господе, утврдио на мени страх Твој,
а ја пред Тобом учиних зло. У Тебе се уздам, Боже мој! Ако
постоји нада на моје спасење, ако човекољубље Твоје
побеђује мноштво безакоња мојих, буди ми Спаситељ, и по
милосрђу Свом и по милости Својој отпусти, остави ми све,
што Ти згреших, јер се душа моја испуни многим гресима,
и у мени нема наде на спасење. Помилуј ме, Боже, по
великој милости Својој, и немој ми узвратити по делима
мојим, и немој ме осудити по поступцима мојим, него
обрати, заштити, избави душу моју од зала која расту
заједно са њом, и од злих потхвата; спаси ме ради милости
Своје, нека онде где се умножи грех, још већма изобилује
благодат Твоја; и ја ћу те хвалити и прослављати у све дане
живота свога. Јер си Ти Бог оних што се кају и Спаситељ
оних што греше" (4. молитва за Св. Причешће).

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Благодарност за избављење од страсти и смутњи
вражијих

Господе! Благодарим Ти од свег срца, јер си ме безброј


пута спасао од бешчашћа, насиља, беснила страсти и
угасио распаљене према мени стреле нечастивог и миром
ограђивао душу моју и росом благодати Твоје освежавао је.
Слава Теби, Многомилостиви и Свесилни, јер до сада
благодаћу Твојом остајем цео и неповређен без обзира на
безбројна лукавства нада мном невидљивих и најзлобнијих
непријатеља, који желе да ме прогутају. Знам, Господе, као
што ме и од свих њихових смутњи и клевета избављаш и
спасаваш, каквим знаш судбама, за Царство Твоје Небеско,
и не само мене, него и све који благочестиво живе и који су
оклеветани од духова злобе: јер је Твоје да милујеш и
спасаваш оне који желе и штавише, оне који не желе
спасење. Хтео ја, речено је, или не хтео, спаси ме (мол. веч.
Св. Јов. Дам.).
Владико мој, Господе Исусе Христе! Мој брзи,
најхитрији, недокучиви Заступниче! Благодарим Ти од свег
срца мога, што си ме Ти милостиво чуо, када сам Те у
помрачењу, тескоби и пламену вражијем позвао,
муњевито, моћно, благо избавио си ме од непријатеља
мојих и даровао моме срцу ширину, лакоћу, светлост!
Владико, како сам се злопатио од смутњи вражијих, како си
ми благовремено пружио помоћ и како је јасна била Твоја
свемогућа помоћ! Славим доброту Твоју, радопослушни
Владико, надо очајних; славим Те јер ниси посрамио моје
лице на крају, но си ме милостиво избавио од таме и
бешчашћа адског. Па како после тога могу икада да
очајавам у Твојој пажљивости и помиловању мене
окајанога? Увек, увек ћу призивати сладчајше име Твоје,
Спаситељу мој; Ти си неизрецива Благост као што си
свагда, тако и у будуће, спаси ме према неизмерном
милосрђу Твоме, јер име је Твоје Човекољубац и Спас!

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва за усавршавање дела милостиње

Господе! научи ме да дајем милостињу са


задовољством, са нежношћу, са радошћу и да верујем да
дајући је, ја не губим, него добијам неупоредиво више од
онога што дајем. Одврати моје очи од људи са суровим
срцем, који не саосећају са ништима, равнодушно се
сусрећу са сиромаштвом, осуђују, укоравају, жигошу са
погрдним именима и раслабљују моје срце, да не чиним
добро и да огорче и мене против сиромаштва. О, Господе
мој! како се много таквих људи среће. Господе, усаврши
дело милостиње! Господе, да свака моја милостиња буде на
корист, а не на штету! Господе, прими Сам милостињу у
лицу сиромашних људи Твојих!

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
Молитва пред причешће Светим Тајнама

Причешћујући се Светим Тајнама, о свештениче,


говори у срцу: идеш ка мени, Даваоче живота, да ме
избавиш из чељусти адске змије, очистиш од нечистоте
страсти, умириш моје узнемирено срце, оживотвориш моју
умртвљену душу, развеселиш жалосни и малодушни дух
мој; идеш да ме нахраниш, изнуреног греховном глађу, да
ме оденеш обнаженог од сваке врлине, укрепиш немоћног,
почаствујеш мене бешчаснога, да узвеличаш мене
униженог, облагородиш мене презреног, просветлиш мене
мрачног. Свако доброчинство дарујеш мени: благодарим
Теби, Премилосрдни!

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Благодарствена молитва исцељенога од болести

Када добијеш исцељење од било које


болести, заблагодари Господу следећим кратким
славословљем: слава Теби, Господе Исусе Христе.
Јединородни Сине Беспочетнога Оца, који једини
исцељујеш сваки недуг и сваку болест у људима(ср.
Мт.4,23), јер си ме помиловао грешнога и избавио си ме од
болести моје, не допустивши јој да се развије и да ме
умртви ради грехова мојих. Даруј ми од сада, Владико,
снагу да чврсто творим вољу Твоју за спасење моје грешне
душе и у славу Твоју са Беспочетним Твојим Оцем и
Једносушним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Амин.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва Пресветој Тројици

Слава Теби, Свесвети, Животворни Душе, који од Оца


исходиш и у Сину свагда обитаваш (стихира на дан Свете
Тројице), нераздељиви од Оца и Сина! Слава Теби, Сине
Божији, који Духом Божијим изгониш демоне (ср. Мт. 12,28;
Лк. 11,20) и Њиме спасење наше устројаваш, и нас
освештаваш, умудрујеш, укрепљујеш! Слава Теби, Оче, који
си увек благонаклон према нама кроз Сина у Духу Светом!
Нераздељива Тројице, Јединице помилуј нас!
У томе и јесте величина Твога Божанства, Господе
Спасе, што је живот сваког бића у Теби, као у личном
Животу, да сви поштују Тебе, као што поштују Оца (Јн. 5, 23),
у томе и јесте величина Твоја, Душе Свети, Животворни,
што Ти све освећујеш, укрепљујеш и живиш заједно са
Оцем и Сином, да сви поштују Тебе, као што поштују Оца
и Сина; у томе и јесте величина Твоја, Душе Свети, што и
Син Божији Јединородни, као Једносуштан Теби, Тобом је
творио силе и чудеса, и Тобом освећује, укрепљује и води
нас према Оцу Своме: Њиме имамо приступ ка Оцу у једном
Духу (Еф. 2, 18).

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Молитва Светом Духу

Слава Духу Божијем, од Оца исходећем ради


оживљавања сваког бића и који целу васиону испуњава.
Слава Њему, даваоцу живота Анђелима и људима и сваком
бићу. Слава Њему, Сили нашој, Светињи нашој. Слава
Њему, Савечном Оцу и Сину!
Душе Свети, сви ми хришћани смо Твој дах, Твоје
рођење после Крштења, па и по првом животворном даху у
лице првог човека, сви ми, сва племена земаљска, смо Твој
дах, Твоје рођење! Помилуј према томе и обнови све нас,
Душе Свети! дахом Својим прогањај смрад грехова и
страсти наших, искорени смрад свих грешних склоности!
Душе Свети, живи, лични, владарски, жива свезо Оца и
Сина помилуј ме!
Душе Свети, Животворни и који обједињујеш сва
створења, нарочито разумна створења, сило свега
створенога помилуј ме!

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ

Обраћања Владичици Богородици

Владичице Богородице! Ти, Чија љубав према


хришћанима превазилази љубав сваке овоземне мајке,
сваке жене, чуј нас у молитвама нашим и спаси нас! Да Те
се сећамо непрестано! Да Ти се молимо увек усрдно! Да
прибегавамо увек покрову Твоме светом без лености и без
сумње.
Спаси нас, род Твој, Владичице! Спаси нас, и по крви
сродне Твоје! Спаси нас, Мати Живота и Мати свих нас,
иако нисмо достојни да Те зовемо Мајком својом! Очисти,
освети, утврди и спаси нас молитвама Твојим!
Владичици Богородици, светим Анђелима и свим
Светима моли се као Самоме Духу Светом, или још више
као Светој Тројици, Која их освећује и у њима обитава. Да u
они у нама једно буду (Јн. 17, 21). Јер си свет Боже наш и у
Светима обитаваш (возглас). Амин.
Господе! не лиши ме Твојих небеских блага, јер Ти си
Господ и можеш све да учиниш ако хоћеш; Господе, избави
ме вечних мука, јер Ти си Господ, и то можеш такође лако
да учиниш, ако хоћеш, Господе, ако умом или помишљу,
речју или делом сагреших опрости ми, видећи немоћ душе
моје! Јер, Ти си Господ и све можеш да учиниш за мене,
који се кајем и молим за Твоја добра. А Ти, Владичице свих
Анђела и људи, свеблага и свемоћна, као страшна
заповедница, прогонитељка и пламен свих непријатељских
сила, како лако можеш да разрушиш, брзином муње, све
разноврсне сплетке злих духова, избави нас од сваког греха
и укрепи нас силом Твојом на сваку врлину; учини нас
подобнима Сину Твојему и Богу нашем и Теби, Пресветој
Дјеви, Матери Господа нашег, јер ми се називамо именом
Христа, Сина Твога, као удови Његови. Да не буде наш
назив хришћанин празан звук, без силе, но да сви ми
будемо подражаваоци Христа, Начелника наше вјере (Јев. 12,
2), и Тебе человођо духовне обнове ( Пресветој Богородици,
икос 10). Да будемо сви ми као живо камење, које се зида дом
духовни, свештенство свето, да бисмо приносили жртве
благопријатне Богу (ср. 1. Пт. 2, 5). О, Владичице, Владичице!
да Те узалуд не зовемо Владичицом: покажи и показуј увек
над нама Твоје свето, живо делотворно владичанствао.
Покажи, да све можеш за добро, као Мати преблага
преблагог Цара; растерај мрак са наших срдаца, угаси
стреле злих духова, који су се лукаво на нас покренули. Мир
Сина Твог и Твој мир нека царују у нашим срцима, да сви
увек радосно кличемо: ко је после Господа као Владичица
наша, преблага, свемоћна и најбржа Заступница наша?
Тога ради си узвеличана, Владичице, ради тога Ти је дато
неизрециво обиље Божанске благодати, ради тога су Ти
неисказана одважност и сила код Божијег престола и дар
свемогуће молитве дати, ради тога си Ти неизрецивом
светошћу и чистотом благоукрашена, ради тога Ти је моћ
најнеобичнија од Господа дата, да би нас чувала, штитила,
заступала, очистила и спасла, наслеђе Твоје, Твога Сина и
Бога. Спасавај нас, о Пречиста, преблага, премудра и
свемоћна! Јер си Ти Мати Спаситеља нашег, Који је од свих
имена највише волео да се зове Спаситељем, као што је и
само име Његово Исус или Спаситељ. Нама, који
странствујемо у овом животом, својствено је да падамо, јер
смо обложени многострасним телом, окружени
поднебесним духовима злобе, који нас прелашћују ка
греху, живимо у свету прељуботворном и грешном,
саблажњујућем на грех; а Ти си изнад сваког греха, Ти си
пресветло Сунце, Ти си Пречиста, преблага и свемоћна,
Теби је својствено да очистиш нас упрљане гресима, као
што мати купа децу своју, ако Те смирено позовемо у
помоћ; Теби је својствено да подижеш нас, који непрестано
падамо, да нас заступаш, чуваш и спасаваш, ојађене од
духова злобе и учиш да идемо спасоносним путем, ма какав
он био.
Дај ми, Владичице, чистоту срца, простоту срца,
синовско поверење, преданост и љубав према Теби свагда,
сада и у векове векова. Амин.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ


МИСЛИ О МОЛИТВИ
АКАТИСТ СВЕТОМЕ И ПРАВЕДНОМЕ ОЦУ
ЈОВАНУ КРОНШТАТСКОМ ЧУДОТВОРЦУ

Кондак 1.

Изабранога и вернога међу јерејима Божијим, хвалимо


те, богоносни оче наш Јоване! Следујући за Еванђелском
Истином, свим срцем си се сараспео Христу, потоке чуцеса
и исцелења свим вернима изливаш, ка спасењу их
упућујући. Ми пак, молитвама твојим у вери, нади и
љубави укрепљени, благодарно ти кличемо: Радуј се, Јоване,
земље руске молитвениче предивни!

Икос 1.

Као ангела молитве и проповедника покајања знамо те,


блажени оче; заступаш нас пред Престолом Божијим, да
бисмо у познање истине дошли и живот свој на пут спасења
усмерили, кличући ти:
Радуј се, благодати Божије, сасуде изабрани!
Радуј се, Премудрост Божију, као материно млеко,
слатко си испијао!
Радуј се, за Ангелом чуваром својим, као Товија негда,
свом душом следовао си!
Радуј се, богољубивих родитеља целомудрени и
беспрекорни плоде чистоте!
Радуј се, у покоравању родитељима својим благослов си
Божији стекао!
Радуј се, од младости своје руководству Духа Светога
предао си се!
Радуј се, свим срцем својим Бога си заволео!
Радуј се, у меру раста Христова богомудро си узрастао!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 2.

Предвиђајући да многе несреће и саблазни иду на


Цркву Руску и да ће чеда Божја сметена бити, као пастир
добри, спреман да душу своју положиш за овце, људима си
говорио: Бежите од саблазни, стојте у вери Православној,
храбрите се и снажите се, и славите Господа, кличући My:
Алилуја!

Икос 2.

Разумом Божанским просвећен, богословља животочне


струје си излио, свеблажени оче Јоване, у посту и молитви
речи Божије са сузама у срца верних сејући, ка светлости
истинског богопознања чеда земље наше призивао си. Они
ти, пак, у љубави Божијој укрепљујући се, певаху овако:
Радуј се, Еванђелске Истине огњени ревнитељу! Радуј се,
речи живота вечнога неућутни благовесниче!
Радуј се, равноангелним животом својим достојно
украшени!
Радуј се, пред Престолом Божијим верни заступниче
људи!
Радуј се, од младости Цркви Христовој свим срцем
приљубљени!
Радуј се, међу људима Христу си се сараспео свом
душом разгоревши се!
Радуј се, љубављу Христовом срце си своје, као њиву
доброплодну, обрадио!
Радуј се, људима који у тузи и невољи изнемогавају,
састрадањем и молитвом олакшање си даровао!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 3.

Силом Божанствене благодати, као пламеним угљеном


крај жртвеника Божијег ужежен, светилником
многосветлим у граду Кронштату засјао си, отаца наших
похвало, оче Јоване. Зато буром витлане у тами грехова и
саблазни богоборства поколебане, зором Божанског разума
просветлио јеси, научивши их да певају: Алилуја!

Икос 3.

Имајући велику љубав према људима, искупљенима


Крвљу Сина Божијега, похитао си ка онима који немају
побожности, трезвеноумља и страха Божијег и витланима
буром очајања, пастиру добри Јоване. Покоривши се
кротошћу и смиреномудријем Христу, научио си их да ти
благодарно кличу ово:
Радуј се, оних у тами и сенци смрти премудри
просветитељу!
Радуј се, за спасење људи на пучини греха буром
витланих, благи стараоче!
Радуј се, јер оне који не знају Бога и окамењене срцем
на покајање будиш!
Радуј се, јер нас у списима својим Божанственом
премудрошћу облиставаш!
Радуј се, срдаца сурових и злонаравних благо
умекшање!
Радуј се, лењивих и дремљивих савешћу свемилосрдни
разобличитељу!
Радуј се, Речи Божије и правде Његове проповедниче
неустрашиви!
Радуј се, јер си замке поднебесних духова злобе
житијем добронаравним разорио!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 4.

Злонаравну буру која се подиже против наше свете


Цркве препознао си, оче Јоване, као верни чувар дома
Господњег, научио си овце Христове бдети и право ходити
у истинитој вери и у заповестима Његовим да непорочно
пребивају, да чистим срцем и устима непрестано кличу
победничку песму: Алилуја!

Икос 4.

Слушајући о теби, да си сасуд изабрани и благодатних


дарова преиспуњени, подвига милосрђа и сиромахољубља
ревнитељ, удовица и сирочади, страдалника и
обремењених утешитељ и за непокајане грешнике сузни
молитвеник, не само из Кронштата, него и са свих страна
земље похиташе ти људи Божији и исцељења од тебе
добијаху. Са њима ти и ми, кајући се за грехе своје, као
нашем топлом заступнику пред Богом, са умиљењем
кличемо:
Радуј се, сејачу правде, који си сузама својим земљу
нашу освештао!
Радуј се, изобличитељу неправде, који си душе верних
од прелести греховне ослободио!
Радуј се, светлости срдаца кротких и разумних, који си
пут ка Богу показао!
Радуј се, ти, који си нас учењем својим, као хранитељка
кротка, грејао и хранио!
Радуј се, свих тужних и обремењених нелажно уздање!
Радуј се, болесних и страдалника од злих духова
благодатно излечење!
Радуј се, сасуде изабрани, који си дарове Духа Светога
вернима бесплатно источио!
Радуј се, милосрдни не само према људима, но и према
животињама!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 5.

Као небосветла звезда свештенокрасним житијем


својим засијао си, пастиру Христов, Јоване! Богом ти
даровано наслеђе од вукова душегубних речју си Божјом
ограђивао, пастирски позивајући: Узмите Крст Господњи,
на коме Христос, Цар Славе, рукописаније грехова наших
уништи, у коме је вечно спасење свету. А ми, њиме се
знаменујући, с тобом Богу певамо победничку песму:
Алилуја!
Икос 5.

Видевши те руски народ како дивно блисташ на


свећњаку Цркве, Правду Божију тражећи, теби притицаху,
и као пријатељу Христовоме исповедаху грехе своје. Ми
пак, многим гресима обремењени, теби, блажени Јоване,
прибегавамо и овако говоримо:
Радуј се, јер се силом благодати, која је у теби, немоћни
духом у љубави Божијој укрепљују!
Радуј се, јер се твојим молитвама покајници од ропства
греховног ослобађају!
Радуј се, јер се трудовима твојим гладни и жедни
правде Христове насићавају!
Радуј се, јер се благовештењем твојим непријатељи
Христови посрамљују!
Радуј се, јер од молитава твојих силе ада дрхте и тресу
се!
Радуј се, јер дизањем руку твојих двери се небеске
вернима отварају!
Радуј се, јер си молитву за народ наш као
умилостивљење, попут добромирисног када, херувимски
Богу приносио!
Радуј се, јер си нас покренуо да се молимо за оне који не
знају правду и љубав Божију!

Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 6.
Као проповедници чудесних дела твојих, блажени
Јоване, јавише се многи: богати и убоги, стари и млади.
Свима си љубав своју изливао. Стога не само православни,
него и иноверни, силом молитава твојих милост Божију
налажаху, певајући Богу: Алилуја!

Икос 6.

Засијао си животом својим у Цркви Православној


блиставије од поларне светлости, светлошћу Еванђеља
Христова Отачаство наше просвећујући и од замки
вражијих чеда његова ограђујући. Стога и сада молимо
Господа сила да се света љубав Његова утврди у срцима
нашим, да нас ни невоља, ни тескоба, ни смрт не могу
одвојити од љубави Божије. И да, достигавши ово, теби
кличемо:
Радуј се, јер си Божијим провиђењем прорекао оно што
на нас долази!
Радуј се, јер си нас научио да тесним путем ходимо по
заповестима Божијим!
Радуј се, јер си извор радости у Богу показао онима који
су у тугама и невољама!
Радуј се, јер си нам завештао да ту радост свету као
зеницу ока чувамо!
Радуј се, јер си у десници и левици оружје правде
Божије држао!
Радуј се, јер си се у речи истине и љубави нелицемерној
Сину Грома уподобио!
Радуј се, јер си у порфиру покајања све оденуо!
Радуј се, венцем благодати славно увенчани!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!
Кондак 7.

Хотећи Свеблаги Господ да спасе људе земље наше и да


их очисти, као злато у огњеној топионици, стави у уста
твоја, свеблажени, духа премудрости и разум пророка, да
их кроз срдачно покајање и сакрушеност са сузама, у вери
непоколебиве, припремиш на пожртвовано служење, да са
свима Светима, у земљи руској заблисталим, ангелски
вапију Богу: Алилуја!

Икос 7.

Видевши те као новог изабраника Божијег, свеблажени


Јоване, како се у олтару сузном молитвом за све Христу
сараспињеш, богољубиви људи са вером теби притицаху и
душевно и телесно се исцељиваху. Стога и ми, немоћни,
приљежно те молимо: подигни руке своје и не престај
молити се за нас пред Господом, као отац за децу своју, да
Господ умножи милост Своју на нама, који ти ово
приносимо:
Радуј се, пред Престолом Божијим приљежни наш
стараоче и заступниче!
Радуј се, покајања са сузама усрдни заговорниче!
Радуј се, узоре недремљивог подвизавања, који нас
упућујеш да Христу Богу приљежно служимо!
Радуј се, који нас утврђујеш да стојимо на божанственој
стражи вере апостолске!
Радуј се, јер си образац уздржања и целомудрености
дивно показао!
Радуј се, јер си сујеверја, јереси и хуле од стада свога
одсекао!
Радуј се, славни просветитељу свих који су у тами
незнања!
Радуј се, мудри отимачу душа људских од житејске
таштине!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 8.

Необично чудо на теби видимо, предивни пастиру


Христов Јоване! Јер сама Пречиста Мати Божија блаженим
назва тебе и следбенике твоје и са радошћу свима објави
благовољење Божије: О, најмилија децо Оца Небеског! Тако
радост Цркве Небеске због подвига оне земаљске наговести.
Стога и ми, загревани надом на заступништво за нас Мајке
Господа Сила, вапијемо Цару свих векова: Алилуја!

Икос 8.

Сав Божанском чежњом пламтећи, носилац љубави


Христове јавио се јеси, пастиру добри. У њој се милост и
истина сретоше, правда и мир целиваше, свака лаж би
сатрвена, и јеретичко злонаравије, попут трулежи, би
спаљено, невоље се људске јелејем милосрђа твога
ублажише. Ми пак, ленивци, не стекосмо ризнице ове, по
праведном суду Божијем многих невоља и јада достојни
постадосмо. Али, знајући те као помоћника неуспављивога,
са умиљењем те призивамо:
Радуј се, љубави Христове неуморни носиоче!
Радуј се, ревносни сејачу мира и правде!
Радуј се, непоколебиви чувару вере православне!
Радуј се, засадитељу побожности и вере православне!
Радуј се, за сав свет брижниче и сузни молитвениче!
Радуј се, неугасиви светилниче Цркве Христове!
Радуј се, отаца наших похвало, а нама надо и утехо!
Радуј се, Богом изабрани пастиру, Свете Русије
благодатни украсе!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 9.

Свима који су у невољама и бригама животним на


радост подиже Господ пастира и чудотворца предивног
Јована, да хроме и раслабљене, слепе и од злих духова
мучене исцели, оне који су у погубноме пијанству и
супружанском брачном неверству на непостидан живот
призове, а све озлобљене ка Богу приведе и тако у душама
верних царство правде Божије засади, да сви запевамо
спасоносну песму Богу: Алилуја!

Икос 9.

Красноречиви говорници не умеју да објасне молитве


твоје Јоване предивни, када си три младића, која су се
усудила да се наругају теби и молитви твојој спаситељној,
поучио. Видевши их како се кају и са сузама моле,
исцелење си хулитељима од Бога испросио. Они, пак,
познавши чудодејствену силу молитве твоје и љубави твоје
најтоплије милосрђе, као Божијег прозорљивца, блаженим
те назваше, похваливши те овако:
Радуј се, драгоцено достојанство чина свога богомудро
си сачувао!
Радуј се, дати ти залог, Тело Христово, цео и
неповређен до последњег даха си сачувао!
Радуј се, јер си Богонаписане таблице оба Завета
достојно проповедао!
Радуј се, јер си благочешћем доброга пастира Цркву
Христову прославио!
Радуј се, истинске просвете и хришћанске побожности
ревносни засадитељу!
Радуј се, грешника који се кају, сиротих и убогих
милостиви покровитељу!
Радуј се, мудри путовођо, који стазе правде младима
указујеш!
Радуј се, судијо праведни, који оне што зло умују са
љубављу кориш!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 10.

Желећи да спасеш душе ближњих својих, витланима


бурама јереси и маловерја,против сплетки ђавољих
уздржањем и смирењем наоружао си се, оче
Јоване, апостолско и светоотачко исповедање вере
чврсто си сачувао. Жртвеном се љубављу сараспињући
Христу, душу си своју за спасење народа Божијег положио
и Царство Небеско досегао где са ангелима и хоровима
светих непрестано славословиш Бога, помени и нас који
славни спомен твој празнујемо и Богу певамо: Алилуја!
Икос 10.

Чврста је тврђава љубав твоја према Господу, у којој се


утврди срце твоје, богоносни оче Јоване. Стога си се свима
који ти са вером притичу постао прибежиште и утврђење,
да све Христу приведеш. Стога и нама, који ти припадамо,
буди силна тврђава и неодољива ограда, да нам се не
подсмевају они који нам зло желе, да бисмо у миру и
љубави Христовој пребивали и овакве ти похвале
приносили:
Радуј се, светилниче неугасиви, огњем Духа Светога
зажежени!
Радуј се, крине свагда мирисави, росом благодати
Божије напојени!
Радуј се, росо доброплодна, која благодатним даровима
верне одушевљаваш!
Радуј се, соли земље, која нас чуваш од труљења
греховног!
Радуј се, тихо пристаниште онима које витла бура на
мору живота!
Радуј се, јер помоћ Божију измољаваш онима што
душевно и телесно малаксавају!
Радуј се, срцезналче предивни, који верне од лажних
мудровања ограђујеш!
Радуј се, силом молитве чисте, супружанске заједнице
верност укрепљујеш!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 11.
Песму достојну похвале приносимо ти оче Јоване, који
си читавим животом својим прославио Бога. И као што те
видесмо доле на земљи крај Престола Господњег где за све
и сва Владику света умољаваш, тако и сада горе на
Небесима узнеси молитву своју, да Црква наша
непоколебива буде, да се из покољења у покољење у
Отачаству нашем благочестиво слави Име Тројединог Бога
од оних који My певају: Алилуја!

Икос 11.
Као светлозарну свећу у тами живота видимо те, Богом
изабрани оче Јоване, јер нас ти на Небесима пред
Престолом Божијим у збору светих и Сила Небеских свагда
заступаш. Погледај на нас, чеда своја, олакшај нам невоље и
исцели недуге болести наше, да ти кличемо:
Радуј се, јер се у подвигу твоме Име Пресвете Тројице
дивно прослави!
Радуј се, јер се побожношћу вере твоје Црква Христова
украси!
Радуј се, јер се састрадањем твојим према ближњима
невоље и болести и сваковрсне боли ублажавају!
Радуј се, јер се молитвама твојим покајани грешници за
Царство Божије припремају!
Радуј се, штедри даваоче спасоносних добара
земаљских и небеских!
Радуј се, поуздани избавитељу од непријатеља
видљивих и невидљивих!
Радуј се, јер си у земном Едему, Цркви Христовој,
подвигом добрим заблистао!
Радуј се, јер си красоте рајске, праведницима
уготовљене, добио!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 12.

Као кладенац препун благодатних дарова Духа Светога


објави те Господ, оче Јоване, да њихови причасници и ми
будемо с тобом и тако познамо милост Божију према нама,
да не одступи нити да нас посрами Господ, када My,
благодарним устима и чистим срцем, уздајући се милости
доброте Његове, запевамо: Алилуја!

Икос 12.

Опевајући похвале достојно живљење твоје на земљи, и


славу коју си на небесима стекао, молимо те, блажени
Јоване узнеси за нас молитве Богу, у дан страшног Суда, и
да спасени молитвама Твојим, овако ти кличемо:
Радуј се, Богоизабрани и Богопрослављени пастиру
земље руске!
Радуј се, јер си опевао име Божије као свирала
милозвучна!
Радуј се, јер си као пророци и апостоли ревновао!
Радуј се, јер си мудро учио бежати од гнева Божијега и
рађати плодове покајања!
Радуј се, ватрени молитвениче за Отачаство и народ
наш!
Радуј се, вере православне истински исповедниче!
Радуј се, пресветла лучо, која пут ка животу вечном
обасјаваш!
Радуј се, ти који нам неисцрпну благост Божију
откриваш!
Радуј се, трпезо неоскудна, са које се монаси и мирјани
хране!
Радуј се, учитељу правде Божије, којим се и стари и
млади украшавају!
Радуј се, јер си оне које ти Господ даде на радост Божију
изградио!
Радуј се, јер си од житеља небеса у Господу целив
примио!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 13.

О свеблажени оче Јоване, сверуски пресјајни


светилниче и предивни чудотворче! Прими ову похвалну
песму и умоли Христа Бога да у миру и побожности утврди
Свету Цркву, а нас да од свих несрећа избави и у
једномислију вере и заједници љубави Христове сачува, да
једним устима и једним срцем запевамо с тобом Богу:
Алилуја!
(овај кондак се чита три пута, а затим поново Икос 1. u
Кондак 1.)

Молитва светом праведном оцу Јовану


Кронштатском
О велики угодниче Христов, свети праведни оче Јоване
Кронштатски, пастиру дивни, брзи помоћниче и
милостиви заступниче! Узносећи славословље Триједином
Богу, молитвено си вапио:
Име Ти је Љубав: не одбаци ме заблуделога.
Име Ти је Сила: оснажи ме, јер малаксавам и падам.
Име Ти је Светлост: просветли душу моју, помрачену
житејским страстима.
Име Ти је Мир: умири пометену душу моју.
Име Ти је Милост: не престај да ме милујеш.
И данас благодарна твоме заступништву сверусијска
паства моли се теби: Христоименити и праведни угодниче
Божији!
Љубављу својом озари нас, грешне и немоћне, удостој
нас да принесемо плодове покајања, и да се неосуђено
причешћујемо Светим тајнама Христовим. Силом својом
веру у нама укрепи, у молитви нас подржи, немоћи и
болести исцели, од искушења видљивих и невидљивих
непријатеља избави. Светлошћу лика свога, служитеље и
предстојатеље Олтара Христовога на свете подвиге
пастирског делања покрени, деци даруј васпитање, младост
упути, старост подржи, светиње храмова и свете обитељи
озари! Умири, чудотворче и прозорљивче најизврснији,
народе земље наше, благодаћу и даром Духа Светога
избави од међусобне борбе, расејане сабери, прелашћене
обрати и приведи Светој Саборној и Апостолској Цркви.
Милошћу својом бракове у миру и једномислију сачувај,
монасима у добрим делима напредак и благослов даруј,
малодушне утеши, оне који страдају од нечистих духова
ослободи, оне који су потребити и у тешким околностима
помилуј и све нас на пут спасења управи. Живи у Христу,
оче наш Јоване, приведи нас Невечерњој Светлости Живота
Вечног, да се удостојимо с тобом вечног блаженства,
хвалећи и преузносећи Бога у векове векова. Амин