Вы находитесь на странице: 1из 23

Uvodni deo

Na konferencijskom tržištu u svetu , a posebno u Evropi , vlada izuzetna


konkurencija zbog velikog broja različitih događanja i sve sadržajnije kongresne
infrastrukture. Naše pozicije u svetskim kongresnim organizacijama se obnavljaju i
Srbija se sve aktivnije uključuje u organizaciju međunarodnih skupova . Zbog
organizovanja skupova van glavne turističke sezone i visoke vanpansionske
potrošnje , najveći deo turističkih prihoda u svetu pripada upravo ovom segmentu
turističke ponude. Na nacionalnom ili međunarodnom nivou, to je i izuzetna korist za
grad ili državu domaćina, jer su poslovni gosti poznati kao veliki potrošači . Osim
direktih troškova ( avio prevoz , hotel) , tu su i mnoge druge usluge ( transferi , taksi
prevoz , prevodioci , tur. agencije , restorani, banketi , najam opreme...) . Prema
predviđanjima World Travel and Tourism Council-a , do 2013. godine ukupna
potrošnja na poslovnim putovanjima će narasti za 73,4 posto , a natprosečan rast od
170,6 posto očekuje se u Istočnoj Evropi, pogotovo u Poljskoj i Mađarskoj .
Sa početkom organizovanog turizma ,pre sto godina , pojavila se i potreba za
sastancima, konvencijama , izložbama , seminarima ... sve pod imenom kongresni
turizam , dok se u današnje vreme koristi skraćenica 1MICE ( Meetings, Incentives,
Congresses and Exbitions) koja je u direktoj vezi sa poslovnim turizmom. U svetu
se kongresni turizam povezuje sa tzv. podsticajnim,odnosno ''incentive'' putovanjima
Reč je o specijalno osmišljenim aranžmanima za poslovne klijente tokom njihovog
boravka na poslovnom ili stručnom skupu. Kratke turističke ture organizuju se za
male grupe i podrazumevaju najatraktivnije lokacije , doživljaje u duhu ekstremnih
sportova i orginalne žurke . Na organizatorima je da , osmišljavajući doživljaje ,nađu
odgovarajući način i da promovišu turističke potencijale zemlje i lokalne specifičnosti
Prosečna godišnja vrednost ''incentive'' putovanja na globalnom nivou iznosi čak 8,4
milijardi dolara.

1
Mice Meetings , Incentives Congresses and Exbitions
Meeting professionals international (MPI) www.mpiweb.org

1
Rang lista susednih zemalja prema broju planiranih međunarodnih konferencija
za period od 2004-2015:

Turska 91
Poljska 82
Mađarska 76
Slovenija 41
Hrvatska 35
Rumunija 19
Slovačka 14
Srbija 13

Srbija zauzima 47. mesto na 2ICCA (International Congress and Convention


Association) listi , sa učešćenjm od svega 2 posto na međunarodnom
konferencijskom tržištu .
Potražnja za novim kongresnim destinacijama i uslugama je stalno u porastu i
postaje sve zahtevnija u skladu sa globalizacijom i uključivanjem novih tržišta u
interesnu sferu velikih svetskih korporacija . Proširanja EU donosi novu ponudu
novih destinacija , među kojima je i naša zemlja. Srbija nudi svoje dve najbolje
pozicionirane kongresne destinacije : Beograd i Novi Sad , jer za sada imaju najveće
kongresne kapacitete i najlakši transfer . Ima još dosta pogodnih mesta za razvoj
kongresnog turizma . Na svim destinacijama u Srbiji se grade novi, kvalitetni hoteli
sa idejom kongresnog turizma kao što su : Zlatibor, Kopaonik , Palić , Vrnjačka
Banja , Sokobanja...

I deo

SADAŠNJA POZICIJA ZLATIBORA NA TURISTIČKOM TRŽIŠTU


2
International Congress and Convention Association - ICCA - www.iccaworld.com

2
1. Ocena resursa za turizam Zlatibora
1.1 Prirodni turistički potencijali Zlatibora i njihovo korišćenje

Zlatibor je planina u jugozapadnoj Srbiji ,230km. udaljena od Beograda. Ova


zatalasana visoravan nadmorske visine od oko 1000m, smeštena je između dve
velike prirodne celine ,Panonske nizije na severu i Jadranskog primorija na južnoj
strani, izložena je uticajima kopna i mora. Mestimično okružena visovima i
uzvišenjima koja ne prelaze 1500 metara , široko je otvorena vazdušnim masama iz
raznih pravaca koje u sebi nose različite termičke i druge osobine .
Prosečna nadmorska visina zlatiborske visoravni je oko 1000 metara, što znači
da posetilac , dolazeći iz ravnice , znatno poboljšava svoje zdravstveno stanje.
Izvanredno čist vazduh obogaćen obiljem zelenila ističe prirodni potencijal ovog
predela .
Prosečna godišnja temperatura na Zlatiboru je 7,2 stepena , ukazuje da zime
nisu preterano oštre i da su leta umereno topla . Prosečna temperatura godišnjih
doba ( zimi -2 stepana , proleće 6,4 stepena , leto 16 stepeni , jesen 8,4 ) sa malim
kolebanjima ima svoj praktičan zdravstveni značaj . Poznato je da svi reaguju na
promenu vremena , koja kod mnogih deluju kao stres i ima štetne posledice . Ovu
činjenicu zapazio je čuveni lekar Rimske imperije ( pre više od 2000 god.)3 A.Celzus
i istakao je u poznatoj rečenici da je '' najgore vreme '' ono '' koje se često menja '' .
Vlažnost vazduha u toku godine ima blagotvoran bioklimatski efekat zbog svog
malog kolebanja ( leti 70% , zimi 82 % ) .Broj sunčanih dana je preko 200, dok
oblačnih , odnosno maglovitih dana najviče ima u januaru i decembru a najmanje u
julu i avgustu .
Kiše su najčešće u letnim mesecima ali kratkotrajne i osvežavajuće zbog mirisa
zelenila posle njih . Snega najviše ima u januaru ( 26 dana ) , februaru ( 22 dana ) i u
decembru ( 18 dana ) a kao pojava može se javiti od oktobra do aprila . Prosečno
se zadržava oko 100 dana godišnje .

3
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI posebna izdanja , knjiga DCVII
Odeljenje društvenih nauka , Geografska studija ; Beograd 1991

3
Boravkom na Zlatiboru , bez obzira na godišnje doba , uz određene aktivnosti
sigurno dolazi do blagotvornog dejstva na organizam . Isti efekat ova planina ima i
leti i zimi .
Splet dinamičkih snaga koji je doveo do stvaranja prirodnih turističih potencijala
Zlatibora je složen i mnogostruk . Njega čine nekoliko grupa ili sistema tih snaga od
kojih su najznačajniji koncentrisani u geološkom sastavu , morfološkoj strukturi ,
nadmorskoj visini , klimi , hidrografiji , estetici predela i dr. Te kategorije prirodnih
dinamičkih snaga , okupljaju u sebi raznovrsne uticaje i činioce koji svi skupa , u
skladnom jedinstvu , daju različitim delovima zlatiborske visoravni veću ili manju
turističku moć.
 Nadmorska visina je bitan rekreativan i terapeutski činilac
Ona snažno utiče na promenu meteroloških elemenata: na svakih 100m
povećane nadmorske visine , temperatura se snizi za 0,5- 0,6 ºC. Sa
visinom snižava se vazdušni pritisak a raste hemoglobin u krvi .
( posedilac iz panonskih krajeva ovde dobija još najmanje tri miliona krvnih zrnaca )

 Geološki sastav
Različite stene ispoljavaju različita biogenetska delovanja na žive
organizme. Magmatske stene emituju posebnu vrstu zračenja koja
povoljno deluje na biološke procese .
 Morfološka struktura
je od velike važnosti za stvaranje relaksirajućeg raspoloženja ,
psihofizičke opuštenosti . Široko otvoreni predeli, dalekih vizura
izražavaju osećaj smirenosti i psihofizičke opuštenosti . Zlatibor upravo
predstavlja takav predeo .
 Planinski vazduh
Sadrži više ozona nego u nizijama ( 0,9 -4,3 ) . Ozon povoljno utiče na
disanje i ima i druge korisne terapeutske učinke . Vazduh na Zlatiboru je u
stalnom kretanju izuzev nekih manjih njegovih delova u kojima on
povremeno duže stacionira stvarajući temperaturne inverzije .
 Insolacija

4
Broj sunčanih sati u toku godine važan je ne samo klimatogeni , nego i
terapeutski činilac. To je jedan od najvažnijih faktora lekovitosti planina.

 Šumski pokrivač
Šuma , njena vrsta , gustina prostranstvo i način kombinovanja i
rasporeda u prostoru može znatno da doprinese bogatstvu pejzažne
estetike i da uveliko poveća rekreativne sposobnosti predela . Pored
nesumljive estetske uloge , šume obogaćuju vazduh kiseonikom ,
visokovrednim ozonom , aromatičnim i drugim korisnim materijalima .
Retke šume na Zlatiboru ne zaklanjaju ultraljubičaste zrake kao što je to
slučaj na Tari i mnogim drugim planinama . Zbog toga je fiziološko dejstvo
ultarljubičastih zrakova i njihov terapeucki učinak veći nego na planinama
obraslim gustom šumom.

Ipak , nije dovoljno da jedan predeo raspolaže tako vrednim prirodnim


rekreativnim potencijalima da bi se njegovo povoljno dejstvo ispoljilo. Čovek ta
dejstva može i povećati , a još češće jako umanjiti ili čak i neutralisati . Zbog toga se
mora posvetiti velika pažnja očuvanju tog prirodnog blaga , koje će dobijati sve veću
vrednost ukoliko se prostori pod zdravom ,izvornom prirodom sužavaju , ukoliko
aerozagađenost urbanih sredina raste i njihovo stanovništvo se povećava . Izduvni
automobilski gasovi , nekontrolisana upotreba veštačkih đubriva i pesticida ,
neplanski raspored naselja ugroziće prirodne vrednosti Zlatibora ukoliko se protiv
toga ne preduzmu odgovarajuće mere.
Rastuća zagađenost urbanih sredina stvara sve veću potrebu za neokrnjenom
izvornom prirodom i njenim rekreativnim svojstvima . Zbog svojih velikih i raznolikih
rekreativnih i terapeutskih svojstava i rastuće zagađenosti ljudske životne sredine
Zlatibor dobija sve veći republički značaj . Ukoliko savremena civilizacija napreduje ,
utoliko vrednosti Zlatibora rastu .Iz tog razloga treba smišljenim , planskim merama
zaštititi Zlatibor od svake vrste zagađenja i na najbolji način iskoristiti njegove
prirodne lepote .
1.2. Saobračaj i putevi

5
Zlatibor se nalazi na jednoj od raskrsnica saobraćaja zapadnog dela Srbije.
Nalazi se u jugozapadnom delu Srbije , 230 km od Beograda , 350 km od Prištine,
320 km udaljeno od Jadranskog mora. Udaljenost od Čačka iznosi 75 km,
Kragujevca 130 km a od Kruševca 170 km , Niša 230 km, Novog Sada 300 km a
Subotice 420 km.
Železničkom prugom širokog koloseka Zlatibor je povezan sa Vojvodinom :
Užice - Kosjeric - Požega - Valjevo - Lajkovac - preko Beograda - ka Novom Sadu -
Subotici. Dobra povezanost postoji i ka pravcu Crne Gore . Pruga Užice - Priboj -
Bjelopolje -Kolašin - Mojkovac - Podgorica je od izuzetnog značaja za razvoj turizma
zbog velikog broja turista koji svake godine posećuju Zlatibor pogotovo u zimskim
mesecima .
Od velikog značaja za destinaciju i povezanost sa drugim područijima u regionu
je Ibarska magistrala koja od Zlatibora nastavlja ka Užicu - Čačku - Gornjem
Milanovcu - Ljigu - Stepojevcu pa sve do glavnog grada prestonice Beograda . Kroz
Novi Sad prolazi moderan Auto-put ( sa 4 trake + 2 zaustavne ) koji povezuje
Zlatibor preko Beograda - Batočine - Kragujevca - Kraljeva , sve do Čačka gde je
moguće povezivanje sa Ibarskom magistraloma auto put se nastavlja u pravcu Niša.
Za Zlatibor je značajno i to što su za automobilski saobraćaj osposobljeni i
lokalni turistički pravci koji se upotrebljavaju za razgledanje i obilazak kulturno-
istorijskih sadržaja ovog regiona . Svakodnevni izleti i veliki broj turista koji su
zainteresovani za obilazak Sirogojna , Rožanstva , Mokre gore , Šarganske osmice ,
Mećavnika ( Drven grada ), Tare , Bajne bašte sigurni su pokazatelj da Zlatibor ima
dobru povezanost i sigurne puteve .
Autobuska stanica je izgrađena u centru Zlatibora gde svakodnevno pristižu
autobusi iz različitih regiona i krajeva Srbije .
Na Zlatiboru postoji i mogućnost razvoja vazdušnog saobraćaja , a aerodrom
Ponikve u neposrednoj blizini Zlatibora i Užica je trenutno u rekonstrukciji .

6
U toku je obnova saobraćajnih infrastrukturnih objekata , posebno u oblasti putne
privrede, gde je u poslednje dve godine izvršena značajna rekonstrukcija većine
magistralnih , regionalnih i lokalnih puteva . Izgradnjom mostova i obnovom
magistralnog puta ka Kokinom brodu i Novoj Varoši znatno se skraćuje put ka
Crnogorskom primoriju. U bliskoj budućnosti očekuje se i izgradnja Auto - puta
Horgoš - Požega koji će se račvati ka Zlatiboru i ka Ivanici. Završetkom ovoga puta
Zlatibor bi znatno poboljšao svoji strateški i turistički položaj na karti Evrope.

1.3 Smeštajni kapaciteti i kapaciteti za ishranu

Zlatibor nesumljivo spada u sam vrh planinskog turizma u Srbiji . Svojom


raznovrsnom ponudom hotela, privatnih motela , kuća za odmor i privatnih
apartmana svakom potencijalnom gostu može pružiti adekvatan odmor i razonodu .
Nedaleko od jezera , u prijatnom ambjentu borove šume , smešten je kompleks
hotela ''Palisad'' sa 750 ležaja u jednokrevetnim , dvokrevetnim i trokrevetnim
sobama i 64 luksuzna apartmana. Hotel čine tri celine Ai B krilo i Depadans. U svom
sastavu hotel sadrži : aperitiv bar , Tv salu, Restoran , poslastičarnicu , Dancing bar
salu za bilijar i stoni tenis. U kompleksu hotela '' Palisad'' nalazi se kongresni centar
''Srbija '' (500 mesta ) , sa restoranom , poslastičarnicom, i bioskopskom salom koja
pruža uslove za održavanje seminara i simpozijuma , kao i restoran Zlatni bor u
centru Zlatibora i restoran '' Koliba '' na skijalištu .
Hotel koji bi smo izdvojili iz ponude Zlatibora sa strane zdravstvenog turizma je
Institut za štitastu žlezdu i metabolizam '' Čigota ''. Institut se bavi prevencijom ,
lečenjem i rehabilitacijom oboljenja štitaste žlezde , prevencijom i lečenjem bolesti
metabolizma , posebno gojaznosti . Svojim gostima nudi stručne preglede profesora
iz raznih oblasti medicine , preglede specijalista , ultrazvučne terapije i popularni
dijetetsko rekreativni program '' Čigota''. Prošle godine Institut ''Čigota '' obogatio je
svoju ponudu Wellness i Fitness programom .

7
Hotel koji svojim renoviranim izgledom , dobrom gastronomijom i moderno
opremljenom multifunkcionalnom salom za sastanke ( 220 mesta ) , doprinosi
razvoju kogresnog turizma na Zlatiboru je hotel '' Mona''. Sala se pregrađuje tako da
pruža mogućnost dobijanja više funkcionalnih celina , zvučno izolovanih . Ovakav
raspored i multifunkcionalnost, čini ovaj prostor idealnim za kongrese, seminare,
team building treninge, promocije, bankete i druga dešavanja. Kategorija hotela je tri
zvezdice . U svom sadržaju pored 78 soba nudi i restoran sa baštom , aperitiv bar ,
teretanu , salu za bilijar i stoni tenis .

Na Zlatibor u toku zimske sezone prema podacima 4Turističke organizacije


Zlatibora u proseku poseti oko 40.000 turista . U postojeće smeštajne kapacitete
Zlatibora pored navede tri hotela ubrajaju se i : hotel ''Jugopetrol'' ,hotel '' Dunav ''
, hotel '' Olimp '', hotel '' Zelenkada''. Veliki broj turista se opredeljuje za privatni
smeštaj u namenski pravljenim vilama za odmor , i specijalizovanim objektima kao
što je apartmanski hotel '' Kamalj '' namenjen samo nepušačima .

Bogata trpeza , specijaliteti iz užičkog i zlatiborskog kraja jedan su od razloga


velikog broja ljubitelja Zlatibora. Tradicionalnu narodnu kuhinju uvek je moguće
iznova probati u mnogobrojnim restoranima domaće kuhinje i nacionalnim kućama.
( Nacionalna kuća M , restoran Knjeginja, restoran Park ,
restoran Leskovac - leskovački specijaliteti i roštilj ,
restoran Vizantija - evropska kuhinja ...). Brojni kafići ,palačinkare , poslastičarnice ,
picerije, diskoteke, noćni klubovi kao i bogata ponuda , prijatan ambijent dobra
lokacija učinili su da tokom poslednjih godina Zlatibor postane omiljemo mesto za
izlazak i provod turista .

Boravak u bilo kom objektu Turističkog centra Zlatibora je uvek svojevrstan


doživljaj, spoj odmora i uživanja , ali i mogućnost rekreativnog pešačenja , jahanja
,skijanja, klizanja, obilazaka slikovite okoline automobilom ili motornim sankama ,
zaprežnim kolima , ili saonicama zavisno od godišnjeg doba netreba zanemariti .

4
www.zlatibor.co.yu www.zlatibor.com

8
U svoje slobodno vreme turisti u organizaciji lokalnih turističkih agencija mogu
obići kulturno istorijske sadržaje Zlatibora i okoline . Pogledati divne predele
Ribnice ,obići etno selo Sirogojno i Rožanstvo , upoznati park prirode Mokru goru ,
voziti se Ćirom na Šarganskoj osmici,posetiti tradicionalnu pršutijadu u Mačkatu ili
možda prisustvovati snimanju jednog od novih filmova Emira Kusturice na
Mećavniku - Drven grad .

Zlatibor u svojoj turističkoj ponudi ima i savremeno izgrađene sportske objekte:


sportsku halu za pripreme sportista ,održavanje raznih sportskih dešavanja i
svečanosti, sajmova i ostalih manifestacija . Tokom godine organizovana su brojna
takmičenja klubova, radnika , studenata. Pored hale postoji i nekoliko fudbalskih,
košarkaških ,odbojkaških terena , igrališta za tenis , kao i zatvoreni i otvoreni bazeni.

9
2. Sadašnji položaj Zlatibora na turistikom tržištu

serija od 1996god. do 2006 god.( broj turista , broj noćenja karakteristični vidovi turizma)

2.1. Poređenje ukupnog broja gostiju u intervalu od 1994.do 2006.

godina 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.
br.gostiju 23005 21760 20841 23322 23406 18381 23347 21000 22108 23089 27867 23243 27782

br.gostiju od '94. do '06.god.

30000
25000

20000

15000

10000

5000

0
1994. 1996. 1998. 2000. 2002. 2004. 2006.

godina 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.


br.noćenj
a 86385 111907 86835 86178 84067 94633 85432 88091

br.noćenja ob '94. do '06.god.

120000

100000

80000

60000

40000

20000

0
1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

10
2.2 Karakteristični vidovi turizma 2006.god
domaći strani ukupno kongresni ekskurzije sportski rekreativni individual
januar 12969 954 13923 3690 450 850 334 9305
februar 4994 376 5370 100 0 0 0 5270
mart 2716 134 2850 1676 0 0 0 1174
april 5068 1360 6428 1881 1423 0 156 2968
maj 6054 511 6565 5551 97 0 0 917
jun 6867 441 7308 2605 4200 0 3451 1072
jul 7742 1447 9219 375 12 978 0 7854
avgust 9830 4918 13959 6136 48 16 86 7664
septembar 8244 483 8727 5967 52 0 0 2708
oktobar 6990 485 7475 5572 1298 0 0 605
novembar 2973 219 3192 2672 19 0 266 235
decembar 2726 349 3075 520 0 0 224 2331

10000 9305
9000
7854 7664
8000
1423 4200
7000 6136
5967 5572
6000 5270 5551
3451
5000 3690
4000 1881 2968
2605 2708 2672
3000 2331
334 1676 978 86 1298
1174
156

2000 917 1072 48 266


12 520
450
850

224
1000 605
100 97 375 16 52 19 235
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

kongresni ekskurzije sportski rekreativni individual

serija 2005 godina

12000 11071

10000 8805

8000 6699 6847


6682 5677
5621
6000 4712

4000 3017 3083330 2186 789


633 1967 943 1676 1792
61 440
2000 873
965 7751508 1603 980 836 1411 218
784 170 96 374
204 710 140
0
89 370
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

kongresni ekskurzije sportski rekreativni individual

11
5
Prosečan broja dana boravka gota na Zlatiboru
godina 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.
br.dana 4.79 4.66 5.07 4.26 4.46 4.69 4.79 4.13 3.89 3.64 3.39 3.67 3.17

br.dana boravka gosta

4.79 5.07 4.69


4.79
4.66 4.13
4.26 3.64
3.89 3.67
3.39 3.17

,S ` ‡ ” » É ð ý $ 1X eŒ ™À Íô ( 6] j‘ žÅ

godina 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.
prosek 22467 21542 21859 21891 21648 21585 23482 23461 24818

Trend kretanja broja gostiju, izražen kroz petogodišnji pokretni prosek u intervalu od '94.do'06.

9 A

U A 24818
p A 23482
23461
ΠA
22467
¨ A 21859 21891
21585
21542 21648
Ä A

ß A

û A
Q t ¤ ± Ô á 4 Ad q” Ã Ðó # 0S `ƒ ³

x3 
Iz navedenih grafikona možemo uočiti sledeće činjenice :

Izvor informacija : marketin služba i služba prodaje hotela '' Palisad'' na Zlatiboru

12
 Ukupan broj noćenja od 2000. godine do 2006 . se povećao.Tendencija
rasta je vidljiva . Ukupna popunjenost smeštajnih kapaciteta ima pozitivan
rast.( 2000 god. i 2004 god. su najbolji primer)

 Veliki priliv inostranih i domaćih gostiju u periodu meseca januara ,juna


,jula , avgusta i septembra .

 Najzastupljeniji vid turizma je individualni u mesecima sezone , dok u


mesecima vansezone to mesto zauzima kongresni turizam .

 Primetni rast i rasprostranjenost sportskog i rekreativnog vida turizma u


mesecima letnje i zimske sezone .

 Povećano interesovanje za organizovane ekskurzije u mesecu aprilu i


oktobru .

 Prosečan broj dana boravka gost u hotelu je smanjen sa 5 dana na 3


dana .

 Trend kretanja broja gostiju se povećava . Od 1996god. do 2005 god.


povećao se za približno 10%. Tendencija rasta se nastavlja .

br.ostvarenih noćenja '05. i '06.godina

88091
90000
85432
80000

70000

60000

50000

40000

30000

20000

10000
'05.god '06.god
0
godina br.noćenja

II deo

13
KONGRESNI TURIZAM KAO SPECIFIČNI OBLIK POZICIONIRANJA
ZLATIBORA NA TURISTIČKOM TRŽIŠTU

3. Resursi za razvoj kongresnog turizma

Kongresni turizam ,kao deo turističke ponude , planinu Zlatibor je doveo na


mesto najjačih planinskih centara u Srbiji . Postoje sadržaji za odmor i rekreaciju
tokom cele godine , a takođe su uspešno organizovane nacionalne i regionalne
konferencije . Kongresni turizam je poznat u svetu kao poslovni turizam , a
podrazumeva i organizovanje svih vrsta poslovnih skupova uz odgovarajući smeštaj
sa pratećom opremom , obezbeđivanje svih neophodnih uslova za održavanje
poslovnih skupova uz prijatan komfor i smeštaj na odabranoj destinaciji . Zlatibor
nudi dobre ugostiteljske aranžmane za održavanje skupova na bazi pansiona . Sa
jedinstvenim mogućnostima za razgledanje okoline i prelepe prirodne atrakcije ,
Zlatibor predstavlja jednu od najboljih mogućnosti oragnizovanih obilazaka okoline
za učesnike međunarodnih kongresa pre i posle samog sastanka .
Popunjenost smeštajnih kapaciteta za vreme održavanja velikih kongresa kao
što su Savetovanje zdravstvenih radnika ili Tradicionalni susret računovođa , je na
izuzetnom nivou . Dostiže popunjenost od 80 do 90% na celom Zlatiboru .
Kongresni turizam je jako zastupljen i razvijen tokom cele godine izuzimajući
zimsku i letnju sezonu i predstavlja jedan od najznačajnijih stavki razvoja turizma u
ovoj regiji . U van sezoni koja je na Zlatiboru čak 5 do 6 meseci kongresne
manifestacije su bitan i siguran finansijski prihod hotela .
Najbolji prestavnik kongresnog turizma sada a sa tendencijom da zadrži to
mesto na Zlatiboru je hotel ''Palisad''. Dobra organizacija i uslovi učinili su da
''Palisad'' postane tradicionalni domaćin kongresa , konferencija , simpozijuma ,
seminara , poslovnih i stručnih sastanaka iz širokog spektra različitih oblasti :
zdravstva , računovodstva , revizije , prava , veterine , agronomije , zaštite bilja ,
bankarstva , energetike ... . Većina ovih skupova oragnizuje se uzastopno svake
godine , već više od tri decenije .

14
4 . Ostvareni rezultati

Najveći kongres koji broji i preko 1000 učesnika je Savetovanje agronoma ,


traje 6 dana i održava se krajem januara . Savetovanje koji se održava čak dva puta
u toku godine u proleće i jesen je kongres računovođa i revizora Republike Srbije ,
traje 5 dana i sa oko 600 učesnika . Meseci maj i oktobar rezervisani su za
Simpozijum zdravstvenih radnika Srbije koji se već tradicionalno organizuje u hotelu
''Palisad ''. Poseban događaj u 2006 godini bio je gostovanje Unije studenata
medicine iz celog sveta '' JUMSIC''. Kongres je trajao 10 dana a Zlatibor je videlo
čak 1300 studenata medicine iz celog sveta . U isto vreme Vlada Republike Srbije
organizovala je međunarodni studentski filmski kamp ''Interakcija'' 2006. Etno sajam
pod nazivom '' Tradicijom ka budućnosti '' oragnizuje se već par godina unazad i na
najbolji način prikazuje srpsku kulturu i običaje iz zlatiborskog kraja .

Pored navedenih savetovanja, seminara i kongresa Zlatibor je domaćin još


nekih dešavanja :
o Tradicionalni susreti advokata / januar , februar
o Lovačko udruženje Srbije - Lovačka hajka /februar
o Savetovanje drvoprerađivača /mart
o Savetovanje energetičara /mart,april , maj
o Seminar pulmologa /april
o Sabor geodeta Srbije /maj
o Savetovanje udruženja banaka Srbije /proleće i jesen
o Sportske igre grafičkih radnika /septembar , oktobar
o Sportske igre putara Srbije /jun
o Savetoranje radiologa /jun
o Savetovanje o organizaciji vozača Srbije /jesen
o Savetovanje lekara opšte prakse /septembar , oktobar
o Savetovanje o zaštiti bilja / novembar
o Izložba ponuđača u ugostiteljstvu - HORES / decembar

15
Hoteli obezbeđuju smešaj i ishranu učesnika skupova , dok su za organizaciju i
tehničku opremu zaduženi posebno izgrađeni kongesni centri . Na Zlatiboru postoji
samo jedna kongresna dvorana '' Srbija '' . Raspolaže sa prostorom kapaciteta od
650 mesta sa odgovarajućom audio i video tehnikom , galerijom kongresne dvorane
i malom salom od 100 mesta . U sklopu hotela ''Palisad'' postoji nekoliko sala za
sastanke : banket sala sa 300 mesta , mala i TV sala sa po 70 mesta , biznis deo
namenjen prezentacijama manjih grupa do 40 osoba , beli salon sa 20 mesta za
primanje stranih delegacija i VIP gostiju .
Poslednjih godina primetna je nova vrsta edukativnih sastanaka manjih
grupa od 30 do 50 osoba, organizovana radi usaglašavanja standarda sa
standardima EU usavršavanja zaposlenih , sticanja novih znanja i prezentacija novih
tehnologija u svim sektorima . Popularni '' Treninzi '' oranizuju se po principu
radnog okruglog stola , održavaju se vikendom više puta u toku godine .
Organizacija kongresa i drugih krupnih poslovnih manifestacija je postala
sastavni deo rada velikog broja kompanija i zato je tržište kongresnih usluga vrlo
perspektivno . Kongresni turizam odlikuje kratak boravak gostiju u hotelu 1-2 noći ,
a ovaj nedostatak se kompenzuje velikim prilivom gostiju koji popunjavaju hotel u
vansezonskim mesecima . Iz tog razloga rezervaciju hotela obavezno je izvršiti
nekoliko meseci unapred . Učesnici kongresa uglavnom uzimaju jednokrevetne
sobe. Na tržištu kongresnih usluga nema standardnih popusta . Njihova visina zavisi
pre svega od budžeta svake pojedinačne manifestacije . Stalni gosti mogu da
računaju na manje popuste i odeređene dodatne besplatne usluge koje se određuju
za svaki pojedinačni slučaj ( besplatni najam prostora za sastanke ) . Mnoge
kompanije u dogovoru sa rukovodstvom hotela svoje troškove izmiruju u
kompenzaciji .

16
5. Značaj kongersnih aktivnosti

-nove tendencije-

Želja vlasnika hotela da svi učesnici njihovih skupova rade , stanuju i hrane se
pod istim krovom , dovela je do pojave tzv. 6kongresnih hotela koji predstavljaju
spoj profesionalnih kongresnih centara i hotela za poslovnu klijentelu . Ovakvim
potezom mogu se znatno uvećati prihodi hotela a lako obezbediti ceo kompleks
usluga neophodnih za održavanje različitih skupova . Kongresni hoteli su se pojavili
u mnogim gradovima širom sveta ali i u poznatim letovalištima , jer omogućavaju
popunjavanje kapaciteta van turističke sezone . Takvi hoteli su kategorije 4* ili u
letovalištima 5*. U svetu raste broj skupova i njihovih učesnika pa je u porastu broj i
kvalitetnih kongresnih destinacija . Novi hoteli predstavljaju prave konglomerate koji
obuhvataju kongresni centar , hotel , restorane i barove , sportsko-rekreativne
komplekse , kazina ...
Postizanje uspeha u ovoj sferi je nemoguće bez profesionalizacije i stalnog
usavršavanja znanja i umeća . Kongresni hoteli u svetu se takmiče u uvođenju
vrhunskih tehnoloških inovacija da bi učesnicima kongresa pružili sve potrebne
informacije . Gostima je na raspolaganju najnovija , u celini digitalizovana tehnologija
, koja objedinjuje telekomunikacije , računarske sisteme i multimedijalne sadržaje .
Sale za održavanje skupova su opremljene , višestrukim deljivim plazma
ekranima , koji primaju signale sa svih kontinenata , ali ih i emituju , pa tako
istovremeno prezentiraju ogroman broj raznih informacija . Učesnici kongresa na
podeljenim delovima ekrana mogu da postavljaju grafikone i tabele sa tekućeg
predavanja i da , preko video - mostova istovremeno primaju informacije iz drugog
dela sveta . Uvođenje video-konferencije, bežičnog interneta , i drugih softvera u
hotele , pružaju mnoge pogodnosti učesnicima kongresa . Oni više nemoraju da
budu prisutni u sali , već mogu sa bilo kog drugog mesta u hotelu ili oko hotela da
prate šta se dešava tokom kongresa . Sve sobe , holovi , liftovi i druge prostorije

6
Magazin '' Ekonomist '' - elektronsko izdanje www.ekonomist.co.yu

17
umrežene su i međusobno i sa salama tako da gosti imaju lokalnu i globalnu internet
mrežu .

Postoje i razne mogućnosti za podelu velikih sala mobilnim pregradama na više


manjih sala .Uz sale su izgrađene kabine za simultano prevođenje tako da je
svakom učesniku kongresa omogućeno praćenje programa na maternjem jeziku .
Tokom trajanja kongresa gosti u sali dobijaju olovke , sveske i drugi potrebni
materijal ,kao i slatkiše i besplatnu mineralnu vodu .
Biznis centri ( kojih ima obično više u sklopu hotela ) mogu da opsluže veliki
broj poslovnih ljudi a pružaju najviši nivo poslovnih usluga . Uz klasične projektore ,
fotokopir i faks aparate , gostima su na raspolaganju personalni računar i lap top
računar, sa celokupnom pratećom opremom koja omogućava skeniranje i brzo
slanje dokumenata faksom ili elektronskom poštom . Omogućeno je gledanje video
materijala sa kongresa i preslušavanje audio snimaka . Biznis centri nude usluge
simultanih prevodioca i poslovnih sekretara .
Sobe kongresnih hotela su luksuzno uređene . Dnevna soba apartmana je
podeljena na specijalne zone , za odmor i za rad . Elektronika je zastupljena u svim
sobama (digitalno otvaranje vrata i paljenje svetla ). Sobe su opremljene
interaktivnom satelitskom televizijom , bežičnim internetom , kablovskom televizijom
i radio sistemom. Tu su i telefaks aparat , printer , skener i lični sef . Omogućeni su
telefonsko - video pozivi i video konferencija a ceo sistem je povezan sa hotelskim
informacionim sistemom . Sve sobe su klimatizovane . Mini barovi su dobro
snadbeveni raznim vrstama pića i hladnim zakuskama . Povezani su sa
kompijuterizovanim sistemom za izdavanje računa , tako da gost uvek može da
prekontroliše šta mu je naplaćeno . U sobama goste očekuju mnogobrojni pokloni :
korpe sa suvenirima , sveže cveće , posude sa voćem ... . Na raspolaganju im je
veliki broj video igara , videoteka , kao i detaljan vodič sa svim važnim informacijama
o događajima u mestu održavanja kongresa i široj okolini .
Velika pažnja se poklanja sportskim aktivnostima i raznovrsnoj rekreaciji . U
okviru hotela su fitnes centri kao i sportske dvorane sa trenažerima poslednje
generacije i kabinama za masažu , u kojima se pružaju usluge besplatne masaže za

18
goste . Gostima su na raspolaganju otvoreni i zatvoreni bazeni , saune , solarijumi ,
turska kupatila , tereni za tenis,golf i mnoge druge vrste sportova . Neki hoteli imaju
u sastavu i kazino koji gostima pruža dodatnu vrstu zabave .
U okviru kongresni hotela su i restorani sa različitim vrstama kuhinja , kao i
vinski podrumi sa velikim izborom vina. Tokom svih 24 časa služe se hrana i piće po
želji . Gostima su na raspolaganju usluge pranja , peglanja , hemijskog čišćenja
odeće . Tu su frizerski i kozmetičarski saloni i butici . Na recepciji hotela mogu se
nabaviti ulaznice za pozorišta , koncerte i druge kuturne događaje , a vrši se i
rezervacija avio - karata . Hoteli često obezbeđuju besplatne telefonske pozive u
veliki broj država širom sveta . Mnogi nude besplatan prevoz do aerodroma .
U cilju privlačenja gostiju stalno se pojavljuju nove ponude .

6. Organizacija kongesa

Priprema kongresa traje dosta dugo u zavisnosti da li se on organizuje jedanput


godišnje ili svake druge treće godine . To je mukotrpan rad sa puno ulaganja ,
podložan riziku , koji zahteva dobro obučene i utrenirane kadrove .
Koraci ka organizovanju kongresa :
1. predstavnik kompanije koja želi da organizuje savetovanje / kongres i
kontaktira nekoliko hotela za koje misli da mogu da ispune zahteve po
pitanju smeštaja , ishrane i tehničke opremljenosti dvorana i sala .
2. na osnovu broja gostiju i dana hoteli sačinjavaju ponude i odobravaju
popuste ili agencijske provizije .
3. kompanija odabira hotel sa kojim će imati poslovnu saradnju i dogovara
se o visini kotizacije ili članarine za tu manifestaciju .
4. hotel iznosi predloge o organizaciji koktela , zabavnog programa ,
nagradnih igara i vankongresnih aktivnosti .
5. rukovodstvo kompanije obaveštava zaposlene o definitivnoj odluci i
destinaciji gde će se održavati kongres .
6. menadžment hotela i prestavnici kompanije potpisuju ugovor gde je
tačno utvrđen vid i rokovi plaćanja , kao i obaveze obeju strana.

19
III deo

PREDLOG MERA ZA ADEKVATNO POZICIONIRANJE ZLATIBORA


NA TURISTIČKOM TRŽIŠTU SA
STANOVIŠTA KONGRESNIH AKTIVNOSTI
-zaključak-

Činjenica da Zlatibor raspolaže i hotelima i konferencijskim prostorom nije


sama po sebi dovoljna da privuče klijente za konferencije , bez obzira na sve
ukupnu ponudu . Za uspeh na međunarodnom konferencijskom tržištu potrebna je i
vrhunska organizacija i kadrovi , kao i puno mašte i sposobnosti u
organizovanju boravka delegata izvan službenog programa .
Zlatibor ima potencijala za razvoj kongresnog turizma ali izuzev jednog
konresnog centra ''Srbija'' nepostoji ništa drugo . Smatram da izgradnja jednog
modernog kongreskog centra bi bila neophodna . Neracionalno je da hoteli
otvaraju svoje kongresne službe ili da investiraju u najsavremeniju tehničku opremu ,
jer skoro svake godine niču nova , savremenija rešenja za koja je potrebna dodatna
investicija i usavršavanje kadrova. Daleko je racionalnije uložiti u jedan moderan
novo izgrađeni prestižni prostor sa press centrom , koji bi omogućavao
visokoprofesionalno organizovanje različitih stručnih skupova , kongresa ,
konferencija i sličnih događanja . Takva investicija bi poslovnim ljudima obezbedila
da na jednom mestu dobiju usluge na nivou evropskih kongresnih centara po pitanju
audio video i svih drugih usluga potrebnih za kvalitetno održavanje skupova i
prezentacija . Slični poslovnim potezom Novi Sad je znatno poboljšao svoje mesto
u organizaciji međunarodnih i domaćih kongresa izgradnjom Master kongresnog
centra pri Novosadskom sajmu .
Jedna od mera za poboljšanje Zlatibora kao destinacije na tržištu kongresnih
aktivnosti je otvaranje lokalnog kongresnog biroa , koji bi doprineo boljoj
koordinaciji i promociji aktivnosti vezanih za kongrese na domaćem i inostarnom
tržištu . Nijedan hotel na Zlatiboru za sada nije član poznatog lanca hotela a u
katalozima svetski poznatih touroperatora Zlatibor nepostoji . Pored lošeg imidža koji

20
vlada u svetu o našoj zemlji u globalu za relativno slab učinak na međunarodnom
tržištu kongresnih usluga kriva je i najezda amatera . Problem je to što nema
dovoljno stručnih kadrova koji bi vodili organizaciju, "pa se veliki broj skupova
održava na amaterskom nivou", a posledica su nezadovoljni učesnici. Struktura
kadrova koji se bave turizmom na Zlatiboru izgledala bi ovako : niža stručna sprema
, starosna struktura u proseku od 30 do 40 godina , bez znanja stranog jezika i sa
jako slabim znanjem informacionih tehnologija . Upotreba interneta je zastupljena po
recepcijama većih hotela, a elektronski booking je prisutan mada nije zaživeo . Kada
se svemu tome doda loša rasveta i mnogobrojne pritužbe na javnu čistoću i higijenu
, vidi se da je Zlatiboru potrebna hitna pomoć .Mnogo bojli rezultati u oblasti
poslovanja hotela a i privatnog smeštaja kao i veći profit usledi bi posle stručne
edukacije i kadrovske osposobljenosti u oblastima u kojima se bave .
U sklopu kongresnog biroa trebalo bi izdvojiti jedan deo za kao servisni
prevodilački centar i centar za turističku promociju regiona stranim turistima .
To bi pomoglo prezentaciji celokupne srpske privrede i turizma , kulture i običaja
.Samim tim ponuda za učesnike kongresa van oficijalnog dela programa bila bi
znatno bogatija . Za hotele , oraganizacije i specijalizovane agencije koje žele da se
bave organizacijom kongresa primećuje se nedostatak zakonske regulative i
kontrole kako na Zlatiboru tako i u državi. U što skorije vreme trebalo bi uvesti
odgovarajuću ''Licencu'' kao što to već postoji kada su u pitanju turističke
agencije.Dobijanjem licence značilo bi da organizacija ispunjava sve standarde u
tehnološkom , materijalnom , edukativnom i stručnom smislu za organizaciju
kongesnih događaja .Državni interes je da stimuliše ovu delatnost, ali stvaranjem
uslova za zdravu tržišnu konkurenciju, u kojoj bi i profesionalne kuće morale da
podignu sopstveni nivo usluga ukoliko bi htele da opstanu. Ovakvim gestom tržište
se pročišćava od amaterizma .
Jedna od prednosti Zlatibora je početna konkurentnost koja se ogleda u
činjenici da se za kotizaciju od 400 evra po učesniku, ovde može organizovati
luksuzan kongres, za koji bi u svetu kotizacija iznosila najmanje 1000 evra. Ovakvu
prednost morali bi iskoristiti u pozicioniranju na svetsko tržište kongresnih aktivnosti .

21
Ipak kada se svi parametri uzmu u obzir zaključuje se da uspešno
organizovan skup najveća je promocija Zlatibora a i naše zemlje i korak ka
najprofitabilnijim skupovima.
Kako bi trebalo ...
Da bi smo znali kako da radimo i na koga da se ugledamo evo nekih
parametara koja je objavila7 Internacionalna asocijacija za konresne aktivnosti (ICCA
). Prema statistici austrijska prestonica Beč , prestavlja omiljeni kongresni grad na
svetu. Ovaj grad godišnje poseti oko 4,58 miliona gostiju od kojih 10% čine poslovni
8
ljudi . Najkvalitetniju ponudu kongresnog centra ima centar '' Hafburg'' i čak 75 %
svih kongresa koji se održavaju u Austriji organizuje se upravu u Beču .
Kao profil 9poslovnog gosta naveli su sledeće : Prosečan poslovni gost ima
između 25 i 55 godina , pretežno je muškog pola i dolazi iz urbane sredine . Prema
istraživanju 63% ovakvih gostju zarađuje više od 100 hiljada dolara godišnje . Izvan
mesta stalnog boravka ostvarili su , u proseku , 73 noćenja , pri čemu je 41 %
rezervacija urađeno preko interneta . Tokom poslovnih putovanja , 50% klijenata
odseda u hotelima više i visoke klase , a 61% se radije odlučuje za poznati lanac
hotela . Samo 2% želi da boravi u nezavisnim ili porodičnim hotelima . 10Glavni motiv
odsedanja u hotelu su : učestvovanje u poslovnom skupu , kvalitetan Spa centar i
osećaj sigurnosti .
Uzevši u obzir sve navedene činjenice , donosi se zaključak da za Zlatibor ima
mesta na karti evropskih kongresnih manifestacija , zahvaljujući svojim prirodnim
resursima , neprevaziđenom vazduhu ali uz veliki rad , ulaganja u modernizaciju svih
sadržaja vezanih za turizam Zlatibor može da postane jedan od vodećih kongresnih
destinacija u Srbiji . Tim pre što ima mogućnost da koristi tuđa iskustva i da ovoga
puta pruži sebi priliku da bude nepogrešiv makar kada je kongresni turizam u
pitanju.

7
International Congress and Convention Association ( ICCA) www.iccaworld.com
8
International Association of Convention and Visitor Bureaus ( IACVB ) www. iacvb.org
9
European Federation of Conference Towns ( EFCT ) www. efct.com
10
International Association of Professional Congres Organisers ( IAPCO) www.iapco.org

22
Reference:

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI


1. posebna izdanja , knjiga DCVII Beograd 1991
Odeljenje društvenih nauka , Geografska studija

2. Meeting professionals international (MPI) www.mpiweb.org


3. International Congress and Convention Association ( ICCA) www.iccaworld.com
4. International Association of Convention and Visitor Bureaus (IACVB ) www. iacvb.org
5. European Federation of Conference Towns ( EFCT ) www. efct.com
6. International Association of Professional Congres Organisers www.iapco.org
7. Magazin '' Ekonomist '' - elektronsko izdanje www.ekonomist.co.yu
8. Turistička organizacija Zlatibora www.zlatibor.co.yu
9. Sajt promocije planine Zlatibor www.zlatibor.com
10. Magazin za ugostiteljstvo i turizam '' Turistički Svet ''i '' Art Gastro'' www.touristworld.com

* Specijalno se zahvaljujem na saradnji hotelu '' Palisad'' , i svim službama koje su


izašle u susret , dale potrebne informacije , pomogle svojim iskustvom u oblasti
kongresnog turizma i samim tim posredno učestvovale u izradi ovog rada.

23