Univerzitet u Beogradu

Fakultet političkih nauka

Prednosti i nedostatci demokratije

prema Herodotu

Student: Ljubomir Dorontić Profesor: Ilija Vujačić

Broj indeksa: 290/10 Mentor: Marko Simendić

02. novembar 2010.

U Beogradu

1
Najbolje državno uređenje je težnja svake vlasti, što se još može primtetiti u periodu
Antike. Otac istorije, Herodot, u svom delu ’’Istorija grčko - persijskih ratova’’
napisanom u devet knjiga, u kojem je i sam bio učesnik, to nam najbolje pokazuje u
svojoj III knjizi – Talija. Gde nam prenosi savetovavnja o državnom uređenju koja su i
tada bila osporavana, sa različitih strana. Do sukoba mišljenja dolazilo je iznoseći svako
svoje dijametralno suprotne stavove. Jedino što se može reći da je bilo zajedničko za
svaku stranu je to, očuvanje tradicije ili običaje predaka.
Traganje za najboljim političkim poretkom, posle oslobađanja od tiranske Persijske
vlasti, On nam predstavlja u govoru Otana, Megabiza i Darija.

Na samom početku Otan je podsetio na ’’Kambizovo ludilo’’. Ako se vlast preda

pojedincu to nikako nije dobro, on tada može potpuno da upravlja našim životima, ’’Jer,
ako i najboljeg popnemo na presto, on će promeniti svoju ćud.’’. Opšte je poznato da
vlast menja čoveka, ali sve zavisi sa kog aspekta posmatramo, tu trenutno nastalu
situaciju. Sve je to stvar do pojedinca, jer svako drugačije doživljava promene, a takođe
ih drugačije manifestuje na okolinu. To je zapravo ono od čega se Otan plašio. Jer ako
gledamo da se svako zalaže za prava građana i za opšte dobro, onda možemo uočiti da u
njegovim stavovima zapravo ima istine.

Jednaka prava za sve, po Otanu demokratija je najbolji vid vladavine. Demokratija

zastupa jednakost svih građanja ispred zakona, kao i to da svako ima pravo na iznošenje
sopstvenih stavova i mišljenja. Mada ne poseduju svi ljudi iste veštine i znanja, što bi pre
ili kasnije dovelo do međusobnih sukoba. A sa druge strane narod je skoln i korupciji. Iz
čega možemo da zaključimo da demokratija u tim slučajevima može da preraste u gori
oblik tiranije. Kod ovoga dolazimo do sukoba mišljenja između Otana i Megabiza, koji je
izneo svoj lični stav o demokratiji, ’’Slažem se sa Otanom što traži da se ukine tiranija,
ali izjavljujem da je jako pogrešno kada je predložio da se zavede vlada naroda, jer nema
ničeg glupljeg ni obesnijeg nego što je neprosvećena gomila...’’1

Megabiz koji je zastupao oligarhiju, tvrdi da je najbolje kada vlada nekolicina najboljih i
najmoćnijih. Po njegovim stavovima državu mogu da vode samo najmudriji jer oni
zapravo jedini imaju tu ’’moć’’ da upravljaju što je najpravičnije moguće. Mada ovaj
oblik vladavine može da doživi posle izvesnog perioda totalno drugačiji oblik. Jer ako se
vlast da nekolicini, određenoj grupi, onda je sve u njihovim rukama i tu nema mesta za
ostatak države (narod). Njihovi stavovi u tom slučaju neće biti uvažavani. Vlast bi se
upravljala shodno sa interesima te grupe. A kasnije bi došlo do sukoba interesa i njoj
samoj, među pojedincima, što bi u najgorem slučaju moglo da preraste u građanski rat i
tu onda nastaje opšti haos.

Kako se god da gledamo i ovaj oblik vladavine koji je po Megabizu najbolji za opšte
dobro, može da preraste u tiraniju.

1
Herodotova Istorija
(knjiga III – Talija; par. 80 – 83; str. 236. – 240)
-preuzeto iz izdanja Matice Srpske, Novi Sad, 1988-

2
Dok na trećoj strani imamo Darija, koji je zastupao stavove monarhije. Jedan čovek po
njemu najbolje može da vlada i da se nosi sa jednom državom. Iz više razloga, pre svega
sve što bude radio, radiće za opšte dobro, zatim čuvanje države od neprijatelja, pa onda
sve do nekih najsitnijih unutrašnjih uređenja.

Kada sve rezimiramo, vidimo da svaki od ova tri oblika vladavine ima svoje prednosti i
mane. Koliko je npr. za demokratiju dobro što svi građani imaju jednaka prava na sve,
toliko i nije. To možemo jasno zaključiti iz Megabizovog izlaganja. Jer ipak dok vlada
’’neprosvećena gomila’’ sve je relativno i ništa nije sigurno. A sa druge strane dok vlada
’’nekolicina prosvećenih’’ ostatak države koji je u njihovim rukama, što je u neku ruku
dobro. Jer čoveku kome je sve dozvoljeno nikad ne znamo na šta je sve spreman, jer
nema vlasti da ga ograniči. Mada i u slučaju oligarhije je takodje slična situacija. Sve je
lepo dok pojedinac ne želi da se izdigne iznad ostalih. Tu nastaju glavni sukobi. A taj
pojedinac teži ka tome da jedino on vlada, što ponovo na neku ruku vodi ka monarhiji,
vladavini jednoga, a pak može da dovede do tiranije. Zbog toga Darije savetuje da je
bolje da oni sami izaberu jednog vladara, jer će znati da je pravičan. A ne da se iz nekog
drugog oblika vladavine pojavi, jer će u tom slučaju biti gore za sve.

Na osnovu ovih izlaganja o državnom uređenju po Herodotu nijedan nije dovoljno

ispravan, jer svaki može da preraste u tiraniju. Protiv čega su se borili, iznoseći svoje
stavove, Otan, Megabiz i Darije.

Iz čega takođe možemo da zaključimo da demokratsko uređenje u Antici je svakako

imalo svoje prednosti i mane. Sa jedne strane koliko je dobro da su svi jednaki i da se
zalažu za ista prava i interese, toliko i nije. A sa druge strane nikada se ne zna šta možeš
da očekujes od pojedinca i koje su njegove skrivene namere, bile one dobre ili loše. Zato
što je svakom čoveku na prvom mestu sopstveni interes, pa tek onda interes koji se zalaže
za dobrobit drugih ljudi. Takođe iz svega ovoga vidimo, da su još u starom veku
razmatrali kakvo je to najbolje državno uređenje koje treba primeniti, odnosno šta je to na
čemu bi trebalo da se zanivaju politički poreci koji su dobri za sve, a to je pitanje koje još
uvek ostaje u centru političke misli.