Вы находитесь на странице: 1из 6

BI­BLID 0350–1426 (206) 44:3 p.

51–56

EFIKASNOST
LIFTA
Dr HARVEY SACHS, HARRY MISURIELLO i SAMEER ELEVATOR EFFICIENCY
KWATRA, The American Council for an Energy‑Efficient
Economy, SAD Elevators and escalators (“vertical
transportation”) account for 3–5 percent
of office and similar building energy
Na liftove i eskalatore („vertikalni transport“) use. Three factors converge to offer a
u poslovnim i sličnim zgradama troši se 3,5 significant opportunity to reduce these
loads up to 40 percent. (1) New elevator
procenta energije. Za smanjenje tih opterećenja components, systems, and controls
za 40% nude se tri značajne mogućnosti: 1) improve performance, save energy, and
nove komponente liftova, sistemi, poboljšanja offer a better user experience (such as
reduced wait times). (2) Elevators are now
karakteristika organa upravljanja, ušteda energije addressed as regulated loads in ANSI/
i primeri boljeg iskustva korisnika (npr. skraćena ASHRAE 90. 1‑2013.
vremena čekanja); 2) liftovima se sada pristupa This highlights the opportunity and
kao regulisanim opeterećenjima u ANSI/ASHRAE allows building codes to keep up with
90.1‑2013, u kojem se naglašavaju mogućnosti i technological progress and cost·effective
best practices in the marketplace. (3) To
potreba da građevinski propisi podržavaju tehnološki owners and architects, the elevator is an
napredak i najekonomičniju praksu na tržištu; 3) extension of the loby, a powerful symbol
vlasnicima i arhitektima lift predstavlja produžetak of building quality. Improved mechanical,
illumination, and control features can
hodnika, moćan simbol kvaliteta zgrade. Mehanička improve perceived quality.
poboljšanja, osvetljenje i krakteristike regulacije
These advances include
mogu unaprediti opaženi kvalitet. Ova unapređenja machine‑roomless (MRL) designs that
obuhvataju projekte bez mašinske sobe (BMS) koji eliminate elevator penthouses and their
isključuju prostoriju u potkrovlju i njene troškove. costs. Advanced gearless drive systems,
generally with permanent magnet motors,
Unapređeni sistemi bez zupčanika, obično sa facilitate better control, save energy,
permanentnim magnetnim motorima, čine regulaciju and allow regeneration instead of heat
lakšom, štede energiju i omogućuju regeneraciju dissipation. LED lighting can improve
umesto rasipanja toplote. LED osvetljenje može visual comfort while saving energy. As a
first step, 90.1‑2010 directly addresses
povećati vizuelnu ugodnost, štedeći energiju. Kao only elevator cab lighting and ventilation,
prvi korak, 90.1‑2010 direktno ističe samo osvetljenje but designers can use performance
i ventilaciju u kabini lifta, ali projektanti mogu usvojiti paths to take advantage of the very large
improvements from new technology and
pristup prednostima od veoma velikih poboljšanja controls.
pomoću novih tehnologija i organa upravljanja. Many of these improvements also
Mnoga ta poboljšanja mogu skratiti vreme i save construction time and costs.
troškove izgradnje. Proizvođači i zagovornici rade Manufacturers and advocates are working
na poboljšanju vidljivosti efikasnih mogućnosti kroz to increase the visibility of efficiency
opportunities through voluntary efficiency
dobrovoljne programe povećane efikasnosti i drugim programs and other vehicles.
sredstvima.
Key words: e
 levator; efficiency; energy
savings; new technologies;
Ključne reči: lift; efikasnost; ušteda energije; nove standards
tehnologije; standardi

51 3 • 2015 kgh
Uvod u ukazivanju da moderni pogoni i organi upravljanja mogu
smanjiti potrošnju energije za vertikalan transport na nivoe
U Sjedinjenim Državama na liftove se troši oko 1/3 do 1/2 potreba za energijom za osvetljenje i ventilaciju.
kvadriliona Btu (0,35 do 0,53 eksadžula – EJ) primarne
energije godišnje, u poređenju sa potrošnjom elektroener‑ ASHRAE 90.1‑2010 dodaje mere kojima se ograničava
gije u poslovnim zgradama SAD 2003. za grejanje i hla‑ energija za ventilaciju (0,33 W/kubna stopa u minuti – 702,1
đenje, osim za ventilaciju (CBECS 2003, tabela E3A). To W/m3/s – na maksimalnoj brzini i za osvetljenje – 35 lume‑
je oko 2% do 5% energije potrebne za najveći deo zgrada na/W). Taj standard takođe zahteva da liftovi isključe svetlo i
koje obuhvata ANSI/ASHRAE 90.1 (ASHRAE 2013). Bos i ventilaciju u kabini ako se ne koriste preko 15 minuta. U rani‑
dr. (2013) napominju da jedan lift u savremenoj individual‑ jim verzijama 90.1 potrošnja energije za liftove nije tretirana.
noj zgradi od 14 spratova u gradu Njujorku može potrošiti U ovom članku ukratko su prikazani industrija, njena os‑
čak 90 kW – a regenerisati do 35 kW – za samo jedan dan. novna polazišta i napredne tehnologije. Zatim je ponuđena
U čitavom svetu, instalisanu bazu čini verovatno preko šest paleta opcija javnih politika, da bi se ubrzalo usvajanje naj‑
miliona jedinica. Tržištem liftova dominira Kina, sa oko pola važnijih mogućnosti uštede energije. Autori predlažu akcije
miliona instalacija godišnje. Evropa instalira oko 100.000 proizvođača i ASHRAE, kao i programe od javnog interesa
godišnje, uglavnom u stambenim zgradama, a SAD oko i da vlada podstiče dalje inovacije. Opcije obuhvataju karak‑
15.000 – 20.000. Liftovi su vrlo trajni, ali kabine, regulacio‑ teristike novih energetskih propisa i niz spontanih programa
ni organi, sigurnosne karakteristike i (često) mehanizmi za koji bi obuhvatili etiketiranje unapređenih proizvoda, uput‑
vertikalno kretanje obično se poboljšavaju svakih 20–25 go‑ stvo za izbor proizvoda i inicijative kao što su poreske oba‑
dina. Takve mogućnosti su u postojećim zgradama u SAD veze ili obimni komunalni programi.
veće nego u novim konstrukcijama.
Za industriju, lift predstavlja produžetak predvorja, moćan Bazična tehnologija lifta
simbol kvaliteta zgrade. To znači da su takve karakteristi‑ Putnici ili teret prevoze se u liftovskoj kabini koja se kreće u
ke, kojima korisnik poboljšava iskustvo, cenjene. Nasuprot liftovskom oknu. Hidraulični liftovi koriste klip koji gura kabi‑
tome, pošto se potrošnja energije doživljava kao minimalna nu, a vučni liftovi koriste užad ili kaiševe koji ih vuku sa vrha.
(manja od troškova ugovora sa servisom), ona nije epohal‑
na stvar za veću brigu. Sem toga, presek liftova, potrošnja Hidraulični liftovi su relativno jeftini, ali su ograničeni na
energije i javna politika, skoro su nevidljivi. Švajcarska i ne‑ operacije podizanja, odnosno spuštanja. U Severnoj Ame‑
mačka tela predvodila su ranije napore za sistematizovanje rici oni dominiraju u prodajnim marketima. Najčešći su u
potrošnje energije, dovodeći do VDI 4707 (VDI 2009), pra‑ motelima, školama i nižim poslovnim zgradama, gde lifto‑
ćenog takođe važnim naporima ISO‑a. vi postoje da bi pomogli ljudima sa invaliditetom u skladu
sa Americans with Disabilities Act (ADA). Liftovski cilindar
Hitnost potencijalno rentabilnih koraka ka suštinskim ušte‑ može biti instalisan u otvoru okna, ili je teleskopski cilindar
dama proširila je svest o potrošnji energije liftova. Ovaj čla‑ smešten pored kabine. Rezervoar hidrauličnog lifta, pum‑
nak je posvećen povećanju uočljivosti mogućnosti. Iako pa i dodatne komponente mogu se montirati ispod najnižeg
liftovi troše manje energije od osvetljenja ili sistema KGH odmorišta, ili u susednoj manjoj prostoriji.
u većini zgrada, nove tehnologije (uključujući regulacione
Hidraulični liftovi obično imaju male radne cikluse. Rezer‑
organe) obećavaju uštede do 40% ili više procenata kroz
vna energija dominira nad ukupnom potrošnjom energije,
mnoge ili većinu načina primene. U mnogim slučajevima te
pa poboljšana regulacija i efikasnost motora i pumpe nisu
uštede mogu biti rentabilne.
najvažniji za uštedu energije. Najveći broj hidrauličnih flui‑
U ranijim pregledima, Enermodal (2004) je uključio simula‑ da je baziran na mineralnom (naftnom) ulju. Mogućnost da
cije sa unapređenim saobraćajnim modelom. Sachs (2005) ulje zagadi podzemnu vodu ako iscuri iz cilindarskog otvo‑
je prikazao tehnologije i ponudio preporuke za određene ra, navela je proizvođače na razdvajanje putanja. Najmanje
politike, posebno za namenske programe. Gifford (2010) je jedan glavni proizvođač je obustavio isporuku ovih sistema
merio potrošnju energije 35 liftova u 22 zgrade. On je ta‑ za evropsko tržište, dok su drugi prešli na biorazgradljive
kođe ponudio odličan „bukvar“ o tehnologijama i bio pionir fluide bazirane na biljnom ulju.

kgh 3 • 2015 52
Vučni liftovi se obično koriste za zgrade srednje visine (od nadležan autoritet za razvoj sigurnosnih propisa i najveći
5 do 20 spratova) i za više zgrade (preko 20 spratova). Za broj međunarodnih standarda je i danas uglavnom posve‑
razliku od hidrauličnih, vučni liftovi obično imaju protivtego‑ ćen sigurnosnim aspektima. Nasuprot tome, u Honkongu je
ve čija težina odgovara otprilike težini kabine plus polovi‑ izdat propis koji određuje minimalne projektne i pogonske
na njenog procenjenog opterećenja. Kabine vučnih liftova zahteve za liftovske sisteme. Honkongški propis EMSD ima
se podiže užadima (čeličnim kablovima), ili, još češće, po‑ stroge zahteve za režim u neplaniranom zastoju, uključujući
moću ravnih, plastikom prevučenih čeličnih žičanih kaiševa. isključenje ventilacije u kabini u periodu od dva minuta to‑
Vučni motori jednosmerne struje obično pogone reduktor‑ kom toga zastoja.
sku kutiju čija izlazna snaga okreće kotur oko koga uže pro‑
Međunarodna tela su radila na razvoju kategorije servisira‑
lazi između kabine i protivtega. Da bi se očuvao vek trajanja
nja liftova kao i na merenju potrošnje energije. Za današnje
užadi, prečnik kotura je obično oko 40 puta prečnik uže‑
potrebe, ključni poduhvati u oblasti energetskih standarda
ta. Tako se izbegavaju oštra kolena koja mogu da zamore
su ASHRAE 90.1‑2012, VDI 4707 i ISO 25745 i u nastav‑
užad i skrate mu vek trajanja. Mašinska soba u potkrovlju,
ku je reč o njima, sa napomenama o ostalim značajnim ak‑
u kojoj su oprema i organi upravljanja, bili su standardni u
cijama.
celoj zemlji, ali danas odstupaju pred izostavljanjem mašin‑
skih soba u primeni za srednje visine.
Da bi se omogućilo ravnomerno ubrzanje pri polasku lifta i
ASHRAE 90.1 – Razvoj standarda za
usporavanje pri dolasku, izvodljivost promenljive brzine je korišćenje energije za liftove
od suštinskog značaja za prihvatljiva svojstva lifta. Hidrau‑ ASHRAE je objavio standarde za energetsku efikasnost u
lični liftovi koriste ne tako skupe indukcione motore konstan‑ građevinarstvu, za nove konstrukcije nakon 1975. ASHRAE
tne brzine sa jednostavnim pumpnim obilaznim ventilom za Standard 90.1 služi kao nacionalni standard za minimum
upravljanje ubrzanjem polaska i spuštanja. U starijim vučnim energetske efikasnosti u poslovnim zgradama posle 1952.
liftovima, motor na naizmeničnu struju iz mreže pogoni gene‑ Pre verzije toga standarda iz 2010, on je bio ograničen na
rator jednosmerne struje koji pokreće bitan vučni jednosmer‑ pet oblasti krajnjeg korišćenja energije po ASHRAE‑u: gre‑
ni motor promenljive brzine. Čitav vek je to bio najpovoljniji janje, hlađenje, ventilaciju, grejanje vode u domaćinstvu
raspoloživi način za ravnomernu modulaciju brzine. Na ne‑ i osvetljenje. Počinjući u 2010, prošireni delokurug stan‑
sreću, modulacija je ostvarivana odbacivanjem energije u darda 90.1 obuhvata dodatno krajnje korišćenje, da bi
velike otporničke banke, pa je to predstavljalo njen gubitak. doprineo ostvarivanju ciljeva energetske efikasnosti. Lif‑
Mnoge decenije je pratilac u kabini lifta upravljao liftom, re‑ tovi i eskalatori su danas obuhvaćena oprema. Standard
agujući na pozive za intervencijama. U prvoj polovini 20. 90.1‑2010 specificira minimalne nivoe efikasnosti za osvet‑
veka, pratioci su postepeno zamenjivani samouslužnim or‑ ljenje i ventilaciju kabine i određuje zahteve u režimu njiho‑
ganima upravljanja koji su se zasnivali na elektromehanič‑ vog neplaniranog zaustavljanja (tabela 1).
kim relejima za otpremu. Oni su obično prepoznatljivi po Odbor 90.1. je takođe poklonio pažnju potrošnji energije za
dugmadima za izbor pristajanja, kojima se može otkazati liftove u stendbaj režimu i u pokretu, zahtevajući da kada
poziv za servis. U stvari, oni su uglavnom bili etapa na putu lift ne prevozi putnike, automatski uspori kretanje do dozvo‑
ka sistemima baziranim na mikroprocesorima. ljenog minimuma brzine, u skladu sa ASME A17.1/CS B44,
ili odgovarajućim lokalnim propisom. SSPC 90.1 planira da
odredi prihvatljivo propisane minimalne zahteve za efika‑
Propisi, standardi i snost prenosa liftova; standarde za odgovarajuće ispitiva‑
dobrovoljni programi nje i ocenu opreme za liftove izradili su ISO (25747), VDI
(4707) ili drugi, o čemu će ovde biti reči.
Moderan sigurnosni lift datira od patenta Elisha Otis’s‑a
iz 1853, koji je imao automatsku kočnicu za trenutno za‑ Drukčiji pristup upoznavanju unapređenih tehnologija liftova
ustavljanje kabine ako bi pukao kabl. Za projektante lifto‑ u 90.1 je kroz modeliranje simulacije zgrade, pomoću me‑
va sigurnost je i danas najvažnija briga. U SAD, Odbor za tode ocene karakteristika (MOK). MOK u Dodatku G stan‑
standarde A17 Američkog društva mašinskih inženjera je darda 90.1 omogućava upoređenje alternativnih liftovskih

DRAVIDIS doo
Društvo za usluge, trgovinu i proizvodnju

Klima-komore po internacionalnom standardu

i standardima .
Sa integrisanom rashladnom tehnikom, u higijenik izvedbi,
klima-komore za bazene, kuhinje i slično. Do 100.000 m3/h.

Kotlovi Gasni zidni kotlovi od 11–35 kW  Gasni zidni


kondenzacioni od 11–100 kW  Kondenzacioni sa vazdušnim gorionikom od 50 do 500 kW 
Gasni stojeći kotlovi od 10-57.000 kW  Uljni kondenzacioni od 15 do 40 kW  Uljni stabilni kotlovi do 57.000 kW.
Termogeni, kaloriferi, krovni ventilatori,
ventilatori za odimljavanje i toplotne pumpe.
Kompletni solarni sistemi.

DRAVIDIS doo
je zastupnik i sledećih firmi
Društvo za usluge, trgovinu i proizvodnju

DRAVIDIS doo
Društvo za usluge, trgovinu i proizvodnju

Igmanska broj 15, 11000 Beograd


Tel. 011/308-74-70, 240-08-09 • Faks 011/308-74-71
info@dravidis.co.rs • www.dravidis.co.rs

53 3 • 2015 kgh
Tabela 1. Zahtev za efikasnošću kabine lifta u Standardu 90.1 Prve tri klase VDI 4707 (vrlo malog – preko srednjeg ko‑
(Section 10.4.3) rišćenja) imaju maksimlano vreme vožnje od 0,3 h do 2 h
dnevno, tako da se ne koriste (stendbaj) skoro sve vreme.
Komponenta Zahtev Samo najviša kategorija korišćenja prema VDI dostiže 25
procenata vožnje. Otuda vreme stendbaja (ili nekorišćenja)
Osvetljenje Za osvetljenje u svakoj liftovskoj kabini, uključujući
signale i displeje, suma lumena podeljena sumom vati
preovladava korišćenjem liftova i može biti iznenađujuće
(kako je opisano u Sekciji 9.1.4) neće biti manja od 35 veliko (kW) u slučaju nekih starijih tehnologija.
lm/W. VDI 4707‑1 uvodi klase efikasnosti označene sa A (najefi‑
Ograničenje snage Ventilatori za provetravanje kabine bez klimatizacije, kasnije) do G (najmanje efikasna) i za stanje stendbaja i za
ventilatora neće trošiti više od 702,1 W/m3/s pri maksimalnoj brzini stanje vožnje. One su praćene formulama za izračunavanje
klase efikasnosti iz oblasti merenja ili izračunavanja, uklju‑
Režim stendbaja Kada stoji i kada je bez putnika, sa vratima zatvorenim
preko 15 minuta, unutrašnjost kabine će biti bez čujući eksplicitne testove liftovskih ciklusa. Izvođenje je re‑
energije za osvetljenje i ventilaciju sve dok se kabina zimirano etiketom, prikazanom na slici 1.
ne pokrene.

tehnologija sa simulacijama zgrade baziranih na usklađi‑


vanju sa propisima. Modeliranje u dodatku G zahteva da
osnovna linija projekta bude modelirana sa istim brojem
spratova i identično kondicioniranim spratnim zonama ona‑
ko kako je predvideo projekat. Tamo gde izabrani program
simulacije zgrade ne specificira model alternativnih (liftov‑
skih) sistema, može se primeniti tablični proračun ili druga
dokumentacija za pretpostavljanje, da bi se dobile potrebe
za energijom i plan pogona sistema. Primena pristupa MOK
iz Dodatka G zahtevaće ulazne vrednosti modela simulacije
zgrade za povezana optrećenja i parametre karakteristika
ovih unapređenih sistema kao i osnovnu liniju i predlože‑
ne projektne šeme pogona koje odražavaju način primene
unapređene tehnologije na bazi „doba dana“.

Energy Star
Program Energy Star za višeporodične višespratnice nudi
put koji obuhvata opterećenja liftova (Section 3.11 Ener‑
gy Star 2013). On određuje odgovarajuće bazne tehnologi‑
je za jedinice 4–6, 7–20 i 21– plus verzije. On takođe pruža Slika 1. Sertifikat VDI o energetskoj efikasnosti liftova
nedostajuće opcije koje se mogu primeniti u određivanju
ukupne potrošnje energije za lift bez modela simuliranog lif‑ VDI, deo 2, posvećen je energetskoj efikasnosti liftovskih
ta. Ako je upotreba simulirana, onda se podrazumeva da se komponenata. Taj standard je ustanovio osnove procene i
uštede preko stendbaja takođe mogu tražiti. klasifikovao potrebe za energijom liftovskih sistema u skla‑
du sa VDI 4707, delom 1. On opisuje karakteristične vred‑
nosti koje treba da specificiraju proizvođači komponenata i
Program USGBC LEED način njihovog proračuna. On takođe pruža izričitu proce‑
duru proračunavanja energetskih potreba kompletnog lifta
Liftovi mogu doprineti dostizanju priznanja LEED‑a u ne‑ na bazi korišćenih komponenata. VDI 4707, deo 2, proširu‑
koliko kategorija. I za novoizgrađene i za postojeće zgrade je sistem za određivanje zahteva u položaju stendbaja i u
liftovi mogu doprineti povećanju nivoa energetskih karakte‑ kretanju lifta, sa četiri klase pogonskog režima u kretanju i
ristika zgrade preko propisane bazne linije poput ASHRAE sve više dugotrajnih režima stendbaja i regeneracije. Deo
90.1 2010 i tako zaslužiti poene Energy and Atmosphere 2 pruža eksplicitne zahteve u pogledu merenja i proračuna,
Category. Materijali korišćeni za izgradnju liftova su važni uključujući energiju za operacije vratima.
za postizanje kvaliteta za kategorije Material and Indoor En‑
vironmental Quality. Sertifikacija LEED obično razmatra lif‑ VDI 4707 je važan jer utvrđuje relativno koherentne kla‑
tove kao opterećenja u radnom procesu. Autori veruju da bi se upotrebe i stepene efikasnosti. To je takođe danas jedi‑
njihovo tretiranje kao regulisanih opterećenja predstavljalo ni raspoloživi standard za globalnu primenu. Njegov sistem
dalji podsticaj za poboljšanje efikasnosti liftova. energetskih klasa usvojio je ISO 25745 (koji će biti razma‑
tran u nastavku).

Razvoj međunarodnih standarda Postoje problemi, kao što bi se i očekivalo, iz bar dva ra‑
zloga. Neki stručnjaci se osećaju nelegodno primenjujući
Dva glavna programa, svaki sa dva ili više delova, nasto‑ propisane energetske kategorije umesto stvarne/simulirane
je da se sistematski posvete korišćenju energije za liftove. potrošnje energije. Propisane kategorije su u praksi u Evro‑
Prvi, VDI 4707, deo 1 (2009) i VDI 4707, deo 2 (2013), za‑ pi za mnogo jednostavnije stambene uređaje i primene, ali
početi su u Švajcarskoj. Verein Deutscher Ingenieure (VDI) mogu simplificirati složene inženjerske sisteme kao što su
je nemačko telo za tehničke standarde. Svrha VDI 4707‑1 liftovi. Među drugim problemima, G odražava zastarele ma‑
je da pruža jednostavno merenje u struci ili osnovu za me‑ šine, a mogu postojati mnogo bolji sistemi od kategorije A
tode proračuna energije za liftove u položajima kretanja i efikasnosti u budućnosti. Najveći broj sistema liftova kuplje‑
stendbaja. Posebno je važno da VDI‑4707‑1 (VDI 2009) nih danas su u energetskoj klasi C. Neki sistemi klase A se
definiše pet klasa korišćenja. Korišćenje klase 1 je tipič‑ nude, ali izgleda da su to sistemi na izdisaju. Ipak, oni ima‑
no za male stambene ili poslovne zgrade. S druge strane, ju potencijal, fokusirani na pitanja kako dovesti taj nivo ka‑
korišćenje klase 5 predstavlja strukture kao što su poslov‑ rakteristika na glavno tržište, kao i da li javna politika može
ne zgrade visoke i široke preko 100 m, visoke bolnice i sl. podržati ili da li bi podržala tu transformaciju tržišta. Ne‑

kgh 3 • 2015 54
Tabela 2. Tehnologije vučnih liftova

Komponenta/nivo Osnovni Srednji Napredni


Pogon lifta Motor‑generator, ili JS sa silikonski reulisanim Modulacija širine impulsa, zupčasti pogoni Permanentni magnet, bez zupčanika
ispravljačima
Kabinski lift Žičano uže Žičano uže Kaiševi presvučeni PU, višestruko uže
Organi upravljanja Elektromehanički releji, grupni upravljač Mikroprocesor Softverski određen, npr. cilj otpremanja
Osvetljenje, ventilacija Inkandescentno, halogeno CEL, efikasni ventilatori LED, PM ventilator, senzori zauzetosti,
stendbaj režim
Izvori energije Mreža Mreža plus regeneracija Regeneracija plus sunčeva energije
Ostala razmatranja Pojedinačni pogonski režim, zahteva Stendbaj kabine, bolji energetski faktor Stendbaj vuče, promenljivi motori za vrata,
mašinsku sobu faktor energije blizu 1, BMS, brzo instaliranje

kim stručnjacima nije prijatno sa specifičnostima pristupa Novi pristupi vuči (permanentni magnetni motori, napredna
VDI 4707. U kontekstu SAD, VDI 4707 nije opšte prihvaćen liftovska užad i kaiševi) više ne zahtevaju skupe prostore u
standard, ali mu se u toj zemlji daje prednost. potkrovlju sa znatnim rashladnim potrebama. Umesto njih,
na vrhu liftovske staze obično se instalira kompaktna po‑
ISO 25745, kao međunarodni poduhvat, koji takođe ima
gonska oprema, u okviru modernog pristupa BMS. Napredni
dva dela, posvećen je izvesnim problemima i trebalo je da
motori omogućavaju regeneraciju energije (Bos i dr., 2013).
bude upotpunjen u 2014. ISO 25745, deo 1 (2012), treti‑
Pored toga, napredni softver olakšava puteve kao što su ot‑
ra merenja energije i verifikaciju energetskih karakteristika
premanje ka cilju, regulacija realnog vremena čekanja, stra‑
liftova, eskalatora i pokretnih traka. Deo 2, u novoj verziji,
tegija stendbaja i odziv mreže. Sve to smanjuje potrošnju
pružiće metod za ocenu godišnje potrošnje energije na bazi
energije za oko 50%, u poređenju sa osnovnim uslovima.
izmerenih vrednosti, proračuna ili simulacija, uključujući tri
stendbaj režima koji se razlikuju po vremenu koje je pro‑ Do danas, osnovne tendencije standarda VDI, ISO i drugih,
teklo od poslednjeg pokretanja. Pristupi ISO i VDI razliku‑ bile su isključivo fokusirane na osobni lift, bez razmatranja
ju se u mnogim detaljima, kao što su broj klasa korišćenja potencijalnih ušteda energije u regulisanju liftovskih grupa
(šest odnosno pet) i osnova (startovi u jednom danu pro‑ (više liftova opslužuje iste spratove u jednoj zgradi). Ovde
tiv sati pogona). Deo 2 obuhvata metod ocenjivanja potroš‑ organi upravljanja mogu biti konfigurisani tako da otprema‑
nje energije na dnevnoj i godišnjoj osnovi za liftove i metod ju samo jedan broj liftova potrebnih za ugovoreni nivo uslu‑
energetske klasifikacije novih, postojećih ili modernizovanih ga (npr. maksimalno moguće čekanje na uslugu). Na primer,
liftova. Ipak, ISO 25745 i VDI 4707 strukturalno su u mno‑ korišćenje u poslovnoj zgradi biće koncentrisano na početak
go čemu bliski, ali ovaj drugi može biti složeniji u proraču‑ i kraj radnog dana i na vreme za ručak, a manje liftova biće
navnaju i merenju kada se finalizuje. potrebno sredinom jutra i sredinom popodneva. Druga novina
je otpremanje ka cilju, u kojem korisnik u hodniku, određuje
željeni sprat, pa putnici koji biraju isti ili sličan sprat mogu ići
Mogućnosti uštede energije zajedno. Iako su na raspolaganju sofisticirani simulacioni mo‑
unapređenim tehnologijama deli (A1‑Sharif, 1997), koji mogu proceniti upotrebu energije,
Industrijski intervjui ACEEE‑a sugerišu veliku verovatnoću njih je nemoguće koristiti osim u veoma visokim zgradama.
da će ASHRAE 90.1‑2016 obuhvatiti jednu prihvatljivu kla‑
sifikaciju liftova na bazi korišćenja i da će specificirati mak‑ Pomeranje lopte
simalan stendbaj i (dnevnu ili godišnju) energiju za vožnju
sa prihvatljivom, iako ne i savršenom, metodom na bazi Ograničenja koja energetski
proračuna i/ili merenja. Od dva, za većinu liftova, rasipnika efikasni liftovi treba da prihvate
energije, stendbaj sigurno dominira i lakši je za specificira‑ U principu, barijere u sve bržem prihvatanju energetski efi‑
nje 30‑tominutinim (ili nešto dužim) merenjima. kasnih liftova su najčešće sumnjive. Iako arhitekte i vlasnici
Proizvođači liftova imaju različita gledišta o budućnosti hi‑ brinu o korišćenju liftova kao proširenju predstave o zgradi,
drauličnog lifta. Kao što je već pomenuto, hidraulični liftovi rastući troškovi su prepreka, bez obzira na amortizaciju in‑
na bazi nafte izazivaju brige, jer mogu da iscure i zaga‑ vesticija. Isto tako, oni koji donose odluke nedovoljno su in‑
de podzemne vode; na to je skrenuta pažnja uvođenjem formisani o koristima, naročito onim koje se ne tiču energije.
biorazgradljivih fluida na biljnoj osnovi. Dugi problemi se One obuhvataju mirniju, tišu i bržu vožnju, kraća vremena
odnose na potrebu za energijom za grejanje rezervoara čekanja i veću pouzdanost uz niže troškove održavanja.
hidrauličnih fluida u neizolovanim instalacijama i relativno Bez ličnog iskustva, donosioci odluka nemaju osnov za en‑
velika potrošnja energije za lift, a koja je potrebna za ove si‑ tuzijazam i ne nalaze dovoljno pouzdanih studija slučaja za
steme koji nemaju protvtežu. Konačno, regeneracija bi bila jedan analitičan pristup. Druga konstatovana barijera je da
preskupa, s obzirom na bezmalo univerzalne kratke ciklu‑ mnogi konsultanti u industriji dolaze iz sveta prodaje češće
se pogona (minuti dnevno) hidrauličnih liftova. Najbolja pri‑ nego iz domena tehnike. Neki mogu biti neskloni za tačno
lika za uštede energije leži u poboljšanju kabine (stendbaj, određivanje novih, naprednih tehnologija.
osvetljenje, ventilacija) i u sekvencijalnom režimu stendba‑
ja definisanog u VDI 4707. Iako neke promene na hidrau‑ Kako ubrzati prihvatanje
ličnim liftovima izgledaju skromno, postoje mogućnosti za energetski efikasnih liftova
smanjenje upotrebe hidraulične energije najsavremenijim
Ubrzavanje prihvatanja naprednih energetskih efikasnih
pristupima čak do 50%.
tehnologija može biti uspešno ako svaka grupa ulagača
Vučni liftovi su drukčiji, sa kontinuiranim razvojem inova‑ može predvoditi u specifičnoj oblasti. Proizvođači i njihovi
tivnih karakteristika, od kojih mnoge mogu uštedeti energi‑ saveznici već rade na VDI 4707 i ISO 25745 kao osnovama
ju. U tabeli 2 su uopštene neke značajnije mere u razvoju za određivanje mnogih prednosti (izuzev softverom odre‑
vučnih liftova. đenih unapređenja kao što su otprema ka cilju i reakcije na

55 3 • 2015 kgh
normalne zahteve za regulacijom ili cenovne signale u real‑ Taj posao neće teći lako. Na primer, s obzirom na faktore
nom vremenu). Rano dovršenje bi obezbedilo odgovaraju‑ karakteristične za obaveze većine klasa servisiranja, gde
ću osnovu za razmatranje onima koji odlučuju o propisima. je energija stendbaja znanto veća od vučne, neke firme su
Autori ovog članka smatraju da bi svaki proizvođač mogao ubrzale eliminaciju hidrauličnih liftova, dok ostale osećaju
imati koristi od objavljivanja što više dobro dokumentovanih da njihove jeftine i malo korišćene instalacije ispunjavaju
studija slučaja (sa svim potrebnim posledicama). Jedno‑ svoju ulogu, naročito sa teleskopskim klipovima i bioraz‑
stavno isticanje postojećih instalacija veliča uspeh i podsti‑ gradljivim hidrauličnim fluidom.
če saveznike da šire vesti. Na sreću, među glavnim međunarodnim firmama posto‑
Čim prihvatljivi podaci od mnoštva prodavaca budu na ras‑ ji intenzivno takmičenje, od najistaknutijih projekata pa do
polaganju, dobrovoljni programi se mogu množiti. To može dnevnog rada škola i malih kancelarija. To takmičenje i ulo‑
obuhvatiti i širenje rejtinga karakteristika ENERGY STAR, ga nezavisnih aktivnih u industriji, čini verovatnim da će
od vrlo visokih stambenih zgrada, do ostalih sektora. Poda‑ troškovi biti kontrolisani i da će bolji liftovi postati uvek ren‑
ci o karakteristikama mogu takođe biti baza specifičnijih re‑ tabilniji i prihvatljiviji.
ferenci u programu USGBC LEED, ASHRAE 189.1, IgCC i
ASHRAE 90.1. Takođe važno, nominalne službe mogu po‑ Literatura
krenuti inicijativu iz programa rekonstrukcije komercijalne kli‑
jentele za jedan šablonizovani standard sve veće uočljivosti. [1] Al‑Sharif, L., The general theory of escalator energy
consumption, with calculations and examples, Lift Re‑
U SAD, akcija preko ASHRAE 90.1 je ključna zbog svoje uoč‑ port, May/June. English and German, 1997.
ljivosti i pretpostavljenog položaja kao komercijalnog energet‑ [2] *** ASHRAE. 2013. ANSI/ASHRAE/IES Standard
skog propisa za najšire usvajanje nakon zahteva Ministarstva 90.1‑2013, Energy Standard for Buildings Except
za energiju za određivanjem energetskih ušteda. 90.1‑2013 i Low‑Rise Residential Buildings, https://www.ashrae.
90.1‑2010 danas obuhvataju efikasnost ventilacije i osvetlje‑ org/resources‑publications/bookstore/standard‑90‑1.
nja, sa dodatnim zahtevima za stendbaj, za ove domene. Ma‑ [3] Bos, J., C. S. Wei, R. Dell, R., and W. Foley, Deve‑
šinski potkomitet 90.1 proučava načine da iz međunarodnih loping a methodology for measuring the comparative
propisa preuzme sve predložene mere i napore koji se čine u energy efficiency of elevators, ASME International Me‑
tom domenu. Uspeh u tim nastojanjima zahtevaće napore in‑ chanical Engineering Congress and Exposition (IME‑
dustrije da ostvari konsenzus u pristupima. CE), San Diego. New York: ASME, 2013.
[4] *** CBECS. 2003, Commercial Building Energy Con‑
Zaključak sumption Survey Table E3A: Electricity Consumpti‑
on by End Use for All Buildings, Washington, D.C.:
Liftovi obično koriste 2–5 procenata ukupnog energetskog Energy Information Administration, http://www.eia.gov/
budžeta poslovnih zgrada. Svi stručnjaci sa kojima se raz‑ consumption/commercial/data/2003/index.cfm?view‑
govaralo osećaju da današnje bolje i najbolje tehnologi‑ consumption#e 1a.
je mogu smanjiti potrošnju energije za liftove u svakoj vrsti [5] *** Energy Star. 2013. Multifamily High Rise Program
zgrada za oko polovinu, sa prihvatljivim periodom amortiza‑ Simulation Guides, Simulation Guidelines Version 1.0,
cije i poboljšanim radom korisnika. Upotpunjavanje među‑ Revision 2, http://www.energystar.gov/ia/partoers/bl‑
narodnih standarda i unošenje energije za liftove u ASHRAE drs_lenders_raters/downloads/mfhr/ENERGY_STAR_
90.1 biće važni koraci, potvrđujući pažnju i obezbeđujući MFHR_Simulation_Guidelines_Version_1.0_RevD2.
kvantitativna merila potrebna za podsticanje programe. Ovo pdf.
je naročito tačno za programe rekonstrukcije, u kojima pola‑ [6] *** Enermodal. 2004. Market Assessment for Energy
zna linija nisu sutrašnje minimalne potrebe za efikasnošću, Efficient Elevators and Escalators. Prepared for Offi‑
već mnogo veća potrošnja energije instalisane baze. ce of Energy Efficiency, Natural Resources Canada.
Kitchener, ON: Enermodal En‑
gineering.
[7] Gifford, H., Elevator energy
use, Home Energy Magazine,
Jan/Feb, 2010.
[8] *** ISO. 2012. 25745‑1:2012.
Energy performance of lifts,
escalators and moving walks:
Part 1: Energy measurement
and verification, Geneva: In‑
ternational Organization for
Standards.
[9] Sachs, H. M., Opportunities
for Elevator Energy Efficiency
Improvements, Washington,
D.C.: American Council for
an Energy-Efficient Economy,
2005. http://www.aceee.org/
files/pdf/white‑paper/eleva
tors2005. pdf.
[10] *** VDI. 2009. VDI‑4707‑1. Au‑
fzuege Energieeffizienz (Lifts
energy efficiency), German
and English, Duesseldorf: Ve‑
rein Deutscher Ingenieure.

kgh
kgh 3 • 2015 56