BI­BLID 0350–1426 (206) 44:3 p.
51–56
EFIKASNOST
LIFTA
Dr HARVEY SACHS, HARRY MISURIELLO i SAMEER
KWATRA, The American Council for an Energy‑Efficient
Economy, SAD
Na liftove i eskalatore („vertikalni transport“)
u poslovnim i sličnim zgradama troši se 3,5
procenta energije. Za smanjenje tih opterećenja
za 40% nude se tri značajne mogućnosti: 1)
nove komponente liftova, sistemi, poboljšanja
karakteristika organa upravljanja, ušteda energije
i primeri boljeg iskustva korisnika (npr. skraćena
vremena čekanja); 2) liftovima se sada pristupa
kao regulisanim opeterećenjima u ANSI/ASHRAE
90.1‑2013, u kojem se naglašavaju mogućnosti i
potreba da građevinski propisi podržavaju tehnološki
napredak i najekonomičniju praksu na tržištu; 3)
vlasnicima i arhitektima lift predstavlja produžetak
hodnika, moćan simbol kvaliteta zgrade. Mehanička
poboljšanja, osvetljenje i krakteristike regulacije
mogu unaprediti opaženi kvalitet. Ova unapređenja
obuhvataju projekte bez mašinske sobe (BMS) koji
isključuju prostoriju u potkrovlju i njene troškove.
Unapređeni sistemi bez zupčanika, obično sa
permanentnim magnetnim motorima, čine regulaciju
lakšom, štede energiju i omogućuju regeneraciju
umesto rasipanja toplote. LED osvetljenje može
povećati vizuelnu ugodnost, štedeći energiju. Kao
prvi korak, 90.1‑2010 direktno ističe samo osvetljenje
i ventilaciju u kabini lifta, ali projektanti mogu usvojiti
pristup prednostima od veoma velikih poboljšanja
pomoću novih tehnologija i organa upravljanja.
Mnoga ta poboljšanja mogu skratiti vreme i
troškove izgradnje. Proizvođači i zagovornici rade
na poboljšanju vidljivosti efikasnih mogućnosti kroz
dobrovoljne programe povećane efikasnosti i drugim
sredstvima.
Ključne reči: lift; efikasnost; ušteda energije; nove
tehnologije; standardi
ELEVATOR EFFICIENCY
Elevators and escalators (“vertical
transportation”) account for 3–5 percent
of office and similar building energy
use. Three factors converge to offer a
significant opportunity to reduce these
loads up to 40 percent. (1) New elevator
components, systems, and controls
improve performance, save energy, and
offer a better user experience (such as
reduced wait times). (2) Elevators are now
addressed as regulated loads in ANSI/
ASHRAE 90. 1‑2013.
This highlights the opportunity and
allows building codes to keep up with
technological progress and cost·effective
best practices in the marketplace. (3) To
owners and architects, the elevator is an
extension of the loby, a powerful symbol
of building quality. Improved mechanical,
illumination, and control features can
improve perceived quality.
These advances include
machine‑roomless (MRL) designs that
eliminate elevator penthouses and their
costs. Advanced gearless drive systems,
generally with permanent magnet motors,
facilitate better control, save energy,
and allow regeneration instead of heat
dissipation. LED lighting can improve
visual comfort while saving energy. As a
first step, 90.1‑2010 directly addresses
only elevator cab lighting and ventilation,
but designers can use performance
paths to take advantage of the very large
improvements from new technology and
controls.
Many of these improvements also
save construction time and costs.
Manufacturers and advocates are working
to increase the visibility of efficiency
opportunities through voluntary efficiency
programs and other vehicles.
Key words: e
 levator; efficiency; energy
savings; new technologies;
standards
51 3 • 2015 kgh
Uvod
U Sjedinjenim Državama na liftove se troši oko 1/3 do 1/2
kvadriliona Btu (0,35 do 0,53 eksadžula – EJ) primarne
energije godišnje, u poređenju sa potrošnjom elektroener‑
gije u poslovnim zgradama SAD 2003. za grejanje i hla‑
đenje, osim za ventilaciju (CBECS 2003, tabela E3A). To
je oko 2% do 5% energije potrebne za najveći deo zgrada
koje obuhvata ANSI/ASHRAE 90.1 (ASHRAE 2013). Bos i
dr. (2013) napominju da jedan lift u savremenoj individual‑
noj zgradi od 14 spratova u gradu Njujorku može potrošiti
čak 90 kW – a regenerisati do 35 kW – za samo jedan dan.
U čitavom svetu, instalisanu bazu čini verovatno preko šest
miliona jedinica. Tržištem liftova dominira Kina, sa oko pola
miliona instalacija godišnje. Evropa instalira oko 100.000
godišnje, uglavnom u stambenim zgradama, a SAD oko
15.000 – 20.000. Liftovi su vrlo trajni, ali kabine, regulacio‑
ni organi, sigurnosne karakteristike i (često) mehanizmi za
vertikalno kretanje obično se poboljšavaju svakih 20–25 go‑
dina. Takve mogućnosti su u postojećim zgradama u SAD
veće nego u novim konstrukcijama.
Za industriju, lift predstavlja produžetak predvorja, moćan
simbol kvaliteta zgrade. To znači da su takve karakteristi‑
ke, kojima korisnik poboljšava iskustvo, cenjene. Nasuprot
tome, pošto se potrošnja energije doživljava kao minimalna
(manja od troškova ugovora sa servisom), ona nije epohal‑
na stvar za veću brigu. Sem toga, presek liftova, potrošnja
energije i javna politika, skoro su nevidljivi. Švajcarska i ne‑
mačka tela predvodila su ranije napore za sistematizovanje
potrošnje energije, dovodeći do VDI 4707 (VDI 2009), pra‑
ćenog takođe važnim naporima ISO‑a.
Hitnost potencijalno rentabilnih koraka ka suštinskim ušte‑
dama proširila je svest o potrošnji energije liftova. Ovaj čla‑
nak je posvećen povećanju uočljivosti mogućnosti. Iako
liftovi troše manje energije od osvetljenja ili sistema KGH
u većini zgrada, nove tehnologije (uključujući regulacione
organe) obećavaju uštede do 40% ili više procenata kroz
mnoge ili većinu načina primene. U mnogim slučajevima te
uštede mogu biti rentabilne.
U ranijim pregledima, Enermodal (2004) je uključio simula‑
cije sa unapređenim saobraćajnim modelom. Sachs (2005)
je prikazao tehnologije i ponudio preporuke za određene
politike, posebno za namenske programe. Gifford (2010) je
merio potrošnju energije 35 liftova u 22 zgrade. On je ta‑
kođe ponudio odličan „bukvar“ o tehnologijama i bio pionir
kgh 3 • 2015 52
u ukazivanju da moderni pogoni i organi upravljanja mogu
smanjiti potrošnju energije za vertikalan transport na nivoe
potreba za energijom za osvetljenje i ventilaciju.
ASHRAE 90.1‑2010 dodaje mere kojima se ograničava
energija za ventilaciju (0,33 W/kubna stopa u minuti – 702,1
W/m3/s – na maksimalnoj brzini i za osvetljenje – 35 lume‑
na/W). Taj standard takođe zahteva da liftovi isključe svetlo i
ventilaciju u kabini ako se ne koriste preko 15 minuta. U rani‑
jim verzijama 90.1 potrošnja energije za liftove nije tretirana.
U ovom članku ukratko su prikazani industrija, njena os‑
novna polazišta i napredne tehnologije. Zatim je ponuđena
paleta opcija javnih politika, da bi se ubrzalo usvajanje naj‑
važnijih mogućnosti uštede energije. Autori predlažu akcije
proizvođača i ASHRAE, kao i programe od javnog interesa
i da vlada podstiče dalje inovacije. Opcije obuhvataju karak‑
teristike novih energetskih propisa i niz spontanih programa
koji bi obuhvatili etiketiranje unapređenih proizvoda, uput‑
stvo za izbor proizvoda i inicijative kao što su poreske oba‑
veze ili obimni komunalni programi.
Bazična tehnologija lifta
Putnici ili teret prevoze se u liftovskoj kabini koja se kreće u
liftovskom oknu. Hidraulični liftovi koriste klip koji gura kabi‑
nu, a vučni liftovi koriste užad ili kaiševe koji ih vuku sa vrha.
Hidraulični liftovi su relativno jeftini, ali su ograničeni na
operacije podizanja, odnosno spuštanja. U Severnoj Ame‑
rici oni dominiraju u prodajnim marketima. Najčešći su u
motelima, školama i nižim poslovnim zgradama, gde lifto‑
vi postoje da bi pomogli ljudima sa invaliditetom u skladu
sa Americans with Disabilities Act (ADA). Liftovski cilindar
može biti instalisan u otvoru okna, ili je teleskopski cilindar
smešten pored kabine. Rezervoar hidrauličnog lifta, pum‑
pa i dodatne komponente mogu se montirati ispod najnižeg
odmorišta, ili u susednoj manjoj prostoriji.
Hidraulični liftovi obično imaju male radne cikluse. Rezer‑
vna energija dominira nad ukupnom potrošnjom energije,
pa poboljšana regulacija i efikasnost motora i pumpe nisu
najvažniji za uštedu energije. Najveći broj hidrauličnih flui‑
da je baziran na mineralnom (naftnom) ulju. Mogućnost da
ulje zagadi podzemnu vodu ako iscuri iz cilindarskog otvo‑
ra, navela je proizvođače na razdvajanje putanja. Najmanje
jedan glavni proizvođač je obustavio isporuku ovih sistema
za evropsko tržište, dok su drugi prešli na biorazgradljive
fluide bazirane na biljnom ulju.
Vučni liftovi se obično koriste za zgrade srednje visine (od nadležan autoritet za razvoj sigurnosnih propisa i najveći
5 do 20 spratova) i za više zgrade (preko 20 spratova). Za broj međunarodnih standarda je i danas uglavnom posve‑
razliku od hidrauličnih, vučni liftovi obično imaju protivtego‑ ćen sigurnosnim aspektima. Nasuprot tome, u Honkongu je
ve čija težina odgovara otprilike težini kabine plus polovi‑ izdat propis koji određuje minimalne projektne i pogonske
na njenog procenjenog opterećenja. Kabine vučnih liftova zahteve za liftovske sisteme. Honkongški propis EMSD ima
se podiže užadima (čeličnim kablovima), ili, još češće, po‑ stroge zahteve za režim u neplaniranom zastoju, uključujući
moću ravnih, plastikom prevučenih čeličnih žičanih kaiševa. isključenje ventilacije u kabini u periodu od dva minuta to‑
Vučni motori jednosmerne struje obično pogone reduktor‑ kom toga zastoja.
sku kutiju čija izlazna snaga okreće kotur oko koga uže pro‑
Međunarodna tela su radila na razvoju kategorije servisira‑
lazi između kabine i protivtega. Da bi se očuvao vek trajanja
nja liftova kao i na merenju potrošnje energije. Za današnje
užadi, prečnik kotura je obično oko 40 puta prečnik uže‑
potrebe, ključni poduhvati u oblasti energetskih standarda
ta. Tako se izbegavaju oštra kolena koja mogu da zamore
su ASHRAE 90.1‑2012, VDI 4707 i ISO 25745 i u nastav‑
užad i skrate mu vek trajanja. Mašinska soba u potkrovlju,
ku je reč o njima, sa napomenama o ostalim značajnim ak‑
u kojoj su oprema i organi upravljanja, bili su standardni u
cijama.
celoj zemlji, ali danas odstupaju pred izostavljanjem mašin‑
skih soba u primeni za srednje visine.
Da bi se omogućilo ravnomerno ubrzanje pri polasku lifta i
ASHRAE 90.1 – Razvoj standarda za
usporavanje pri dolasku, izvodljivost promenljive brzine je korišćenje energije za liftove
od suštinskog značaja za prihvatljiva svojstva lifta. Hidrau‑ ASHRAE je objavio standarde za energetsku efikasnost u
lični liftovi koriste ne tako skupe indukcione motore konstan‑ građevinarstvu, za nove konstrukcije nakon 1975. ASHRAE
tne brzine sa jednostavnim pumpnim obilaznim ventilom za Standard 90.1 služi kao nacionalni standard za minimum
upravljanje ubrzanjem polaska i spuštanja. U starijim vučnim energetske efikasnosti u poslovnim zgradama posle 1952.
liftovima, motor na naizmeničnu struju iz mreže pogoni gene‑ Pre verzije toga standarda iz 2010, on je bio ograničen na
rator jednosmerne struje koji pokreće bitan vučni jednosmer‑ pet oblasti krajnjeg korišćenja energije po ASHRAE‑u: gre‑
ni motor promenljive brzine. Čitav vek je to bio najpovoljniji janje, hlađenje, ventilaciju, grejanje vode u domaćinstvu
raspoloživi način za ravnomernu modulaciju brzine. Na ne‑ i osvetljenje. Počinjući u 2010, prošireni delokurug stan‑
sreću, modulacija je ostvarivana odbacivanjem energije u darda 90.1 obuhvata dodatno krajnje korišćenje, da bi
velike otporničke banke, pa je to predstavljalo njen gubitak. doprineo ostvarivanju ciljeva energetske efikasnosti. Lif‑
Mnoge decenije je pratilac u kabini lifta upravljao liftom, re‑ tovi i eskalatori su danas obuhvaćena oprema. Standard
agujući na pozive za intervencijama. U prvoj polovini 20. 90.1‑2010 specificira minimalne nivoe efikasnosti za osvet‑
veka, pratioci su postepeno zamenjivani samouslužnim or‑ ljenje i ventilaciju kabine i određuje zahteve u režimu njiho‑
ganima upravljanja koji su se zasnivali na elektromehanič‑ vog neplaniranog zaustavljanja (tabela 1).
kim relejima za otpremu. Oni su obično prepoznatljivi po Odbor 90.1. je takođe poklonio pažnju potrošnji energije za
dugmadima za izbor pristajanja, kojima se može otkazati liftove u stendbaj režimu i u pokretu, zahtevajući da kada
poziv za servis. U stvari, oni su uglavnom bili etapa na putu lift ne prevozi putnike, automatski uspori kretanje do dozvo‑
ka sistemima baziranim na mikroprocesorima. ljenog minimuma brzine, u skladu sa ASME A17.1/CS B44,
ili odgovarajućim lokalnim propisom. SSPC 90.1 planira da
odredi prihvatljivo propisane minimalne zahteve za efika‑
Propisi, standardi i snost prenosa liftova; standarde za odgovarajuće ispitiva‑
dobrovoljni programi nje i ocenu opreme za liftove izradili su ISO (25747), VDI
(4707) ili drugi, o čemu će ovde biti reči.
Moderan sigurnosni lift datira od patenta Elisha Otis’s‑a
iz 1853, koji je imao automatsku kočnicu za trenutno za‑ Drukčiji pristup upoznavanju unapređenih tehnologija liftova
ustavljanje kabine ako bi pukao kabl. Za projektante lifto‑ u 90.1 je kroz modeliranje simulacije zgrade, pomoću me‑
va sigurnost je i danas najvažnija briga. U SAD, Odbor za tode ocene karakteristika (MOK). MOK u Dodatku G stan‑
standarde A17 Američkog društva mašinskih inženjera je darda 90.1 omogućava upoređenje alternativnih liftovskih

DRAVIDIS doo
Društvo za usluge, trgovinu i proizvodnju

Klima-komore po internacionalnom standardu

i standardima .
Sa integrisanom rashladnom tehnikom, u higijenik izvedbi,
klima-komore za bazene, kuhinje i slično. Do 100.000 m3/h.

Kotlovi Gasni zidni kotlovi od 11–35 kW  Gasni zidni

kondenzacioni od 11–100 kW  Kondenzacioni sa vazdušnim gorionikom od 50 do 500 kW 
Gasni stojeći kotlovi od 10-57.000 kW  Uljni kondenzacioni od 15 do 40 kW  Uljni stabilni kotlovi do 57.000 kW.
Termogeni, kaloriferi, krovni ventilatori,
ventilatori za odimljavanje i toplotne pumpe.
Kompletni solarni sistemi.

DRAVIDIS doo
je zastupnik i sledećih firmi
Društvo za usluge, trgovinu i proizvodnju

DRAVIDIS doo
Društvo za usluge, trgovinu i proizvodnju

Igmanska broj 15, 11000 Beograd

Tel. 011/308-74-70, 240-08-09 • Faks 011/308-74-71
info@dravidis.co.rs • www.dravidis.co.rs

53 3 • 2015 kgh
 Tabela 1. Zahtev za efikasnošću kabine lifta u Standardu 90.1
(Section 10.4.3)
Komponenta Zahtev
Osvetljenje Za osvetljenje u svakoj liftovskoj kabini, uključujući
signale i displeje, suma lumena podeljena sumom vati
(kako je opisano u Sekciji 9.1.4) neće biti manja od 35
lm/W.
Ograničenje snage Ventilatori za provetravanje kabine bez klimatizacije,
ventilatora neće trošiti više od 702,1 W/m3/s pri maksimalnoj brzini
Režim stendbaja Kada stoji i kada je bez putnika, sa vratima zatvorenim
preko 15 minuta, unutrašnjost kabine će biti bez
energije za osvetljenje i ventilaciju sve dok se kabina
ne pokrene.
tehnologija sa simulacijama zgrade baziranih na usklađi‑
vanju sa propisima. Modeliranje u dodatku G zahteva da
osnovna linija projekta bude modelirana sa istim brojem
spratova i identično kondicioniranim spratnim zonama ona‑
ko kako je predvideo projekat. Tamo gde izabrani program
simulacije zgrade ne specificira model alternativnih (liftov‑
skih) sistema, može se primeniti tablični proračun ili druga
dokumentacija za pretpostavljanje, da bi se dobile potrebe
za energijom i plan pogona sistema. Primena pristupa MOK
iz Dodatka G zahtevaće ulazne vrednosti modela simulacije
zgrade za povezana optrećenja i parametre karakteristika
ovih unapređenih sistema kao i osnovnu liniju i predlože‑
ne projektne šeme pogona koje odražavaju način primene
unapređene tehnologije na bazi „doba dana“.
Energy Star
Program Energy Star za višeporodične višespratnice nudi
put koji obuhvata opterećenja liftova (Section 3.11 Ener‑
gy Star 2013). On određuje odgovarajuće bazne tehnologi‑
je za jedinice 4–6, 7–20 i 21– plus verzije. On takođe pruža
nedostajuće opcije koje se mogu primeniti u određivanju
ukupne potrošnje energije za lift bez modela simuliranog lif‑
ta. Ako je upotreba simulirana, onda se podrazumeva da se
uštede preko stendbaja takođe mogu tražiti.
Program USGBC LEED
Liftovi mogu doprineti dostizanju priznanja LEED‑a u ne‑
koliko kategorija. I za novoizgrađene i za postojeće zgrade
liftovi mogu doprineti povećanju nivoa energetskih karakte‑
ristika zgrade preko propisane bazne linije poput ASHRAE
90.1 2010 i tako zaslužiti poene Energy and Atmosphere
Category. Materijali korišćeni za izgradnju liftova su važni
za postizanje kvaliteta za kategorije Material and Indoor En‑
vironmental Quality. Sertifikacija LEED obično razmatra lif‑
tove kao opterećenja u radnom procesu. Autori veruju da bi
njihovo tretiranje kao regulisanih opterećenja predstavljalo
dalji podsticaj za poboljšanje efikasnosti liftova.
Razvoj međunarodnih standarda
Dva glavna programa, svaki sa dva ili više delova, nasto‑
je da se sistematski posvete korišćenju energije za liftove.
Prvi, VDI 4707, deo 1 (2009) i VDI 4707, deo 2 (2013), za‑
početi su u Švajcarskoj. Verein Deutscher Ingenieure (VDI)
je nemačko telo za tehničke standarde. Svrha VDI 4707‑1
je da pruža jednostavno merenje u struci ili osnovu za me‑
tode proračuna energije za liftove u položajima kretanja i
stendbaja. Posebno je važno da VDI‑4707‑1 (VDI 2009)
definiše pet klasa korišćenja. Korišćenje klase 1 je tipič‑
no za male stambene ili poslovne zgrade. S druge strane,
korišćenje klase 5 predstavlja strukture kao što su poslov‑
ne zgrade visoke i široke preko 100 m, visoke bolnice i sl.
kgh 3 • 2015 54
Prve tri klase VDI 4707 (vrlo malog – preko srednjeg ko‑
rišćenja) imaju maksimlano vreme vožnje od 0,3 h do 2 h
dnevno, tako da se ne koriste (stendbaj) skoro sve vreme.
Samo najviša kategorija korišćenja prema VDI dostiže 25
procenata vožnje. Otuda vreme stendbaja (ili nekorišćenja)
preovladava korišćenjem liftova i može biti iznenađujuće
veliko (kW) u slučaju nekih starijih tehnologija.
VDI 4707‑1 uvodi klase efikasnosti označene sa A (najefi‑
kasnije) do G (najmanje efikasna) i za stanje stendbaja i za
stanje vožnje. One su praćene formulama za izračunavanje
klase efikasnosti iz oblasti merenja ili izračunavanja, uklju‑
čujući eksplicitne testove liftovskih ciklusa. Izvođenje je re‑
zimirano etiketom, prikazanom na slici 1.
Slika 1. Sertifikat VDI o energetskoj efikasnosti liftova
VDI, deo 2, posvećen je energetskoj efikasnosti liftovskih
komponenata. Taj standard je ustanovio osnove procene i
klasifikovao potrebe za energijom liftovskih sistema u skla‑
du sa VDI 4707, delom 1. On opisuje karakteristične vred‑
nosti koje treba da specificiraju proizvođači komponenata i
način njihovog proračuna. On takođe pruža izričitu proce‑
duru proračunavanja energetskih potreba kompletnog lifta
na bazi korišćenih komponenata. VDI 4707, deo 2, proširu‑
je sistem za određivanje zahteva u položaju stendbaja i u
kretanju lifta, sa četiri klase pogonskog režima u kretanju i
sve više dugotrajnih režima stendbaja i regeneracije. Deo
2 pruža eksplicitne zahteve u pogledu merenja i proračuna,
uključujući energiju za operacije vratima.
VDI 4707 je važan jer utvrđuje relativno koherentne kla‑
se upotrebe i stepene efikasnosti. To je takođe danas jedi‑
ni raspoloživi standard za globalnu primenu. Njegov sistem
energetskih klasa usvojio je ISO 25745 (koji će biti razma‑
tran u nastavku).
Postoje problemi, kao što bi se i očekivalo, iz bar dva ra‑
zloga. Neki stručnjaci se osećaju nelegodno primenjujući
propisane energetske kategorije umesto stvarne/simulirane
potrošnje energije. Propisane kategorije su u praksi u Evro‑
pi za mnogo jednostavnije stambene uređaje i primene, ali
mogu simplificirati složene inženjerske sisteme kao što su
liftovi. Među drugim problemima, G odražava zastarele ma‑
šine, a mogu postojati mnogo bolji sistemi od kategorije A
efikasnosti u budućnosti. Najveći broj sistema liftova kuplje‑
nih danas su u energetskoj klasi C. Neki sistemi klase A se
nude, ali izgleda da su to sistemi na izdisaju. Ipak, oni ima‑
ju potencijal, fokusirani na pitanja kako dovesti taj nivo ka‑
rakteristika na glavno tržište, kao i da li javna politika može
podržati ili da li bi podržala tu transformaciju tržišta. Ne‑
 Tabela 2. Tehnologije vučnih liftova
Komponenta/nivo Osnovni
Pogon lifta Motor‑generator, ili JS sa silikonski reulisanim
ispravljačima
Kabinski lift Žičano uže
Organi upravljanja Elektromehanički releji, grupni upravljač
Osvetljenje, ventilacija Inkandescentno, halogeno
Izvori energije Mreža
Ostala razmatranja Pojedinačni pogonski režim, zahteva
mašinsku sobu
kim stručnjacima nije prijatno sa specifičnostima pristupa
VDI 4707. U kontekstu SAD, VDI 4707 nije opšte prihvaćen
standard, ali mu se u toj zemlji daje prednost.
ISO 25745, kao međunarodni poduhvat, koji takođe ima
dva dela, posvećen je izvesnim problemima i trebalo je da
bude upotpunjen u 2014. ISO 25745, deo 1 (2012), treti‑
ra merenja energije i verifikaciju energetskih karakteristika
liftova, eskalatora i pokretnih traka. Deo 2, u novoj verziji,
pružiće metod za ocenu godišnje potrošnje energije na bazi
izmerenih vrednosti, proračuna ili simulacija, uključujući tri
stendbaj režima koji se razlikuju po vremenu koje je pro‑
teklo od poslednjeg pokretanja. Pristupi ISO i VDI razliku‑
ju se u mnogim detaljima, kao što su broj klasa korišćenja
(šest odnosno pet) i osnova (startovi u jednom danu pro‑
tiv sati pogona). Deo 2 obuhvata metod ocenjivanja potroš‑
nje energije na dnevnoj i godišnjoj osnovi za liftove i metod
energetske klasifikacije novih, postojećih ili modernizovanih
liftova. Ipak, ISO 25745 i VDI 4707 strukturalno su u mno‑
go čemu bliski, ali ovaj drugi može biti složeniji u proraču‑
navnaju i merenju kada se finalizuje.
Mogućnosti uštede energije
unapređenim tehnologijama
Industrijski intervjui ACEEE‑a sugerišu veliku verovatnoću
da će ASHRAE 90.1‑2016 obuhvatiti jednu prihvatljivu kla‑
sifikaciju liftova na bazi korišćenja i da će specificirati mak‑
simalan stendbaj i (dnevnu ili godišnju) energiju za vožnju
sa prihvatljivom, iako ne i savršenom, metodom na bazi
proračuna i/ili merenja. Od dva, za većinu liftova, rasipnika
energije, stendbaj sigurno dominira i lakši je za specificira‑
nje 30‑tominutinim (ili nešto dužim) merenjima.
Proizvođači liftova imaju različita gledišta o budućnosti hi‑
drauličnog lifta. Kao što je već pomenuto, hidraulični liftovi
na bazi nafte izazivaju brige, jer mogu da iscure i zaga‑
de podzemne vode; na to je skrenuta pažnja uvođenjem
biorazgradljivih fluida na biljnoj osnovi. Dugi problemi se
odnose na potrebu za energijom za grejanje rezervoara
hidrauličnih fluida u neizolovanim instalacijama i relativno
velika potrošnja energije za lift, a koja je potrebna za ove si‑
steme koji nemaju protvtežu. Konačno, regeneracija bi bila
preskupa, s obzirom na bezmalo univerzalne kratke ciklu‑
se pogona (minuti dnevno) hidrauličnih liftova. Najbolja pri‑
lika za uštede energije leži u poboljšanju kabine (stendbaj,
osvetljenje, ventilacija) i u sekvencijalnom režimu stendba‑
ja definisanog u VDI 4707. Iako neke promene na hidrau‑
ličnim liftovima izgledaju skromno, postoje mogućnosti za
smanjenje upotrebe hidraulične energije najsavremenijim
pristupima čak do 50%.
Vučni liftovi su drukčiji, sa kontinuiranim razvojem inova‑
tivnih karakteristika, od kojih mnoge mogu uštedeti energi‑
ju. U tabeli 2 su uopštene neke značajnije mere u razvoju
vučnih liftova.
Srednji Napredni
Modulacija širine impulsa, zupčasti pogoni Permanentni magnet, bez zupčanika
Žičano uže Kaiševi presvučeni PU, višestruko uže
Mikroprocesor Softverski određen, npr. cilj otpremanja
CEL, efikasni ventilatori LED, PM ventilator, senzori zauzetosti,
stendbaj režim
Mreža plus regeneracija Regeneracija plus sunčeva energije
Stendbaj kabine, bolji energetski faktor Stendbaj vuče, promenljivi motori za vrata,
faktor energije blizu 1, BMS, brzo instaliranje
Novi pristupi vuči (permanentni magnetni motori, napredna
liftovska užad i kaiševi) više ne zahtevaju skupe prostore u
potkrovlju sa znatnim rashladnim potrebama. Umesto njih,
na vrhu liftovske staze obično se instalira kompaktna po‑
gonska oprema, u okviru modernog pristupa BMS. Napredni
motori omogućavaju regeneraciju energije (Bos i dr., 2013).
Pored toga, napredni softver olakšava puteve kao što su ot‑
premanje ka cilju, regulacija realnog vremena čekanja, stra‑
tegija stendbaja i odziv mreže. Sve to smanjuje potrošnju
energije za oko 50%, u poređenju sa osnovnim uslovima.
Do danas, osnovne tendencije standarda VDI, ISO i drugih,
bile su isključivo fokusirane na osobni lift, bez razmatranja
potencijalnih ušteda energije u regulisanju liftovskih grupa
(više liftova opslužuje iste spratove u jednoj zgradi). Ovde
organi upravljanja mogu biti konfigurisani tako da otprema‑
ju samo jedan broj liftova potrebnih za ugovoreni nivo uslu‑
ga (npr. maksimalno moguće čekanje na uslugu). Na primer,
korišćenje u poslovnoj zgradi biće koncentrisano na početak
i kraj radnog dana i na vreme za ručak, a manje liftova biće
potrebno sredinom jutra i sredinom popodneva. Druga novina
je otpremanje ka cilju, u kojem korisnik u hodniku, određuje
željeni sprat, pa putnici koji biraju isti ili sličan sprat mogu ići
zajedno. Iako su na raspolaganju sofisticirani simulacioni mo‑
deli (A1‑Sharif, 1997), koji mogu proceniti upotrebu energije,
njih je nemoguće koristiti osim u veoma visokim zgradama.
Pomeranje lopte
Ograničenja koja energetski
efikasni liftovi treba da prihvate
U principu, barijere u sve bržem prihvatanju energetski efi‑
kasnih liftova su najčešće sumnjive. Iako arhitekte i vlasnici
brinu o korišćenju liftova kao proširenju predstave o zgradi,
rastući troškovi su prepreka, bez obzira na amortizaciju in‑
vesticija. Isto tako, oni koji donose odluke nedovoljno su in‑
formisani o koristima, naročito onim koje se ne tiču energije.
One obuhvataju mirniju, tišu i bržu vožnju, kraća vremena
čekanja i veću pouzdanost uz niže troškove održavanja.
Bez ličnog iskustva, donosioci odluka nemaju osnov za en‑
tuzijazam i ne nalaze dovoljno pouzdanih studija slučaja za
jedan analitičan pristup. Druga konstatovana barijera je da
mnogi konsultanti u industriji dolaze iz sveta prodaje češće
nego iz domena tehnike. Neki mogu biti neskloni za tačno
određivanje novih, naprednih tehnologija.
Kako ubrzati prihvatanje
energetski efikasnih liftova
Ubrzavanje prihvatanja naprednih energetskih efikasnih
tehnologija može biti uspešno ako svaka grupa ulagača
može predvoditi u specifičnoj oblasti. Proizvođači i njihovi
saveznici već rade na VDI 4707 i ISO 25745 kao osnovama
za određivanje mnogih prednosti (izuzev softverom odre‑
đenih unapređenja kao što su otprema ka cilju i reakcije na
55 3 • 2015 kgh
normalne zahteve za regulacijom ili cenovne signale u real‑
nom vremenu). Rano dovršenje bi obezbedilo odgovaraju‑
ću osnovu za razmatranje onima koji odlučuju o propisima.
Autori ovog članka smatraju da bi svaki proizvođač mogao
imati koristi od objavljivanja što više dobro dokumentovanih
studija slučaja (sa svim potrebnim posledicama). Jedno‑
stavno isticanje postojećih instalacija veliča uspeh i podsti‑
če saveznike da šire vesti.
Čim prihvatljivi podaci od mnoštva prodavaca budu na ras‑
polaganju, dobrovoljni programi se mogu množiti. To može
obuhvatiti i širenje rejtinga karakteristika ENERGY STAR,
od vrlo visokih stambenih zgrada, do ostalih sektora. Poda‑
ci o karakteristikama mogu takođe biti baza specifičnijih re‑
ferenci u programu USGBC LEED, ASHRAE 189.1, IgCC i
ASHRAE 90.1. Takođe važno, nominalne službe mogu po‑
krenuti inicijativu iz programa rekonstrukcije komercijalne kli‑
jentele za jedan šablonizovani standard sve veće uočljivosti.
U SAD, akcija preko ASHRAE 90.1 je ključna zbog svoje uoč‑
ljivosti i pretpostavljenog položaja kao komercijalnog energet‑
skog propisa za najšire usvajanje nakon zahteva Ministarstva
za energiju za određivanjem energetskih ušteda. 90.1‑2013 i
90.1‑2010 danas obuhvataju efikasnost ventilacije i osvetlje‑
nja, sa dodatnim zahtevima za stendbaj, za ove domene. Ma‑
šinski potkomitet 90.1 proučava načine da iz međunarodnih
propisa preuzme sve predložene mere i napore koji se čine u
tom domenu. Uspeh u tim nastojanjima zahtevaće napore in‑
dustrije da ostvari konsenzus u pristupima.
Zaključak
Liftovi obično koriste 2–5 procenata ukupnog energetskog
budžeta poslovnih zgrada. Svi stručnjaci sa kojima se raz‑
govaralo osećaju da današnje bolje i najbolje tehnologi‑
je mogu smanjiti potrošnju energije za liftove u svakoj vrsti
zgrada za oko polovinu, sa prihvatljivim periodom amortiza‑
cije i poboljšanim radom korisnika. Upotpunjavanje među‑
narodnih standarda i unošenje energije za liftove u ASHRAE
90.1 biće važni koraci, potvrđujući pažnju i obezbeđujući
kvantitativna merila potrebna za podsticanje programe. Ovo
je naročito tačno za programe rekonstrukcije, u kojima pola‑
zna linija nisu sutrašnje minimalne potrebe za efikasnošću,
već mnogo veća potrošnja energije instalisane baze.
kgh 3 • 2015 56
Taj posao neće teći lako. Na primer, s obzirom na faktore
karakteristične za obaveze većine klasa servisiranja, gde
je energija stendbaja znanto veća od vučne, neke firme su
ubrzale eliminaciju hidrauličnih liftova, dok ostale osećaju
da njihove jeftine i malo korišćene instalacije ispunjavaju
svoju ulogu, naročito sa teleskopskim klipovima i bioraz‑
gradljivim hidrauličnim fluidom.
Na sreću, među glavnim međunarodnim firmama posto‑
ji intenzivno takmičenje, od najistaknutijih projekata pa do
dnevnog rada škola i malih kancelarija. To takmičenje i ulo‑
ga nezavisnih aktivnih u industriji, čini verovatnim da će
troškovi biti kontrolisani i da će bolji liftovi postati uvek ren‑
tabilniji i prihvatljiviji.
Literatura
[1] Al‑Sharif, L., The general theory of escalator energy
consumption, with calculations and examples, Lift Re‑
port, May/June. English and German, 1997.
[2] *** ASHRAE. 2013. ANSI/ASHRAE/IES Standard
90.1‑2013, Energy Standard for Buildings Except
Low‑Rise Residential Buildings, https://www.ashrae.
org/resources‑publications/bookstore/standard‑90‑1.
[3] Bos, J., C. S. Wei, R. Dell, R., and W. Foley, Deve‑
loping a methodology for measuring the comparative
energy efficiency of elevators, ASME International Me‑
chanical Engineering Congress and Exposition (IME‑
CE), San Diego. New York: ASME, 2013.
[4] *** CBECS. 2003, Commercial Building Energy Con‑
sumption Survey Table E3A: Electricity Consumpti‑
on by End Use for All Buildings, Washington, D.C.:
Energy Information Administration, http://www.eia.gov/
consumption/commercial/data/2003/index.cfm?view‑
consumption#e 1a.
[5] *** Energy Star. 2013. Multifamily High Rise Program
Simulation Guides, Simulation Guidelines Version 1.0,
Revision 2, http://www.energystar.gov/ia/partoers/bl‑
drs_lenders_raters/downloads/mfhr/ENERGY_STAR_
MFHR_Simulation_Guidelines_Version_1.0_RevD2.
pdf.
[6] *** Enermodal. 2004. Market Assessment for Energy
Efficient Elevators and Escalators. Prepared for Offi‑
ce of Energy Efficiency, Natural Resources Canada.
Kitchener, ON: Enermodal En‑
gineering.
[7] Gifford, H., Elevator energy
use, Home Energy Magazine,
Jan/Feb, 2010.
[8] *** ISO. 2012. 25745‑1:2012.
Energy performance of lifts,
escalators and moving walks:
Part 1: Energy measurement
and verification, Geneva: In‑
ternational Organization for
Standards.
[9] Sachs, H. M., Opportunities
for Elevator Energy Efficiency
Improvements, Washington,
D.C.: American Council for
an Energy-Efficient Economy,
2005. http://www.aceee.org/
files/pdf/white‑paper/eleva
tors2005. pdf.
[10] *** VDI. 2009. VDI‑4707‑1. Au‑
fzuege Energieeffizienz (Lifts
energy efficiency), German
and English, Duesseldorf: Ve‑
rein Deutscher Ingenieure.
kgh