Visoka poslovna škola - Čačak

Predmet:
Ekonomija socijalnog,zdravstvenog i penzionog osiguranja

Tema:
Dobrovoljni penzioni fondovi

PREDAVAČ STUDENT
Prof. Miroslav Dinčić Aleksandar Babić
199-013/10

Beograd 2010. godine

 Dobrovoljni penzioni fondovi

SADRŽAJ

1. UVOD..........................................................................................................................3

2. DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIONIM FONDOVIMA U

SRBIJI …………………………………….....................................................................4

3. ODGOVORI NA NEKA OD UOBIČAJENIH PITANJA (Q&A zona)…………..6

4. ZNAČAJ DOBROVOLJNIH PENZIONIH FONDOVA .........................................11

5.ZAKLJUČAK..............................................................................................................12

6. LITERATURA...........................................................................................................13

1. UVOD

Postojeći penzioni sistem u Srbiji je tzv. sistem međugeneracijske solidarnosti. Drugim rečima,
sadašnja generacija zaposlenih uplaćuje doprinose iz kojih se isplaćuju penzije sadašnjim
penzionerima. Broj zaposlenih u odnosu na broj penzionera stalno opada, što je posledica
opšteg demografskog trenda starenja stanovništva. To prouzrokuje konstantan deficit penzionog

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

fonda koji se mora dopuniti iz budžeta. Gotovo sve zemlje koje su prošle ili prolaze kroz proces
tranzicije odustale su od toga da samo država obezbeđuje penzije. Prisutno je uvodjenje “three-
pillar" sistema, odnosno sistema "tri stuba". Dakle, svi uvode dopunske penzione fondove koji
Vam omogućavaju da sami, nezavisno od države, utičete na sigurnost i visinu penzije.

 Prvi stub je obavezno penzijsko osiguranje pod patronatom države.

 Drugi stub je dopunsko obavezno penzijsko osiguranje, zasnovano na principu

akumulacije sredstava na ličnim računima osiguranika. Ovu vrstu penzijskog osiguranja
sprovode privatni penzioni fondovi, zaduženi za investiranje prikupljenog novca.
Pokazalo se u praksi da država nije dobar investitor prikupljenog novca u okviru
penzionog fonda, a problemi su sve veći sa smanjenjem priliva novca u fondove. Tu
prazninu popunjavaju privatni fondovi koji su u zakonskoj obavezi da prikupljeni novac
ulažu i da, na tom osnovu ostvarenu dobit preraspodele na račune onih koji su taj novac
uložili.

 Treći stub je dopunsko dobrovoljno penzijsko osiguranje koje je na raspolaganju svakom

građaninu posebno. Novac se ulaže u fond koji ta sredstva plasira, ostvaruje dobit i
periodično preraspodeljuje na individualne račune osiguranika. Time je omogućeno
dobijanje penzija iz još jednog (odnosno dva) nezavisna izvora, što garantuje sigurnost i
kontinuitet isplate.

U cilju reformi penzijskog sistema u Srbiji je uveden sistem dobrovoljnih privatnih penzijskih
fondova kako bi omogućila njenim građanima da obezbedi dodatni prihod pored državne
penzije, da umanje razlike i obezbede svoje prihode u daljem, starijem dobu (trećem dobu).
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima usvojen je u septembru
2005., a stupio je na snagu aprila 2006.godine. Osnovne institucije neophodne za rad fonda su:

 Društvo za upravljanje penzijskim fondom

 Dobrovoljni penzijski fond
 Kastodi banaka

Društvo za upravljane fondom moze da upravlja sa jednim ili sa više fondovima. Ono može biti
osnovano jedino kao zatvoreno akcionarsko društvo sa minimalnim kapitalom u iznosu od jedan
milion evra. Domaća i strana lica mogu biti osnivači društva i akcionari. Društvo za upravljanje
mora zaposliti najmanje jednog menadžera i jednog ovlašćenog internog revizora.
Punoletstvom se stiče pravo na uplatu penzijskog doprinosa, a pravo na penziju tj. na
povlačenje i raspolaganje sredstvima stiče se sa navršene 53 godine života, a najkasnije sa
70 godina starosti. Takođe u slučaju vanrednih troškova lečenja i trajne nesposobnosti za rad
moguće je povlačenje i raspolaganje sredstvima i pre 53 godina života korisnika.

2. DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE DOBROVOLJNIM PENZIONIM

FONDOVIMA U SRBIJI

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

Najveća novina koju je doneo Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima jeste odvojenost
imovine samog fonda u koji članovi uplaćuju penzijske doprinose i imovine Društva za
upravljanje, koje prikupljeni novac ulaže kako bi ostvarila dobit, a koja se pripisuje na
individualne račune članova. Imovina tog društva i fonda je potpuno odvojena i time zaštićena,
a mogućnost da se u slučaju odlaska u stečaj Društva za upravljanje dugovi namiruju iz imovine
fonda, ne postoji. Na taj način se štiti imovina članova fonda.

2.1. Osnivači

Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo. Na društva za

upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ako
zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima nije drukčije određeno.
Društvo za upravljanje mogu osnovati domaća i strana fizička i pravna lica. Domaće pravno
lice sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom ili drugo sa njim povezano lice, ne
može biti osnivač društva za upravljanje. Izuzetno banke i društva za osiguranje sa većinskim
državnim, odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači društva za upravljanje. Pravna i
fizička lica mogu biti akcionari u samo jednom društvu za upravljanje.

2.2 Delatnost društva za upravljanje

Društvo za upravljanje obavlja delatnost organizovanja i upravljanja dobrovoljnim penzijskim

fondovima, može organizovati i upravljati sa više dobrovoljnih penzijskih fondova. Delatnost:

 upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom,

 donosi investicione odluke,

 vrši programirane isplate,

 obavlja administrativne i marketinške poslove

 i aktivnosti i druge poslove.

Društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških

poslova i aktivnosti drugim licima, pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje.

2.3. Poslovno ime

U poslovnom imenu društva za upravljanje moraju biti sadržane reči "društvo za upravljanje
dobrovoljnim penzijskim fondom". Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za rad društva za
upravljanje ne može koristiti u pravnom prometu naziv "društvo za upravljanje dobrovoljnim
penzijskim fondom" ili drugi sličan naziv.

2.4. Osnivački kapital

Osnivački kapital od milion evra, što je deset puta manje od novca potrebnog za osnivanje
banke, na prvi pogled može da stvori utisak da nije teško osnovati društvo za upravljanje

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

dobrovoljnim penzijskim fondom. Međutim, ako se zna da su ovlašćenja nadzornog tela,

odnosno NBS tolika da je njena saglasnost neophodna čak i za tekst oglasa u kom se dobrovoljni
penzijski fond oglašava, onda se čini da je situacija donekle drugačija. Funkcija NBS u
regulisanju ove oblasti su:

NBS izdaje dozvolu za rad društvu za upravljanje i dozvolu za organizovanje i upravljanje

fondom i istovremeno odobrava imenovanje uprave društva. NBS izdaje dozvole istovremeno, u
roku od 45 dana od dostavljana dokumentacije, a ukoliko dokumentacija nije potpuna njena
dopuna se može izvršiti u roku od 15 dana,
Odobrava pravila poslovanja društva, prospekt i drugi marketinški materijal,
Vodi registar dobrovoljnih penzijskih fondova,
Vrši nadzor nad obavljanjem delatnosti upravljanja dobrovoljnim penzijskim
fondovima,
Prima dnevne izveštaje kastodi banke o vrednosti neto imovine i investicionejedinice
dobrovoljnog penzijskog fonda,
Prima godišnje, polugodišnje i mesečne izveštaje društva za upravljanje.
Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod banke u celosti pre upisa
društva za upravljanje u registar privrednih subjekata. Novčani deo osnovnog kapitala društva
za upravljanje ne može da potiče iz zajmova ili kredita, niti sme biti opterećen na bilo koji način.
Društvo za upravljanje dužno je da u svom poslovanju obezbedi da kapital društva uvek bude u
visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 1.000.000 (jedan milion) evra.

2.5. Kadrovska osposobljenost

Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera i ovlašćenog

internog revizora zaposlene na neodređeno vreme. Društvo za upravljanje je dužno da ispuni
minimalne uslove organizacione i tehničke osposobljenosti, koje propisuje Narodna banka
Srbije.

2.6. Prospekt fonda

U Prospektu dobrovoljnog penzijskog fonda objavljuju se najvažnije informacije o društvu,

fondu i kastodi banci na osnovu kojih se donosi odluka o pristupanju fondu. Pre svega se
objavljuju informacije o investicionoj politici, trenutnoj strukturi imovine fonda, visini naknada
društva za upravljanje i prinosu fonda. Društvo za upravljanje ima obavezu da Prospekt daje na
uvid svakom zainteresovanom licu pre zaključenja Ugovora o članstvu.

2.7. Naknade

Društvo za upravljanje naplaćuje naknade za svoje usluge:

prilikom uplate penzijskih doprinosa, do 3% od vrednosti uplate,

naknada za upravljanje fondom, do 2% od vrednosti imovine fonda,

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

za prenos računa u drugi fond član plaća samo stvarne troškove prenosa računa.
Zaključenjem Ugovora o članstvu i otvaranjem Individualnog računa (gde se evidentiraju sve
uplate) domaća i strana fizička lica mogu postati članovi jednog ili više penzijskih fondova.
Članstvo u penzijskom fondu može se ostvariti kao pojedinačno ili preko penzijskog plana.
Članstvo u fondu je potpuno na dobrovoljnoj osnovi i ne postoji obaveza niti sankcije za
neredovnu uplatu penzijskih doprinosa.

2.8. Kastodi banka

Kastodi banka je banka koja ima dozvolu za obavljanje kastodi usluga izdatom od strane
Komisije za hartije od vrednosti. Ona vodi račune hartija od vrednosti i novčane račune fonda.
Kastodi banka vrši prikupljanje penzijskih doprinosa, vrši prenos novčanih sredstava koje čine
imovinu fonda u novčane depozite i vrši isplate akumuliranih sredstava za svakog člana fonda.
Kastodi banka izvršava naloge društva u vezi sa upravljanjem imovinom fonda samo ako su u
skladu sa zakonom i prospektom fonda. Kontroliše neto vrednost i prinos fonda izračunat od
društva za upravljanje i o tome svakodnevno obaveštava NBS.

3. ODGOVORI NA NEKA OD UOBIČAJENIH PITANJA (Q&A zona)

Zašto je donet Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima?

Razlozi su:

Neodrživost postojećeg državnog penzijskog sistema

Starenje stanovništva

Mogućnost ostvarenja dodatnih prihoda u starosti

Korak u razvoju tržišta kapitala

Koje su prednosti članstva u fondu?

Reforma državnog penzijskog osiguranja dovešće do smanjenja državnih penzija u odnosu na

plate za buduće penzionere. Imajući to u vidu, zaposleni, posebno mladi, moraju da štede za
dodatna primanja, koja će im dopunjavati državnu penziju. Što se duže štedi, dodatna penzija je
veća. To će budućim penzionerima omogućiti da održe životni standard i u starosti. Dobrovoljni
privatni penzijski fondovi su jedan od mogućih vidova štednje za penziju.
Neke prednosti dobrovoljnih penzijskih fondova kao vrste dugoročne štednje su:

koriste se isključivo za penzijsku štednju,

potpuno su regulisani i pod strogom su kontrolom Narodne banke Srbije,

pružaju dodatna primanja u starosti, uvećana za prinos od ulaganja,

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

diversifikacija i investiciona politika trebalo bi da minimiziraju rizik ulaganja

moguće poreske olakšice.

Kako su organizovani dobrovoljni penzijski fondovi?

Da bi dobrovoljni penzijski fond bio organizovan, potrebno je da Narodna banka Srbije društvu
za upravljanje penzijskim fondovima izda dve dozvole: dozvolu za rad i dozvolu za upravljanje.
Osnivači društva za upravljanje moraju da dokažu pouzdanost i osposobljenost za obavljanje
ovog posla. Narodna banka Srbije će izdavati dozvole nakon što proceni da su osnivači
pouzdani i ugledni. Narodna banka Srbije ima pravo da zahteva dodatne informacije od
osnivača i s njima povezanim licima i da ispita njihovu finansijsku sigurnost i ugled. Osnivački
kapital društva za upravljanje je milion evra.

Kako izabrati penzijski fond?

Na početku, dok se fondovi još nisu dokazali svojom stvarnom uspešnošću u upravljanju
imovinom penzijskog fonda, izbor fonda će biti sličan izboru banke kod koje štedite svoj novac,
to jest odabraćete onaj fond u koji imate poverenja. Bilo bi dobro da se najpre raspitate o licima
koja upravljaju fondom i saznate nešto više o njihovim prethodnim poslovima. Postoji
mogućnost da se fondovi međusobno razlikuju po visini naknada koje naplaćuju za svoje usluge,
te i taj faktor treba uzeti u obzir. Međutim, mnogo toga će uticati na konačnu uspešnost fondova
i teško je unapred predvideti učinak bilo kog od tih faktora.
Kasnije, kada penzioni fondovi razviju poslovanje, izbor fonda će se zasnivati na prinosu koji
ostvaruje fond. Ako je stopa prinosa niska član fonda može svoja sredstva prebaciti u drugi fond
gde je stopa prinosa viša, pri čemu ne plaća nikakvu naknadu, osim stvanih izdataka koji su
potrebni da bi se prenos fizički izvršio. Ova sloboda izbora povećava odgovornost menadžera
fonda i unapređuje zdravu konkureciju na tržištu.

Kako se učlaniti u fond?

Zainteresovana osoba treba da bude dobro informisana. Prvi korak predstavlja prikupljanje
informacija o različitim penzijskim fondovima radi izbora fonda. Prospekt i skraćeni prospekt su
dokumenti u kojima se, uz saglasnost Narodne banke Srbije, mogu naći bitne informacije o
fondu i društvu koje upravlja tim fondom. Društvo za upravljanje je odgovorno za tačnost i
ažurnost prospekta. Prospekt se ažurira jednom godišnje, kao i svaki put kada se dogodi neka
značajnija promena. Odluku o učlanjivanju u fond treba doneti na osnovu sagledavanja
finansijskog položaja, stopa prinosa i ugleda društava za upravljanje.
Drugi korak je potpisivanje ugovora o članstvu i izjave o potpunom razumevanju prospekta i
svih naknada koje će biti naplaćene. Potpisivanjem ugovora član se obavezuje na uplate. Te
uplate ne mogu biti niže od propisanog minimuma.

Ko vrši uplate?

Penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond uplaćuje:

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

 fizičko lice (može biti i nezaposleno lice) ili drugo lice za račun fizičkog lica,

 organizator, u svoje ime i za račun zaposlenog, odnosno člana sindikata, u skladu sa

penzijskim planom,

 poslodavac, u ime i za račun zaposlenog, u skladu sa ugovorom o članstvu između člana

dobrovoljnog penzijskog fonda i društva za upravljanje.

Ko određuje iznos doprinosa?

Kao što im i ime kaže, dobrovoljni penzijski fondovi nisu obavezne institucije i član sam odlučuje
koliko će uplaćivati, s tim što svaki fond ima donju granicu (minimum) za doprinose. Iznos
uplate precizira se ugovorom o članstvu.

Koliko često se uplaćuje?

Ugovorom o članstvu precizira se učestalost uplaćivanja. Obično se radi o mesečnom intervalu.

Šta ako član fonda prestane da uplaćuje doprinos?

Ako član prestane da uplaćuje doprinose, članstvo ne prestaje i član će i u tom slučaju moći da
nakon navršene 53 godine života raspolaže svojim akumuliranim sredstvima.

Šta ako član fonda promeni poslodavca?

Ako je zaposleni bio član preko penzijskog plana koji je organizovao njegov prethodni
poslodavac, onda su moguće dve situacije. Član fonda može nastaviti sa članstvom u fondu u
koji je njegov prethodni poslodavac uplaćivao. Ako i novi poslodavac ima penzijski plan, onda
se sredstva iz prethodnog penzijskog plana mogu preneti u penzijski plan novog poslodavca. Ako
novi poslodavac nema penzijski plan, zaposleni stiče pravo na obračunatu penziju sa
prethodnog radnog mesta kada napuni 53 godine. Društvo za upravljanje će dotle nastaviti da
ulaže uplaćeni novac.

Šta ako član fonda ostane bez posla?

Član fonda ostaje i dalje u fondu u koji je bivši poslodavac uplaćivao, to jest članstvo neće
prestati, uplate neće biti izgubljene, individualni račun člana fonda neće biti zatvoren, a društvo
za upravljanje će nastaviti da ulaže novac.

Koje troškove snosi član fonda?

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

Zakon ograničava naknadu prilikom uplate penzijskih doprinosa na najviše 3% vrednosti uplate
i
godišnju naknadu za upravljanje fondom na najviše 2% neto imovine fonda.

Na koji način su fondovi zaštićeni?

Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda je odvojena od imovine društva koje upravlja tim
fondom. Ukoliko se nad društvom za upravljanje pokrene stečajni postupak, imovina penzijskog
fonda ne može postati predmet prinudnog izvršenja, niti zaloge. Ova imovina ne može ući u
sastav likvidacione ili stečajne mase društva za upravljanje, kastodi banke ili drugih subjekata,
niti može biti korišćena za izmirenje obaveza člana dobrovoljnog penzijskog fonda i drugih lica
prema trećim licima. Redovno izveštavanje je jedan od ključnih elemenata zaštite članova
penzijskih fondova. Finansijski izveštaji se izrađuju i predaju Narodnoj banci Srbije mesečno,
polugodišnje i godišnje. Na osnovu tih izveštaja Narodna banka Srbije kontroliše da li se
imovina fonda ulaže u skladu sa ograničenjima propisanim Zakonom, podzakonskim aktima i
prospektom fonda.
Šta je kastodi banka?

Kastodi banka je banka koja vodi račun dobrovoljnog penzijskog fonda i obavlja druge kastodi
usluge za račun fonda, a u pogledu sredstava fonda postupa samo po nalozima društva za
upravljanje, u skladu sa zakonom i prospektom fonda. Imovina penzijskih fondova nije i ne može
biti imovina kastodi banke, niti može biti deo stečajne mase banke ukoliko ona propadne. U tom
slučaju, celokupna imovina fonda biće prebačena u drugu kastodi banku.

Šta su vrednost neto imovine i investiciona jedinica?

Društva za upravljanje imaju obavezu da dnevno izračunavaju vrednost neto imovine svojih
fondova. Neto vrednost imovine penzijskog fonda je jednaka razlici između ukupne imovine
fonda i obaveza fonda. Penzijski doprinosi se pretvaraju u investicione jedinice na dan uplate.
Neto vrednost imovine fonda je proizvod broja investicionih jedinica i vrednosti investicione

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

jedinice. Vrednost investicione jedinice pokazuje trendove u prinosima na ulaganja, odnosno

rezultate investiranja društva za upravljanje.

Gde može da se proveri vrednost investicione jedinice?

Da bi se postigli najviši standardi dostupnosti i javnost informacija, društva za upravljanje su u

obavezi da objavljuju vrednost investicione jedinice dnevno u najmanje jednim novinama
dostupnim na čitavoj teritoriji Srbije, sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svom
veb-sajtu.

Koji su rizici štednje u penzijskim fondovima?

Članovi fonda snose rizik ulaganja! Međutim, taj rizik trebalo bi da bude nizak, s obzirom na to
da se penzijski doprinosi ulažu u najlikvidnije i najkvalitetnije domaće i inostrane hartije od
vrednosti i druge finansijske instrumente i domaće nekretnine. Zakon određuje ograničenja
ulaganja s ciljem diversifikacije, a Narodna banka Srbije propisuje dodatne uslove i načine
ulaganja kako bi se ograničila izloženost penzijskih fondova riziku.

Može li se novac ranije povući?

U slučaju ozbiljne bolesti ili trajne nesposobnosti za rad, član fonda može povući akumulirani
iznos ukoliko dostavi dokaz o teškoj zdravstvenoj situaciji.

Šta se dešava u slučaju smrti člana fonda?

Sav novac akumuliran na individualnom računu penzijskog fonda biće prenet licu koje je član
fonda odredio. Ukoliko član nije odredio takvo lice, stanje na računu postaje deo njegove
zaostavštine.

Ko se brine da sve funkcioniše kako treba?

Kao što je već pomenuto, Narodna banka Srbije je odgovorna za praćenje, regulisanje i nadzor
delatnosti dobrovoljnih penzijskih fondova. Ona će nadgledati rad društava za upravljanje
proverom finansijskih i drugih izveštaja, neposrednom kontrolom i izricanjem mera.

Zašto ima toliko institucija?

Osnovni razlog za to jeste maksimalna zaštita sredstava na računu. Fond je odvojen od društva
koje njime upravlja zbog toga da ukoliko društvo propadne sredstva ostanu nedirnuta. Kastodi
banka je takođe odvojena institucija da bi se odvojila imovina fonda od imovine društva za

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

upravljanje, čime se podstiče veća sigurnost imovine fonda i realno, to jest tržišno vrednovanje
imovine fonda, a takođe se sprečava i moguća zloupotreba.

4. ZNAČAJ DOBROVOLJNIH PENZIONIH FONDOVA

Učešće imovine pojedinih finansijskih posrednika u

privredi SAD-a u periodu od 1952-95.1

U prethodnom grafikonu je prikazana tendencija rasta učešća/poverenja u privatnim

penz.fondovima u poređenju sa komercijalnim bankama. Ujedno su privatni penzioni fondovi
pored državnih finansijske institucije koje decenijama unazad beleže najveću stopšu
rasta(SAD).2

1
Dr Siniša Ostojić, Implementacija tržišta kapitala, Novi Sad, 2001. godina, str. 153
2
Dejan Šoškić, Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi,Beograd,
2010.godine, str. 234.

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

Ko treba da pazi na fondove?

NBS i vi sami. NBS da reguliše industriju, donosi propise, detaljno prati finansijske izveštaje i
oduzima licence neodgovornim. A vi, ako vam se ne sviđa politika jednog fonda, prebacite svoj
novac u drugi. Čitajte njihove izveštaje. Tražite transparentnost. Slušaće vas sigurno. Od vašeg
novca zavisi njihova zarada. A ona nije loša.

A druga uloga penzionih fondova?

Oni treba da budu najveći investitori u najvažnije kompanije u Srbiji. Oni treba da budu stubovi
berze. Oni treba da budu značajni vlasnici NIS-a, EPS-a, Železnica, ... svih velikih monopola u
Srbiji. Građani treba da budu vlasnici, ne država. Svi zaposleni, 38 evra mesečno, skoro 1
milijarda evra godišnje. Državi ne treba NIS, ima akcize. Državi ne treba dividenda od
vlasništva, ima poreze. Penzionim fondovima trebaju stabilne kompanije. Vama trebaju
dividende. Između ostalog i za to da bi imali penzije .

5.1. ZAKLJUČAK

Kao i u većem delu Evrope nepovoljna demografska situacija je doprinela tome da je odnos
broja zaposlenih prema broju penzionera mnogo niži nego u prošlosti. Jaz između penzija i plata
poslednjih godina postaje sve veći. Zato, svako može postati član nekog od ovih fondova bilo to
lićnim učlanjenjem ili preko penzijskog plana koji organizuje poslodavac. Uplate se mogu vršiti
za sebe lično ili za nekog drugog člana porodice. Uspešnost fonda se može pratiti preko
vrednosti investicione jedinice.
Prednost štednje u dobrovoljnim penzijskim fondovima ogleda se u činjenici da su sredstva
fonda razdvojena od imovine društva za upravljanje tim fondom, samim tim kada bi i došlo do
bankrota društva to ne bi uticalo na sredstva članstva, kao i uvećanje uplaćenih sredstava.
Svako od nas ima drugačiju viziju savršene stvarnosti , ali zajednička crta je svakako imati
dovoljno novca kako bi olakšali starost Ukoliko pogledamo koliko trenutno iznosi prosečna
penzija u Srbiji možemo samo da se zapitamo da li će nam standardno penzijsko osiguranje
omogućiti da održimo životni standard na koji smo navikli i starost kakvu želimo da imamo.
Potrebno je na vreme misliti o penziji i tokom karijere štedeti. Vreme je za promenu
navika. Moramo da shvatimo da učlanjenjem u fond postajemo deo finansijskog sistema, da smo
investitori i da povedemo malo računa o sebi. Da ujutru dok čitamo novine, poput američkih
penzionera prvo pogledamo stranu sa izveštajem sa berze i proverimo vrednost naše
investicione jedinice.

2
 Dobrovoljni penzioni fondovi

LITERATURA

1. Dr Siniša Ostojić, Implementacija tržišta kapitala, Novi Sad, 2001. godina

2. Dejan Šoškić, Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni
fondovi,Beograd, 2010.godine
3. Dr Branko Urošević, Finansijska ekonomija, Beograd, 2008. godina
4. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, "Službeni glasnik
RS", br. 85/2005
5. Zakon o porezu na dohodak građana, “Službeni glasnik RS”

Internet adrese:
http://www.nbs.rs
http://www.deltagenerale.com
http://www.raiffeisenfuture.rs