Вы находитесь на странице: 1из 59

КОЛЕКТИВНО РАДНО ПРАВО И КОЛЕКТИВНИ РАДНИ ОДНОСИ

 ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА

• КОЛЕКТИВНО РАДНО ПРАВА МОЖЕ СЕ РАЗЛИЧИТО ПОСМАТРАТИ, И ТО: А) С


НОРМАТИВНОГ СТАНОВИШТА; Б) КАО ТЕОРИЈСКОНАУЧНА ДИСЦИПЛИНА; В)
СА ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ СТАНОВИШТА; И Г) КАО НАСТАВНА ДИСЦИПЛИНА

• ПРИ ДЕФИНИСАЊУ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА МОРАЈУ СЕ УЗЕТИ У


ОБЗИР СВИ АСПЕКТИ ЊЕГОВОГ ПОИМАЊА, КАКО БИ СЕ ДОБИЛА ЦЕЛОВИТА И
СВЕОБУХВАТНА ПРЕДСТАВА О ЊЕГОВОЈ ПРИРОДИ И РАЗЛИЧИТИМ
АСПЕКТИМА ЊЕГОВОГ ПОСМАТРАЊА. САГЛАСНО ТОМЕ, КОЛЕКТИВНО
РАДНО ПРАВО, КАО ИНТЕГРАЛНИ ДЕО РАДНОГ ПРАВА, МОЖЕ СЕ
ПОСМАТРАТИ У НОРМАТИВНОМ И ИНСТИТУЦИОНАЛНОМ СМИСЛУ И КАО
ПОСЕБНА ТЕОРИЈСКО-НАУЧНА И НАСТАВНА ДИСЦИПЛИНА, ЧИЈИ ЈЕ ПРЕДМЕТ
ИЗУЧАВАЊЕ ДРЖАВНИХ И АУТОНОМНИХ ПРАВНИХ НОРМИ И НОРМИ
МЕЂУНАРОДНОГ ПОРЕКЛА О СИНДИКАЛНОМ И ПОСЛОДАВАЧКОМ
ОРГАНИЗОВАЊУ И ДЕЛОВАЊУ, ПАРТНЕРСКИМ И ДРУГИМ ОДНОСИМА
ИЗМЕЂУ СИНДИКАТА И УДРУЖЕЊА ПОСЛОДАВАЦА, ОДНОСИМА ИЗМЕЂУ
ПРЕДСТАВНИКА ЗАПОСЛЕНИХ, ПОСЛОДАВАЦА И ДРЖАВЕ, ОДНОСНО
ЈЕДИНИЦА ТЕРИТОРИЈАЛНЕ АУТОНОМИЈЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ,
КОЛЕКТИВНИМ РАДНИМ СПОРОВИМА И НАЧИНИМА ЊИХОВОГ РЕШАВАЊА,
У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ

ПРЕДМЕТ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА

• ИНТЕРВЕНЦИЈОМ ДРЖАВЕ У ОБЛАСТИ РАДНИХ ОДНОСА, А НАРОЧИТО У


ОБЛАСТИ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ ОДНОСА, ЈАЧАЊЕМ СОЦИЈАЛНОГ
ПАРТНЕРСТВА И ПРОШИРИВАЊЕМ СИСТЕМА КОЛЕКТИВНОГ ПРЕГОВАРАЊА
НА СВЕ ОБЛАСТИ РАДА, ПРЕДМЕТ И САДРЖИНА КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ
ПРАВА СВЕ ВИШЕ СЕ ОБОГАЋУЈУ И ПОПРИМАЈУ ЈАВНОПРАВНА ОБЕЛЕЖЈА.

• ПРЕДМЕТ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА ОПРЕДЕЉУЈУ ПИТАЊА КОЈА СЕ


ОДНОСЕ НА ОРГАНИЗОВАЊЕ И ДЕЛОВАЊЕ СИНДИКАТА И ПОСЛОДАВЦА,
КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ И КОЛЕКТИВНЕ УГОВОРЕ, ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ И
ДРУГЕ ОБЛИКЕ ТРИПАРТИТНЕ САРАДЊЕ И ДИЈАЛОГА, КОЛЕКТИВНЕ РАДНЕ
СПОРОВЕ И ЊИХОВО РЕШАВАЊЕ И СЛИЧНО

• У ОСНОВИ, ПРЕДМЕТ И САДРЖИНУ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА, ЧИНЕ


СЛЕДЕЋА ПИТАЊА, И ТО:

1) ОРГАНИЗОВАЊЕ И ДЕЛОВАЊЕ СИНДИКАТА И ПОСЛОДАВАЦА;

2) КОЛЕКТИВНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ И КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ ИЗ РАДА И ПО


ОСНОВУ РАДА;

3) КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ И КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ;

4)КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ И ЊИХОВО РЕШАВАЊЕ;

5) ИНСТИТУЦИОНАЛНИ И ДРУГИ ОБЛИЦИ ТРИПАРТИТНЕ САРАДЊЕ И


ДИЈАЛОГА; 6) И ДРУГА ЗНАЧАЈНА ПИТАЊА.

СУБЈЕКТИ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА

• КАО ШТО ПОСТОЈЕ СУБЈЕКТИ ИНДИВИДУАЛНОГ РАДНОГ ОДНОСА, ТАКО


ПОСТОЈЕ И СУБЈЕКТИ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ОДНОСА. РЕЧ ЈЕ О СУБЈЕКТИМА
КОЈИ СУ НОСИОЦИ КОЛЕКТИВНИХ ПРАВА, ОБАВЕЗА И ИНТЕРЕСА. У ТОМ
СВОЈСТВУ, ЈАВЉАЈУ СЕ РАЗЛИЧИТИ СУБЈЕКТИ. МЕЂУТИМ, ЗА КОЛЕКТИВНО
РАДНО ПРАВО НАЈВЕЋИ ЗНАЧАЈ ИМАЈУ: СИНДИКАТ, УДРУЖЕЊА
ПОСЛОДАВАЦА И ДРЖАВА. ОСИМ ЊИХ, У КОЛЕКТИВНИМ РАДНИМ
ОДНОСИМА МОГУ УЧЕСТВОВАТИ И ДРУГИ ОДГОВАРАЈУЋИ СУБЈЕКТИ, У
СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

• СУБЈЕКТИ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА НА СТРАНИ ЗАПОСЛЕНИХ

• СУБЈЕКТИ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА НА СТРАНИ ЗАПОСЛЕНИХ СУ:

1) СИНДИКАТ, 2) САВЕТ ЗАПОСЛЕНИХ, 3) ВЕЋИНА ЗАПОСЛЕНИХ И 4)


ШТРАЈКАЧКИ ОДБОР.

• СУБЈЕКТИ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА НА СТРАНИ ПОСЛОДАВАЦА


СУБЈЕКТИМА КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА НА СТРАНИ ПОСЛОДАВАЦА
СМАТРАЈУ СЕ:
1) ПОСЛОДАВАЦ,

2) УДРУЖЕЊЕ ПОСЛОДАВАЦА И

3) ПРИВРЕДНА КОМОРА.

КОЛЕКТИВНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ И КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ

• КОЛЕКТИВНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ И КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ ЗАУЗИМАЈУ


ЗНАЧАЈНО МЕСТО У РАДНОПРАВНОЈ РЕГУЛАТИВИ, ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ. ДА
НИЈЕ КОЛЕКТИВНИХ ПРАВА И ИНТЕРЕСА НЕ БИ БИЛО НИ КОЛЕКТИВНИХ
РАДНИХ ОДНОСА, КОЛЕКТИВНОГ ПРЕГОВАРАЊА И КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ
СПОРОВА.

 КОЛЕКТИВНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ

• КОЛЕКТИВНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ УТВРЂУЈУ СЕ ЗАКОНОМ, ПОДЗАКОНСКИМ


АКТИМА И КОЛЕКТИВНИМ УГОВОРОМ. НАСПРАМ КОЛЕКТИВНИХ ПРАВА
СТОЈЕ КОЛЕКТИВНЕ ОБАВЕЗЕ. КОЛЕКТИВНЕ ОБАВЕЗЕ ПРОИСТИЧУ ИЗ
КОЛЕКТИВНИХ ПРАВА. НА ПРИМЕР, ПРАВО ЗАПОСЛЕНИХ НА СИНДИКАЛНО
ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОДРАЗУМЕВА ОБАВЕЗУ ПОСЛОДАВАЦА, А У ИЗВЕСНОЈ
МЕРИ И ДРЖАВЕ, ДА СВОЈИМ АКТИВНОСТИМА НЕ ОМЕТАЈУ ЊЕГОВО
ОСТВАРИВАЊЕ.

 КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ

• ОСТВАРИВАЊЕМ КОЛЕКТИВНИХ ПРАВА ШТИТЕ СЕ КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ


ЗАПОСЛЕНИХ, А НЕ ЊИХОВИ ПОЈЕДИНАЧНИ ИНТЕРЕСИ ИЗ РАДА И ПО
ОСНОВУ РАДА. СУБЈЕКТИ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА ИМАЈУ И ОДРЕЂЕНЕ
ИНТЕРЕСЕ. ПО ПРАВИЛУ, ЊИХОВИ КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ СУ МЕЂУСОБНО
СУПРОТСТАВЉЕНИ. ИНТЕРЕСИ ЈЕДНЕ СТРАНЕ СУПРОТСТАВЉЕНИ СУ
ИНТЕРЕСИМА ДРУГЕ ПАРТНЕРСКЕ СТРАНЕ. РЕТКИ СУ СЛУЧАЈЕВИ У КОЈИМА СЕ
ПОДУДАРАЈУ,

КОЛЕКТИВНА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСЛОДАВАЦА


А) КОЛЕКТИВНА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

1) ПРАВО НА СИНДИКАЛНО ОРГАНИЗОВАЊЕ ИДЕЛОВАЊЕ;

2) ПРАВО НА КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ,

3) ПРАВО НА ПАРТИЦИПАЦИЈУ;

4) ПРАВО НА МИРНО РЕШАВАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА;

5) ПРАВО НА ШТРАЈК;

6)ПРАВО НА КОНСУЛТОВАЊЕ;

7) ПРАВО НАИНФОРМИСАЊЕ;

8) ПРАВО НА ИЗРАЖАВАЊЕ СВОЈИХ СТАВОВА О БИТНИХ ПИТАЊИМА У


ОБЛАСТИ РАДА.

Б) КОЛЕКТИВНА ПРАВА ПОСЛОДАВАЦА

1) ПРАВО НА ПОСЛОДАВАЧКО УДРУЖИВАЊЕ И ДЕЛОВАЊЕ;

2) ПРАВО НА КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ;

3) ПРАВО НА ЛОКАУТ;

4) ПРАВО НА МИРНО РЕШАВАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА.

КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ

СУБЈЕКТИ КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА ИМАЈУ И ОДРЕЂЕНЕ ИНТЕРЕСЕ. ПО


ПРАВИЛУ, ЊИХОВИ КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ СУ МЕЂУСОБНО
СУПРОТСТАВЉЕНИ. ИНТЕРЕСИ ЈЕДНЕ СТРАНЕ СУПРОТСТАВЉЕНИ СУ
ИНТЕРЕСИМА ДРУГЕ ПАРТНЕРСКЕ СТРАНЕ. РЕТКИ СУ СЛУЧАЈЕВИ У КОЈИМА СЕ
ПОДУДАРАЈУ.

КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ ЗАПОСЛЕНИХ

• КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ ЗАПОСЛЕНИХ СУ


ЊИХОВИ ПРОФЕСИОНАЛНИ, ЕКОНОМСКОСОЦИЈАЛНИ, КУЛТУРНИ И ДРУГИ
ЗАЈЕДНИЧКИ ИНТЕРЕСИ. КАО ТАКВИ, МОГУ БИТИ ПРЕДМЕТ КОЛЕКТИВНОГ
ПРЕГОВАРАЊА, КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА И ТРИПАРТИТНЕ САРАДЊЕ.
КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ ПОСЛОДАВАЦ

• КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРЕСИ ПОСЛОДАВАЦА СУ ЊИХОВИ ЗАЈЕДНИЧКИ


ИНТЕРЕСИ КОЈИ ПРОИСТИЧУ ИЗ КОЛЕКТИВНОГ ПРЕГОВАРАЊА, РЕШАВАЊА
КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА, ТРИПАРТИТНИХ ОДНОСА И
ПОСЛОДАВАЧКИХ АРАНЖМАНА СА САВЕТОМ ЗАПОСЛЕНИХ. КОЛЕКТИВНИ
УГОВОРИ И КОЛЕКТИВНО ПРЕГОВАРАЊЕ

• КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЈЕ ОПШТИ АКТ ЗАКЉУЧЕН У ПИСАНОЈ ФОРМИ


ИЗМЕЂУ ПОСЛОДАВЦА, РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ УДРУЖЕЊА ПОСЛОДАВАЦА ИЛИ
УДРУЖЕНИХ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ УДРУЖЕЊА ПОСЛОДАВАЦА, НА ЈЕДНОЈ
СТРАНИ, И РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ СИНДИКАТА ИЛИ УДРУЖЕНИХ
РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ СИНДИКАТА, НА ДРУГОЈ СТРАНИ, КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈУ
ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА, ПОСТУПАК
ЗАКЉУЧИВАЊА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА, МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ УЧЕСНИКА У
ЗАКЉУЧИВАЊУ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА И ДРУГА ПИТАЊА ЗНАЧАЈНА ЗА
ЗАПОСЛЕНЕ И ПОСЛОДАВЦЕ.

• НА ОСНОВУ ДАТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ МОЖЕ СЕ ЗАКЉУЧИТИ ДА ЈЕ КОЛЕКТИВНИ


УГОВОР: 1) ОПШТИ, АУТОНОМНИ АКТ, СА ЗНАЧАЈЕМ УНИВЕРЗАЛНОГ
УГОВОРА РАДНОГ ПРАВА, А ПОСЕБНО КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ ПРАВА; 2)
РЕЗУЛТАТ САГЛАСНОСТИ АУТОНОМНИХ ВОЉА ПОСЛОДАВАЦА И СИНДИКАТА,
А НЕ ЊИХОВ ЈЕДНОСТРАН АКТ; 3) ОПШТИ АКТ КОЈИ САДРЖИ ДВЕ ГРУПЕ
НОРМИ, ОД КОЈИХ СУ ЈЕДНЕ НОРМАТИВНОПРАВНОГ КАРАКТЕРА, А ДРУГЕ –
ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ ПРИРОДЕ; 4) ОПШТИ АКТ КОЈИ СЕ ЗАКЉУЧУЈЕ У
ПИСАНОЈ ФОРМИ; 5) АУТОНОМНИ ОПШТИ АКТ КОЈИМ СЕ У КОРИСТ
ЗАПОСЛЕНИХ ПРОПИСУЈУ ВЕЋА ПРАВА И ПОВОЉНИЈИ УСЛОВИ РАДА ОД
ПРАВА И УСЛОВА УТВРЂЕНИХ ЗАКОНОМ.

• КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЈЕ РЕЗУЛТАТ КОЛЕКТИВНИХ ПРЕГОВОРА КОЛЕКТИВНИ


ПРЕГОВОРИ СЕ ВОДЕ РАДИ ЊЕГОВОГ ЗАКЉУЧИВАЊА. СУБЈЕКТИ
КОЛЕКТИВНОГ ПРЕГОВАРАЊА ДУЖНИ СУ ДА ПРЕГОВАРАЈУ, АЛИ НЕ И ДА
ЗАКЉУЧЕ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР. ПРЕДМЕТ И ОБЛИК КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

• КОЛЕКТИВНИ УГОВОР СЕ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ И ДРУГИМ ПРОПИСОМ,


УРЕЂУЈУ: 1) ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА; 2)
ПОСТУПАК ИЗМЕНА И ДОПУНА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА; 3) МЕЂУСОБНИ
ОДНОСИ УЧЕСНИКА У ЗАКЉУЧИВАЊУ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА; 4) ДРУГА
ПИТАЊА ЗНАЧАЈНА ЗА ЗАПОСЛЕНЕ И ПОСЛОДАВЦЕ. КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
САДРЖИ ОБЛИГАЦИОНОПРАВНЕ И НОРМАТИВНОПРАВНЕ ОДРЕДБЕ.

• ОБЛИГАЦИОНИ ДЕО КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА, ПО ПРАВИЛУ, САДРЖИ: А)


КЛАУЗУЛЕ СОЦИЈАЛНЕ СИГУРНОСТИ, Б) КЛАУЗУЛЕ О ОЧУВАЊУ СОЦИЈАЛНОГ
МИРА, КОЈИМА СЕ УЧЕСНИЦИ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ОБАВЕЗУЈУ ДА ЋЕ СЕ
УЗДРЖАВАТИ ОД УПОТРЕБЕ РАДИКАЛНИХ СРЕДСТАВА РАДНЕ БОРБЕ; В)
КЛАУЗУЛЕ О ОБАВЕЗИ УТИЦАЊА НА СВОЈЕ ЧЛАНСТВО ДА ПОШТУЈЕ
КОЛЕКТИВНИ УГОВОР И УГОВОРЕНЕ ОБАВЕЗЕ; Г) КЛАУЗУЛЕ О ДАВАЊУ
ПРЕДНОСТИ МЕТОДИМА МИРНОГ РЕШАВАЊА КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ
СПОРОВА; Д) КЛАУЗУЛЕ О ПАРТИЦИПАЦИЈИ ЗАПОСЛЕНИХ; Ђ) КЛАУЗУЛЕ О
НАЧИНУ, ПОСТУПКУ И УСЛОВИМА ЗАКЉУЧИВАЊА, ИЗМЕНА И ДОПУНА,
ОБЈАВЉИВАЊА, СТУПАЊА НА СНАГУ И ОТКАЗИВАЊА КОЛЕКТИВНОГ
УГОВОРА.

• НОРМАТИВНИ ДЕО КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА САДРЖИ ОДРЕДБЕ КОЈИМА СЕ


БЛИЖЕ УРЕЂУЈУ УСЛОВИ РАДА И ЗАПОСЛЕЊА. ЊЕГОВИМ ОДРЕДБАМА
УРЕЂУЈУ СЕ: А) ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ; Б) ЗАРАДА,
НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ; В) РАДНО ВРЕМЕ; Г)
ОДМОРИ И ОДСУСТВА; Д) УСЛОВИ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА У
ПОЈЕДИНИМ СЛУЧАЈЕВИМА И ДРУГА ПИТАЊА ЗНАЧАЈНА ЗА УЧЕСНИКЕ
КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА.

 ОБЛИГАЦИОНО-ПРАВНЕ ОДРЕДБЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ПРИМЕЊУЈУ СЕ


НА СУБЈЕКТЕ КОЈИ СУ ГА ЗАКЉУЧИЛИ, А НОРМАТИВНО-ПРАВНЕ – НА СУБЈЕКТЕ
У ЧИЈЕ ИМЕ ЈЕ УГОВОР ЗАКЉУЧЕН. ВРСТЕ КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА

• ЗАКОНОМ О РАДУ УТВРЂЕНЕ СУ ТРИ ВРСТЕ КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА, И ТО:


1. ОПШТИ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР; 2. ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР; 3.
КОЛЕКТИВНИ УГОВОР КОД ПОСЛОДАВЦА.

• ОПШТИ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР И ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА


ОДРЕЂЕНУ ГРАНУ, ГРУПУ, ПОДГРУПУ ИЛИ ДЕЛАТНОСТ ЗАКЉУЧУЈУ СЕ ЗА
ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.

• ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗАКЉУЧУЈЕ СЕ И НА НИВОУ ЈЕДИНИЦЕ


ТЕРИТОРИЈАЛНЕ АУТОНОМИЈЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ, ОДНОСНО ЗА
ТЕРИТОРИЈУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ, ГРАДА И ОПШТИНЕ.

• КОЛЕКТИВНИ УГОВОР КОД ПОСЛОДАВЦА ЗАКЉУЧУЈЕ СЕ ИЗМЕЂУ


ПОСЛОДАВЦА, НА ЈЕДНОЈ СТРАНИ, И ЈЕДНОГ ИЛИ ВИШЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ
СИНДИКАТА КОД ПОСЛОДАВЦА, НА ДРУГОЈ СТРАНИ.

 ОСИМ НАВЕДЕНИХ ВРСТА, КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ МОГУ СЕ РАЗВРСТАВАТИ


И НА ОСНОВУ: А) ЊИХОВОГ ТРАЈАЊА; Б) ПРЕДМЕТА РЕГУЛИСАЊА; В)
ОБЛАСТИ РЕГУЛИСАЊА; Г) ПРИРОДЕ ЊИХОВИХ НОРМИ.

УЧЕСНИЦИ У ЗАКЉУЧИВАЊУ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

• УЧЕСНИЦИ У ЗАКЉУЧИВАЊУ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА СУ СУБЈЕКТИ КОЈИ


УЧЕСТВУЈУ У ПРЕГОВОРИМА ЗА ЊЕГОВО ЗАКЉУЧИВАЊЕ. ТО СУ ПОСЛОДАВАЦ
ИЛИ ЈЕДНО ИЛИ ВИШЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ УДРУЖЕЊА ПОСЛОДАВАЦА, НА
ЈЕДНОЈ СТРАНИ, И ЈЕДАН ИЛИ ВИШЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ СИНДИКАТА, НА
ДРУГОЈ СТРАНИ.

• ОПРЕДЕЉУЈЕ ИХ НИВО НА КОМЕ СЕ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗАКЉУЧУЈЕ И


ОБЛАСТ У КОЈОЈ СЕ ЗАКЉУЧУЈЕ. ИЗ ТИХ РАЗЛОГА, ПРАВИ СЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ
УЧЕСНИКА У ЗАКЉУЧИВАЊУ ОПШТЕГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА, ПОСЕБНОГ
КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА И КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА КОД ПОСЛОДАВЦА.

УЧЕСНИЦИ У ЗАКЉУЧИВАЊУ ПРЕМА НОВОУ ЗАКЉУЧИВАЊА


КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

УЧЕСНИЦИ У ЗАКЉУЧИВАЊУ ОПШТЕГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА СУ:


РЕПРЕЗЕНТАТИВНО УДРУЖЕЊЕ ПОСЛОДАВАЦА И РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ
СИНДИКАТ, ОСНОВАНИ ЗА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. У ЊЕГОВОМ
ЗАКЉУЧИВАЊУ, ПОД ОДРЕЂЕНИМ УСЛОВИМА, МОЖЕ УЧЕСТВОВАТИ И ВИШЕ
РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ, ОДНОСНО УДРУЖЕНИХ СИНДИКАТА, НА ЈЕДНОЈ
СТРАНИ, И ВИШЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ, ОДНОСНО УДРУЖЕНИХ УДРУЖЕЊА
ПОСЛОДАВАЦА, НА ДРУГОЈ СТРАНИ УЧЕСНИЦИ У ЗАКЉУЧИВАЊУ ПОСЕБНОГ
КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ОДРЕЂУЈУ СЕ НА ОСНОВУ ТОГА ДА ЛИ СЕ
КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗАКЉУЧУЈЕ:

А) ЗА ГРАНУ, ГРУПУ, ПОДГРУПУ ИЛИ ДЕЛАТНОСТ;

Б) ЗА ТЕРИТОРИЈУ ЈЕДИНИЦЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ АУТОНОМИЈЕ ИЛИ ЛОКАЛНЕ


САМОУПРАВЕ;

В) ЗА ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ;

Г) ЗА ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА И ДРУШТВА КАПИТАЛА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ ЈАВНО


ПРЕДУЗЕЋЕ;

Д) ЗА ЛИЦА КОЈА САМОСТАЛНО ОБАВЉАЈУ ДЕЛАТНОСТ У ОБЛАСТИ


УМЕТНОСТИ ИЛИ КУЛТУРЕ.

УЧЕСНИЦИ У ЗАКЉУЧИВАЊУ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА КОД


ПОСЛОДАВЦА

ОДРЕЂУЈУ СЕ НА ОСНОВУ ТОГА ДА ЛИ СЕ КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗАКЉУЧУЈЕ ЗА


ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА, ДРУШТВА КАПИТАЛА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ
И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ ИЛИ ЗА ПОТРЕБЕ ДРУГИХ ПОСЛОДАВАЦА И ЊИХОВИХ
ЗАПОСЛЕНИХ.

ПРИМЕНА КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА

• КОЛЕКТИВНИ УГОВОР СЕ ЗАКЉУЧУЈЕ ДА БИ СЕ ПРИМЕЊИВАО И НА ТАЈ


НАЧИН ПРОИЗВОДИО ЖЕЉЕНО ПРАВНО ДЕЈСТВО. ОД КОЛЕКТИВНОГ
УГОВОРА КОЈИ СЕ НЕ ПРИМЕЊУЈЕ НЕМА НИКАКВЕ КОРИСТИ. ТАКВИ УГОВОРИ
НИКОМ НИСУ ПОТРЕБНИ, ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ БОЉЕ ДА ИХ НЕМА НЕГО ШТО УЗАЛУД
ПОСТОЈЕ. ОДРЕДБЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА, ПО ПРАВИЛУ, ПРИМЕЊУЈУ СЕ НА
СУБЈЕКТЕ НА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ. И ПОРЕД ТОГА, ДЕЈСТВО КОЛЕКТИВНОГ
УГОВОРА, ПОД ОДРЕЂЕНИМ УСЛОВИМА, МОЖЕ СЕ ПРОШИРИТИ И НА ДРУГЕ
СУБЈЕКТЕ. ИЗУЗИМАЊЕ ОД ПРИМЕНЕ ТАКВОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА
МОГУЋЕ ЈЕ АКО СУ ЗА ТО ИСПУЊЕНИ ЗАКОНОМ ПРОПИСАНИ УСЛОВИ.
ОДЛУКА О ПРОШИРЕЊУ ДЕЈСТВА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА И ОДЛУКА О
ИЗУЗИМАЊУ ОД ПРИМЕНЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА СА ПРОШИРЕНИМ
ДЕЈСТВОМ МОГУ СЕ СТАВИТИ ВАН СНАГЕ, АКО ПРЕСТАНУ ДА ПОСТОЈЕ
РАЗЛОЗИ ЗБОГ КОЈИХ СУ ДОНЕТЕ.

ВАЖЕЊЕ И ОТКАЗИВАЊЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

• СТУПАЊЕМ НА СНАГУ, ОТПОЧИЊЕ И ЊЕГОВО ВАЖЕЊЕ, ОДНОСНО ДЕЈСТВО.


ВАЖЕЊЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗАВИСИ ОД ТОГА ДА ЛИ ЈЕ ЗАКЉУЧЕН НА
ОДРЕЂЕНО ИЛИ НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

• У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗАКЉУЧУЈЕ СЕ НА ОДРЕЂЕНО


ВРЕМЕ, НА ПЕРИОД ДО ТРИ ГОДИНЕ. ПО ИСТЕКУ ТОГ ПЕРИОДА, ПРЕСТАЈЕ ДА
ВАЖИ. МЕЂУТИМ, УЧЕСНИЦИ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА МОГУ СЕ
СПОРАЗУМЕТИ ДА КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ОСТАНЕ НА СНАЗИ И ПО ИСТЕКУ
ПЕРИОДА ОД ТРИ ГОДИНЕ. АКО СУ ТАКО ОПРЕДЕЉЕНИ, О ТОМЕ СЕ МОРАЈУ
СПОРАЗУМЕТИ НАЈКАСНИЈЕ 30 ДАНА ПРЕ ИСТЕКА ПЕРИОДА ВАЖЕЊА
КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА.

• СПОРАЗУМ О ПРОДУЖЕЊУ ВАЖЕЊА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА, ПО ПРАВИЛУ,


РЕГИСТРУЈЕ СЕ КОД ОРГАНА КОД КОГА ЈЕ РЕГИСТРОВАН И КОЛЕКТИВНИ
УГОВОР ЧИЈЕ ВАЖЕЊЕ СЕ ПРОДУЖАВА. СПОРАЗУМ СЕ ЗАКЉУЧУЈЕ У ПИСАНОЈ
ФОРМИ. СМАТРА СЕ ЗАКЉУЧЕНИМ КАДА ГА ПОТПИШУ ОВЛАШЋЕНИ
ПРЕДСТАВНИЦИ УЧЕСНИКА У ЗАКЉУЧИВАЊУ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА.
СПОРАЗУМОМ СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ И ВРЕМЕ НА КОЈЕ СЕ ПРОДУЖЕЊЕ ВРШИ.
• ВАЖЕЊЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА МОЖЕ ПРЕСТАТИ И ПРЕ ИСТЕКА ПЕРИОДА
ОД ТРИ ГОДИНЕ, НА НАЧИН УТВРЂЕН ЊЕГОВИМ ОДРЕДБАМА. ДО ТОГА
МОЖЕ ДОЋИ НА ДВА НАЧИНА, И ТО:

1) СПОРАЗУМОМ СВИХ УЧЕСНИКА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА И

2) ОТКАЗОМ ЈЕДНОГ ИЛИ ВИШЕ УЧЕСНИКА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА.

РЕГИСТРАЦИЈА И ОБЈАВЉИВАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА

• НАЦИОНАЛНИМ ЗАКОНОДАВСТВОМ ИЛИ КОЛЕКТИВНИМ УГОВОРОМ


НАЈВИШЕГ РАНГА ПРОПИСУЈЕ СЕ ОБАВЕЗА РЕГИСТРАЦИЈЕ И ОБЈАВЉИВАЊА
КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА.

• РЕГИСТРАЦИЈОМ СЕ, НА СВОЈЕВРСТАН НАЧИН, ВЕРИФИКУЈЕ ЊИХОВО


ПОСТОЈАЊЕ И ПРИМЕЊИВАЊЕ. РЕГИСТРАЦИЈА КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА У
РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ВРШИ СЕ КОД МИНИСТАРСТВА НАДЛЕЖНОГ ЗА РАД.

• КОЛЕКТИВНИ УГОВОР НЕ МОЖЕ СЕ ПРИМЕЊИВАТИ ДОК НЕ СТУПИ НА


ПРАВНУ СНАГУ. ДА БИ СТУПИО НА ПРАВНУ СНАГУ МОРА СЕ НАЈПРЕ
ОБЈАВИТИ. ОБЈАВЉИВАЊЕМ СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ И ПОСЛЕДЊИ ПРЕДУСЛОВ ЗА
ЊЕГОВО СТУПАЊЕ НА ПРАВНУ СНАГУ, ОДНОСНО ЗА ЊЕГОВО
ПРИМЕЊИВАЊЕ. УСЛОВИ И НАЧИН ОБЈАВЉИВАЊА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА
У НАШОЈ ЗЕМЉИ, УТВРЂЕНИ СУ ЗАКОНОМ О РАДУ. ОБЈАВЉИВАЊЕ
КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА У НАШОЈ ЗЕМЉИ ВРШИ СЕ У „СЛУЖБЕНОМ
ГЛАСНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ”.

КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ И ЊИХОВО РЕШАВАЊЕ

• КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ НАСТАЈУ ПОВОДОМ ПОВРЕДЕ ИЛИ


УГРОЖАВАЊА КОЛЕКТИВНИХ ПРАВА ИЛИ ИНТЕРЕСА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА,
ОДНОСНО ПОВОДОМ РАДНОГ ОДНОСА. РЕШАВАЈУ СЕ МИРНИМ ПУТЕМ, У
ПОСТУПКУ ПРЕД СУДОМ ИЛИ ПУТЕМ ЕКОНОМСКОГ И ДРУГОГ ПРИТИСКА, У
СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ. ДЕЛЕ СЕ ПО ВИШЕ ОСНОВА. МЕЂУТИМ, ЊИХОВА
НАЈЗНАЧАЈНИЈА ПОДЕЛА ЈЕ НА ИНТЕРЕСНЕ И ПРАВНЕ КОЛЕКТИВНЕ РАДНЕ
СПОРОВЕ.
• ИНТЕРЕСНИ КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОР ЈЕ СПОР КОЈИ НАСТАЈЕ У ПОСТУПКУ
ЗАКЉУЧИВАЊА, ИЗМЕНА И ДОПУНА, ОБНАВЉАЊА И ПРОШИРИВАЊА
ДЕЈСТВА (ОКТРОИСАЊА) КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА. ИНТЕРЕСНИ НАСТАЈЕ У
ПОСТУПКУ КОЛЕКТИВНОГ ПРЕГОВАРАЊА, А ПОД ОДРЕЂЕНИМ УСЛОВИМА – И
У ПОСТУПКУ ПРОШИРИВАЊА

ДЕЈСТВА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА.

• ПРАВНИ КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОР ЈЕ СПОР КОЈИ НАСТАЈЕ У ПОСТУПКУ


ПРИМЕНЕ И ТУМАЧЕЊА КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА, ОДНОСНО ЗАКОНСКИХ,
ПОДЗАКОНСКИХ И ДРУГИХ ПРОПИСА О КОЛЕКТИВНИМ ПРАВИМА,
ОБАВЕЗАМА И ИНТЕРЕСИМА ЗАПОСЛЕНИХ И ПОСЛОДАВАЦА. МИРНО
РЕШАВАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА

• КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ МОГУ СЕ РЕШАВАТИ НА НЕФОРМАЛАН И


ФОРМАЛАН НАЧИН. НЕФОРМАЛНИ МЕТОДИ ОДУВЕК СУ ИМАЛИ ЗНАЧАЈНУ
УЛОГУ У ТРАЖЕЊУ ПРАВЕДНИХ И КОМПРОМИСНИХ РЕШЕЊА ЗА
ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ СПОРНИХ ПИТАЊА. ЊИХОВОМ УПОТРЕБОМ ИЗБЕГАВА СЕ
ПРИМЕНА ОБИЧНО КОМПЛИКОВАНИХ ПРАВИЛА И ПРОЦЕДУРА,
КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ЗА ФОРМАЛНЕ МЕТОДЕ И ЊИХОВУ ПРИМЕНУ.
КОЛЕКТИВНИ РАДНИ СПОРОВИ НАЈЧЕШЋЕ СЕ РЕШАВАЈУ НА НЕФОРМАЛАН
НАЧИН.

• ОСНОВНА НАЧЕЛА МИРНОГ РЕШАВАЊА КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА,


У СМИСЛУ ОДРЕДАБА ЗАКОНА О МИРНОМ РЕШАВАЊУ РАДНИХ СПОРОВА, СУ:
1) НАЧЕЛО ДОБРОВОЉНОСТИ И 2) НАЧЕЛО НЕЗАВИСНОСТИ И
НЕПРИСТРАСНОСТИ.

• НА МИРНО РЕШАВАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА (КАО И


ИНДИВИДУАЛНИИХ) ПРИМЕЊУЈУ СЕ ОДРЕДБЕ ЗАКОНА О МИРНОМ
РЕШАВАЊУ РАДНИХ СПОРВА РС. МЕТОДИ МИРНОГ РЕШАВАЊА
КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА

 УОБИЧАЈЕНИ МЕТОДИ МИРНОГ РЕШАВАЊА КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ


СПОРОВА СУ:
1) МИРЕЊЕ; 2) ПОСРЕДОВАЊЕ; И 3) АРБИТРАЖА.

• МИРЕЊЕ СЕ НАЈЧЕШЋЕ ОЗНАЧАВА КАО ПРВА ФАЗА У РЕШАВАЊУ


КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА. СМАТРА СЕ ЈЕДНИМ ОД НАЈСТАРИЈИХ
МЕТОДА ЗА ЊИХОВО РЕШАВАЊЕ. КАРАКТЕРИШЕ ГА НАСТОЈАЊЕ МИРИТЕЉА,
КАО НЕУТРАЛНОГ ЛИЦА, ДА УБЕДИ СТРАНЕ У СПОРУ ДА ЈЕ У ЊИХОВОМ
ИНТЕРЕСУ ДА ПРЕГОВОРИМА ДОЂУ ДО КОМПРОМИСНИХ РЕШЕЊА.
МИРИТЕЉ НИЈЕ ОВЛАШЋЕН ДА ДАЈЕ ПРЕДЛОГЕ ЗА РЕШЕЊЕ СПОРА НИТИ ДА
ГА САМ РЕШАВА. ЊЕГОВ ЗАДАТАК ЈЕ ДА УБЕДИ СТРАНЕ У СПОРУ ДА САМЕ
ДОЂУ ДО ПРИХВАТЉИВОГ И ПРАВЕДНОГ РЕШЕЊА, САМО ПРУЖА ДОБРЕ
УСЛУГЕ.

• ПОСРЕДОВАЊЕ (МЕДИЈАЦИЈА) – АКТИВНИЈИ МЕТОД ОД МИРЕЊА.


ПОСРЕДНИК, КАО ТРЕЋЕ И НЕУТРАЛНО ЛИЦЕ, ПРЕДЛАЖЕ КОМПРОМИСНА
РЕШЕЊА ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ СПОРНИХ ПИТАЊА. ОД ПОСРЕДНИКА СЕ
ОЧЕКУЈЕ ДА ПРИПРЕМИ СВОЈ ПРЕДЛОГ ЗА РЕШЕЊЕ КОЛЕКТИВНОГ СПОРА.

• АРБИТРАЖА – СТРАНЕ У СПОРУ ПОВЕРАВАЈУ ТРЕЋЕМ ЛИЦУ (АРБИТРУ) ИЛИ


ИНСТИТУЦИЈАМА РЕШАВАЊЕ СПОРА.

 ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА

• ПОСТУПАК МИРНОГ РЕШАВАЊА РАДНОГ СПОРА ПОКРЕЋЕ СЕ


ПОДНОШЕЊЕМ ПРЕДЛОГА АГЕНЦИЈИ.

• СТРАНЕ У СПОРУ МОГУ ДА ПОДНЕСУ ПРЕДЛОГ ЗАЈЕДНИЧКИ ИЛИ


ПОЈЕДИНАЧНО.

• ПРЕДЛОГ САДРЖИ НАРОЧИТО:

1) ИМЕ, ПРЕЗИМЕ И АДРЕСУ, ОДНОСНО НАЗИВ И СЕДИШТЕ СТРАНА У СПОРУ;

2) ПРЕДМЕТ СПОРА.

• УЗ ПРЕДЛОГ СТРАНЕ У СПОРУ ДОСТАВЉАЈУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ У ВЕЗИ СА


ПРЕДМЕТОМ СПОРА, КАО И ИМЕНА СВЕДОКА, АКО ИХ ИМАЈУ. АКО ЈЕ
ПРЕДЛОГ ПОДНЕЛА ЈЕДНА ОД СТРАНА У СПОРУ, АГЕНЦИЈА ДОСТАВЉА
ПРЕДЛОГ И ДОКУМЕНТАЦИЈУ ДРУГОЈ СТРАНИ У СПОРУ И ПОЗИВА ЈЕ ДА СЕ У
РОКУ ОД ПЕТ РАДНИХ ДАНА ИЗЈАСНИ ДА ЛИ ПРИХВАТА МИРНО РЕШАВАЊЕ
СПОРА.

 ОДРЕЂИВАЊЕ МИРИТЕЉА, ОДНОСНО АРБИТРА

• МИРИТЕЉА, ОДНОСНО АРБИТРА СПОРАЗУМНО ОДРЕЂУЈУ СТРАНЕ У СПОРУ


ИЗ ИМЕНИКА, У ЗАЈЕДНИЧКОМ ПРЕДЛОГУ, ОДНОСНО У РОКУ ОД ТРИ РАДНА
ДАНА ОД ДАНА ПРИХВАТАЊА ПОЈЕДИНАЧНОГ ПРЕДЛОГА.

• АКО СТРАНЕ У СПОРУ СПОРАЗУМНО НЕ ОДРЕДЕ МИРИТЕЉА, ОДНОСНО


АРБИТРА, ОДРЕЂУЈЕ ГА ДИРЕКТОР АГЕНЦИЈЕ РЕШЕЊЕМ.

• АГЕНЦИЈА ДОСТАВЉА ПРЕДЛОГ И ДОКУМЕНТАЦИЈУ У ВЕЗИ СА ПРЕДМЕТОМ


СПОРА МИРИТЕЉУ, ОДНОСНО АРБИТРУ КОЈИ ЈЕ ОДРЕЂЕН ЗА КОНКРЕТАН
СПОР.

 ТРОШКОВИ ПОСТУПКА

• СВАКА СТРАНА У СПОРУ СНОСИ СВОЈЕ ТРОШКОВЕ У ПОСТУПКУ, ОСИМ


ТРОШКОВА МИРИТЕЉА, ОДНОСНО АРБИТРА.

 СПОР У ДЕЛАТНОСТИМА ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА

• СТРАНЕ У СПОРУ, У ДЕЛАТНОСТИМА У КОЈИМА ПОСТОЈИ ОБАВЕЗА


ОБЕЗБЕЂИВАЊА МИНИМУМА ПРОЦЕСА РАДА У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ КОЈИМ
СЕ УРЕЂУЈЕ ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ШТРАЈК, ДУЖНЕ СУ ДА ПРИСТУПЕ
МИРНОМ РЕШАВАЊУ КОЛЕКТИВНОГ СПОРА, СХОДНО ЗАКОНУ О МИРНОМ
РЕШАВАЊУ РАДНИХ СПОРОВА.

• У ОВИМ ДЕЛАТНОСТИМА СТРАНЕ У СПОРУ СУ ДУЖНЕ ДА ПОДНЕСУ


ПРЕДЛОГ, У РОКУ ОД ТРИ РАДНА ДАНА ОД ДАНА НАСТАНКА СПОРА.

• АКО СТРАНЕ У СПОРУ НЕ ПОДНЕСУ ПРЕДЛОГ, ДИРЕКТОР АГЕНЦИЈЕ ПО


СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ ПОКРЕЋЕ ПОСТУПАК МИРЕЊА И ОДРЕЂУЈЕ
МИРИТЕЉА ИЗ ИМЕНИКА.

• УСЛОВИ ЗА ИЗБОР АРБИТРА И МИРИТЕЉА:

1) ДА ЈЕ ДРЖАВЉАНИН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ;


2) ДА ИМА ВИСОКУ СТРУЧНУ СПРЕМУ И НАЈМАЊЕ ПЕТ ГОДИНА РАДНОГ
ИСКУСТВА У ОБЛАСТИ РАДНИХ ОДНОСА;

3) ДА НИЈЕ ОСУЂИВАНО ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО НА БЕЗУСЛОВНУ КАЗНУ ЗАТВОРА


ОД НАЈМАЊЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ ИЛИ ЗА КАЖЊИВО ДЕЛО КОЈЕ ГА ЧИНИ
НЕПОДОБНИМ ЗА ОБАВЉАЊЕ ОВИХ ПОСЛОВА;

4) ДА ЈЕ ДОСТОЈНО ДУЖНОСТИ МИРИТЕЉА, ОДНОСНО АРБИТРА.

5) ПОЛОЖЕН ПРАВОСУДНИ ИСПИТ ИЛИ ЈЕ РЕДОВНИ ПРОФЕСОР ФАКУЛТЕТА


ИЗ ПОЗИТИВНО-ПРАВНИХ ПРЕДМЕТА.

• ИЗБОР МИРИТЕЉА И АРБИТАРА ВРШИ СЕ ПУТЕМ ЈАВНОГ ОГЛАСА КОЈИ


ОБЈАВЉУЈЕ АГЕНЦИЈА, КОЈИ, У СЛУЖБЕНОМ ГЛАСНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
ОБЈАВЉУЈЕ АГЕНЦИЈА.

• БИРАЈУ СЕ НА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ И МОГУ БИТИ ПОНОВО ИЗАБРАНИ

• СВОЈСТВО МИРИТЕЉА, ОДНОСНО АРБИТРА СТИЧЕ СЕ ДАНОМ УПИСА У


ИМЕНИК.

• СВОЈСТВО МИРИТЕЉА И АРБИТРА ПРЕСТАЈЕ БРИСАЊЕМ ИЗ ИМЕНИКА.

• ИМЕНИК ВОДИ АГЕНЦИЈА ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА

ХИТНОСТ ПОСТУПКА МИРЕЊА

• ПОСТУПАК МИРЕЊА ЈЕ ХИТНЕ ПРИРОДЕ. ПОСТУПАК МИРЕЊА ОДВИЈА СЕ У


СКЛАДУ СА НАЧЕЛОМ ХИТНОСТИ. РАДЊЕ И АКТИВНОСТИ КОЈЕ СЕ У ЊЕМУ
ПРЕДУЗИМАЈУ, ПО ПРАВИЛУ, НЕ ТРПЕ ОДЛАГАЊЕ. СВЕ СЕ ОДВИЈА У
РЕЛАТИВНО КРАТКИМ РОКОВИМА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О МИРНОМ
РЕШАВАЊУ РАДНИХ СПОРОВА. У ТОМ СМИСЛУ, МИРИТЕЉ ЈЕ ДУЖАН ДА
РАСПРАВУ ЗАКАЖЕ У РОКУ ОД ТРИ РАДНА ДАНА ОД ДАНА ПРИЈЕМА
ПРЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА И ПРАТЕЋЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ О
ПРЕДМЕТУ СПОРА.

• ПОСТУПАК МИРЕЊА ТРЕБАЛО БИ ДА СЕ ОКОНЧА У РОКУ ОД 30 ДАНА ОД


ДАНА ОТВАРАЊА РАСПРАВЕ. ОКОНЧАВА СЕ ПРЕД ОДБОРОМ ЗА МИРЕЊЕ,
АКО СТРАНЕ У СПОРУ, У НАВЕДЕНОМ РОКУ, ЗАКЉУЧЕ СПОРАЗУМ О РЕШЕЊУ
КОЛЕКТИВНОГ РАДНОГ СПОРА.

РЕШАВАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА ПУТЕМ ЕКОНОМСКОГ И


ДРУГОГ ПРИТИСКА ЗАПОСЛЕНИХ

• ЗАПОСЛЕНИ СУ ОДУВЕК ВРШИЛИ ОДРЕЂЕНЕ ОБЛИКЕ ПРИТИСКА НА


ПОСЛОДАВЦЕ, КАКО БИ ИХ ПРИМОРАЛИ НА ОДГОВАРАЈУЋЕ УСТУПКЕ У
ПОГЛЕДУ УСЛОВА РАДА. ВРЕМЕ ЈЕ ПОКАЗАЛО ДА ЈЕ ШТРАЈК НАЈПОГОДНИЈЕ И
НАЈЕФИКАСНИЈЕ СРЕДСТВО ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА И ИНТЕРЕСА ЗАПОСЛЕНИХ.
ИАКО ДУГО ЗАБРАЊИВАН, КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА, У МНОГИМ
ЗЕМЉАМА, ПОСТАО ЈЕ ДОПУШТЕНО СРЕДСТВО РАДНЕ БОРБЕ. ОСИМ
ШТРАЈКА, ЗАПОСЛЕНИ СЕ КОРИСТЕ И ДРУГИМ СРЕДСТВИМА РАДНЕ БОРБЕ.
ТАКВИМ СРЕДСТВИМА СМАТРАЈУ СЕ: ПРОТЕСТ, БОЈКОТ И ШТРАЈКАЧКА
СТРАЖА.

ШТРАЈК

Појам штрајка се различито схвата и дефинише. Може се посматрати на три

начина, и то: а) као обустава рада; б) као право на обуставу рада, под

одређеним условима; в) као начин решавања колективних радних спорова,

који се нису могли решити мирним путем. Упркос одређеним разликама,

већина аутора сматра да се под штрајком подразумева привремени прекид

рада запослених, организован ради вршења економског и другог притиска на

послодавца, односно удружење послодаваца, у циљу прихватања њихових

захтева у вези с питањима која су предмет спора.

На основу изнетог, може се закључити да се основним обележјима штрајка

сматрају: 1) привремени прекид рада запослених; 2) организовано вршење

притиска на послодавца, односно удружење послодаваца, како би се


прихватили штрајкачки захтеви, а настали спор решио у корист запослених;

3) повезаност штрајкачких захтева с питањима која су предмет спора. Осим

основних обележја, поједине врсте штрајка карактеришу и посебна обележја.

Захваљујући томе, постоје бројне врсте штрајкова.

НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ПРОПИСА О РАДУ

• ЗБОГ ЗНАЧАЈА РАДНИХ ОДНОСА, ВЕОМА ЈЕ ВАЖНО ДА СЕ ЗАКОНСКИ И


ДРУГИ ПРОПИСИ КОЈИМА СЕ ТАКВИ ОДНОСИ УРЕЂУЈУ ДОСЛЕДНО
ПРИМЕЊУЈУ. ПРОКЛАМОВАНА ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА МОГУ БИТИ
УСКРАЋЕНА, УГРОЖЕНА ИЛИ ПОВРЕЂЕНА. НИЈЕ ДОВОЉНО ДА СЕ ПРОПИШУ,
НЕГО И ДА СЕ ПРИМЕЊУЈУ. О ТОМЕ НЕ ТРЕБА ДА БРИНУ САМО ПОСЛОДАВЦИ
И ЗАПОСЛЕНИ НЕГО И ДРУГИ ОДГОВАРАЈУЋИ СУБЈЕКТИ, А ПОСЕБНО
НАДЛЕЖНИ ДРЖАВНИ ОРГАНИ. ДРЖАВА ЈЕ ВЕОМА ЗАИНТЕРЕСОВАНА ЗА
ПРИМЕНУ УТВРЂЕНИХ ПРАВА, ОБАВЕЗА И ОДГОВОРНОСТИ ИЗ РАДНОГ
ОДНОСА, ЗБОГ ЧЕГА ПРЕКО НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА И СЛУЖБИ ВРШИ НАДЗОР
НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНСКИХ И ДРУГИХ ПРОПИСА ИЗ ТЕ ОБЛАСТИ.

• НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ПРОПИСА О РАДУ И РАДНИМ ОДНОСИМА


ОСТВАРУЈЕ СЕ ПОСРЕДСТВОМ НАДЛЕЖНИХ ДРЖАВНИХ ОРГАНА И СЛУЖБИ. У
ВРШЕЊУ НАДЗОРА УЧЕСТВУЈУ СЛЕДЕЋИ ОРГАНИ, И ТО:

1) ИНСПЕКЦИЈА РАДА; 2) УПРАВНА ИНСПЕКЦИЈА; 3) ДРУГИ ОРГАНИ НАДЗОРА,


У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

ИНСПЕКЦИЈА РАДА

• ЗА РАЗЛИКУ ОД УПРАВНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ, ИНСПЕКЦИЈА РАДА ВРШИ НАДЗОР


НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА О РАДУ, КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА, ПРАВИЛНИКА О
РАДУ, УГОВОРА О РАДУ И ДРУГИХ ПРОПИСА КОЈИМА СЕ УРЕЂУЈУ ПРАВА,
ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ИЗ РАДА И ПО ОСНОВУ РАДА. ОВЛАШЋЕЊА
ИНСПЕКТОРА РАДА

• ИИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР ПОДРАЗУМЕВА ОДРЕЂЕНА ОВЛАШЋЕЊА,


ПРОПИСАНА У КОРИСТ ИНСПЕКТОРА РАДА. БЕЗ ЊИХ, НАДЗОРНА ФУНКЦИЈА
СЕ НЕ БИ МОГЛА ВРШИТИ. ОВЛАШЋЕЊА ИНСПЕКТОРА РАДА УТВРЂЕНА СУ
ЗАКОНОМ О РАДУ И ЗНАЧАЈНО ПРОШИРЕНА ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ТОГ
ЗАКОНА ОД 2014. ГОДИНЕ. У СУШТИНИ, СВОДЕ СЕ НА:

А) УТВРЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА И ДАВАЊЕ НАЛОГА ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ


ПРЕВЕНТИВНИХ И ДРУГИХ МЕРА;

Б) ДАВАЊЕ НАЛОГА ЗА ОТКЛАЊАЊЕ УТВРЂЕНИХ ПОВРЕДА ЗАКОНСКИХ И


ДРУГИХ ПРОПИСА;

В) ПОКРЕТАЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА; Г) ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА РЕШЕЊА


ПОСЛОДАВЦА О ОТКАЗУ УГОВОРА О РАДУ.

УПРАВНА ИНСПЕКЦИЈА

• УПРАВНА ИНСПЕКЦИЈА ЈЕ ОБЛИК НАДЗОРА НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА И


ДРУГИХ ПРОПИСА И ПОСТУПАЊЕМ ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ, СЛУЖБИ
СУДОВА, ЈАВНИХ ТУЖИЛАШТАВА, РЕПУБЛИЧКОГ ЈАВНОГ
ПРАВОБРАНИЛАШТВА, СЛУЖБИ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ, ПРЕДСЕДНИКА
РЕПУБЛИКЕ, УСТАВНОГ СУДА И СЛУЖБИ ОРГАНА ЧИЈЕ ЧЛАНОВЕ БИРА
НАРОДНА СКУПШТИНА, КАО И ОРГАНА ТЕРИТОРИЈАЛНЕ АУТОНОМИЈЕ И
ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У ВРШЕЊУ ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА
ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ДРУГИХ ИМАЛАЦА ЈАВНИХ ОВЛАШЋЕЊА, ЧИЈЕ СУ
САДРЖИНА, ГРАНИЦЕ И ОВЛАШЋЕЊА УТВРЂЕНИ ЗАКОНОМ. УПРАВНА
ИНСПЕКЦИЈА ВРШИ НАДЗОР У ИМЕ МИНИСТАРСТВА НАДЛЕЖНОГ ЗА
ПОСЛОВЕ УПРАВЕ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈЕ УПРАВНА
ИНСПЕКЦИЈА И ЗАКОНОМ О ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА.

СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

 ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
 ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

 ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

У ОВОМ ДЕЛУ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ БИЋЕ ОБРАЂЕН ПОСЛЕДЊИ ДЕО КЊИГЕ КУЛИЋ


Ж., ПЕРИЋ С., „РАДНО ПРАВО“ КОЈИ СЕ ОДНОСИ НА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ
И ЊЕГОВЕ ГРАНЕ (459-508 СТР).

ПРИЛИКОМ ПРИПРЕМЕ ОВОГ ДЕЛА ИСПИТА, МОЖЕТЕ КОРИСТИТИ И


ПОЗИТИВНОПРАВНУ ЗАКОНСКУ РЕГУЛАТИВУ КОЈА РЕГУЛИШЕ ОВЕ
ИНСТИТУТЕ, И ТО:

 ЗАКОН О РАДУ,

 ЗАКОН О СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ,

 ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ,

 ЗАКОН О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ

 ЗАКОН О ПРАВИМА ПАЦИЈЕНАТА,

 ЗАКОН О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСГИУРАЊУ,

 ЗАКОН О ДОБРОВОЉНИМ ПЕНЗИЈСКИМ ФОНДОВИМА И ПЕНЗИЈСКИМ


ПЛАНОВИМА,

 ЗАКОН О ДОПРИНОСИМА ЗА ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ,

 ЗАКОН О УПЛАТИ ДОПРИНОСА ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ


ЗА ПОЈЕДИНЕ КАТЕГОРИЈЕ ОСИГУРАНИКАЗАПОСЛЕНИХ,

 ЗАКОН О ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСИГУРАЊУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.

НАВЕДЕНИ ЗАКОНИ СУ ДОСТУПНИ НА САЈТУ HTTPS://WWW.PARAGRAF.RS/

СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ (ПОЈАМ И ГРАНЕ)


• СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ ЈЕ СИСТЕМ КОЈИ НАСТОЈИ ДА ОБЕЗБЕДИ
ОДГОВАРАЈУЋУ СОЦИЈАЛНУ И МАТЕРИЈАЛНУ СИГУРНОСТ ЉУДИ КОЈИ СУ У
СТАЊУ СОЦИЈАЛНЕ ПОТРЕБЕ.

• ДОК ЈЕ ЧОВЕК СПОСОБАН ЗА РАД И РАДИ, ОН ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕБИ И СВОЈОЈ


ПОРОДИЦИ СОЦИЈАЛНУ И МАТЕРИЈАЛНУ СИГУРНОСТ ПО ОСНОВУ РАДА (НПР.
ПРАВО НА ЗАРАДУ И ДРУГА ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА). АЛИ ЖИВОТ И РАД
ЧОВЕКА ПРАТЕ РИЗИЦИ РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ, КОЈИ МОГУ ПРИВРЕМЕНО ИЛИ
ТРАЈНУ ДА УГРОЗЕ ЊЕГОВУ РАДНУ СПОСОБНОСТ (БОЛЕСТ, ИНВАЛИДНОСТ),
ИЛИ ДОВЕДУ ДО ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА ИЛИ ДРУГОГ НАЧИНА РАДА.
ТО МОЖЕ ДА УГРОЗИ ЕГЗИСТЕНЦИЈУ ЗАПОСЛЕНОГ И ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ, ТЕ
ЗАТО ПОСТОЈИ ОБАВЕЗА ОСИГУРАЊА ЗАПОСЛЕНОГ И ДРУГИХ ОСИГУРАНИКА
(ПРЕДУЗЕТНИКА, ПОЉОПРИВРЕДНИКА) ОД НАВЕДЕНИХ РИЗИКА КАКО БИ ЗА
СЛУЧАЈ ЊИХОВОГ НАСТУПАЊА ОБЕЗБЕДИЛИ ОДГОВАРАЈУЋУ СОЦИЈАЛНУ И
МАТЕРИЈАЛНУ СИГУРНОСТ.

• ДАКЛЕ, ПРАВО СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА ЈЕ СКУП ПРАВНИХ НОРМИ


КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ СОЦИЈАЛНА И МАТЕРИЈАЛНА СИГУРНОСТ
ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА ПО ОСНОВУ ЗАКОНОМ ДЕФИНИСАНОГ
ОСИГУРАЊА У СИТУАЦИЈАМА КОЈЕ СУ ТИМ ЗАКОНИМА ПРЕДВИЂЕНЕ КАО
СОЦИЈАЛНИ РИЗИК ИЛИ СЛУЧАЈ. ДРУГИМ РЕЧИМА, СОЦИЈАЛНИМ
ОСИГУРАЊЕМ ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕ СОЦИЈАЛНА И МАТЕРИЈАЛНА СИГУРНОСТ
ЧОВЕКА У СЛУЧАЈУ УГРОЖЕНОСТИ ЊЕГОВОГ ЗДРАВЉА, СМАЊЕЊА РАДНЕ
СПОСОБНОСТИ, СТАРОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.

• СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ ПОДРАЗУМЕВА ФИНАНСИЈСКО, МАТЕРИЈАЛНО


УЧЕШЋЕ СВАКОГ ОСИГУРАНИКА, ТЈ. МАТЕРИЈАЛНЕ ДОПРИНОСЕ КОЈИМА СЕ
ОБЕЗБЕЂУЈУ МАТЕРИЈАЛНА СРЕДСТВА И МАТЕРИЈАЛНА СИГУРНОСТ КАДА
НАСТУПИ СОЦИЈАЛНИ РИЗИК.

• ТО ЈЕ ОСИГУРАЊЕ КОЈЕ КАРАКТЕРИШЕ И ПРИНЦИП УЗАЈАМНОСТИ И


СОЛИДАРНОСТИ ПРИ ОБЕЗБЕЂИВАЊУ СОЦИЈАЛНО-МАТЕРИЈАЛНЕ
СИГУРНОСТИ ОСИГУРАНИКА И ОСИГУРАНИХ ЛИЦА, ТЈ. ПРИНЦИП
„ПРЕЛИВАЊА“ МАТЕРИЈАЛНИХ СРЕДСТАВА МЕЂУ ОСИГУРАНИЦИМА И
ОСИГУРАНИМ ЛИЦИМА, У СКЛАДУ СА ПОТРЕБАМА ЗАШТИТЕ ОНИХ КОЈИ СУ
„ПОГОЂЕНИ“ НЕКИМ СОЦИЈАНИМ РИЗИКОМ.

• СОЦИЈАЛНИМ ОСИГУРАЊЕМ ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕ ЗАШТИТА СТАНОВНИШТВА ОД


НАЈТЕЖИХ СОЦИЈАЛНИХ РИЗИКА И ПРУЖА ЕКОНОМСКА СИГУРНОСТ ТОКОМ
ЖИВОТА.

• СОЦИЈАЛНИ РИЗИК ЈЕ ЗАКОНОМ УНАПРЕД ПРЕДВИЂЕН, БУДУЋИ,


НЕИЗВЕСТАН ДОГАЂАЈ КОЈИ ДОВОДИ ДО ПРИВРЕМЕНОГ ИЛИ СТАЛНОГ
ПРЕКИДА ВРШЕЊА РАДА, А ШТО ИМА ЗА ПОСЛЕДИЦУ НЕСТАШИЦУ
СРЕДСТАВА НЕОПХОДНИХ ЗА ЗАДОВОЉАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЖИВОТНИХ
ПОТРЕБА. СОЦИЈАЛНИ РИЗИК МОЖЕ БИТИ ПОВРЕДА НА РАДУ, БОЛЕСТ,
ИНВАЛИДНОСТ, ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ, ТРУДНОЋА И МАТЕРИНСТВО,
ИЗДРЖАВАЊЕ ПОРОДИЦЕ, СТАРОСТ, СМРТ, НЕЗАПОСЛЕНОСТ.

• ТЕК НАСТУПАЊЕМ СОЦИЈАЛНОГ РИЗИКА, ОСИГУРАНИЦИ СТИЧУ ПРАВА ПО


ОСНОВУ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА. СОЦИЈАЛНИ РИЗИК СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ
КАО ШТЕТНИ НЕИЗВЕСТАН ДОГАЂАЈ КОЈИ НЕ ЗАВИСИ ИСКЉУЧИВО ОД ВОЉЕ
ОСИГУРАНИКА. ТАКАВ ДОГАЂАЈ ЈЕ УВЕК ЈЕ ШТЕТАН (НПР. БОЛЕСТ, ПОВРЕДА)
И ПО ПРАВИЛУ НЕИЗВЕСТАН, МАДА МОЖЕ ДА БУДЕ И ИЗВЕСТАН – КАО
СТАРОСТ.

• ЗА РАЗЛИКУ ОД СОЦИЈАЛНОГ РИЗИКА КОЈИ ПРЕДСТАВЉА МОГУЋНОСТ ОД


НАСТУПАЊА ОДРЕЂЕНОГ ДОГАЂАЈА, ОСИГУРАНИ СЛУЧАЈ ЈЕ КОНКРЕТАН
СЛУЧАЈ КОЈИ ЈЕ НАСТУПИО У ЖИВОТУ ОСИГУРАНОГ ЛИЦА УСЛЕД
РЕАЛИЗАЦИЈЕ СОЦИЈАЛНОГ РИЗИКА.

СИСТЕМ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА ОБУХВАТА СЛЕДЕЋЕ ГРАНЕ:

• ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

• ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

• ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ
• ЗДРАВСТВЕНИМ ОСИГУРАЊЕМ ОБЕЗБЕЂУЈУ СЕ ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И
МАТЕРИЈАЛНА СИГУРНОСТ ОСИГУРАНИХ ЛИЦА У СЛУЧАЈУ БОЛЕСТИ,
ПОВРЕДЕ, ТРУДНОЋЕ, НЕГЕ БОЛЕСНОГ ЧЛАНА ПОРОДИЦЕ, ПРАЋЕЊА
БОЛЕСНОГ ЛИЦА УПУЋЕНОГ НА ЛЕЧЕЊЕ, ДАВАЊА ТКИВА И ОРГАНА И У
ДРУГИМ СЛУЧАЈЕВИМА УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ.

• ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ЈЕ РЕГУЛИСАНО ЗАКОНОМ О ЗДРАВСТВЕНОМ


ОСИГУРАЊУ И МОЖЕ БИТИ:

• ОБАВЕЗНО И

• ДОБРОВОЉНО.

ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

• ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ НАСТАЈЕ EX LEGE (У СКЛАДУ СА


ЗАКОНОМ О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ) НЕЗАВИСНО ОД ВОЉЕ
ОСИГУРАНИКА И ДРУГИХ ОСИГУРАНИХ ЛИЦА И ЊИМЕ СЕ ОБЕЗБЕЂУЈУ ДВА
ПРАВА:

• ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ И

• ПРАВО НА НОВЧАНЕ НАКНАДЕ ЗА СЛУЧАЈЕВЕ УТВРЂЕНЕ ЗАКОНОМ.

• ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ОБУХВАТА:

• ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ БОЛЕСТИ И ПОВРЕДЕ ВАН РАДА;

• ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ ПОВРЕДЕ НА РАДУ И ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ.

• ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА СЕ НЕ МОГУ


НАСЛЕЂИВАТИ, НИТИ ПРЕНОСИТИ НА ДРУГА ЛИЦА.

(ИЗУЗЕТАК СУ ЈЕДИНО НОВЧАНЕ НАКНАДЕ ДОСПЕЛЕ ЗА ИСПЛАТУ, А НИСУ


ИСПЛАЋЕНЕ УСЛЕД СМРТИ ЛИЦА ОБУХВАЋЕНОГ ОБАВЕЗНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ
ОСИГУРАЊЕМ.)

• ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА


ОБАВЉА РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ СА СЕДИШТЕМ У
БЕОГРАДУ. ФОНД ЈЕ ПРАВНО ЛИЦЕ СА СТАТУСОМ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА
ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ, ТЕ КАО ТАКАВ ВРШИ ЈАВНА
ОВЛАШЋЕЊА У СПРОВОЂЕЊУ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА, КАО И У
РЕШАВАЊУ О ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА ИЗ ОВЕ ОБЛАСТИ ОСИГУРАЊА.

НАЧЕЛА ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА

У ОБЛАСТИ ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА ПОСТОЈЕ ОДРЕЂЕНА


НАЧЕЛА КОЈА СЕ ТРЕБАЈУ ПОШТОВАТИ.

• НАЧЕЛО ЈАВНОСТИ, КОЈЕ ПОДРАЗУМЕВА ПРАВО ОСИГУРАНИХ ЛИЦА НА СВЕ


ИНФОРМАЦИЈЕ У ВЕЗИ СА ПРАВИМА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ
ОСИГУРАЊА АЛИ И ЈАВНОСТ РАДА ОРГАНА И СЛУЖБИ РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА
ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ.

• НАЧЕЛО ЗАШТИТЕ ПРАВА ОСИГУРАНИХ ЛИЦА И ЗАШТИТЕ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА


ТЈ. ОМОГУЋАВАЊЕ ШТО ЛАКШЕГ И БРЖЕГ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ИЗ ОВЕ
ОБЛАСТИ АЛИ ДА ТО НЕ БУДЕ НА ШТЕТУ ПРАВИМА И ИНТЕРЕСИМА ДРУГИХ
ОСИГУРАНИХ ЛИЦА НИТИ ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ.

• НАЧЕЛО СТАЛНОГ УНАПРЕЂИВАЊА КВАЛИТЕТА ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА


У ЦИЉУ ПОВОЉНИЈЕГ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ИЗ ОВЕ ОБЛАСТИ ЗА СВАКО
ОСИГУРАНО ЛИЦЕ.

• НАЧЕЛО ЕКОНОМИЧНОСТИ И ЕФИКАСНОСТИ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ


ОСИГУРАЊА КОЈЕ НАСТОЈИ ДА СЕ ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ
ОСИГУРАЊА ОСТВАРУЈУ У ПУНОЈ МЕРИИ ДО НАЈВИШЕГ НИВОА, АЛИ УЗ ШТО
МАЊА ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА. ОСИГУРАНА ЛИЦА

• ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА


ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕ УПЛАТОМ ДОПРИНОСА ЗА ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО
ОСИГУРАЊЕ. КАДА СУ ЛИЦА ЗАПОСЛЕНА ОБВЕЗНИЦИ УПЛАТЕ ДОПРИНОСА
СУ ЊИХОВИ ПОСЛОДАВЦИ.

• ОСИГУРАНИЦИ СУ ОСИГУРАНА ЛИЦА И ЧЛАНОВИ ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА


КОЈА СУ ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНА У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О ЗДРАВСТВЕНОМ
ОСИГУРАЊУ.
• ДА БИ ОСИГУРАНИЦИ ОСТВАРИЛИ ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ
ОСИГУРАЊА, ПРЕТХОДНО, МОРАЈУ БИТИ ИСПУЊЕНИ ОДРЕЂЕНИ УСЛОВИ, И
ТО:

• ДА СУ ДОСПЕЛИ ДОПРИНОСИ ЗА ОСИГУРАЊЕ ПЛАЋЕНИ И

• ДА ОСИГУРАНИЦИ ИМАЈУ СТАЖ ОСИГУРАЊА У ТРАЈАЊУ НАЈМАЊЕ ТРИ


МЕСЕЦА НЕПРЕКИДНО, ИЛИ ШЕСТ МЕСЕЦИ СА ПРЕКИДИМА У ПОСЛЕДЊИХ
ОСАМНАЕСТ МЕСЕЦИ, ПРЕ ПОЧЕТКА КОРИШЋЕЊА ПРАВА. ЧЛАНОВИ
ПОРОДИЦЕ ОСИГУРАНИКА, КАО ОСИГУРАНА ЛИЦА, ОСТВАРУЈУ ПРАВА ИЗ
ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА, ПОД УСЛОВОМ ДА ОСИГУРАНИК НА ОСНОВУ
КОГА ОСТВАРУЈУ ТА ПРАВА ИСПУЊАВА НАВЕДЕНЕ УСЛОВЕ.

• ИЗУЗЕТНО, ПРАВА ИЗ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА СЕ МОГУ ОСТВАРИТИ И


УКОЛИКО ОВИ УСЛОВИ НИСУ ИСПУЊЕНИ И ЛИЦИМА КОЈА НИСУ ЗАПОСЛЕНА.
И ТО:

• У СЛУЧАЈУ ПОВРЕДЕ НА РАДУ ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ


ОСИГУРАНИКА, И

• У СЛУЧАЈУ ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ И ОСТВАРИВАЊА ПРИПАДАЈУЋИХ


НОВЧАНИХ НАКНАДА КАО ОСНОВНИХ ПРАВА ИЗ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА.
(ПОГЛЕДАЈТЕ СТР. 465/466)

У ОСИГУРАНИКЕ СПАДАЈУ ЛИЦА У РАДНОМ ОДНОСУ, ЗАПОСЛЕНИ; ЦИВИЛНА


ЛИЦА У СЛУЖБИ У ВОЈСЦИ, ВОЈНИМ УСТАНОВАМА И ЈЕДИНИЦАМА;
ИЗАБРАНА, ИМЕНОВАНА ИЛИ ПОСТАВЉЕНА ЛИЦА КОЈА ОСТВАРУЈУ ПРАВО
НА ЗАРАДУ; ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ ПОСАО ВАН ПРОСТОРИЈА ПОСЛОДАВЦА;
ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ КУЋНОГ ОСОБЉА; ДРЖАВЉАНИ РС КОЈИ СУ
НА ТЕРИТОРИЈИ РС ЗАПОСЛЕНИКОД СТРАНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И УСТАНОВА,
КОНЗУЛАРНИХ И ДИПЛОМАТСКИХ ПРЕДСТАВНИКА ИЛИ СТРАНИХ ФИЗИЧКИХ
И ПРАВНИХ ЛИЦА; ЗАПОСЛЕНИ УПУЋЕНИ НА РАД У ИНОСТРАНСТВО; ЗАТИМ
ПРЕДУЗЕТНИЦИ, ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ КОЈИ СУ ПУНОЛЕТНИ И ОБАВЉАЈУ
ПОЉОПРИВРЕДНУ ДЕЛАТНОСТ КАО ОСНОВНО ЗАНИМАЊЕ; ЗАПОСЛЕНИ
РОДИТЕЉ, УСВОЈИТЕЉ ИЛИ СТАРАТЕЉ КОЈИ ОДСУСТВУЈЕ СА РАДА ДОК ДЕТЕ
НЕ НАВРШИ ТРИ ГОДИНЕ; ЛИЦА КОЈА ИМАЈУ ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ
ПО ОСНОВУ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ; ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ ПРИВРЕМЕНЕ И
ПОВРЕМЕНЕ ПОСЛОВЕ; ЛИЦА КОЈА ПО ПРЕСТАНКУ РАДНОГ ОДНОСА
ОСТВАРУЈУ ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ЗБОГ ПОВРЕДЕ НА РАДУ; КОЈА
ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ ПО ОСНОВУ УГОВОРА О ДЕЛУ, АУТОРСКОГ УГОВОРА
ИТД; ОСНИВАЧИ, ЧЛАНОВИ И АКЦИОНАРИ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА:
СПОРТИСТИ; ВЕРСКИ СЛУЖБЕНИЦИ; КОРИСНИЦИ ПЕНЗИЈЕ И ИНВАЛИДНИНЕ;
ДРЖАВЉАНИ РС КОЈИ ПРИМАЈУ ПЕНЗИЈУ ИЛИ ИНВАЛИДНИНУ ОД СТРАНОГ
НОСИОЦА ОСИГУРАЊА ДОК СЕ НАЛАЗЕ НА ТЕРИТОРИЈИ РС; СТРАНИ
ДРЖАВЉАНИ КОЈИ РАДЕ НА ТЕРИТОРИЈИ РС ИЛИ СЕ НАЛАЗЕ НА НАШОЈ
ТЕРИТОРИЈИ ЗБОГ ШКОЛОВАЊА И СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА; ДЕЦА ДО
НАВРШЕНИХ 18 ГОДИНА ЖИВОТА, ШКОЛСКА ДЕЦА И СТУДЕНТИ ДО КРАЈА
ПРОПИСАНОГ ШКОЛОВАЊА А НАЈКАСНИЈЕ ДО 26 ГОДИНЕ ЖИВОТА; ЖЕНЕ У
ВЕЗИ СА ПЛАНИРАЊЕМ ПОРОДИЦЕ КАО И ТОКОМ ТРУДНОЋЕ И
МАТЕРИНСТВА ДО 12 МЕСЕЦИ ПОСЛЕ ПОРОЂАЈА; ЛИЦА СТАРИЈА ОД 65
ГОДИНА; САМОХРАНИ РОДИТЕЉИ СА ДЕЦОМ ДО СЕДАМ ГОДИНА ЖИВОТА
КАО И ДРУГА ЛИЦА ПРЕДВИЂЕНА ЗАКОНОМ. (ПОГЛЕДАЈТЕ 461-465 СТР)

ЛИЦА КОЈА СЕ УКЉУЧУЈУ У ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

• ЛИЦА КОЈА НИСУ ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНА МОГУ СЕ УКЉУЧИТИ У ОБАВЕЗНО


ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ РАДИ ОБЕЗБЕЂИВАЊА ЗА СЕБЕ И ЧЛАНОВЕ СВОЈЕ
УЖЕ ПОРОДИЦЕ ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА.

• ЛИЦА КОЈА СУ УКЉУЧЕНА У ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ И ПО


ТОМ ОСНОВУ СТЕКЛА СВОЈСТВО ОСИГУРАНИКА, ПЛАЋАЈУ ДОПРИНОС ИЗ
СВОЈИХ СРЕДСТАВА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈУ ДОПРИНОСИ
ЗА ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ, АКО ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ НИЈЕ
ДРУКЧИЈЕ ПРОПИСАНО (ЈЕР СЕ ТАДА ПРИМЕЊУЈЕ НАЧЕЛО LEX SPECIALIS
DEROGAT LEGI GENERALI).

• ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА ОБЕЗБЕЂУЈУ СЕ И


ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ ОСИГУРАНИКА И ТУ СПАДАЈУ:
• ЧЛАНОВИ УЖЕ ПОРОДИЦЕ (СУПРУЖНИК ИЛИ ВАНБРАЧНИ ПАРТНЕР, ДЕЦА
РОЂЕНА У БРАКУ ИЛИ ВАН БРАКА, УСВОЈЕНА И ПАСТОРЧАД И ДЕЦА УЗЕТА НА
ИЗДРЖАВАЊЕ);

• ЧЛАНОВИ ШИРЕ ПОРОДИЦЕ (РОДИТЕЉИ, ОЧУХ, МАЋЕХА, УСВОЈИТЕЉ,


ДЕДА, БАБА, УНУЧАД, БРАЋА И СЕСТРЕ, ПОД УСЛОВОМ ДА ИХ ОСИГУРАНИК
ИЗДРЖАВА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ).

• ДЕТЕ ОСИГУРАНИКА ИМА ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ


ОСИГУРАЊА ДО НАВРШЕНЕ 18. ГОДИНЕ ЖИВОТА, ОДНОСНО ДО КРАЈА
ШКОЛОВАЊА, А НАЈКАСНИЈЕ ДО 26 ГОДИНЕ ЖИВОТА.

ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА

• ПРАВИМА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА СМАТРАЈУ СЕ:

• ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ;

• ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ, ОДНОСНО ПЛАТЕ ЗА ВРЕМЕ ПРИВРЕМЕНЕ


СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД ОСИГУРАНИКА И

• ПРАВО НА НАКНАДУ ТРОШКОВА ПРЕВОЗА У ВЕЗИ СА КОРИШЋЕЊЕМ


ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ.

ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

• ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ ЈЕ ЈЕДНО ОД ОСНОВНИХ ПРАВА ПО


ОСНОВУ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА. ОБУХВАТА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ У
ПОГЛЕДУ:

• МЕРА ПРЕВЕНЦИЈЕ И РАНОГ ОТКРИВАЊА БОЛЕСТИ,

• ПРЕГЛЕДЕ И ЛЕЧЕЊЕ ЖЕНА У ВЕЗИ СА ПЛАНИРАЊЕМ ПОРОДИЦЕ, КАО И


ТОКОМ ТРУДНОЋЕ, ПОРОЂАЈА И МАТЕРИНСТВА ДО 12 МЕСЕЦИ НАКОН
ПОРОЂАЈА,

• ПРЕГЛЕДЕ И ЛЕЧЕЊА У СЛУЧАЈУ БОЛЕСТИ И ПОВРЕДЕ ВАН РАДА, НА РАДУ И


У СЛУЧАЈУ ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ,
• ПРЕГЛЕДЕ И ЛЕЧЕЊА БОЛЕСТИ УСТА И ЗУБА,

• МЕДИЦИНСКУ РЕХАБИЛИТАЦИЈУ У СЛУЧАЈУ БОЛЕСТИ И ПОВРЕДЕ,

• ЛЕКОВЕ И МЕДИЦИНСКА СРЕДСТВА,

• ПРОТЕЗЕ, ОРТОЗЕ И ДРУГА МЕДИЦИНСКО-ТЕХНИЧКА ПОМАГАЛА.

• ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕ ЗА СЛУЧАЈ НАСТАНКА


БОЛЕСТИ И ПОВРЕДЕ ВАН РАДА, КАО И У СЛУЧАЈУ ПОВРЕДЕ НА РАДУ ИЛИ
ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

(ПОГЛЕДАЈТЕ НА СТРАНИ 541 КОЈИМ ЛИЦИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ЗДРАВСТВЕНА


ЗАШТИТА У ПУНОМ ИЗНОСУ).

• ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ПРУЖА СЕ СА ЦИЉЕМ ДА САЧУВА, ПОВРАТИ ИЛИ


УНАПРЕДИ ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ ОСИГУРАНОГ ЛИЦА И ЊЕГОВУ СПОСОБНОСТ
ДА РАДИ И ЗАДОВОЉИ СВОЈЕ ЛИЧНЕ И ДРУГЕ ПОТРЕБЕ.

• ПОВРЕДА НАСТАЛА НА РАДУ УТВРЂУЈЕ СЕ НА ОСНОВУ ИЗВЕШТАЈА О


ПОВРЕДИ НА РАДУ, А У СКЛАДУ СА ПРОПИСИМА КОЈИМА СЕ УРЕЂУЈЕ
ЗАШТИТА ЗДРАВЉА И БЕЗБЕДНОСТИ НА РАДУ. ИЗВЕШТАЈ О ПОВРЕДИ НА
РАДУ СЕ НАЗИВА ПОВРЕДНА ЛИСТА, ПОД КОНТРОЛОМ ЈЕ ПОСЛОДАВЦА И
ДОСТАВЉА СЕ РЕПУБЛИЧКОМ ФОНДУ, ОДНОСНО МАТИЧНОЈ ФИЛИЈАЛИ
КАКО БИ СЕ, ПО ТОМ ОСНОВУ, ОСТВАРИЛО ПРАВО ИЗ ОБАВЕЗНОГ
ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА.

• А У СЛУЧАЈУ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ОБОЉЕЊА, ТО ЈЕ ОБОЉЕЊЕ КОЈЕ ЈЕ


НАСТАЛО УСЛЕД ДУЖЕ ИЗЛОЖЕНОСТИ ШТЕТНОСТИМА НА РАДНОМ МЕСТУ.

• У ОВОМ, АЛИ И У ДРУГИМ СЛУЧАЈЕВИМА РЕПУБЛИЧКИ ФОНД МОЖЕ


ПРОПИСАТИ ПРЕТХОДНУ САГЛАСНОСТ ПРВОСТЕПЕНЕ ЛЕКАРСКЕ КОМИСИЈЕ
ЗА КОРИШЋЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШИТЕ, А ПОСЕБНО ЗА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ
ДИЈАГНОСТИЧКИХ И ТЕРАПИЈСКИХ ПОСТУПАКА, СТАЦИОНАРНО ЛЕЧЕЊЕ ИЛИ
КУЋНУ НЕГУ.

• У ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ, РЕПУБЛИЧКИ ФОНД


ОБЕЗБЕЂУЈЕ У РАЗЛИЧИТИМ НИВОИМА ОД 100% ДО 65% ЦЕНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ
УСЛУГЕ, А ШТО СЕ ТИЧЕ ЛЕКОВА, ФОНД САМ ФИНАНСИРА НАБАВКУ ЛЕКОВА
СА ЛИСТЕ ЛЕКОВА КОЈУ САМ УТВРЂУЈЕ ОПШТИМ АКТОМ.

• ДАВАЛАЦ ЗДРАВСТВЕНЕ УСЛУГЕ НЕМА ПРАВО ДА НАПЛАТИ НАПЛАТИ


ЗДРАВСТВЕНУ УСЛУГУ НА КОЈУ ОСИГУРАНО ЛИЦЕ ИМА ПРАВО У ОКВИРУ
ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА.

(ПОГЛЕДАТИ СТР. 542 У КЊИЗИ)

• НОВЧАНИ ИЗНОС ДО ПУНОГ ИЗНОСА ЦЕНЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА


НАЗИВА СЕ ПАРТИЦИПАЦИЈА И ЊУ ПЛАЋА ОСИГУРАНО ЛИЦЕ КАО КОРИСНИК
ЗДРАВСТВЕНЕ УСЛУГЕ ИЛИ ЛЕКА. АЛИ, ПОСТОЈИ КРУГ ОСИГУРАНИХ ЛИЦА
КОЈИМА СЕ, БЕЗ ПАРТИЦИПАЦИЈЕ, ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ОБЕЗБЕЂУЈЕ У
ПУНОМ ИЗНОСУ (РАТНИ ИНВАЛИДИ, МИРНОДОПСКИ ВОЈНИ ИНВАЛИДИ
РАТА, СЛЕПА И ТРАЈНО НЕПОКРЕТНА ЛИЦА, ЛИЦА КОЈА ОСТВАРУЈУ НАКНАДУ
ЗА ТУЂУ НЕГУ И ПОМОЋ, ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ КОЈИ СУ КРВ ДАЛИ
10 И ВИШЕ ПУТА, ИТД.)

• ЗА ОДРЕЂЕНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСЛУГЕ, КОЈЕ НИСУ ХИТНЕ А У ЗАВИСНОСТИ ОД


МЕДИЦИНСКИХ ИНДИКАЦИЈА КАО И ДАТУМА ЈАВЉАЊА ЗДРАВСТВЕНОЈ
УСТАНОВИ МОЖЕ СЕ УТВРДИТИ ЛИСТА ЧЕКАЊА ОД СТРАНЕ ФОНДА.

• ОСИГУРАНИМ ЛИЦИМА У ОКВИРУ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА


НЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕ ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА У СВИМ МОГУЋИМ СЛУЧАЈЕВИМА,
ПА ОДРЕЂЕНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСЛУГЕ ОСИГУРАНО ЛИЦЕ ПЛАЋА САМО ИЗ
СВОЈИХ СРЕДСТАВА.

ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ЗА ВРЕМЕ

ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД

• ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ЗА ВРЕМЕ ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД


ЈЕ ПРАВО ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА КОЈЕ НАСТАЈЕ УКОЛИКО
ЈЕ ЗДРАВЉЕ ОСИГУРАНИКА, ОДНОСНО ЧЛАНОВА ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ ТАКВО,
ДА ЈЕ ОСИГУРАНИК СПРЕЧЕН ЗА РАД ИЗ РАЗЛОГА ПРОПИСАНИХ ЗАКОНОМ О
ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ, БЕЗ ОБЗИРА НА ИСПЛАТИОЦА НАКНАДЕ, И ТО
ЗБОГ БОЛЕСТИ (ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ, ПОВРЕДЕ НА РАДУ, БОЛЕСТИ
ИЛИ КОМПЛИКАЦИЈА У ВЕЗИ СА ОДРЖАВАЊЕМ ТРУДНОЋЕ, ПРИВРЕМЕНЕ
СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД ЗБОГ ПРОПИСАНЕ МЕРЕ ОБАВЕЗНЕ ИЗОЛАЦИЈЕ КАО
КЛИЦОНОШЕ ИЛИ ЗБОГ ПОЈАВЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ У ЊЕГОВОЈ ОКОЛИНИ,
ЗБОГ ОДСУСТВА РАДИ НЕГЕ БОЛЕСНОГ ЧЛАНА УЖЕ ПОРОДИЦЕ, ЗБОГ
ОДСУСТВА РАДИ ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА ТКИВА И ОРГАНА И ДРУГИХ
РАЗЛОГА ПРЕДВИЂЕНИХ ЗАКОНОМ).

• ДУЖИНУ ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД ОЦЕЊУЈЕ СТРУЧНО-


МЕДИЦИНСКИ ОРГАН РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА, ОДНОСНО МАТИЧНЕ ФИЛИЈАЛЕ
НА ОСНОВУ МЕДИЦИНСКИХ СТАНДАРДА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПРИВРЕМЕНЕ
СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД.

• ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ИЗ СРЕДСТАВА ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ


ОСИГУРАЊА, ЗА ВРЕМЕ ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД, ИМАЈУ СЛЕДЕЋИ
ОСИГУРАНИЦИ, И ТО:

• 1) ЛИЦА У РАДНОМ ОДНОСУ;

• 2) ЦИВИЛНА ЛИЦА НА СЛУЖБИ У ВОЈСЦИ, ВОЈНИМ ЈЕДИНИЦАМА И


ВОЈНИМ УСТАНОВАМА;

• 3) ИЗАБРАНА, ИМЕНОВАНА ИЛИ ПОСТАВЉЕНА ЛИЦА, АКО ЗА ОБАВЉАЊЕ


ФУНКЦИЈЕ ОСТВАРУЈУ ЗАРАДУ, ОДНОСНО ПЛАТУ ИЛИ НАКНАДУ ЗАРАДЕ;

• 4) ЛИЦА КОЈА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈУ РАДНИ ОДНОСИ,


ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ ВАН ПРОСТОРИЈА ПОСЛОДАВЦА;

• 5) ЛИЦА КОЈА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈУ РАДНИ ОДНОСИ,


ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ КУЋНОГ ПОМОЋНОГ ОСОБЉА;

• 6) ДРЖАВЉАНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОЈИ СУ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ


ЗАПОСЛЕНИ КОД СТРАНИХ ИЛИ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И
УСТАНОВА, СТРАНИХ КОНЗУЛАРНИХ ИЛИ ДИПЛОМАТСКИХ
ПРЕДСТАВНИШТАВА ИЛИ СТРАНИХ ПРАВНИХ ИЛИ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА, АКО
МЕЂУНАРОДНИМ УГОВОРОМ НИЈЕ ДРУКЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО;
• 7) ЗАПОСЛЕНИ УПУЋЕНИ НА РАД У ИНОСТРАНСТВО, ОДНОСНО У
ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ ИЛИ ДРУГОМ ПРАВНОМ ЛИЦУ КОЈЕ ОБАВЉА
ДЕЛАТНОСТ ИЛИ ПРУЖА УСЛУГЕ У ИНОСТРАНСТВУ, АКО НИСУ ОБАВЕЗНО
ОСИГУРАНИ ПО ПРОПИСИМА ТЕ ДРЖАВЕ ИЛИ АКО МЕЂУНАРОДНИМ
УГОВОРОМ НИЈЕ ДРУКЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО;

• 8) ЛИЦА КОЈА СУ РЕГИСТРОВАНА ЗА ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ У ВИДУ


ЗАНИМАЊА РАДИ САМОСТАЛНОГ ОБАВЉАЊА ДЕЛАТНОСТИ И ОБАВЉАЊА
ДЕЛАТНОСТИ СЛОБОДНЕ ПРОФЕСИЈЕ (ПРЕДУЗЕТНИЦИ), КАО И САМОСТАЛНИ
УМЕТНИЦИ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ;

• 9) СВЕШТЕНИЦИ И ВЕРСКИ СЛУЖБЕНИЦИ ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА


РЕГИСТРОВАНИХ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, КОЈИ ТЕ ПОСЛОВЕ ОБАВЉАЈУ КАО
САМОСТАЛНУ ДЕЛАТНОСТ И

• 10) ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ И ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉИ.

• ДА БИ СЕ КОРИСТИЛО ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ, ПОТРЕБНО ЈЕ ДА


ПРЕТХОДНО БУДУ ИСПУЊЕНА ОДРЕЂЕНА ПРАВИЛА, КОЈА СУ ПРОПИСАНА
ЗАКОНОМ И ОДНОСЕ СЕ НА:

• УТВРЂИВАЊЕ ПОСТОЈАЊА ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД;

• ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ КОРИШЋЕЊА ПРАВА НА НАКНАДУ;

• ОДРЕЂИВАЊЕ ОСНОВА ЗА НАКНАДУ;

• ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ИСПЛАТЕ НАКАНАДЕ И

• ВИСИНУ НАКНАДЕ.

• УТВРЂИВАЊЕ ПОСТОЈАЊА ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД, ВРШИ


ИЗАБРАНИ ЛЕКАР, ОДНОСНО ЛЕКАРСКА КОМИСИЈА КОЈА ОДРЕЂУЈЕ ТРАЈАЊЕ
ТЕ СПРЕЧЕНОСТИ. СПРЕЧЕНОСТ ЗА РАД НАСТУПА ОНОГ ДАНА КАДА СЕ
ОСИГУРАНИК ЈАВИ ЛЕКАРУ И ЛЕКАР УСТАНОВИ ДА ОСИГУРАНИК НИЈЕ
СПОСОБАН ЗА ОБАВЉАЊЕ СВОГ РАДА, А НАЈВИШЕ ТРИ ДАНА УНАЗАД.
• ОДРЕЂИВАЊЕ ДУЖИНЕ КОРИШЋЕЊА ПРАВА НА НАКНАДУ, ПОДРАЗУМЕВА
ДА НАКНАДА ЗАРАДЕ ЗАВИСИ ОД ВРЕМЕНА ПОТРЕБНОГ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ
УЗРОКА СПРЕЧЕНОСТИ У ЗАВИСНОСТИ ОД ВРСТЕ БОЛЕСТИ ИЛИ ПОВРЕДЕ.
ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ПРИПАДА ОСИГУРАНИКУ ОД ПРВОГ ДАНА
СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД И ЗА СВЕ ВРЕМЕ ЊЕГОВОГ ТРАЈАЊЕ, АЛИ САМО АКО ЗА
ТО ВРЕМЕ ТРАЈЕ И РАДНИ ОДНОС ПО КОМ БИ ОСИГУРАНИК ПРИМАО СВОЈУ
ЗАРАДУ. ТО ЗНАЧИ ДА СЕ ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ИЗВОДИ ИЗ ПРАВА НА
ЗАРАДУ И ИСПЛАЋУЈЕ УМЕСТО ЗАРАДЕ.

• ОСНОВ ЗА ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ, ОСНОВ ЗА НАКНАДУ ЗАРАДЕ,


ОДНОСНО ЗА ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ, КОЈА СЕ ИСПЛАЋУЈЕ ИЗ СРЕДСТАВА
ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА, ЧИНИ ПРОСЕЧНА ЗАРАДА КОЈУ ЈЕ
ОСИГУРАНИК ОСТВАРИО У ПРЕТХОДНИХ 12 МЕСЕЦИ ПРЕ МЕСЕЦА У КОЈЕМ ЈЕ
НАСТУПИЛА ПРИВРЕМЕНА СПРЕЧЕНОСТ ЗА РАД. ЗАРАДУ, У СМИСЛУ ЧЛАНА
87. СТАВ 1. И 2. ЗАКОНА О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ, ЧИНИ ЗАРАДА ЗА
ОБАВЉЕНИ РАД И ВРЕМЕ ПРОВЕДЕНО НА РАДУ, УТВРЂЕНА У СКЛАДУ СА
ПРОПИСИМА О РАДУ, И ТО:

• ОСНОВНА ЗАРАДА ЗАПОСЛЕНОГ;

• ДЕО ЗАРАДЕ ЗА РАДНИ УЧИНАК И

• УВЕЋАНА ЗАРАДА.

• ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ИСПЛАТЕ ЗАРАДЕ ВРШИ ПОСЛОДАВАЦ ОСИГУРАНИКА И


РЕПУБЛИЧКИ ФОНД, ОДНОСНО МАТИЧНА ФИЛИЈАЛА. ЗА ПРВИХ 30 ДАНА
ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД, НАКНАДУ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ПОСЛОДАВАЦ, НА
ТЕРЕТ СВОЈИХ СРЕДСТАВА, А НАКОН ТОГА МАТИЧНА ФИЛИЈАЛА ФОНДА.

• ВИСИНА НАКНАДЕ ЗАРАДЕ, КОЈА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ИЗ СРЕДСТАВА ОБАВЕЗНОГ


ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА, КАО И ИЗ СРЕДСТАВА ПОСЛОДАВАЦА, У СКЛАДУ
СА ЗАКОНОМ, ИЗНОСИ 65% ОД ОСНОВА ЗА НАКНАДУ ЗАРАДЕ, ОДНОСНО
100% ОД ТОГ ОСНОВА, АКО СЕ ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ОСТВАРУЈЕ ПО
ОСНОВУ ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД УСЛЕД ПРОФЕСИОНАЛНЕ
БОЛЕСТИ ИЛИ ПОВРЕДЕ НА РАДУ, КАО И ЗБОГ ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА
ОРГАНА, ЋЕЛИЈА И ТКИВА, АЛИ НЕ И ЗБОГ ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ.
ВИСИНА НАКНАДЕ ЗАРАДЕ КОЈА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ИЗ СРЕДСТАВА ОБАВЕЗНОГ
ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА НЕ МОЖЕ БИТИ НИЖА ОД МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ
УТВРЂЕНЕ У СКЛАДУ СА ПРОПИСИМА О РАДУ ЗА МЕСЕЦ ЗА КОЈИ СЕ ВРШИ
ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ, НИТИ ВИША ОД 65%, ОДНОСНО 100% НАЈВИШЕГ
ОСНОВА ЗА НАКНАДУ ЗАРАДЕ УТВРЂЕНОГ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.
ОСИГУРАНИК ИМА ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ИЗ СРЕДСТАВА ОБАВЕЗНОГ
ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА У ВИСИНИ МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ УТВРЂЕНЕ ЗА
МЕСЕЦ У КОЈЕМ СЕ ВРШИ ИСПЛАТА НАКНАДЕ ЗАРАДЕ, У СКЛАДУ СА
ПРОПИСИМА О РАДУ, ЗА ВРЕМЕ ДОК ЊЕГОВ ПОСЛОДАВАЦ НЕ ВРШИ
ИСПЛАТУ ЗАРАДЕ ЗАПОСЛЕНИМА, А ОБРАЧУНАВА И УПЛАЋУЈЕ ДОПРИНОС,
АЛИ НЕ ДУЖЕ ОД ТРИ МЕСЕЦА.

• ПОСТОЈЕ И ОДРЕЂЕНИ СЛУЧАЈЕВИ У КОЈИМА ОСИГУРАНИКУ ПРИВРЕМЕНО


СПРЕЧЕНОМ ЗА РАД НЕ ПРИПАДА ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ.

• ОСИГУРАНИК НЕМА ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ПО ОСНОВУ ПРИВРЕМЕНЕ


СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД АКО ЈЕ НАМЕРНО ПРОУЗРОКОВАО НЕСПОСОБНОСТ ЗА
РАД; АКО ЈЕ НЕСПОСОБНОСТ ЗА РАД ПРОУЗРОКОВАО УПОТРЕБОМ АЛКОХОЛА
ИЛИ УПОТРЕБОМ ПСИХОТЕРАПИЈСКИХ СУПСТАНЦИ; АКО ЈЕ НАМЕРНО
СПРЕЧАВАО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗА РАД; АКО СЕ БЕЗ ОПРАВДАНОГ РАЗЛОГА
НЕ ПОДВРГНЕ ЛЕЧЕЊУ; АКО СЕ БЕЗ ОПРАВДАНОГ РАЗЛОГА У РОКУ ОД ТРИ
ДАНА НЕ ЈАВИ ИЗАБРАНОМ ЛЕКАРУ ЗА ОЦЕНУ ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА
РАД, ПРВОСТЕПЕНОЈ ЛЕКАРСКОЈ КОМИСИЈИ ПО УПУТУ ИЗАБРАНОГ ЛЕКАРА
ИЛИ СТРУЧНОМЕДИЦИНСКОМ ОРГАНУ У РОКУ ОД ТРИ ДАНА ОД ДАНА
ДОБИЈАЊА ПОЗИВА ЗА ИЗЛАЗАК ПРЕД СТРУЧНО-МЕДИЦИНСКИ ОРГАН; АКО
СЕ ЗА ВРЕМЕ ПРИВРЕМЕНЕ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД БАВИ ПРИВРЕДНОМ ИЛИ
ДРУГОМ АКТИВНОШЋУ КОЈОМ ОСТВАРУЈЕ ПРИХОДЕ; АКО БЕЗ ДОЗВОЛЕ
СТРУЧНО-МЕДИЦИНСКОГ ОРГАНА ОТПУТУЈЕ ИЗ МЕСТА ПРЕБИВАЛИШТА,
ОДНОСНО БОРАВИШТА; АКО ПРИМА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ПО ДРУГИМ
ПРОПИСИМА; АКО ЈЕ НА ИЗДРЖАВАЊУ КАЗНЕ ЗАТВОРА; АКО СЕ ПРЕМА
ЊЕМУ СПРОВОДИ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ ОБАВЕЗНОГ ПСИХИЈАТРИЈСКОГ
ЛЕЧЕЊА, ОБАВЕЗНОГ ЛЕЧЕЊА АЛКОХОЛИЧАРА И НАРКОМАНА У
ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ И У ДРУГИМ СЛУЧАЈЕВИМА УТВРЂЕНИМ
ЗАКОНОМ. ПРАВО НА НАКНАДУ ТРОШКОВА ПРЕВОЗА
• НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА У ВЕЗИ СА КОРИШЋЕЊЕМ ЗДРАВСТВЕНЕ
ЗАШТИТЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕ ОСИГУРАНОМ ЛИЦУ, КАО ЊЕГОВОМ ПРАТИОЦУ У
СЛУЧАЈУ УПУЋИВАЊА КОД ДАВАОЦА ЗДРАВСТВЕНЕ УСЛУГЕ КОЈИ ЈЕ УДАЉЕН
НАЈМАЊЕ 50 КИЛОМЕТАРА ОД МЕСТА ЊЕГОВОГ СТАНОВАЊА, У СКЛАДУ СА
ЗАКОНОМ. ИЗУЗЕТНО, ОСИГУРАНОМ ЛИЦУ УПУЋЕНОМ НА ХЕМОДИЈАЛИЗУ,
ДЕТЕТУ ДО НАВРШЕНИХ 18 ГОДИНА ЖИВОТА И СТАРИЈЕМ ЛИЦУ КОЈЕ ЈЕ
ТЕШКО ДУШЕВНО ИЛИ ТЕЛЕСНО ОМЕТЕНО У РАЗВОЈУ, УПУЋЕНИМ НА
ЛЕЧЕЊЕ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ КОД ДАВАОЦА ЗДРАВСТВЕНЕ УСЛУГЕ, ВАН
МЕСТА СТАНОВАЊА И ТО НАЈМАЊЕ ДВА ПУТА НЕДЕЉНО, КАО И
ОСИГУРАНОМ ЛИЦУ УПУЋЕНОМ НА ХЕМОДИЈАЛИЗУ И ХЕМИО И РАДИО
ТЕРАПИЈУ, ПРИПАДА НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА ОСНОВУ МИШЉЕЊА
СТРУЧНО-МЕДИЦИНСКОГ ОРГАНА.

• ОСИГУРАНА ЛИЦА ИМАЈУ ПРАВО НА НАКНАДУ ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ПРЕМА


НАЈКРАЋОЈ РЕЛАЦИЈИ У ВИСИНИ ЦЕНЕ КАРТЕ АУТОБУСА ИЛИ ДРУГОГ
РАЗРЕДА ВОЗА. ИЗУЗЕТНО, АКО ТО ПРИРОДА ОБОЉЕЊА ИЛИ ПОВРЕДЕ
ЗАХТЕВА, НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ПРИПАДА И ЗА ДРУГА ПРЕВОЗНА
СРЕДСТВА, АКО ЈЕ ТАКАВ ПРЕВОЗ НЕОПХОДАН. ПО НАЛОГУ СТРУЧНО-
МЕДИЦИНСКОГ ОРГАНА РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ,
ОСИГУРАНО ЛИЦЕ МОЖЕ КОРИСТИТИ И САНИТЕТСКА КОЛА.

• ОСИГУРАНОМ ЛИЦУ МОЖЕ БИТИ ОДРЕЂЕН ПРАТИЛАЦ ЗА ВРЕМЕ


ПУТОВАЊА ИЛИ ЗА ВРЕМЕ ПУТОВАЊА И БОРАВКА У ДРУГОМ МЕСТУ, АКО ЈЕ
ТО НЕОПХОДНО. ПРАТИОЦУ ПРИПАДА НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ПОД
ИСТИМ УСЛОВИМА КОЈИ СУ ПРОПИСАНИ И ЗА ОСИГУРАНО ЛИЦЕ. ТАКВА
НАКНАДА ПРИПАДА МУ И У СЛУЧАЈУ ДА СЕ САМ ВРАЋА У СВОЈЕ МЕСТО
СТАНОВАЊА, КАО И У СЛУЧАЈУ ДА ОДЛАЗИ У ДРУГО МЕСТО РАДИ ПРАЋЕЊА
ОСИГУРАНОГ ЛИЦА. СМАТРА СЕ ДА ЈЕ ПРАТИЛАЦ ЗА ВРЕМЕ ПУТОВАЊА
НЕОПХОДАН АКО СЕ НА ЛЕЧЕЊЕ ИЛИ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕД У ДРУГО МЕСТО
УПУЋУЈЕ ДЕТЕ МЛАЂЕ ОД 18 ГОДИНА ЖИВОТА, ОДНОСНО СТАРИЈЕ ЛИЦЕ КОЈЕ
ЈЕ ТЕЖЕ ТЕЛЕСНО ИЛИ ДУШЕВНО ОМЕТЕНО У РАЗВОЈУ. УТВРЂИВАЊЕ
СВОЈСТВА ОСИГУРАНОГ ЛИЦА
• СВОЈСТВО ОСИГУРАНОГ ЛИЦА УТВРЂУЈЕ СЕ РЕГИСТРАЦИЈОМ У
ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА, ОДНОСНО
РЕШЕЊЕМ РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ. ЛИЦУ
КОЈЕМ ЈЕ ПРИЗНАТО СВОЈСТВО ОСИГУРАНОГ ЛИЦА МАТИЧНА ФИЛИЈАЛА
ИЗДАЈЕ, ОДНОСНО АКТИВИРА ИСПРАВУ О ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ (ЧИНЕ
ЈЕ КАРТИЦА ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА И ПОТВРДА О ЗДРАВСТВЕНОМ
ОСИГУРАЊУ), КОЈОМ СЕ ДОКАЗУЈЕ СВОЈСТВО ОСИГУРАНОГ ЛИЦА.

• ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА


ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕ У МАТИЧНОЈ ФИЛИЈАЛИ РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ЗА
ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ЗА ЊИХОВО
ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ, РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ПРЕНОСИ МАТИЧНОЈ ФИЛИЈАЛИ.

• ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ ОСИГУРАНИКА ОБЕЗБЕЂУЈУ СЕ ПРАВА ИЗ


ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА У МАТИЧНОЈ ФИЛИЈАЛИ У КОЈОЈ СЕ
ТА ПРАВА ОБЕЗБЕЂУЈУ ОСИГУРАНИКУ ОД КОГА ОНИ ИЗВОДЕ ПРАВА ИЗ
ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА. ОСТАЛИМ ОСИГУРАНИЦИМА,
ЛИЦИМА КОЈА СЕ УКЉУЧУЈУ У ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ И
ЛИЦИМА КОЈИМА СЕ У ОДРЕЂЕНИМ СЛУЧАЈЕВИМА ОБЕЗБЕЂУЈУ ПРАВА ИЗ
ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА, ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ
ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА ОБЕЗБЕЂУЈУ СЕ У ФИЛИЈАЛИ НА ЧИЈЕМ
ПОДРУЧЈУ ТА ЛИЦА ИМАЈУ МЕСТО СТАНОВАЊА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О
ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ.

• ОСИГУРАНО ЛИЦЕ КОЈЕ НЕМА ПРЕБИВАЛИШТЕ НА ПОДРУЧЈУ МАТИЧНЕ


ФИЛИЈАЛЕ, МОЖЕ ОСТВАРИВАТИ ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ ИЗ
ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА У ФИЛИЈАЛИ НА ЧИЈЕМ ПОДРУЧЈУ
ИМА ПРЕБИВАЛИШТЕ. ОСИГУРАНА ЛИЦА, УЧЕНИЦИ И СТУДЕНТИ ОСТВАРУЈУ
ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ
ОСИГУРАЊА И У ФИЛИЈАЛИ ПРЕМА СЕДИШТУ ШКОЛЕ, ОДНОСНО
ВИСОКОШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ.

• ПРАВА ИЗ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА ОСТВАРУЈУ СЕ НА ОСНОВУ ОВЕРЕНЕ


ИСПРАВЕ О ОСИГУРАЊУ. ОВЕРУ ИСПРАВЕ О ОСИГУРАЊУ ВРШИ МАТИЧНА
ФИЛИЈАЛА, НА ОСНОВУ РАСПОЛОЖИВИХ ПОДАТАКА. АКО ОВЕРА НИЈЕ
ИЗВРШЕНА ЈЕР УПЛАТА ДОПРИНОСА ЗА ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО
ОСИГУРАЊЕ НИЈЕ ИЗВРШЕНА, ОДНОСНО НИЈЕ ИЗВРШЕНА У ЦЕЛИНИ, ПРАВО
НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ МОЖЕ СЕ КОРИСТИТИ САМО У СЛУЧАЈУ ХИТНЕ
МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ.

ЗАШТИТА ПРАВА ОСИГУРАНИХ ЛИЦА

• О ПРАВИМА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА, НА ОСНОВУ


ДОСТАВЉЕНИХ ДОКАЗА, ОДЛУЧУЈЕ МАТИЧНА ФИЛИЈАЛА БЕЗ ДОНОШЕЊА
РЕШЕЊА, ОСИМ АКО ЈЕ ДОНОШЕЊЕ РЕШЕЊА УТВРЂЕНО ЗАКОНОМ О
ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ, ОДНОСНО ПОДЗАКОНСКИМ АКТИМА ДОНЕТИМ ЗА
СПРОВОЂЕЊЕ ТОГ ЗАКОНА ИЛИ КАД ДОНОШЕЊЕ РЕШЕЊА ЗАХТЕВА
ОСИГУРАНО ЛИЦЕ, ОДНОСНО ПОСЛОДАВАЦ.

• У ПОСТУПКУ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ


ОСИГУРАЊА ПРИМЕЊУЈУ СЕ ОДРЕДБЕ ЗАКОНА КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈЕ ОПШТИ
УПРАВНИ ПОСТУПАК, АКО ЗАКОНОМ НИЈЕ ДРУКЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО. ОСИГУРАНО
ЛИЦЕ КОЈЕ СМАТРА ДА ЈЕ О ЊЕГОВОМ ПРАВУ ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ
ОСИГУРАЊА ДОНЕТА ОДЛУКА У СУПРОТНОСТИ СА ВАЖЕЋИМ ПРОПИСИМА,
ИМА ПРАВО ДА ПОКРЕНЕ ПОСТУПАК ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА ПРЕД НАДЛЕЖНИМ
ОРГАНОМ. ЗАШТИТУ ПРАВА МОЖЕ ТРАЖИТИ И ПОСЛОДАВАЦ, У СКЛАДУ СА
ЗАКОНОМ.

• О ПРАВИМА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА У ПРВОМ СТЕПЕНУ


РЕШАВА ФИЛИЈАЛА, А У ДРУГОМ – РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО
ОСИГУРАЊЕ, ОДНОСНО ПОКРАЈИНСКИ ФОНД ЗА ПОДРУЧЈЕ АУТОНОМНЕ
ПОКРАЈИНЕ, АКО ЗАКОНОМ НИЈЕ ДРУКЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО.

НАКНАДА ШТЕТЕ У СПРОВОЂЕЊУ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ


ОСИГУРАЊА

• ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ПО ОСНОВУ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА


МОРА СЕ ВРШИТИ НА ЗАКОНИТ НАЧИН. АКО СЕ ТАКО НЕ ПОСТУПА, СТИЧУ СЕ
УСЛОВИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ У СПРОВОЂЕЊУ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА.
• ОСИГУРАНО ЛИЦЕ, ОДНОСНО ОСИГУРАНИК КОМЕ ЈЕ ИЗ СРЕДСТАВА
ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА ИЗВРШЕНА ИСПЛАТА НАКНАДЕ НА
КОЈУ НИЈЕ ИМАО ПРАВО, ДУЖАН ЈЕ ДА РЕПУБЛИЧКОМ ФОНДУ ЗА
ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ВРАТИ ПРИМЉЕНИ ИЗНОС, ОДНОСНО НАКНАДИ
ТРОШКОВЕ:

• АКО ЈЕ ИСПЛАТА ИЗВРШЕНА НА ОСНОВУ НЕТАЧНИХ ПОДАТАКА ЗА КОЈЕ ЈЕ


ЗНАО ИЛИ ЈЕ МОРАО ЗНАТИ ДА СУ НЕТАЧНИ, ОДНОСНО АКО ЈЕ НА ДРУГИ
ПРОТИВПРАВАН НАЧИН ОСТВАРИО ПРАВО НА НАКНАДУ НА КОЈУ НИЈЕ ИМАО
ПРАВО ИЛИ ПРАВО НА НАКНАДУ У ВЕЋЕМ ОБИМУ ОД ПРИПАДАЈУЋЕГ
ИЗНОСА НАКНАДЕ;

• АКО ЈЕ ОСТВАРИО ОДРЕЂЕНО ПРИМАЊЕ УСЛЕД ТОГА ШТО НИЈЕ ПРИЈАВИО


НАСТАЛЕ ПРОМЕНЕ КОЈЕ УТИЧУ НА ГУБИТАК ИЛИ ОБИМ ОДРЕЂЕНОГ ПРАВА,
А ЗНАО ЈЕ ИЛИ ЈЕ МОРАО ЗНАТИ ЗА ТЕ ПРОМЕНЕ;

• АКО ЈЕ ПРИМИО НОВЧАНУ НАКНАДУ У ИЗНОСУ ВЕЋЕМ ОД ИЗНОСА


ОДРЕЂЕНОГ РЕШЕЊЕМ;

• АКО МУ ЈЕ ПРУЖЕНА ХИТНА МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ У ДРЖАВИ С КОЈОМ ЈЕ


ЗАКЉУЧЕН МЕЂУНАРОДНИ УГОВОР О СОЦИЈАЛНОМ ОСИГУРАЊУ И КОЈЕ ЈЕ
БОРАВИЛО У ТОЈ ДРЖАВИ БЕЗ ПРЕТХОДНО ИЗДАТЕ ПОТВРДЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ
ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ, УКЉУЧУЈУЋИ И ТРОШКОВЕ ПРЕВОЗА ЗА ПОВРАТАК
ДО МЕСТА СТАНОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, А КОЈЕ ЈЕ ПЛАТИО
РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ, У СКЛАДУ С ТИМ
ЗАКОНОМ.

ДОБРОВОЉНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

• ДОБРОВОЉНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ЈЕ ОСИГУРАЊЕ ОД НАСТАНКА


РИЗИКА ЗА ГРАЂАНЕ КОЈИ НИСУ ОБУХВАЋЕНИ ОБАВЕЗНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ
ОСГУРАЊЕМ АЛИ И ЗА ОНЕ КОЈИ ЈЕСУ, УКОЛИКОЖЕЛЕ ВЕЋИ ОБИМ И ДРУГЕ
ВРСТЕ ПРАВА ИЗ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА, У ОДНОСУ НА ОНЕ КОЈЕ ИМ
ПРУЖА ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ.
• ПРАВА ИЗ ДОБРОВОЉНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА СЕ НЕ МОГУ
ПРЕНОСИТИ НА ДРУГА ЛИЦА, НИТИ НАСЛЕЂИВАТИ. (ИЗУЗЕТАК КОД
НАСЛЕЂИВАЊА СУ НОВЧАНЕ НАКНАДЕ КОЈЕ СУ ДОСПЕЛЕ ЗА ИСПЛАТУ, А
ОСТАЛЕ НЕИСПЛАЋЕНЕ УСЛЕД СМРТИ ЛИЦА ОБУХВАЋЕНОГ ДОБРОВОЉНИМ
ЗДРАВСТВЕНИМ ОСИГУРАЊЕМ).

• ДОБРОВОЉНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ МОГУ ОРГАНИЗОВАТИ И


СПРОВОДИТИ:

• РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ,

• ПРАВНА ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ ДЕЛАТНОСТ ОСИГУРАЊА У СКЛАДУ СА


ЗАКОНОМ КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈЕ ОСИГУРАЊЕ,

• ФОНДОВИ ЗА ДОБРОВОЉНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ, У СКЛАДУ СА


ЗАКОНОМ.

• ВЛАДА РС НА ПРЕДЛОГ МИНИСТРА, УРЕЂУЈЕ ВРСТЕ ДОБРОВОЉНОГ


ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА,

НАЧИН И ПОСТУПАК ОРГАНИЗОВАЊА И СПРОВОЂЕЊА ОВОГ


ОСИГУРАЊА.

• Добровољно здравствено осигурање је врста неживотног осигурања које се


уговара као дугорочно осигурање, на период који не може бити краћи од 12
месеци од дана почетка осигурања, као и у случају када својство обавезно
осигураног лица траје краћи период, у складу са прописима из обавезног
здравственог осигурања.

• Изузетно, добровољно здравствено осигурање за време боравка


осигураника у иностранству или за покривање трошкова здравствене заштите
која се остварује у иностранству, може трајати и краће.

• За разлику од обавезног здравственог осигурања, код кога постоји обавеза


уплата доприноса, код добровољног здравственог осигурања од слободне
воље запосленог или другог лица, зависи да ли ће, или не, уплаћивати
доприносе.
ВРСТЕ ДОБРОВОЉНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА

• ВРСТЕ ДОБРОВОЉНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА СУ:

• ДОПУНСКО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ КОЈИМ СЕ ПОКРИВАЈУ ТРОШКОВИ


ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ КОЈИ НАСТАЈУ КАДА ОСИГУРАНО ЛИЦЕ ДОПУЊУЈЕ
ПРАВА ИЗ ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА У ПОГЛЕДУ САДРЖАЈА, ,
ОБИМА И СТАНДАРДА;

• ДОДАТНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ КОЈИМ СЕ ПОКРИВА УЧЕШЋЕ У


ТРОШКОВИМА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ, ОДНОСНО ПОКРИВАЈУ ТРОШКОВИ
ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА, ЛЕКОВА, МЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВА, ОДНОСНО
НОВЧАНИХ НАКНАДА КОЈИ НИСУ ОБУХВАЋЕНИ ПРАВИМА ИЗ ОБАВЕЗНОГ
ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА);

• ПРИВАТНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ КОЈИМ СЕ ОСИГУРАВАЈУ ЛИЦА КОЈА


НИСУ ОБУХВАЋЕНА ОБАВЕЗНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ ОСИГУРАЊЕМ, ЗА
ПОКРИВАЊЕ ТРОШКОВА ЗА ВРСТУ, САДРЖАЈ, ОБИМ И СТАНДАРД ПРАВА КОЈА
СЕ УГОВАРАЈУ СА ОСИГУРАВАЧЕМ.

ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

• ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ ЈЕ ВЕОМА ЗНАЧАЈНА ГРАНА


СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА. ОНА ОБУХВАТА ШИРОК СПЕКТАР ОСИГУРАНИКА И
ОСИГУРАНИХ ЛИЦА, А САМА ПО СЕБИ ИМА ДУБОКЕ КЛАСНЕ КОРЕНЕ И
ЗНАЧАЈНУ СОЦИОЕКОНОМСКУ ТЕЖИНУ.

• ПЕНЗИЈСКИМ И ИНВАЛИДСКИМ ОСИГУРАЊЕМ ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕ СОЦИЈАЛНА


И МАТЕРИЈАЛНА СИГУРНОСТ ОСИГУРАНИКА У СЛУЧАЈУ СТАРОСТИ, ГУБИТКА
РАДНЕ СПОСОБНОСТИ, А ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ У СЛУЧАЈУ
ОСИГУРАНИКОВЕ СМРТИ. ОБЛАСТ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА
У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ УРЕЂЕНА ЈЕ ЗАКОНОМ О ПЕНЗИЈСКОМ И
ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ.

ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЈЕ ОБАВЕЗНО.


• ОБЛАСТ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
УРЕЂЕНА ЈЕ ЗАКОНОМ О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ.
ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЈЕ МОЖЕ
БИТИ ОБАВЕЗНО И ДОБРОВОЉНО.

• СИСТЕМ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА ПОЗИТИВНО СЕ


ОДРАЖАВА И НА МОТИВАЦИЈУ ЗА РАД ЗАПОСЛЕНОГ. ГАРАНТУЈЕ МУ
СИГУРНОСТ У ВРЕМЕ НЕИЗБЕЖНЕ СТАРОСТИ, У СЛУЧАЈУ НАСТАНКА
ИНВАЛИДНОСТИ, ТЕЛЕСНОГ ОШТЕЋЕЊА, ИТД.

• ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА СТИЧУ СЕ И


ОСТВАРУЈУ ЗАВИСНО ОД ДУЖИНЕ УЛАГАЊА И ВИСИНЕ ОСНОВИЦЕ НА КОЈУ ЈЕ
ПЛАЋЕН ДОПРИНОС ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ И УЗ
ПРИМЕНУ НАЧЕЛА СОЛИДАРНОСТИ И УЗАЈАМНОСТИ. РЕЧ ЈЕ О ЛИЧНИМ
ПРАВИМА, КОЈА СЕ НЕ МОГУ ПРЕНОСИТИ НА ДРУГА ЛИЦА И КОЈА НЕ
ЗАСТАРЕВАЈУ. ЗАСТАРЕВАЈУ САМО ПРАВА НА ПОТРАЖИВАЊА ДОСПЕЛИХ, А
НЕИСПЛАЋЕНИХ ИЗНОСА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ. ОБАВЕЗНО ПЕНЗИЈСКО И

ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

 ОБАВЕЗНИМ ПЕНЗИЈСКИМ И ИНВАЛИДСКИМ ОСИГУРАЊЕМ ОБЕЗБЕЂУЈУ СЕ

ПРАВА ЗА СЛУЧАЈ:

• СТАРОСТИ,

• ИНВАЛИДНОСТИ,

• СМРТИ И

• ТЕЛЕСНОГ ОШТЕЋЕЊА.

• ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ И СПРОВОДИ

РЕПУБЛИЧКИ И ПОКРАЈИНСКИ ФОНД, КАО ПРАВНО ЛИЦЕ СА СТАТУСОМ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ОБАВЕЗНО ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ, У

КОМЕ СЕ ОБЕЗБЕЂУЈУ СРЕДСТВА И ОСТВАРУЈУ ПРАВА ИЗ ОВОГ ОСИГУРАЊА.


ОСИГУРАНИЦИ

• ОБАВЕЗНИМ ОСИГУРАНИМ ЛИЦИМА ПРЕМА ЗАКОНУ О ПЕНЗИЈСКОМ И


ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ, СМАТРАЈУ СЕ:

• ЗАПОСЛЕНИ;

• ЛИЦА КОЈА САМОСТАЛНО ОБАВЉАЈУ ДЕЛАТНОСТ И

• ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ.

• ЗАПОСЛЕНИ, ОБУХВАЋЕНИ ОБАВЕЗНИМ СОЦИЈАЛНИМ ОСИГУРАЊЕМ СУ:


ЛИЦА У РАДНОМ ОДНОСУ; ЦИВИЛНАЛИЦА НА СЛУЖБИ У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ;
ПРОФЕСИОНАЛНА ВОЈНА ЛИЦА ПРЕМА ПРОПИСИМА О ВОЈСЦИ СРБИЈЕ;
ИЗАБРАНА ИЛИ ПОСТАВЉЕНА ЛИЦА, АКО ЗА ОБАВЉАЊЕ ФУНКЦИЈЕ
ОСТВАРУЈУ ЗАРАДУ, ОДНОСНО НАКНАДУ ЗАРАДЕ; ЛИЦА ЗАПОСЛЕНА ВАН
ПРОСТОРИЈА ПОСЛОДАВЦА; ЗАПОСЛЕНИ УПУЋЕН НА РАД У ИНОСТРАНСТВО,
ОДНОСНО ЗАПОСЛЕНИ У ПРЕДУЗЕЋУ КОЈЕ ОБАВЉА ДЕЛАТНОСТ ИЛИ ВРШИ
УСЛУГЕ У ИНОСТРАНСТВУ, ДОМАЋИ ДРЖАВЉАНИ КОЈИ СУ НА ТЕРИТОРИЈИ РС
ЗАПОСЛЕНИ КОД СТРАНИХ ИЛИ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА: СТРАНИ
ДРЖАВЉАНИ И ЛИЦА БЕЗ ДРЖАВЉАНСТВА КОЈИ СУ НА ТЕРИТОРИЈИ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАПОСЛЕНИ КОД СТРАНИХ ПРАВНИХ ИЛИ ФИЗИЧКИХ
ЛИЦА; ЛИЦА КОЈА У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ ОБАВЉАЈУ ПРИВРЕМЕНЕ И
ПОВРЕМЕНЕ ПОСЛОВЕ; ЛИЦА КОЈА У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ ОБАВЉАЈУ
ПРИВРЕМЕНЕ И ПОВРЕМЕНЕ ПОСЛОВЕ ПРЕКО ОМЛАДИНСКИХ ЗАДРУГА, А
ИМАЈУ НАВРШЕНИХ 26 ГОДИНА ЖИВОТА, ОДНОСНО БЕЗ ОБЗИРА НА ТО
КОЛИКО ИМАЈУ ГОДИНА ЖИВОТА АКО НИСУ НА ШКОЛОВАЊУ; ЛИЦА ЗА
ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА, КАО И ЛИЦА КОЈИМА ЈЕ ПРЕСТАЛО
ЗАПОСЛЕЊЕ ЗБОГ СТЕЧАЈА, ЛИКВИДАЦИЈЕ, И У ДРУГИМ СЛУЧАЈЕВИМА
ПРЕДВИЂЕНИМ ЗАКОНОМ.(ПОГЛЕДАТИ СТР. 480)

• ОСИМ ЗАПОСЛЕНИХ, ОСИГУРАНИЦИМА СЕ СМАТРАЈУ И ВРШИОЦИ


САМОСТАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ И ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ.

• ВРШИОЦИ САМОСТАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ, ГДЕ СПАДАЈУ ЛИЦА КОЈА


САМОСТАЛНО ОБАВЉАЈУ ПРИВРЕДНУ ИЛИ ДРУГУ ДЕЛАТНОСТ, АКО НИСУ
ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНА ПО ОСНОВУ ЗАПОСЛЕЊА; ЛИЦА КОЈА СУ ОСНИВАЧИ,
ОДНОСНО ЧЛАНОВИ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ; ЛИЦА
КОЈА ОБАВЉАЈУ ПОСЛОВЕ ПО ОСНОВУ УГОВОРА О ДЕЛУ, ОДНОСНО ПОСЛОВЕ
ПО ОСНОВУ АУТОРСКОГ УГОВОРА, КАО И ПОСЛОВЕ ПО ОСНОВУ ДРУГИХ
УГОВОРА, КОД КОЈИХ ЗА ИЗВРШЕН ПОСАО ОСТВАРУЈУ ПРАВО НА НАКНАДУ;
ЛИЦА КОЈА РАДЕ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА СТРАНОГ
ПОСЛОДАВЦА, КОЈИ НЕМАРЕГИСТРОВАНО ПРЕДСТАВНИШТВО У РЕПУБЛИЦИ
СРБИЈИ, КОД КОГА ЗА ОБАВЉЕН ПОСАО ОСТВАРУЈУ НАКНАДУ; СВЕШТЕНИЦИ
И ВЕРСКИ СЛУЖБЕНИЦИ, АКО НИСУ ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНИ ПО ОСНОВУ
ЗАПОСЛЕЊА; ЛИЦА КОЈА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ, ОБАВЉАЈУ
ПОЉОПРИВРЕДНУ ДЕЛАТНОСТ У СВОЈСТВУ ПРЕДУЗЕТНИКА, АКО НИСУ
ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНИ ПО ОСНОВУ ЗАПОСЛЕЊА, ЛИЦА КОЈА СУ ПРЕСТАЛА
ДА ОБАВЉАЈУ САМОСТАЛНУ ДЕЛАТНОСТ, ДОК ОСТВАРУЈУ НОВЧАНУ
НАКНАДУ ПРЕМА ПРОПИСИМА О РАДУ И ЗАПОШЉАВАЊУ.

• ОСИГУРАНИЦИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ СУ ЛИЦА КОЈА СЕ БАВЕ


ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДЕЛАТНОШЋУ КАО НОСИОЦИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ
ДОМАЋИНСТВА, ЧЛАНОВИ ТАКВОГ ДОМАЋИНСТВА, НОСИОЦИ ПОРОДИЧНОГ
ПОЉОПРИВРЕДНОГ ГАЗДИНСТВА, ЧЛАНОВИ ТАКВОГ ГАЗДИНСТВА ИЛИ
ЧЛАНОВИ МЕШОВИТОГ ДОМАЋИНСТВА, АКО НИСУ ОСИГУРАНИЦИ
ЗАПОСЛЕНИ, ОСИГУРАНИЦИ САМОСТАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ, КОРИСНИЦИ
ПЕНЗИЈЕ ИЛИ НИСУ НА ШКОЛОВАЊУ. ОБАВЕЗНО ЈЕ ОСИГУРАН НАЈМАЊЕ
ЈЕДАН ЧЛАН ДОМАЋИНСТВА, ОДНОСНО ГАЗДИНСТВА. ОСТАЛИ ЧЛАНОВИ
МОГУ СЕ ОСИГУРАТИ ПОД УСЛОВИМА ПРОПИСАНИМ ЗАКОНОМ О
ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ.

• ОСИМ НАВЕДЕНИХ КАТЕГОРИЈА, ОСИГУРАНИЦИМА СЕ СМАТРАЈУ И


ЧЛАНОВИ УЖЕ И ШИРЕ ПОРОДИЦЕ, КОЈИ ОСТВАРУЈУ ОДРЕЂЕНА ПРАВА ИЗ
ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА, (НПР. ПРАВО НА ПОРОДИЧНУ
ПЕНЗИЈУ, НАКНАДУ ТРОШКОВА САХРАНЕ, ИТД.)

Својство осигураника стиче се даном почетка, а престаје даном престанка


запослења, обављања самосталне или пољопривредне делатности, односно
обављања уговорених послова. Својство осигураника утврђује се на основу
пријаве на осигурање, односно на основу одјаве осигурања, у складу са
законом.

Не може се стећи пре навршених 15 година живота.

Изузетно, својство осигураника пољопривредника може мировати најдуже


пет година у току осигурања из објективних разлога (елементарне непогоде,
болест ипородиљско одсуство), под условом да то не буде пет узастопних
година.

ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА

• ЗА СВАКИ СОЦИЈАЛНИ СЛУЧАЈ (РИЗИК), ПО ОСНОВУ ПЕНЗИЈСКОГ И


ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА, ОСИГУРАНИК ОСТВАРУЈЕ ОДРЕЂЕНО ПРАВО.

• ПРАВО НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ ОСТВАРУЈЕ СЕ ПО ОСНОВУ СТАРОСТИ, ПРАВО


НА ИНВАЛИДСКУ ПЕНЗИЈУ ПО ОСНОВУ НАСТУПАЊА ИНВАЛИДНОСТИ КОД
ОСИГУРАНОГ ЛИЦА, ПРАВО НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ ОСТВАРУЈЕ СЕ ПО
ОСНОВУ СМРТИ, А ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ,
ПО ОСНОВУ ТЕЛЕСНОГ ОШТЕЋЕЊА ОСИГУРАНИКА ПРОУЗРОКОВАНОГ
ПОВРЕДОМ НА РАДУ ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНОМ БОЛЕШЋУ. ПРАВА ИЗ
ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА СУ:

• ПРАВО НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ;

• ПРАВО НА ПРЕВРЕМЕНУ СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ;

• ПРАВО НА ИНВАЛИДСКУ ПЕНЗИЈУ;

• ПРАВО НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ;

• ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ;

• ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ПОМОЋ И НЕГУ ДРУГОГ ЛИЦА.

СТАРОСНА ПЕНЗИЈА

• ОСИГУРАНИК СТИЧЕ ПРАВО НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ:


• КАД НАВРШИ 65 ГОДИНА ЖИВОТА И НАЈМАЊЕ 15 ГОДИНА СТАЖА
ОСИГУРАЊА;

• КАД НАВРШИ 45 ГОДИНА СТАЖА ОСИГУРАЊА. (ИЗУЗЕТКЕ ПОГЛЕДАТИ У


КЊИЗИ)

• ОСИГУРАНИК СТИЧЕ ПРАВО НА ПРЕВРЕМЕНУ СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ КАД


НАВРШИ НАЈМАЊЕ 40 ГОДИНА СТАЖА ОСИГУРАЊА И НАЈМАЊЕ 60 ГОДИНА
ЖИВОТА. (ИЗУЗЕТКЕ ПОГЛЕДАТИ У КЊИЗИ)

• ОСИГУРАНИКУ КОЈИ ЈЕ НА РАДНИМ МЕСТИМА НА КОЈИМА СЕ СТАЖ


ОСИГУРАЊА РАЧУНА СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ НАВРШИО НАЈМАЊЕ 2/3 ОД
УКУПНО НАВРШЕНОГ СТАЖА ОСИГУРАЊА, СТАРОСНА ГРАНИЦА ЗА СТИЦАЊЕ
ПРАВА НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ СНИЖАВА СЕ ЗАВИСНО ОД СТЕПЕНА УВЕЋАЊА
СТАЖА ЗА ПОЈЕДНУ ГОДИНУ.

ИНВАЛИДСКА ПЕНЗИЈА

• ИНВАЛИДСКА ПЕНЗИЈА СТИЧЕ СЕ ПО ОСНОВУ ИНВАЛИДНОСТИ


ОСИГУРАНИКА.

• ИНВАЛИДНОСТ ПОСТОЈИ КАД КОД ОСИГУРАНИКА НАСТАНЕ ПОТПУНИ


ГУБИТАК РАДНЕ СПОСОБНОСТИ, ОДНОСНО КАД КОД ПРОФЕСИОНАЛНОГ
ВОЈНОГ ЛИЦА НАСТАНЕ ПОТПУНИ ГУБИТАК СПОСОБНОСТИ ЗА
ПРОФЕСИОНАЛНУ ВОЈНУ СЛУЖБУ И КАДА КОД ПОЛИЦИЈСКОГ СЛУЖБЕНИКА
НАСТАНЕ ПОТПУНИ ГУБИТАК РАДНЕ СПОСОБНОСТИ ЗА ПРОФЕСИОНАЛНО
ВРШЕЊЕ ПОЛИЦИЈСКИХ ПОСЛОВА, ЗБОГ ПРОМЕНА У ЗДРАВСТВЕНОМ СТАЊУ
ПРОУЗРОКОВАНИХ ПОВРЕДОМ НА РАДУ, ПРОФЕСИОНАЛНОМ БОЛЕШЋУ,
ПОВРЕДОМ ВАН РАДА ИЛИ БОЛЕШЋУ, КОЈЕ СЕ НЕ МОГУ ОТКЛОНИТИ
ЛЕЧЕЊЕМ НИТИ МЕДИЦИНСКОМ РЕХАБИЛИТАЦИЈОМ.

• (ПОГЛЕДАТИ У КЊИЗИ ИЛИ ЗАКОНУ О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ


ОСИГУРАЊУ ШТА СЕ СМАТРА ПОВРЕДОМ НА РАДУ).

• ПРОФЕСИОНАЛНИМ БОЛЕСТИМА, У СМИСЛУ ЗАКОНА О ПЕНЗИЈСКОМ И


ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ, СМАТРАЈУ СЕ БОЛЕСТИ НАСТАЛЕ У ТОКУ
ОСИГУРАЊА, ПРОУЗРОКОВАНЕ ДУЖИМ НЕПОСРЕДНИМ УТИЦАЈЕМ ПРОЦЕСА
И УСЛОВА РАДА НА РАДНИМ МЕСТИМА, ОДНОСНО ПОСЛОВИМА КОЈЕ ЈЕ
ОСИГУРАНИК ОБАВЉАО.

• ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ, РАДНА МЕСТА, ОДНОСНО ПОСЛОВИ НА


КОЈИМА СЕ ТЕ БОЛЕСТИ ПОЈАВЉУЈУ И УСЛОВИ ПОД КОЈИМА СЕ СМАТРАЈУ
ПРОФЕСИОНАЛНИМ БОЛЕСТИМА, УТВРЂУЈУ МИНИСТАР НАДЛЕЖАН ЗА
ПОСЛОВЕ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА И МИНИСТАР
НАДЛЕЖАН ЗА ПОСЛОВЕ ЗДРАВЉА, НА ПРЕДЛОГ ФОНДА ЗА ПЕНЗИЈСКО И
ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ.

• ОСИГУРАНИК КОД КОГА НАСТАНЕ ПОТПУНИ ГУБИТАК РАДНЕ


СПОСОБНОСТИ, СТИЧЕ ПРАВО НА ИНВАЛИДСКУ ПЕНЗИЈУ АКО ЈЕ
ИНВАЛИДНОСТ ПРОУЗРОКОВАНА:

• ПОВРЕДОМ НА РАДУ ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНОМ БОЛЕШЋУ;

• ПОВРЕДОМ ВАН РАДА ИЛИ БОЛЕШЋУ, ПОД УСЛОВОМ ДА ЈЕ ГУБИТАК


РАДНЕ СПОСОБНОСТИ НАСТАО ПРЕ НАВРШЕЊА ГОДИНА ЖИВОТА
ПРОПИСАНИХ ЗА СТИЦАЊЕ ПРАВА НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ И ДА ИМА
НАВРШЕНИХ ПЕТ ГОДИНА СТАЖА ОСИГУРАЊА.

• МЕЂУТИМ, ОСИГУРАНИК КОД КОГА ЈЕ ИНВАЛИДНОСТ ПРОУЗРОКОВАНА


БОЛЕШЋУ ИЛИ ПОВРЕДОМ ВАН РАДА, НАСТАЛА ПРЕ НАВРШЕНЕ 30 ГОДИНЕ
ЖИВОТА, СТИЧЕ ПРАВО НА ИНВАЛИДСКУ ПЕНЗИЈУ:

1) АКО ЈЕ ИНВАЛИДНОСТ НАСТАЛА ДО НАВРШЕНЕ 20 ГОДИНЕ ЖИВОТА, ПОД


УСЛОВОМ ДА ИМА НАЈМАЊЕ ГОДИНУ ДАНА СТАЖА ОСИГУРАЊА; 2) АКО ЈЕ
ИНВАЛИДНОСТ НАСТАЛА ДО НАВРШЕНЕ 25 ГОДИНЕ ЖИВОТА, ПОД УСЛОВОМ
ДА ИМА НАЈМАЊЕ ДВЕ ГОДИНЕ СТАЖА ОСИГУРАЊА; 3) АКО ЈЕ
ИНВАЛИДНОСТ НАСТАЛА ДО НАВРШЕНЕ 30 ГОДИНЕ ЖИВОТА, ПОД УСЛОВОМ
ДА ИМА НАЈМАЊЕ ТРИ ГОДИНЕ СТАЖА ОСИГУРАЊА.

ПОРОДИЧНА ПЕНЗИЈА

• ПРАВО НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ, ПОД УСЛОВИМА УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ,


МОГУ ОСТВАРИТИ ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦЕ УМРЛОГ ОСИГУРАНИКА КОЈИ ЈЕ
НАВРШИО НАЈМАЊЕ ПЕТ ГОДИНА СТАЖА ОСИГУРАЊА ИЛИ ЈЕ ИСПУНИО
УСЛОВЕ ЗА СТАРОСНУ, ПРЕВРЕМЕНУ СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ ИЛИ ИНВАЛИДСКУ
ПЕНЗИЈУ. А, АКО ЈЕ СМРТ ОСИГУРАНИКА НАСТАЛА КАО ПОСЛЕДИЦА ПОВРЕДЕ
НА РАДУ ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНЕ БОЛЕСТИ, ЧЛАНОВИ ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ
СТИЧУ ПРАВО НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ, БЕЗ ОБЗИРА НА ТО КОЛИКА МУ ЈЕ
ДУЖИНА ПЕНЗИЈСКОГ СТАЖА.

• ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ УМРЛОГ ОСИГУРАНИКА, ОДНОСНО КОРИСНИКА


СТАРОСНЕ, ПРЕВРЕМЕНЕ СТАРОСНЕ ПЕНЗИЈЕ ИЛИ ИНВАЛИДСКЕ ПЕНЗИЈЕ,
СМАТРАЈУ СЕ:

• СУПРУЖНИК И ВАНБРАЧНИ ПАРТНЕР У СКЛАДУ СА ПРОПИСИМА КОЈИМА СЕ


УРЕЂУЈУ ПОРОДИЧНИ ОДНОСИ;

• ДЕЦА (РОЂЕНА У БРАКУ ИЛИ ВАН БРАКА ИЛИ УСВОЈЕНА, ПАСТОРЧАД КОЈУ
ЈЕ ОСИГУРАНИК, ОДНОСНО КОРИСНИК ПРАВА НА ПЕНЗИЈУ ИЗДРЖАВАО,
УНУЧАД, БРАЋА И СЕСТРЕ И ДРУГА ДЕЦА БЕЗ РОДИТЕЉА, ОДНОСНО ДЕЦА
КОЈА ИМАЈУ ЈЕДНОГ ИЛИ ОБА РОДИТЕЉА КОЈИ СУ ПОТПУНО НЕСПОСОБНИ ЗА
РАД, А КОЈУ ЈЕ ОСИГУРАНИК, ОДНОСНО КОРИСНИК ПРАВА ИЗДРЖАВАО);

• РОДИТЕЉИ (ОТАЦ И МАЈКА, ОЧУХ И МАЋЕХА И УСВОЈИОЦИ), КОЈЕ ЈЕ


ОСИГУРАНИК, ОДНОСНО КОРИСНИК ПРАВА НА ПЕНЗИЈУ ИЗДРЖАВАО.
НОВЧАНА НАКНАДА ЗА ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ

• ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ ПОСТОЈИ КАД КОД ОСИГУРАНИКА НАСТАНЕ ГУБИТАК,


БИТНИЈЕ ОШТЕЋЕЊЕ ИЛИ ЗНАТНИЈА ОНЕСПОСОБЉЕНОСТ ПОЈЕДИНИХ
ОРГАНА ИЛИ ДЕЛОВА ТЕЛА, ШТО ОТЕЖАВА НОРМАЛНУ АКТИВНОСТ
ОРГАНИЗМА И ИЗИСКУЈЕ ВЕЋЕ НАПОРЕ У ОСТВАРИВАЊУ ЖИВОТНИХ
ПОТРЕБА, БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ДА ЛИ ПРОУЗРОКУЈЕ ИЛИ НЕ ПРОУЗРОКУЈЕ
ИНВАЛИДНОСТ.

• ОСИГУРАНИЦИ И ЛИЦА КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈУ ПРАВА ЗА СЛУЧАЈ


ИНВАЛИДНОСТИ И ТЕЛЕСНОГ ОШТЕЋЕЊА ПРОУЗРОКОВАНИХ ПОВРЕДОМ НА
РАДУ ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНОМ БОЛЕШЋУ, КОД КОЈИХ ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ
ИЗНОСИ НАЈМАЊЕ 30%, СТИЧУ ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ.
• ТЕЛЕСНА ОШТЕЋЕЊА И ЊИХОВЕ ПРОЦЕНТЕ УТВРЂУЈУ МИНИСТАР
НАДЛЕЖАН ЗА ПОСЛОВЕ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА И
МИНИСТАР НАДЛЕЖАН ЗА ПОСЛОВЕ ЗДРАВЉА, НА ПРЕДЛОГ ФОНДА
ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА.

ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ПОМОЋ И НЕГУ ДРУГОГ ЛИЦА

 Обавезно осигурано лице има право на новчану накнаду ако је било


осигурано најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18
месеци. Непрекидним осигурањем сматра се и прекид обавезног осигурања
краћи од 30 дана.

 Незапослени има право на новчану накнаду у случају престанка радног


односа или престанка обавезног осигурања, по основу:

 престанка радног односа отказом од стране послодавца, у складу са


прописима о раду,

 престанка радног односа на одређено време, привремених и повремених


послова, пробног рада;

 престанка функције изабраних, именованих и постављених лица, ако није


остварено право на мировање радног односа или накнаду плате, у складу са
законом;

 преноса основних права власника, односно члана привредног друштва;

 отварања стечаја, покретања ликвидационог поступка и у другим


случајевима престанка рада послодавца, у складу са законом;

 премештаја брачног друга, у складу са посебним прописима;

 престанка радног односа у иностранству, у складу са законом, односно


међународним споразумом.
ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ

• ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ ЈЕ УСЛОВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И


ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА И ОН ОБУХВАТА ВРЕМЕ КОЈЕ СЕ РАЧУНА У СТАЖ
ОСИГУРАЊА И ПОСЕБАН СТАЖ ПРЕМА ОДРЕДБАМА ЗАКОНА О ПЕНЗИЈСКОМ
И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ; ВРЕМЕ КОЈЕ ЈЕ, КАО СТАЖ ОСИГУРАЊА И
ПОСЕБАН СТАЖ, УРАЧУНАТО У ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ ПРЕМА ПРОПИСИМА КОЈИ
СУ БИЛИ НА СНАЗИ ДО ДАНА СТУПАЊА НА СНАГУ ТОГ ЗАКОНА.

• У СТАЖ ОСИГУРАЊА РАЧУНА СЕ И ВРЕМЕ КОЈЕ ЈЕ ОСИГУРАНИК ПРОВЕО У


СВОЈСТВУ ВОЈНОГ ОСИГУРАНИКА, КАО И ВРЕМЕ КОЈЕ ЈЕ ОСИГУРАНИК ПРОВЕО
НА РАДУ ПО ОСНОВУ КОГА ЈЕ БИО ОБАВЕЗНО ОСИГУРАН И ЗА КОЈЕ ЈЕ
УПЛАЋЕН ДОПРИНОС ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ.

• ПОСТОЈЕ ТРИ ВРСТЕ ПЕНЗИЈСКОГ СТАЖА, И ТО:

• СТАЖ ОСИГУРАЊА КОЈИ СЕ РАЧУНА СА ЕФЕКТИВНИМ ТРАЈАЊЕМ;

• СТАЖ ОСИГУРАЊА КОЈИ СЕ РАЧУНА СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ И

• ПОСЕБАН СТАЖ.

• СТАЖ ОСИГУРАЊА КОЈИ СЕ РАЧУНА СА ЕФЕКТИВНИМ ТРАЈАЊЕМ ПОКЛАПА


СЕ СА ВРЕМЕНОМ ПРОВЕДЕНИМ НА РАДУ, ОДНОСНО У ОСИГУРАЊУ У
ЕФЕКТИВНОМ ТРАЈАЊУ. У ТАЈ СТАЖ РАЧУНА СЕ И ВРЕМЕ КОЈЕ ОСИГУРАНИК, У
СКЛАДУ СА ПРОПИСИМА О РАДУ, ПРОВЕДЕ НА ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕМЕНИХ И
ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА, ЗА КОЈЕ ЈЕ ПЛАЋЕН ДОПРИНОС.

• У СТАЖ ОСИГУРАЊА РАЧУНА СЕ И ВРЕМЕ ЗА КОЈЕ ОСИГУРАНИК, У СКЛАДУ


СА ПРОПИСИМА О РАДУ ИЗАПОШЉАВАЊУ, ПРИМА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА
КОЈУ ЈЕ ПЛАЋЕН ДОПРИНОС, КАО И ДРУГО ВРЕМЕ УТВРЂЕНО ЗАКОНОМ.

• ОСИГУРАНИКУ КОЈИ РАДИ НА НАРОЧИТО ТЕШКИМ, ОПАСНИМ И ЗА


ЗДРАВЉЕ ШТЕТНИМ РАДНИМ МЕСТИМА, ОДНОСНО ПОСЛОВИМА, И
ОСИГУРАНИКУ КОЈИ РАДИ НА РАДНИМ МЕСТИМА, ОДНОСНО ПОСЛОВИМА
НА КОЈИМА ПОСЛЕ НАВРШЕЊА ОДРЕЂЕНИХ ГОДИНА ЖИВОТА НЕ МОЖЕ
УСПЕШНО ОБАВЉАТИ СВОЈУ ПРОФЕСИОНАЛНУ ДЕЛАТНОСТ, СТАЖ
ОСИГУРАЊА У ЕФЕКТИВНОМ ТРАЈАЊУ РАЧУНА СЕ СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ
ПОД УСЛОВИМА УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ.

• СТЕПЕН УВЕЋАЊА СТАЖА ОСИГУРАЊА ЗАВИСИ ОД ТЕЖИНЕ, ОПАСНОСТИ И


ШТЕТНОСТИ РАДА, ОДНОСНО ОД ПРИРОДЕ ПОСЛА, А МОЖЕ ИЗНОСИТИ
НАЈВИШЕ 50%. СТАЖ ОСИГУРАЊА РАЧУНА СЕ СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ ПОД
УСЛОВОМ ДА ЈЕ ОСИГУРАНИК НА НАРОЧИТО ТЕШКИМ, ОПАСНИМ И ЗА
ЗДРАВЉЕ ШТЕТНИМ РАДНИМ МЕСТИМА, ОДНОСНО ПОСЛОВИМА
ЕФЕКТИВНО ПРОВЕО УКУПНО НАЈМАЊЕ 10 ГОДИНА, ОДНОСНО УКУПНО
НАЈМАЊЕ ПЕТ ГОДИНА АКО ЈЕ КОД ЊЕГА УТВРЂЕНА ИНВАЛИДНОСТ. СТАЖ
ОСИГУРАЊА УВЕЋАВА СЕ САМО ЗА ВРЕМЕ КОЈЕ ЈЕ ЕФЕКТИВНО ПРОВЕДЕНО
НА РАДУ. РАДНА МЕСТА, ОДНОСНО ПОСЛОВЕ НА КОЈИМА СЕ СТАЖ
ОСИГУРАЊА РАЧУНА СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ, ПОСТУПАК И НАЧИН ЗА
ЊИХОВО УТВРЂИВАЊЕ, КАО И СТЕПЕН УВЕЋАЊА СТАЖА ОСИГУРАЊА
УТВРЂУЈЕ МИНИСТАР НАДЛЕЖАН ЗА ПОСЛОВЕ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ
ОСИГУРАЊА, НА ПРЕДЛОГ РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ЗА ПЕНЗИЈСКО И
ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ.

• ПРАВО НА ПОСЕБАН СТАЖ ИМА ИСКЉУЧИВО ОСИГУРАНИК, ЖЕНА, КОЈА ЈЕ


РОДИЛА ЈЕДНО, ДВОЈЕ ИЛИ ТРОЈЕ ДЕЦЕ.

• У ПОСЕБНИ СТАЖ ПО ТОМ ОСНОВУ УРАЧУНАВА ЈОЈ СЕ ВРЕМЕ У ТРАЈАЊУ


ОД:

• ШЕСТ МЕСЕЦИ, АКО ЈЕ РОДИЛА ЈЕДНО ДЕТЕ;

• ГОДИНУ ДАНА, АКО ЈЕ РОДИЛА ДВОЈЕ ДЕЦЕ;

• ДВЕ ГОДИНЕ, АКО ЈЕ РОДИЛА ТРЕЋЕ ДЕТЕ.

• ПОСЕБАН СТАЖ СЕ ВЕЗУЈЕ СА ОКОЛНОСТИ КОЈЕ СУ ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА И


ИНТЕРЕСА ЗА ДРУШТВО. ОД ПОСЕБНОГ ЈЕ ИНТЕРЕСА ЗА ДРУШТВО ДА СЕ
СТИМУЛИШЕ РАЂАЊЕ ДЕЦЕ, ЈЕР ЈЕ СТОПА МОРТАЛИТЕТА У СРБИЈИ,
НАРОЧИТО У ВОЈВОДИНИ, ВЕЋА ОД СТОПЕ НАТАЛИТЕТА. УТВРЂИВАЊЕ
ВИСИНЕ ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА
• ВИСИНА СТАРОСНЕ И ИНВАЛИДСКЕ ПЕНЗИЈЕ ОДРЕЂУЈЕ СЕ ТАКО ШТО СЕ
ЛИЧНИ БОДОВИ ПОМНОЖЕ СА ВРЕДНОШЋУ ОПШТЕГ БОДА НА ДАН
ОСТВАРИВАЊА ПРАВА. ЛИЧНИ БОДОВИ ОСИГУРАНИКА УТВРЂУЈУ СЕ
МНОЖЕЊЕМ ЛИЧНОГ КОЕФИЦИЈЕНТА И ЊЕГОВОГ ПЕНЗИЈСКОГ СТАЖА.

• ГОДИШЊИ ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ ПРЕДСТАВЉА ОДНОС УКУПНЕ ЗАРАДЕ,


ОСНОВИЦЕ ОСИГУРАЊА И ВИСИНЕ УГОВОРЕНЕ НАКНАДЕ ОСИГУРАНИКА, ЗА
СВАКУ КАЛЕНДАРСКУ ГОДИНУ И ПРОСЕЧНЕ ГОДИШЊЕ ЗАРАДЕ У РЕПУБЛИЦИ
ЗА ИСТУ КАЛЕНДАРСКУ ГОДИНУ. ГОДИШЊИ ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ ИЗНОСИ
ЈЕДАН АКО ЈЕ ЗАРАДА, ОСНОВИЦА ОСИГУРАЊА, ОДНОСНО УГОВОРЕНА
НАКНАДА У КАЛЕНДАРСКОЈ ГОДИНИ ЈЕДНАКА ПРОСЕЧНОЈ ЗАРАДИ
ЗАПОСЛЕНИХ У РЕПУБЛИЦИ У ТОЈ КАЛЕНДАРСКОЈ ГОДИНИ. ГОДИШЊИ
ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ МОЖЕ ИЗНОСИТИ НАЈВИШЕ ПЕТ.

• ВИСИНА ПРЕВРЕМЕНЕ СТАРОСНЕ ПЕНЗИЈЕ ОДРЕЂУЈЕ СЕ НА ИСТИ НАЧИН


КАО И ВИСИНА СТАРОСНЕ ПЕНЗИЈЕ, С ТИМ ШТО СЕ ИЗНОС ТАКО ОДРЕЂЕНЕ
ПРЕВРЕМЕНЕ СТАРОСНЕ ПЕНЗИЈЕ ТРАЈНО УМАЊУЈЕ ЗА 0,34% ЗА СВАКИ
МЕСЕЦ ПРЕ НАВРШЕНИХ 65 ГОДИНА ЖИВОТА.

• ПОРОДИЧНА ПЕНЗИЈА ОДРЕЂУЈЕ СЕ ОД СТАРОСНЕ, ПРЕВРЕМЕНЕ СТАРОСНЕ


ИЛИ ИНВАЛИДСКЕ ПЕНЗИЈЕ КОЈА БИ ОСИГУРАНИКУ ПРИПАДАЛА У ЧАСУ
СМРТИ, ОДНОСНО ОД ПЕНЗИЈЕ КОЈА ЈЕ КОРИСНИКУ ПРИПАДАЛА У ЧАСУ
СМРТИ, У ПРОЦЕНТУ КОЈИ СЕ УТВРЂУЈЕ ПРЕМА БРОЈУ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ
КОЈИ ИМАЈУ ПРАВО НА ТУ ПЕНЗИЈУ, И ТО:

• АКО ПЕНЗИЈА ПРИПАДА САМО ЧЛАНОВИМА УЖЕ ПОРОДИЦЕ ИЛИ САМО


ЧЛАНОВИМА ШИРЕ ПОРОДИЦЕ УМРЛОГ ОСИГУРАНИКА, ОДНОСНО
КОРИСНИКА ПРАВА, ОДРЕЂУЈЕ СЕ У ПРОЦЕНТИМА, ТАКО ДА ЗА ЈЕДНОГ
ЧЛАНА ИЗНОСИ 70%, ЗА ДВА ЧЛАНА – 80%, ЗА ТРИ ЧЛАНА – 90%, ЗА ЧЕТИРИ
ЧЛАНА ИЛИ ВИШЕ ЧЛАНОВА – 100%;

• АКО ПЕНЗИЈА ПРИПАДА И ЧЛАНОВИМА УЖЕ И ЧЛАНОВИМА ШИРЕ


ПОРОДИЦЕ УМРЛОГ ОСИГУРАНИКА, ОДНОСНО КОРИСНИКА ПРАВА,
ЧЛАНОВИМА УЖЕ ПОРОДИЦЕ ОДРЕЂУЈЕ СЕ ПОРОДИЧНА ПЕНЗИЈА ПРЕМА
НАВЕДЕНИМ ПРАВИЛИМА, А ЧЛАНОВИМА ШИРЕ ПОРОДИЦЕ ПРИПАДА
ОСТАТАК ДО ИЗНОСА СТАРОСНЕ, ПРЕВРЕМЕНЕ СТАРОСНЕ ИЛИ ИНВАЛИДСКЕ
ПЕНЗИЈЕ ИЗ ЧЛАНА 71. СТАВ 1. ЗАКОНА О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ
ОСИГУРАЊУ.

ОСТВАРИВАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ


ОСИГУРАЊА

ПОД ОСТВАРИВАЊЕМ ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА,


ПОДРАЗУМЕВА СЕ ПОСТУПАК ПРЕД НАДЛЕЖНИМ ОРГАНОМ, У КОМЕ СЕ
ОДЛУЧУЈЕ О СТИЦАЊУ И УРЕЂИВАЊА ОБИМА ОВИХ ПРАВА.

• ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА ЈЕ ОСТВАРУЈУ КОД


ФОНДА ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ, ОД ДАНА ПОДНЕТОГ
ЗАХТЕВА, А НАЈРАНИЈЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ ПРЕ ТОГА. У ПОСТУПКУ ЊИХОВОГ
ОСТВАРИВАЊА ПРИМЕЊУЈУ СЕ ПРАВИЛА УТВРЂЕНА ЗАКОНОМ КОЈИМ СЕ
УРЕЂУЈЕ ОПШТИ УПРАВНИ ПОСТУПАК. ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ И ЗАРАДЕ, НАКНАДЕ,
УГОВОРНЕ НАКНАДЕ, ОДНОСНО ОСНОВИЦЕ ОСИГУРАЊА, КАО И ДРУГЕ
ЧИЊЕНИЦЕ ОД УТИЦАЈА НА СТИЦАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ ПРАВА, ОСИМ
НАЛАЗА, МИШЉЕЊА И ОЦЕНЕ ОРГАНА ВЕШТАЧЕЊА, УЗИМАЈУ СЕ У ОБЗИР
ПРИ ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА, НА
ОСНОВУ ПОДАТАКА УТВРЂЕНИХ У МАТИЧНОЈ ЕВИДЕНЦИЈИ.

• ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ


ОСИГУРАЊА И ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПЕНЗИЈСКОГ СТАЖА ПОКРЕЋЕ СЕ НА ЗАХТЕВ
ОСИГУРАНИКА, ОДНОСНО НА ЗАХТЕВ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ
ПРАВА НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ. КОРИСНИК ПРАВА ДУЖАН ЈЕ ДА ФОНДУ ЗА
ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ БЛАГОВРЕМЕНО ПРИЈАВИ ПРОМЕНУ
КОЈА ЈЕ ОД УТИЦАЈА НА ПРАВО, ОДНОСНО НА ОБИМ КОРИШЋЕЊА ТОГ
ПРАВА. У ПОСТУПКУ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И
ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА У ФОНДУ ОБЕЗБЕЂУЈЕ СЕ ДВОСТЕПЕНОСТ. АКО ЈЕ
ЗА УТВРЂИВАЊЕ ОДРЕЂЕНИХ ЧИЊЕНИЦА НЕОПХОДНО ПОСЕБНО СТРУЧНО
ЗНАЊЕ (ПОСТОЈАЊЕ ИНВАЛИДНОСТИ, ТЕЛЕСНОГ ОШТЕЋЕЊА,
НЕСПОСОБНОСТИ ЗА РАД И СЛИЧНО), АНГАЖУЈЕ СЕ ОРГАН ЗА ВЕШТАЧЕЊЕ.
• ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ПО ОСНОВУ ИНВАЛИДНОСТИ ПОКРЕЋЕ
СЕ НА ЗАХТЕВ ОСИГУРАНИКА, НА ОСНОВУ ПРЕДЛОГА ЗА УТВРЂИВАЊЕ
ИНВАЛИДНОСТИ, У СКЛАДУ СА ОПШТИМ АКТОМ ФОНДА. ПРЕДЛОГ ЗА
УТВРЂИВАЊЕ ИНВАЛИДНОСТИ ДАЈЕ ИЗАБРАНИ ЛЕКАР. ПРОМЕНЕ У СТАЊУ
ИНВАЛИДНОСТИ, ПОТРЕБЕ ЗА ПОМОЋИ И НЕГОМ ДРУГОГ ЛИЦА И ТЕЛЕСНОГ
ОШТЕЋЕЊА КОЈЕ СУ ОД УТИЦАЈА НА ПРАВО ПРИЗНАТО ПРАВНОСНАЖНИМ
РЕШЕЊЕМ, УТВРЂУЈУ СЕ У ПОСТУПКУ ПОКРЕНУТОМ НА ЗАХТЕВ
ОСИГУРАНИКА, КОРИСНИКА ПРАВА, ОДНОСНО ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ, У
СКЛАДУ СА ОПШТИМ АКТОМ РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ЗА ПЕНЗИЈСКО И
ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ.

• ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА КОРИСТЕ СЕ НА


НАЧИН И ПО ПОСТУПКУ УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ О ПЕНЗИЈСКОМ И
ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ И АКТИМА ФОНДА. ПЕНЗИЈЕ И НОВЧАНЕ
НАКНАДЕ УТВРЂУЈУ СЕ У МЕСЕЧНОМ ИЗНОСУ И ИСПЛАЋУЈУ УНАЗАД.
КОРИСНИК ПЕНЗИЈЕ И НОВЧАНЕ НАКНАДЕ ДУЖАН ЈЕ ДА, НА ЗАХТЕВ ФОНДА,
ДОСТАВИ УВЕРЕЊЕ О ЖИВОТУ. ФОНД ЈЕ ДУЖАН ДА КОРИСНИКУ ПРАВА
ИСПЛАЋУЈЕ ИЗНОСЕ КОЈИ МУ ПРИПАДАЈУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.

• СТАРОСНА И ПРЕВРЕМЕНА СТАРОСНА ПЕНЗИЈА ИСПЛАЋУЈУ СЕ ОД ДАНА


ИСПУЊЕЊА УСЛОВА ЗА ЊИХОВО КОРИШЋЕЊЕ, АКО СУ СЕ ЗА ТО СТЕКЛИ СВИ
ЗАКОНОМ ПРОПИСАНИ УСЛОВИ. ОД ИСТОГ ДАНА ИСПЛАЋУЈЕ СЕ И
ПОРОДИЧНА ПЕНЗИЈА, ПОД УСЛОВОМ ДА ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА У ТОМ
ПЕРИОДУ НИЈЕ БИО У ОСИГУРАЊУ. ИНВАЛИДСКА ПЕНЗИЈА ИСПЛАЋУЈЕ СЕ ОД
ДАНА ПРЕСТАНКА ОСИГУРАЊА, АКО ЗАКОНОМ НИЈЕ ДРУКЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО.
НОВЧАНА НАКНАДА ЗА ТЕЛЕСНО ОШТЕЋЕЊЕ ИСПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ДАНА
НАСТАНКА ТЕЛЕСНОГ ОШТЕЋЕЊА, АЛИ НАЈВИШЕ ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ УНАЗАД
ОД ДАНА ПОДНОШЕЊА ЗАХТЕВА, АКО ЈЕ ТАКВО ОШТЕЋЕЊЕ ПОСТОЈАЛО ПРЕ
ПОДНОШЕЊА ЗАХТЕВА. АКО У СТАЊУ ИНВАЛИДНОСТИ, ОДНОСНО СТЕПЕНУ
ТЕЛЕСНОГ ОШТЕЋЕЊА НАСТУПЕ ПРОМЕНЕ КОЈЕ СУ ОД УТИЦАЈА НА УТВРЂЕНА
ПРАВА, ТА ПРАВА МОГУ ПРЕСТАТИ, МЕЊАТИ СЕ ИЛИ ПРЕРАСТИ У НОВА
ПРАВА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.
• ЛИЦЕ КОЈЕ ЈЕ СНОСИЛО ТРОШКОВЕ САХРАНЕ КОРИСНИКА ПЕНЗИЈЕ, СТИЧЕ
ПРАВО НА НАКНАДУ ПОГРЕБНИХ ТРОШКОВА. НАКНАДУ МУ ИСПЛАЋУЈЕ ФОНД
ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ.

МАТИЧНА ЕВИДЕНЦИЈА О ОСИГУРАНИЦИМА И КОРИСНИЦИМА ПРАВА


ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА

• РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ ДУЖАН ЈЕ


ДА ВОДИ МАТИЧНУ ЕВИДЕНЦИЈУ О ОСИГУРАНИЦИМА, ОБВЕЗНИЦИМА
ПЛАЋАЊА ДОПРИНОСА И КОРИСНИЦИМА ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И
ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА. ПРИЈАВЕ СЕ МОГУ ПОДНОСИТИ, ОДНОСНО
ДОСТАВЉАТИ И ПУТЕМ СРЕДСТАВА ЗА ЕЛЕКТРОНСКУ ОБРАДУ ПОДАТАКА.
ПРИЈАВУ И ДРУГЕ АКТЕ ВЕЗАНЕ ЗА МАТИЧНУ ЕВИДЕНЦИЈУ О
ОСИГУРАНИЦИМА И КОРИСНИЦИМА ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ
ОСИГУРАЊА ПРОПИСУЈЕ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.

• У ПРИЈАВУ ЗА ОСИГУРАЊЕ СЕ УНОСЕ ПОДАЦИ О: ОСИГУРАНИЦИМА


(ЊИХОВО ПРЕЗИМЕ И ИМЕ; ПОЛ; ЈЕДИНСТВЕН МАТИЧНИ БРОЈ; ДАН, МЕСЕЦ И
ГОДИНА РОЂЕЊА; ЗАНИМАЊЕ, ШКОЛСКА СПРЕМА, ОСНОВ ОСИГУРАЊА;
ДАТУМ СТИЦАЊА И ПРЕСТАНКА СВОЈСТВА ОСИГУРАНИКА И ДРУГИ ЗНАЧАЈНИ
ПОДАЦИ); КОРИСНИЦИМА ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ
ОСИГУРАЊА (О ВРСТИ ПЕНЗИЈЕ; ПРАВНОМ ОСНОВУ ЗА ЊЕНО УТВРЂИВАЊЕ;
ДАТУМУ СТИЦАЊА ПРАВА НА ПЕНЗИЈУ И ДАТУМУ ПОЧЕТКА ИСПЛАТЕ,
ОБУСТАВЕ И ПОНОВНЕ ИСПЛАТЕ ПЕНЗИЈЕ, КАО И О ПРАВНОМ ОСНОВУ ЗА
ОБУСТАВУ, ОДНОСНО ПОНОВНУ ИСПЛАТУ ПЕНЗИЈЕ; ИНВАЛИДНОСТИ, УЗРОКУ
ИНВАЛИДНОСТИ И ДИЈАГНОЗИ; ИЗНОСУ ПЕНЗИЈЕ НА ДАН ОСТВАРИВАЊА
ПРАВА И ДРУГИМ ВАЖНИМ ПИТАЊИМА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ);
ОБВЕЗНИЦИМА ПЛАЋАЊА ДОПРИНОСА ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО
ОСИГУРАЊЕ. У МАТИЧНУ ЕВИДЕНЦИЈУ УНОСЕ СЕ И ПОДАЦИ О СРОДСТВУ
КОРИСНИКА ПОРОДИЧНЕ ПЕНЗИЈЕ СА УМРЛИМ КОРИСНИКОМ.

• У ПРИЈАВУ ПОДАТАКА ЗА МАТИЧНУ ЕВИДЕНЦИЈУ ПОДАЦИ СЕ УНОСЕ САМО


НА ОСНОВУ ЈАВНИХ ИСПРАВА И ЕВИДЕНЦИЈА ПРОПИСАНИХ ЗАКОНОМ. ЗА
ЊИХОВУ ТАЧНОСТ ОДГОВОРНИ СУ ОРГАНИ У ЧИЈОЈ НАДЛЕЖНОСТИ ЈЕ
ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ, ОДНОСНО ИЗДАВАЊЕ ЈАВНИХ ИСПРАВА. ПРИЛИКОМ
ПРИЈЕМА ПРИЈАВЕ НА ОСИГУРАЊЕ ВРШИ СЕ ПРОВЕРА ПОДАТАКА
САДРЖАНИХ У ЊОЈ И ЗАХТЕВАЈУ ДОКАЗИ НА КОЈИМА СЕ ТИ ПОДАЦИ
ЗАСНИВАЈУ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

ФИНАНСИРАЊЕ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА

• ФИНАНСИРАЊЕ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА ВРШИ СЕ ИЗ


ПРИХОДА ФОНДА ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ.

• ПРИХОД И ПРИМАЊА ФОНДА ЧИНЕ СРЕДСТВА: ИЗ ДОПРИНОСА ЗА


ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ; ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, У
СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ; ОДИМОВИНЕ КОЈОМ ФОНД РАСПОЛАЖЕ; ОД КАМАТА
ОСТВАРЕНИХ ПЛАСМАНОМ СОПСТВЕНИХ ПРИХОДА ФОНДА ПОСЛОВНОМ
БАНКАРСТВУ, НА ТРЖИШТУ НОВЦА ИЛИ КУПОВИНОМ ОБВЕЗНИЦА ЧИЈИ
ЕМИТЕНТ ЈЕ ДРЖАВА; ИЗ СУБВЕНЦИЈА И ДОНАЦИЈА; ОСТВАРЕНА ПРОДАЈОМ
ДРУШТВЕНОГ КАПИТАЛА, ДРУШТВЕНИХ И ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА ИЛИ ЊИХОВИХ
ДЕЛОВА; ИЗ ДИВИДЕНДЕ НА АКЦИЈЕ ПО ОСНОВУ РАНИЈИХ УЛАГАЊА
СРЕДСТАВА ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ; ИЗ БУЏЕТА ЗА
ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ УТВРЂЕНЕ ЗАКОНОМ; ИЗ ДРУГИХ ИЗВОРА, У
СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

• ПОКРАЈИНСКИ ФОНД ИМА ПОДРАЧУН ПРЕКО КОГА СЕ ВРШЕ УПЛАТЕ И


ИСПЛАТЕ СРЕДСТАВА РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ
ПОКРАЈИНЕ.

ДОБРОВОЉНО ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

• ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ НЕ ОБУХВАТА


САМО ОБАВЕЗНО НЕГО И ДОБРОВОЉНО ОСИГУРАЊЕ.

• ДОБРОВОЉНИМ ПЕНЗИЈСКИМ И ИНВАЛИДСКИМ ОСИГУРАЊЕМ


ОСИГУРАНИЦИ, ОСИГУРАНИ ОБАВЕЗНИМ ПЕНЗИЈСКИМ И ИНВАЛИДСКИМ
ОСИГУРАЊЕМ, МОГУ, У СКЛАДУ СА ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ, ОБЕЗБЕДИТИ СЕБИ
И ЧЛАНОВИМА СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ ВЕЋИ ОБИМ И ДРУГУ ВРСТУ ПРАВА ОД
ПРАВА УТВРЂЕНИХ ЗАКОНОМ О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ.
РЕЧ ЈЕ О ОСИГУРАЊУ КОЈЕ ПОСТАЈЕ СВЕ АКТУЕЛНИЈЕ, КАКО НА ГЛОБАЛНОМ,
ТАКО И НА УНУТРАШЊЕМ ПЛАНУ.

• ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ И ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА, ПО ОСНОВУ


ДОБРОВОЉНОГ ОСИГУРАЊА, МОГУ ОБЕЗБЕДИТИ И ЛИЦА КОЈА НИСУ
ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНА.

• САГЛАСНО ОДРЕДБАМА ЗАКОНА О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ


ОСИГУРАЊУ, СИСТЕМ ДОБРОВОЉНИХ ПЕНЗИЈСКИХ ФОНДОВА И ПЕНЗИЈСКИХ
ПЛАНОВА, ЗАСНОВАН ЈЕ НА ИНДИВИДУАЛНОЈ КАПИТАЛИЗОВАНОЈ ШТЕДЊИ.

ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

• ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ СМАТРА СЕ САСТАВНИМ ДЕЛОМ


УКУПНЕ ПОЛИТИКЕ ПРУЖАЊА МАТЕРИЈАЛНЕ ПОМОЋИ НЕЗАПОСЛЕНИМ
ЛИЦИМА У СИСТЕМУ ОСИГУРАЊА КОЈЕ ПОКРИВА РИЗИК НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.

• ЗАКОНОМ О ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСИГУРАЊУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ


ПРОПИСАНА СУ ПРАВА КОЈА СЕ У СЛУЧАЈУ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ МОГУ
КОРИСТИТИ, КАО И УСЛОВИ ПОД КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ЊИХОВО
ОСТВАРИВАЊЕ. ЈЕДНО ОД ЊИХ ЈЕ ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗБОГ
НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.

• ИАКО ИМА КАРАКТЕР ПАСИВНОГ ДАВАЊА, ИСПЛАТА НОВЧАНЕ НАКНАДЕ


ПРЕДСТАВЉА ЗНАЧАЈАН ИНСТРУМЕНТ ЗАШТИТЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ СА
СТАНОВИШТА СМАЊЕЊА НЕГАТИВНИХ ПОСЛЕДИЦА СТАЊА
НЕЗАПОСЛЕНОСТИ, КАО ШТО СУ СИРОМАШТВО, СОЦИЈАЛНА ИСКЉУЧЕНОСТ,
ОСЕЋАЈ ОДБАЧЕНОСТИ, БЕСПЕРСПЕКТИВНОСТИ И ТЕЖИХ СОЦИО-
ПАТОЛОШКИХ ПОЈАВА.

• О ПРАВИМА НЕЗАПОСЛЕНОГ ОДЛУЧУЈУ НАДЛЕЖНИ ОРГАНИ НАЦИОНАЛНЕ


СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ. ПРОТИВ КОНАЧНОГ РЕШЕЊА ТЕ СЛУЖБЕ МОЖЕ
СЕ ПОКРЕНУТИ УПРАВНИ СПОР.

• ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ МОЖЕ ДА БУДЕ:

• ОБАВЕЗНО И ДОБРОВОЉНО.
ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

• ОБАВЕЗНИМ ОСИГУРАЊЕМ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ, У СМИСЛУ


ЗАКОНА О ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСИГУРАЊУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ,
СМАТРА СЕ ОБАВЕЗНО УЧЕШЋЕ ЗАПОСЛЕНОГ, ПОСЛОДАВЦА И ЛИЦА КОЈЕ
САМОСТАЛНО ОБАВЉА ДЕЛАТНОСТ У ОБЕЗБЕЂИВАЊУ СРЕДСТАВА ЗА
ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ПО ОСНОВУ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.

• ПРАВА ПО ОСНОВУ ОБАВЕЗНОГ ОСИГУРАЊА ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

ОБЕЗБЕЂУЈУ СЕ КОД НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ, У СКЛАДУ СА

ЗАКОНОМ.

• СИСТЕМ ОСИГУРАЊА ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПОЧИВА НА НАЧЕЛИМА

ОБАВЕЗНОСТИ, УЗАЈАМНОСТИ И СОЛИДАРНОСТИ. ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНА


ЛИЦА ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

• ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНИМ ЛИЦИМА ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ СМАТРАЈУ


СЕ ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАНА ЛИЦА КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈУ
ПРИПАДАЈУЋА ПРАВА ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.
ТУ СПАДАЈУ:

• ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ У СКЛАДУ СА ПРОПИСИМА О РАДУ ОСТВАРУЈЕ ЗАРАДУ,


ОДНОСНО НАКНАДУ ЗАРАДЕ;

• ЛИЦЕ КОЈЕ ОБАВЉА ПРИВРЕМЕНЕ И ПОВРЕМЕНЕ ПОСЛОВЕ, ОСИМ


РЕДОВНОГ УЧЕНИКА, СТУДЕНТА, ПЕНЗИОНЕРА И ЗЕМЉОРАДНИКА КОЈИ
ОБАВЉА ЗЕМЉОРАДНИЧКУ ДЕЛАТНОСТ И ОБАВЕЗНО ЈЕ ОСИГУРАН ПО
ОСНОВУ КАТАСТАРСКОГ ПРИХОДА;

• ИЗАБРАНО ИЛИ ИМЕНОВАНО ЛИЦЕ КОЈЕ ЗА СВОЈ РАД ПРИМА ПЛАТУ,


ОДНОСНО НАКНАДУ ПЛАТЕ;

• ФИЗИЧКО ЛИЦЕ КОЈЕ САМОСТАЛНО ОБАВЉА ПРИВРЕДНУ И ДРУГУ


ДЕЛАТНОСТ КАО ОСНОВНО ЗАНИМАЊЕ, ОДНОСНО ПРЕДУЗЕТНИК;
• ОСНИВАЧ, ОДНОСНО СУОСНИВАЧ ПРЕДУЗЕЋА. ПРАВА ЗА СЛУЧАЈ
НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

• ПРАВА ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРОПИСАНА СУ ЗАКОНОМ О


ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСИГУРАЊУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ. ПОД
УСЛОВИМА УТВРЂЕНИМ ТИМ ЗАКОНОМ, КОРИСТЕ ИХ ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНА
ЛИЦА (ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ) КОД НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА
ЗАПОШЉАВАЊЕ.

ОБАВЕЗНИМ ОСИГУРАЊЕМ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ОБЕЗБЕЂУЈУ


СЕ СЛЕДЕЋА ПРАВА, И ТО:

• ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ;

• ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ;

• ПРАВО НА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ;

• ДРУГА ПРАВА, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ

• ОБАВЕЗНО ОСИГУРАНО ЛИЦЕ ИМА ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ АКО ЈЕ


БИЛО ОСИГУРАНО НАЈМАЊЕ 12 МЕСЕЦИ НЕПРЕКИДНО ИЛИ С ПРЕКИДИМА У
ПОСЛЕДЊИХ 18 МЕСЕЦИ. НЕПРЕКИДНИМ ОСИГУРАЊЕМ СМАТРА СЕ И
ПРЕКИД ОБАВЕЗНОГ ОСИГУРАЊА КРАЋИ ОД 30 ДАНА.

• НЕЗАПОСЛЕНИ ИМА ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ У СЛУЧАЈУ ПРЕСТАНКА


РАДНОГ ОДНОСА ИЛИ ПРЕСТАНКА ОБАВЕЗНОГ ОСИГУРАЊА, ПО ОСНОВУ:

• ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА ОТКАЗОМ ОД СТРАНЕ ПОСЛОДАВЦА, У


СКЛАДУ СА ПРОПИСИМА О РАДУ,

• ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ, ПРИВРЕМЕНИХ И


ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА, ПРОБНОГ РАДА;

• ПРЕСТАНКА ФУНКЦИЈЕ ИЗАБРАНИХ, ИМЕНОВАНИХ И ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА,


АКО НИЈЕ ОСТВАРЕНО ПРАВО НА МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА ИЛИ
НАКНАДУ ПЛАТЕ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ;
• ПРЕНОСА ОСНОВНИХ ПРАВА ВЛАСНИКА, ОДНОСНО ЧЛАНА ПРИВРЕДНОГ
ДРУШТВА;

• ОТВАРАЊА СТЕЧАЈА, ПОКРЕТАЊА ЛИКВИДАЦИОНОГ ПОСТУПКА И У


ДРУГИМ СЛУЧАЈЕВИМА ПРЕСТАНКА РАДА ПОСЛОДАВЦА, У СКЛАДУ СА
ЗАКОНОМ;

• ПРЕМЕШТАЈА БРАЧНОГ ДРУГА, У СКЛАДУ СА ПОСЕБНИМ ПРОПИСИМА;

• ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА У ИНОСТРАНСТВУ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ,


ОДНОСНО МЕЂУНАРОДНИМ СПОРАЗУМОМ.

• ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ НЕМА НЕЗАПОСЛЕНИ КОМЕ ЈЕ РАДНИ


ОДНОС ПРЕСТАО НА ОСНОВУ:

• ПИСАНОГ СПОРАЗУМА СА ПОСЛОДАВЦЕМ НА ИНИЦИЈАТИВУ ЗАПОСЛЕНОГ


ИЛИ

• НА ОСНОВУ ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ ИЛИ УГОВОРА О ПРИВРЕМЕНИМ И


ПОВРЕМЕНИМ ПОСЛОВИМА ОД СТРАНЕ ЗАПОСЛЕНОГ ИЛИ

• НА ОСНОВУ ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ ИЛИ УГОВОРА О ПРИВРЕМЕНИМ И


ПОВРЕМЕНИМ ПОСЛОВИМА ОД СТРАНЕ ПОСЛОДАВЦА,

• АКО ЗА ТО ПОСТОЈИ ОПРАВДАН РАЗЛОГ КОЈИ СЕ ОДНОСИ НА ПОНАШАЊЕ


ЗАПОСЛЕНОГ, У СКЛАДУ СА ПРОПИСИМА О РАДУ.

• НОВЧАНА НАКНАДА ПРИПАДА НЕЗАПОСЛЕНОМ ОД ПРВОГ ДАНА ОД ДАНА


ПРЕСТАНКА ОБАВЕЗНОГ ОСИГУРАЊА, АКО СЕ ПРИЈАВИ И НАЦИОНАЛНОЈ
СЛУЖБИ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ПОДНЕСЕ ЗАХТЕВ У РОКУ ОД 30 ДАНА ОД ДАНА
ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА ИЛИ ПРЕСТАНКА ОСИГУРАЊА.

ТРАЈАЊЕ И ПРЕСТАНАК ПРАВА НА НОВЧАНУ НАКНАДУ

• ТРАЈАЊЕ ПРАВА НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗАВИСИ ОД ДУЖИНЕ СТАЖА


ОСИГУРАЊА. ШТО ЈЕ СТАЖ ДУЖИ, ДУЖЕ ЈЕ И ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА
НОВЧАНУ НАКНАДУ.
• С ТИМ У ВЕЗИ, ЗАКОНОМ О ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСИГУРАЊУ ЗА СЛУЧАЈ
НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРОПИСАНО ЈЕ ДА СЕ НОВЧАНА НАКНАДА
НЕЗАПОСЛЕНОМ ИСПЛАЋУЈЕ:

• ТРИ МЕСЕЦА, АКО ИМА СТАЖ ОСИГУРАЊА ОД ЈЕДНЕ ДО ПЕТ ГОДИНА;

• ШЕСТ МЕСЕЦИ, АКО ИМА СТАЖ ОСИГУРАЊА ОД ПЕТ ДО 15 ГОДИНА;

• ДЕВЕТ МЕСЕЦИ, АКО ИМА СТАЖ ОСИГУРАЊА ОД 15 ДО 25 ГОДИНА;

• 12 МЕСЕЦИ, АКО ИМА СТАЖ ОСИГУРАЊА ДУЖИ ОД 25 ГОДИНА;

• 24 МЕСЕЦА, АКО МУ ДО ПРВОГ УСЛОВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА


ПЕНЗИЈУ НЕДОСТАЈЕ ДО ДВЕ ГОДИНЕ.

• НОВЧАНА НАКНАДА МОЖЕ СЕ ИСПЛАТИТИ И У ЈЕДНОКРАТНОМ ИЗНОСУ,


РАДИ САМОЗАПОШЉАВАЊА, НА ЗАХТЕВ НЕЗАПОСЛЕНОГ, У СКЛАДУ СА
ОПШТИМ АКТОМ НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ.

• КОРИСНИК НОВЧАНЕ НАКНАДЕ ДУЖАН ЈЕ ДА СЕ ТОЈ СЛУЖБИ, СВАКИХ 30


ДАНА, ЛИЧНО ЈАВЉА, РАДИ ОБАВЕШТАВАЊА О МОГУЋНОСТИМА И
УСЛОВИМА ЗАПОСЛЕЊА И ПОСРЕДОВАЊА У ЗАПОШЉАВАЊУ, У СКЛАДУ СА
ИНДИВИДУАЛНИМ ПЛАНОМ ЗАПОШЉАВАЊА.

• УКОЛИКО У ТОКУ ИСПЛАТЕ НОВЧАНЕ НАКНАДЕ ЗА СЛУЧАЈ


НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ДОЂЕ ДО НАСТУПАЊА ОДРЕЂЕНИХ СИТУАЦИЈА ИСПЛАТА
ЋЕ СЕ ОБУСТАВИТИ ЗА ВРЕМЕ:

• ТРАЈАЊА УГОВОРА О ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕМЕНИХ И ПОВРЕМЕНИХ


ПОСЛОВА;

• ОДСЛУЖЕЊА ИЛИ ДОСЛУЖЕЊА ВОЈНОГ РОКА;

• ИЗДРЖАВАЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА, ТРАЈАЊА ПРИТВОРА, ИЗРЕЧЕНЕ МЕРЕ


БЕЗБЕДНОСТИ, ВАСПИТНЕ ИЛИ ЗАШТИТНЕ МЕРЕ, У ТРАЈАЊУ ДО ШЕСТ
МЕСЕЦИ;

• БОРАВКА У ИНОСТРАНСТВУ У СЛУЧАЈУ КАДА ЈЕ НЕЗАПОСЛЕНИ ИЛИ ЊЕГОВ


БРАЧНИ ДРУГ УПУЋЕН НА РАД У ИНОСТРАНСТВО У ОКВИРУ МЕЂУНАРОДНО-
ТЕХНИЧКЕ ИЛИ ПРОСВЕТНО-КУЛТУРНЕ САРАДЊЕ У ДИПЛОМАТСКА,
КОНЗУЛАРНА И ДРУГА ПРЕДСТАВНИШТВА.

• ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ


ПОДРАЗУМЕВА ДОСЛЕДНО ИСПУЊАВАЊЕ ОБАВЕЗА УТВРЂЕНИХ ЗАКОНА О
ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСИГУРАЊУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ.
НЕЗАПОСЛЕНОМ КОЈИ ТАКО НЕ ПОСТУПА ПРЕСТАЈЕ ПРАВО НА НОВЧАНУ
НАКНАДУ ПРЕ ИСТЕКА ВРЕМЕНА ОДРЕЂЕНОГ ЗА ЊЕГОВО ОСТВАРИВАЊЕ, У
СКЛАДУ СА ТИМ ЗАКОНОМ.

• КОРИСНИКУ НОВЧАНЕ НАКНАДЕ ПРЕСТАЈЕ ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ,


АКО:

• СЕ БРИШЕ СА ЕВИДЕНЦИЈЕ, У СКЛАДУ СА ТИМ ЗАКОНОМ;

• ПРЕСТАНЕ ДА СЕ ВОДИ ЕВИДЕНЦИЈА О НЕЗАПОСЛЕНОМ, У СКЛАДУ СА


ЗАКОНОМ;

• НЕ ОБАВЕСТИ НАЦИОНАЛНУ СЛУЖБУ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ У РОКУ ОД ПЕТ


ДАНА О ПРОМЕНИ КОЈА ЈЕ УСЛОВ ИЛИ ОСНОВ ЗА СТИЦАЊЕ, ОСТВАРИВАЊЕ
ИЛИ ПРЕСТАНАК ПРАВА НА НОВЧАНУ НАКНАДУ;

• СЕ ОД СТРАНЕ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА УТВРДИ ДА РАДИ КОД ПОСЛОДАВЦА


БЕЗ УГОВОРА О РАДУ ИЛИ УГОВОРА О ПРИВРЕМЕНИМ И ПОВРЕМЕНИМ
ПОСЛОВИМА;

• ПОДНЕСЕ ЗАХТЕВ ЗА ПРЕСТАНАК ПРАВА. ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНО,


ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ

• ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ И ПРАВО НА ПЕНЗИЈСКО И


ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ ОБЕЗБЕЂУЈУ СЕ ПО ОСНОВУ ОБАВЕЗНОГ
ОСИГУРАЊА ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ. ЊИХОВО ОСТВАРИВАЊЕ У ТЕСНОЈ
ЈЕ ВЕЗИ СА ОСТВАРИВАЊЕМ ПРАВА НА НОВЧАНУ НАКНАДУ. ДОК ТРАЈЕ ПРАВО
НА НОВЧАНУ НАКНАДУ, ТРАЈЕ И ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНО, ОДНОСНО
ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ.
• ДОПРИНОСИ ЗА ЗДРАВСТВЕНО, ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ СУ
САДРЖАНИ У НОВЧАНОЈ НАКНАДИ И ПЛАЋАЈУ СЕ НА ТЕРЕТ ЛИЦА КОЈЕ
ПРИМА НОВЧАНУ НАКНАДУ. ОСНОВИЦА НА КОЈУ СЕ ПЛАЋАЈУ ДОПРИНОСИ ЗА
ЗДРАВСТВЕНО, ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ ЈЕ ИЗНОС НОВЧАНЕ
НАКНАДЕ. ЊИХОВ ОБРАЧУН И ЊИХОВУ УПЛАТУ ВРШИ НАЦИОНАЛНА
СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ.

• ЗАКОНОМ О ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСИГУРАЊУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ


ПРОПИСАНО ЈЕ ДА ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦЕ КОРИСНИКА НОВЧАНЕ НАКНАДЕ
ИМАЈУ ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ АКО НИСУ ЗДРАВСТВЕНО
ОСИГУРАНИ ПО ДРУГОМ ОСНОВУ.

• О ПРАВИМА НЕЗАПОСЛЕНОГ ИЗ ОБАВЕЗНОГ ОСИГУРАЊА ОДЛУЧУЈЕ СЕ У


ПОСТУПКУ ПРОПИСАНОМ ЗАКОНОМ КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈЕ ОПШТИ УПРАВНИ
ПОСТУПАК, АКО ЗАКОНОМ О ЗАПОШЉАВАЊУ И ОСИГУРАЊУ ЗА СЛУЧАЈ
НЕЗАПОСЛЕНОСТИ НИЈЕ ДРУКЧИЈЕ УРЕЂЕНО