Друга недеља наставе

ВРСТЕ СИЛА
У међусобном контакту два тела, механичка мера њиховог узајамног дејства
назива се силом. Генерално, силе се деле на:
- спољашње силе и
- унутрашње силе.

Спољашње силе

• Запреминске силе
• Површинске силе
Посебна врста површинског оптерећења, које се највише појављује у
прорачунима инжењерских конструкција, је концентрисано оптерећење
(концентрисана сила и концентрисани момент).

Подела сила према начину њихове промене током времена

• Статичке силе.
• Динамичке силе
o Ударне силе
o Променљиве силе

Унутрашње силе
Унутрашње силе се јављају као резултат узајамног дејства међу делићима
тела и оне постоје увек – и у напрегнутом и у ненапрегнутом телу, при чему
величина унутрашњих сила није једнака у случајевима напрегнутог и
ненапрегнутог тела.
У Отпорности материјала нас интересују само унутрашње силе напрегнутог
тела (конструкције, дела конструкције).

20
 Метод пресека

Да бисмо дефинисали појам унутрашњих сила, користимо се методом

фиктивног пресецања напрегнутог тела неком равни.

ПОЈАМ НАПОНА
Из услова равнотеже који могу да се примене за леви или десни део тела,
следи да се све те унутрашње силе у самом пресеку могу редуковати на неку
силу ∆ Fn која је по величини једнака резултанти спољашњих сила које
нападају уочени (леви или десни) део тела, колинеарна са њом, а супротног
смера, па се обе узајамно поништавају.

Ознаке на слици су:

- n – орт нормале произвољне пресечне равни,
- А n – површина пресека произвољном равни,
B B

- ∆ An – произвољно мала површина у произвољној тачки пресека,

- ∆ Fn – средња вредност унутрашње силе по површини ∆ An.

Изразом
∆Fn
= p n средње
∆An
дефинишемо средњи напон (средње напрезање), а када потражимо
граничну вредност овог количника, добићемо израз

∆Fn dFn
lim = = pn
∆A n → 0 ∆An dAn

којим дефинишемо укупни напон.

Сила у посматраној тачки дефинише се изразом

21
d Fn = p n dAn

где је p n вектор укупног напона у посматраној тачки попречног пресека.

Напон појам везан за тачку и за одређену раван кроз ту тачку:

p n = p n ( x, y , z ) .

Скуп свих вектора напона p n за све равни кроз посматрану тачку назива се
стање напона у посматраној тачки.
Из практичних разлога, вектор напона растављамо на компоненте. У
r
ортогоналном систему координата x, y, z (са ортовима i , j, k ), биће:
r r r r
p z = p zx ⋅ i + p zy ⋅ j + p zz ⋅ k = τ zx ⋅ i + τ zy ⋅ j + σ zz ⋅ k

Величина

τ zy = τ zy ( x, y, z ) , τ zx = τ zx ( x, y, z )

се назива напон смицања у некој тачки за раван са нормалом z у смеру x,

односно y, и делује у равни попречног пресека.

Величина

σ zz = σ zz ( x, y, z )

назива се нормални напон у некој тачки за раван са нормалом z , делује

управно на попречни пресек, а уобичајено је да се у отпорности материјала
обележава са σz.

НЕКЕ ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ

ОТПОРНОСТИ МАТЕРИЈАЛА

1. Претпоставке о материјалу
Материјал је:
- непрекидан,
- хомоген и изотропан,
- идеално и то линеарно еластичан.

2. Претпоставка о малим деформацијама

Деформације су мале у поређењу са димензијама тела:ε ∼ 0.001 или ε ∼ 0.1 %

3. Претпоставка о силама
Спољашње силе су статичке.

22
Конструкција која испуњава услове од 1 – 3, може се звати конструкцијом са
линеарним понашањем, а одговарајући проблеми – линеарни проблеми.
Код таквих проблема могу се увести још неке претпоставке.

4. Претпоставка о независности дејства сила

(принцип суперпозиције)
Замишљено се посматра утицај сваког оптерећења посебно („разлагање
оптерећења“). Алгебарским сабирањем појединачних утицаја добија се
укупан резултат дејства оптерећења.

5. Претпоставка о условима равнотеже

Услови равнотеже исписиваће се увек у односу на облик и димензије
конструкције пре деформације.

ВЕЗА НАПОНА И ДЕФОРМАЦИЈЕ

Линеарна зависност између силе и њој одговарајуће деформације која важи
за идеално еластично тело (до границе пропорционалности), позната је као
Хуков закон. Полазећи од везе
F ∆l l ∆l
F = k ⋅ ∆l ⇒ =k⋅ =k⋅ ⋅ ,
A A A l
добија се
σ = E⋅ε ,
∆l
где је - специфично издужење (дилатација ε), а
l
F ∆l
σ = = E⋅ одговарајући нормални напон.
A l
Е – модул еластичности материјала – физичка карактеристика материјала
(константа која се одређује експериментално).

POISSON – ов коефицијент ν

При дилатацијама у једном правцу, јављају се дилатације супротног знака у

правцма управним на њега, односно

ε попречно = −ν ⋅ ε подужно .

Коефицијент пропорционалности ν се назива Поасонов коефицијент. То је

физичка бездимензиона карактеристка материјала чија величина зависи од
врсте материјала. Креће се у границама: 0 < ν < 0.50.
 ДОЗВОЉЕНИ НАПОН

Зависност нормалног напона и одговарајућег специфичног издужења може

да се представи дијаграмом.

• Граница пропорционалности (тачка Р). Одговарајући напон се назива

напон на граници пропорционалности σ Р . B B

• Граница еластичности (тачка Е) –Одговарајући напон се назива напон

на граници еластичности σ Е . B B

• Граница течења (тачке Т): R eH - горња граница, R еL - доња граница

B B B

течења R еL . Одговарајући напон се назива напон на граници течења .

B B B

• Затезна чврстоћа (R m - тачка М). Затезна чврстоћа R m је величина

B B B B

највећег нормалног напона који материјал може да поднесе, а условна

(техничка) граница развлачења R Р је напон који изазива трајно
B B

(јединично) издужење од 0.2%.

• Пластичност је особина материјала која говори да се материјал може
трајно деформисати (пластично обликовати).

Дозвољени напон σ d је гранична вредност напона која гарантује сигурну

B B

носивост конструкције, или рад неке машине.

КОЕФИЦИЈЕНТ СИГУРНОСТИ

Да би се прешло на страну сигурности (поузданости рада конструкције) мора

бити задовољен услов
σ d≤σ
B B
Р,
B

односно
гранични напон
Коефицијен т сигурности = .
радни напон

Гранично оптерећење или гранични напон је оно оптерећење (напон), које

доводи до неупотребљивости конструкције или неког њеног дела.

24
 ОПШТИ СЛУЧАЈ НАПРЕЗАЊА ШТАПА – ГРЕДЕ

ПРЕСЕЧЕ СИЛЕ – СИЛЕ У ПОПРЕЧНОМ ПРЕСЕКУ ШТАПА – ГРЕДЕ

Иако нам унапред није познат распоред унутрашњих сила које се, у општем
случају мењају од тачке до тачке попречног пресека, добијеног замишљеним
пресецањем тог елемента (у овом случају управно на његову подужну осу),
можемо извршити редукцију тих сила на тежиште тог пресека.
При произвољном оптерећењу, у најопштијем случају, у тежишту попречног
пресека добијамо једну резултантну силу FR и један момент M који се зову
главни вектор FR и главни момент M .

У Декартовом правоуглом координатном систему (x, y, z), где је оса z управна

на раван попречног пресека, величине FR и M могу се разложити на
компоненте у правцима тих оса. Добићемо три силе и три момента:

• Fx Tx
B B B B - попречне (трансферзалне) силе у пресеку z (делују у правцима
Fy Ty
B B B B оса x и y (у равни попречног пресека),

• Fz N
B B - подужна (аксијална) сила у пресеку z (делује у правцу осе z),

• M x M fx
B B B B - моменти савијања (флексије) у пресеку z (савијају посматрани
M y M fy
B B B B елемент око осе x, односно y,

• Mz MtB B B B - момент увијања (торзије) – обрће попречни пресек око осе z.

Све горе наведене величине називају се нападне величине у пресеку z.

25
 ПРЕСЕЧНЕ СИЛЕ ИЗРАЖЕНЕ ПРЕКО НАПОНА
УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ У ПОПРЕЧНОМ ПРЕСЕКУ

Нападне величине се могу израчунати из услова равнотеже посматраног

елемента у односу на изабрани координатни систем:

1. ∫τ zx dA = Tx ,
A
2. ∫τ zy dA = T y ,
A
3. ∫ σ z dA = N ,
A
4. ∫ y ⋅ σ z dA = M x ,
A
5. − ∫ x ⋅ σ z dA = M y ,
A
6. ∫ (x ⋅ τ zy − y ⋅ τ zx )dA = M t .
A

ОСНОВНИ СЛУЧАЈЕВИ НАПРЕЗАЊА

На основу претпоставке о независности дејства сила, општи случај
напрезања можемо посматрати као збир појединачних случајева:

- подужно напрезање,
- увијање,
- савијање.

26