Вы находитесь на странице: 1из 217

MCMLXXI

ИНФОРМАТОР
2021
Универзитет у Нишу
Филозофски факултет

ИНФОРМАТОР 2021.
САДРЖАЈ:

УВОДНА НАПОМЕНА
СИСТЕМ СТУДИРАЊА
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА
ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ УПИСАТИ НА ПРВУ
ГОДИНУ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ КОМУНИЦИРАЊЕ И ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ НОВИНАРСТВА
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И СОЦИЈАЛНОГ РАДА
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АНГЛИСТИКЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СРБИСТИКЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА МАСТЕР
АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ УПИСАТИ НА ПРВУ
ГОДИНУ МАСТЕР АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ КОМУНИКОЛОГИЈЕ
ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА ПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИЈАЛНОГ РАДА
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГ У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АНГЛИСТИКЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЛОГИЈЕ
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА
ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ УПИСАТИ НА ПРВУ
ГОДИНУ ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ МЕДИЈИ И ДРУШТВО
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЛОГИЈЕ
УВОДНА НАПОМЕНА

Драги будући бруцоши,

Овај Информатор смо припремали са намером да вам пружимо потребне информације о


студијским програмима које можете студирати на Филозофском факултету Универзитета у Нишу,
као и са условима и начином уписа на наше студијске програме.

У Информатору смо приказали планирани број студената (на основу одлуке Наставно-научног
већа Филозофског факултета), како бисте имали приближну информацију о броју студената који
би се могао уписати на наше студијске програме. Тачан број студената за сваки студијски програм
одредиће Влада Републике Србије, али ту одлуку у тренутку објављивања Информатора још увек
немамо. Тачан број кандидата који се уписују на студијске програме биће наведен у конкурсу који
објављује Универзитет у Нишу. Информације о конкурсу биће доступне и на сајту Факултета.

Филозофски факултет ће процедуру уписа на све студијске програме спровести поштујући мере
заштите од ширења инфекције корона вирусом. У вези с тим, кандидатима ће бити омогућено
пријављивање за полагање пријемних испита преко апликације на званичном сајту Факултета, а
све активности које се морају спровести уз присуство кандидата биће организоване тако да се
избегне истовремено окупљање великог броја кандидата на Факултету.

Факултет ће и ове године организовати бесплатну онлајн припремну наставу за полагање


пријемних испита за све студијске програме који се изучавају на Факултету. Припремна настава ће
бити реализована 3, 10, 17. и 24. априла 2021. године. Све информације и апликација за
пријављивање кандидата за похађање припремне наставе биће благовремено постављене на сајт
Факултета.

Добродошли!

Управа Филозофског факултета у Нишу


СИСТЕМ СТУДИРАЊА

НИВОИ СТУДИЈА
На Филозофском факултету у Нишу постоје академске студије које се остварују кроз три
циклуса:
Основне академске студије – студент који заврши овај циклус, добија стручни назив
„дипломирани“ са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области.
Основне студије на Факултету трају четири године.
Мастер академске студије – студент који заврши овај циклус, добија академски назив
„мастер“ (Msc/ МА) са назнаком звања другог степена дипломских академских студија из
одговарајуће области. Мастер студије трају једну годину.
Докторске академске студије – студент који заврши овај циклус добија научни назив
„доктор (назив одређене области) наука“ (PhD). Докторске студије трају три године.
Услови уписа на сва три нивоа студија регулисани су општим одредбама конкурса за упис
студената који расписује Универзитет у Нишу.

АКАДЕМСКА ГОДИНА

Академска година траје од 1. октобра до 30. септембра следеће године и састоји се од два
дела приближно једнаког трајања – два семестра (полугодишта), јесењег и пролећног. Испити на
факултету се полажу у шест испитних рокова, у јануару, априлу, јуну, септембру и октобру
(октобар 1 и октобар 2) месецу.

ПРЕДМЕТИ

Студијски програми на Филозофском факултету састоје се од предмета који трају један


семестар. На крају семестра полаже се завршни испит из сваког предмета. Велики број предмета у
студијском програму (око 80%) је обавезан за све студенте који су уписани на исти програм.
Студенти су у прилици да сами одаберу предмете које ће похађати у обиму од око 20% од укупног
броја предмета са одређене листе. То су изборни предмети и студенти се за њих опредељују пре
почетка наставе у предстојећем семестру. Пажљивим избором предмета студент до одређене мере
сам утиче на формирање свог стручног профила, што може значајно утицати на његове изгледе за
налажење запослења на тржишту рада.

ЕСПБ БОДОВИ

Према студијском програму, сваком предмету додељује се одређени број бодова,


такозваних ЕСПБ (Европски систем преноса бодова) који представљају вредност предмета према
укупном ангажовању студената потребном за савладавање предвиђених садржаја и полагање
испита. Један ЕСПБ бод подразумева 25-30 сати рада студента на предмету, а вредност се
најчешће изражава бројевима од 2 до 10. Осим вредности у одређивању оптерећења студената,
бодови имају и значај у омогућавању упоредивости предмета и студијских програма широм
Европе, како би се поспешила мобилност студената са универзитета на универзитет и међусобно
признавање диплома. Студент стиче онолико бодова колико је за предмет предвиђено студијским
програмом када добије позитивну оцену на испиту, без обзира да ли је оцена 6, 7, 8, 9 или 10. Број
бодова, који се понекад називају и кредити (према енглеском називу за ЕСПБ - European Credit
Transfer System), који је потребно да студент сакупи полажући испите у једном семестру, износи
најмање 30 ЕСПБ, односно најмање 60 ЕСПБ у години. Уколико студент не сакупи довољан број
бодова, сматра се да није задовољио у датој години, и дужан је да обнови све обавезе које ће
довести до сакупљања довољног броја бодова.
ТРАЈАЊЕ СТУДИЈА

Да би студент стекао диплому првог степена основних академских студија и одговарајуће


звање, потребно је да има најмање 240 ЕСПБ, односно 4 академске године. Уз диплому студент
добија и такозвани Додатак дипломи (Diploma Supplement) на српском и енглеском језику који
садржи основне податке о завршеном студијском програму и попис свих испита које је студент
током студија положио, што је од значаја за одређивање ужег профила, а будућим послодавцима је
информација о посебним знањима и вештинама кандидата. У Додатак дипломи се уписују и други
положени испити/активности, који не припадају студијском програму, а студент их је добровољно
реализовао током студирања.

ВРЕДНОВАЊЕ ЗНАЊА

Успех студената у савладавању садржаја на сваком предмету прати се континуирано, и


изражава се кроз број поена од 1 до 100, на основу чега наставник утврђује бројчану оцену на
крају завршног испита од 5 (није положио) до 10 (изузетан). У току трајања курса, сви студенти
имају обавезу да прођу кроз све предвиђене видове евалуације на предмету који су предвиђени
описом предмета. Видови евалуације укључују редовно похађање наставе предавања и вежби,
активност на настави, израду задатака, тестове провере знања или модуларне тестове, семинарске
радове, завршни испит, или друге облике евалуације предвиђене описом предмета, а у складу са
студијским програмом. Тек када студент има регистроване поене на свим предвиђеним видовима
евалуације, може се узети у обзир сабирање укупног броја поена и извођење закључне оцене.
Завршни испит се полаже писмено или усмено, зависно од предмета и студијског
програма. Предмет који не положи у току једне академске године (у шест испитних рокова)
студент поново уписује уз обавезу обављања свих предиспитних и испитних активности.
Наставник је дужан да о свим облицима евалуације и о успеху студената оствареном на
предмету води личну евиденцију на основу које се изводи оцена. Наставник има право да у оквиру
свог предмета одреди колики удео ће сваки од облика евалуације имати у формирању закључне
оцене, под условом да се укупне предиспитне активности вреднују са не више од 70, и не мање од
30 поена. Студент који кроз предвиђене облике евалуације оствари најмање 51 поен од
максималних 100, колико може да износи збир на једном предмету, добија позитивну оцену и број
бодова предвиђен студијским програмом. Распон поена и одговарајућих оцена је следећи:
51 – 60 = оцена 6
61 – 70 = оцена 7
71 – 80 = оцена 8
81 – 90 = оцена 9
91 – 100 = оцена 10
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈСКИХ
ПРОГРАМА ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

У остваривању права уписа на студијски програм кандидати имају једнака права која не могу
бити ограничавана по основу пола, расе, брачног стања, боје коже, језика, вероисповести,
политичког убеђења, националног, социјалног или етничког порекла, инвалидности или по другом
сличном основу, положају или околности.
У прву годину основних академских студија може се уписати лице које има средње
образовање у четворогодишњем трајању утврђено конкурсом за упис студената.
Кандидати који конкуришу за упис полажу пријемни испит, односно испит за проверу
склоности и способности ако је полагање таквог испита предвиђено конкурсом. Пријемни испит
обухвата програмске садржаје који су изучавани у средњој школи у четворогодишњем трајању, у
струци за коју кандидат конкурише. Кандидат је дужан да полаже све испите предвиђене овим
конкурсом, за високошколску установу за коју конкурише.
Сродне високошколске установе могу утврдити заједничке или јединствене програме
пријемног испита, односно испита за проверу склоности и способности, и одржати заједнички
пријемни испит или испит за проверу склоности и способности, уколико је то конкурсом утврђено.
Избор кандидата за упис у прву годину основних студија и интегрисаних студија обавља се
према резултату постигнутом на пријемном испиту односно испиту за проверу сколоности и
способности и према општем успеху постигнутом у средњој школи. Ранг листа се сачињава према
укупном броју бодова сваког кандидата по утврђеним мерилима. Кандидат може освојити највише
100 бодова.
Под општим успехом у средњој школи подразумева се збир просечних оцена из свих
предмета са нумеричким оценама у првом, другом, трећем и четвртом разреду, помножен са 2
(два). По овом основу кандидат може стећи најмање 16, а највише 40 бодова. Просечне оцене и
општи успех у средњој школи рачунају се по правилима заокруживања на две децимале.
Резултат који кандидат постиже на пријемном испиту односно испиту за проверу склоности
и способности оцењује се од 0 до 60 бодова.
Високошколска установа утврђује прелиминарну ранг-листу свих кандидата са укупним
бројем бодова стеченим по свим критеријумима утврђеним конкурсом, без обзира на начин
финансирања.
Кандидат може бити уписан на терет буџета ако се налази на јединственој ранг листи до
броја одобреног за упис кандидата на терет буџета, који је одређен конкурсом за високошколску
установу, и има више од 50 бодова.
Кандидат може бити уписан као самофинансирајући студент уколико се на јединственој ранг
листи налази до утврђеног укупног броја студената и има најмање 30 бодова.
Учесник конкурса може поднети приговор на регуларност поступка утврђеног конкурсом,
регуларност претходне провере способности, регуларност пријемног испита или своје место на
ранг листи у року од 36 сати од објављивања прелиминарне ранг-листе на високошколској
установи. Приговор се подноси надлежној комисији високошколске установе, која доноси решење
по приговору у року од 24 сата од пријема приговора.
Кандидат има право у другостепеном поступку да уложи жалбу декану високошколске
установе, у року од 24 часа од истека рока за доношење решења Комисије високошколске
установе по приговору кандидата.
Декан високошколске установе доноси коначну одлуку у року од 24 часа од пријема
приговора и одлуку доставља кандидату и комисији Факултета.
Након одлучивања по приспелим приговорима односно жалбама, високошколска установа
утврђује и објављује коначну ранг-листу свих кандидата са укупним бројем бодова стеченим по
свим критеријумима утврђеним овим конкурсом. Коначна ранг-листа је основ за упис кандидата.
Ако се кандидат, који је остварио право на упис по конкурсу, не упише у предвиђеном року,
високошколска установа ће уписати уместо њега следећег кандидата, према редоследу на коначној
ранг листи, у року утврђеном конкурсом.
Високошколске установе могу уписати студенте у статусу студената чије се студије
финансирају из буџета највише до броја утврђеног Одлуком Владе о броју студената за упис у
прву годину студијских програма основних академских студија који се финансирају из буџета
Републике Србије, за високошколске установе чији је оснивач Република Србија у школској
2021/2022. години.
На истом степену студија студент може бити уписан у прву годину студија у статусу
студента чије се студије финансирају из буџета само једанпут.
Одлуком Владе Републике Србије о броју студената за упис у прву годину студијских
програма основних академских студија који се финансирају из буџета Републике Србије за
високошколске установе чији је оснивач Република Србија утврђен је и број студената који ће се
финансирати из буџета Републике Србије у оквиру афирмативних мера:
1. особа са ивалидитетом;
2. припадника ромске националности;
3. држављана Републике Србије који су у школској 2020/2021. години завршили средњу
школу у иностранству.
Укупан број студената уписаних на студијски програм, који укључује: број основних
буџетских места, број буџетских места дефинисаних афирмативним мерама у складу са Одлуком
Владе и број уписаних студената који сами финансирају студије, не може бити већи од броја
студената из дозволе за рад високошколске установе.
Број студената који се уписују на студијске програме основних академских студија у
својству буџетских и самофинансирајућих студената, као и конкурсни рокови утврђују се
конкурсом за упис студената у прву годину основних академских студија који расписује
Универзитет у Нишу.

УПИС ЛИЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ


Упис лица са инвалидитетом применом афирмативне мере спроводи се у складу са
Програмом афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом, који је у саставу стручног Упутства
Министарства просвете, науке и технолошког развоја за спровођење уписа у прву годину
студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је
оснивач Република Србија, достављеног високошколским установама.
У оквиру Програма афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом у прву годину основних
и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија, могу
бити уписани кандидати:
- корисници колица или лица која се отежано крећу,
- са делимичним или потпуним оштећењем вида (слепи и слабовиди), - са делимичним или
потпуним оштећењем слуха (глуви и наглуви),
- који имају потешкоће у учењу (дислексија, дисграфија, дискалкулија…), - који имају
тешкоће у говору,
- са хроничним обољењима (хемофилија, епилепсија, дијабетес тип 1, малигна обољења) и
- са психолошким или менталним тешкоћама.
Приликом подношења пријаве и прописане документације за упис на студије
високошколској установи, кандидат подноси и један од следећих докумената:
- Решење надлежног органа о постојању телесног оштећења,
- Решење о праву на додатак за туђу негу и помоћ.
- Мишљење Интерресорне комисије.
- Препоруку Удружења студената са хендикепом (кандидати којима није рађена процена
телесног оштећења и који нису корисници права на додатак за туђу негу и помоћ,
достављају медицинску документацију Удружењу студената које даје препоруку
одговарајућем факултету. Медицинска документација мора бити издата од надлежне
здравствене институције и не сме бити старија од шест месеци. Неопходно је да се из
лекарског извештаја може закључити на који начин хендикеп/здравствено стање утиче на
исходе учења и свакодневно функционисање кандидата.
После завршеног полагања пријемних испита/испита за проверу склоности и способности,
кандидати који су положили пријемни испит/испит за проверу склоности и способности рангирају
се на посебној ранг-листи, са које високошколска установа уписује највише онолико кандидата
колико је одобрено Одлуком Владе Републике Србије за ову афирмативну меру. Кандидати који се
на овај начин не упишу рангирају се са осталим кандидатима за редовна буџетска места.

УПИС ПРИПАДНИКА РОМСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ


Упис припадника Ромске националне мањине спроводи се у складу са Програмом
афирмативне мере уписа припадника Ромске националне мањине, који је у саставу стручног
Упутства Министарства просвете, науке и технолошког развоја за спровођење уписа у прву годину
студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је
оснивач Република Србијa достављеног високошколским установама.
Кандидати који желе да упишу прву годину основних и интегрисаних студија на
високошколским установама чији је оснивач Република Србијa на основу Програма афирмативне
мере уписа припадника ромске националне мањине, приликом подношења пријаве и прописане
документације за упис на студије прилажу високошколској установи и следећа документа:
- Изјаву у писаној форми да је ромске националности (модел изјаве објављен на интернет
страници високошколске установе);
- Препоруку Националног савета ромске нацоиналне мањине (модел препоруке објављен на
интернет страници високошколске установе);
После завршеног полагања пријемних испита/испита за проверу склоности и способности,
кандидати који су положили пријемни испит/испит за проверу склоности и способности рангирају
се на посебној ранг-листи, са које високошколска установа уписује највише онолико кандидата
колико је одобрено Одлуком Владе Републике Србије за ову афирмативну меру. Кандидати који се
на овај начин не упишу рангирају се са осталим кандидатима за редовна буџетска места.

УПИС ДРЖАВЉАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОЈИ СУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.


ГОДИНИ СРЕДЊУ ШКОЛУ ЗАВРШИЛИ У ИНОСТРАНСТВУ
Држављанин Републике Србије који је у школској 2020/2021. години средњу школу завршио
у иностранству, односно који је страну средњошколску исправу стекао завршавањем
акредитованог програма у средњој школи у Републици Србији, ималац је стране средњошколске
исправе која подлеже поступку нострификације (у даљем тексту: ималац стране средњошколске
исправе).
Ималац стране средњошколске исправе може остварити право уписа у прву годину студија у
оквиру буџетске квоте утврђене Одлуком Владе за држављане Републике Србије који су у
школској 2020/2021. години стекли страну средњошколску исправу, у другом уписном року.
Држављанин Републике Србије из предходног става, може се уписати на студије у статусу
студента чије се студије финансирају из буџета, ако се квалификује до броја студената чије се
студије финансирају из буџета утврђеног Одлуком Владе Републике Србије за ту категорију
кандидата.
Са потврдом Министарства просвете, науке и технолошког развоја, да је у току поступак
нострификације стране средњошколске исправе, или доказом да је предат захтев за
нострификацију, ималац стране средњошколске исправе може се пријавити у првом уписном року.
Ималац стране средњошколске исправе који стуче диплому полагањем IB матуре, у првом
уписном року високошколској установи доставља потврду средње школе да је положио све испите
предвиђене програмом за стицање међународно признате матуре (International Baccaleurate
Diploma Programme).
Имаoца стране средњошколске исправе који оствари право уписа на студије у првом
уписном року у оквиру броја редовних буџетских места по Одлуци Владе Републике Србије,
односно у оквиру броја самофинансирајућих места, високошколска установа може уписати у прву
годину студија условно уз обавезу да до почетка наставе достави решење Министарства о
нострификацији његове средњошколске исправе.

УПИС ПРИПАДНИКА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ ИЗ СУСЕДНИХ


ЗЕМАЉА
Припаднк српске националне мањине из суседне земаље може се уписати у прву годину
студија под истим условима као и држављани Републике Србије, укључујући и право на упис на
студије у статусу студента који се финансира из буџета.
Суседне земље у смислу стручног Упутства Министарства просвете, науке и технолошког
развоја за спровођење уписа у прву годину студијских програма основних и интегрисаних студија
на високошколским установама чији је оснивач Република Србија, достављеног високошколским
установама су: Република Мађарска, Република Румунија, Народна Република Бугарска, Северна
Македонија, Република Албанија, Босна и Херцеговина, Република Словенија, Република
Хрватска и Црна Гора.
Приликом подношења високошколској установи пријаве и прописане документације за упис
на студије, кандидат подноси и изјаву у писаној форми да је припадник српске националне
мањине. Високошколска установа објављује модел изјаве на својој интернет станици.

УПИС ЛИЦА КОЈА НЕМАЈУ ЈАВНУ ИСПРАВУ О СТЕЧЕНОМ СРЕДЊЕМ


ОБРАЗОВАЊУ
Лице које нема јавну исправу о стеченом средњем образовању зато што је евиденција,
односно архивска грађа о томе уништена или нестала, уместо те јавне исправе, подноси решење о
утврђивању стеченог средњег образовања које доноси општински суд у ванпарничном поступку у
складу са Законом о средњем образовању и васпитању.

УПИС СТРАНИХ ДРЖАВЉАНА


Страни држављани уписују се у прву годину студија под истим условима као држављани
Републике Србије.

УПИС СТРАНИХ ДРЖАВЉАНА У СТАТУСУ МИГРАНАТА/ТРАЖИЛАЦА АЗИЛА


Страни држављани у статусу миграната/тражилаца азила уписују се у прву годину студија
под истим условима као држављани Републике Србије.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ И УПИС СТУДЕНАТА


Пријављивње и упис кандидата у прву годину студија, одвијаће се према одрдбама конкурса
за упис студената у прву годину основних академских студија на високошколским установама
чији је оснивач Република за школску 2021/2022. годину, према динамици и конкурсним роковима
утврђеним у конкурсу који свака високошколска установа објављује на својој интернет страници.
Одлука о евентуалном ослобађању или умањењу школарине за студента који се упише у
прву годину студија у статусу студента који сам финансира студије, у искључивој је надлежности
високошколске установе.
Приликом пријављивања на конкурс, кандидати подносе нострификовану диплому о
завршеној средњој школи у четворогодишњем трајању. Приликом уписа, кандидати су дужни да
високошколској установи поднесу доказ:
- да су здравствено осигурани за школску годину коју уписују;
-да владају језиком студија, што се доказује уверењем овлашћене комисије.
Упис на високошколску установу у оквиру Програма афирмативне мере уписа студената са у
оквиру квоте може да оствари студент који је положио пријемни испит.
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
УПИСАТИ НА ПРВУ ГОДИНУ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ

Филозофски факултет Универзитета у Нишу уписује у прву годину основних академских


студија школске 2021/2022. године укупно 640 студената, односно 340 студената чије ће се
образовање финансирати из буџета и 300 самофинансирајућих студената.

самофинан афирмати
Р. б. Студијски програм из буџета укупно
-сирање вне мере
1. Основне академске студије филозофије 18 12 30
2. Основне академске студије историје 30 20 50
3. Основне академске студије психологије 40 50 90
4. Основне академске студије педагогије 30 20 50
5. Основне академске студије социологије 30 20 50
Основне академске студије социјалне
6. 28 22 50
политике и социјалног рада
7. Основне академске студије новинарства 25 25 50
9
Основне академске студије комуницирање и
8. 25 25 50
односи са јавношћу
9. Основне академске студије србистике 30 20 50
10. Основне академске студије англистике 40 50 90
Основне академске студије руског језика и
11. 10 10 20
књижевности
Основне академске студије француског
12. 14 16 30
језика и књижевности
Основне академске студије немачког
20 10 30
језика и књижевности
Укупно: 340 300 640 9

Преко броја од 340 буџетских места, а у складу са Одлуком Владе Републике Србије, у
прву годину основних студија на терет буџета извршиће се упис:
1. Највише 3 кандидата која су положила пријемни испит у оквиру Програма афирмативне
мере уписа припадника ромске националне мањине.
2. Највише 3 кандидата која су положила пријемни испит у оквиру Програма афирмативне
мере уписа студената са инвалидитетом.
3. Највише 3 кандидата која су положила пријемни испит, а држављани су Републике
Србије који су у школској 2019/2020. завршили средњу школу у иностранству.
Висина школарине за самофинансирајуће студенте на свим студијским програмима износи
78.000,00 динара.

ДОКУМЕНТА КОЈА ПОДНОСЕ КАНДИДАТИ


Кандидати приликом пријаве на конкурс, подносе на увид ОРИГИНАЛНА ДОКУМЕНТА,
а уз пријавни лист (који купују у копирници преко пута Факултета) подносе неоверене
фотокопије докумената и то:
- сведочанства сва четири разреда завршене средње школе,
- диплому о положеном завршном, односно матурском испиту,
- очитану биометријску личну карту,
- доказ о уплати 8.000,00 динара за полагање пријемног испита. Уплате се врше на текући
рачун Факултета број 840-1818666-89 са позивом на број 742121021,
- кандидат страни држављанин подноси нострификована документа и доказ о провери
знања српског језика.
Кандидати су обавезни да на полагање пријемног испита са собом понесу личну карту или
пасош.
Кандидат који је освојио прво или друго место на такмичењу које организује Факултет за
ученике средњих школа у току школске године, не плаћа накнаду за припремну наставу и
полагање пријемног испита.
Кандидат који је као ученик III и IV разреда средње школе освојио једно од прва три
појединачна места на републичком такмичењу које организује Министарство просвете и спорта,
или међународном такмичењу из наставног предмета из кога се полаже пријемни испит, не плаћа
накнаду за полагање пријемног испита.
Факултети су у обавези да приложена докумета користе само у ову сврху и да их чувају у
складу са Законом о заштити података о личности.

Ближе информације у вези са уписом студената у прву годину основних студија могу се
добити на Факултету у Служби за наставу и студентска питања и Канцеларији за развој каријере и
подршку студентима (Ниш, Ћирила и Методија 2) и на телефон: 018/514-312; 514-313;527-649,
018/514-311 локал 132 и 162, или и преко сајта Филозофског факултета www.filfak.ni.ac.rs
ОСНОВНЕ
АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
Aкадемски назив:
Дипломирани историчар

Дужина трајања студија:


8 семестара/4 академскe годинe

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:


Оспособити студента за примену стручних достигнућа из области историје.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:


Студенти који стекну звање историчара стичу целовиту слику о непрекинутом развоју људске цивилизације
од почетака човечанства до савременог доба, оспособљавају се да разумеју сложене друштвене процесе
који су се одвијали у прошлости, да самостално и базирано на научним основама тумаче не само поједине
историјске епизоде већ и догађаје који се у историјској науци често дефинишу и термином «појаве дугог
трајања». Поред намере да студенти који се определе за овај студијски програм упознају за дипломатском,
политичком и војном историјом његов значајан део заузима и разматрање историје материјалне и писане
културе и духовне баштине смештене у оквире европске и светске цивилизације.У зависности од одабира
изборних предмета након завршетка овог образовног периода квалификовани су за рад у наставном
процесу у основном и средњошколском образовању, затим у научно-истраживачким институцијама као
што су библиотеке, музеји, архиви, културни центри.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири године и
положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високомобразовању.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Пријемни испит састоји се из:


1. Теста знања из историје. Време за израду: 120 минута. Максимални број поена је 60.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА НА СТУДИЈСКОМ


ПРОГРАМУ ИСТОРИЈЕ
Програм за полагање пријемног испита сачињен је на основу програма предмета Историја за
ученике гимназије од I (првог) до IV (четвртог) разреда.

ИСТОРИЈА СТАРОГ ВЕКА


Праисторија. Појам. Палеолит. Неолит. Метално доба. Најзначајнија културна налазишта. Бутмир. Винча.
Праисторијска уметност.
Сумерска држава. Месопотамија. Египатска Царства. Микена. Троја. Спарта. Атина. Македонија. Оснивање
Рима. Република. Принципат. Доминат.
Подела империје. Пропаст Западног дела царства. Византија до Јустинијана.

ОПШТА ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА


Јустинијан и његово доба. Јустинијанова кодификација римског права. Освајања и обнова римске
дежаве. Картагински и равенски егзархат. Ираклије Велики. Авари. Словени. Арапи. Стварање бугарске
државе. Грчка ватра. Иконоклазам и иконоборство. Велика сеоба народа. Готи – Визиготи, Остроготи,
Лангобарди. Германи и Франци. Француска до Каролинга. Пипин Мали, Карло Велики. Стварање
европских држава у 9. Веку. Немачко Свето римско царство. Стварање мађарске државе. Енглеска до
доласка Нормана. Виљем Освајач. Енглеско друштвено уређење. Римска црква. Крсташки ратови.
Јеретички покрети. Арапска цивилизација. Ислам. Ширење. Калифати. Немачке династије. Формирање
Кијевске државе. Односи са Византијом. Продор Турака и њихова освајања на Балкану. Друштвено
уређење средњовековне Европе.

ОПШТА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА И САВРЕМЕНО ДОБА


Појава капиталистичке производње. Мануфактура. Географска открића. Колумбо. Магелан и Васко
да Гама. Процват хуманизма и Ренесанса. Проналазак штампе. Реформација. Мартин Лутер. Утопија.
Турска освајања у Европи. Мохачка битка. Мехмед паша Соколовић. Изградња апсолутистичких
монархија. Петар Велики. Просвећени апсолутизам. Катарина Велика. Јосиф Први. Марија Терезија. Рат
Америке за независност. Џорџ Вашингтон. Амерички устав.
Француска буржоаска револуција. Наполеон и његови ратови. Слом Наполеонове Француске. Бечки
конгрес. Револуција 1848. Године. Маркс и Енгелс. Интернационале. Империјализам. Француско-пруски рат
и Париска комуна. Берлински конгрес. Балкански ратови. Први светски рат. Октобарска револуција. Појава
фашизма. Велика светска криза. Хитлеров долазак на власт. Шпански грађански рат. Припреме за рат.
Почетак Другог светског рата. Ратне операције 1939-1945. Године. Слом Немачке и атомске бомбе на Јапан.
Крај рата. Умножавање социјалистичких револуција. Борба поробљених народа за ослобођење. Покрет
несврстаних. Културни и друштвени напредак. Освајање свемира.
ИСТОРИЈА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Досељавање Словена на Балкан. Срби и Хрвати. Односи према староседеоцима и суседима.
Карантанија. Људевит Посавски. Хрватска у време народних владара. Потпадање под власт Угарске 1102.
Године. Покрштавање Срба. Успон Зете под Михаилом и Бодином. Ћирило и Методије. Климент и Наум.
Богумилски покрет на Балкану. Самуилова држава у Македонији. Долазак на власт Стефана Немање. Свети
Сава. Самосталност српске цркве. Хиландар. Стефан Првовенчани. Наследници: Радослав, Владислав и Урош
Први. Драгутин и Милутин. Милутинова ширења према Византији. Симонида. Стефан Дечански. Ратови са
Бугарима. Душан – млади краљ.Душаново преузимање власти. Проглашење за цара. Душанов Законик. Смрт.
Цар Урош. Распад државе. Појава обласних господара. Краљ Вукашин. Маричка битка. Кнез Лазар. Турски
продори. Косовска битка. Лазаревићи и Бранковићи. Краљ Твртко. Турска освајања Србије, Босне,
Херцеговине и пад Зете.
ИСТОРИЈА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
НОВИ ВЕК
Србија под Турцима. Српска црква. Народни покрети. Хајдуци и ускоци. Сеоба Срба Карловачки и
Пожаревачки мир. Први српски устанак. Карађорђе. Правитељствујушчи Совјет. Битке код Мишара,
Иванкова, на Чегру. Стеван Синђелић. Крај устанка. Други српски устанак. Хаџи-Проданова буна. Смрт
Карађорђа. Хатишерифи 1830. И 1833. Године. Милош Обреновић. Начертаније.
Рат против Турске у српским земљама 1876-1878. Одлуке Сан-стефанског и Берлинског конгреса.
Србија и Црна Гора независне државе. Петар Петровић Његош. Окупација Босне и Херцеговине. Борба
против Аустрије и Мађарске. Илинденски устанак. Промене на српском престолу. Карађорђевићи.
Царински рат. Балкански ратови и ослобођење од Турака. Сарајевски атентат. Почетак Првог светског рата.
Србија у рату 1914. Године. Слом Србије и Црне Горе 1915. Повлачење преко Албаније. Солунски фронт.
Топлички устанак. Пробој солунског фронта. Завршне операције за ослобођење. Крај рата.

ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД 1918. ГОДИНЕ

Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Видовдански устав. Оснивање Комунистичке Партије
Југославије. Раднички покрет. Закон о заштити државе. Забрана рада КПЈ. Диктатура Краља Александра и
проглас Краљевине Југославије. Бановине. Краљев апсолутизам до 1934. Године. Намесништво. Влада
Милана Стојадиновића. Споразум Цветковић-Мачек и стварање Бановине Хрватске. Оснивање политичких
опозиционих партија. Оријентација спољне политике на Немачку и Италију. Приступање Југославије
Тројном пакту. Догађаји од 27. Марта. Напад Немачке на Југославију 6. Априла 1941. Године. Подела
Југославије. Терор окупатора и оснивање логора. Независна држава Хрватска. КПЈ и припреме за устанак.
Почетак устанка у југословенским земљама. Борба за ослобођење и револуција 1941-1945. Године.
Оснивање АВНОЈ-а. Заседање у Јајцу. Партизани и четници. Усташе. Борбе за коначно ослобођење
Југославије. Крај рата. Победа социјалистичке револуције. Спровођење избора за Уставотворну скупштину.
Проглашење Републике. Сукоб са Информбироом. Самоуправљање. Уставне промене 1963. Године.
Промене у Уставу 1974. Године. Закон о удруженом раду. Приватизација. Разбијање Југославије од 1990.
Године.
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈА ИСТОРИЈЕ

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне Остали ЕСПБ


предмета наставе часови
П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. ИСТОАС1 Историја старог Истока I НС О 2 1 6
2. Историја старе Грчке и I НС О 2 1 6
ИСТОАС2 хеленистичког света
3. Историјска географија I СА О 2 1 3
ИСТОАС3 1
4. Помоћне историјске I ТМ О 2 1 3
ИСТОАС4 науке
5. Увод у историјске I ТМ О 2 2 3
студије са
ИСТОАС5 методологијом 1
6. Предмет изборног I ТМ ИБ 2 2 4
ИСТОИБ1 блока 1
7. Предмет изборног I ТМ ИБ 2 1 5
ИСТОИБ2 блока 2

8. ИСТОАС7 Историја старог Рима II НС О 2 1 9


9. Историјска географија II СА О 2 1 3
ИСТОАС8 2
10. Општа историја раног II СА О 2 1 5
ИСТОАС9 средњег века
11. Увод у историјске II ТМ О 2 2 4
студије са
ИСТОАС10 методологијом 2
12. Предмет изборног II ТМ ИБ 2 2 4
ИСТОИБ3 блока 3
13. ИСТОИБ4 Предмет изборног II ТМ ИБ 2 1 5
блока 4
Укупно часова активне 60
наставе на години студија
=26+17=43
ДРУГА ГОДИНА
14. ИСТОАС12 Историја Византије III СА О 2 2 5
15. Oпшта историја позног III СА О 2 2 6
ИСТОАС13 средњег века
16. Историја Срба до краја III НС О 2 1 5
ИСТОАС14 11. Века
17. Историја Срба у 12. И III НС О 2 1 5
ИСТОАС15 13. Веку
18. Предмет изборног III АО ИБ 2 2 4
ИСТОИБ5 блока 5
19. Предмет изборног III СА ИБ 1,6 1,4 5
ИСТОИБ6 блока 6

20. Историја Срба од 1300. IV НС О 2 2 6


ИСТОАС16 До 1391. Године
21. SRB0 Српски језик IV АО О 2 2 4
22. Византијска IV СА О 2 2 6
ИСТОАС17 цивилизација
23. Предмет изборног IV АО ИБ 2 2 4
ИСТОИБ7 блока 7
24. Предмет 1 изборног IV СА ИБ 1 1 5
ИСТОИБ8 блока 8
25. Предмет 2 изборног IV СА ИБ 1 1 5
ИСТОИБ8 блока 8
Укупно часова активне 60
наставе на години студија
=21,60+19,40=41
ТРЕЋА ГОДИНА
26. Општа историја од V НС О 2 2 6
ИСТОАС18 1492. До 1650. Године
27. Општа историја од V НС О 2 2 6
ИСТОАС19 1650. До 1789. Године
28. Општа историја од V НС О 2 2 5
ИСТОАС20 1789. До 1871. Године
29. Историја Срба од 1391. V НС О 2 2 5
ИСТОАС21 До 1459. Године
30. Предмет 1 изборног V СА ИБ 1 1 4
ИСТОИБ9 блока 9
31. Предмет 2 изборног V СА ИБ 1 1 4
ИСТОИБ9 блока 9

32. Историја Срба 1459. До VI НС О 2 2 7


ИСТОАС22 1606. Године
33. Општа историја од VI НС О 2 2 7
ИСТОАС23 1871. До 1918. Године
34. Историја Срба од 1606. VI НС О 2 2 7
ИСТОАС24 До 1800. Године
35. Методика наставе VI ТМ О 4 4 9
ИСТОАС25 историје 1
Укупно часова активне 60
наставе на години студија
=20+20=40
ЧЕТВРТА ГОДИНА
36. Историја Срба од 1800. VII НС О 2 2 4
ИСТОАС26 До 1878. Године
37. Општа савремена VII НС О 2 2 5
историја до 1939.
ИСТОАС27 Године
38. Историја Југославије до VII НС О 2 2 5
ИСТОАС28 1941. Године
39. Историја народа VII НС О 2 1 3
ИСТОАС29 Балкана 19. Века
40. Методика наставе VII ТМ О 2 2 4
ИСТОАС30 историје 2
41. ИСТОАС31 Методичка пракса VII ТМ О 0 0 4 6
42. ИСТОИБ10 Предмет изборног VII СА ИБ 1 1 3
блока 10

43. Историја Срба од 1878. VIII НС О 2 2 5


ИСТОАС32 До 1918. Године
44. Општа савремена VIII НС О 2 2 6
историја од 1939.
ИСТОАС33 Године
45. Историја Југославије од VIII НС О 2 2 6
ИСТОАС34 1941. Године
46. Историја народа VIII НС О 2 2 3
ИСТОАС35 Балкана 20. Века
Укупно часова активне 50
наставе на години студија
=19+18 +4=41
47. ИСТОАС36 Завршни рад VIII - 10
Укупно часова активне
наставе у свим годинама
студија =86.6+74.4+4=165
Укупно ЕСПБ бодова240
Ш-шифра предмета која се задаје на нивоу установе
С-семестар у коме је предмет
Тип предмета: АО – Академско-општеобразовни, ТМ- теоријско методолошки, НС-научно стручни, УС-
уметничко стручни, СА-стручно апликативни
Статус предмета: О-обавезни, ИБ-изборни блок, ОЗ-обавезни заједнички за више модула, ако програм има
модуле ИБЗ-изборни заједнички за више модула, ако програм има модуле, ОМ-обавезни за модул, ИБМ-
изборни блок модула
Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН- Дуги облици наставе (лабораторијке вежбе, семинари и
др. У зависности од специфичности студијског програма)

ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ ИСТОРИЈЕ

Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне ЕСПБ


предмета наставе
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1.
1 LAT1 Латински језик 1 ТМ И 2 2 4
2 STG1 Старогрчки језик 1 ТМ И 2 2 4
3 STS1 Старословенски језик 1 ТМ И 2 2 4
Предмети изборног блока 2.
2 PSIHIZB Психологија ТМ И 2 0 5
Предмети изборног блока 3.
1. LAT2 Латински језик 2 TM И 2 2 4
2. STG2 Старогрчки језик 2 TM И 2 2 4
3. STS1 Старословенски језик 2 TM И 2 2 4
Предмети изборног блока 4.
1. PEDOAS49 Педагогија TM И 2 0 5
2 PEDOAS16 Теорије моралног васпитања TM И 2 2 5
Предмети изборног блока 5.
1. ENG1 Енглески језик 1 АО И 2 2 4
2. FRA1 Француски језик 1 АО И 2 2 4
3. NEM1 Немачки језик 1 АО И 2 2 4
4. RUS1 Руски језик 1 АО И 2 2 4
5. GRC1 Грчки језик 1 АО И 2 2 4
6. ITA1 Италијански језик 1 АО И 2 2 4
7. SPA1 Шпански језик 1 АО И 2 2 4
Предмети изборног блока 6.
1. FILSA101 Филозофија религије СA И 2 2 5
2. НОВО06 Основи социологије СА И 2 2 5
3. SOCOAS117 Историјска социологија СА И 1 1 5
4. ИСТОАС37 Друштвена историја медија СА И 2 2 5
5. SOCOAS107 Филозофија историје СА И 1 1 5
6. PEDOAS23 Школска педагогија ТМ И 2 2 5
Предмети изборног блока 7.
1. ENG2 Енглески језик 2 АО И 2 2 4
2. FRA2 Француски језик 2 АО И 2 2 4
3. NEM2 Немачки језик 2 АО И 2 2 4
4. RUS2 Руски језик 2 АО И 2 2 4
5. GRC2 Грчки језик 2 АО И 2 2 4
6. ITA2 Италијански језик 2 АО И 2 2 4
7. SPA2 Шпански језик 2 АО И 2 2 4
Предмети изборног блока 8.
1. ИСТОАС39 Културна историја старе Грчке СА И 1 1 5
2 ИСТОАС41 Културна историја Византије СА И 1 1 5
3. ИСТОАС42 Изградња законодавства у СА И 1 1 5
српским земљама у средњем веку
4 ИСТОАС43 Трговина и саобраћај усрпским СА И 1 1 5
земљама у средњем веку
Предмети изборног блока 9.
1. Историја Срба у Хабзбуршкој СА И 1 1 4
ИСТОАС44 монархији
2. ИСТОАС46 Француска буржоаска револуција СА И 1 1 4
3. ИСТОАС47 Западноевропски град у средњем СА И 1 1 4
веку
4. ИСТОАС48 Српска црква у средњем веку СА И 1 1 4
5. Жена у српском друштву у 19. СА И 1 1 4
ИСТОАС49 веку
6. Историја Црне Горе од 1797. до СА И 1 1 4
ИСТОАС45 1913. године
Предмети изборног блока 10.
1 ИСТОАС51 Балкански ратови НС И 1 1 3
2 Жена у Србији за време Светског НС И 1 1 3
ИСТОАС52 рата 1914-1918.
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ КОМУНИЦИРАЊЕ И ОДНОСИ
СА ЈАВНОШЋУ
Aкадемски назив:
Дипломирани комуниколог (ПР)

Дужина трајања студија:


8 семестара/4 академскe годинe

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

У односу на претходно акредитован програм Комуницирање и односи с јавношћу сада


редизајнирамо приступ, тако што поред темељитог упознавања основа, теорија и техника
настајања јавности, студенти овладавају техникама и вештинама идентификовања, креирања,
моделовања и дистрибуције информација, уз примену савремених масмедијских алатки и
уважавање јавности као неопходног чиниоца демократизације. То подразумева примену актуелних
техника и метода креирања догађаја и процеса, промену садржаја предмета уопште, али и примену
нових начела у поступцима валоризовања студентског рада. Наставни процес фокусиран је на
изучавање модерних теоријских садржаја комуниколошких наука, с паралелном применом
вештина и техника ПР комуницирања, лобирања и управљања информацијама.
Циљеви програма укључују постизање адекватних компетенција и метода комуниколога
(ПР-ова), као и овладавање специфичним вештинама:
- стварање компетентних комуниколога (ПР-ова), са способношћу директног идентификовања,
креирања, дистрибуције и презентације информација у свим медијским формама и каналима;
- образовање за послове и задатке који захтевају познавање професионалних стандарда у
придобијању пажње јавности и ширења утицаја (лобирања);
- оспособљавање студената за послове анализе, истраживања и предвиђања, друштвено
релевантних догађаја и процеса. Поред информатичког образовања, од студената се очекује да
овладају различитим медијским технологијама, како би постали компетентни субјекти
информационо-комуникационих система;
- стицање општих и посебних знања из комуниколошких, културолошких, историјских,
правних, социолошких, безбедносних, уметничких и других научних области, која ће им
омогућити да стручно и компетентно обављају активности ПР менаџера или друге послове у
оквирима служби за односе с јавностима;
- разумевање политичког, социјалног и културног амбијента у којем раде масмедијска
предузећа, установе и организације у Републици Србији, и оспособљавање за уочавање
специфичности које треба уважити у креирању пословног наступа ради придобијања
публицитета.
- Развијање самосталних програма за унапређење рада у медијима и службама односа с
јавностима, за кризне комуникације, као и развијање способности за примену у пракси.
Циљеви су усклађени са основним задацима:
- преношење стручно-апликативних знања и вештина из комуниколошко-културолошке
области, уз усмеравање знања ка квалитетним компетенцијама;
- стицање комуниколошке способности и критичке зрелости студената за самосталан рад и
анализирање у медијима, као и самостално уочавање друштвеног догађаја, вредновања
његовог значаја, те проналажења истинитих података који постају комуникацијски пакети;
- пружање могућности појединцима да под једнаким условима располажу информацијама, али
и да стекну високо образовање и да се усавршавају током живота.
- стицање наведених способности обезбеђено је уношењем у курикулум већег броја предмета из
области медијско-комуниколошких и примењених ПР знања и вештина, при чему програм
перцепцира основне трендове који ће редефинисати концепт друштвене заједнице у смислу
даље демократизације, глобализације и дигитализације. Тако дефинисани циљ део је
остварења педагошке мисије Филозофског факултета у Нишу и важан је за развој овог дела
Србије.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Концепт студија Комуницирање и односи с јавношћу заснован је на низу општих и


специфичних комуниколошких компетенција кандидата, како би били спремни да одговоре
изазовима масмедијских промена, али и препознавању и каналисању комуникационих токова и
структура. Опште способности подређене су квалитетном и аутономном обављању
комуниколошке делатности (ПР-а), а као најважније издвајају се:
- формирање комуниколога (ПР стручњака) способних да примене стечена знања и вештине у
домаћој и међународној комуниколошко-културолошкој пракси;
- да их пренесу на друге и подстакну развој професионално стандардизованог и етичког
управљања јавношћу;
- развијају сопствену ПР каријеру, непрекидно се образујући уз рад у службама за односе с
јавношћу или сличним организацијама;
- идентификовање, обликовање, презентације и дистрибуције информација ка јавности;
- способност истраживања, анализирања, предвиђања и објављивања одређених информација,
- битних за шири друштвени интерес или интерес клијената;
- самосталност у стручном раду и доношењу одлука битних за придобијање публицитета;
- развој комуникационих способности и вештина;
- колегијалност и лојалност према послодавцима и јавности, смисао за сарадњу и
- прихватање критике;
- разумевање и поштовање професионалних стандарда.
- способност друштвене интеракције и квалитетне тимске сарадње.

Остваривањем циљева програма студент стиче предметно-специфичнеспособности:


- темељно познавање и разумевање процеса идентификовања, стварања, обликовања и
дистрибуирања информација;
- решавање конкретних ПР проблема, уз употребу теоријских и стручних метода;
- коректно владање основним знањем из комуниколошких наука, уз повезивање са вештинама
из стручно-апликативних предмета, са циљем управљања јавним простором;
- способност истраживања у литератури, медијима и пракси, као и пласирања информација у
одговарајући жанровски оквир;
- адекватна примена информацијско-комуникационе технологије и информационих система,
који ће се у највећој мери утицати на ефекте комуникације.

Опис исхода учења:


Разумевање процеса настајања, креирања и дизајнирања информационих пакета, према
захтевима савремених односа с јавношћу и интересима клијената за придобијањем јавне пажње.
Студент је стручно обучен да примени информатичке и комуникационе технологије у класичном,
електронском и дигиталном облику, према потребама информационе заједнице. Посебно се
развијају знања и методе тимског рада, вештине преношења информација и њиховог ширења, као
и способност континуираног ПР образовања.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:

Тест знања из српског језика. Време израде је 120 минута. Максимални број поена је 60.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА НАСТУДИЈСКОМ


ПРОГРАМУ КОМУНИЦИРАЊЕ И ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ

Пријемни испит се полаже према Програму српског језика и књижевности ("Службени гласник СР
Србије" - "Просветни гласник", број 5/90, "Службени гласник Републике Србије" - "Просветни
гласник" број 3/91 и "Службени гласник РС" - "Просветни гласник" 3/92).

СРПСКИ ЈЕЗИК

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ. Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и
комуникација. Еволуција језика (развој језика, настанак и развој писма). Језик, култура и друштво.
Типови језика (језици у свету, језичка сродност, језички типови и језичке универзалије).
Раслојавање
језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације књижевног језика и
правописа. Екавски и ијекавски изговор. Наречја српског језика. Дијалекатска основица српског
књижевног језика.
ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ. Језик као систем знакова. Фонетика и
фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Гласовни систем српског књижевног језика. Фонолошки
систем српског књижевног језика. Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова
улога у
промени и грађењу речи. Прозодија. Акценатски систем српског књижевног језика. Морфологија.
Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена речи). Грађење речи.
Промењљиве и непроменљиве речи (именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи, прилози,
везници, речце и узвици). Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Сложенице,
полусложенице, правописна решења. Синтакса. Реченице у ширем смислу и реченице у ужем
смислу. Речи. Синтагма. Падежни систем. Систем зависних реченица и главне врсте зависних
реченица. Систем независних реченица. Глаголска времена и глаголски начини. Лексикологија
(са елементима терминологије и фразеологије). Значењски (семантички) и формални односи међу
лексемама: синонимија, антонимија, полисемија и хомонимија; метафоричка и метонимијска
значења. Стилска вредност лексема. Основни
појмови о терминологији и терминима. Терминолошки речници. Основни појмови о фразеологији
и фразеолошким јединицама. Граматике и речници српког језика и начин њихове употребе.

ПРАВОПИС. Основни принципи правописа српског језика. Правописи, правописни приручници и


начин њихове употребе. Писање почетног великог слова. Састављено, растављено и
полусложеничко писање речи. Правописна решења у вези са гласовним алтернацијама и изузеци.
Правописни и интерпункцијски знаци. Растављање речи на крају реда. Писање скраћеница и
позајмљеница.

Литература (уџбеници који се користе у основној и средњој школи):


Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Савремени српски језик, Уџбеник за I, II, IIIи IVразред средње
школе, Београд 1992. и остала издања;
Р. Бугарски, Увод у општу лингвистику;
Милорад Дешић, Правопис српског језика, Клет, 2015 (школско издање).
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА И ГОДИНАМА СТУДИЈА ЗА СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА СТУДИЈА КОМУНИЦИРАЊЕ И ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ
Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСП
предмет часови Б
а П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. ONO001 Комуникологија 1 ТМ О 2 2 0 0 7

2. OKO001 Писање о уметности у 1 СА О 2 2 0 0 6


медијима
3. OKO002 Односи с јавношћу 1 СА О 2 2 0 0 7

4. Предмети Увод у новинарство, 1 НС ИБ 2 2 0 0 6


изборног Академско писање ТМ
блока 1. или АО
Основи социологије
5. Предмети Страни језици 1 АО ИБ 2 2 0 0 4
изборног
блока 2.
6. KD0006 Реклама и медији 2 НС О 2 2 0 0 7

7. ONO012 Информатика 2 АО О 1 1 0 0 4

8. ONO003 Новинарски жанрови 2 СА О 3 3 0 0 9


9. Предмети Увод у студије рода, 2 АО ИБ 2 2 0 0 6
изборног Савремени српски АО
блока 3. језик или АО
Креативност читања и
писања
10. Предмети Страни језици 2 АО ИБ 2 2 0 0 4
изборног
блока 4.
Укупно часова активне 20 60
наставе на години студија часова
= недељно

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмет часови
а П В ДОН
ДРУГА ГОДИНА
11. ONO005 Реторика 3 СА О 2 2 0 0 6

12. OKO006 Пропаганда и јавност 3 НС О 3 2 0 0 7


13. ONO007 Новинарство у 3 СА О 2 2 0 0 7
штампаним
медијима
14. Предмети Медијска публика 3 НС О 2 2 0 0 6
изборног или Савремене СА 2 1
блока 5. медијске технологије
15. Предмети Страни језици 3 АО ИБ 2 2 0 0 4
изборног
блока 6.
16. ONO030 Култура 4 НС О 3 2 0 0 6
комуницирања

17. KD0016 Mенаџмент медија 4 НС О 2 2 0 0 7


18. KD0017 Медијска етика 4 НС О 2 2 0 0 7
19. Предмети Радијско 4 СА ИБ 2 2 0 0 6
изборног новинарство
блока 7. ТМ
или
Информационо
друштво
20. Предмети Страни језици 4 АО ИБ 2 2 0 0 4
изборног
блока 8.
Укупно часова активне 20 60
наставе на години студија часова
= недељно
Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предме часови
та П В ДОН
ТРЕЋА ГОДИНА
21. OKO012 Методологија 5 ТМ О 3 2 0 0 7
медијског истраживања

22. KD0021 Комуницирање у 5 НС О 3 2 0 0 6


дигиталном добу

23. OKO014 Медијско право 5 СА О 2 2 0 0 6


24 Предмети Телевизијско 5 СА ИБ 2 2 0 0 6
изборног новинарство,
блока 9: Наративно СА
новинарство, СА
Маркетинг и јавност
или ТМ
Увод у истраживање
јавног мњења и
медијске публике
25 Предмети Историја новинарства, 6 НС ИБ 2 0 0 0 5
изборног Верске заједнице и АО
блока 10: медији 2 2
или АО
Политички систем 2 0
26 ONO019 Теорија јавног мњења 6 ТМ О 2 2 0 0 6

27 KD0026 Пословно 6 НС О 2 2 0 0 7
комуницирање

28 ONO031 Нови медији 6 СА О 2 2 0 0 6

29 OSON13 Социологија масовних 6 ТМ О 2 2 0 0 6


комуникација
30. Предмети Анализа медијског 6 НС ИБ 2 2 0 0 5
изборног дискурса,
блока 11. Фотографија у
медијима
или
Ауторско право и
медији
Укупно часова активне 20 60
наставе на години часова
студија = недељно

Ш Назив предмета С Тип


Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предме часови
та П В ДОН
ЧЕТВРТА ГОДИНА
31 ONO023 Међукултурно 7 НС О 2 2 0 0 6
комуницирање и медији

32 KD0030 Лобирање и 7 НС О 2 2 0 0 5
брендирање

33 OKO021 Политичко 7 СА О 2 2 0 0 5
комуницирање

34 OKO022 Друштвене мреже и 7 НС О 3 2 0 0 5


мрежна комуникација
35 Предмети Деонтологија медија 7 НС ИБ 2 2 0 0 5
изборног или
блока 12. Филозофија медија АО

36 KD0034 Стручна пракса 7 СА О 6 3

37 OKO024 Информационо 8 НС О 2 2 0 0 6
комуникациони
системи

38 ONO029 Теорија медија 8 ТМ О 3 2 0 0 5

39 OKO025 Менаџмент људских 8 НС О 2 2 0 0 5


ресурса

40 KD0038 Креативне индустрије 8 СА О 2 2 0 0 5

41 Предмети Увод у естетику медија, 8 ТМ ИБ 2 2 0 0 5


изборног Уређивачка политика
блока 13. медија
или
Увод у
трансмедијалност

42 KD0040 Истраживање за 8 СА О 6 2
завршни рад

43 KD0041 Завршни рад 9 СА О 3 3


Укупно часова активне 20 60
наставе на години студија часова
= недељно
Укупно ЕСПБ бодова 240
Табела 5.3 Изборна настава на студијском програму

Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне наставе ЕСПБ


предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1.
1 ONO002 Увод у новинарство НС И 2 2 0 0 6

2 KD0043 Академско писање ТМ И 2 2 0 0 6

3 OSON07 Основи социологије АО И 2 2 0 0 6

Предмети изборног блока 2.


4 OEIB11 Енглески језик Б1.1 АО И 2 2 0 0 4

5 ONSA21 Немачки језик А2.1 АО И 2 2 0 0 4

6 OFSA21 Француски језик А2.1 АО И 2 2 0 0 4

7 ORSA21 Руски језик А2.1 АО И 2 2 0 0 4

8 OGSA11 Грчки језик А1.1 АО И 2 2 0 0 4


Предмети изборног блока 3.
9 OSON23 Увод у студије рода АО И 2 2 0 0 6

10 OSKJ05 Савремени српски језик АО И 2 2 0 0 6

11 OKO005 Креативност читања и АО И 2 2 0 0 6


писања
Предмети изборног блока 4.
12 OEIB12 Енглески језик Б1.2 АО И 2 2 0 0 4

13 ONSA22 Немачки језик А2.2 АО И 2 2 0 0 4

14 OFSA22 Француски језик А2.2 АО И 2 2 0 0 4

15 ORSA22 Руски језик А2.2 АО И 2 2 0 0 4

16 OGSA12 Грчки језик А1.2 АО И 2 2 0 0 4


Предмети изборног блока 5.
17 OKO007 Медијска публика НС И 2 2 0 0 6

18 ONO017 Савремене медијске СА И 2 1 0 0 6


технологије
Предмети изборног блока 6.
19 OEIB21 Енглески језик Б2.1 АО И 2 2 0 0 4

20 ONSB11 Немачки језик Б1.1 АО И 2 2 0 0 4

21 OFSB11 Француски језик Б1.1 АО И 2 2 0 0 4

www.filfak.ni.ac.rs
22 ORSB11 Руски језик Б1.1 АО И 2 2 0 0 4

23 OGSA21 Грчки језик А2.1 АО И 2 2 0 0 4

Предмети изборног блока 7.


24 KD0052 Радијско новинарство СА И 2 2 0 0 6

25 OKO011 Информационо ТМ И 2 2 0 0 6
друштво
Предмети изборног блока 8.
26 OEIB22 Енглески језик Б2.2 АО И 2 2 0 0 4

27 ONSB12 Немачки језик Б1.2 АО И 2 2 0 0 4

28 OFSB12 Француски језик Б1.2 АО И 2 2 0 0 4

29 ORSB12 Руски језик Б1.2 АО И 2 2 0 0 4

30 OGSA22 Грчки језик А2.2 АО И 2 2 0 0 4


Предмети изборног блока 9.
31 ONO015 Телевизијско СА И 2 2 0 0 6
новинарство

32 OKO015 Наративно новинарство СА И 2 2 0 0 6

33 KD0057 Маркетинг и јавност СА И 2 2 0 0 6

34 KD0058 Увод у истраживање ТМ И 2 2 0 0 6


јавног мњења и
медијске публике
Предмети изборног блока 10.

35 ONO016 Историја новинарства НС И 2 0 0 0 5

36 KD0060 Верске заједнице и АО И 2 2 0 0 5


медији

37 OSON29 Политички систем АО И 2 2 0 0 5

Предмети изборног блока 11.

38 ONO032 Анализа медијског НС И 2 2 0 0 5


дискурса

39 OKO018 Фотографија у НС И 2 2 0 0 5
медијима

40 KD0064 Ауторско право и НС И 2 2 0 0 5


медији
Предмети изборног блока 12.

41 ONO025 Деонтологија медија НС И 2 2 0 0 5

42 KD0066 Филозофија медија АО И 2 2 0 0 5

Предмети изборног блока 13.

www.filfak.ni.ac.rs
43 OKO027 Увод у естетику медија ТМ И 2 2 0 0 5

44 KD0069 Уређивачка политика ТМ И 2 2 0 0 5


медија

45 OKO029 Увод у ТМ И 2 2 0 0 5
трансмедијалност

www.filfak.ni.ac.rs
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ НОВИНАРСТВА

Aкадемски назив:
Дипломирани журналиста

Дужина трајања студија:


8 семестара/4 академскe годинe

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Циљеви студијскиг програма основних академских студија новинарства су:

1. Овладавање одговарајућим академским и стручним знањима, вештинама и техникама,


развој креативних способности у складу са сврхом студијског програма и оспособљавање
за компетентно бављење новинарском професијом. Академска знања којима студенти на
основним академским студијама треба да овладају односе се на следећа подручја:
академско-општеобразовни предмети, теоријско-методолошки предмети, научно, односно
уметничко стручни и стручно апликативни предмети.

Овладавање одговарајућим способностима и вештинама неопходним за бављење


новинарском професијом: способношћу да уоче (а често и предвиде) догађај од јавног
интереса, разумеју и истраже његове узроке и предвиде последице и алтернативе,
вероватноћу одређених последица, као и овладавање вештином објективног и
неселективног преношења информација у складу са захтевима и могућностима медија у
којима раде

2. Овладавање теоријским знањима која су неопходан темељ за даље студирање и


усавршавање.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

По завршетку основних академских студија, односно савладавањем студијског програма,


студенти стичу следеће опште компетенције:
- основна теоријска знања из области комуниколошких наука и новинарства
- основна знања о методама и техникама савременог новинарства
- способност примене стечених теоријских и стручних знања у новинарској пракси
- способност критичког мишљења при извештавању и у истраживачком процесу
- способност разумевања, излагања, критичке анализе, синтезе и решавања проблема у
области комуниколошких наука и у новинарској пракси
- способност примене теоријско-методолошких и научно-стручних знања у пракси
- способност комуникације и сарадње са ужим и ширим окружењем
Савладавањем студијског програма студенти стичу и специфичне компетенције:
- разумевање основних појмова, термина и категорија из неколико друштвених и
хуманистичких наука
- способност разумевања и комуницирања на једном страном језику на нивоу Б2.

www.filfak.ni.ac.rs
- овладавање матерњим језиком (фонолошки, граматички и лексички)
- способност примене информационих технологија у овладавању знањима из области
комуниколошких наука
- способност коришћења извора различитог типа
- способност праћења и примене новина у струци
- способност примене стечених знања у професионалној делатности

Савладавањем општих и специфичних компетенција студент је оспособљен за обављање


следећих професионалних делатности:
- новинар у штампаним медијима
- новинар у електронским медијима
- новинар у деску
- новинар у другим редакцијама/рубрикама
- новинар у информативним гласилима
- новинар у специјализованим гласилима

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:

Тест знања из српског језика. Време израде је 120 минута. Максимални број поена је 60.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА НА СТУДИЈСКОМ


ПРОГРАМУ НОВИНАРСТВА

Пријемни испит се полаже према Програму српског језика и књижевности ("Службени


гласник СР Србије" - "Просветни гласник", број 5/90, "Службени гласник Републике Србије" -
"Просветни гласник" број 3/91 и "Службени гласник РС" - "Просветни гласник" 3/92).

СРПСКИ ЈЕЗИК

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ Место језика у људском животу. Битна својства језика.
Језик и комуникација. Еволуција језика (развој језика, настанак и развој писма). Језик, култура и
друштво. Типови језика (језици у свету, језичка сродност, језички типови и језичке универзалије).
Раслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације
књижевног језика и правописа. Екавски и ијекавски изговор. Наречја српског језика.
Дијалекатска основица српског књижевног језика.

ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ Језик као систем знакова.
Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Гласовни систем српског књижевног језика.
Фонолошки систем српског књижевног језика. Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације
и њихова улога у промени и грађењу речи. Прозодија. Акценатски систем српског књижевног
језика. Морфологија. Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена
речи). Грађење речи. Промењљиве и непроменљиве речи (именице, придеви, заменице, бројеви,
глаголи, прилози, везници, речце и узвици). Основни појмови о извођењу (деривацији) речи.
Сложенице, полусложенице, правописна решења. Синтакса. Реченице у ширем смислу и
реченице у ужем смислу. Речи. Синтагма. Падежни систем. Систем зависних реченица и главне
врсте зависних реченица. Систем независних реченица. Глаголска времена и глаголски начини.
Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије). Значењски (семантички) и
формални односи међу лексемама: синонимија, антонимија, полисемија и хомонимија;

www.filfak.ni.ac.rs
метафоричка и метонимијска значења. Стилска вредност лексема. Основни појмови о
терминологији и терминима. Терминолошки речници. Основни појмови о фразеологији и
фразеолошким јединицама. Граматике и речници српког језика и начин њихове употребе.

ПРАВОПИС. Основни принципи правописа српског језика. Правописи, правописни


приручници и начин њихове употребе. Писање почетног великог слова. Састављено, растављено
и полусложеничко писање речи. Правописна решења у вези са гласовним алтернацијама и
изузеци. Правописни и интерпункцијски знаци. Растављање речи на крају реда. Писање
скраћеница и позајмљеница.

Литература: Уџбеници који се користе у основној и средњој школи. Може: Ж. Станојчић, Љ.


Поповић, Савремени српски језик, Уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд 1992.
и остала издања; Р. Бугарски, Увод у општу лингвистику; Милорад Дешић, Правопис српског
језика, Клет, 2015 (школско издање).

РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ


ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА СТУДИЈА НОВИНАРСТВА

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови
П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. NOVO01 Комуникологија 1 ТМ О 2 2 0 0 7
2. Увод у 1 СА О 2 2 0 0 7
NOVO02 новинарство
3. Српски језик и 1 НС О 2 2 0 0 7
NOVO03 правопис
4. Предмет изборног 1 АО ИБ 2 2 0 0 4
блока 1
NOVIB1 Језици
5. Предмет изборног 1 АО ИБ 2 2 0 0 5
блока 2:
Религије
савременог света;
NOVIB2 Увод у
социологију рода
6. Савремени српски 2 НС О 2 3 0 0 8
NOVO04 језик
7. Новинарски 2 НС О 3 3 0 0 9
NOVO05 жанрови
8. Основи 2 АО О 2 1 0 0 5
NOVO06 социологије
9. NOVO07 Информатика 2 АО О 1 1 0 0 4
10. Предмет изборног 2 АО ИБ 2 2 0 0 4
блока 3:
NOVIB3 Jезици

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови
П В ДОН
ДРУГА ГОДИНА
11. Савремене 3 СА О 2 1 0 0 6
медијске
NOVO08 технологије
12. NOVO09 Реторика 3 НС О 2 2 0 0 6

www.filfak.ni.ac.rs
13. Агенцијско 3 СА О 2 2 0 0 7
NOVO10 новинарство
14. Новинарство у 3 СА О 2 3 0 0 7
штампаним
NOVO11 медијима
15. Предмет 3 АО ИБ 2 2 0 0 4
изборног блока 4:
NOVIB4 Језици
16. Штампа и он- 4 СА О 2 2 0 0 7
лине жанрови и
NOVO12 форме
17. NOVO13 Новинарска етика 4 НС О 2 2 0 0 6
18. Радијско 4 СА О 2 4 0 0 8
NOVO14 новинарство
19. Политички 4 ТМ О 2 0 0 0 5
NOVO15 систем
20. Предмет 4 АО ИБ 2 2 0 0 4
NOVIB5 изборног блока 5:
Језици

www.filfak.ni.ac.rs
Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета часови
П В ДОН
ТРЕЋА ГОДИНА
21. Методологија 0 8
NOVO16 медијског 5 ТМ О 2 4 0
истраживања
22. NOVO17 Телевизијско 5 СА О 2 3 0 0 6
новинарство
33. !SOCOAS4 Социјална 5 ТМ О 2 2 0 0 6
психологија
24. NOVO19 Историја 5 НС О 2 0 0 0 5
новинарства
25. Предмет 0 5
изборног блока 6: 5 НС ИБ 2 1 0
NOVIB6 Музика и медији;
Психологија медија

26. NOVO20 Телевизијски 6 СА О 2 4 0 0 8


жанрови и форме
27. NOVO21 Новинарска 6 НС О 2 2 0 0 6
стилистика
28. NOVO22 Теорија јавног 6 ТМ О 2 2 0 0 6
мњења
29. NOVO23 Савремена 6 НС О 2 0 0 0 5
политика
30. Предмет 0 5
изборног блока 7:
Уметност у
медијима; Анализа
NOVIB7 медијског дискурса; 6 НС ИБ 2 2 0
Психологија
личности
Дигитална
фотографија у
медијима
Укупно часова активне 20
наставе на години студија часова
= недељно

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови
П В ДОН
ЧЕТВРТА ГОДИНА
31. Истраживачко 7 СА О 2 4 0 0 8
NOVO24 новинарство
32. Међукултурно 7 ТМ О 2 2 0 0 6
комуницирање и
NOVO25 медији
23. Социологија 7 ТМ О 2 2 0 0 5
масовних
NOVO26 комуникација
34. NOVO27 Деонтологија 7 НС О 2 2 0 0 5

www.filfak.ni.ac.rs
медија
35. Предмет изборног 7 АО ИБ 2 0 0 0 4
блока 8 Увод у
књижевност;
Невербална
NOVIB8 комуникација

36. Пракса у 7 СА О 0 0 0 2 2
NOVO29 медијима 1
37. NOVO30 Теорија медија 8 НС О 3 2 0 0 6
38. Култура 8 ТМ О 2 2 0 0 6
NOVO31 комуницирања
39. Савремени 8 НС О 2 2 0 0 6
NOVO32 медијски системи
40. NOVO33 Нови медији 8 НС О 2 2 0 0 6
41. Предмет изборног 8 СА ИБ 1 2 0 0 4
блока 9 Дикција;
Увод у
NOVIB9 социолингвистику

42. Пракса у 8 СА О 0 0 0 2 2
NOVO34 медијима 2
Укупно часова активне 20
наставе на години студија часова
= недељно
Укупно ЕСПБ бодова 240

www.filfak.ni.ac.rs
Изборни предмети:
Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне наставе ЕСПБ
предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 2.
1 Религије савременог AO И 2 2 0 0 5
NOVI21 света
2 Увод у социологију AO И 2 2 0 0 5
NOVI22 рода
Предмети изборног блока 1.
3 ENG1 Енглески језик 1 АО И 2 2 0 0 4
4 NEM1 Немачки језик 1 АО И 2 2 0 0 4
5 FRA1 Француски језик 1 АО И 2 2 0 0 4
6 RUS1 Руски језик 1 АО И 2 2 0 0 4
7 GRC1 Грчки језик 1 АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 3.
8 ENG2 Енглески језик 2 АО И 2 2 0 0 4
9 NEM2 Немачки језик 2 АО И 2 2 0 0 4
10 FRA2 Француски језик 2 АО И 2 2 0 0 4
11 RUS2 Руски језик 2 АО И 2 2 0 0 4
12 GRC2 Грчки језик 2 АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 4.
13 ENG3 Енглески језик 3 АО И 2 2 0 0 4
14 NEM3 Немачки језик 3 АО И 2 2 0 0 4
15 FRA3 Француски језик 3 АО И 2 2 0 0 4
16 RUS3 Руски језик 3 АО И 2 2 0 0 4
17 GRC3 Грчки језик 3 АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 5.
18 ENG4 Енглески језик 4 АО И 2 2 0 0 4
19 NEM4 Немачки језик 4 АО И 2 2 0 0 4
20 FRA4 Француски језик 4 АО И 2 2 0 0 4
21 RUS4 Руски језик 4 АО И 2 2 0 0 4
22 GRC4 Грчки језик 4 АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 6.
23 !13PSIINS24 Музика и медији НС И 2 1 0 0 5
24 !14PSIISA34 Психологија медија НС И 2 1 0 0 5
Предмети изборног блока 7.
25 !KOMO04 Уметност у медијима НС И 2 2 0 0 5
26 Анализа медијског НС И 2 2 0 0 5
NOVI72 дискурса
27 !PEDOAS7 Психологија личности НС И 2 2 0 0 5
Предмети изборног блока 8.
28 NOVI81 Увод у књижевност АО И 2 0 0 0 4
29 Невербална АО И 2 0 0 0 4
!13PSIISA27 комуникација
Предмети изборног блока 9.
29 NOVI91 Дикција СА И 1 2 0 0 4
30 Увод у СА И 1 2 0 0 4
NOVI92 социолингвистику
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
Академски назив:
Дипломирани педагог

Дужина трајања студија:


8 семестара /4 академске године

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Циљ основних студија педагогије јесте постизање компетенција и академских вештина:


овладавања основним педагошким знањима, принци-пима изаконитостима; анализирања и
процењивања ефеката примењиваних поступака, облика и метода, уведених иновација, за сагледавање
њихових позитивних страна и недостатака; самосталног практичног рада у свим врстама васпитно-
образовних установа у својству стручног сарадника; самосталног и стваралачког истраживања
васпитно-образовних проблема; планирања, анализирања и унапређивањаваспитно-образовног
процеса.
По завршетку основних студија очекује се да дипломирани студент педагогије научи,
евалуира и демонстрира разумевање и буде у стању да:
1. објасни основне чињенице, именује и саопшти принципе и законитости васпитно-
образовног процеса;
2. наведе и опише сложеност образовне установе као дела система васпитања, разликује врсте
улога, утврди сложеност и међузависност социјалних интеракција у њој;
3. конструише и даје квалификоване предлоге за побољшање рада наставника и других актера
у школи/предшколској установи и установама социјалне заштите, на начин који је
прихватљив за њих;
4. критички промишља релевантне проблеме у васпитању и образовању, идентификује
проблеме чије решавање превазилази његове професионалне компетенције,процени и
организује решавање проблема од стране одговарајућих институција или професионалаца;
5. компетентно прати, дизајнира, евалуира и унапређује сопствени рад и ради на сопственом
професионалном усавршавању узимајући у обзир најновија научна и стручна достигнућа;
6. осмисли, испланира, процени, измери параметре неопходне за реализацију самосталног
практичног рада у свим врстама образовних установа (предшколске установе, основне и
средње школе, специјалне школе, установе за образовање одраслих, посебно профилисане
образовне институције) у својству школског/предшколског педагога, односно да креативно
и стваралачки трага за решењима у васпитној стварности;
7. прецизно конципира, анализира и упоређује налазе својих и других истраживања,
компетентно их демонстрира и активно примењује у свом рад.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:


- разумевања, анализирања, примене и евалуације најзначајнијих педагошких сазнања и идеја;
- познавања и разумевања принципа и законитости васпитно-образовног процеса;
- учествовања у тимском раду и другим кооперативним облицима рада;
- критичког промишљања релевантних проблема у васпитању и образовању;
- подстицања, развијања и унапређивања квалитетне интеракције између учесника васпитно-
образовног процеса;
39
- показивања сензибилности за етичке и интеркултуралне проблеме;
- учествовања у стручним дискусијама које се тичу унапређивања струке;
- прецизно конципирање налаза својих и других истраживања и компетентног презентовања
утврђених резултата;
- активног и одговорног односа према сопственом професионалном развоју у смислу укључивања у
процес континуираног образовања и самообразовања;

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:


- темељног познавања и разумевања основних поставки педагошких дисциплина;
- разумевања сложености образовне установе као дела система васпитања, врста улога,
комплексност и међузависност социјалних интеракција у њој;
- креирања квалификованих предлога за побољшање рада наставника и других актера васпитно-
образовнихпроцеса;
- идентификовања проблема чије решавање превазилази његове професионалне компетенције и
упућивање на одговарајуће институције или професионалце;
- праћења, евалуације и унапређивања сопственог рада и професионалноусавршавање у складу са
најновијим научним и стручним достигнућима;
- примене стечених знања у непосредној васпитно-образовној пракси и решавања конкретних
проблема употребом релевантних педагошко-дидактичко-методичких поступака;
- креативног и стваралачког трагање за иновацијама и њихова непосредна примена у педагошкој
стварности употребом савремених информационих технологија;
- интердисциплинарног приступања проблемима васпитања и образовања.

УСЛОВИ ЗА УПИС:
У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири
године и положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високом
образовању.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Пријемни испит састоји се из Tеста знања из психологије. Време израде теста је 120
минута. Максимални број поена је 60.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА НА СТУДИЈСКОМ


ПРОГРАМУ ПЕДАГОГИЈЕ

ПРЕДМЕТ И МЕТОДЕ ПСИХОЛОГИЈЕ


Шта психологија проучава; Методе психолошких истраживања; Психолошке технике.

ОРГАНСКЕ ОСНОВЕ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА


Шта су органске основе психичког живота; Нервни систем; Централни нервни систем;
Мождана кора; Периферни нервни систем; Ендокрини систем.

ОПАЖАЊЕ – ОСЕТИ И ОПАЖАЈИ


Шта су осећаји и опажаји; Како чула функционишу и стварају осете; Како настају опажаји;
Пажња; Опажање особа – формирање утисака о људима.

УЧЕЊЕ
Шта је учење; Класично условљавање; Инструментално условљавање – учење путем покушаја

40
и погрешака; Учење увиђањем; Учење по моделу; Сензитизација и хабитуација – једноставни
облици учења; Моторно и вербално учење; Методе успешног учења; Шта је трансфер учења.

ПАМЋЕЊЕ И ЗАБОРАВЉАЊЕ
Шта је памћење; Врсте памћења; Поузданост памћења; Заборављање.

МИШЉЕЊЕ
Шта је мишљење; Мишљење и говор; Процес мишљења; Врсте мишљења; Развој мишљења.

ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И СТВАРАЛАШТВО
Шта је интелигенција; Структура интелигенције; Индивидуалне разлике у интелигенцији;
Интелелктуална надареност и ментална заосталост; Утицај наслеђа и средине на развој
интелигенције; Стваралаштво.

МОТИВАЦИЈА
Шта су мотиви и мотивација; Које су врсте мотива и како се стичу; Хијерархија мотива;
Поједини мотиви; Сукоб мотива; Фрустрације; Шта су механизми одбране личности.

ЕМОЦИЈЕ
Шта су емоције и која им је функција; Врсте емоционалних доживљаја; Теорије емоција;
Стрес.

ПСИХИЧКИ РАЗВОЈ
Развојна психологија; Шта је филогенетски развој; Шта је онтогенетски развој;
Социјализација – друштвени чиниоци психичког живота; Детињство; Адолесценција; Зрела
личност као циљ развоја.

ЛИЧНОСТ
Психологија личности; Теорије личности.

ПСИХИЧКИ ПОРЕМЕЋАЈИ И ИЗМЕЊЕНА СТАЊА СВЕСТИ


Нормалност и психички поремећаји; Анксиозни поремећаји; Соматоформни поремећаји;
Поремећаји расположења; Схозофренија; Поремећаји личности; Лечење психичких
поремећаја; Измењена стања свести.

ОСОБА У СОЦИЈАЛНОМ ОКРУЖЕЊУ


Комуникација; Психологија групе; Људи у маси; Динамика групе – групни процеси; Ставови,
интересовања и вредности; Предрасуде и стереотипи

Литература: Mилојевић Апостоловић, Б. (2013): Психологија за 2. разред гимназије,


Београд: Нови Логос

41
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈА ПЕДАГОГИЈЕ

Предмети 1 семестра Часови активне наставе ЕСПБ


Предавања Вежбе
Увод у педагогију 2 2 6
Историја педагогије I 2 2 5
Општа психологија 2 1 5
Теорије когнитивног развоја 2 2 5
Предмет изборног блока 1 2 2 4
Предмет изборног блока 2 2 1 5

Предмети изборног блока 1


Страни језик I(Енглески 1, Немачки 1, Руски 1, Француски 1, Грчки 1, Српски језик као страни)
Предмети изборног блока 2
Филозофија васпитања и образовања, Увод у професијупедагога

Предмети 2. семестра Часови активне наставе ЕСПБ


Предавања Вежбе
Основи педагогије 2 2 6
Историја педагогије II 2 2 5
Психологија личности 2 2 5
Теорије емоционалног развоја 2 2 5
Основи социологије 2 1 5
Предмет изборног блока 3 2 2 4

Предмети изборног блока 3


Страни језик II (Енглески 2, Немачки 2, Руски 2, Француски 2, Грчки 2, Српски језик као страни)

Предмети 3. семестра Часови активне наставе ЕСПБ


Предавања Вежбе
Општа педагогија 2 2 6
Методологија педагогије 2 2 5
Теорије интелектуалног васпитања 2 2 5
Социологија васпитања и образовања 2 2 5
Педагошка психологија 2 2 5
Изборни блок 4: 1 1 4

Предмети изборног блока 4


Етика, Информатика

Предмети 4. семестра Часови активне наставе ЕСПБ


Предавања Вежбе
Детињство, култура и васпитање 2 2 5
Истраживања у педагогији 2 2 5
Теорије моралног васпитања 2 2 5
Образовање и социјална селекција 2 2 5
42
Статистика у педагошким истраживањима 2 2 5
Изборни блок 5: 1 1 5

Предмети изборног блока 5


Заштита менталног здравља, Педагошко академско писање

Предмети 5. семестра Часови активне наставе ЕСПБ


Предавања Вежбе
Дидактика I 2 2 6
Предшколска педагогија 2 2 5
Школска педагогија 2 2 5
Мултимедијални системи у образовању 2 2 5
Српски језик 2 2 4
Изборни блок 6: 2 2 5

Предмети изборног блока 6


Развој говора и стваралаштва предшколске деце, Докимологија

Предмети 6. семестра Часови активне наставе ЕСПБ


Предавања Вежбе
Дидактика II 2 2 6
Програми предшколског васпитања 2 2 5
Школски систем 2 2 5
Породична педагогија 2 2 6
Стручна пракса 1 * * 4
Изборни блок 7: 2 2 4

Предмети изборног блока 7


Oснови социјалне педагогије, Рад са децом са потребом за посебном друштвеном подршком

Предмети 7. семестра Часови активне наставе ЕСПБ


Предавања Вежбе
Методика васпитно-образовног рада 2 2 5
Методика рада школског педагога 2 2 5
Методика рада педагога у предшколским установама 2 2 5
Савремени педагошки правци 2 2 5
Стручна пракса2 * * 5
Изборни блок 8: 2 2 5

Предмети изборног блока 8


Методика наставе грађанског васпитања, Социологија наставника

Предмети 8. семестра Часови активне наставе ЕСПБ


Предавања Вежбе
Андрагогија 2 2 5
Педагогија родитељства 2 2 5
Образовна технологија 2 2 5
Изборни блок 9: 2 2 4

43
Изборни блок 10: 2 2 4
Завршни рад * * 7

Предмети изборног блока 9


Социологија омладине, Интеркултурално васпитање
Предмети изборног блока 10
Образовање за треће доба, Педагошка превенцијапоремећаја у понашању

* Стручна пракса 1 на III години представља интегративну праксу из области школске,


предшколске, породичне педагогије(по 20часова, укупно 60 часова) и дидактике (15 часова), а
реализује се у предшколским установама, основним и средњим школама и у установама социјалне
заштите.
* Стручна пракса 2 на IV години обавља се из Методике васпитно-образовног рада (35
часова), Методике рада школског педагога (20 часова), и Методике рада педагога у предшколским
установама (20 часова), а реализује се у предшколским установама, основним и средњим школама.

44
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ
Aкадемски назив:
Дипломирани психолог

Дужина трајања студија:


8 семестaра/4 академскe годинe

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:


Циљеви студијског програма психологије су да се студенти упознају са:
1. предметом, основним методама и развојем психологије, као фундаменталне и примењене
науке;
2. основним психолошким појмовима и теоријским системима;
3. основним карактеристикама,принципима и факторима психичког живота човека;
4. примењеним психолошким дисциплинама.
Циљеви овог програма су да се студенти оспособе за:
5. коришћење различитих психолошких техника и метода за прикупљање података;
6. примену статистичких методаи знања из методологије емпиријских истраживања у припреми и
спровођењу истраживања;
7. коришћење стручне литературе;
8. тимски рад у пословима где се могу применити основна знања из психологије;
9. даље студирање и усавршавање.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:


По завршетку основних академских студија из области психологије очекује се да студент покаже:
1. свеобухватно знање и разумевање предмета, основних метода, развоја и актуелног статуса
психологије као науке и струке;
2. разумевање психолошких појмова, ширих и ужих теоријских система;
3. познавање и разумевање принципа и фактора психичког развоја човекакaoипознавање области
примењених грана психологије и њиховог односа са психологијом као науком;
4. познавање основних инструмената и техника научног истраживања у психологији;
5. познавање основних психометријских принципа;
6. познавање статистичких процедура и разумевање улоге статистике у психологији.
Такође, од студента се очекује да разуме резултате истраживања објављених у стручној литератури, да
самостално прати и евалуира свој рад у складу са професионалним етичким кодексом,да препознаје
потребу за континуираном едукацијом, да остварује тимску комуникацију.
По завршетку студија студент поседује способност анализирања проблема, појава и задатака из
различитих психолошко-теоријских перспектива, примењује статистичке процедуре у области
хуманистичких наука и друштвених делатности и учествује у пројектовању и реализацији различитих
психо-социјалних програма.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

У прву годину Основних академских студија психологије може се уписати лице које:
1. има завршену средњу школу у четворогодишњем трајању, што документује одговарајућом
дипломом и сведочанствима о завршене све четири године средње школе,

45
2. положи пријемни испит, који се састоји из два теста: теста опште информисаности и теста
знања.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Пријемни испит састоји се из два дела:


1. Тест знања из психологије. Време израде је 45 минута. Максимални број поена је 30.
2. Тест опште информисаности. Време израде је 45 минута. Максимални број поена је 30.
Оба дела пријемног испита полажу се истог дана.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА НА СТУДИЈСКОМ


ПРОГРАМУ ПСИХОЛОГИЈЕ

- Предмет и методе психологије


- Органске основе психичког живота
- Опажање – осети и опажаји
- Учење
- Памћење и заборављање
- Мишљење
- Интелигенција и стваралаштво
- Мотивација
- Емоције
- Психички развој
- Личност - психологија личности и теорије личности
- Психички поремећаји и измењена стања свести
- Особа у социјалном окружењу

ЛИТЕРАТУРА:

Биљана Милојевић Апостоловић: Психологија за други разред гимназије, Београд: Нови Логос, 2013.

46
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈА ПСИХОЛОГИЈЕ

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне Остали ЕСПБ


предмета наставе часови
П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. 11PSIOTM01 Увод у психологију 1 ТМ О 2 2 0 0 5
2. Физиолошке основе 1 АО О 2 1 0 0 5
11PSIOAO02 психичких процеса 1
3. 11PSIONS03 Сензорни процеси 1 НС О 2 2 0 0 5
4. Основе психолошке 1 ТМ О 2 2 0 0 5
11PSIOTM04 статистике
5. Предмет изборног блока 1 АО ИБ 1,711 1,14 0 0 5
1
6. Предмет изборног блока 1 АО ИБ 2 2 0 0 4
2

7. 11PSIOTM05 Историја психологије 2 ТМ О 2 1 0 0 4


8. Физиолошке основе 2 АО О 2 1 0 0 4
11PSIOAO06 психичких процеса 2
9. 11PSIONS07 Перцепција 2 НС О 2 2 0 0 5
10. Методологија 2 ТМ О 2 1 0 0 4
психолошких
11PSIOTM08 истраживања 1
11. Мултиваријантна 2 СА О 2 4 0 0 5
11PSIOSA09 статистика
12. Предмет изборног блока 2 АО ИБ 2 0 0 0 5
3
13. Предмет изборног блока 2 АО ИБ 2 2 0 0 4
4

Укупно часова активне наставе на години студија =23,83 часова 60


недељно у просеку

ДРУГА ГОДИНА
14. Основе психологије 3 ТМ О 2 1 0 0 5
12PSIOTM10 личности
15. 12PSIOTM11 Психологија учења 1 3 ТМ О 2 2 0 0 5
16. Теорије когнитивног 3 НС О 2 2 0 0 5
12PSIONS12 развоја
17. 12PSIONS13 Мотивација и емоције 3 НС О 2 2 0 0 5
18. 12PSIONS14 Општа психопатологија 3 НС О 2 1 0 0 5
19. 12PSIOSA15 Психометрија 3 СА О 2 2 0 0 5

20. 12PSIONS16 Теорије личности 4 НС О 3 2 0 0 5


21. 12PSIOTM17 Психологија учења 2 4 ТМ О 2 2 0 0 5
22. Теорије емоционалног 4 НС О 2 2 0 0 5
12PSIONS18 развоја
23. Психопатологија-посебни 4 НС О 2 1 0 0 5
12PSIONS19 део
24. Предмет изборног блока 4 СА ИБ 2 2 0 0 5
5
25. Предмет изборног блока 4 НС- ИБ 2 1 0 0 5

1
На позицијама изборних предмета уношени су просечни бројеви часова за изборне предмете из блока.
47
6 СА

Укупно часова активне наставе на години студија =23,5 часова 60


недељно у просеку

ТРЕЋА ГОДИНА
26. Методологија 5 ТМ О 1 2 0 5
психолошких 0
13PSIOTM20 истраживања 2
27. Основи социјалне 5 НС О 2 2 0 0 5
13PSIONS21 психологије
28. Увод у клиничку 5 СА О 2 1 0 0 5
13PSIOSA22 психологију
29. Основи педагошке 5 СА О 2 2 0 0 5
13PSIOSA23 психологије
30. Психологија менталног 5 СА О 2 2 0 0 5
13PSIOSA24 здравља
31. Предмет изборног блока 5 НС ИБ 2 0,5 0 0 5
7

32. 13PSIOSA25 Социјална перцепција 6 СА О 2 2 0 0 5


33. Теорије развојне 6 НС О 2 1 0 0 5
13PSIONS26 психопатологије
34. 13PSIOSA27 Психолошко саветовање 6 СА О 2 2 0 0 5
35. 13PSIOSA28 Психологија рада 6 СА О 2 2 0 0 5
36. Квалитативна 6 ТМ О 2 1 0 0 5
истраживања у
13PSIOTM29 психологији
37. Предмет изборног блока 6 СА ИБ 2 1 0 0 5
8 НС

Укупно часова активне наставе на години студија =20,75 часова 60


недељно у просеку

ЧЕТВРТА ГОДИНА
38. Школе и правци у 7 ТМ О 2 0 0 0 4
14PSIOTM30 психологији
39. Психопатологија 7 НС О 2 2 0 0 4
14PSIONS31 детињства и младости
40. 14PSIOSA32 Увод у психотерапију 7 СА О 2 2 0 0 4
41. Клиничка 7 СА О 2 2 0 0 4
14PSIOSA33 психодијагностика
42. 14PSIONS34 Психологија породице 7 НС О 2 2 0 0 4
43. 14PSIOSA35 Психологија маркетинга 7 СА О 2 2 0 0 4
44. Предмет изборног блока 7 НС ИБ 2 2 0 0 5
9 /СА

45. Психологија одраслог 8 НС О 2 2 0 0 4


14PSIONS36 доба и старења
46. 14PSIONS37 Психофизиологија рада 8 НС О 2 2 0 0 4
49. 14PSIOSA38 Психологија менаџмента 8 СА О 2 2 0 0 4
50. 14PSIOSA39 Психологија наставе 8 СА О 2 2 0 0 4
51. 14PSIONS40 Психологија уметности 8 НС О 2 2 0 0 4
52. Предмет изборног блока 8 НС / ИБ 2 1 0 0 5
10 СА
53. Стручна пракса 8 СА ИБ 0 0 0 3 радне 6
14PSIOSA41 седмице

Укупно часова активне наставе на години студија =24,17 60


Просечан недељни фонд часова активне наставе током студија = 22,81 240

48
ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ ПСИХОЛОГИЈЕ

Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне наставе ЕСПБ


предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1.
1. NOVO06 Основи социологије ТМ И 2 2 0 0 5
2. Социокултурна НС И 2 2 0 0 5
SOCOAS3 антропологија
3. Демографија партнерства и НС И 1 1 0 0 5
11PSIINS03 рађања
4. NOVI21 Религије савременог света ТМ И 2 2 0 0 5
5. PEDOAS49 Педагогија НС И 2 0 0 0 5
6. 11PSIIAO06 Информатика АО И 1 1 0 0 5
Предмети изборног блока 2.
7. 11PSIIAO07 Енглески језик 1 АО И 2 2 0 0 4
8. FRA1 Француски језик 1 АО И 2 2 0 0 4
9. NEM1 Немачки језик 1 АО И 2 2 0 0 4
10. RUS1 Руски језик 1 АО И 2 2 0 0 4
11. SRB0 Српски језик АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 3.
12. 11PSIITM12 Социологија образовања ТМ И 2 0 0 0 5
13. PEDOAS30 Породична педагогија НС И 2 0 0 0 5
14. SOCOAS122 Социологија старења СА И 2 2 0 0 5
Предмети изборног блока 4.
15. 11PSIIAO15 Енглески језик 2 АО И 2 2 0 0 4
16. FRA2 Француски језик 2 АО И 2 2 0 0 4
17. NEM2 Немачки језик 2 АО И 2 2 0 0 4
18. RUS2 Руски језик 2 АО И 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 5.
19. Принципи психолошког СА И 2 2 0 0 5
12PSIISA19 тестирања
20. Кроскултурна адаптација СА И 2 2 0 0 5
психолошких мерних
12PSIISA20 инструмената
Предмети изборног блока 6.
21. Културно историјска НС И 2 1 0 0 5
12PSIINS21 психологија
22. Академско писање у СА И 2 1 0 0 5
12PSIISA22 психологији
Предмети изборног блока 7.
23. 13PSIINS23 Психологија самства НС И 2 0 0 0 5
24. 13PSIINS24 Музика и медији НС И 2 1 0 0 5
Предмети изборног блока 8.
25. 14PSIINS35 Психолингвистика НС И 2 1 0 0 5
26. Увод у психологију НС И 2 1 0 0 5
14PSIINS36 интернета
Предмети изборног блока 9.
27. Методика наставе СА И 2 2 0 0 5
друштвено-хуманистичких
SOCOAS129 наука 1
28. SOCOAS19 Социологија морала ТМ И 2 0 0 0 5
29. FILSA42 Филозофија науке и технике ТМ И 2 2 0 0 5
Предмети изборног блока 10.
30. 14PSIISA33 Психодијагностика деце СА И 2 1 0 0 5
31. Методика наставе СА И 2 1 0 0 5
друштвено-хуманистичких
наука 2

49
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И
СОЦИЈАЛНОГ РАДА
Академски назив:
Дипломирани социјални радник

Дужина трајања студија:


8 семестара/4 академске године

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Циљ студијског програма je теоријско и практично оспособљавање студената да разумеју


комплексност социјалог рада као научне дисциплине и професије, да се упознају са његовим
вредносним основама и подручјима деловања и да компетентно обављају посао социјалног
радника. Опште способности које се на основном нивоу студија стичу укључују способност
аналитичког и синтетичког начина мишљења и способност поређења, способност критичке
процене аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способност
комуникације и тимског рада и развијену професионалну етику. Предметно-специфичне
компетенције су: а) аналитичке компетенције (које укључују анализу друштвених феномена и
коришћење резултата друштвених истраживања), б) истраживачке компетенције (које се
огледају у њиховој способности да прикупљају податке користећи различите инструменте и
технике, формирају базе података, самостално обаве анализу прикупљених података и
презентују резултате анализе) и ц) практичне компетенције (које се огледају у
оспособљености за социјални рад са појединцима и друштвеним групама).

Циљ студијског програма је да студенти овладају појмовима из области социјалног рада,


упознају се с основним теоријским правцима и типовима објашњења у социјалном раду, стичу
знања о основним друштвеним институцијама и системима социјалне политике, као и увид у
механизме друштвеног функционисања и основне изворе друштвених нефункционалности и
социјалних проблема. Циљ програма је:

• развијање критичког разумевања социјалног рада као професије;


• стицање знања и практичних вештина потребних за процену и интервенције на микро,
мезо и макро нивоу, са циљем превентивних, заштитних и/или терапеутских
интервенција;
• разумевање утицаја социокултурне неједнакости, дискриминације, друштвене и
економске неправде на функционисање појединаца и друштвених група;
• стицање знања о људском понашању и социјалном окружењу (интеракција појединац-
окружење, психосоцијални развој и сазревање, интеракција психолошких,
социокултурних фактора који обликују људско понашање и развој);
• стицање знања и развијање способности и вештина за практично деловање, које
укључује коришћење различитих приступа (рад са појединцем, породицом, групом,
заједницом) из различитих етничких, религијских и културних група;
50
• стицање знања и развијање способности и вештина за олакшавање положаја и
социјално укључивање маргинализованих, обесправљених и појединаца и група у
ризику;
• препознавање и суочавање са друштвеним неједнакостима и неправдама у циљу
њиховог ублажавања и повећања шанси што већем броју појединаца и група у погледу
доступности друштвених ресурса;
• стицање знања и развијање способности и вештина за рад са појединцима и групама у
циљу решавања њихових проблема и постизања благостања; подржавање и
мобилисање појединаца и група да остваре своја права, побољшају свој положај и
сопствене ресурсе за решавање проблема;
• стицање знања и развијање способности и вештина за пружање одговарајуће заштите
појединцима и групама у ризику (деца без родитељског старања, занемарена деца,
злостављана деца, особе са потребом за посебном друштвеном подршком и слично);
• стицање знања и развијање способности и вештина за охрабривање појединаца и група
да се укључе у решавање значајних локалних, националних, регионалних и глобалних
проблема;
• стицање знања и развијање способности и вештина за заступање, усмеравање и
примену социјалних политика у складу с етичким начелима професије; ангажовање у
друштвеним и политичким активностима у циљу утицања на социјалну политику.

ИСХОДИ ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Након дипломирања на основним академским студијама студент ће бити у стању да:

• идентификује, анализира и објасни проблеме друштвене неједнакости, сиромаштво,


незапосленост, као и процесе дискриминације, маргинализације и искључивања из
перспективе различитих теоријских приступа и да демонстрира познавање и
способност примене механизама укључивања;
• наведе и анализира различите мере социјалне политике и демонстрира њихово
разумевање и примену у контексту пружања услуга социјалног рада;
• наведе најзначајније теоријске и методолошке приступе у области социјалног рада;
• образложи вредности социјалног рада и кодекса професионалне праксе (да је посвећен)
и демонстрира способност решавања етичких проблема на основу познавања и
поштовања културолошки условљених различитости;
• демонстрира знања о функционисању и финансирању процеса формулације и
имплементације мера социјалне политике у чијем оквиру се пружају услуге социјалног
рада;
• сумира, анализира и саопшти у вербалној и писаној форми резултате друштвених
истраживања, релевантне за пружање услуга социјалног рада;
• демонстрира способност за тимски рад, међупрофесионалну сарадњу и теренски рад;
• наведе и објасни специфичности структуре, развоја и потреба деце и одраслих из
различитих осетљивих група, као и да препозна ризике, предложи мере превенције и
примени одговарајуће интервенције;
• објасни настанак различитих видова дисфункционалности тих група из системског
угла;
• примени различите приступе, методе, облике, технике процене у социјалном раду са
децом и одраслима из различитих угрожених група;
51
• прати и евалуира примењене интервенције.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:

Пријемни испит се састоји из Интегрисаног теста знања из социологије и психологије. Време


израде теста је 90 минута. Максималан број поена је 60.

Филозофски факултет организује припремну наставу за пријемни испит.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА


ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ

I СОЦИОЛОШКИ ПРИСТУП ДРУШТВУ


1. Одређење предмета и метода социологије
2. Настанак социологије
3. Модерно и савремено друштво
4. Појединац, култура и друштво
II ДРУШТВЕНА СТРУКТУРА И ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ
1. Друштвена структура и систем: групе, организације, институције
2. Друштвена струкгура и систем: стратификација, покретљивост
3. Друштвена структура и систем: друштвене улоге, друштвени положаји, моћ, углед
4. Друштвене неједнакости
5. Друштвене промене и развој
6. Друштво и становништво
III ОСНОВНЕ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНОГ ЖИВОТА
1. Сфера рада
2. Економски аспекти друштва
3. Култура
4. Религија
5. Политика
6. Етнички аспекти друштва
7. Идеологија
8. Породица
IV ПОЈАВЕ И ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА
1. Социјално-патолошке појаве
2. Друштво и простор
3. Еколошки проблеми
4. Глобализација
5. Млади у савременом друштву

ЛИТЕРАТУРА:

1. Митровић, М. и Петровић, С. (2008) Социологија (за III разред средњих стручних школа и IV
разред гимназије). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
2. Група аутора (2011) Социологија (за III разред средњих стручних школа и IV разред гимназије),
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Вулетић, В. (2012) Социологија (уџбеник за IV разред гимназије и III разред средњих стручних
школа). Београд: Klett.

52
НАПОМЕНА: Кандидати се спремају за тест знања из једног од три наведена уџбеника по сопственом
избору. Приликом припреме првенствено се морају водити програмом за припрему и полагање пријемног испита
из социологије.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА


ИЗ ПСИХОЛОГИЈЕ

1. Предмет и методе психологије


2. Опажање
3. Учење
4. Органске основе психичког живота
5. Психички поремећаји и измењена стања свести
6. Памћење и заборављање
7. Мишљење
8. Интелигенција (до стваралаштва)
9. Мотивација
10. Емоције
11. Психички развој
12. Личност
13. Особа у социјалном окружењу

ЛИТЕРАТУРА:

Милојевић-Апостоловић, Б.(2013) Психологија за 2. разред гимназије. Београд: Нови Логос.

53
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА И ГОДИНАМА СТУДИЈА ЗА
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА И СОЦИЈАЛНИ РАД

Шифра Назив предмета С Тип Статус Часови активне Остали ЕСПБ


наставе часови
П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
Теорије cоцијалног
1. SPROTM1 I ТМ О 3 2 6
рада
Основе психологије
2. 12PSIOTM10 I ТМ О 2 2 5
личности
Породица и
3. SPRONS2 I СА O 2 3 6
породични односи
NOVO06 Основи социологије
4. I ТМ О 2 2 5
Страни језик 1
СОЦОАС101
Енглески 1
СОЦОАС102
5. Немачки 1 Француски I АО О 2 2 5
СОЦОАС103
1
СОЦОАС104
Руски 1
Предмет изборног
6. IB1 I АО И 6
блока 1
Социјална
7. SOCOAS8 II ТМ О 2 2 5
демографија
8. SOCOAS21 Социологија породице II НС О 2 2 5

9. PSPROTM1 Управно право II ТМ О 4 2 6


Страни језик 2
СОЦОАС108
Енглески 2
СОЦОАС109
10. Немачки 2 Француски II АО О 2 2 5
СОЦОАС110
2
СОЦОАС111
Руски 2
Предмет изборног
11. IB2 II ТМ И 6
блока 2
= 25+21,75
Укупно часова активне наставе на години студија 60
(недељно)

ДРУГА ГОДИНА
1. SPROSA1 Социјални рад са појединцем III СА О 2 3 5

2. SOCOAS4 Социјална психологија III НС О 3 3 5

3. SPROP1 Пракса 1 III СА О 4 5


Савремени социјални
4. SSPNS III СА О 2 2 5
проблеми
5. IB3 Предмет изборног блока 3 III НС И 5

6. IB4 Предмет изборног блока 4 III АО И 5

7. PSPROTM2 Породично право IV СА O 3 0 5

8. SPROTM3 Развојна психологија IV ТМ О 3 3 5

9. SOCOAS28 Социјална политика IV ТМ О 3 2 5


Психосоцијалне
10. SPRONS4 IV СА О 2 3 5
интервенције у кризи
Јавне финансије и
11. PSPRINS2 IV СА O 2 2 5
финансијско право

54
12. SPROP2 Пракса 2 IV СА О 4 5
Укупно часова активне наставе на години студија =23+21,67 60

ТРЕЋА ГОДИНА

1. SPROSA2 Социјални рад са групом V СА О 2 3 6

2. SOCOAS9 Социјална патологија V НС О 3 2 6


Системи социјалне
3. SPROSA3 V TM О 3 2 6
сигурности
4. SPROP3 Пракса 3 V СА О 4 5

5. IB5 Предмет изборног блока 5 V НС И 5

6. SPROSA4 Социјални рад у заједници VI СА О 2 3 6


Пенални и постпенални
7. SPROSA5 VI СА О 2 3 6
социјални рад
8. SPRONS6 Социјална заштита VI ТМ О 2 2 5
Образовање и социјална
9. SOCOAS35 VI НС O 2 2 5
селекција
10. SPROP4 Пракса 4 VI СА О 4 5

11. IB6 Предмет изборног блока 6 VI НС И 5

Укупно часова активне наставе на години студија =20+20 60

ЧЕТВРТА ГОДИНА

Професионална етика
1. PSPROTM1 VII ТМ О 2 2 5
социјалног рада
2. SPROSA6 Социјални рад са старима VII СА O 2 2 6
Методологија друштвених
3. SPROTM4 VII ТМ О 2 2 5
истраживања
4. SPROP5 Пракса 5 VII СА О 4 5

5. IB7 Изборни блок 7 VII НС И 6

6. IB8 Изборни блок 8 VII НС И 6

7. SPROSA7 Основе саветовања VIII СА О 2 3 5


Заступање у социјалном
8. SPROSA8 VIII СА О 2 3 6
раду
9. SOCOAS122 Социологија старења VIII НС О 2 3 5

10. PSPROTM3 Радно и социјално право VIII СA О 4 2 6

11. IB9 Изборни блок 9 VIII НС И 5

Укупно часова активне наставе на години студија =22+21,67 60

Укупно ЕСПБ бодова 240

55
Изборна предмети на студијском програму Социјална политика и социјални рад:

Статус
Р.бр. Ш Назив предмета Тип предмета
Часови активне наставе ЕСПБ
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1 (I)
1. PEDOAS8 Oпшта педагогијa АО И 2 2 0 0 6
2. PEDOAS3 Општа психологија АО И 2 1 0 0 6
Предмети изборног блока 2 (II)
3. PEDOAS30 Породична педагогија АО И 2 0 0 0 6
Културно-историјска
4. 12PSIINS21 AO И 2 1 0 0 6
психологија
Социологија мањинских
5. SOCOAS121 AO И 2 2 0 0 6
идентитета
Интеркултурално
6. PEDOAS45 ТМ И 2 2 0 0 6
васпитање
Предмети изборног блока 3 (III)
7. PSPRINS1 Људска права АО И 2 2 0 0 5
8. SOCOAS19 Социологија морала АО И 2 2 0 0 5
Предмети изборног блока 4 (III)
Друштвена конструкција
9. SOCOAS126 НС И 1 2 0 0 5
девијација
10. SOCOAS127 Социологија омладине НС И 1 2 0 0 5
Насиље, васпитно
11. SOCOAS130 занемаривање и НС И 1 1 0 0 5
злостављање деце
Предмет изборног блока 5 (V)
Основи социјалне
12. SPRINS1 НС И 2 2 0 0 5
психијатрије
Психологија
13. SPRINS2 НС И 2 2 0 0 5
просоцијалног понашања
14. SPRINS3 Одрасло доба и старење НС И 2 2 0 0 5
Предмети изборног блока 6 (VI)
Психологија менталног
15. 12PSIOSA24 НС И 2 2 0 0 5
здравља
16. 13PSIISA27 Невербална комуникација НС И 2 0 0 0 5
17. 11PSIITM12 Социологија образовања НС И 2 1 0 0 5
Предмети изборног блока 7 (VII)
Социјалне политике
18. SPRINS4 НС И 2 2 0 0 6
Европске уније
Политика родне
19. SPRINS5 НС И 2 2 0 0 6
равноправности
Предмети изборног блока 8 (VII)
Афективна везаност и
20. SPRINS6 НС И 2 2 0 0 6
траума
Социјални рад и болести
21. SPRINS7 НС И 2 2 0 0 6
зависности
Рад са децом са сметњама
22. SPRINS8 НС И 2 2 0 0 6
и тешкоћама у развоју
Психопатологија
23 14PSIONS31 НС И 2 2 0 0 5
детињства и младости
Предмети изборног блока 9 (VIII)
24. PSPRINS3 Права детета НС И 2 0 0 0 5
25. PSPRINS4 Лична права НС И 2 0 0 0 5

56
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
Академски назив:
Дипломирани социолог

Дужина трајања студија:


8 семестара/4 академске године

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Циљеви студијског програма из социологије на нивоу основних студија укључују стицање општих
способности и предметно-специфичних компетенција неопходних за обављање висококва-
лификованих послова а) у државним органима; б) у сфери привреде - у државним и приватним
компанијама; в) у институцијама за пружање социјалне заштите; г) у културним институцијама; д) у
политичким партијама; ђ) у штампаним и електронским медијима е) у образовним институцијама.

Опште способности које се на основном нивоу студија социологије стичу укључују способност
аналитичког и синтетичког начина мишљења и способности поређења; способност критичке процене
аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способности комуникације и тимског
рада и развијену професионалну етику.

На основним студијама социологије студенти стичу три групе предметно-специфичних компетенција:


а) аналитичке компетенције (које укључују способност анализе друштвених феномена; способност
коришћења резултата друштвених истраживања; способност формулације мера за остварење
постављених друштвених циљева, и способност праћења и евалуације државних, локалних и
пословних политика с обзиром на постављене циљеве; б) истраживачке компетенције (које се огледају
у њиховој способности да прикупљају податке користећи различите инструменте и технике; да
формирају базе података у барем једном статистичком програму, да самостално обаве дескриптивну
анализу прикупљених података и да презентују резултате анализе; в) педагошке компетенције (које
укључују разумевање механизама социјализације; препознавање проблема неадекватне социјализације
и познавање методике наставе друштвених наука).

Током основних студија студенти овладавају концептуалним апаратом социологије као научне
дисциплине; упознају се са основним теоријским правцима и типовима објашњења у социологији,
стичу знања о основним друштвеним институцијама и разноврсним културним системима. Студенти
такође стичу увид у механизме друштвеног функционисањa и основне изворе друштвених
нефукционалности и социјалних проблема. Њихово знање им омогућава препознавање социјалних
актера и разумевање структурних ограничења друштвене акције. У области истраживачког рада
њихово знање се огледа у познавању неколико основних типова истраживачких нацрта и разумевање
логике научног и друштвеног истраживања; познавање различитих техника за прикупљање података и
познавање основних техника обраде и анализе података.

На овом нивоу оспособљености студенти владају занатом социолога и могу решавати практичне
проблеме са којима ће се на својим радним местима сретати (у државној управи, у привредним
организацијама, у медијима, културним и образовним установама).

57
ИСХОДИ ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

• Овладавање концептуалним апаратом дисциплине (како општим социолошким појмовима тако и


специфичним појмовима специјализованих социолошких дисциплина)
• Познавање основних теоријских праваца и типова објашњења у социологији и способност њихове
примене у анализи друштвених феномена и друштвених проблема
• Познавање основних друштвених институција (у компаративној перспективи)
• Разумевање разноврсних културних система и пракси и друштвене интеракције као симболичке
интеракције
• Разумевање механизама друштвеног функционисања
• Разумевање основних извора друштвене дисфункционалности и социјалних проблема
• Познавање основних линија друштвених подела и основних извора друштвених конфликaта
• Разумевање узрока (и специфичних историјских услова) и последица друштвених промена
• Препознавање социјалних актера и разумевање структурних ограничења друштвене акције
• Познавање неколико типова истраживачких нацрта и разумевање логике научног и друштвеног
истраживања;
• Познавање различитих техника за прикупљање података;
• Познавање основних техника обраде и анализе података.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

На Основне академске студије социологије имају право да конкуришу за упис сви појединци
који су завршили средње школе у четворогодишњем трајању. Након конкурисања пријављени
кандидати приступају полагању пријемног испита, који се састоји из теста знања из Социологије
(према програму за гимназије у Републици Србији). Након пријемног испита и оцене резултата
пријављених кандидата на тесту врши се рангирање кандидата на основу успеха кандидата у средњој
школи и резултата оствареног на тестовима. Овом приликом успех из средње школе носи максимално
40 поена, а успех на тесту максимално 60 поена.
На основу ових укупних резултата формира се ранг листа, упис студената се врши према
редоследу на ранг листи до броја студената превиђеног квотом за упис која је објављена у конкурсу.

Пријемни испит састоји се из:


1. Теста знања из социологије. Полагање је писмено, у трајању од 90 минута. Максимални број
поена је 60.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА


НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ СОЦИОЛОГИЈЕ

I СОЦИОЛОШКИ ПРИСТУП ДРУШТВУ


1. Одређење предмета и метода социологије
2. Модерно и савремено друштво
3. Настанак социологије
4. Појединац, култура и друштво

II ДРУШТВЕНА СТРУКТУРА И ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ


5. Друштвена структура и систем: групе, организације, институције
6. Друштвена структура и систем: стратификација, покретљивост
7. Друштвена структура и систем: друштвене улоге, друштвени положаји, моћ, углед
8. Друштвене неједнакости
9. Друштвене промене и развој
58
10. Друштво и становништво
III ОСНОВНЕ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНОГ ЖИВОТА
11. Сфера рада
12. Економски аспекти друштва
13. Култура
14. Религија
15. Политика
16. Етнички аспекти друштва
17. Идеологија
18. Породица

IV ПОЈАВЕ И ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА


19. Социјално-патолошке појаве
20. Друштво и простор
21. Еколошки проблеми
22. Глобализација
23. Млади у савременом друштву

ЛИТЕРАТУРА:

1. Милован Митровић и Сретен Петровић: Социологија (за III разред средњих стручних школа и IV
разред гимназије), Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2008.
2. Смиљка Томановић (редакторка): Социологија (за III разред средњих стручних школа и IV разред
гимназије), Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2011.
3. Владимир Вулетић: Социологија (уџбеник за IV разред гимназије и III разред средњих стручних
школа), Београд: Klett, 2012.

НАПОМЕНА: Кандидати се спремају за тест знања из једног од три наведена уџбеника, и то из оног за
који се сами определе. Приликом припреме првенствено се морају водити програмом за припрему и полагање
пријемног испита на студијском програму социологије који је дат у овом информатору.

РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА


СТУДИЈА СОЦИОЛОГИЈЕ
Ш Назив предмета С Тип Статус Часови Остали ЕСПБ
предмета активне часови
наставе
П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. СОЦОАС1 Увод у социологију I ТМ О 2 2 5
2. СОЦОАС2 Античке и средњовековне I ТМ О 2 2 5
социјалне теорије
3. СОЦОАС3 Социокултурна антропологија I АО О 2 2 5
4. СОЦОАС4 Социјална психологија I НС О 2 2 5
5. СОЦИБ1 Предмет изборног блока 1 I АО ИБ 2 2 4
6. СОЦИБ2 Предмет изборног блока 2 I АО ИБ 1 1 4
7. СОЦОАС5 Општа социологија II ТМ О 2 2 5
8. СОЦОАС6 Модерне социјалне теорије II ТМ О 2 2 5
9. СОЦОАС7 Посматрање и мерење у II СА О 2 2 5
социологији
10. СОЦОАС8 Социјална демографија II СА О 2 2 4
11. СОЦОАС9 Социјална патологија II СА О 2 2 4
12. СОЦИБ3 Предмет изборног блока 3 II АО ИБ 2 2 4
59
13. СОЦИБ4 Предмет изборног блока 4 II АО ИБ 1 1 5
Укупно часова активне наставе на години студија =24 60

ДРУГА ГОДИНА
1. СОЦОАС10 Социјална III ТМ О 2 2 5
стратификација
2. СОЦОАС11 Увод у анализу III СА О 2 2 5
података
3. СОЦОАС12 Културологија III АО О 2 2 5
4. СОЦОАС13 Социологија сазнања III СА О 2 2 5
5. СОЦОАС14 Институције модерног III АО О 2 2 5
друштва
6. СОЦИБ5 Предмет изборног III НС ИБ 1 1 5
блока 5
7. СОЦОАС15 Савремене социолошке IV ТМ О 2 2 5
теорије
8. СОЦОАС16 Научни метод у IV ТМ О 2 2 5
социологији
9. СОЦОАС17 Социологија културе IV НС О 2 2 5
10. СОЦОАС18 Социологија масовног IV НС О 2 2 5
комуницирања
11. СОЦИБ6 Предмет изборног IV НС ИБ 1 1 5
блока 6
12. СОЦИБ7 Предмет изборног IV СА ИБ 1 1 5
блока 7
Укупно часова активне наставе на години студија =21 60

ТРЕЋА ГОДИНА
1. СОЦОАС19 Социологија морала V НС О 2 2 5
2. СОЦОАС20 Социологија политике V НС О 2 2 5
3. СОЦОАС21 Социологија породице V НС О 2 2 5
4. СОЦОАС22 Социологија села V НС О 2 2 5
5. СОЦОАС23 Основни истраживачки V ТМ О 2 2 5
нацрти
6. СОЦИБ8 Предмет изборног V АО ИБ 1 1 5
блока 8
7. СОЦОАС24 Политичка култура и VI НС О 2 2 5
културне претпоставке
савремене политике
8. СОЦОАС25 Социологија права VI ТМ О 2 2 5
9. СОЦОАС26 Социологија односа VI СА О 2 2 5
међу половима
10. СОЦОАС27 Српско село и VI СА О 2 2 5
сељаштво
11. СОЦОАС28 Социјална политика VI СА О 2 2 5
12. СОЦИБ9 Предмет изборног VI НС ИБ 1 1 5
блока 9
Укупно часова активне наставе на години студија =22 60

ЧЕТВРТА ГОДИНА
1. СОЦОАС29 Социологија религије VII НС O 2 2 5
2. СОЦОАС30 Социологија васпитања VII НС O 2 2 5
и образовања

60
3. СОЦОАС31 Социологија науке VII ТМ O 2 2 5
4. СОЦОАС32 Економска социологија VII НС O 2 2 5
5. СОЦОАС33 Социологија града VII НС O 2 2 5
6. СОЦОАС34 Религија у савременом VIII СА О 2 2 4
друштву
7. СОЦОАС35 Образовање и VIII СА О 2 2 5
социјална селекција
8. СОЦОАС36 Медијско образовање VIII СА О 2 2 5
9. СОЦОАС37 Социологија рада VIII НС О 2 2 5
Модул 1
10. СОЦИБ10 Предмет изборног VII СА ИБM 1 1 5
блока10
11 СОЦИБ11 Предмет изборног VII СА ИБM 1 1 5
блока11
Модул 2
12. СОЦОАС38 Завршни рад VIII ИБМ 4 10
Укупно часова активне наставе на години студија =20 60
13. СОЦОАС39 Стручна пракса2 VIII СА О 6
Укупно ЕСПБ бодова 240

ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ СОЦИОЛОГИЈЕ

Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне наставе ЕСПБ


предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1
1. СОЦОАС101 Енглески језик 1 АО ИБ 2 2 4
2. СОЦОАС102 Немачки језик 1 АО ИБ 2 2 4
3. СОЦОАС103 Француски језик 1 АО ИБ 2 2 4
4. СОЦОАС104 Руски језик 1 АО ИБ 2 2 4
Предмети изборног блока 2
5. СОЦОАС105 Етнокултура Срба АО ИБ 1 1 4
6. СОЦОАС106 Увод у светске религије АО ИБ 1 1 4
7. СОЦОАС107 Филозофија историје АО ИБ 1 1 4
Предмети изборног блока 3
8. СОЦОАС108 Енглески језик 2 АО ИБ 2 2 4
9. СОЦОАС109 Немачки језик 2 АО ИБ 2 2 4
10. СОЦОАС110 Француски језик 2 АО ИБ 2 2 4
11. СОЦОАС111 Руски језик 2 АО ИБ 2 2 4
Предмети изборног блока 4
12. СОЦОАС112 Педагогија АО ИБ 2 0 5
13. СОЦОАС113 Академско писање у АО ИБ 1 1 5
социологији
Предмети изборног блока 5
14. СОЦОАС114 Социологија транзиције НС ИБ 1 1 5
српског друштва
15. СОЦОАС115 Социјална историја рада НС ИБ 1 1 5
16. СОЦОАС116 Социологија друштвене НС ИБ 1 1 5
промене
17. СОЦОАС117 Историјска социологија НС ИБ 1 1 5
Предмети изборног блока 6

2
Стручна пракса може али и не мора да буде из ППМ предмета.
61
18. СОЦОАС118 Етничке групе и нације НС ИБ 1 1 5
19. СОЦОАС119 Европски град НС ИБ 1 1 5
20. СОЦОАС120 Социјална екологија НС ИБ 1 1 5
21. СОЦОАС121 Социологија мањинских НС ИБ 1 1 5
идентитета
Предмети изборног блока 7
22. СОЦОАС122 Социологија старења СА ИБ 1 1 5
23. СОЦОАС123 Кич култура СА ИБ 1 1 5
24. СОЦОАС124 Увод у ромологију СА ИБ 1 1 5
Предмети изборног блока 8
25. СОЦОАС125 Социјалне неједнакости и НС ИБ 1 1 5
сиромаштво
26. СОЦОАС126 Друштвена конструкција НС ИБ 1 1 5
девијација
27. СОЦОАС127 Социологија омладине НС ИБ 1 1 5
28. СОЦОАС128 Социологија филмске НС ИБ 1 1 5
комуникације
Предмети изборног блока 9
29. СОЦОАС129 Методика наставе СА ИБ 1 1 5
друштвено-
хуманистичких наука 1
30. СОЦОАС130 Насиље, васпитно СА ИБ 1 1 5
занемаривање и
злостављање деце
Предмети изборног блока 10
31. СОЦОАС131 Методика наставе СА ИМ 1 1 5
грађанског васпитања
32. СОЦОАС132 Школска педагогија СА ИМ 2 2 5
Предмети изборног блока 11
33. СОЦОАС133 Методика наставе СА ИМ 1 1 5
социологије 1
34. СОЦОАС134 Педагошка психологија СА ИM 2 1 5

62
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Aкадемски назив:
Дипломирани филозоф

Дужина трајања студија:


8 семестара/4 академскe годинe

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:


Ове студије развијају способности критичког и доказима поткрепљеног мишљења. Такве способности
могу дати најпре средњошколске професоре филозофије, логике и осталих филозофских дисциплина
као и грађанског васпитања. Поред тога, ове способности могу се користити у различитим по-дручјима
као што су медији, маркетинг, менаџмент, јавна управа и велике организације.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:


Основне студије треба да дају широки профил хуманистичке усмерености и оспособљавање за рад у
различитим доменима хуманистичких делатности.
Као широки профил хуманистичке усмерености, студије филозофије омогућавају наставак мастер
студија многих хуманистичких дисциплина.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири
годинеи положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високом
образовању.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Пријемни испит састоји се из:


1. Теста знања из филозофије. Полагање је писмено, у трајању од 120 минута. Максимални број
бодова је 60.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА НА СТУДИЈСКОМ


ПРОГРАМУ ФИЛОЗОФИЈЕ
Испитна питања сачињена су на основу програма Филозофије за гимназије.
Литература:
Филозофија (аутори: Цекић, Савић, Цветковић), Завод за уџбенике, Београд, 2012 (или било које друго
издање)

1. Шта је филозофија? Чуђење, сумња и потресеност. Мњење и знање. Наука. Уметност. Религија.
Морал. Право. Политика. Истина. Правда. Добро и зло. Злочин и казна. Врлине. Категорички
императив. Естетске вредности (о лепом, узвишеном...). Категорије. Једно и мноштво. Време и
простор. Супстанција. Аристотелова теорија узрока. Платонова теорија идеја. Слобода. Могуће,
нужно, случајно и филозофске концепције света. Проблем универзалија. Онтологија. Аксиологија.
Естетика. Етика. Гносеологија. Историја филозофије. Филозофија историје.
2.Талес. Анаксимен. Анаксимандар. Анаксагора. Емпедокле. Елејци. Питагорејци. Хераклит.
Демокрит. Софисти. Сократ. Платон. Аристотел. Скептицизам и агностицизам. Стоици. Епикур.

63
Плотин. Аугустин. Т. Аквински. Схоластика. Хуманизам и ренесанса. Ф. Бекон. Хобс. Хјум. Лок.
Беркли. Декарт. Спиноза. Лајбниц. Кант. Фихте. Шелинг. Хегел. Маркс. Шопенхауер. Ниче. Кјеркегор.
Хусерл. Хајдегер. Јасперс. Сартр. Позитивизам. Прагматизам. Марксизам. Феномено- логија.
Егзистенцијализам. Аналитичка философија. Чему философија?

РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ


ПРВОГ НИВОА СТУДИЈА ФИЛОЗОФИЈЕ

Ш Назив предмета Семестар Тип Статус Часови активне Остали ЕСПБ


предмета наставе часови
П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. FILTM1 Увод у I ТМ О 2 2 7
филозофију I
2. FILNS1 Историја античке I НС О 2 2 8
филозофије I
3. FILTM2 Увод у логику I I ТМ О 2 2 7
4. FILAO1 Страни језик I I АО О 2 2 4
(е.,ф.,н.,р.)
5. FILAO1 Предмет изборног I АО ИБ 2 2 4
блока 1
6. Увод у II ТМ О 2 2 7
FILTM3 филозофију II
7. Историја античке II НС О 2 2 8
FILNS2 филозофије II
8. FILTM4 Увод у логику II II ТМ О 2 2 7
9. Страни језик II II АО О 2 2 4
FILAO3 (е.,ф.,н.,р.)
10. Предмет изборног II АО ИБ 2 2 4
FILAO4 блока 2
Укупно часова 60
активне наставе на
години студија =600
ДРУГА ГОДИНА
1. FILNS3 Историја III НС О 3 3 7
средњовековне
филозофије I
2. FILNS4 Историја етике I III НС О 2 2 6
3. FILNS5 Историјa естетике III НС О 2 2 6
I
4. FILTM5 Логика I III АО О 2 2 6
5. FILAO5 Предмет изборног III АО ИБ 2 2 5
блока 3
6. FILNS6 Историја IV НС О 3 3 7
средњовековне
филозофије II
7. FILNS7 Историја етике II IV НС О 2 2 6
8. FILNS8 Историјa естетике IV НС О 2 2 6
II
9. FILTM6 Логика II IV АО О 2 2 6
10. FILAO6 Предмет изборног IV АО ИБ 2 2 5
блока 4

64
Укупно часова 60
активне наставе на
години студија =600
ТРЕЋА ГОДИНА
1. FILNS9 Историја V НС О 2 2 7
нововековне
филозофије I
2. FILSA1 Систематска V СА О 2 2 6
етика I
3. FILSA2 Систематска V СА О 2 2 6
естетика I
4. FILSA3 Гносеологија I V СА О 2 2 6
5. FILSA4 Предмет изборног СА 2 2 5
блока 5. V ИБ
6. FILNS10 Историја НС 2 2 7
нововековне
филозофије II VI О
7. FILSA5 Систематска СА 2 2 6
етика II VI O
8. FILSA6 Систематска СА 2 2 6
естетика II VI O
9. FILSA7 Гносеологија II VI СА O 2 2 6
10. FILSA8 Предмет изборног СА 2 2 5
блока 6 VI ИБ
Укупно часова 60
активне наставе на
години студија =600
ЧЕТВРТА ГОДИНА
1. FILNS11 Историја VII НС О 2 2 7
савремене
филозофије I
2. FILTM7 Методологија I VII ТМ О 2 2 6
3. FILTM8 Онтологија I VII ТМ О 2 2 6
4. FILSA9 Методика наставе VII СА О 2 2 6
филозофије I
FILSA10 Предмет изборног VII СА ИБ 2 2 5
блока 7
6. FILSA11 Историја VIII НС О 2 2 6
савремене
филозофије II
7. FILNS12 Методологија II VIII ТМ О 2 2 6
8. FILTM10 Онтологија II VIII ТМ О 2 2 6
9. FILSA11 Методика наставе VIII СА О 4 4 8
филозофије II
10. FILSA12 Завршни рад VIII СА 2 6
Укупно часова 60
активне наставе на
годи студија =600
Укупно ЕСПБ бодова 240

65
ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУФИЛОЗОФИЈЕ

Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне ЕСПБ


предмета наставе
П В ДОН СИР ЕСПБ
Страни језик I
1. ENG1 Енглески језик 1 АО 2 2 4
2. FRA1 Француски језик 1 АО 2 2 4
3. NEM1 Немачки језик 1 АО 2 2 4
4. RUS1 Руски језик 1 АО 2 2 4
Страни језик II
1. ENG2 Енглески језик 2 АО 2 2 4
2. FRA2 Француски језик 2 АО 2 2 4
3. NEM2 Немачки језик 2 АО 2 2 4
4. RUS2 Руски језик 2 АО 2 2 4
Изборни блок 1
1. Старогрчки језик I АО ИБ 1. 2 2 4
2. LAT1 Латински језик I АО ИБ 1. 2 2 4
Изборни блок 2
1. Старогрчки језик II АО ИБ 2. 2 2 4
2. LAT2 Латински језик II АО ИБ 2. 2 2 4
Изборни блок 3
1. SOCOAS4 Социјална психологија АО ИБ3. 2 2 5
2. Религије савременог света АО ИБ3. 2 2 5

3. PEDOAS21 Дидактика I AO ИБ3. 2 2 6


Изборни блок 4
1. PEDOAS7 Психологија личности АО ИБ4. 2 2 5
2. Увод у социологију рода АO ИБ4. 2 2 5

PEDOAS27 Дидактика II AO ИБ 4. 2 2 6
Изборни блок 5
1. FILSA41 Античка филозофска СА ИБ5. 2 2 5
терминологија
2. FILSA42 Филозофија науке и технике СА ИБ5. 2 2 5
Изборни блок 6
1. FILSA81 Филозофска антропологија СА И6. 2 2 5
2. FILSA82 Филозофија васпитања и СА И6. 2 2 5
образовања
Изборни блок 7
1. FILSA101 Филозофија религије СА И7. 2 2 5
2. FILSA102 Уводу филозофију времена СА И7. 2 2 5
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АНГЛИСТИКЕ
Академски назив:
Дипломирани филолог

Дужина трајања студија:


8 семестара/4 академске године

Обим студија: 256–266 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Студијски програм има за циљ да омогући студентима да стекну неопходна знања и вештине,
и да их оспособи да стечена знања и вештине примењују у практичном раду. Циљ студијског програма
јесте
1) стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области
англистичке лингвистике и науке о језику уопште;
2) развијање језичких вештина и компетенција студената у енглеском као страном језику до
нивоа Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике: језичка компетенција која се огледа у синтези
интегрисаних језичких вештина (говорење, читање, слушање и писање) са знањима из области
граматике, вокабулара као и употребе језика; такође се развијају и прагматска и комуникативна
компетенција, те културна компетенција у најширем смислу, уз разумевање различитих језичких
стилова и варијетета;
3)стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области
англофоних књижевности – упознавање са друштвено-историјским, материјалним и идејним
претпоставкама књижевних праваца, стилским и жанровским структурама и специфичностима
англофоних књижевности, као и упознавање са различитим критичко-теоријским приступима
књижевном делу;
4) развијање вештина разумевања, анализе и вредновања књижевних дела;
5) стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области
британске, америчке, канадске, шкотске, ирске и аустралијске културе;
6) стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области методике
наставе;
7) стицање знања и вештина из још једног страног језика (француски, немачки, руски, грчки),
најмање на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике, као и стицање знања из
већег броја предмета из области психологије, социологије, педагогије, историје и филозофије.
8) развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и
активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима; и
9) развијање оних индивидуалних квалитета и способности студената које могу допринети
њиховом квалитетнијем професионалном раду у будућности.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

1) студент је стекао основна теоријско-методолошка, научна и стручна знања из области


англистичке лингвистике и науке о језику уопште;
2) студент је усвојио вештине и стекао знања из енглеског језика на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког
европског оквира за језике;
3) студент је упознат са основним теоријским и методолошким оквиром језичке анализе на свим
лингвистичким нивоима (фонолошком, морфолошком, синтаксичком, семантичком), као и са основама
неких од специфичних лингвистичких и примењено-лингвистичких дисциплина као што су
67
когнитивна лингвистика, наука о превођењу, или коришћење компјутерских технологија у настави
страног језика.
4) студент је упознат са различитом теоријско-методолошким приступима тумачењу књижевних
текстова, са друштвено-историјским, материјалним и идејним претпоставкама књижевних праваца, као
и са стилским и жанровским структурама и специфичностима англофоних књижевности;
4) студент је развио вештине разумевања, анализе и вредновања књижевних дела;
5) студент је стекао основна теоријско-методолошка, историјска и стручна знања из области
британске, америчке, канадске, шкотске, ирске и аустралијске културе и способан је да их разуме,
анализира и пореди са другим културама;
6) студент је стекао знања и компетенције из области методике наставе енглеског језика, као и
педагогије и психологије које су неопходне за подучавање енглеског као страног језика на различитим
нивоима у образовним институцијама Републике Србије;
7) студент поседује знања и вештине из још једног страног језика (француски, немачки, руски,
грчки), најмање на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике; као и знања из већег
броја научних дисциплина (психологија, социологија, педагогија, историја и филозофија);
8) студент је развио вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и
активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима;
9) студент поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности
доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања; и
10) студент је оспособљен за даље образовање кроз мастер и докторске студије, односно, за даље
стручно усавршавање кроз специјалистичке студије и пројекте за професионално усавршавање.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

У први семестар студијског програма основних студија англистике могу се уписати сва лица
са завршеном средњом школом у трајању од четири године. Услов за упис на студијски програм
Англистике у Нишу јесте положен пријемни испит. Пријемни испит подразумева проверу
синтетисаног знања из енглеског језика стеченог током претходног школовања. Испит се ради
писмено и кандидат може да освоји до 60 бодова. Његово место на ранг листи дефинисано је збиром
бодова које доноси на основу успеха у средњој школи и бодова које добије израдом пријемног испита.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:

Пријемни испит састоји се из теста знања из енглеског језика у трајању од 120 минута и има
два дела. У првом делу теста, делу А, од кандидата за упис на студије тражи се да уради одређен број
задатака по принципу вишеструког избора. Дајy се задаци са четири понуђена одговора, од којих
кандидат увек бира само један. Проверава се вокабулар и знање граматике, као и опште познавање
англоамеричке културе. Избором одговарајуће речи или израза допуњује се дата реченица тако да она
буде језички и логички прихватљива. У другом делу теста за пријемни испит, делу Б, кандидат добија
вежбања са упутством да попуни празнине одговарајућом речи, фразом или реченицом по сопственом
нахођењу, опет са циљем да одговор који студент даје буде језички и логички прихватљив. Успешном
израдом оваквог теста кандидат потврђује да је компетентан да настави усавршавање свих језичких
вештина на академском нивоу уписом на Департман за англистику.

68
ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА НА СТУДИЈСКОМ
ПРОГРАМУ АНГЛИСТИКЕ

Пријемни испит на Департману за англистику Филозофског факултета у Нишу састоји се од


писменог теста из енглеског језика у трајању од 120 минута..
Садржај теста базиран је на садржају наставних програма за гимназију општег типа и обухвата
оне језичке елементе, на свим нивоима језичке структуре, који се могу проверити писменим
испитивањем – граматика и лексика:образовање речи у енглеском језику (префиксација и суфиксација,
сложенице итд.); употреба облика (број, падеж, род код именица; број, лице, време, вид, стање и начин
код глагола; степен код придева и прилога); безлични глаголски облици (инфинитиви, герундијуми,
партиципи); граматичке речи (чланови, квантификатори, заменице, препозиције, примарни и модални
помоћни глаголи); ред речи у реченици; типови реченице (исказане, упитне, узвичне и заповедне
реченице); координативни везници и клаузе; субординативни везници и клаузе (номиналне клаузе;
релативне клаузе; адвербијалне клаузе: погодбене, допусне, намерне, узрочне, последичне, временске
итд.); активне и пасивне реченице; инверзија као средство истицања у енглеском језику; лексика из
програма за гимназију, као и најчешћи фразални глаголи, идиоми и фразе.

Кандидатима се за припрему препоручује следећа литература:

1. Љ. Михаиловић: Граматика енглеског језика, Научна књига, Београд.


2. Љ. Поповић, В. Мирић: Граматика енглеског језика са вежбањима, Народна књига, Београд.
3. W.S. Allen: Living English Structure, Longman, London.
4. A.J.Thomson, A.V.Martinet: A Practical English Grammar with Exercises I and I, Oxford University
Press.
5. G. Alexander: Practice and Progress, Longman, London.
6. G. Alexander: Developing Skills, Longman, London
или нека друга практична граматика енглеског језика, тј. збирка тестова/уџбеник на енглеском
језику средњег нивоа тежине (intermediate/postintermediate).
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ОСНОВНИХ
СТУДИЈА АНГЛИСТИКЕ:

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови
П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
Обавезни
1. Савремени енглески 1 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS01
језик 1
2. Средњовековна 1 ТМ О 2 4 0 0 8
ANGOAS02 енглеска
књижевност
3. Увод у студије 1 ТМ О 2 2 0 0 4
ANGOAS03
енглеског језика
4. Студије британске 1 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS04
културе
Изборни
блок А
1. FRA1 Француски језик 1 1 СА И 2 2 0 0 4
2. NEM1 Немачки језик1 1 СА И 2 2 0 0 4
3. RUS1 Руски језик 1 1 СА И 2 2 0 0 4
4. GRC1 Грчки језик 1 1 СА И 2 2 0 0 4
5. ITA1 Италијански јез. 1 1 СА И 2 2 0 0 4
6. Француски језик – 1 СА И 2 2 0 0 4
ANGOAS72
почетни курс 1
7. Француски језик – 1 СА И 2 2 0 0 4
ANGOAS73
почетни курс 1
Изборни
блок Б
1. ANGOAS63 Друштво и култура 1 АО И 2 1 0 0 5
2. Увод у светске 1 АО И 1 1 0 0 5
ANGOAS64
религије
3. Увод у социологију 1 АО И 2 2 0 0 5
ANGOAS65
рода
4. Социологија 1 АО И 2 2 0 0 5
ANGOAS66 мањинских
идентитета
5. Филозофија 1 АО И 2 2 0 0 5
FILSA101
религије
6. Филозофија науке и 1 АО И 2 2 0 0 5
FILSA42
технике
7. Увод у филозофију 1 АО И 2 2 0 0 5
FILSA102
времена
Британска империја 1 АО И 1 1 0 0 3
ISTOAS54
8. у 19. и 20. веку
9. Западноевропски 1 АО И 1 1 0 0 4
ISTOAS47
град у средњем веку
10. Француска 1 АО И 1 1 0 0 4
ISTOAS46 буржоаска
револуција
Обавезни
1. Савремени енглески 2 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS05
језик 2
2. ANGOAS06 Ренесансна 2 ТМ О 2 4 0 0 8
енглеска
књижевност
3. Фонетика и 2 TМ О 2 2 0 0 4
ANGOAS07
фонологија
4. ANGOASRB Српски језик 2 СА О 2 2 0 0 4
Изборни
блок А
1. Британска култура: 2 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS31
визуелни приступ
2. Увод у студије 2 ТМ И 2 0 0 0 3
ANGOAS32
језика
3. Енглески језик у 2 СА И 2 0 0 0 3
ANGOAS33
употреби
Изборни
блок Б
1. FRA2 Француски језик 2 2 СА И 2 2 0 0 4
2. NEM2 Немачки језик 2 2 СА И 2 2 0 0 4
3. RUS2 Руски језик 2 2 СА И 2 2 0 0 4
4. GRC2 Грчки језик 2 2 СА И 2 2 0 0 4
5. ITA2 Италијански јез. 2 2 СА И 2 2 0 0 4
6. Француски језик – 2 СА И 2 2 0 0 4
ANGOAS74
почетни курс 1
7. Француски језик – 2 СА И 2 2 0 0 4
ANGOAS75
почетни курс 1
Укупно часова активне 62-
наставе на години студија П= 64
23-24 В= 33-34 = 56-58
ДРУГА ГОДИНА
Обавезни
1. Савремени енглески 3 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS08
језик 3
2. Песништво 3 ТМ О 2 4 0 0 8
ANGOAS09 енглеског
романтизма
3. Морфологија 3 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS10
енглеског језика
4. ANGOAS11 Америчке студије 3 НС О 2 2 0 0 4
Изборни
блок А
1. Развијање говорних 3 СА И 1 1 0 0 3
ANGOAS34 вештина: усмене
презентације
2. Енглески језик кроз 3 СА И 1 1 0 0 3
ANGOAS35
дебату
3. Интегрисане 3 СА И 1 1 0 0 3
вештине:
ANGOAS36
разумевање писаног
и говорног језика
4. Студије шкотске 3 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS37
културе
Изборни
блок Б
1. FRA3 Француски језик 3 3 НС И 2 2 0 0 4
2. NEM3 Немачки језик 3 3 НС И 2 2 0 0 4
3. RUS3 Руски језик 3 3 НС И 2 2 0 0 4
4. GRC3 Грчки језик 3 3 НС И 2 2 0 0 4

71
5. ITA3 Италијански јез. 3 3 СА И 2 2 0 0 4
6. FRA1 Француски језик 1 3 СА И 2 2 0 0 4
7. RUS1 Руски језик 1 3 СА И 2 2 0 0 4
Обавезни
1. Савремени енглески 4 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS12
језик 4
2. Књижевност 4 ТМ О 2 4 0 0 8
ANGOAS13
викторијанског доба
3. ANGOAS14 Синтакса 4 НС О 2 2 0 0 4
4. Студије канадске 4 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS15
културе
Изборни
блок А
1. Дескриптивна 4 НС И 2 1 0 0 3
ANGOAS38
граматика
2. ANGOAS39 Морфосинтакса 4 НС И 2 1 0 0 3
3. Америчке студије - 4 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS40
филм
4. Интегрисане 4 TM И 1 1 0 0 3
ANGOAS41 вештине: Критичко
читање
5. Интегрисане 4 СА И 1 1 0 0 3
вештине: развијање
ANGOAS42
прагматичке
компетенције
Изборни
блок Б
1. FRA4 Француски језик 4 4 НС И 2 2 0 0 4
2. NEM4 Немачки језик 4 4 НС И 2 2 0 0 4
3. RUS4 Руски језик 4 4 НС И 2 2 0 0 4
4. GRC4 Грчки језик 4 4 НС И 2 2 0 0 4
5. ITA4 Италијански јез. 4 4 СА И 2 2 0 0 4
6. FRA2 Француски језик 2 4 СА И 2 2 0 0 4
7. RUS2 Руски језик 2 4 СА И 2 2 0 0 4
Укупно часова активне 62
наставе на години студија
П=22-24 В= 32-34 = 54-58
ТРЕЋА ГОДИНА
Обавезни
1. Савремени енглески 5 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS16
језик 5
2. Америчка 5 ТМ О 2 4 0 0 8
ANGOAS17 књижевност -
класици
3. Методика наставе 5 ТМ О 2 2 0 0 4
ANGOAS18
енглеског језика 1
4. Аустралијске 5 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS19
студије
Изборни
1. Основе 5 ТМ И 2 0 0 0 3
трансформационо-
ANGOAS43
генеративне
синтаксе
2. Теорија и техника 5 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS44
превођења
3. ANGOAS45 Интеркултурна 5 ТМ И 1 1 0 0 3
72
комуникативна
компетенција
4. Системско- 5 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS46 функционална
граматика
5. Лексички елементи 5 TM И 2 0 0 0 3
ANGOAS47
енглеског језика
6. FRA5 Француски језик 5 5 НС И 2 2 0 0 4
7. NEM5 Немачки језик 5 5 НС И 2 2 0 0 4
8. RUS5 Руски језик 5 5 НС И 2 2 0 0 4
9. GRC5 Грчки језик 5 5 НС И 2 2 0 0 4
10. FRA3 Француски језик 3 5 НС И 2 2 0 0 4
11. RUS3 Руски језик 3 5 НС И 2 2 0 0 4
Обавезни
1. Савремени енглески 6 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS20
језик 6
2. Америчка 6 ТМ О 2 4 0 0 8
ANGOAS21 књижевност –
поезија и драма
3. Методика наставе 6 СА О 2 2 0 0 4
ANGOAS22
енглеског језика 2
4. Увод у когнитивну 6 ТМ О 2 2 0 0 4
ANGOAS23
лингвистику
Изборни
1. Основи 6 ТМ ИБ 2 0 0 0 3
ANGOAS48
лексикологије
2. ANGOAS49 Готска имагинација 6 ТМ И 2 0 0 0 3
3. ANGOAS50 Форма и садржина 6 TM И 1 1 0 0 3
4. Афро-америчке 6 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS67
студије
5. FRA6 Француски језик 6 6 НС И 2 2 0 0 4
6. NEM6 Немачки језик 6 6 НС И 2 2 0 0 4
7. RUS6 Руски језик 6 6 НС И 2 2 0 0 4
8. GRC6 Грчки језик 6 6 НС И 2 2 0 0 4
9. FRA4 Француски језик 4 6 НС И 2 2 0 0 4
10. RUS4 Руски језик 4 6 НС И 2 2 0 0 4
Укупно часова активне 62
наставе на години студија П=
22-24 В= 28-36 = 50-60
ЧЕТВРТА ГОДИНА
Обавезни
1. Савремени енглески 7 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS24
језик 7
2. Англоамеричка 7 НС О 2 4 0 0 8
ANGOAS25
књижевност 1
3. Семантика 7 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS26
именовања
4. Шекспир – 7 ТМ О 2 2 0 0 4
ANGOAS27
специјални курс 1
Изборни
блок А
1. Канадска кратка 7 НС И 2 1 0 0 3
ANGOAS51
прича
2. Лингвистика у 7 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS52 когнитивним
наукама
73
3. Модерна англофона 7 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS53 проза за децу и
младе
4. Елементи културе у 7 TM И 1 1 0 0 5
ANGOAS54 настави енглеског
језика
5. Језички огледи: 7 НС И 1 1 0 0 3
превођење са
ANGOAS68
енглеског на српски
језик
Изборни
блок Б

1. Граматика у 7 TM И 1 1 0 0 5
ANGOAS55 настави енглеског
као страног језика
2. Тестирање у 7 СА И 1 1 0 0 5
ANGOAS56 настави енглеског
као страног језика
3. Консекутивно 7 СА И 1 1 0 0 3
ANGOAS57
превођење
4. ANGOAS58 Анализа дискурса 7 НС И 2 0 0 0 3
Обавезни
1. Савремени енглески 8 СА О 2 6 0 0 8
ANGOAS28
језик 8
2. Англоамеричка 8 НС О 2 4 0 0 8
ANGOAS29
књижевност 2
3. Когнитивна 8 НС О 2 2 0 0 4
ANGOAS30
семантика
Изборни
блок А
1. Изговор у настави 8 СА И 1 1 0 0 5
ANGOAS59
страног језика
2. Шекспир – 8 НС И 2 0 0 0 3
ANGOAS60
специјални курс 2
3. Учење језика уз 8 СА И 1 1 0 0 5
ANGOAS61
помоћ рачунара
4. ANGOAS62 Ирске студије 8 НС И 2 0 0 0 3
5. Језички огледи: 8 НС И 1 1 0 0 3
превођење са
ANGOAS69
српског на енглески
језик
6. Когнитивно- 8 ТМ И 1 1 0 0 3
граматичке методе
ANGOAS70
у настави енглеског
језика
7. Превођење 8 СА И 2 0 0 0 3
ANGOAS71
англофоне поезије
Изборни
блок Б
1. PEDOAS49 Педагогија 8 АО И 2 0 0 0 6
2. Истраживања у 8 АО И 2 2 0 0 6
PEDOAS15
педагогији
3. Теорије моралног 8 АО И 2 2 0 0 6
PEDOAS16
васпитања
4. Породична 8 АО И 2 2 0 0 6
PEDOAS30
педагогија
74
Изборни
Блок В
1. PSIHIZB Психологија 8 АО И 2 0 0 0 6
2. Психологија 8 АО И 2 2 0 0 6
PEDOAS7
личности
3. Невербална 8 АО И 2 0 0 0 6
13PSIISA27
комуникација
Укупно Укупно Укупно 64–
= 21-23 = 23-29 = 44-52 71
Укупно часова активне
наставе у свим годинама
студија = 204–228
Стручна пракса – 6 6
Практикум из
ANGOASSP
методике наставе
енглског језика
Укупно ЕСПБ бодова 256–
266

75
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ

Aкадемски назив:
Дипломирани филолог

Дужина трајања студија:


8 семестара/4 академскe годинe

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

1) Стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области германистичке


лингвистике и науке о језику уопште.
2) Развијање језичких вештина и компетенција студената у немачком као страном језику до нивоа
Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике: језичка компетенција која се огледа у синтези
интегрисаних језичких вештина (говор, читање, слушање и писање) са знањима из области граматике,
вокабулара као и употребе језика; такође се развијају и прагматска и комуникативна компетенција, те
културна компетенција у најширем смислу.
3)Стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области методике и
дидактике наставе немачког језика и књижевности, као и знања из области педагогије и психологије
која су неоходна за профил наставника немачког језика у основним и средњим школама; такође се
стичу практична знања и вештине у области нових медија и мултимедијалних система у образовању.
4) Стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области немачке
књижевности – упознавање са друштвено-историјским, материјалним и идејним претпоставкама
књижевних праваца,стилским и жанровским структурама и специфичностиманемачке књижевности,
као и упознавање са различитим критичко-теоријским приступима књижевном делу.
5) Стицање основних знања, вештина и компетенција из области превођења, обликовања
текстова, корекције, лекторисања, језичке редакције у различитим врстама текстова и сл.
6) Стицање практичних знања и вештина у области културе, нових медија и мултимедијалних
система у образовању, преводилаштва, односа са јавношћу, издаваштва, туризма и привреде.
7)Стицање знања и вештина из још једног страног језика (енглески, француски, руски, грчки) на нивоу
компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике.
8) Развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног
односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима.
9) Развијање оних индивидуалних квалитета и способности студената који могу допринети њиховом
квалитетнијем професионалном раду у будућности

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Након реализације студијског програма, студент је


1) стекао основна теоријско-методолошка, научна и стручна знања из области германистичке
лингвистике и науке о језику уопште; студент је упознат са основним теоријским и методолошким
оквиром језичке анализе на свим лингвистичким нивоима, као и са детаљнијим и специфичнијим
лингвистичким и примењено-лингвистичким дисциплинама,
2) стекао вештине и знања из немачкогкао страног језика на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког европског
оквира за језике; развио комуникативну и (интер)културну компетенцију уз способност разумевања и
анализе културе немачког говорног подручја и поређења са сопственом културом,
76
3)стекао знања и компетенције из области методике и дидактике наставе немачког језика и
књижевности, као и педагогије и психологије које су неопходне за подучавање немачког као страног
језика у основним и средњим школама; уме да примени стечена језичка, лингвистичка, методичка и
педагошко-психолошка знања и компетенције у припреми наставе и у практичном раду са ученицима;
уме да користи нове медије и мултимедијалне системе у процесу припреме и извођење савремене
наставе,
4) темељно познаје историјски развој, теоријско-критичке токове, жанровску структуру и стилске
специфичности немачке књижевности и поседује знања и вештине коjе му омогућавају разумевање,
анализу и вредновање књижевних дела,
5) поседује знања и вештине из још једног страног језика (енглески, француски, руски или грчки), на
нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике,
6) развио вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа
према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима,
7) поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности доживотног
интелектуалног и професионалног усавршавања током професионалне каријере, у области немачког
језика, немачке књижевности и културе, методике и дидактике наставе немачког језика;
8) оспособљен за даље образовање кроз мастер и докторске студије, односно, за даље стручно
усавршавање кроз специјалистичке студије и пројекте за професионално усавршавање у области
немачког језика, немачке књижевности и културе, методике и дидактике наставе немачког језика.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

У прву годину студија могу се уписати сва лица са завршеном средњом школом у трајању од четири
године. Кандидати за упис полажу пријемни испит. Коначна ранг листа кандидата за упис формира се
на основу њиховог постигнутог успеха у средњој школи и на основу резултата пријемног испита.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:

Пријемни испит подразумева проверу синтетисаног знања из немачког језика стеченог током
претходног школовања. Програм пријемног испита оријентише се према програму за гимназије
општег типа, односно одговара језичком међунивоуА2/Б1.
Испит се ради писмено, у облику теста знања језика. Проверава се вокабулар, знање граматике, језичке
вештине (нпр. разумевање прочитаног текста). Испитни задаци могу бити различитог типа. Одређен
број задатака је по принципу вишеструког избора (нпр. четири понуђена одговора,од којих кандидат
увек бира само један),или се добијају задаци са упутством да се попуне празнине одговарајућом речи,
фразом или реченицом по сопственом нахођењу, са циљем да одговор који студент даје буде језички и
логички прихватљив. Или се захтевају трансформације реченичних структура (актив-пасив, потврдни
у одрични облик итд.)

Начин полагања: тест знања


Трајање пријемног испита: 120 минута
Максималан број поена: 60

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА

Морфологија:
Род и број именица. Промена именица. Неодређени, одређени и нулти члан-облици и
употреба. Промена и употреба личних, присвојних, односних, упитних и неодеђених заменица.
Придеви. Деклинација и компарација придева. Придев као именица. Основни и редни бројеви.
Негација. Предлози. Предлози са акузативом. Предлози са дативом. Предлози са генитивом.
Предлози са дативом и акузативом. Семантичка класификација предлога. Прилози. Речце.

77
Глаголи- правилни, неправилни, са одвојивим и неодвојивим префиксом, модални, повратни
и помоћни глаголи. Времена. Инфинитиви. Облици и употреба партиципа. Императив. Коњуктив.
Облици и употреба пасива. Рекција глагола.
Синтакса:
Ред речи у реченици. Просте и проширене реченице-исказне, упитне, узвичне, заповедне и
жељне реченице. Независно-сложене реченице-саставне, супротне, раставне, узрочне, закључне и
искључне реченице. Зависно-сложене реченице-субјекатске, објекатске, предикативне, адвербијалне
реченице (локалне, темпоралне, модалне, консекутивне, каузалне, финалне, кондиционалне,
концесивне реченице.)

ЛИТЕРАТУРА:
Основна:
1. Јован Ђукановић, Оливера Дурбаба: Граматика немачког језика засредње школе, Завод за уџбенике
и наставна средства,Београд, 2008.
Допунска:
2. Нада С. Арсенијевић: Граматика савременог немачког језика, Научна књига, Београд, 1995.
3. Anne Buscha, Syilvia Szita: B-Grammatik, Übungsgrammatik Deutsch alsFremdsprache, Schubert Verlag,
2011
4. Dreyer/Schmidt: Lehr- und Übungsbuch der deutschen Grammatik. Dieneue Gelbe, Max Hueber Verlag,
2000
5. Barbara Gottstein-Schramm, Susanne Kalender, Franz Specht: Grammatik – ganz klar, Max Hueber
Verlag, 2011
6. Richard Schmitt: Weg mit den typischen Fehlern Teil 2, Max Hueber Verlag, 2011
7.Јован Ђукановић, Бранислава Поповић: Deutsches Übungsbuch, Граматичка вежбања за III и IV
разред гимназија и средњих стручних школа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,1995

Уџбеници:
1.ĐorđoMota, VesnaNikolovski, LeonoraRakićević: KlettDirekt 1 - уџбеник и радна свеска,Klett
2.ĐorđoMota, VesnaNikolovski, LeonoraRakićević: KlettDirekt 2 - уџбеник и радна свеска,Klett
3.ĐorđoMota, VesnaNikolovski, LeonoraRakićević: KlettDirekt 3 - уџбеник и радна свеска,Klett
4.ĐorđoMota, VesnaNikolovski, LeonoraRakićević: KlettDirekt 4 - уџбеник и радна свеска,Klett
5.FrederikeJin, MagdalenaMichalak, LutzRohrmann: Prima 5, немачки језик за 1. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, DataStatus
6.FrederikeJin, MagdalenaMichalak, LutzRohrmann: Prima 6, немачки језик за 2. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, DataStatus
7.FrederikeJin, MagdalenaMichalak, LutzRohrmann: Prima 7, немачки језик за 3. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, DataStatus
8.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann:Prima 8, немачки језик за 4. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status

*Кандидати могу користитинеку другу практичну граматику немачког језика, тј. збирку
тестова/уџбеник на немачком језику средњег нивоа тежине.

78
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈA НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
Ш Назив предмета С Тип Статус Активна настава Остали
предмета часови ЕСПБ
П В ДОН
I ГОДИНА
1. NEMOAS1 Увод у германистику 1 1 ТМ O 2 1 0 0 5
2. NEMOAS2 Савремени немачки језик 1 1 СА O 2 7 0 0 7
3. NEMDOD1 Морфологија немачког језика 1 1 НС О 2 2 0 0 5
4. NEMOAS3 Немачка књижевност 1 1 НС O 3 1 0 0 5
5. NEMOAS4 Изборни блок 1 1 ИБ 0 4
6. NEMOAS5 Изборни блок 2 1 ИБ 0 4
7. NEMDOD2 Увод у германистику 2 2 ТМ О 2 1 0 0 5
8. NEMOAS6 Савремени немачки језик 2 2 СА O 2 7 0 0 7
9. NEMDOD3 Морфологија немачког језика 2 2 НС О 2 2 0 0 5
10. NEMOAS7 Немачка књижевност 2 2 НС O 3 1 0 0 5
11. NEMOAS9 Изборни блок 3 2 ИБ 0 4
12. NEMOAS10 Изборни блок 4 2 ИБ 0 4
25,75 26,83
Укупно часова активне наставе на години студија: 788,70 Укупно ЕСПБ: 60

Ш Назив предмета С Тип Статус Активна настава Остали


предмета часови ЕСПБ
П В ДОН
II ГОДИНА
1. NEMOAS11 Савремени немачки језик 3 3 СА O 2 7 0 0 7
2. NEMDOD4 Синтакса немачког језика 1 3 НС О 2 2 0 0 5
3. NEMOAS12 Немачка књижевност 3 3 НС O 3 1 0 0 5
4. PSIIZB Психологија 3 АО O 2 0 0 0 6
5. NEMOAS14 Изборни блок 5 3 ИБ 0 4
6. NEMOAS15 Изборни блок 6 3 ИБ 0 4
7. NEMOAS16 Савремени немачки језик 4 4 СА O 2 7 0 0 7
8. NEMDOD5 Синтакса немачког језика 2 4 НС О 2 2 0 0 5
9. NEMOAS17 Немачка књижевност 4 4 НС O 3 1 0 0 5
10. PEDOAS49 Педагогија 4 АО O 2 0 0 0 6
11. NEMOAS19 Изборни блок 7 4 ИБ 0 4
12. NEMOAS20 Изборни блок 8 4 ИБ 0 4
26,00 24,66
Укупно часова активне наставе на години студија: 759,90 Укупно ЕСПБ: 62

Ш Назив предмета С Тип Статус Активна настава Остали


предмета часови ЕСПБ
П В ДОН
III ГОДИНА
1. NEMOAS21 Савремени немачки језик 5 5 СА O 2 7 0 0 7
2. NEMDOD6 Лексикологија немачког језика 1 5 НС О 2 2 0 0 5
3. NEMOAS22 Немачка књижевност 5 5 НС O 3 1 0 0 5
4. NEMOAS23 Историја немачког језика 1 5 ТМ О 2 1 0 0 5
5. NEMOAS24 Изборни блок 9 5 ИБ 0 4
6. NEMOAS25 Изборни блок 10 5 ИБ 0 4
7. NEMOAS26 Савремени немачки језик 6 6 СА O 2 7 0 0 7
8. NEMDOD7 Лексикологија немачког језика 2 6 НС О 2 2 0 0 5
9. NEMOAS27 Немачка књижевност 6 6 НС O 3 1 0 0 5
10. NEMOAS28 Историја немачког језика 2 6 ТМ O 2 1 0 0 5
79
11. NEMOAS29 Изборни блок 11 6 ИБ 0 4
12. NEMOAS30 Изборни блок 12 6 ИБ 0 4
24,00 25,00
Укупно часова активне наставе на години студија: 735,00 Укупно ЕСПБ: 60

Ш Назив предмета С Тип Статус Активна настава Остали


предмета часови ЕСПБ
П В ДОН
IV ГОДИНА
1. NEMOAS31 Савремени немачки језик 7 7 СА O 2 7 0 0 7
Контрастивна граматика немачког
2. NEMDOD8 7 НС О 2 2 0 0 5
и српског језика 1
3. NEMOAS32 Немачка књижевност 7 7 НС O 3 1 0 0 5
Методика наставе немачког језика
4. NEMOAS33 7 НС О 3 2 0 0 5
1
5. NEMOAS34 Теорија превођења 7 НС O 2 1 0 0 4
6. NEMOAS35 Изборни блок 13 7 ИБ 0 4
7. NEMOAS36 Савремени немачки језик 8 8 СА О 2 7 0 0 7
Контрастивна граматика немачког
8. NEMOAS37 8 НС О 2 2 0 0 5
и српског језика 2
9. NEMOAS38 Немачка књижевност 8 8 НС О 3 1 0 0 5
Методика наставе немачког језика
10. NEMOAS39 8 НС O 3 2 0 0 5
2
11. NEMOAS40 Изборни блок 14 8 ИБ 0 4
12. NEMPRAK Методичка пракса 8 СА O 0 0 6 0 6
26,00 25,00 (6)
Укупно часова активне наставе на години студија: 765 Укупно ЕСПБ: 62

ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА


И КЊИЖЕВНОСТИ

Ш Назив предмета С Ти Статус Часови активне Остали ЕСПБ


п предмета наставе часови
П В ДОН
Предмети изборног блока 1
1 ENGSB1 Енглески језик 1 1 АО ИБ 2 2 0 4
2 FRA1 Француски језик 1 1 АО ИБ 2 2 0 4
3 GRC1 Грчки језик 1 1 АО ИБ 2 2 0 4
4 RUS1 Руски језик 1 1 АО ИБ 2 2 0 4
Предмети изборног блока 3
1 ENGSB2 Енглески језик 2 2 АО ИБ 2 2 0 4
2 FRA2 Француски језик 2 2 АО ИБ 2 2 0 4
3 GRC2 Грчки језик 2 2 АО ИБ 2 2 0 4
4 RUS2 Руски језик 2 2 АО ИБ 2 2 0 4
Предмети изборног блока 5
1 ENGJDJ3 Енглески језик 3 3 АО ИБ 2 2 0 4
2 FRA3 Француски језик 3 3 АО ИБ 2 2 0 4
3 GRC3 Грчки језик 3 3 АО ИБ 2 2 0 4
4 RUS3 Руски језик 3 3 АО ИБ 2 2 0 4
Предмети изборног блока 7
1 ENGJDJ4 Енглески језик 4 4 НС ИБ 2 2 0 4
2 FRA4 Француски језик 4 4 НС ИБ 2 2 0 4
3 GRC4 Грчки језик 4 4 НС ИБ 2 2 0 4
4 RUS4 Руски језик 4 4 НС ИБ 2 2 0 4
Предмети изборног блока 9
1 ENGPM5 Енглески језик 5 5 НС ИБ 1 1 0 4
2 FRA5 Француски језик 5 5 НС ИБ 1 1 0 4
3 GRC5 Грчки језик 5 5 НС ИБ 1 1 0 4

80
4 RUS5 Руски језик 5 5 НС ИБ 1 1 0 4
Предмети изборног блока 11
1 ENGPM6 Енглески језик 6 6 СА ИБ 1 1 0 4
2 FRA6 Француски језик 6 6 СА ИБ 1 1 0 4
3 GRC6 Грчки језик 6 6 СА ИБ 1 1 0 4
4 RUS6 Руски језик 6 6 СА ИБ 1 1 0 4
Предмети изборног блока 2 (1. семестар)
Филозофија васпитања и
1 FILSA82 1 ТМ ИБ 2 0 0 4
образовања
2 SOCOAS127 Социологија омладине 1 TM ИБ 2 0 0 4
3 RUSOAS12 Српски језик 1 1 СА ИБ 2 1 0 4
Предмети изборног блока 4 (2. семестар)
1 11PSIITM12 Социологија образовања 2 ТМ ИБ 2 0 0 4
2 NOVO06 Основи социологије 2 TM ИБ 2 0 0 4
3 NOVO07 Информатика 2 ТМ ИБ 1 1 0 4
4 RUSOAS16 Српски језик 2 2 СА ИБ 2 1 0 4
Предмети изборног блока 6 (3. семестар)
1 13SRBIB45 Креативно писање 3 СА ИБ 2 1 0 4
2 12SRBIB29 Правци у лингвистици 3 ТМ ИБ 2 0 0 4
3 PEDOAS13 Етика 3 АО ИБ 2 0 0 4
Предмети изборног блока 8 (4. семестар)
Детињство, култура и
1 PEDOAS14 4 АО ИБ 2 0 0 4
васпитање
2 PEDOAS45 Интеркултурално васпитање 4 ТМ ИБ 2 0 0 4
3 NOVO33 Нови медији 4 ТМ ИБ 2 1 0 4
Предмети изборног блока 10 (5. семестар)
Дидактика наставе немачког
1 NEMOAS41 5 НС ИБ 2 2 0 4
језика
Мултимедијални системи у
2 PEDOАS24 5 СА ИБ 2 0 0 4
образовању
3 PEDOAS26 Докимологија 5 СА ИБ 2 0 0 4
Предмети изборног блока 12 (6. семестар)
Анализа и планирање наставе
1 NEMOAS42 6 НС ИБ 2 2 0 4
немачког језика
Рад са децом са потребом за
2 PEDOAS33 посебном друштвеном 6 НС ИБ 2 0 0 4
подршком
3 14PSIINS35 Психолингвистика 6 ТМ ИБ 2 0 0 4
4 PEDOAS7 Психологија личности 6 ТМ ИБ 2 0 0 4
5 13PSIISA27 Невербална комуникација 6 ТМ ИБ 2 0 0 4
6 FRASA6 Академско писање 6 НС ИБ 2 0 0 4
Предмети изборног блока 13 (7. семестар)
1 PEDOAS40 Социологија наставника 7 ТМ ИБ 2 0 0 4
2 PEDOAS12 Педагошка психологија 7 СА ИБ 2 0 0 4
Предмети изборног блока 14 (8. семестар)
1 NOVI92 Увод у социолингвистику 8 СА ИБ 2 0 0 4
Педагошка превенција
2 PEDOAS47 8 СА ИБ 2 0 0 4
поремећаја у понашању
3 PEDOAS43 Образовна технологија 8 СА ИБ 2 0 0 4
4 PEDOAS30 Породична педагогија 8 ТМ ИБ 2 0 0 4
5 14PSIOSA39 Психологија наставе 8 СА ИБ 2 0 0 4

81
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
Академски назив:
Дипломирани филолог

Дужина трајања студија:


8 семестара/4 академскe годинe

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Стицање потребних теоријских и практичних знања из области русистичке лингвистике и руске


књижевности; упознавање са предметом и основним лингвистичко-теоријским и књижевно-
теоријским методама у настави руског језика као страног, стицање комуникативне компетенције на
руском језику, оспособљавање за примену стечених знања у животу, струци и настави, овладавање
основним лингвистичким, књижевним и методичким појмовима и теоријским системима из области
русистике и славистике, оспособљавање студената за примену научних и стручних достигнућа из
области руског језика и књижевности. Један од циљева је да формирају етички суд о појавама којима
се баве, да остварују тимску комуникацију и имају смисла за сарадњу са стручњацима из сродних
области.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Овладавање основним теоријским и методолошким знањима неопходним за самостално проучавање


језика и књижевности. Током студија студент треба да усвоји знања о предмету и методама
лингвистичких и књижевних истраживања, о развоју и актуелном статусу руског језика као науке и
струке, да овлада лингвистичким и књижевним појмовима и теоријским системима. Студенти треба да
се оспособе за стручни и самостални професионални рад и да стекну трајна систематска знања из
дисциплине коју су изабрали и стекну потребу за континуираном едукацијом и својим даљим
стручним, професионалним усавршавањем, а самим тим да се служе руском литературом из области
лингвистичких, књижевних и друштвених наука.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

У прву годину студија могу се уписати сва лица са завршеном средњом школом у трајању од четири
године.
Кандидати за упис полажу пријемни испит.
Коначна ранг листа кандидата за упис формира се на основу њиховог постигнутог успеха у средњој
школи и на основу резултата пријемног испита.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Пријемни испит састоји се из теста знања из руског језика, односно другог страног језика, који су
кандидати учили у претходним циклусима образовања, или из српског језика. Време израде је 90
минута. Максимални број поена је 60.

82
ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ РУСКОГ ЈЕЗИКА НА
СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУРУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Припрема за пријемни испит на Департману за руски језик и књижевност врши се по програму за


гимназије друштвено-језичког смера.

I Ортографија. Писање великих и малих слова. Растављање речи на крају реда.


II Морфологија. Творба речи. Творба именица. Творба придева. Творба прилога. Творба глагола. Речи
од једног корена. Интернационализми.
Врсте речи.
Именице - Род именица. Разлике у роду руских и српских именица. Род непроменљивих именица. Број
именица. Именице које имају само једнину (сингулариа тантум). Именице које имају само множину
(плуралиа тантум). Однос броја руских и српских именица. Падежи. Називи падежа, питања уз падеже
и њихова значења. Промена именица. Мушки род. Средњи род. Женски род.
Заменичке речи. Именичке заменице. Придевске заменице. Заменички бројеви. Заменички прилози.
Придеви. Описни придеви. Односни придеви. Промена придева. Кратки придеви.
Прилози. Врсте прилога по значењу. Прилози за начин. Прилози за место. Прилози за време. Прилози за
количину (меру). Прилози за узрок. Прилози за циљ. Степени поређења придева и прилога.
Компаратив придева и прилога. Суперлатив придева и прилога.
Бројеви. Основни бројеви. Комбиновани (саставни, вишецифрени) бројеви. Редни бројеви. Збирни бројеви.
Неодређено-количински бројеви. Разломци. Означавање времена.
Глаголи. Повратни и неповратни. Лични и безлични. Инфинитив. Глаголи несвршеног и свршеног
вида. Образовање глаголског вида помоћу префикса. Свршени и несвршени глаголи од различитих
корена. Разлика у употреби глаголског вида у српском и руском језику. Садашње време. Будуће
време. Неправилни глаголи. Прошло време.
Глаголи кретања. Глаголи одређеног кретања. Глаголи одређеног и неодређеног кретања без префикса.
Глаголи одређеног и неодређеног кретања са префиксима.
Рекција глагола. Глаголи са различитом рекцијом у руском и српском језику.
Глаголски начини. Заповедни начин. Условни начин.
Глаголски придеви/партиципи: Радни глаголски придев садашњег времена. Радни глаголски придев прошлог
времена.
Трпни глаголски придев садашњег времена (Трпно стање - пасив. Радно стање - актив).
Трпни глаголски придев прошлог времена (Трпно стање - пасив, Радно стање - актив). Адјективација
глаголских придева.
Адјективација и супстантивација придева и глаголских придева.
Глаголски прилози.
Несамосталне речи. Предлози. Везници. Речце. Уметнуте речце, Узвици.
III Синтакса: Ред речи у реченици. Функционални типови реченица (исказне, упитне, узвичне и
заповедне реченице). Реченични модели. Субјекатско-предикатски односи. Објекатски односи.
Просторни односи. Временски односи. Начински односи. Узрочни односи. Атрибутивни односи.
Активне и пасивне реченице.
IVЛексикологија. Синоними. Антоними. Хомоними. Најчешћи фразеологизми.

Кандидатима се за припрему препоручује следећа литература:


1. Радмило Маројевић, Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
1983.
2.Богољуб Станковић, Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
1999.
3. Богољуб Станковић, Речник руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000-
2002.

83
Тест представља проверу језичких вештина слушања, разумевања, читања и писања. Испитни задаци
могу бити различитог типа: одговори на питања, попуњавања празнина, диктат, заокруживање тачног
одговора, трансформације реченичних структура (нпр. пребацивање актива у пасив, потврдног у
одрични облик) итд.

Кандидати који током претходног школовања нису учили руски језик, а конкуришу за упис на основне
академске студије руског језика и књижевности, могу се определити да на пријемном испиту, уместо
теста знања из руског језика, полажу тест знања и из неког од следећих језика: српски, енглески,
француски или немачки језик.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА


СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ


Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и комуникација. Језик, култура и
друштво. Раслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације
књижевног језика и правописа. Екавски и ијекавски изговор. Дијалекатска основица српског
књижевног језика.
ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ
Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Фонолошки систем српског књижевног језика.
Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и грађењу речи. Прозодија. Морфологија.
Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена речи). Грађење речи.
Променљиве и непроменљиве речи. Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Сложенице,
полусложенице, правописна решења. Синтакса. Реченица. Синтагма. Падежни систем. Систем
зависних реченица. Систем независних реченица. Глаголска времена и глаголски начини.
Лексикологија. Значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија, антонимија,
полисемија и хомонимија; метафоричка и метонимијска значења. Граматике и речници српког језика и
начин њихове употребе.

ПРАВОПИС. Основни принципи правописа српског језика. Правописи, правописни


приручници и начин њихове употребе. Писање почетног великог слова. Састављено,
растављено и полусложеничко писање речи. Правописна решења у вези са гласовним
алтернацијама и изузеци. Правописни и интерпункцијски знаци. Растављање речи на крају
реда. Писање скраћеница и позајмљеница.

ЛИТЕРАТУРА

Уџбеници који се користе у средњој школи: Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика,
уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд, 1992. и остала издања; Митар Пешикан, Јован
Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2010 (и каснија
издања) или Милорад Дешић, Правопис српског језика, Клет, 2015 (школско издање).

84
ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

За припрему овог испита кандидатима се препоручује следећа литература:


1. Soars, J., Soars, L.: New Headway Intermediate (4th edition), Students' Book and Workbook, Oxford
University Press
2. Harris, M., Mower, D., and Skorzynska, A.: New Opportunities Intermediate, Students' Book and
Language Powerbook, Pearson Longman
3. Поповић, Љ., Мирић, В: Граматика енглеског језика са вежбањима, Народна књига, Београд.
4. Thomson, A. J., Martinet, A.V.: A Practical English Grammar with Exercises I and II, Oxford
University Press (вежбања означена као easy☐ и moderately difficult ◪)
5. Murphy, R. (2012). English Grammar in Use. Cambridge University Press.
или нека друга практична граматика енглеског језика, тј. збирка тестова/уџбеник на енглеском
језику средњег нивоа тежине (intermediate)

Тест ће садржати следеће области:


1) Творба речи у енглеском језику (префиксација, суфиксација и сложенице)
2) Чланови
3) Придеви, прилози и предлози
4) Присвојне и повратне заменице
5) Употреба глаголских времена
6) Модални глаголи
7) Безлични глаголски облици (инфинитиви, герундијуми, партиципи)
8) Упитне и одричне реченице
9) Активне и пасивне реченице
10) Погодбене и временске клаузе
11) Управни и неуправни говор
12) Фразални глаголи, идиоми и фразе

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ ФРАНЦУСКОГ


ЈЕЗИКА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

1. Les classes des mots


1.1. Le nom
Le nom masculin. Le nom féminin. Le nom singulier et le nom pluriel.
1.2. L’adjectif
L’adjectif qualificatif. La place et l’accord de l’adjectif. La comparaison de l’adjectif. L’adjectif déterminatif.
L’adjectif possessif. L’adjectif démonstratif.
1.3. Le pronom
Les pronoms personnels. Les pronoms adverbiaux.
1.4. Le verbe
La morphologie du verbe. L’accord du verbe avec le sujet. L’accord du verbe avec le COD. Les temps
verbaux. Le présent. Le passé composé. L’imparfait. Le plus-que-parfait. Le conditionnel présent. Le futur
85
simple. Le futur proche. Le passé récent. L’emploi des temps passés. La concordance des temps. L’emploi du
subjonctif. La voix passive.
1.5. La préposition
Les types des prépositions. Les valeurs et l’emploi des prépositions.
1.6. L’adverbe
Les adverbes de quantité. Les adverbes de manière. La comparaison des adverbes.
2. La syntaxe de la phrase complexe
Les subordonnées complétives. Les subordonnées relatives. Les subordonnées temporelles.
3. Le discours direct/indirect

ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА


1. Драшковић, Владо: Граматика француског језика за основну школу, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд 1979.
2. Папић, Марко: Граматика француског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
1984.
3. Horetzky, Edita: Précis pratique de grammaire française, Školska knjiga, Zagreb 1973.
4. Jovanović, Slobodan A. i saradnici: Savremeni francusko-srpskohrvаtski rečnik sa gramatikom, U
saradnji sa J. Čemerikić, D. Damnjanović i M. Đorđević (gramatiku je izradila Ksenija Jovanović),
Prosveta, Beograd 1991.
5. Jovanović, Slobodan A. i saradnici: Savremeni srpskohrvаtsko-francuski rečnik, U saradnji sa J.
Čemerikić i D. Damnjanović, Prosveta, Beograd 1993.
6. Половина, Пера и Радмила Чулајевић: Речник француског језика за основну школу, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд 1982.
7. Михајловић, Живка: Школски француско-српскохрватски речник (средњи ниво учења), Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд 1980.
8. Видић, Јасна, мр Нада Варничић-Донжон: Améliorez votre français! Exercices de grammaire,
Граматичка вежбања за I и II разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
1996.
9. Видић, Јасна: Améliorez votre français! 2. Exercices de grammaire, Граматичка вежбања за III и IV
разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1998.
10. Akyuze, Anne et al.: Les exercices de grammaire, niveau A1, Hachette, Paris 2005.
11. Akyuze, Anne et al.: Les exercices de grammaire avec corrigés, niveau A2, Hachette, Paris 2006.
12. Delatour, Yves et al.: Grammaire, 350 exercices, niveau moyen, Hachette, Paris 1996.
13. Delatour, Yves et al.: Nouvelle grammaire du français, Hachette, Paris 2004.

* Библиографске јединице под бр. 10−13 наведене су као допунска литература и доступне су у
Француском институту у Нишу.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА


НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Морфологија:
Род и број именица. Промена именица. Неодређени, одређени и нулти члан-облици и употреба.
Промена и употреба личних, присвојних, односних, упитних и неодеђених заменица.
86
Придеви. Деклинација и компарација придева. Придев као именица.
Основни и редни бројеви. Негација.
Предлози. Предлози са акузативом. Предлози са дативом. Предлози са генитивом. Предлози са
дативом и акузативом. Семантичка класификација предлога.
Прилози. Речце.
Глаголи: правилни, неправилни, са одвојивим и неодвојивим префиксом, модални, повратни и
помоћни глаголи.
Времена. Инфинитиви. Облици и употреба партиципа. Императив. Коњуктив. Облици и употреба
пасива. Рекција глагола.
Синтакса:
Ред речи у реченици. Просте и проширене реченице-исказне, упитне, узвичне, заповедне и жељне
реченице. Независно-сложене реченице-саставне, супротне, раставне, узрочне, закључне и искључне
реченице. Зависно-сложене реченице-субјекатске, објекатске, предикативне, адвербијалне реченице
(локалне, темпоралне, модалне, консекутивне, каузалне, финалне, кондиционалне, концесивне
реченице).

Литература:
Граматике и приручници:
1. Јован Ђукановић, Оливера Дурбаба: Граматика немачког језика засредње школе, Завод за уџбенике
и наставна средства,Београд, 2008.
2. Нада С. Арсенијевић: Граматика савременог немачког језика, Научна књига, Београд, 1995.
3. Dreyer/Schmidt: Lehr- und Übungsbuch der deutschen Grammatik. Dieneue Gelbe, Max Hueber Verlag,
2000
4. Barbara Gottstein- Schramm, Susanne Kalender, Franz Specht: Grammatik –ganz klar, Max Hueber
Verlag, 2011
Уџбеници:
1.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 1 - уџбеник и радна свеска,Klett
2.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 2 - уџбеник и радна свеска, Klett
3.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 3 - уџбеник и радна свеска, Klett
4.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 4 - уџбеник и радна свеска, Klett
5.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 5, немачки језик за 1. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status
6.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 6, немачки језик за 2. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status
7.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 7, немачки језик за 3. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском,Data Status
8.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 8, немачки језик за 4. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском,Data Status

87
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈА РУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови
П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. РУСОАС1 Фонетика руског језика I СА О 2 5 7
2. РУСОАС2 Руска народна и стара I ТМ О 2 2 6
књижевност
3. РУСОАС3 Увод у славистику I AO О 2 0 4
4. РУСОАС4 Бугарски језик I I НС О 2 1 5
5. РУСИБ1 Предмет изборног I ИБ 2 2 6
блока 1
6. РУСИБ1a Предмет изборног I АО ИБ 2 2 4
блока 1a
7. РУСОАС5 Фонологија руског II ТМ О 2 6 8
језика
8. РУСОАС6 Руски класицизам и II НС О 2 2 6
романтизам прве
половине 19. века
9. РУСОАС7 Старословенски језик II НС О 2 2 5

10. РУСОАС8 Бугарски језик II II НС О 2 1 5


11. РУСИБ2 Предмет изборног II АО ИБ 2 2 4
блока 2
22 25 60
Укупно часова активне наставе на години студија = 47

ДРУГА ГОДИНА
1. РУСОАС9 Творба речи руског III ТМ О 2 6 7
језика
2. РУСОАС10 Руски романтизам III НС О 2 2 6
3. РУСОАС11 Теорија књижевности III ТМ О 2 2 5
4. РУСОАС12 Српски језик I III СА О 2 1 5
5. РУСИБ3 Предмет изборног III НС ИБ 2 2 4
блока 3.
6. РУСИБ3a Предмет изборног III АО ИБ 2 2 3
блока 3а.
7. РУСОАС13 Морфологија IV ТМ О 2 6 7
именских речи руског
језика
8. РУСОАС14 Руски реализам IV НС О 2 2 8
9. РУСОАС15 Упоредна граматика IV АО О 2 0 6
словенских језика
10. РУСОАС16 Српски језик II IV СА О 2 1 5
11. РУСИБ4 Предмет изборног IV СА ИБ 2 2 4
блока 4.
22 26 60
Укупно часова активне наставе на години студија = 48
ТРЕЋА ГОДИНА
1. РУСОАС17 Морфологија V ТМ О 2 7 8
глаголских речи руског
језика
2. РУСОАС18 Руски реализам и V ТМ О 2 2 9
предмодернизам
3. РУСОАС19 Конфронтациона V НС О 2 1 5
анализа руског и
српског језика
4. РУСОАС20 Историја руског језикаI V ТМ О 2 0 4
88
5. РУСИБ5 Предмет изборног V НС ИБ 2 0 5
блока 5.
6. РУСОАС21 Лексикологија руског VI СА О 2 6 7
језика
7. РУСОАС22 Руски модернизам VI НС О 2 2 7
8. РУСОАС23 Лингвокултурологија VI НС О 2 2 6

9. РУСОАС24 Историја руског VI НС О 2 0 4


језикаII
11. РУСИБ6 Предмет изборног VI СА ИБ 2 0 5
блока 6.
20 20 60
Укупно часова активне наставе на години студија = 40

ЧЕТВРТА ГОДИНА
1. РУСОАС25 Основи синтаксе VII НС О 2 4 6
руског језика
2. РУСОАС26 Методика наставе VII СА О 2 2 7
руског језика
3. РУСОАС27 Руска књижевност VII ТМ О 2 2 7
друге половине 20.
века
4. РУСОАС28 Техника превођења VII СА О 2 2 4
5. РУСИБ7 Предмет изборног VII ИБ 2 2 5
блока 7.
6. РУСОАС29 Синтакса руског VIII СА О 2 3 5
језика
7. РУСОАС30 Савремена руска VIII ТМ О 4 2 6
књижевност
8. РУСОАС31 Стилистика руског VIII СА О 2 1 5
језика
9. РУСОАС32 Књижевно превођење VIII СА О 2 1 4
10. РУСИБ8 Предмет изборног VIII ИБ 2 1 5
блока 8.
11. РУСИБ8а Предмет изборног VIII СА ИБ 2 2 4
блока 8а.
12. РУСОАС33 Стручна пракса VIII СА 6
24 22 64
Укупно часова активне наставе на години студија = 46
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија =181
Укупно ЕСПБ 244

ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ РУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне наставе ЕСПБ


предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1.
1 РУСОАС101 Правопис руског СА ИБ 2 2 6
језика
2 РУСОАС102 Култура старе AO ИБ 2 2 6
Русије
Предмети изборног блока 1a.
1 ЕНГСБ1 Енглески језик I AO ИБ 2 2 4
2 РУСОАС104 Француски језик I AO ИБ 2 2 4
3 РУСОАС105 Немачки језик I AO ИБ 2 2 4
4 РУСОАС106 Грчки језик I AO ИБ 2 2 4

89
Предмети изборног блока 2.
1 ЕНГМС2 Енглески језик II AO ИБ 2 2 4
2 РУСОАС108 Француски језик II AO ИБ 2 2 4
3 РУСОАС109 Немачки језик II AO ИБ 2 4
4 РУСОАС110 Грчки језик II AO ИБ 2 4
Предмети изборног блока 3.
1 РУСОАС111 Бугарски језик III НС ИБ 2 2 4
2 РУСОАС112 Енглески језик III НС ИБ 2 2 4
3 РУСОАС113 Француски језик III НС ИБ 2 2 4
4 РУСОАС114 Немачки језик III НС ИБ 2 2 4
5 РУСОАС115 Грчки језик III НС ИБ 2 2 4
Предмети изборног блока 3а.
1 11СРБИБ06 Основе академског AO ИБ 2 2 3
писања
2 14СРБИБ62 Лектура и коректура AO ИБ 2 2 3
Предмети изборног блока 4.
1 РУСОАС116 Бугарски језик IV СА ИБ 2 2 4
2 РУСОАС117 Енглески језик IV СА ИБ 2 2 4
3 РУСОАС118 Француски језик IV СА ИБ 2 2 4
4 РУСОАС119 Немачки језик IV СА ИБ 2 2 4
5 РУСОАС120 Грчки језик IV СА ИБ 2 2 4
Предмети изборног блока 5.
1 14PSIINS32 Психологија НС ИБ 2 1 5
стваралаштва
2 PSIHIZB Психологија НС ИБ 2 0 6
3 PEDOAS12 Педагошка НС ИБ 2 1 5
психологија

Предмети изборног блока 6.


1 13PSIISA27 Невербална СА ИБ 2 1 5
комуникација
2 PSIHIZB Педагогија СА ИБ 2 0 5

Предмети изборног блока 7.


1 13СРБИБ45 Креативно писање СА ИБ 2 2 4
2 12СРБИБ32 Медијске СА ИБ 2 1 4
комуникације
Предмети изборног блока 8.
1 РУСОАС129 Психолингвистика НС ИБ 2 1 5
2 РУСОАС130 Руска књижевна НС ИБ 2 1 5
фантастика
3 РУСОАС131 Информатика НС ИБ 2 1 5
Предмети изборног блока 8а.
1 РУСОАС127 Симултано и СА ИБ 2 2 5
консекутивно
превођење
2 РУСОАС128 Историја руске НС ИБ 2 2 5
културе

90
91
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СРБИСТИКЕ

Aкадемски назив:
Дипломирани филолог

Дужина трајања студија:


8 семестара / 4 академскe годинe

Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студенти се оспособљавају за стицање теоријских и практичних знања и вештина из српског


језика и књижевности. Након реализације студијског програма они познају базичне нивое науке о
језику, тј. фонолошки, морфолошки, синтаксички и семантички аспект српског језика. Студенти стичу
одговарајућа знања из науке о књижевности – књижевноисторијска, теоријска и методолошка, чиме се
оспособљавају за тумачење и вредновање књижевних дела. Стицањем увида у савремена сазнања из
педагошко-психолошких дисциплина и методике наставе, оспособљавају се да своја знања, умења и
вештине пренесу коришћењем најсавременијих наставних метода. Дипломирани студенти Србистике
кроз различите изборне предмете оспособљавају се и за обављање послова професионалних лектора и
коректора, библиотекара, новинара, уредника у издавачким кућама и других делатности у
институцијама културе.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Сврха студијског програма Oсновних академских студија србистике јесте образовање студената за
филологе србисте. Научне, стручне и практичне компетенције које студенти стичу на студијама првог степена
омогућиће им да буду наставници српског језика и књижевности посвећени образовању и васпитању ученика,
способни да подстичу њихов интелектуални, културни и духовни развој. Компетенције стечене кроз различите
изборне предмете које студијски програм нуди, омогућиће дипломираним студентима обављање различитих
послова из сфере делатности у институцијама културе (лектора и коректора, новинара и уредника у ихдавачним
кућама, библиотекара и сл.).

Након завршених основних студија србистике, студент је способан да:


- разликује средишње лингвистичке проблеме и питања, влада генеалогијом индоевропских језика,
формулише став о актуелним језичко-политичким питањима;
- разликује дисциплине науке о књижевности и основне функције књижевности;
- познаје разлоге и механизме језичке промене и разуме хијерархијску организацију граматике и из
традиционалног, и из формалног угла;
- класификује књижевна дела по роду и жанру, као и по књижевним периодима;
- опише, објасни и демонстрира структуру стандардног српског језика на свим н и в о и м а
(фонолошком, м о р ф о л о ш к о м , синтаксичком и лексичком);
- опише сложену и динамичну природу историје српске књижевности;
- препозна дијалекатску разуђеност савременог српског језика, сумира његов историјског
развој;
- препозна, класификује и дефинише опште поетичке одлике појединих епоха, праваца,
жанрова и стваралаца српске, јужнословенских и светске књижевности;
- формулише основе србистике, анализира историјске књижевне идиоме
(српскословенски, рускословенски, славеносрпски и доситејевски језик);

92
- анализира, интерпретира и објашњава репрезентативна дела српске, јужнословенске,
европске и светске књижевности;
- демонстрира употребуосно ва технике научног писања и покаже способност у избору,
организовању и употреби релевантне литературе у свим п о н у ђ е н и м областима;
- савлада један страни језик, нан и в о у писане и у с м е н е комуникације;
- примени с а в р е м е н а сазнања педагошко-психолошких дисциплина, методике наставе
језика и књижевности, као и да буде у стању да своја знања, умења и вештине формулише
и пренесе будућим ученицима служећи се најсавременијим наставним методама ;
- препознаје и образлаже одступања од граматичке и правописне норме и коригује грешке у
пракси;
- влада говорним компетенцијама у различитим видовима испољавања културе говора; влада
теоријом и праксом говорне културе;
- способан је за самостални професионални јавни наступ; способан је да критички анализира јавни
говор и наступ;
- препознаје, дефинише и описује појаве карактеристичне за новинарски стил;
- препознаје и вреднује књижевну продукцију у дијахронији и синхронији и у стању је да васпитава
књижевни укус читалачке публике.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Пријемни испит састоји се из два дела:


1. Тест знања из српског језика. Време израде је 60 минута. Максимални број поена је 30.
2. Тест знања из књижевности. Време израде је 60 минута. Максимални број поена је 30.

На основу укупног броја поена које кандидати стекну формира се јединствена ранг листа
кандидата, а у прву годину студија уписују се кандидати редом од почетка ранг листе све до попуне
планираног броја места за упис. Кандидати који су у средњој школи освојили награде (бар једно од
прва три места на такмичењу) на републичким такмичењима из српског језика и књижевности које
организује Министарство просвете РС ослобађају се полагања теста знања на пријемном испиту, а на
том делу им се признајe максималан број поена.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА


НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ СРБИСТИКЕ

Пријемни испит се полаже према Програму српског језика и књижевности („Службени гласник
СР Србије” – „Просветни гласник”, број 5/90, „Службени гласник Републике Србије” – „Просветни
гласник” број 3/91 и „Службени гласник РС” – „Просветни гласник” 3/92).

I СРПСКИ ЈЕЗИК

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ. Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и
комуникација. Еволуција језика (развој језика, настанак и развој писма). Језик, култура и друштво.
Типови језика (језици у свету, језичка сродност, језички типови и језичке универзалије). Раслојавање
језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације књижевног језика и
правописа. Екавски и ијекавски изговор. Наречја српског језика. Дијалекатска основица српског
књижевног језика.
ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ. Језик као систем знакова. Фонетика и
фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Гласовни систем српског књижевног језика. Фонолошки систем
српског књижевног језика. Морфофонологија. Морфофонолошке алтернације и њихова улога у
93
промени и грађењу речи. Прозодија. Акценатски систем српског књижевног језика. Морфологија. Речи
и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена речи). Грађење речи. Променљиве и
непроменљиве речи (именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи, прилози, предлози, везници, речце
и узвици). Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Сложенице, полусложенице, правописна
решења. Синтакса. Реченице у ширем смислу и реченице у ужем смислу. Речи. Синтагма. Падежни
систем. Систем зависних реченица и главне врсте зависних реченица. Систем независних реченица.
Глаголска времена и глаголски начини. Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије).
Значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија, антонимија, полисемија и
хомонимија; метафоричка и метонимијска значења. Стилска вредност лексема. Основни појмови о
терминологији и терминима. Терминолошки речници. Основни појмови о фразеологији и
фразеолошким јединицама. Граматике и речници српског језика и начин њихове употребе.

ПРАВОПИС. Основни принципи правописа српског језика. Правописи, правописни


приручници и начин њихове употребе. Писање почетног великог слова. Састављено,
растављено и полусложеничко писање речи. Правописна решења у вези са гласовним
алтернацијама и изузеци. Правописни и интерпункцијски знаци. Растављање речи на крају
реда. Писање скраћеница и позајмљеница.

ЛИТЕРАТУРА:

Уџбеници који се користе у основној и средњој школи:


1. Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Савремени српски језик, Уџбеник за I, II, III и IV разред средње
школе, Београд 1992. и остала издања
2. Р. Бугарски, Увод у општу лингвистику, Београд – Нови Сад 1989. и остала издања.
3. Милорад Дешић, Правопис српског језика, Клет, 2015 (школско издање).

II СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ

КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА. Основне информације о развоју, врстама, тематици и


особеностима књижевности старог века. Еп о Гилгамешу; Хомер – Илијада (VI певање); Софокле -
Антигона; Библија.
СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ. Почеци словенске писмености, значај рада Ћирила и
Методија и њихових ученика; најстарија словенска писма, старословенски језик и рецензије
старословенског језика; главне врсте средњовековне књижевности; Св. Сава – Житије св. Симеона
(одломак Болест и смрт св. Симеона); Теодосије – Житије св. Саве (одломак); Јефимија – Похвала
кнезу Лазару; Деспот Стефан Лазаревић – Слово љубве; Константин Филозоф – из Житија деспота
Стефана Лазаревића (о смрти Краљевића Марка, о бици на Косову).
НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ. Појам, настанак, врсте, одлике; лирска, епска и лирско-епска
поезија, проза. Српска дјевојка; Кнежева вечера; Марко пије уз рамазан вино; Диоба Јакшића; Ропство
Јанковић Стојана; Бој на Мишару; Сунце се девојком жени; Бановић Страхиња; Хасанагиница; Девојка
бржа од коња; Златна јабука и девет пауница.
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА. Хуманизам и ренесанса у Европи и код нас (појмови,
особености, значај). Франческо Петрарка – Канцонијер (избор сонета); Данте Алигијери –
Божанствена комедија (одломак из Пакла, певање V: Паоло и Франческа); Ђовани Бокачо – Декамерон
(дан пети, прича девета: Федериго и мона Ђована); Вилијем Шекспир – Ромео и Јулија, Хамлет; Мигел
де Сервантес – Дон Кихот (одломак); Марин Држић – Новела од Станца (одломак), Дундо Мароје
(одломак).
БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ. Барок и класицизам и њихови главни представници у Европи и код
нас. Молијер – Тврдица; Иван Гундулић – Осман (одломак: I и VIII певање).
ПРОСВЕТИТЕЉСТВО. Књижевност епохе просветитеља. Између средњовековних и модерних
појава у књижевности, барокне тенденције: Гаврило Стефановић Венцловић; Захарија Орфелин;

94
Доситеј Обрадовић – Писмо Харалампију, Живот и прикљученија (I део); Јован Стерија Поповић –
Тврдица.
РОМАНТИЗАМ. Романтизам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни
представници). Поетика романтизма, однос према традицији и просветитељству, одлике стила,
жанрова и мотивско-тематских тенденција, развој лирике, драме трагедије и мешовитих облика.
Виктор Иго – „Предговор Кромвелу”; Џорџ Гордон Бајрон – Чајлд Харолд; Александар Сергејевич
Пушкин – Цигани, Евгеније Оњегин (одломци); Шандор Петефи – Слобода света; Хајнрих Хајне –
Лорелај; Вук Стефановић Караџић: реформатор језика и правописа (из Предговора Српском рјечнику);
лексикограф (Српски рјечник); сакупљач народних умотворина (О подјели и постању народних
пјесама); књижевни историчар и полемичар (Критика на роман Љубомир у Јелисијуму); писац –
историчар, биограф (Житије Хајдук-Вељка Петровића); Петар Петровић Његош – Горски вијенац;
Бранко Радичевић – Ђачки растанак, Кад млидијах умрети; Ђура Јакшић – Орао, Вече, Поноћ,
Јелисавета кнегиња црногорска (одломак); Јован Јовановић Змај – Ђулићи, Ђулићи увеоци, Јутутунска
народна химна; Лаза Костић – Међу јавом и мед сном, Santa Maria della Salute; Иван Мажуранић –
Смрт Смаил-аге Ченгића; Франце Прешерн – Сонетни венац.
РЕАЛИЗАМ. Реализам у Европи и код нас (појам, особености, значај, главни представници).
Поетика реализма: однос према стварности, ослонац на позитивистичку слику света, доминација
прозе, обележје књижевног лика и реалистичког стила. Реализам у Европи – поетика реализма (Балзак
– Предговор Људској комедији). Поетика реализма у српској књижевности (Светозар Марковић –
Певање и мишљење). Оноре де Балзак – Чича Горио; Николај Васиљевич Гогољ – Ревизор; Ги де
Мопасан – Два пријатеља; Лав Николајевич Толстој – Рат и мир, или Ана Карењина; Јаков Игњатовић
– Вечити младожења; Милован Глишић – Глава шећера; Лаза Лазаревић – Ветар; Радоје Домановић –
Данга, Вођа; Стеван Сремац – Зона Замфирова; Бранислав Нушић – Народни посланик; Иво Андрић –
Мост на Жепи; Драгослав Михаиловић – Кад су цветале тикве; Симо Матавуљ – Поварета, Бакоња
фра-Брне (одломак); Војислав Илић – Сиво, суморно небо, Јутро на Хисару, Запуштени источник.
МОДЕРНА. Модерна у европској и српској књижевности. Шарл Бодлер – Везе, Албатрос;
Артур Рембо – Офелија; Стефан Маларме – Лабуд; Антон Павлович Чехов – Ујка Вања; Богдан
Поповић – Антологија новије српске лирике (Предговор); Алекса Шантић – Моја отаџбина,
Претпразничко вече, Вече на шкољу; Јован Дучић – Залазак сунца, Сунцокрети, Јабланови; Милан
Ракић – Јасика, Искрена песма, Долап, Наслеђе; Владислав Петковић Дис – Тамница, Можда спава,
Нирвана; Сима Пандуровић – Светковина, Родна груда; Антун Густав Матош – Јесење вече, Notturno;
Бoрисав Станковић – У ноћи, Коштана, Нечиста крв; Јован Скерлић – О Коштани; Петар Кочић –
Мрачајски прото, Јазавац пред судом; Иван Цанкар – Краљ Бетајнове.
МЕЂУРАТНА И РАТНА КЊИЖЕВНОСТ. Европска књижевност у првим деценијама ХХ века
(појам, особености и значај). Књижевни покрети и струје у југословенским књижевностима између два
рата. Ратна књижевност. Владимир Мајаковски – Облак у панталонама; Федерико Гарсија Лорка –
Романса месечарка; Рабиндрант Тагоре – Градинар; Франц Кафка – Процес; Ернест Хемингвеј –
Старац и море; Вилијем Фокнер – Бука и бес; Семјуел Бекет – Чекајући Годоа; Милутин Бојић – Плава
гробница; Милош Црњански – Суматра, Стражилово, Сеобе I део; Момчило Настасијевић – Туга у
камену; Тин Ујевић – Свакидашња једиковка, Колајна (избор); Коста Рацин – Берачи дувана; Растко
Петровић – Људи говоре; Исидора Секулић – Госпа Нола, Кроника паланачког гробља; Мирослав
Крлежа – Господа Глембајеви; Добриша Цесарић – Облак, Повратак; Оскар Давичо – Хана (избор);
Иван Горан Ковачић – Јама; Десанка Максимовић – Тражим помиловање (избор); Васко Попа –
Каленић, Манасија; Бранко Миљковић – Ватра и ништа; Бранко Ћопић – Башта сљезове боје; Владан
Десница – Прољећа Ивана Галеба.
САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ. Битна обележја и најзначајнији представници европске и
српске књижевности. Албер Ками – Странац; Л. Борхес – Чекање; Стеван Раичковић – Септембар,
Камена успаванка; Миодраг Павловић – Научите пјесан, Реквијем; Весна Парун – Ти која имаш
невиније руке; Блаже Конески – Везилка; Иво Андрић – Проклета авлија, Ех понто, На Дрини ћуприја,
Мост на Жепи; Меша Селимовић – Дервиш и смрт; Михајло Лалић – Лелејска гора; Добрица Ћосић –
Корени, Време смрти; Александар Тишма – Употреба човека; Данило Киш – Енциклопедија мртвих;

95
Душан Ковачевић – Балкански шпијун; Милорад Павић – Хазарски речник; избор књижевних критика
и есеја (Исидора Секулић, Петар Џаџић, М. Павловић, Никола Милошевић, Света Лукић).

III КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ

Систематизовање основних књижевних појмова. Лирско, епско и драмско стваралаштво.


Народна књижевност. Народна поезија; лирске (женске) и епске (јуначке) песме. Врсте народне лирске
поезије. Лирско-епска песма (балада). Епска поезија; епска песма, еп (епопеја); тематски кругови епске
поезије; епски јунак. Лирска поезија као књижевни род и њене особености. Лирска песма;
композициона структура лирске песме; песничка слика. Песнички језик: сликовитост (конкретност),
емоционалност, симболичност, преображај значења, ритмичност, хармоничност. Версификација и
систем версификације: трохеј, јамб, дактил. Стих: метрички (хексаметар, десетерац, осмерац,
једанаестерац, дванаестерац) и слободни стих, строфа, рима. Лирске врсте: сонет, сонетни венац,
песме у прози, лирско-епске врсте (балада, романса, поема). Модерна лирска песма и њена структура.
Стварање могућности посредовања језика између свести и збиље. Асоцијативно повезивање
разнородних појмова. Сугерисање, подстицање и упућивање. Читаочева рецепција. Јединство звукова,
ритмова, значења и смисла. Еп (проза). Наративно. Једноставнији облици епске прозе: мит, предање,
бајка, прича. Житије (животопис, биографија), похвала, слово. Сложени облици наратива: приповетка,
новела, роман. Облици уметничког изражавања: причање (нарација); описивање (дескрипција);
дијалог; монолог; унутрашњи монолог; доживљени говор; пишчев коментар; казивање у првом,
другом и трећем лицу. Структурни чиниоци: објективно и субјективно приповедање; фиктивни
приповедач; померање приповедачког гледишта; свезнајући приповедач; ток свести; уметничко време;
уметнички простор. Типови романа: роман лика, простора, степенасти, прстенасти, паралелни; роман
тока свести, роман-есеј, дефабулизирани роман. Типови приповетке: реалистичка приповетка. Други
облици наратива: есеј, путопис, књижевна критика. Драма. Драмска поезија (одлике, подела).
Трагедија, комедија, драма у ужем смислу речи. Античка трагедија. Ренесансна комедија, фарса.
Драма и позориште. Драмски јунак. Модерна драма (психолошка, симболистичка, импресионистичка);
драмска ситуација; сценски језик (визуелни и акустички сценски знаци); антидрама; антијунак.
Позориште: режија, глумац, глума, лектор, сценограф, публика. Радио; телевизија; филм. Периоди у
развоју књижевности: античка књижевност; хуманизам и ренесанса; барок; класицизам; просвећеност;
романтизам; реализам; модерна; међуратна и ратна књижевност; савремена књижевност. Стилске
одлике: романтично, реалистично, хумористично, сатирично, гротескно. Средства
књижевноуметничког изражавања (стилске фигуре): метафора, метонимија, синегдоха, парадокс,
алузија, апострофа, реторско питање, инверзија, елипса, асиндет, полисиндет, анафора, епифора,
симплоха, ономатопеја, алитерација, асонанца, епитет, поређење, персонификација, хипербола,
градација, антитеза, симбол, алегорија, иронија, сарказам.

ЛИТЕРАТУРА

Уџбеници и приручници који се користе у гимназијама и средњим школама:


1. Љиљана Николић, Босиљка Милић, Читанка са књижевнотеоријским појмовима (I–IV), ЗУНС,
Београд, 2006 (разна издања).
2. Јован Деретић, Марија Митровић, Злата Бојовић, Историја српске књижевности, ЗУНС,
Београд, 2004.
3. Приручници разних аутора (Књижевност и српски језик, Књижевност, Лектира и слично).

96
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА СТУДИЈА СРБИСТИКЕ

Часови активне наставе


Предмети I семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе
Старословенски језик 1 2 2 5
Увод у општу лингвистику 2 2 5
Правопис 1 1 3
Теорија књижевности 2 2 5
Стара српска књижевност 2 2 5
Предмет изборног блока 1 2 2 4
Предмет изборног блока 2 2 2 3

Предмети изборног блока 1


Енглески језик 1, Немачки језик 1, Француски језик 1, Руски језик 1, Грчки језик 1.
Предмети изборног блока 2
Основе академског писања, Рецепција библијске и светоотачке књижевности, Бугарски језик 1,
Македонски језик 1.

Часови активне наставе


Предмети II семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе
Старословенски језик 2 2 2 5
Фонетика са фонологијом 2 2 5
Тумачење књижевног дела 2 2 5
Народна лирска поезија и народна проза 2 2 4
Историја културе српског народа 2 0 3
Предмет изборног блока 3 2 2 4
Предмет изборног блока 4 2 2 4

Предмети изборног блока 3


Енглески језик 2, Немачки језик 2, Француски језик 2, Руски језик 2, Грчки језик 2.
Предмети изборног блока 4
Поетика старе српске књижевности, Вук Караџић и народна књижевност, Бугарски језик 2,
Македонски језик 2.

Часови активне наставе


Предмети III семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе
Увод у дијалектологију 2 2 4
Прозодија српског језика 2 2 4
Народна епска поезија 2 2 5
Књижевност од ренесансе до
2 2 4
рационализма
Српски предромантизам 2 2 5
Предмет изборног блока 5 2 2 4
Предмет изборног блока 6 2 1 4

97
Предмети изборног блока 5
Енглески језик 3, Немачки језик 3, Француски језик 3, Руски језик 3, Грчки језик 3.
Предмети изборног блока 6
Самообликовање идентитета у ренесансној култури старог Дубровника, Народни еп о Марку
Краљевићу у балканском контексту, Љубав у старој српској књижевности, Правци у
лингвистици, Дијалекатска лексикографија, Акустичка фонетика, Медијске комуникације.

Часови активне наставе


Предмети IV семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе
Преглед српских дијалеката 2 2 5
Историја језика 1 2 2 5
Упоредно проучавање јужнословенских
2 2 4
књижевности
Српски романтизам 2 2 5
Књижевност за децу 1 1 3
Предмет изборног блока 7 2 2 4
Предмет изборног блока 8 2 2 4
Предмети изборног блока 7
Енглески језик 4, Немачки језик 4, Француски језик 4, Руски језик 4, Грчки језик 4.
Предмети изборног блока 8
Пасторала у старој дубровачкој књижевности, Српска комедија XIX века, Наратологија, Српска
антропонимија, Српска топонимија.

Часови активне наставе


Предмети V семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе
Морфологија 1 2 2 5
Историја језика 2 2 2 5
Српски реализам 2 2 5
Увод у методику и методика наставе
2 2 6
језика
Предмет изборног блока 9 2 0 5
Предмет изборног блока 10 2 2 4
Предмети изборног блока 9
Психологија, Психологија стваралаштва.
Предмети изборног блока 10
Креативно писање, Теорије читања и интерпретације, Приповедачи хрватске модерне,
Увод у лексикологију, Историја српске ћирилице.

Часови активне наставе


Предмети VI семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе
Морфологија 2 2 2 5
Историја књижевног језика 2 2 4
Српска модерна и модернизам (до 1941) 2 2 4
Општа књижевност од сумерске
2 2 5
књижевности до ренесансе
Педагогија 2 0 5
Предмет изборног блока 11 2 2 7
Предмети изборног блока 11
98
Говорна култура у настави, Интернет и мултимедија у настави српског језика и књижевности.

Часови активне наставе


Предмети VII семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе
Синтакса 1 2 2 4
Стилистика 2 1 3
Прагматика 2 1 3
Српски неомодернизам (1941–1980) 2 2 5
Општа књижевност од ренесансе до
2 2 5
модернизма
Методика наставе књижевности 2 2 7
Предмет изборног блока 12 2 2 3
Предмети изборног блока 12
Љубав, брак, прељуба у књижевности, Српске песничке антологије ХХ века, Стандардизација,
Продуктивни типови творбе у српском језику, Семантика у студијама граматике, Синтакса
српског језика у формалном кључу, Настава падежа у теорији и пракси, Наставно проучавање
романа.

Часови активне наставе


Предмети VIII семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе
Синтакса 2 4 4 6
Савремена српска књижевност (после
2 2 5
1980)
Општа књижевност од симболизма до
2 2 5
постмодернизма
Предмет изборног блока 13 2 2 3
Стручна (методичка) пракса 0 0 6
Завршни рад 0 0 5
Предмети изборног блока 13
Епски свет и модерна драмска свест, Савремена македонска поезија, Компаративно читање
Борхеса, Лектура и коректура, Норма српског језика, Теорија књижевности у наставном
контексту.

99
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ

Академски назив:
Дипломирани филолог за француски језик и књижевност

Дужина трајања студија:


4 године
Обим студија: 240 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:


Студијски програм Француског језика и књижевности има за циљ да омогући студентима да стекну
неопходна знања и вештине, и да их оспособи да стечена знања и вештине примењују у практичном
раду. Циљ студијског програма јесте:

1. Свестрано образовање сваког студента, стицање основних теоријско-методолошких, научних и


стручних знања из области лингвистике француског језика, књижевности, културе и методике
наставе – дидактикефранцуског језикаи књижевности.
2. Развијање језичких вештина и компетенција студената у француском као страном језику до
нивоа Ц1/Ц2 (Самостални ниво или компетенција ефективне оперативности), укључујући не
само компе-тенције у домену изговора, граматике, вокабулара, разумевања, говорења, читања и
писања, већ и употребе језика, прагматске и комуникативне компетенције, те културне
компетенције у најширем смислу, уз разумевање различитих језичких стилова и варијетета.
3. Развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синте-тичког закључивања и
активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима.
4. Развијање свих индивидуалних квалитета и способности студената које могу допринети
њиховом квалитетнијем професионалном раду у будућности.
ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:
Након реализације студијског програма:
1. Студент је стекао знања и вештине из француског језика на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког
европског оквира за језике.
2. Студент је упознат са основним теоријским и методолошким оквиром језичке анализе на свим
лингвистичким нивоима (фонолошком, морфолошком, синтаксичком, семантичком), као и са
детаљнијим и специфичнијим лингвистичким и примењено-лингвистичким дисциплинама.
3. Студент темељно познаје историјски развој, жанровску структуру и стилске специфичности
француске књижевности, поседује добар увид у књижевности франкофоних земаља, и
располаже знањем и вештинама коjе му омогућавају разумевање, анализу и вредновање
књижевних дела.
4. Студент поседује темељно познавање француске културе, упознат је с културама франкофоних
земаља, и способан је да их разуме, анализира и пореди међусобно, као и са другим културама.
5. Студент поседује неопходна знања из области дидактике, педагогије и психологије које га
оспособљавају за образовно-васпитни рад, односно, које му омогућују да обавља посао
наставника француског језика на свим нивоима образовног система, примењујући сопствена
стечена знања и вештине како у самосталној аналитичко- методолошкој припреми за наставу,
тако и у практичном раду са ученицима, у развијању њихове компетенције у француском

100
језику, али и у развијању њихових вештина у ширем смислу ― креативности, критичког
мишљења и кооперативности.
6. Студент поседује знања и вештине из још једног страног језика (енглески, немачки, руски,
грчки), најмање на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике.
7. Студент поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности
непрекидног интелектуалног и професионалног усавршавања током професионалне каријере.
8. Студент је оспособљен за даље образовање намастер и докторским студијама, односно, за даље
стручно усавршавање на специјалистичким студијама и у пројектима за професионално
усавршавање.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ:


У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири
године и положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високом
образовању.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:

Начин полагања: тест знања


Време израде: 120 минута.
Максимални број поена је 60.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА НАСТУДИЈСКОМ


ПРОГРАМУ ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

1. La compréhension écrite du niveau A1/A2


2. Les classes des mots
2.1. Le nom
Le nom masculin. Le nom féminin. Le nom singulier et le nom pluriel.
2.2. L’adjectif
L’adjectif qualificatif. La place et l’accord de l’adjectif. La comparaison de l’adjectif. L’adjectif déterminatif.
L’adjectif possessif. L’adjectif démonstratif.
2.3. Le pronom
Les pronoms personnels. Les pronoms adverbiaux.
2.4. Leverbe
La morphologie du verbe. L’accord du verbe avec le sujet. L’accord du verbe avec le COD. Les temps
verbaux. Le présent. Le passé composé. L’imparfait. Le plus-que-parfait. Le conditionnel présent. Le futur
simple. Le futur proche. Le passé récent. L’emploi des temps passés. La concordance des temps. L’emploi du
subjonctif. La voix passive.
2.5. La préposition
Les types des prépositions. Les valeurs et l’emploi des prépositions.
2.6. L’adverbe
Les adverbes de quantité. Les adverbes de manière. La comparaison des adverbes.
3. La syntaxe de la phrase complexe
Les subordonnées complétives. Les subordonnées relatives. Les subordonnées temporelles.
4. Le discours direct/indirect

101
ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА

1. Драшковић, Владо: Граматика француског језика за основну школу, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд 1979.
2. Папић, Марко: Граматика француског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
1984.
3. Horetzky, Edita: Précis pratique de grammaire française, Školska knjiga, Zagreb 1973.
4. Jovanović, Slobodan A. i saradnici: Savremeni francusko-srpskohrvаtski rečnik sa gramatikom, U
saradnji sa J. Čemerikić, D. Damnjanović i M. Đorđević (gramatiku je izradila Ksenija Jovanović),
Prosveta, Beograd 1991.
5. Jovanović, Slobodan A. i saradnici: Savremeni srpskohrvаtsko-francuski rečnik, U saradnji sa J.
Čemerikić i D. Damnjanović, Prosveta, Beograd 1993.
6. Половина, Пера и Радмила Чулајевић: Речник француског језика за основну школу, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд 1982.
7. Михајловић, Живка: Школски француско-српскохрватски речник (средњи ниво учења), Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд 1980.
8. Видић, Јасна, мр Нада Варничић-Донжон: Améliorez votre français! Exercices de grammaire,
Граматичка вежбања за I и II разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
1996.
9. Видић, Јасна: Améliorez votre français! 2. Exercices de grammaire, Граматичка вежбања за III и IV
разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1998.
10. Akyuze, Anne et al.: Les exercices de grammaire, niveau A1, Hachette, Paris 2005.
11. Akyuze, Anne et al.: Les exercices de grammaire avec corrigés, niveau A2, Hachette, Paris 2006.
12. Delatour, Yves et al.: Grammaire, 350 exercices, niveau moyen, Hachette, Paris 1996.
13. Delatour, Yves et al.: Nouvelle grammaire du français, Hachette, Paris 2004.

* Библиографске јединице под бр. 10−13 наведене су као допунска литература и доступне су у
Француском институту у Нишу.

Кандидати који током претходног школовања нису учили француски језик, а конкуришу за упис на
основне академске студије француског језика и књижевности, могу се определити да на пријемном
испиту, уместо теста знања из француског језика, полажу тест знања и из неког од следећих језика:
српски, енглески, руски или немачки језик.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА


СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ


Место језика у људском животу. Битна својства језика. Језик и комуникација. Језик, култура и
друштво. Раслојавање језика. Језик, дијалект и социолект. Књижевни језик. Почетак стандардизације
књижевног језика и правописа. Екавски и ијекавски изговор. Дијалекатска основица српског
књижевног језика.

102
ЈЕЗИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ
Фонетика и фонологија. Гласови и фонеме. Слог. Фонолошки систем српског књижевног језика.
Морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и грађењу речи. Прозодија. Морфологија.
Речи и морфеме. Врсте морфема. Морфологија у ужем смислу (промена речи). Грађење речи.
Променљиве и непроменљиве речи. Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. Сложенице,
полусложенице, правописна решења. Синтакса. Реченица. Синтагма. Падежни систем. Систем
зависних реченица. Систем независних реченица. Глаголска времена и глаголски начини.
Лексикологија. Значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија, антонимија,
полисемија и хомонимија; метафоричка и метонимијска значења. Граматике и речници српког језика и
начин њихове употребе.

ПРАВОПИС
Основни принципи правописа српског језика. Правописи, правописни приручници и начин
њихове употребе. Писање почетног великог слова. Састављено, растављено и
полусложеничко писање речи. Правописна решења у вези са гласовним алтернацијама и
изузеци. Правописни и интерпункцијски знаци. Растављање речи на крају реда. Писање
скраћеница и позајмљеница.

ЛИТЕРАТУРА
Уџбеници који се користе у средњој школи: Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српскога језика,
уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд, 1992. и остала издања; Митар Пешикан, Јован
Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2010 (и каснија
издања) или Милорад Дешић, Правопис српског језика, Клет, 2015 (школско издање).

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА


НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

За припрему овог испита кандидатима се препоручује следећа литература:


1. Soars, J., Soars, L.: New Headway Intermediate (4th edition), Students' Book and Workbook, Oxford
University Press
2. Harris, M., Mower, D., and Skorzynska, A.: New Opportunities Intermediate, Students' Book and
Language Powerbook, Pearson Longman
3. Поповић, Љ., Мирић, В: Граматика енглеског језика са вежбањима, Народна књига, Београд.
4. Thomson, A. J., Martinet, A.V.: A Practical English Grammar with Exercises I and II, Oxford
University Press (вежбања означена као easy и moderately difficult)
5. Murphy, R. (2012). English Grammar in Use. Cambridge University Press.
или нека друга практична граматика енглеског језика, тј. збирка тестова/уџбеник на енглеском
језику средњег нивоа тежине (intermediate)

Тест ће садржати следеће области:


1) Творба речи у енглеском језику (префиксација, суфиксација и сложенице)
2) Чланови
3) Придеви, прилози и предлози

103
4) Присвојне и повратне заменице
5) Употреба глаголских времена
6) Модални глаголи
7) Безлични глаголски облици (инфинитиви, герундијуми, партиципи)
8) Упитне и одричне реченице
9) Активне и пасивне реченице
10) Погодбене и временске клаузе
11) Управни и неуправни говор
12) Фразални глаголи, идиоми и фразе

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ РУСКОГ ЈЕЗИКА НА


СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

I Ортографија: Правила руске ортографије; писање великих и малих слова; растављање речи на крају
реда.
II Морфологија: Творба речи; речи од једног корена; нтернационализми.
Разлике у роду руских и српских именица; род непроменљивих именица; број именица. Деклинација
именских речи. Замненице; врсте заменица. Придеви; врсте придева; степени поређења придева. Бројеви.
Основни бројеви. Комбиновани (саставни, вишецифрени) бројеви. Редни бројеви. Збирни бројеви.
Неодређено-количински бројеви. Разломци. Означавање времена.
Прилози. Врсте прилога по значењу. Степени поређења прилога.
Глаголи. Повратни и неповратни. Лични и безлични. Инфинитив. Вид глагола. Образовање глаголског
вида помоћу префикса. Свршени и несвршени глаголи од различитих корена. Разлика у употреби
глаголског вида у српском и руском језику. Садашње време. Будуће време. Неправилни глаголи.
Прошло време.
Глаголи кретања. Глаголи одређеног кретања. Глаголи одређеног и неодређеног кретања без префикса.
Глаголи одређеног и неодређеног кретања са префиксима. Рекција глагола. Глаголи са различитом
рекцијом у руском и српском језику.
Глаголски начини.Заповедни начин. Условни начин.
Глаголски придеви/партиципи: Радни глаголски придев садашњег времена. Радни глаголски придев прошлог
времена. Трпни глаголски придев садашњег времена (Трпно стање - пасив. Радно стање - актив). Трпни
глаголски придев прошлог времена (Трпно стање - пасив, Радно стање - актив). Адјективација
глаголских придева.
Адјективација и супстантивација придева и глаголских придева.
Глаголски прилози.
Несамосталне речи. Предлози. Везници. Речце. Уметнуте речце. Узвици.
III Синтакса: Ред речи у реченици. Функционални типови реченица (исказне, упитне, узвичне и
заповедне реченице). Реченични модели. Субјекатско-предикатски односи. Објекатски односи.
Просторни односи. Временски односи. Начински односи. Узрочни односи. Атрибутивни односи.
Активне и пасивне реченице.
IVЛексикологија. Синоними. Антоними. Хомоними. Фразеологизми.

Кандидатима се препоручује следећа литература за припрему пријемног испита:

104
1. Радмило Маројевић, Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
1983.
2.Богољуб Станковић, Граматика руског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
1999.
3. БогољубСтанковић, Речникрускогјезика, Заводзауџбеникеинаставнасредства, Београд, 2000-2002.
Уџбеници за гимназије и средње стручне школе:
1. До встречи в России 1 - руски језик за први разред гимназије и средње стручне школе са Радном
свеском, Аутори: Биљана Вићентић, Маријана Папрић, Вера Лазаревић- Вулoвић, ЗУНС, 2012. год.
2. До встречи в России 2 – руски језик за други разред гимназије и средње стручне школе са Радном
свеском, Аутори: Биљана Марић, Мирјана Папрић, Вера Лазаревић Вуловић, ЗУНС, 2014. год.
3. До встречи в России 3 - руски језик за трећи разред гимназије и средње стручне школе са Радном
свеском, Аутори:Биљана Марић, Маријана Папрић, Вера Лазаревић Вуловић, ЗУНС, 2015. год.
4. До встречи в России 4 - руски језик за четврти разред гимназије и средње стручне школе са Радном
свеском, Биљана Марић, Маријана Папрић, Лука Меденица, ЗУНС, 2016. год.

ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА


НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Морфологија:
Род и број именица. Промена именица. Неодређени, одређени и нулти члан-облици и употреба.
Промена и употреба личних, присвојних, односних, упитних и неодеђених заменица.
Придеви. Деклинација и компарација придева. Придев као именица.
Основни и редни бројеви. Негација.
Предлози. Предлози са акузативом. Предлози са дативом. Предлози са генитивом. Предлози са
дативом и акузативом. Семантичка класификација предлога.
Прилози. Речце.
Глаголи: правилни, неправилни, са одвојивим и неодвојивим префиксом, модални, повратни и
помоћни глаголи.
Времена. Инфинитиви. Облици и употреба партиципа. Императив. Коњуктив. Облици и употреба
пасива. Рекција глагола.
Синтакса:
Ред речи у реченици. Просте и проширене реченице-исказне, упитне, узвичне, заповедне и жељне
реченице. Независно-сложене реченице-саставне, супротне, раставне, узрочне, закључне и искључне
реченице. Зависно-сложене реченице-субјекатске, објекатске, предикативне, адвербијалне реченице
(локалне, темпоралне, модалне, консекутивне, каузалне, финалне, кондиционалне, концесивне
реченице).

Литература:
Граматике и приручници:
1. Јован Ђукановић, Оливера Дурбаба: Граматика немачког језика засредње школе, Завод за уџбенике
и наставна средства,Београд, 2008.
2. Нада С. Арсенијевић: Граматика савременог немачког језика, Научна књига, Београд, 1995.

105
3. Dreyer/Schmidt: Lehr- und Übungsbuch der deutschen Grammatik. Dieneue Gelbe, Max Hueber Verlag,
2000
4. Barbara Gottstein- Schramm, Susanne Kalender, Franz Specht: Grammatik –ganz klar, Max Hueber
Verlag, 2011
Уџбеници:
1.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 1 - уџбеник и радна свеска,Klett
2.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 2 - уџбеник и радна свеска, Klett
3.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 3 - уџбеник и радна свеска, Klett
4.Đorđo Mota, Vesna Nikolovski, Leonora Rakićević: Klett Direkt 4 - уџбеник и радна свеска, Klett
5.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 5, немачки језик за 1. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status
6.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 6, немачки језик за 2. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском, Data Status
7.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 7, немачки језик за 3. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском,Data Status
8.Frederike Jin, Magdalena Michalak, Lutz Rohrmann: Prima 8, немачки језик за 4. разред средње школе,
уџбеник са радном свеском ,Data Status

106
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРВОГ НИВОА
СТУДИЈАФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

107
108
109
МАСТЕР
АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

110
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ
СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА МАСТЕР АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

У прву годину мастер академских студија на Филозофском факултету може се уписати


лице које jе завршило основне академске студије утврђене студијским програмом и остварило
најмање 240 ЕСПБ бодова.
У прву годину мастер академских студија може се уписати и лице које је завршило
основне академске студије и остварило 180 ЕСПБ бодова и мастер академске студије и
остварило 120 ЕСПБ бодова, под условом да је писани захтев за упис поднело најкасније до
истека рока за упис у наредну школску годину и ако факултет има просторне и друге услове и
ако укупан број студената за ту годину студија није попуњен. Лице које је претходно
завршило мастер академске студије може се уписати у статусу студента који се сам
финансира.
Студијским програмом мастер академских студија одређују се области претходно
завршених студија које се сматрају одговарајућим за упис на мастер академске студије и број
претходно остварених бодова. Уколико претходно завршене студије нису одговарајуће,
студијским програмом се може предвидети полагање диференцијалног испита. Кандидат који
не положи диференцијални испит не може бити рангиран за упис на студијски програм.
Редослед кандидата за упис на мастер академске студије утврђује се на основу опште
просечне оцене остварене на претходном нивоу студија и на основу других услова из
конкурса за упис на студије другог степена.
Упис на мастер академске студије може се условити претходно положеним пријемним
испитом, односно испитом за проверу склоности и способности у складу са општим актом
факултета.
Учесник конкурса може поднети приговор у вези са радњама и поступцима у току
спровођења овог конкурса за које сматра да нису у складу са Законом, Статутом Универзитета
и Факултета или овим конкурсом, у року од 36 сати од објављивања прелиминарне ранг листе
на Факултету. Приговор се подноси комисији за упис студената Факултета, на чији предлог
декан доноси решење по приговору у року од 24 сата од пријема приговора.
Ако се кандидат који је остварио право на упис не упише у року утврђеном у
конкурсу, уместо њега може се уписати следећи кандидат према редоследу утврђеном на
коначној ранг листи.
Страни држављанин може да се упише на студијски програм под истим условима као
и домаћи држављанин, с тим што уз пријаву на конкурс мора да достави признату диплому о
претходном образовању и оствареним бројем ЕСПБ бодова, пружи доказ о познавању српског
језика односно енглеског језика ако се акредитовани мастер студијски програм реализује на
енглеском језику, осим учесника конкурса држављана република бивше СФРЈ, као и доказ о
здравственом осигурању.
Број студената који ће се уписати на прву годину мастер академских студија одређен је
конкурсом који расписује Универзитет у Нишу. Конкурсом је одређен број студената на терет
буџета и број самофинансирајућих студената.
Конкурсни рокови утврђују се конкурсом за упис на прву годину мастер академских
студија који расписује Универзитет у Нишу.

111
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
УПИСАТИ НА ПРВУ ГОДИНУ МАСТЕР АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ

Филозофски факултет Универзитета у Нишу уписује у прву годину мастер академских


студија школске 2021/2022. године укупно 355 студената, односно 100 студената чије ће се
образовање финансирати из буџета и 255 самофинансирајућих студената.

Ред. Студијски програм из буџета само укуп


бр. фина но
н-
сира
њем
1. Мастер академске студије филозофије 2 8 10
2. Мастер академске студије историје 9 16 25
3. Мастер академске студије психологије 19 41 60
Модул: Клиничка психологија
Модул: Социјална психологија
Модул: Развојно-педагошка психологија
Модул: Психологија рада
4. Мастер академске студије педагогије 11 39 50
Модул: Педагогија
Модул: Социјална педагогија
5. Мастер академске студије социологије 3 12 15
Модул: Социјална политика
Модул: Васпитно-образовни
Модул: Научноистраживачки
Модул: Културолошки
6. Мастер академске студије социјалног рада 6 19 25
7. Мастер академске студије комуникологије 7 18 25
8. Мастер академске студије англистике 19 31 50
9. Мастер академске студије филологије 11 39 50
Модул: Српска и компаративна књижевност
Модул: Српски језик
Модул: Методика наставе српског језика и књиж.
Модул: Књижевност и филм
10. Мастер академске студије руског језика и књижевности 3 7 10
11. Мастер академске студије француског језика и књижевности 5 10 15
12. Мастер академске студије предметне наставе 3 12 15
13. Мастер академске студије социолог у социјалној заштити 2 3 5
Укупно: 100 255 355
112
Висина школарине за самофинансирајуће студенте на свим студијским програмима
износи 79.000,00 динара.

ДОКУМЕНТА КОЈА ПОДНОСЕ КАНДИДАТИ

Кандидати приликом пријаве на конкурс подносе оригинална документа на увид и


предају следећу документацију:
- пријавни лист (преузима се у Канцеларији за развој каријере и подршку студентима,
канцеларија бр. 20 у приземљу Факултета)
- неоверену фотокопију дипломе или уверења о завршеном претходном образовању,
- неоверену фотокопију додатка дипломе или уверења о положеним испитима,
- очитану биометријску личну карту,
- доказ о уплати накнаде за полагање диференцијалног испита (за кандидате који полажу
диференцијални испит) у износу од 5.000,00 динара, текући рачун Факултета број 840-
1818666-89 са позивом на број 742121028,
- доказ о уплати накнаде за пријаву за упис на мастер академске студије у износу од 5.000,00
динара. Уплате се врше на текући рачун Факултета број 840-1818666-89 са позивом на
број 742121028.

Кандидати су обавезни да на полагање диференцијалног или пријемног испита са


собом понесу личну карту или пасош.
Документација која се подноси приликом уписа:
- оверена фотокопија стечених диплома на претходним нивоима академских студија,
- оверена фотокопија додатка дипломи или уверења о положеним испитима на претходним
нивоима академских студија,
- очитана лична карта (лична карта са чипом) или фотокопија личне карте (лична карта без
чипа).
- два обрасца ШВ-20,
- индекс,
- две фотографије формата 4,5 х 3,5 см и једну формата 2,5 х 2 и
- доказ о уплати накнаде за студенте који се сами финансирају.
Фотокопијe докумената кандидата који нису стекли право уписа се не враћају.

Ближе информације у вези са уписом студената у прву годину основних студија могу
се добити на Факултету у Служби за наставу и студентска питања и Канцеларији за развој
каријере и подршку студентима (Ниш, Ћирила и Методија 2) и на телефон: 018/514-312; 514-
313;527-649, 018/514-311 локал 200, 132 и 162, или и преко сајта Филозофског факултета
www.filfak.ni.ac.rs

113
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ
Aкадемски назив:
МАСТЕР ИСТОРИЧАР

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Оспособити студенте за примену научних достигнућа из области историје.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Мастер историчар је оспособљен за научни и истраживачки рад, разумевање историјских процеса и


развој људске цивилизације кроз епохе, да препозна, документује, класификује, архивира,
интерпретира и разуме сву комплексност међународних односа, функционисање дипломатије и
државне полотике, активно примењује стечена знања у сврху популаризације и актуелизације
историјских питања, да креира пројекте културних установа (музеја, галерија, библиотека, архива,
центара културе), и да њима руководи и даље развија свој научни профил у разним смеровима на
широком пољу историјских студија.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ

Кандидати који нису завршили основне академске студије историје полажу диференцијални испит
који обухвата садржаје предмета: Историја старог, средњег и новог века, Општа и Национална
историја.
Кандидати морају освојити најмање 51% поена на диференцијалном испиту да би били рангирани за
упис на студијски програм мастер академских студија историје.

ЛИТЕРАТУРА ЗА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ

1. А. Курт, Стари Исток I-II, Београд 2004


2. Џ. Бјури, Р. Мигс, Историја Грчке до смрти Александра Великог I-II, Београд 2008.
3. А.B. Ranovič, Helenizam i njegova istorijska uloga, Sarajevo 1962
4. М. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27 пре Хр.), Београд
2002
5. М. Мирковић, Римска држава у доба принципата и домината (27.пре Хр.-337.н.е.), Београд
2003
6. Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1978.
7. Историја српског народаI, Београд 1999 (друго издање)

114
8. М. Благојевић-Д. Медаковић, Историја српске државностиI, Нови Сад 2002.
9. С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964.
10. А. Д. Удаљцова, Ј. А. Космински, О. Л. Вајнштајн, Историја средњег векаI, Београд 1956.
11. M. Brandt, Srednjovjekovnodobapovijesnograzvitka, Zagreb 1979.
12. С. Пеинтер, Историја средњег века (284 – 1500), Београд 1997.
13. Џ. Линч. Историја средњовековне Цркве, Београд 1999
14. Џ. Багнал Бјури, Варварска инвазија на Европу,Београд 2010.
15. Ж. Диби, Време катедрала, Београд 1989
16. Историја српског народаII Београд 1999 (друго издање)
17. М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 20012
18. Робер Мантран, Историја Османског царства, Београд, Клио, 2002.
19. Драгољуб Р. Живојиновић, Успон Европе (1450-1789), Београд, 2000.
20. В. Тарле, А.В. Јефимов, Ф.И. Нотович, В.М. Хвостов, Историја новог века I, књ. 1, Београд
1949
21. Историја српског народаIII 1-2., Београд 1993
22. Ђоко Слијпчевић, Историја Српске православне цркве, Диселдорф 1978
23. Историја Црне ГореIII, Титоград 1975.
24. Стеван К. Павловић, Историја Балкана, Београд 2001
25. Историја српског народа, књига V-1, Београд 1994.
26. Историја српског народа, књига VI-1, Београд 1994
27. ЈosephvonHammer, Хисторија Турског (Османског царства), II-III, Загреб, 1979
28. Ј.В. Тарле, А.В. Јефимович, Ф.И. Нотович, В.М. Хвостов, Историја новог века II, књ.2, Београд
1949
29. Историја српског народа,IV-1, Београд 1986
30. Чедомир Попов, Од Версаја до Данцинга, Београд 1995
31. Чедомир Попов, Политички фронтови Другог светског рата, Нови Сад 1995.
32. -Волтер Лакер, Историја Европе 1945-1992, Београд 1999
33. Ричард Џ. Кремптон, Балкан после Другог светског рата, Београд 2003
34. Радош Љушић, Историја српске државности, САНУ, Нови Сад 2001
35. Васа Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији 19. века, Београд 1958
36. A. Mitrovic, Vreme netrpeljivih, Podgorica 2004
37. Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790-1918, II, Београд 1997
38. Б. Петрановић, Историја Југославије, Београд 1981 .
39. Љ. Димић, Историја српске државности, Србија у Југославији, III, Нови Сад 2001
40. Историја српског народа, VI-2, Београд, 1994

115
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМАЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ДРУГОГ НИВОА
СТУДИЈА ИСТОРИЈЕ.

Ш Назив предмета С Ти Статус Часови активне наставе Остали ЕСП


п предме часови Б
та П В ДО
Н
ПРВА ГОДИНА
1 ИСТМА Методологија I TM О 4 3 8
С1 научно-
истраживачког рада
2 ИСТМИБ Предмет изборног I AO И 2 2 4
1 блока 1
3 ИСТМИБ Предмет 1 изборног I НС И 2 1 6
2 блока 2
4 ИСТИБ2 Предмет 2 изборног I НС И 2 1 6
блока 2
5 ИСТИБ2 Предмет 3 изборног I НС И 2 1 6
блока 2

6 ИСТМА Студијскиистражив II Н 20 10
С2 ачки рад С
Укупно часова активне наставе на години студија = 12 + 8+ 20 = 40
Укупно= Укупно Укупно=
12 =8 20
7 ИСТМА Завршни рад II С 20
С3 А
Укупно ЕСПБ 60
Изборна настава на студијском програму

Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне наставе ЕСПБ


предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1.
1 LATM Латински језик AO И 2 2 4
2 STGM Старогрчки језик AO И 2 2 4
3 STSM Старословенски AO И 2 2 4
језик
4 ENG3 Енглески језик 3 АО И 2 2 4
5 FRA3 Француски језик 3 АО И 2 2 4
6 RUS3 Руски језик 3 АО И 2 2 4
7 GRC3 Грчки језик 3 АО И 2 2 4
Предмети изборног блока 2.
1 Институционална, НС И 2 1 6
друштвена и
културна историја
позног римског
ИСТМАС4 Царства
2 Источни Медитеран НС И 2 1 6
ИСТМАС5 у средњем веку
3 Антички градови, НС И 2 1 6
комуникације и
царске задужбине на
ИСТМАС6 тлу Србије
4 Балкан у позном НС И 2 1 6
средњем веку, 12-16.
ИСТМАС7 век
5 Политички и НС И 2 1 6
друштвени развитак
српских земаља у
ИСТМАС8 средњем веку
6 Простор, НС И 2 1 6
становништво и
привреда српских
земаља у средњем
ИСТМАС9 веку
7 ИСТМАС10 Источно питање НС И 2 1 6
8 Срби у Османском НС И 2 1 6
ИСТМАС11 царству у 19 веку
9 Политички, НС И 2 1 6
друштвени и
културни живот
ИСТМАС12 Срба у модерно доба
10 Дипломатички и НС И 2 1 6
друштвени односи у
Европи модерног
ИСМАС13 доба

117
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ КОМУНИКОЛОГИЈЕ

Aкадемски назив:
МАСТЕР КОМУНИКОЛОГ

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:


Мастер академске студије новинарства конципиране су као оргиналан приступ образовању будућих
новинара ангажованим на јавномњенским процесима, мултимедијалним задацима, пословима
портпарола или запосленим у одељењима за јавно комуницирање, истраживачима медија и сродним
пословима. Основни циљ је оспособити кандидате да квалификовано и компетентно одговоре на нове,
сложене и редефинисане захтеве комуниколошко-културолошких институција, установа и медија, ПР-
агенција, служби за односе са јавношћу, истраживача јавности, примерено европском окружењу и
процесима муњевитих друштвених промена.

Посебан циљ је интензивније повезивање факултета са масмедијским предузећима, ПР-агенцијама,


професионалним удружењима и сличним институцијама. Потреба да овако профилисани кадрови,
поред вештина и ужестручних знања из различитих, специјализованих области, овладају знањима из
дисциплина управљања информацијама, комуниколошким пројектима, и сл., намећу потребу да се
факултет ближе повеже са сличним образовним установама у земљи и иностранству. Стварањем
мреже академске заједнице развијаће се и богатити обим и квалитет знања, размена студената и
професора, мобилност људи и идеја, што је универзални циљ којем се тежи.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:


Разумевање процеса у области комуниколошких наука, посебно журна-листике, идентификовање,
креирање и примена оперативних циљева медијскихх установа или ПР агенција и служби, у свим
условима савременог пословања. Посебно се развијају знања, уверења, идеје и ставови истраживачког
приступа, анализе и синтезе стечених знања, као и вештина креирања и преношења информација, уз
мотивисање на ширење интелектуалног развоја и жељу за даљим усавршавањем. Мастер студенти
биће теоријски едуковани и стручно обучени за практична и научна истраживања, развијајући
квалитетне предуслове за почетак докторских студија.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.

Вреднује се усаглашеност програма основних академским студија које је кандидат завршио и


програма Мастер академских студија комуникологије са 5 бодова.
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА И ГОДИНАМА СТУДИЈА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ
ДРУГОГ НИВОА СТУДИЈА

Ш Назив С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета предмета часови

П В студијски други
истраживачк облици
и рад наставе
ПРВА ГОДИНА
1 НОВДАС1 Естетика
комуникациј 9 О 3 2 0 0 0 8
е
2 НОВДАС2 Савремено
9 О 2 2 0 0 0 7
новинарство
3 НОВДИБ1 Изборни
9 И 2 2 0 0 0 6
блок 1
4 НОВДИБ2 Изборни
9 И 2 2 0 0 0 6
блок 2
5 НОВДАС3 Медијска
10 О 3 2 0 0 0 8
култура
6 НОВДАС4 Конфликти и
управљање 10 О 3 2 0 0 0 7
јавношћу
7 НОВДАС9 Израда
нацрта и
истраживање 10 И 0 0 13 0 0 6
за завршни
рад
8 НОВДАС1 Mастер 10 12
0 завршни рад
Укупно Укупно Укупно Укупно
= 7,5 =6 = 6,5 =0
недељно недељно недељно у
у у просеку
просеку просеку
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија П+В + СИР = 15+12+ 13 =40;
40x15=600
Укупно=600=20 недељно у просеку

Укупно ЕСПБ 60

119
Изборна настава за студијски програм другог нивоа студија
Ш Назив С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета предмета часови

П В студијски Дуги
истраживачки облици
рад наставе
Предмети изборног блока 1.
1 НОВДАС5 Образовање и
9 И 2 2 0 0 0 6
медији
2 НОВДАС6 Европски
контексти
уметности 20.
9 И 2 2 0 0 0 6
века на
југословенским
просторима
Предмети изборног блока 2.
3 НОВДАС7 Геополитика и
9 И 2 2 0 0 0 6
медији
4 НОВДАС8 Књижевност и
културни 9 И 2 2 0 0 0 6
контекст
5 НОВДАС11 Глобализација
9 И 2 2 0 0 0 6
и медији

6 Студијски
НОВДАС9
истраживачки 10 О 0 0 13 0 0 6
рад
7 НОВДАС10 Завршни рад 10 12

120
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА ПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ

Aкадемски назив:
МАСТЕР ПРОФЕСОР ПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Студијски програм Мастер академске студије Образовање наставника предметне наставе има за
циљ да код студената развије компетенције неопходне за самостални рад у настави кроз стицање
основних знања, вештина и способности у педагошко-психолошко-методичкој области.
Мастер за образовање професора предметне наставе је развијен у оквиру TEMPUS пројекта
“Master programme for subject teachers in Serbia” (“Програм мастер студија за наставнике предметне
наставе”) (ознака пројекта: “M.A.S.T.S”, број пројекта: 511170-TEMPUS-1-2010-1-RS-TEMPUS-JPCR).
Основна сврха студијског програма Мастер образовање наставника предметне наставе је
оспособљавање кандидата за самостално обављање посла наставника одговарајућих наставних
предмета (или групе предмета) у основним и средњим школама, као и другим институционалним и
ванинституционалним облицима образовања. Студијски програм је усмерен на обезбеђивање
образовања професора предметне наставе у складу са Законом о основама система образовања и
васпитања (мастер ниво образовања и минимум 36 ЕСПБ педагошко-психолошко-методичког
образовања) и Правилником о степену и врсти образовања наставника, стручних сарадника и
помоћних наставника у основним и средњим школама.
Са аспекта система образовања, поред наведених законских норматива, студијски програм је
заснован на усклађивању образовања наставника предметне наставе са:
(1) Стандардима компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја
(наставну област; предмет и методику наставе; поучавање и учење; подршку развоју личности
ученика; и комуникацију и сарадњу);
(2) Националним оквиром квалификација у Републици Србији; и
(3) Савременим програмима образовања наставника на међународном нивоу и захтевима који се
пред образовање наставника постављају у релевантним.
Општи циљ програма јесте да кандидати развију компетенције које су неопходне за самостални
рад наставника, односно да кроз обавезни део педагошко-психолошко-методичког образовања и
праксу у школи стекну основна знања, вештине и способности, као и виши ниво неких наставничких
компетенција у зависности од изборног предмета или групе предмета
Из општег циља студијског програма произилази низ посебних циљева:
- разумевање улога наставника у школи и развијање спремности за стицање компетенција
неопходних за њихово успешно остваривање;
- критичко преиспитивање сопственог рада, теорије и праксе образовања;
- разликовање професионалног идентитета наставника од идентитета уже струке;
- разумевање, критичко промишљање и примена основних педагошких, психолошких и
методичких сазнања;

121
- развијање креативних способности и специфичних практичних вештина потребних за
обављање наставничке професије;
- оспособљавање за планирање образовног рада заснованог на: индивидуалним и групним
одликама ученика, специфичностима наставног предмета и наставног програма, контекстом школе и
шире друштвене средине и општим циљевима савременог васпитања и образовања;
- оспособљавање за идентификацију, разумевање и решавање изазова и тешкоћа у васпитно-
образовном раду;
- овладавање савременом технологијом као видом подршке школском учењу;
- оспособљавање за истраживање и евалуацију образовних активности и постигнућа;
- развијање критичког промишљања, самовредновања и унапређивања наставног рада;
- оспособљавање за конструктивну комуникацију, сараднички рад и међусобну подршку свим
актерима образовно-васпитног процеса;
- развијање професионалног идентитета наставника и оспособљавање за професионално
усавршавање, иновирање и унапређивање наставнoг рада.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Овим програмом студент развија компетенције дефинисане документима Стандарди


компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја и Национални оквир
квалификација у Републици Србији. Сходно томе, савладавањем студијског програма студент стиче
опште и предметно-специфичне компетенције.

У оквиру општих компетенција очекује се да ће студенти бити оспособљени да:


- Анализирају, евалуирају и усавршавају професионалну делатност користећи савремена научна
знања, примере добре праксе и резултате вредновања и самовредновања;
- Примењују систематизована академска знања из области научне теорије и наставне праксе;
- Kритички и самокритички промишљају и вреднују појаве и процесе васпитања, образовања и
наставе;
- Развијају комуникационе компетенције и сарадничке односе са ужим и ширим социјалним
контекстом;
- Овладавају методама, поступцима и процесима истраживачког рада;
- Усклађују наставни рад са иновацијама у образовању и васпитању;
- Изграђују професионалну етичност наставничког позива.

Предметно-специфичне компетенције омогућавају студентима да:


- Тумаче васпитање и образовање са аспекта савремених концепција образовања и критички
сагледавају њихово значење у пракси;
- Прате и примењују савремена научна сазнања и новине из предметне области;
- Испољавају иновативност, научни и професионални интегритет и посвећеност развијању нових
идеја и унапређивању наставног рада;
- Поседују дидактичко-методичка знања и компетенције неопходне за предмет или групу
предмета које предају;
- Користе разноврсне методе, технике, облике рада и доступна наставна средства у циљу
обезбеђивања ефективности и ефикасности наставног процеса;
- Планирају и реализују васпитно-образовни рад користећи разноврсне методичке поступке
усклађене са циљевима, исходима и стандардима постигнућа, специфичностима наставног предмета,
узрасним и индивидуалним капацитетима и потребама ученика;
- Примењују информационо-комуникационе технологије за унапређивање наставе и учења;
- Идентификују, истражују и решавају конкретне проблеме у васпитно-образовној пракси
употребом научних метода и поступака;
- Развијају и примењују напредне и специјализоване вештине и технике решавања кључних
проблема наставног рада и истраживања у овој области.
122
- Креирају, анализирају и спроводе истраживања значајна за унапређивање педагошке теорије и
наставне праксе;
- Континуирано прате и вреднују ученичка постигнућа користећи различите врсте и технике
оцењивања сходно специфичностима предмета које предају а у функцији даљег учења;
- Развијају позитиван активистички однос према континуираном целоживотном учењу, личном и
професионалном развоју и усавршавању.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:

Не полаже се.

Пријем кандидата врши се на основу просечне оцене остварене на основним академским студијама и
дужине студирања.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија


Р.бр. Шиф. Назив предмета Сем. Број ЕСПБ
пред. часова

ПРВА ГОДИНА

1. MNP001 Општа педагогија I 2+2 6

2. MNP002 Дидактика I 2+2 6

3. MNP003 Основи психологије са развојном психологијом I 2+2 6

4. MNP004 Психологија образовања I 2+2 6

5. MNPIB1 Предмет изборног блока 1 I 4

PS3010 Психологија наставника I 2+2

PNI01 Заштита менталног здравља у школи I 2+2

PS3006 Личност, способности и стилови учења I 2+2

PS3007 Образовање деце са сметњама и тешкоћама у I 2+2


развоју

PNI05 Психологија адолесценције I 2+2

PNI06 Личност и разумевање емоција I 2+2

PNI07 Деца и адолесценти у дигиталном окружењу I 2+2

PNI08 Aфективна везаност у учионици I 2+2

PNI09 Методологија истраживања у образовању I 2+2

PNI10 Менаџмент у образовању I 2+2

PNI11 Превенција школског насиља I 2+2

123
PNI12 Вештине демократске комуникације у настави I 2+2

6. NPNPP1 Педагошка пракса 1 I 3

7. MNPIB2 Предмет изборног блока 2 II 4

PNI13 Породица и васпитно-образовне установе II 2+1

PNI14 Педагошко саветодавни рад II 2+1

PNI15 Образовање за рефлексивну праксу II 2+1

PNI16 Стратегије ефикасног образовања II 2+1

PNI17 Образовна технологија II 2+1

PNI18 Педагогија слободног времена II 2+1

PNI20 Лидерство наставника II 2+1

PNI21 Вршњачко насиље и васпитно-образовне установе II 2+1

PNI22 Филм у васпитању и образовању II 2+1

8 MNPIB3 Предмет изборног блока 3 II 6

PNI23 Методика наставе друштвено-хуманистичких II 2+2


предмета

PNI24 Методика наставе техничко-технолошких предмета II 2+2

PNI25 Методика наставе филолошких предмета II 2+2

9 NPNPP2 Педагошка пракса 2 II 3

10 NPNIR Предмет мастер завршног рада II 13 4

11 NPNMR Мастер рад – израда и одбрана II 4 12

Укупно часова активне наставе 40 60

Укупно ЕСПБ 60

124
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПЕДАГОГИЈЕ
Академски назив:
Мастер педагог

Дужина трајања студија:


2 семестара /1 академске године

Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Циљеви мастер студијског програма педагогије усмерене су на развој компетенција критичког


промишљања темељних педагошких проблема, стицање академских вештина за педагошко деловање у
широком спектру васпитно-образовних установа, вештина практичне примене стечених знања и
креативног и компетентног процењивање иунапређивање педагошког рада. Као посебан циљ истиче се
оспособљавање студената за истраживање теоријске и практичне васпитно-образовне делатности, те за
научно-истраживачки рад, доживотно образовање и самообразовање.

Модул 1:
На Мастер академским студијама педагогије студенти стичу знања и развијају вештине и
способности неопходне за самостално обављање послова педагога у области васпитања и образовања,
као и за даље образовање и перманентно стручно усавршавање како би били оспособљени за:
- разумевање педагошких идеја и концепција, смисла и суштине васпитања и васпитно-образовног
процеса на свим ступњевима система васпитања и образовања, у породици, неформалном систему
и ширем окружењу у коме се процес одвија;
- компетентно примењивање стечених знања, кроз давање квалификованих предлога и идеја за
отклањање препрека и решавање проблема који ометају васпитно-образовни рад;
- организовање педагошко-инструктивног и саветодавног рада са наставницима родитељима и
другим актерима васпитно-образовног рада;
- разумевање предшколске установе и школе као отвореног система, који егзистира у одређеном
друштвеном контексту;
- учествовање у планирању, дизајнирању и имплементирању иновативних програма у образовним
установама и успешан тимски рад са другим стручњацима;
- стицање теоријско-методолошких сазнања у циљу оспособљавања за научно-истраживачки рад,
као о припрема за даље школовање и професионални развој;
- успешно самостално истраживање васпитно-образовног процеса и актуелних проблема из
сопствене праксе, ради њеног унапређивања;
- планирање и реализацију акционих истраживања у васпитно-образовном раду.

Модул 2:
Током мaстер академских студија педагогије студенти стичу знања и развијају вештине и
способности неопходне за самостално обављање послова социјалних педагога, као и за даље
образовање и перманентно стручно усавршавање како би били оспособљени за:
- разумевање педагошких идеја и концепција, смисла и суштине васпитања и васпитно-образовног
процеса на свим ступњевима система васпитања и образовања, у породици, неформалном систему
и ширем окружењу у коме се процес одвија;
- успешно самостално истраживање васпитно-образовног процеса и актуелних проблема из
сопствене праксе, ради њеног унапређивања (социјално депривиране особе, социјално окружење,
социјална интеграција);
- планирање и реализацију акционих истраживања у васпитно-образовном раду;

125
- компетентно примењивање стечених знања, кроз давање квалификованих предлога и идеја за
континуирано праћење међугенерацијских односа и отклањање препрека;
- организовање педагошко-инструктивног и саветодавног рада са актерима васпитно-образовног
рада у циљу проналажења консензуса у одређивању водећих друштвених норми;
- истраживање и прихватање интеркултурализма у концептуализацији васпитања деце, младих и
старих;
- учествовање у планирању, дизајнирању и имплементирању иновативних програма у образовним
установама и успешан тимски рад са другим стручњацима;
- стицање теоријско-методолошких сазнања у циљу оспособљавања студената за научно-
истраживачки рад, као и припрема за даље школовање и професионални развој.
- васпитање особа и друштвених група, особа са поремећајима у понашању кроз процесе-
превенције, социјалне интеграције, рехабилитације, социјализације, ресоцијализације...
Циљеви студијског програма операционализују се кроз: разумевање и непосредну примену
различитих педагошких концепција и савремених тео-ријских приступа хуманизацији педагошког
рада;схватање васпитно-образовног процеса као интерактивног комуникацијског процеса и развој
професионалних компетенција за аналитичко-истраживачки, инструктивно-саветодавни и оперативни
рад у непосредној педагошкој стварности.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Савладавањем студијског програма Mастер академских студија студент стиче следеће опште
способности:
- разумевање теоријских и практичних импликација различитих система и теоријских
концепата у васпитно-образовним институцијама, у породици, неформалном систему и
ширем окружењу у коме се процес васпитања одвија;
- истраживање васпитно-образовног процеса и актуелних проблема из сопствене праксе,
ради њеног унапређивања;
- учествовање у планирању, дизајнирању и имплементирању иновативних програма у
образовним установама;
- учествовање у тимском раду и другим кооперативним облицима рада;
- критичко промишљање релевантних проблема у васпитању и образовању;
- развијање квалитетне интеракције између учесника васпитно-образовног процеса;
- прецизно конципирање налаза својих и других истраживања и компетентног
презентовања;
- укључивање у процес континуираног образовања;
- показивање сензибилности за етичке проблеме;
- учествовање у стручним дискусијама које се тичу унапређивање струке;
- креативно и стваралачко трагање за решењима у васпитној стварности;
- за педагошко-инструктивни рад са наставницима, родитељима и другим актерима
васпитног процеса;
- за саветодавни рад са наставницима, родитељима, ученицима и другим актерима
васпитног процеса;
- за идентификовање особа са хендикепом, као и планирање, организовање и реализовање
рада са њима;
- за конципирање и реализовање развојно-превентивних и компензаторско-корективних
програма намењених различитим потребама;
- за праћење и активно укључивање у процес реформисања система васпитања, као и
имплементацију иновација.
По завршетку мастер академских студија педагогије очекује се да студентпоседује следеће предметно-
специфичне компетенције и то:

Модул 1:
126
- разумевањатенденција промена у систему образовања и увиђање добрих/лоших и
генералних/партикуларних последица тих промена;
- учествања у идентификовању и превазилажењу проблема на које наилазе у непосредном
васпитно-образовном контексту;
- активног учествовања у програмирању васпитно-образовног рада;
- компетентног извођења истраживања у контексту установе у којој ради и да коришћења
резултата сопственог истраживања и истраживања других за унапређење рада установе;
- адекватног пружања подршке породици и укључивање у решавање проблема различитих
облика дисфункционалности у установама социјалне заштите;
- организовања и реализовања различитих врста образовних програма за родитеље којима би
утицао на подизање педагошке културе родитеља и јачање њихових васпитних компетенција;
- реализовања педагошко-инструктивног и саветодавног рада са актерима васпитно-
образовног процеса у циљу унапређивања процеса наставе;
- подстицања наставника на усвајање знања и развој вештина неопходних у раду са
ученицима који показују проблеме у учењу и понашању;
- организовања функционисања школе као отвореног система који размењује информације и
искуства и организује сарадњу са друштвеном средином у којој се школа налази;

Модул 2:
- разуме тенденције промена у систему образовања иуме да направи увид у добре/лоше и
генералне/партикуларне последице тих промена;
- уочава, разуме, прихвата, анализира и евалуира потребе васпитаника и обележја конкретних
социјалних ситуација;
- подржава антидискриминаторски и антисегрегацијски принцип;
- заступа различити приступ за различите особе, за потребе мањинских идентитета;
- осмишљава и дизајнира васпитне стратегије социјално-педагошких интервенција;
- предвиђа на адекватан начин пружање подршке породици и укључује се у решавање
проблема различитих облика дисфункционалности у установама социјалне заштите;
- организује и реализује различите врсте образовних програма којима би се утицало на подизање
педагошке културе и јачање њихових васпитних компетенција;
- пројектује истраживање у контексту установе у којој ради и да користи резултате
сопственог истраживања и истраживања других за унапређење рада установе;
- реализује педагошко инструктивни рад са наставницима у циљу унапређивања процеса
наставе, као и вештина и знања наставника у раду са ученицима који показују проблеме у
учењу и понашању;
- (ре)конструише програм васпитно-образовног рада установе;
- организује промовисање васпитно-образовних активности у медијима, као и могућности
различитих медија у процесу васпитања и образовања.
- преобликује социјалне везе и односе, социјални идентит,
- компонује мултидисциплинарни тим на развоју социјалне мреже подршке васпитаницима,
- планира васпитни процес на стимулативним средствима рада у циљу јачања постојећих
способности сваке особе.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.
Кандидати се рангирају на основу успеха на основним академским студијама.

127
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ:

Кандидати који нису завршили основне академске студије педагогије полажу диференцијални
испит који обухвата садржаје из предмета: Предшкoлска пeдaгoгиjа, Шкoлска пeдaгoгиjа, Дидaктика,
Методологија педагогије, Историја педагогије, Пoрoдична пeдaгoгиjа и Социјална педагогија.
Кандидати морају освојити најмање 51% поена на диференцијалном испиту да би били рангирани за
упис на студијски програм мастер академских студија педагогије.

СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ ЗА ПОЛАГАЊЕ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ИСПИТА

Сузић, Н. (2005): Педагогија за XXI вијек, Бања Лука: ТT- Центар. (Методика васпитног рада
у области етике и морала, стр: 545-555, и Саветодавни рад са ученицима, стр: 568-590.)
Крњајић, С. (2004): Социјално понашање ученика, Београд: ИПИ. (Социјална педагогија, стр:
15-83.)
Кнежевић Флорић, О. (2006): Интерактивна педагогија, Нови Сад: СПДВ. (Интерактивна
педагогија у васпитно-образовним институцијама стр: 157190.)
Банђур, В., Поткоњак, Н. (1999): Методологија педагогије, Савез педагошких друштава,
Београд.
Голднер-Вуков, М. (1988): Породица у кризи, Медицинска књига, Београд, 7 - 99 стр.
Вилотијевић,М. (1999): Дидактика-Предмет дидактике. Научна књига, Београд.
(Проблемска настава, стр. 239-249; Програмирана настава, стр. 267-276; Егземпларна настава, стр. 303-
307; Микро настава, стр.313-317; Допунска, продужнаи додатна настава, стр. 322-330; Принцип
очигледности и апстрактности, стр.396-403; Принцип индивидуализације, диференцијације и
интеграције, стр. 412-420; Принцип свесне активности, стр. 428-432.)
Вилотијевић, М. (1999): Организација наставе. Научна књига, Београд. (Наставни план, стр.
23-36; Наставни програм, стр. 39-43; Наставни час, стр. 105-123; Облици наставног рада, стр. 181-201;
Метода усменог излагања, стр. 217-224; Метода разговора, стр. 227-247.)
Каменов, Е. (2002): Васпитање предшколске деце. Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд (Васпитање и узраст, стр.22-41)
Каменов, Е. (2002): Образовање предшколске деце. Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд (Циљеви образовања у предшколском узрасту, стр. 36-55, Услови успешног образовања, стр.
55-61, Васпитно-образовне методе у раду са предшколском децом стр. 78-101, Општа и посебна
припрема деце за школу, стр. 211-220)
Трнавац, Н. (2005): Школска педагогија, Научна књига, Београд. (Типолошка класификација
школа (врсте школа), стр.173-199)
Јанковић, П., Родић, Р. (2007): Школска педагогија, Учитељски факултет, Сомбор.
(Структура активности школе, стр.33-37, Продужени и целодневни боравак ученика у школи, стр.156-
174, Допунски, додатни и корективно-педагошки рад у школи, стр. 238-270)
Ценић С., Петровић, Ј. (2005): Васпитање кроз историјске епохе, Учитељски факултет,
Врање. (Античка епоха стр. 27 – 50, Педагогија у епохи ренесансе стр. 83 – 90, 106 – 117, Епоха
модерног доба, стр. 128 – 136, 147 – 187, 224 – 270.)

128
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ДРУГОГ НИВОА
СТУДИЈА ПЕДАГОГИЈЕ (МОДУЛ 1-ПЕДАГОГИЈА)

Часови активне наставе


Предмети I семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе СИР ДОН
Методологија педагошких истраживања 2 1 2 0 6
Савремени проблеми вaспитања и образовања-
2 1 2 1 9
интердисциплинарни семинар
Предмет изборног блока 1. 2 1 2 0 6
Педагошка комуникација 2 1 2 0 6
Теорије школе 2 1 2 0 6
Диференцијална дидактика 2 1 2 0 6
Предмет изборног блока 2. 2 1 2 1 9
Дидактичке иновације 2 1 2 1 9
Породични односи и васпитање 2 1 2 1 9
Акциона истраживања 2 1 2 1 9
Социјална педагогија 2 1 2 1 9
Часови активне наставе
Предмети II семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе СИР ДОН
Предмет изборног блока 3. 2 0 0 0 5
Образовање за рефлексивну праксу 2 0 0 0 5
Педагошко - саветодавни рад 2 0 0 0 5
Методика социјално - педагошког рада 2 0 0 0 5
Породица и васпитно - образовне установе 2 0 0 0 5
Предмет изборног блока 4. 2 0 0 0 4
Стратегије ефикасног образовања 2 0 0 0 4
Педагогија слободног времена 2 0 0 0 4
Дидактика даровитих 2 0 0 0 4
Припрема деце за полазак у школу 2 0 0 0 4

Истраживачки студијски рад 0 0 20 0 6


Завршни рад 15
0 0 0 0

129
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ДРУГОГ НИВОА
СТУДИЈА ПЕДАГОГИЈЕ (МОДУЛ 2- СОЦИЈАЛНА ПЕДАГОГИЈА)

Часови активне наставе


Предмети I семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе СИР ДОН
Савремена педагогија и инклузивно образовање 2 1 2 0 6
Методологија педагошких истраживања 2 1 2 1 9
Предмет изборног блока 1. 2 1 2 0 6
Педагошка комуникација 2 1 2 0 6
Mеђукултурна комуникација и медији 2 1 2 0 6
Социологија маргиналних друштвених група 2 1 2 0 6
Социјална искљученост и политика социјалног укључивања 2 1 2 0 6
Проблеми образовања деце из социјално искључених група 2 1 2 0 6
Предмет изборног блока 2. 2 1 2 1 9
Социјална педагогија 2 1 2 1 9
Ромолошке студије 2 1 2 1 9
Породични односи и васпитање 2 1 2 1 9
Методика инклузивног образовања 2 1 2 1 9
Акциона истраживања 2 1 2 1 9
Часови активне наставе
Предмети II семестра ЕСПБ
Предавања Вежбе СИР ДОН
Предмет изборног блока 3. 2 0 0 0 5
Социјална превенција школског насиља 2 0 0 0 5
Педагошко - саветодавни рад 2 0 0 0 5
Социјална инклузија старијих особа 2 0 0 0 5
Социјални проблеми деце и младих 2 0 0 0 5
Методика социјално-педагошког рада 2 0 0 0 5
Предмет изборног блока 4. 2 0 0 0 4
Насиље, васпитно занемаривање и злостављање 2 0 0 0 4
Педагогија слободног времена 2 0 0 0 4
Припрема деце за полазак у школу 2 0 0 0 4
Дидактика даровитих 2 0 0 0 4
Заштита менталног здравља у школи 2 0 0 0 4
Психологија адолесценције 2 0 0 0 4

Стручна пракса 5 5
Истраживачки студијски рад 0 0 20 0 6
Завршни рад 15
0 0 0 0

130
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

Aкадемски назив:
МАСТЕР ПСИХОЛОГ

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА МАСТЕР АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА


ПСИХОЛОГИЈЕ

Студијски програм мастер академских студија Психологије састоји је из четири модула:


Клиничка психологија, Развојно-педагошка психологија, Психологија рада и Социјална психологија.
За све модуле заједнички је обавезни предмет Методе и технике истраживања у психологији,
заједничка је листа изборних предмета за све модуле, на којој се налази велики број предмета који
покривају различита подручја психологије, и заједничка је израда и одбрана нацрта завршног мастер
рада, као и израда и одбрана самог рада. Поред тога, на сваком модулу постоје два обавезна предмета
из области на коју се односи модул, два предмета изборног блока за тај модул (студент бира са листе
предмете у складу са својим интересовањима и склоностима, као и темом коју намерава да ради за
завршни - мастер рад) и стручна пракса чији садржај одговара модулу студијског програма. Настава
обавезних и изборних предмета реализује се током првог семестра, а стручна пракса, израда и одбрана
нацрта мастер рада и израда и одбрана мастер рада реализују се током другог семестра. Листа
понуђених предмета конципирана је тако да буду заступљене савремене теме психологије као
теоријске и примењене науке, релевантне за области на које се односе модули студијског програма. На
тај начин се формира профил стручњака оспособљеног да се компетентно бави психологијом. Изборни
предмети треба да профилишу специфичне склоности, интересовања и аспирације кандидата, да
припреме кандидата за рад у пракси и за наставак усавршавања кроз докторске студије. За све
предмете предвиђени су часови предавања и вежби који се изводе различитим методама активне
наставе, а такође су предвиђени и задаци за студијски истраживачки рад студената.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Основни циљ мастер академских студија психологије је да, кроз пружање адекватних знања и
развијање релевантних компетенција, оспособљавају студенте за стручно и самостално обављање
психолошке праксе у различитим областима примењене психологије и научно истраживачке
делатности.
Овај основни циљ оствариће се кроз:
- упознавање студената са најзначајнијим савременим теоријским и методолошким концептима
у психологији и различитим психолошким дисциплинама и развијање критичког приступа
према овим концептима,
- оспособљавање студената да користе теоријске концепте и знања у објашњавању различитих
појава из свакодневног живота,
- оспособљавање студената да разумеју принципе и факторе психичког живота и развоја човека,
различитих облика понашања и функционисања јединке унутар и изван социјалног контекста,
како код здравог, тако и код појединца са психичким проблемима, и да примењују психолошке
методе, технике и концепте у практичном раду са појединцима и групама усмереном на
131
решавање практичних проблема у различитим областима рада и у пружању различитих видова
психо-социјалне подршке,
- развијање вештина примене психодијагностичких средстава и правилног интерпретирања
статуса основних психичких процеса и функција,
- развијање капацитета студената да анализирају, синтетишу и предвиђају последице и решења
различитих психолошких проблема,
- оспособљавање студената да интегришу теоријска и практична знања,
- развијање вештина планирања и реализације психолошких истраживања заснованих на
принципима научно-истраживачког рада и уз коришћење адекватних савремених метода и
техника у свим фазама истраживачког рада,
- развијање вештина академског писања кроз израду извештаја о обављеним истраживањима,
- развијање вештина тимског рада,
- развијање свест о значају самосталног и континуираног стицања знања за компетентно
обављање праксе у различитим областима и институцијама или за даље усавршавање на
специјалистичким, докторским или неким другим студијама,
- упознавање са професионалним етичким стандардима и развијање свести о важности њиховог
поштовања,
- развијање критичког и самокритичког приступа сопственом раду и раду других.

ИСХОДИ УЧЕЊА – КОМПЕТЕНЦИЈЕ СВРШЕНИХ СТУДЕНАТА

Од студента се након завршених мастер академских студија из области психологије очекује


да буде у стању да:
- самостално анализира и пореди различите теоријске системе и моделе,
- усвојена сазнања примени у разумевању и процени различитих аспеката психолошког
функционисања како појединца, тако и група и организационих целина;
- правилно интерпретира статус основних психичких процеса и функција на основу примене
психодијагностичких средстава;
- препозна психолошке потребе и проблеме у различитим доменима функционисања и
примењује адекватна теоријска сазнања и практичне процедуре у њиховом решавању;
- предвиђа последице и осмишљава решења раличитих психолошких проблема, креира
програме и активности за подршку развоја и побољшање квалитета живота;
- планира, конципира и спроводи истраживања из различитих области психологије поштујући
принципе научног истраживања;
- конструише, примењује и адекватно интерпретира психолошке мерне инструменте уз
детаљно познавање статистичких процедура;
- критички процењује истраживачке налазе и компетентно их представља јавности;
- препознаје улогу психолога у сарадњи са другим струкама и у спреман је да се укључи у
тимски рад;
- уважава и примењује етичке кодексе струке;
- адекватно евалуира ефекте свог професионалног рада;
- препознаје вредност континуиране едукације.

132
Блок табела – приказ студијског програма мастер академских студија психологије

ЗАЈЕДНИЧКА ОСНОВА ЗА МОДУЛЕ: Клиничка


психологија, Социјала психологија,Развојно-
педагошка психологија, Психологија рада

АКТИВНА НАСТАВА:

ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТ ОЗ (6 ЕСПБ)

часова предавања = 2

часова вежби = 2

часови других облика наставе = 50

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ ИБЗ (4 ЕСПБ)

часова предавања = 2

часова вежби = 1 или 2

часови других облика наставе = 50

ИЗБОРНО ПОДРУЧЈЕ: ИЗБОРНО ПОДРУЧЈЕ: ИЗБОРНО ПОДРУЧЈЕ: ИЗБОРНО ПОДРУЧЈЕ:


Клиничка психологија Социјална РАД ОЗ: 24 ЕСПБ Развојно-педагошка
психологија
ЗАВРШНИ
Психологија рада
психологија

АКТИВНА НАСТАВА:
АКТИВНА НАСТАВА: АКТИВНА НАСТАВА:
ЕСПБзаједничкеоснове=34
АКТИВНА НАСТАВА:
ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ ОМ
ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ ОМ ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ ОМ
ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ ОМ
12 ЕСПБ
12 ЕСПБ 12 ЕСПБ
12 ЕСПБ
часова предавања = 4
часова предавања = 4 часова предавања = 4
часова предавања = 4
часова вежби= 4
часова вежби= 4 часова вежби= 4
часова вежби= 4
часови других облика наставе
часови других облика наставе часови других облика наставе
= 100 часови других облика
= 100 = 100
наставе = 100
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ ИБМ
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ ИБМ ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ ИБМ
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ ИБМ
8 ЕСПБ
8 ЕСПБ 8 ЕСПБ
8 ЕСПБ
ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:
часова предавања= 4 часова предавања= 4
часова предавања= 4
часова предавања= 4
часова вежби = 3 - 4
Не полаже се.
часова вежби = 2 часова вежби = 2 - 4
часови других облика
часова вежби = 2 - 4
часови других облика часови других облика наставе=
наставе= 100 часови других облика
наставе= 100 100
наставе= 100
СТРУЧНА ПРАКСА ОМ
СТРУЧНА ПРАКСА ОМ СТРУЧНА ПРАКСА ОМ
СТРУЧНА ПРАКСА ОМ
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ
6 ЕСПБ ИСПИТ:6 ЕСПБ 6 ЕСПБ

6 ЕСПБ
ЕСПБ у модулу= 26
ЕСПБ у модулу= 26
Кандидати који нису завршили основне академске ЕСПБ
ЕСПБ у модулу= 26
студије
у модулу= 26психологије полажу
укупно ЕСПБ = 34+26=60
диференцијални испит који обухвата садржаје предмета: Психопатологија,
укупно ЕСПБ = 34+26=60 укупно ЕСПБ = 34+26=60 Социјална психологија,
укупно ЕСПБ = 34+26=60
Основе развојне психологије, Психологија рада,Психологија менаџмента, Методологија
психолошких истраживања и Психометрија.
Кандидати морају освојити најмање 51% поена на диференцијалном испиту да би били рангирани за
упис на студијски програм мастер академских студија психологије.

133
ЛИТЕРАТУРА ЗА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ
ЗА МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

Психопатологија:
Голубовић, Г. З. (2014). Психијатрија за практичаре. Бор: Грађанска читаоница “Европа”.

Социјална психологија:
Рот, Н. (2006). Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.

Основе развојне психологије:


Јерковић, И. и Зотовић, М. (2005). Увод у развојну психологију. Београд: Центар за
примењену психологију.

Психологија рада и менаџмента:


Чукић, Б. (2005). Психологија рада: усклађивање човека и посла. Крушевац: Факултет за
индустријски менаџмент.
Чукић Б. (2004). Интегративни менаџмент људских ресурса. Крушевац: Факултет за
индустријски менаџмент.
Методологија и психометрија:
Фајгељ, С. (2009). Психометрија: метод и теорија психолошког мерења. Београд: Центар за
примењену психологију.
Поглавља:
- Основни приступи психолошком мерењу и модели мерења
- Поузданост
- Ваљаност
- Конвергентна и дискриминативна валидност и мултиособинска-мултиметодска матрица
- Остала мерна својства ставке и теста
- Морална питања психолошког тестирања
- Додатак
Од кандидата се очекује разумевање садржаја ових поглавља и способност да се
описани поступци практично примене, разумеју и прочитају резултати њихове
примене. Ово значи да кандидати морају поседовати и предзнања потребна за
разумевање овог градива.
Тодоровић, Д. (2008). Методологија психолошких истраживања. Београд: Центар за
примењену психологију. (43-188 – до Обраде података (без овог поглавља))
Поглавља:
o Варијабле
o Подаци
o Мерење
o Контрола истраживања
o Нацрти истраживања
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм мастер
академских студија психологије – модул клиничка психологија
Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета часови
П В СИР ДОН
ПРВА ГОДИНА
2ZPSIOTM01
1 Методе и технике научног I ТМ ОЗ 2 2 3,33 6
. истраживања
2 Клиничко-социјална I НС ОМ 2 2 3,33 6
. 2KPSIONS01 психологија
3 Психосоцијална I НС ОМ 2 2 3,33 6
. 2KPSIONS02 патологија
4 Предмет изборног блока I ИБМ 2 1 3,33 4
. за модул
5 Предмет изборног блока I ИБМ 2 1 3,33 4
. за модул
6 Предмет изборних I ИБЗ 2 1,63 3,33 4
. блокова за све модуле
12 9,63 20 30

2KPSII02
7 Стручна пракса II ОМ 10 6
2ZPSIOZR01
8 Израда и одбрана нацрта II ОЗ 40 4
мастер рада
9 Израда и одбрана мастер II ОЗ 20
рада
30
Укупно часова активне наставе на години студија 180 144,45 300 750 60

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм мастер академских студија
психологије – модул психологија рада

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови
П В СИР ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. 2ZPSIOTM01 Методе и технике научног I ТМ ОЗ 2 2 3,33 6
истраживања
2. Организациона I НС ОМ 2 2 3,33 6
2RPSIONS01 психологија
3. Професионална и етичка I НС ОМ 2 2 3,33 6
2RPSIONS02 питања психологије рада
4. Предмет изборног блока за I ИБМ 2 1,33 3,33 4
модул
5. Предмет изборног блока за I ИБМ 2 1,33 3,33 4
модул
6. Предмет изборних блокова I ИБЗ 2 1,63 3,33 4
за све модуле
12 10,29 20 30

7 2RPSII02 Стручна пракса II ОМ 10 6


8 Израда и одбрана нацрта II ОЗ 40 4
мастер рада
9 Израда и одбрана мастер II ОЗ 20
2ZPSIOZR01 рада
30
Укупно часова активне наставе на години студија 180 144,45 300 750 60

135
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм мастер академских студија
психологије – модул развојно-педагошка психологија

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови
П В СИР ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. 2ZPSIOTM01 Методе и технике I ТМ ОЗ 2 2 3,33 6
научног истраживања
2. Психологија у I НС ОМ 2 2 3,33 6
2PPSIONS01 образовању
3. Истраживања у развојној I НС ОМ 2 2 3,33 6
2PPSIONS02 психологији
4. Предмет изборног блока I ИБМ 2 1,87 3,33 4
за модул
5. Предмет изборног блока I ИБМ 2 1,87 3,33 4
за модул
6. Предмет изборних I ИБЗ 2 1,63 3,33 4
блокова за све модуле
12 11,37 20 30

7 2PPSII02 Стручна пракса II ОМ 10 6


8 Израда и одбрана нацрта II ОЗ 40 4
мастер рада
9 Израда и одбрана мастер II ОЗ 20
2ZPSIOZR01 рада
30
Укупно часова активне наставе на години студија 180 170,55 300 750 60

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски программастер академских студија


психологије – модул социјална психологија

Ш Назив предмета С Тип Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови
П В СИР ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. 2ZPSIOTM01 Методе и технике научног I ТМ ОЗ 2 2 3,33 6
истраживања
2. 2SPSIONS01 Савремене теорије у I НС ОМ 2 2 3,33 6
социјалној психологији
3. 2SPSIONS02 Истраживања у социјалној I НС ОМ 2 2 3,33 6
психологији
4. Предмет изборног блока I ИБМ 2 1,44 3,33 4
за модул
5. Предмет изборног блока I ИБМ 2 1,44 3,33 4
за модул
6. Предмет изборних I ИБЗ 2 1,63 3,33 4
блокова за све модуле
12 10,51 20 30

7 2SPSII02 Стручна пракса II ОМ 10 6


8 Израда и одбрана нацрта II ОЗ 40 4
мастер рада
9 Израда и одбрана мастер II ОЗ 20
2ZPSIOZR01 рада
30
Укупно часова активне наставе на години студија 180 157,65 300 750 60
136
Изборна настава на студијском програму

Ш Назив предмета Тип Статусп Часови активне наставе ЕСПБ


редмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока за модул Клиничка психологија
1. 2KPSIINS02 Психологија стреса НС ИБМ 2 1 3,33 4
2. 2KPSIINS04 Неуропсихологија НС ИБМ 2 1 3,33 4
3. 2KPSIINS05 Здравствена психологија НС ИБМ 2 1 3,33 4
4. Форензичка психологија са СА ИБМ 2 1 3,33 4
2KPSIISA07 судском психијатријом
5. Психолошке интервенције у СА ИБМ 2 1 3,33 4
2KPSIISA08 кризи
Предмети изборног блока за модул Социјална психологија
1. Психологија индивидуалних НС ИБМ 2 2 3,33 4
2SPSIINS02 разлика
2. 2SPSIINS03 Психологија партнерских веза НС ИБМ 2 2 3,33 4
3. Психологија вођства и СА ИБМ 2 1 3,33 4
2SPSIINS05 следбеништва
4. Емпиријска истраживања НС ИБМ 2 1 3,33 4
2SPSIINS06 уметности
5. 2SPSIINS07 Психологија хумора НС ИБМ 2 1 3,33 4
6. 2SPSIINS08 Студије културе и идентитета НС ИБМ 2 2 3,33 4
7. 2SPSIISA09 Насиље у блиским везама СА ИБМ 2 1 3,33 4
Предметиизборногблоказа модул Развојно-педагошка психологија
1. Личност, способности и стилови НС ИБМ 2 2 3,33 4
MPNNS4 учења
2. Образовање деце са сметњама и СА ИБМ 2 2 3,33 4
MPNSA1 тешкоћама у развоју
3. MPNNS5 Психологија адолесценције НС ИБМ 2 2 3,33 4
4. MPNSA3 Сарадња породице и школе СА ИБМ 2 2 3,33 4
5. MPNNS8 Менаџмент у образовању СА ИБМ 2 2 3,33 4
6. Заштита менталног здравља у НС ИБМ 2 2 3,33 4
MPNSA6 школи
7. MPNNS3 Психологија наставника НС ИБМ 2 2 3,33 4
8. 2PPSIINS08 Психологија родитељства НС ИБМ 2 1 3,33 4
Предметиизборногблоказа модул Психологија рада
1. 2KPSIINS02 Психологија стреса СА ИБМ 2 1 3,33 4
2. Психологија интерперсоналног НС ИБМ 2 2 3,33 4
2SPSIINS04 понашања
3. 2RPSIISA03 Мултиваријантна анализа СА ИБМ 2 1 3,33 4
4. Психологија индивидуалних НС ИБМ 2 2 3,33 4
2SPSIINS02 разлика
5. 2KPSIINS05 Здравствена психологија НС ИБМ 2 1 3,33 4
6. 2RPSIISA06 Методе истраживања тржишта СА ИБМ 2 1 3,33 4
Напомена:
Са листе предмета изборног блока за модул студент бира два предмета.
Трећи изборни предмет студент бира са укупне листе предмета изборних блокова свих модула.
Ш-шифра предмета која се задаје на нивоу установе
Тип предмета: АО – Академско-општеобразовни, ТМ- теоријско методолошки, НС-научно стручни , УС-
уметничко стручни, СА-стручно апликативни
Статус предмета: И-изборни , ако програм има модуле ИЗ-изборни заједнички за више модула, ИМ-изборни за
појединачни модул. Ако има предмета који су заједнички за више судијских програма, то се означава у Књизи
предмета.
Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, ДОН- Дуги облици наставе (лабораторијке вежбе, семинари и
др.), СИР-студијски истраживачки рад.
137
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИЈАЛНОГ РАДА

Академски назив:
Мастер социјални радник

Дужина трајања студија:


Два семестра/jедна академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

- обучавање студената да приступе пракси социјалног рада из оквира који интегрише


теоријско и методолошко знање, етичке вредности и прихватање разноликости;
- промовисање вредности социјалне правде и мобилизацијa студената да те вредности
усвоје;
- проширивање и продубљивање теоријских и методолошких знања из области социјалног
рада са децом и младима у породичном и школском контексту;
- проширивање и продубљивање теоријских и методолошких знања у области социјалне
искључености и политика социјалног укључивања маргинализованих социјалних група;
- овладавање знањима и вештинама управљања и организације праксе социјалног рада;
- овладавање знањима и вештинама супервизије праксе социјалног рада;
- стицање знања о различитим типовима истраживачких нацрта и метода прикупљања,
обраде и анализе података о социјалним проблемима, мерама социјалне заштите
маргинализованих друштвених група и корисницима услуга социјалног рада;
- познавање основних метода анализе и евалуације социјалних услуга (укључујући мере
социјалне превенције и интервенције);
- промовисање целоживотног учења и унапређивања професионалних компетенција;
- оспособљавање студената да самостално, или у тиму, обављају делатности у области
социјалног рада у различитим установама (медицинским, центрима за социјални рад,
центрима за породични смештај и усвојење, геронтолошким центрима, школама,
установама за збрињавање деце без родитељског старања или са поремећајем у понашању
и слично);
- оспособљавање студената да повезују и илуструју факторе који доводе особу или групу у
стање социјалне потребе, као и начине пружања адекватне помоћи;
- оспособљавање студената за анализу и примену савремених приступа у супервизији и
евалуацији у социјалном раду;
- оспособљавање студената да примењују стечена знања и вештине у давању процене,
пружању интервенције и евалуацији ефеката рада са различитим појединцима,
породицама, групама, организацијама и заједницама;
- оспособљавање студената да одаберу и примене релевантна знања из домена људских
права и социјалне правде у раду;
- оспособљавање студената да израде нацрт истраживања у складу с одабраним проблемом
истраживања, да примене одговарајуће методе за прикупљање података и одговарајуће
138
процедуре за њихову обраду и анализу; да сачине извештај о спроведеном истраживању и
представе стручној јавности резултате спроведеног истраживања.

ИСХОДИ ПРОЦЕСА УЧЕЊА

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

- да објасни, илуструје и повеже различите теорије и принципе примене знања из


различитих научних дисциплина (социолошких, психолошких, културолошких,
политиколошких, правних, економских, организацијских);
- да самостално или као члан тима спроведе истраживање; аналитички размотри и изведе
утемељене закључке на основу спроведеног истраживања; систематизује и примени
његове резултате у непосредној пракси; користи друге доступне изворе података
(секундарне изворе, попут статистичких и слично) релевантне за област социјалне
заштите;
- да реализује активности у различитим доменима рада социјалног радника у складу с
општим моралним принципима и етичким кодексом струке.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне


способности:

- да селектује и спроводи адекватне методе у раду са појединцима, породицама, групама и


заједницама;
- да демонстрира и развија комуникационе вештине у изградњи и одржавању односа са
корисницима социјалне заштите, као и са колегама у тиму ради давања професионалног
мишљења;
- да је оспособљен за непосредну праксу са клијентима у разноврсним ситуацијама у
различитим културолошким контекстима, као и за њену евалуацију и унапређивање;
- да планира истраживања којима се унапређује професионална пракса и систем социјалне
заштите појединаца и маргинализованих група, корисника социјалне заштите;
- да покаже рано препознавање ризика и предузима мере превенције фактора ризика за
ментално здравље, раст и развој детета и одраслих и повећање изгледа за стабилност и
позитивно функционисање породице;
- да заступа промовисање рада оријентисаног на снаге и предности код вулнерабилне деце,
младих, одраслих и њихових породица;
- да препознаје различите облике дискриминације и повреде права, као и да зна примену
одговарајућих мера прилагођавања, ублажавања и отклањања последица и узрока
дискриминације и маргинализације;
- да је добро информисан о политици, законском оквиру и службама социјалне заштите;
- да темљно познаје механизме социјалне сигурности на локалном, националном и
међународном нивоу;
- да темељно познаје и може да наведе принципе људских права и права детета.

Способност анализе
Студент треба дабуде у стању да:
- критички разматра, упоређује и анализира различите приступе у решавању конкретних
проблема у области социјалног рада;

139
- анализира, процењује и закључује о целисходности различитих интервентних мера, као и
нивоа њихове примене на микро, мезо и макро плану;
- анализира и решава етичке дилеме у раду са појединцима и друштвеним групама.

Способност синтезе
Студент треба да буде у стању да:
- интегрише и критички размотри знања из различитих научних дисциплина (социолошких,
психолошких, културолошких, политиколошких, економских, правних, педагошких,
организацијских) релевантних за разумевање положаја појединца и друштвено
маргинализваних група;
- интегрише, предвиди ефекте и изврши одабир интервенција и мера у циљу пружања
благовремене и адекватне помоћи особама у стању социјалне потребе;
- систематизује, критички разматра и примењује резултате истраживања у непосредној
пракси;
- осмисли, планира и спроведе истраживање ради евалуације ефеката примењенихмера
социјалне заштите.

Способност евалуације
Студент треба да буде у стању да:
- препозна и евалуира етичке дилеме у области социјалног рада и социјалне политике;
- процени вредност добијених резултата истраживања и евалуира импликације налаза са
становишта добробити појединаца и друштвено маргинализованих група;
- критички разматра и евалуира ефекте сопствене праксе и примењених интервенција.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Мастер академске студије могу уписати особе са завршеним одговарајућим основним


академским студијама у области друштвено-хуманистичких наука (социјална политика и
социјални рад, социологија, психологија, педагогија...) са најмање 240 ЕСПБ бодова.
Рангирање кандидата за упис утврђује се на основу успеха постигнутог на основним
студијама (просечна осена). Кандидати се уписују по редоследу рангирања до броја
предвиђеног квотом за упис која је објављена у конкурсу.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ:

Кандидати који нису завршили Основне академске студије социјалне политике и


социјалног рада полажу диференцијални испит. На диференцијалном испиту кандидати
морају освојити најмање 51% од укупног броја поена да би били рангирани на ранг листи за
упис. Кандидати полажу тест знања који обухвата садржаје следећих предмета: Теорије
социјалног рада, Социјални рад са појединцем, Социјални рад са групом, Социјални рад у

140
заједници, Професионална етика социјалног рада, Социјални рад са старима, Основе
саветовања, Заступање у социјалном раду.
Кандидати који имају најмање две године радног искуства на пословима социјалног рада
полажу тест знања који обухвата садржаје следећих предмета: Теорије социјалног рада,
Социјални рад са појединцем, Социјални рад са групом, Социјални рад у заједници.

ОБЛАСТИ ЗА ПРИПРЕМУ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ИСПИТА


Теорије социјалног рада
Howe, David (2003) Увод у теорију социјалног рада. Београд: Научно- истраживачки центар за
социјални рад и социјалну политику ФПН. Део III, поглавље 1. (стр. 35–42).
Payne, Malcolm (2001) Савремена теорија социјалног рада. Бања Лука: Филозофски факултет
Универзитета у Бањој Луци. Поглавље 1. (у целини) и поглавље 2. (стр. 20–31).
Социјални рад са појединцем
Видановић, Иван (2005) Појединац и породица: методе, технике и вештине социјалног
рада. Београд: Научно-истраживачки центар за социјални рад и социјалну политику ФПН. Први део,
поглавља 3–9.
Социјални рад са групом
Петровић, Душан и Томислав Седмак (1997) Методе групног социјалног рада. Београд: Научно-
истаживачки центар за социјални рад и социјалну политику Факултета политичких наука. Први и
други део (стр. 13–83).
Социјални рад у заједници
Titer, Barbara i Mark Boldvin (2017) Socijalni rad u zajednici. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet
političkih nauka. Први и други део (стр. 7–29).
Професионална етика социјалног рада
Barnard, Adam, Horner, Najdžel i Džim Vajld (urednici) (2017) Vrednosna osnova socijalnog rada i
socijalne zaštite. Niš: Univerzitet u Nišu. Прво поглавље: Вредности, етика и професионализација:
Историја социјалног рада – Адам Бернард (стр. 8–25). Друго поглавље: Вредносна основа социјалног
рада: Људска права и социјална правда у теорији и пракси – Сара Бенкс (стр. 28–40).
Социјални рад са старима
Lynch, Rory (2016) Пракса социјалног рада са старима. Београд: Универзитет у Београду, Факултет
политичких наука. Поглавља: 3, 4 и 8.
Основе саветовања
Виденовић, Иван (2003) Терапијски модели социјалног рада. Београд: Ауторско издање (друго
издање). Стр. 1–70, 87–152.
Заступање у социјалном раду
Бркић, Мирослав (2010) Заступање у социјалном раду. Београд: Универзитет у Београду, Факултет
политичких наука. Део I: главе II и III.

141
ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ИСПИТА

1. Titer, Barbara i Mark Boldvin (2017) Socijalni rad u zajednici. Beograd: Univerzitet u Beogradu,
Fakultet političkih nauka.
2. Barnard, Adam, Horner, Najdželi Džim Vajld (urednici) (2017) Vrednosna osnova socijalnog rada i
socijalne zaštite. Priručnik za aktivno učenje. Niš: Univerzitet u Nišu.
3. Бркић, Мирослав (2010) Заступање у социјалном раду. Београд: Универзитет у Београду, Факултет
политичких наука.
4. Howe, David (2003) Увод у теорију социјалног рада. Београд: Научно-истраживачки центар за
социјални рад и социјалну политику ФПН.
5. Lynch, Rory (2016) Пракса социјалног рада са старима. Београд: Универзитет у Београду,
Факултет политичких наука.
6. Payne, Malcolm (2001) Савремена теорија социјалног рада. Бања Лука: Филозофски факултет
Универзитета у Бањој Луци.
7. Петровић, Душан и Томислав Седмак (1997) Методе групног социјалног рада. Београд: Научно-
истраживачки центар за социјални рад и социјалну политику Факултета политичких наука.
8. Видановић, Иван (2005) Појединац и породица: методе, технике и вештине социјалног
рада. Београд: Научно-истраживачки центар за социјални рад и социјалну политику ФПН.
9. Виденовић, Иван (2003) Терапијски модели социјалног рада. Београд: Ауторско издање (друго
издање).

РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА

Часови активне Остали


Статус ЕСПБ
Ш Назив предмета С Тип наставе часови
предмета
П В ДОН СИР
ПРВА ГОДИНА
Супервизија у социјалном
1. СРМА1 I СА О 3 3 8
раду
Истраживања у социјалном
2. СРМА2 I ТМ О 4 4 10
раду
Припрема нацрта завршног
3. СРМА3 I ТМ О 14 6
рада
4. ИБ1 Предмет изборног блока 1 I НС И 6
5. ИБ2 Предмет изборног блока 2 II СА И 6
6. ИБ3 Предмет иѕборног блока 3 II СА И 6
7. СРМА4 Завршни рад II О 18
Просечан број часоваактивне наставе недељно =20 60

ИЗБОРНА НАСТАВА НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ


Назив предмета
Ш тип Часови активне наставе ЕСПБ
семес
Изборни блок 1 тар
П В ДОН СИР
1. СРМАИ1 Социјална искљученост и 1 НС 2 2 0 0 6
142
политика социјалног
укључивања
2. СРМАИ2 Насиље у у блиским везама 1 НС 2 2 0 0 6
Афективна везаност деце
3. СРМАИ3 1 НС 2 2 0 0 6
након јасленог узраста
Породични односи и
4. СРМАИ4 1 НС 2 2 0 0 6
васпитање
Менаџмент у социјалном
5. СРМАИ10 1 НС 2 2 0 0 6
раду
Права особа са
6. СРМАИ12 1 СА 2 2 0 0 6
инвалидитетом
Изборни блок 2
Превенција школског
1. СРМАИ6 2 СА 2 2 0 0 6
насиља
Криминологија и
2. СРМАИ7 малолетничка 2 НС 2 2 0 0 6
делинквенција
Mањине, права и мере
3. СРМАИ8 2 СА 2 2 0 0 6
заштите
Професионални стрес и
4. СРМАИ9 2 НС 2 2 0 0 6
ментално здравље помагача
Изборни блок 3
1. СРМАИ5 Социјални рад у школи 2 СА 2 2 0 0 6
Социјални рад са децом и
2. СРМАИ11 2 СА 2 2 0 0 6
младима под ризиком
Проблеми образовања деце
3. СРМАИ13 из социјално искључених 2 СA 2 2 0 0 6
група
Социјална инклузија
4. PEDNS15 2 НС 2 2 0 0 6
старијих особа

143
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
Aкадемски назив:
МАСТЕР СОЦИОЛОГ

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

МОДУЛИ:
1. Мастер академске студије социологије – културолошки модул
2. Мастер академске студије социологије – васпитно-образовни модул
3. Мастер академске студије социологије – модул социјална политика
4. Мастер академске студије социологије – научноистраживачки модул

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА МАСТЕР АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА


СОЦИОЛОГИЈЕ

Студијски програм Мастер академских студија социологије састоји је из четири модула:


1)културолошког модула, 2)васпитно-образовног модула, 3)модула социјална политика и
4)научноистраживачког модула. Студијским програмом Мастер академских студија социологије у
трајању од једне године (два семестра) предвиђено је да студент полаже 5 предмета: један обавезни, један
обавезно-изборни још три изборна предмета (сви са једносеместралним трајањем). Поред тога,
програм садржи и обавезни студијски истраживачки рад, који је уз допунски менторски рад
прилагођен сваком студенту, захтева и самостални истраживачки ангажман студента.
Распоред предмета на студијском програму Мастер академских студија социологије.У I
семестру студенти слушају и полажу један обавезни предмет, исти за све модуле студијског
програма. Сви студенти, без обзира на изабрани модул, морају да положе и један обавезно-изборни
предмет, дакле, један предмет са јединствене листе изборних предмета (Изборни блок 1). Сви
предмети овог блока припадају области методологије социолошких истраживања. Студенти који се
определе за културолошки, васпитно-образовни или модул из области социјалне политике бирају
још по три предмета са листа изборних предмета понуђених у одговарајућим изборним блоковима
модула (Изборни блокови 2–6). Студенти који се определе за научноистраживачки модул, бирају
још два предмета са листе Изборног блока 7, у коме се нуде изборни предмети као и у Изборном
блоку 1, дакле, из области методологије социолошких истраживања. Затим, студенти на овом модулу
бирају и још један изборни предмет са листе Изборног блока 8, која заправо обухвата све предмете
који се нуде на остала три модула као изборни, дакле све предмете понуђене кроз Изборне блокове 2–
6. У II семестру студија, сви студенти обављају обавезни самостални истраживачки рад у области
свог модула и области изабраној за израду мастер рада, пишу мастер рад, при чему добијају и
одговарајућу менторску подршку од наставника у датој области и наставника методолошких предмета.
Листа понуђених обавезних и изборних предмета у структури програма омогућава студентима
да заокруже и продубе знања стечена на основним студијама, као и стицање знања за самостални
научно-истраживачки рад у одабраном ужем пољу студија (културолошки, васпитно-образовни или
модул социјална политика) или за наставак студија на докторским студијама социологије. Студије
подразумевају три врсте рада: класичну наставу (предавања и вежбе), студијски истраживачки рад
студената, уз који је предвиђена допунска настава у виду индивидуалног рада са студентом (обавља га
наставник из изабране области као и методолог).
Годишњи фонд часова активне наставе је 600, од чега 300 предавања и вежби, и 300 часова
студијског истраживачког рада. Сваки предмет је исказан ЕСПБ бодовима и носи 6 ЕСПБ. Студијски
истраживачки рад носи бодовну вредност од 10 ЕСПБ. Завршни рад представља писмени рад у коме
144
студент излаже резултат теоријског или искуственог истраживања у коме демонстрира примену
усвојених знања у изабраној области социологије, као и методологије социолошких истраживања и
методологије писања академских текстова. Бодовна вредност завршног рада је 20 ЕСПБ.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви студијског програма Мастер академских студија социологије јесу: 1) проширивање и


продубљивање теоријских и методолошких знања из појединих социолошких области; 2)
оспособљавање студената за критичко промишљање и самостално социолошко истраживање
различитих друштвених појава; 3) обученост за самостално конципирање и реализацију научних и
примењених истраживачких пројеката у одређеним социолошким областима; 4)стицање неопходних
научних,стручних и практичних знања за професионално деловање у различитим сферама друштвеног
живота; 5)припремање за докторске студије.
Изузев рада у државним органима и привредној сфери (државним и приватним компанијама),
мастер социолог се оспособљава за обављање послова у институцијама за пружање социјалне заштите,
културним институцијама, политичким партијама, штампаним и електронским медијима, средњим
школама (као професори социологије и грађанског васпитања), агенцијама за испитивање јавног
мњења, научним институцијама и др.

1. Културолошки модул: Циљеви Мастер академских студија социологије – културолошког


модула јесу: 1) овладавање општим социолошким појмовима и специфичним појмовима из области
културе, медија, политике, религије, насеобинске и родне проблематике; 2) овладавање
компетенцијама за обављање послова који траже познавање друштвених и културних субјеката,
односа и процеса; 3) стицање знања о културним, медијским и другим институцијама и механизмима
њиховог друштвеног функционисања; 4) упознавање основних извора друштвених
нефункционалности и социјалних проблема у области културе и медија; 5) познавање основних
метода анализе и евалуације мера културне политике; 6) овладавање способностима за извођење
самосталног друштвеног истраживања.
По завршетку студијског програма Мастер академских студија социологије (културолошки
модул) студенти ће моћи компетентно да обављају послове у којима се тражи познавање друштвених
односа, процеса и начина функционисања културних, медијских и других институција и експертско
знање ради рационалног доношења одлука и интервенција у области јавне политике (истраживачи у
агенцијама за испитивање јавног мњења из области културе, социолози-истраживачи у научним
институцијама који се баве истраживањем културно-медијског друштвеног простора, социолози-
истраживачи у тимовима за израду и имплементацију стратегија културно-медијског и урбано-
руралног развоја, културне политике и др).

2. Васпитно-образовни модул: Циљеви студијског програма Мастер академских студија


социологије – васпитно-образовног модула јесу: 1)стицање компетенција неопходних за обављање
стручних послова у васпитно-образовним установама и на радним местима која траже способности за
истраживање проблема у области васпитања и образовања; 2) овладавање социолошким појмовима и
проблемима из области васпитања и образовања; 3) стицање знања о васпитно-образовним
установама; 4) остваривање увида у механизме друштвеног функционисања васпитно-образовних
установа; 5) упознавање основних извора друштвених нефункционалности и социјалних проблема у
области васпитања и образовања
По завршетку студијског програма Мастер академских студија социологије (васпитно-
образовни модул)студенти ће моћи компетентно да обављају послове у којима се тражи познавање
друштвених односа, процеса и начина функционисања васпитно-образовних установа и експертско
знање ради рационалног доношења одлука и интервенција у области васпитања и образовања:
наставници друштвено-хуманистичких предмета у васпитно-образовним установама, сарадници у

145
стручним тимовима васпитно-образовних установа и истраживачи проблема у области васпитања и
образовања.

3. Модул социјална политика: Циљеви студијског програма Мастер академских студија


социологије– модула социјална политика јесу: 1)овладавање општим социолошким појмовима и
специфичним појмовима социјалне политике; 2) упознавање са основним теоријским правцима и
типовима објашњења у социологији и социјалној политици; 3)стицање знања о основним друштвеним
институцијама и разноврсним системима социјалне политике; 4) стицање увида у механизме
друштвеног функционисања и основне изворе друштвених нефункционалности и социјалних
проблема; 5) препознавање социјалних актера и разумевање структурних ограничења друштвене
акције; 6) познавање неколико основних типова истраживачких нацрта и разумевање логике научног и
друштвеног истраживања; 7) познавање различитих техника за прикупљање, обраду и анализу
података; 8) познавање основних метода анализе и евалуације мера социјалне политике.
По завршетку студијског програма Мастер академских студија социологије из социјалне
политике студенти моћи ће да обављају послове анализе, формулације, заступања, имплементације и
евалуације мера социјалне политике у јавној администрацији, институцијама социјалног осигурања и
социјалне заштите, здравственим установама, институтима за развој јавних политика, истраживачким
институтима, политичким партијама, синдикатима, систему образовања, медијима и др.

4. Научноистраживачки модул: Циљеви студијског програма Мастер академских студија


социологије у научноистраживачком модулу су: 1) овладавање општим социолошким појмовима и
специфичним појмовима специјализованих социолошких дисциплина; 2) упознавање са различитим
савременим теоријским правцима и типовима објашњења у социологији; 3) стицање дубљих и
темељнијих знања о друштвеним институцијама и механизмима њиховог функционисања; 4)
упознавање основних извора друштвених нефункционалности и социјалних проблема,као и
структурних ограничења друштвене акције.; 5) познавање основних метода анализе и евалуације мера
јавних политика у значајним областима; 6) стицање научно истраживачких компетенција (разумевањe
логике научног истраживања; познавањe неколико основних типова истраживачких нацрта и
овладавању различитим техникама за прикупљање података и познавањe различитих процедура
обраде и анализе података). 7) овладавање способностима за извођење самосталног научног
истраживања, од постављања хипотеза и истраживачких питања, преко избора и примене одговарајуће
методологије, до презентације и интерпретације резултата истраживања.
По завршетку научноистраживачког модула студијског програма Мастер академских студија
социологије студенти ће моћи компетентно да обављају послове који захтевају примену научног
приступа, научноистраживачког рада и емпиријског научног истраживања; биће оспособљени за даљи
академски развој на докторским академским студијама и за спровођење научних емпиријских
истраживања.

ИСХОДИ УЧЕЊА

Исход учења на Мастер академским студијама социологије је продубљено теоријско и


практично познавање неколико посебних социолошких дисциплина (социологије културе, социологије
васпитања и образовања, социологије рада, социологије маргиналних друштвених група итд). Део тог
знања укључује информисаност о резултатима најновијих истраживања и претпоставља способност
критичког разумевања теорија и владајућих принципа у посебним социолошким областима. У
суштинском смислу нагласак учења је на савременим друштвеним институцијама и процесима и
њиховој компаративној анализи, а на основу резултата најновијих социолошких истраживања у
посебним областима друштвеног живота. У области самосталног истраживања, студент овладава
комплекснијим методама социолошког истраживања и демонстрира способност њихове употребе. У
ситуацији која изискује решење проблема у посебним областима друштвеног живота, студент је у
стању да развије и поткрепи аргументацију која може да допринесе решењу проблема.

146
Након окончања мастер студија у области социологије,
➢ у оквиру културолошког модула студенти ће бити у стању да:
- анализирају владајуће принципе у области социологије културе и сродних дисциплина;
- објасне значајне културне, медијске, религијске и друге друштвене проблеме;
- интерпретирају резултате најзначајнијих социолошких истраживања у области културе,
медија, политике, религије, сексуалности, насеља;
- скицирају, организују и спроведу истраживање у области социологије културе;
- развију и поткрепе аргументацију која може бити у основи решења проблема или одговора
на институционалне захтеве у области културе, медија, политике, религије.

➢ у оквиру васпитно-образовног модула студенти ће бити у стању да:


- Упореде теоријске и методолошке приступе у социологији васпитања и образовања;
- објасне друштвене односе у васпитно-образовним установама;
- објасне узроке, облике и последице социјалних неједнакости у образовању;
- упореде налазе емпиријских истраживања феноменологије и динамике социјалних
проблема деце и младих и предложе мере за решавање проблема;
- дизајнирају и изводе час и демонстрирају познавање правила при оцењивању;
- анализирају друштвени положај и углед наставника и образложе значај њиховог
перманентног усавршавања.

➢ у оквиру модула из социјалне политике студенти ће бити у стању да:


- дефинишу главне концепте у теоријама социјалне политике и социјалне државе;
- образложе главне циљеве социјалне политике: редистрибуцију, управљање социјалним
ризицима и смањење социјалне искључености;
- анализирају и евалуирају поједине мере социјалне политике с обзиром на њихове
циљеве, административну и финансијску имплементацију и последице њихове примене
на поједине категорије становништва;
- формулишу препоруке у области социјалне политике, на основу секундарне анализе
расположивих података или самостално прикупљених података.

➢ у оквиру научноистраживачког модула студенти ће бити у стању да:


- релативно самостално (под менторством професора и у сарадњи са другим
истраживачима) конципирају, планирају и спроводе научна истраживања у области
социологије;
- анализирају владајуће принципе у области социологије у различитим доменима;
- објасне значајне друштвене проблеме;
- самостално раде на стицању даљих теоријских знања и повезивању нових и претходних
знања на систематичан начин неопходан за научноистраживачки рад;
- самостално изводе одређене видове наставе (вежбе, практикум) у високошколским
установама;
- релативно самостално решавају проблемске ситуације интеграцијом знања из
различитих извора;
- самостално анализирају и промишљају друштвене норме и односе, разумеју механизме
њихове промене; реагују креативним решењима на друштвене, научне и етичке
проблеме који искрсавају у професионалној научноистраживачком и академском раду;
- развију и поткрепе аргументацију која може бити у основи решења проблема или
одговора на институционалне захтеве у различитим областима социологије.
- обављају научно-истраживачки рад на свим врстама научних истраживања која се
првенствено баве анализом друштва, као и на онима која захтевају изучавање социолошких
аспеката у проучавању појава које нису примарно предмет социолошке експертизе.

147
УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Mастер академске студије социологије могу уписати сва лица са завршеним основним
академским студијама социологије или са завршеним сродним студијама у бодовној вредности од 240
ЕСПБ бодова под условом да демонстрирају неопходна знања за наставак студија на пољу опште
социологије, социолошких теорија и методологије социолошких истраживања (што потврђују
положеним диференцијалним испитом).
Редослед кандидата за упис на Мастер академске студије социологије утврђује се на основу
опште просечне оцене постигнуте на основним студијама као и на основу резултата диференцијалних
испита за студенте са нематичних студијских програма (студенте који нису завршили основне студије
социологије на било ком универзитету у земљи и шире).

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ

Кандидати који нису завршили Основне академске студије социологије полажу


диференцијални испит (тест знања) који обухвата садржаје предмета: Општа социологија, Социолошке
теорије и Методологија социолошких истраживања.
На диференцијалном испиту кандидати морају освојити најмање 51% поена од укупног броја
поена да би били рангирани за упис на студијски програм Мастер академских студија социологије.

ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ИСПИТА ЗА МАСТЕР АКАДЕМСКЕ


СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГИЈЕ

1. Општа социологија
Kuvačič, I. (2004) Uvod u sociologiju. Zagreb: Golden marketing, Tehnička knjiga:
Чиме се бави социологија, стр. 13–21. Рад и подела рада. Друштво, стр. 41–67.
Социјална стратификација. Друштвени сукоби. Моћ и власт. Социјална контрола, стр.
97–145. Држава, стр. 175–185. Неутралност или ангажман, стр. 229–240.

2. Социолошке теорије
Haralambos, M., Holborn, M. (2002), Sociologija. TemeiperspektiveZagreb: Goldenmarketing:
стр. 1031–1065.
Рицер,Џ. (2009) Савремена социолошка теорија и њени класични корени, Београд:
Службени гласник, стр. 49–88, 240–270.
Социолошка теорија: класична (Диркем, Маркс, Вебер) и савремена
(функционалистичка, конфликтна, симболички интеракционизам, етнометодологија,
теорија размене – Хоманс и Емерсон, теорија рационалног избора).

3. Методологија социолошких истраживања


Haralambos, M., Holborn, M. (2002), Sociologija. TemeiperspektiveZagreb: Goldenmarketing:
14. поглавље „Методологија“ стр. 965–974, 991–1030.
Ристић, Ж. (2006) О истраживању, методу и знању. Београд: ИПИ:
поглавље 3. Научно објашњење, предвиђање и разумевање, стр. 113–130.
поглавље 4: Структура научног знања: научне чињенице, научни закони и научне
теорије, стр. 131–153.
148
Ђорић, Г., Поповић, Н. (2014) Увод у анализу података у контексту социолошке теорије.
Ниш: Филозофски факултет:
Анализа података у контексту научног истраживања; нивои мерења; статистичко
закључивање; случајни узорак, стр. 17–21, 65–111.

149
РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ
ПРОГРАМ ДРУГОГ НИВОА СТУДИЈА СОЦИОЛОГИЈЕ

Назив предмета Статус Остали ЕСП


Ш С Часови активне наставе
предмета часови Б
П В СИР ДОН
I година
Социологија
SOCM01O1 савременог српског 1 ОЗ 2 2 6
друштва
Предмет изборног
1 ИБЗ 2 2 2 6
блока 1
Методологија
SOCM02O1 1 ИБЗ 2 2 2 6
друштвених наука
SОCМ06I2 Анализа садржаја 1 ИБЗ 2 2 2 6
Увод у методологију
SОCМ07I2 квалитативних 1 ИБЗ 2 2 2 6
истраживања
Мерење друштвених
SОCМ04I1 неједнакости и 1 ИБЗ 2 2 2 6
сиромаштва
Модул 1:културолошки
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 2
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 2
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 2
SОCМ15I1 Култура и друштво 1 ИБМ 2 2 6
Професионална
SОCМ39I1 1 ИБМ 2 2 6
етика социолога
Медијска политика
SOCM19I1 транзиционих 1 ИБМ 2 2 6
друштава
SOCM17I1 Културна политика 1 ИБМ 2 2 6
Социолошко
истраживање
SОCМ12I1 1 ИБМ 2 2 6
религије и
религиозности
Грађанско друштво и
SОCМ35I1 1 ИБМ 2 2 6
политика
SOCM18I1 Поп и рок култура 1 ИБМ 2 2 6
Социолошко
SОCМ03I1 истраживање 1 ИБМ 2 2 6
вредности
Културна
SOCM47I1 1 ИБМ 2 2 6
конструкција рода
SOCM48I1 Социологија насеља 1 ИБМ 2 2 6
Социологија
SОCМ20I1 1 ИБМ 2 2 6
православља
Анализа медијског
SOCM49I2 1 ИБM 2 2 6
дискурса
PEDNS13 Ромолошке студије 1 ИБM 2 2 6
Модул 2:васпитно-образовни
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 3
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 3
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 3
Социјалне
SОCМ40О1 1 ИБМ 2 2 6
неједнакости у
150
образовању
Социологија
SОCМ41О1 1 ИБМ 2 2 6
наставника
Социјална
SOCM33I1 превенција школског 1 ИБМ 2 2 6
насиља
Социологија
SОCМ36I1 1 ИБМ 2 2 6
савремене породице
Социологија
SOCM31I1 девијантног 1 ИБМ 2 2 6
понашања
Методика наставе
друштвено-
SOCM42I2 1 2 2 4 6
хуманистичких наука ИБМ
2
Социјално
SOCM43I2 1 ИБМ 2 2 6
умрежавање школе
Социjални проблеми
SOCM37I2 1 ИБМ 2 2 6
деце и младих
Проблеми у
SOCM41I1 образовању деце из 1 ИБМ 2 2 6
рањивих група
Професионална
SОCМ39I1 1 ИБМ 2 2 6
етика социолога
Модул 3:социјална политика
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 4
Социјална политика:
SOCM22O1 1 ИБМ 2 2 6
теоријске основе
Анализа мера
SOCM23O1 1 ИБМ 2 2 6
социјалне политике
Савремене
SOCM08O2 1 2 2 6
социолошке теорије ИБМ
Грађанско друштво и
SОCМ35I1 1 ИБМ 2 2 6
политика
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 5
Пензијски системи,
социјална брига о
SOCM26I1 1 ИБМ 2 2 6
старијима и
социјална заштита
Политика тржишта
SOCM27I1 рада и образовна 1 ИБМ 2 2 6
политика
Породична политика
SOCM28I1 иполитика 1 ИБМ 2 2 6
здравствене заштите
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 6
Социјалне
SOCM29I1 неједнакости и 1 ИБМ 2 2 6
сиромаштво
Социјална
искљученост и
SOCM30I1 1 ИБМ 2 2 6
политика социјалног
укључивања
Социологија
SОCМ36I1 1 ИБМ 2 2 6
савремене породице
Социологија
SОCМ31I1 девијантног 1 ИБМ 2 2 6
понашања
SOCM32I1 Демографске 1 ИБМ 2 2 6

151
промене и
популациона
политика
Социјални проблеми
SOCM37I2 1 ИБМ 2 2 6
деце и младих
Социологија
SОCМ34I1 маргиналних 1 ИБМ 2 2 6
друштвених група
Модул 4:научноистраживачки
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 7
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 7
Методологија
SOCM02O1 1 ИБМ 2 2 6
друштвених наука
SОCМ06I2 Анализа садржаја 1 ИБМ 2 2 6
Увод у методологију
SОCМ07I2 квалитативних 1 ИБМ 2 2 6
истраживања
Мерење друштвених
SОCМ04I1 неједнакости и 1 ИБМ 2 2 6
сиромаштва
Предмет изборног
1 ИБМ 2 2 6
блока 8
SОCМ15I1 Култура и друштво 1 ИБМ 2 2 6
Професионална
SОCМ39I1 1 ИБМ 2 2 6
етика социолога
Медијска политика
SOCM19I1 транзиционих 1 ИБМ 2 2 6
друштава
SOCM17I1 Културна политика 1 ИБМ 2 2 6
Социолошко
истраживање
SОCМ12I1 1 ИБМ 2 2 6
религије и
религиозности
Грађанско друштво и
SОCМ35I1 1 ИБМ 2 2 6
политика
SOCM18I1 Поп и рок култура 1 ИБМ 2 2 6
Социолошко
SОCМ03I1 истраживање 1 ИБМ 2 2 6
вредности
Културна
SOCM47I1 1 ИБМ 2 2 6
конструкција рода
SOCM48I1 Социологија насеља 1 ИБМ 2 2 6
Социологија
SОCМ20I1 1 ИБМ 2 2 6
православља
Анализа медијског
SOCM49I2 1 ИБМ 2 2 6
дискурса
PEDNS13 Ромолошке студије 1 ИБМ 2 2 6
Социјалне
SОCМ40О1 неједнакости у 1 ИБМ 2 2 6
образовању
Социологија
SОCМ41О1 1 ИБМ 2 2 6
наставника
Социјална
SOCM33I1 превенција школског 1 ИБМ 2 2 6
насиља
Социологија
SОCМ36I1 1 ИБМ 2 2 6
савремене породице
Социологија
SOCM31I1 девијантног 1 ИБМ 2 2 6
понашања
SOCM42I2 Методика наставе 1 ИБМ 2 2 6
152
друштвено-
хуманистичких наука
2
Социјално
SOCM43I2 1 ИБМ 2 2 6
умрежавање школе
Социjални проблеми
SOCM37I2 1 ИБМ 2 2 6
деце и младих
Проблеми у
SOCM41I1 образовању деце из 1 ИБМ 2 2 6
рањивих група
Професионална
SОCМ39I1 1 ИБМ 2 2 6
етика социолога
Социјална политика:
1 ИБМ 2 2 6
SOCM22O1 теоријске основе
Анализа мера
1 ИБМ 2 2 6
SOCM23O1 социјалне политике
Савремене
1 ИБМ 2 2 6
SOCM08O2 социолошке теорије
Грађанско друштво и
1 ИБМ 2 2 6
SОCМ35I1 политика
Пензијски системи,
социјална брига о
1 ИБМ 2 2 6
старијима и
SOCM26I1 социјална заштита
Политика тржишта
рада и образовна 1 ИБМ 2 2 6
SOCM27I1 политика
Породична политика
и политика 1 ИБМ 2 2 6
SOCM28I1 здравствене заштите
Социјалне
неједнакости и 1 ИБМ 2 2 6
SOCM29I1 сиромаштво
Социјална
искљученост и
1 ИБМ 2 2 6
политика социјалног
SOCM30I1 укључивања
Социологија
девијантног 1 ИБМ 2 2 6
SОCМ31I1 понашања
Демографске
промене и
1 ИБМ 2 2 6
популациона
SOCM32I1 политика
Социјални проблеми
1 ИБМ 2 2 6
SOCM37I2 деце и младих
Социологија
маргиналних 1 ИБМ 2 2 6
SОCМ34I1 друштвених група

Студијски
SОCМ03О1 2 ОЗ 18 10
истраживачки рад
Мастер
SОCМ46О2 2 20
рад

Укупно часова активне наставе на години студија = 20


Укупно= 5 Укупно = Укупно = Укупно =
5 10 2
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија =
Укупно ЕСПБ 60

153
Изборна настава на студијском програму

Статус
Назив предмета Тип Часови активне наставе ЕСПБ
предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1 (заједнички методолошки)
SОCМ-06I2 Анализа садржаја ТМ ИБЗ 2 2 2 6
Увод у методологију
SОCМ07I2 ТМ ИБЗ 2 2 2 6
квалитативних истраживања
Методологија друштвених
SOCM02О1 ТМ ИБЗ 2 2 2 6
наука
Мерење друштвених
SОCМ04I1 СА ИБЗ 2 2 2 6
неједнакости и сиромаштва

Предмети изборног блока 2 (културолошки модул)


SОCМ15I1 Култура и друштво АО ИБМ 2 2 6
Професионална етика
SОCМ39I1 СА ИБМ 2 2 6
социолога
Медијска политика
SOCM19I1 СА ИБМ 2 2 6
транзиционих друштава
SOCM17I1 Културна политика СА ИБМ 2 2 6
Социолошко проучавање
SОCМ12I1 НС ИБМ 2 2 6
религије и религиозности
Грађанско друштво и
SОCМ35I1 АО ИБМ 2 2 6
политика
SOCM18I1 Поп и рок култура НС ИБМ 2 2 6
Социолошко истраживање
SОCМ03I1 СА ИБМ 2 2 6
вредности
SOCM47I1 Културна конструкција рода НС ИБМ 2 2 6
SOCM48I1 Социологија насеља НС ИБМ 2 2 6
SОCМ20I1 Социологија православља НС ИБМ 2 2 6
SOCM49I2 Анализа медијског дискурса ТМ ИБМ 2 2 6
PEDNS13 Ромолошке студије АО ИБМ 2 2 6
Предмети изборног блока 3 (васпитно-образовни
модул)
Социјалне неједнакости у
SОCМ40О1 НС ИБМ 2 2 6
образовању
SОCМ41О1 Социологија наставника СА ИБМ 2 2 6
Социјална превенција
SOCM33I1 СА ИБМ 2 2 6
школског насиља
Социологија савремене
SОCМ36I1 НС ИБМ 2 2 6
породице
Социологија девијантног
SOCM31I1 НС ИБМ 2 2 6
понашања
Методика наставе
SOCM42I2 друштвено-хуманистичких СА ИБМ 2 2 6
наука 2
Социјално умрежавање
SOCM43I2 СА ИБМ 2 2 6
школе
Социjални проблеми деце и
SOCM37I2 СА ИБМ 2 2 6
младих
Проблеми у образовању
SOCM41I1 СА ИБМ 2 2 6
деце из рањивих група
Професионална етика
SОCМ39I1 СА ИБМ 2 2 6
социолога
Предмети изборног блока 4 (модул социјална
политика)
Социјална политика:
SOCM22O1 ТМ ИБМ 2 2 6
теоријске основе
Анализа мера социјалне
SOCM23O1 СА ИБМ 2 2 6
политике
SОCМ08О2 Савремене социолошке ТМ ИБМ 2 2 6
154
теорије
Грађанско друштво и
SОCМ35I1 АО ИБМ 2 2 6
политика
Предмети изборног блока 5 (модул социјална
политика)
Пензијски системи,
SOCM26I1 социјална брига о старијима НС ИБМ 2 2 6
и социјална заштита
Политика тржишта рада и
SOCM27I1 НС ИБМ 2 2 6
образовна политика
Породична политика
SOCM28I1 иполитика здравствене НС ИБМ 2 2 6
заштите
Предмети изборног блока 6 (модул социјална
политика)
Социјалне неједнакости и
SOCM29I1 НС ИБМ 2 2 6
сиромаштво
Социјална искљученост и
SOCM30I1 политика социјалног НС ИБМ 2 2 6
укључивања
Социологија савремене
SОCМ36I1 НС ИБМ 2 2 6
породице
Социологија девијантног
SОCМ31I1 НС ИБМ 2 2 6
понашања
Демографске промене и
SOCM32I1 АО ИБМ 2 2 6
популациона политика
Социјални проблеми деце и
SOCM37I2 НС ИБМ 2 2 6
младих
Социологија маргиналних
SОCМ34I1 НС ИБМ 2 2 6
друштвених група
Предмети изборног блока 7 (научноистраживачки
модул)
Методологија друштвених
SOCM02O1 1 ИБМ 2 2 6
наука
SОCМ06I2 Анализа садржаја 1 ИБМ 2 2 6
Увод у методологију
SОCМ07I2 1 ИБМ 2 2 6
квалитативних истраживања
Мерење друштвених
SОCМ04I1 1 ИБМ 2 2 6
неједнакости и сиромаштва
Предмети изборног блока 8 (научноистраживачки
модул)
SОCМ15I1 Култура и друштво 1 ИБМ 2 2 6
Професионална етика
SОCМ39I1 1 ИБМ 2 2 6
социолога
Медијска политика
SOCM19I1 1 ИБМ 2 2 6
транзиционих друштава
SOCM17I1 Културна политика 1 ИБМ 2 2 6
Социолошко истраживање
SОCМ12I1 1 ИБМ 2 2 6
религије и религиозности
Грађанско друштво и
SОCМ35I1 1 ИБМ 2 2 6
политика
SOCM18I1 Поп и рок култура 1 ИБМ 2 2 6
Социолошко истраживање
SОCМ03I1 1 ИБМ 2 2 6
вредности
SOCM47I1 Културна конструкција рода 1 ИБМ 2 2 6
SOCM48I1 Социологија насеља 1 ИБМ 2 2 6
SОCМ20I1 Социологија православља 1 ИБМ 2 2 6
SOCM49I2 Анализа медијског дискурса 1 ИБМ 2 2 6
PEDNS13 Ромолошке студије 1 ИБМ 2 2 6
Социјалне неједнакости у
SОCМ40О1 1 ИБМ 2 2 6
образовању
SОCМ41О1 Социологија наставника 1 ИБМ 2 2 6

155
Социјална превенција
SOCM33I1 1 ИБМ 2 2 6
школског насиља
Социологија савремене
SОCМ36I1 1 ИБМ 2 2 6
породице
Социологија девијантног
SOCM31I1 1 ИБМ 2 2 6
понашања
Методика наставе
SOCM42I2 друштвено-хуманистичких 1 ИБМ 2 2 6
наука 2
Социјално умрежавање
SOCM43I2 1 ИБМ 2 2 6
школе
Социjални проблеми деце и
SOCM37I2 1 ИБМ 2 2 6
младих
Проблеми у образовању
SOCM41I1 1 ИБМ 2 2 6
деце из рањивих група
Професионална етика
SОCМ39I1 1 ИБМ 2 2 6
социолога
Социјална политика:
1 ИБМ 2 2 6
SOCM22O1 теоријске основе
Анализа мера социјалне
1 ИБМ 2 2 6
SOCM23O1 политике
Савремене социолошке
1 ИБМ 2 2 6
SOCM08O2 теорије
Грађанско друштво и
1 ИБМ 2 2 6
SОCМ35I1 политика
Пензијски системи,
социјална брига о старијима 1 ИБМ 2 2 6
SOCM26I1 и социјална заштита
Политика тржишта рада и
1 ИБМ 2 2 6
SOCM27I1 образовна политика
Породична политика и
политика здравствене 1 ИБМ 2 2 6
SOCM28I1 заштите
Социјалне неједнакости и
1 ИБМ 2 2 6
SOCM29I1 сиромаштво
Социјална искљученост и
политика социјалног 1 ИБМ 2 2 6
SOCM30I1 укључивања
Социологија девијантног
1 ИБМ 2 2 6
SОCМ31I1 понашања
Демографске промене и
1 ИБМ 2 2 6
SOCM32I1 популациона политика
Социјални проблеми деце и
1 ИБМ 2 2 6
SOCM37I2 младих
Социологија маргиналних
1 ИБМ 2 2 6
SОCМ34I1 друштвених група

156
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СОЦИОЛОГ У СОЦИЈАЛНОЈ
ЗАШТИТИ
Aкадемски назив:
МАСТЕР СОЦИОЛОГ У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Циљеви студијског програма Мастер академских студија Социолог у социјалној


заштити су, пре свега:

1. овладавање социолошким појмовима и концептима битним за разумевање функционисања


социјалне заштите;
2. стицање знања о основним друштвеним институцијама и разноврсним моделима система
социјалне заштите с посебним акцентом на изучавање система социјалне заштите у
Србији;
3. упознавање са правним и финансијским оквирима у којима функционише систем
социјалне заштите у Србији и механизмима за обезбеђивање уживања права и проблемима
у организовању услуга социјалне заштите;
4. стицање увида у основне изворе друштвених нефункционалности, искључености и
социјалних проблема појединих друштвених група потенцијалних корисника социјалне
заштите;
5. стицање увида у структуру маргинализоване популације у Србији;
6. стицање знања и вештина организације, кординације рада и упављања институцијама
социјалне заштите;
7. стицање знања и вештина у области медијације спорова актера (појединаца и институција)
у оквиру система социјалне заштите;
8. овладавање логиком и методологијом социјалних истраживања укључујући и познавање
неколико основних типова истраживачких нацрта и њиховом применом у истраживањима
у области социјалне заштите; способност критичке процене искуствене евиденције
независно на који начин је она стечена;
9. способности комуникације и тимског рада и развијену професионалну етику.

Овако постављени циљеви биће остварени кроз адекватне саржаје предвиђене


студијским програмом, одабиром обавезног и изборних предмета који пружају адекватна знања
и вештине које јачају улогу социолога у области социјалне заштите. Ови садржаји омогућиће
стицање фокусираног знања и вештина социолога на пољу социјалне заштите, нарочито у
области организације, координације и управљања где је потребно демонстрирати социолошку
експертизу познавања природе социјалних односа, функционисања друштвених институција и
решавања социјалних проблема.
ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА
Након окончања Мастер студија Социолог у социјалној заштити студенти ће бити у
стању да:

• објасне циљеве и улогу социјалне заштите у контексту социјалне политике;


• опишу и објасне главне друштвене проблеме на чије решавање су усмерене мере
социјалне заштите, а на основу теоријског знања и увида у резултате друштвених
истраживања;
• наведу главне димензије социјалне искључености и образложе основне механизме
социјалног искључивања;
• поброје групе са највећим ризиком од социјалног искључивања и механизме
искључивања ових група из главних друштвених токова;
• детаљно опишу систем социјалне заштите у компаративној перспективи с обзиром на
њихове циљеве, правну регулације, административну и финансијску имплементацију и
последице њихове примене на поједине категорије становништва;
• примене квантитативне и квалитативне методе друштвеног истраживања у анализи
друштвених проблема и мера у области социјалне заштите;
• формулишу и образложе мере у области социјалне заштите с обзиром на постављене
циљеве, а на основу секундарне анализе расположивих података или самостално
прикупљених података;
• демонстрирају вештине комуникације, решавања конфликта, медијације и заступања у
заједници;
• демонстирирају вештине управљања, организације и координације послова у
институцијама социјалне заштите.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ:

Не полаже се.

УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ


Мастер академске студије Социолог у социјалној заштити могу уписати сва лица са
завршеним Основним академским студијама социологије у бодовној вредности од 240 ЕСПБ
бодова.
Редослед кандидата за упис на Мастер академске студије Социолог у социјалној
заштити утврђује се на основу опште просечне оцене постигнуте на основним студијама.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Мастер академских студијa
Социолог у социјалној заштити
Статус Остали
Ш Назив предмета С Часови активне наставе ЕСПБ
предмета часови
П В СИР ДОН
I семестар
1. SOCMZ1O Cоцијална заштита I О 2 2 6
Предмет изборног блока
2. I ИБ1 2 2 6
1.
SOCMZ2I Менаџмент у социјалној 2 2 6

158
заштити
Медијација у социјалној
SOCMZ3I 2 2 6
заштити
Истраживања у социјалној
SOCMZ4I 2 2 6
заштити
Предмет изборног блока
3. I ИБ2 2 2 6
2.
Проблеми у
образовању деце из
СРМАИ13 2 2 6
социјално искључених
група
Превенција школског
СРМАИ6 2 2 6
насиља
Насиље, васпитно
SOCMZ5I занемаривање и 2 2 6
злостављање
Социологија
SOCMZ6I интеркултурне 2 2 6
комуникације
Предмет изборног блока
4. I ИБ3 2 2 6
3.
Породица у систему
SOCMZ7I 2 2 6
социјалне заштите
Социјална инклузија
SOCMZ8I 2 2 6
старијих особа
Мањине-права и мере
СРМАИ8 2 2 6
заштите
Права особа са
СРМАИ12 2 2 6
инвалидитетом
Предмет изборног блока
5. I ИБ4 2 2 6
4. *
Социологија
SOCM31I1 2 2 6
девијантног понашања
Социологија
SOCM34I1 маргиналних 2 2 6
друштвених група
Социјални проблеми деце и
SOCM37I2 2 2 6
младих
Професионална етика
SOCM39I1 2 2 6
социолога
Социјална искљученост и
SOCM30I1 политика социјалног 2 2 6
укључивања
Социјалне
SOCM29I1 неједнакости и 2 2 6
сиромаштво
30
Укупно часова активне наставе на години студија =
II семестар
Студијски истраживачки
1. SOCMZ8O II О 20 5 10
рад

Укупно часова активне наставе на години студија = 40

Укупн Укупн Укупн Укупн


о = 10 о = 10 о = 20 о=
5
Укупно часова активне наставе у свим семестрма студија = 600
SOCMZ9O Завршни рад II О - 20
Укупно ЕСПБ 60

* Изборни блок 4 чине предмети из модула Социјална политика на Мастер академским студијама социологије

159
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ

Aкадемски назив:
МАСТЕР ФИЛОЗОФ

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Оспособити студенте да квалификовано и компетентно одговоре на нове, сложене и


редефинисане захтеве образовања и научне заједнице, примерено европском окружењу.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Мастер филозофи могу дати најпре средњошколске професоре филозофије, логике, етике и
осталих филозофских дисциплина као и грађанског васпитања. Поред тога, ове способности
могу се користити у различитим подручјима као што су наука, медији, маркетинг, менаџмент,
јавна управа и велике оргaнизације. Основне студије треба да дају широки профил
хуманистичке усмерености и оспособљавање за рад у различитим доменима хуманистичких
делатности.
Мастер филозофи биће теоријски едуковани и стручно обучени за практична и научна
истраживања, развијајући квалитетне предуслове за почетак докторских студија

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ

Кандидати који нису завршили основне академске студије филозофије полажу


диференцијални испит који обухвата садржаје предмета: Историја филозофије I-IV, Увод у
логику и Логика.
Кандидати морају освојити најмање 51% поена на диференцијалном испиту да би били
рангирани за упис на студијски програм мастер академских студија филозофије.

ЛИТЕРАТУРА ЗА ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТЗА МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ


ФИЛОЗОФИЈЕ

В. Џ. Ерл, Увод у филозофију, Дерета, 2005. Београд.


9-31 (природа филозофије)
63-108 (филозофија науке)

160
112-149 (метафизика)
220-254 (етика и друштвена филозофија)
291-317 (естетика)

Г. Ширбек и Н. Гиље, Историја филозофије: од античке Грчке до савременог доба,


Карпос, 2017.
Платон 80-90
Аристотел 104-114
Августин 165-177
Тома 181-199
Кант 377-402
Ниче 477-487
Социјализам и фашизам 505-521
Витгенштајн 594-598
Феноменологија 601-608
Хајдегер 615-620

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм другог


нивоа студија
Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета часови

П В студијски други
истраживачки облици
рад наставе
Прва година
1 FILMTM1 Филозофска
1 О 3 3 0 0 0 8
методологија
2 FILMAO1 Страни језик III 1 И 2 2 0 0 0 4
3 FILMSA1 Изборни блок 1 1 И 2 2 0 0 0 6
4 FILMSA2 Изборни блок 2 1 И 2 2 0 0 0 6
5 FILMSA3 Изборни блок 3 1 И 2 2 0 0 0 6
6 FILMAO2 Методе и
технике 2 О 3 3 0 0 0 6
истраживања
7. FILMNS1 Изборни блок 4 2 И 2 2 0 0 0 6
8. FILMTM2 Истраживање и 2 8 0 0 4
припрема
завршног рада
9. FILMNS2 Завршни 2 0 0 0 0 0 14
мастер рад
Укупно Укупно Укупно Укупно
=8 =8 =4 =0
недељно недељно недељно у
у у просеку
просеку просеку
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија П+В + СИР = 16+16+ 8 =40; 40x15=600
Укупно=600=20 недељно у просеку

Укупно ЕСПБ 60

161
Изборна настава на студијском програму
Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета часови

П В студијски Дуги
истраживачки облици
рад наставе
Предмети изборног блока 1.
1 FILMSA11 Метафизичке И 2 2 6
теме у антици и
средњем веку
2 FILMSA12 Биоетика И 2 2 6
Предмети изборног блока 2.
3 FILMSA21 Модерна И 2 2 6
трансформација
филозофије
4 FILMSA22 Савремени И 2 2 6
филозофски
правци

Предмети изборног блока 3.


5 FILMSA31 Пресократска И 2 2 6
хенологија
6 FILMSA32 Савремени И 2 2 6
изазови
високошколског
образовања

Предмети изборног блока 4.


7 FILMNS11 Филозофија духа И 2 2 6
8 FILMNS12 Филозофија И 2 2 6
простора и
времена

162
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АНГЛИСТИКЕ

Академски назив:
Мастер филолог (за енглески језик и књижевност)

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Мастер академске студије англистике имају за циљ да студентима пруже могућност


да стекну адекватна уже-стручна знања и вештине, неопходне како за квалитетнији и
успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научно-истраживачки рад.
Циљ студијског програма јесте:

1) стицање теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области


англистичке лингвистике, науке о књижевности, студија културе и методике наставе;
2) развијање свести о сложености процеса учења и подучавања страног језика и
самостално обављање послова у области образовања;
3) стицање неопходних знања и вештина и развијање способности за научно-
истраживачки рад
4) развијање критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и
активног односа према себи и другима у процесу академског образовања и научно-
истраживачког рада;
5) стицање вештина и компетенција за доживотно учење и усавршавање;
6) развијање оних индивидуалних способности студената које могу допринети
њиховом квалитетнијем професионалном раду и њиховом даљем образовању у академском и
научно-истраживачком окружењу.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Након реализације студијског програма мастер академских студија англистике,


1) студент је стекао научна и стручна знања и овладао методама научног истраживања
из области англистичке лингвистике, науке о књижевности, студија културе и методике
наставе;
2) студент је развио вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког
закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са
другима;
3) студент поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о
неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања;
4) студент је оспособљен за даље образовање кроз докторске студије; и

163
5) студент је развио оне индивидуалне способности које могу допринети њиховом
квалитетнијем професионалном раду и њиховом даљем образовању у академском и научно-
истраживачком окружењу.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

У први семестар студијског програма мастер студија англистике могу се уписати


студенти који су завршили основне академске студије англистике или неке друге
еквивалентне студије којима су стекли предзнања потребна за праћење предмета на
понуђеном програму. Кандидати који нису завршили Основне академске студије англистике
полажу теста знања енглеског језика на нивоу C1 Заједничког европског оквира за језике.
Приликом рангирања кандидата узима се у обзир и успех кандидата на претходном
нивоу студија и усаглашеност програма студија које је кандидат завршио и Мастер
академских студија англистике.
На студије се прима до 50 кандидата са коначне ранг листе, али се број кандидата
који се примају (који може бити мањи од 50) за сваку академску годину одређује конкурсом
који расписује Универзитет.

ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ И ПОЛАГАЊЕ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ИСПИТА ЗА


МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ АНГЛИСТИКЕ:

Кандидати који нису завршили Основне академске студије англистике полажу тест знања
енглеског језика на нивоу C1 Заједничког европског оквира за језике.

За припрему се препоручује следећа литература:


• Alexander, L. G., Longman Advanced Grammar: Reference and Practice, 1993, Longman.
• Carter, Ronald & McCarthy, Michael, Cambridge Grammar of English: A Comprehensive
Guide, 2006, CUP.
• MacCarthy, Michael & O'Dell, Felicity, English Vocabulary in Use: Advanced, 2002, CUP.
• Side, Richard & Wellman, Guy, Grammar and Vocabulary for Cambridge Advanced and
Proficiency, 1999, Longman.
• Vince, Michael, Macmillan English Grammar in Context: Advanced, 2008, Macmillan.
• Yule, George, Oxford Practice Grammar: Advanced, 2006, OUP.

РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ МАСТЕР


СТУДИЈА АНГЛИСТИКЕ:

Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови

164
П В Студијски Други
истраживачки облици
рад наставе
Прва година
Техника научног
1 ANGMASTNR 1 О 1 1 6
рада
2. ANGMAS01 Основи прагматике 1 ИБ 2 2 6
Акустичка анализа
3. ANGMAS02 1 ИБ 2 2 6
говора
Англо-српске
4. ANGMAS03 1 ИБ 2 0 6
студије
Савремена
5. ANGMAS07 1 ИБ 2 2 6
англофона проза
Књижевност српске
6. ANGMAS08 1 ИБ 2 2 6
дијаспоре у Канади
Утопија и научна
7. ANGMAS09 1 ИБ 2 2 6
фантастика
8. ANGMAS10 Лексикологија 1 ИБ 2 0 6
Методика наставе
9. ANGMAS11 1 ИБ 2 2 6
језика
Савремене теорије у
10. ANGMAS12 когнитивној 1 ИБ 2 0 6
лингвистици
Градуелност у
11. ANGMAS13 граматичким 1 ИБ 2 0 6
категоријама
Креирање материјала
12. ANGMAS14 за наставу енглеског 1 ИБ 2 2 6
као страног језика
Кратка прича,
теорија и њени
13. ANGMAS15 1 ИБ 2 0 6
англофони и други
варијетети
Фантастика:
14. ANGMAS16 1 ИБ 2 0 6
књижевност и филм
Мултимодалност и
15. ANGMAS17 1 ИБ 2 0 6
дискурс
Шкотска кратка
16. ANGMAS18 1 ИБ 2 0 6
прича
Слике Другог у
америчкој
17. ANGMAS19 1 ИБ 2 0 6
књижевности и
култури
18. ANGMAS20 Прагмадијалектика 1 ИБ 2 0 6

Студијски
1. ANGMASSIR 10 О 20 10
истраживачки рад
Укупно Укупно Укупно =20 Укупно
=11 =11 =
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 42
2. ANGMASZR Завршни рад 10 О - 20
Укупно ЕСПБ 60

Напомене:

165
o Студенту мастер студија се омогућава да сам осмисли своје академско усмерење тиме
што му се пружа низ изборних предмета у деветом семестру од којих он може одабрати
оне који му одговарају у складу са будућим занимањем или научним интересовањем.
Студент је у обавези да:
- у семестру 9 положи Технику научног рада као обавезан предмет који му доноси 6
ЕСПБ.
- у семестру 9 одабере најмање 4; предмета из Изборног блока и сакупи најмање 24
ЕСПБ.

o Листа изборних предмета утврђује се према оптерећењу наставника на седници


Департмана. Број изборних предмета који се нуде сваке академске године не може
бити мањи од 8.

Завршни испит:

Избором теме из области мастер академског завршног рада, студент треба да покаже да
је овладао знањима и стекао потребне компетенције за самостални рад у појединим
лингвистичким, примењенолингвистичким, књижевним или књижевно-културолошким
дисциплинама и областима које се изучавају на мастер академским студијама из англистике.
Кроз разраду једне теме из одабране области, студент стиче детаљнија знања о тој области, а
истовремено се и оспособљава за самостални научноистраживачки рад у области енглеског
језика, лингвистике, књижевности и културе.
Завршни мастер рад представља истраживачки рад студента у коме се он упознаје са
методологијом истраживања у области англистике (енглески језик и лингвистика,
англоамеричка књижевност и култура). Након обављеног истраживања студент припрема
завршни рад а након завршеног дипломског рада, кандидат га јавно брани пред трочланом
комисијом коју чине ментор и још два наставника. Након успешно одбрањеног мастер рада,
кандидат стиче назив мастер филолог (за енлгески језик и књижевност).

166
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ

Академски назив:
Мастер филолог (за руски језик и књижевност)

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

ОПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Мастер академске студије руског језика и књижевности трају једну годину односно два семестра. Од
дванесет курсева у оквиру студијског програма два су обавезна, а од преосталих десет, распоређених у
четири изборна блока, студент бира четири курса, из сваког изборног блока по један. Сви курсеви су
једносеместрални и реализују се преко предавања и вежби, које изводе одговарајући наставници и
сарадници. Садржај курсева обухвата већи број различитих области русистичке лингвистике, руске
књижевности и културе, као и методологију лингвистичких истраживања и технику израде научног
рада и прилагођен је нивоу знања студената који су завршили основне академске студије. У току овог
студијског програма студент стиче укупно 60 ЕСПБ.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Мастер академске студије руског језика и књижевности имају за циљ усавршавање теоријских и
практичних знања из области русистичке лингвистике и руске књижевности; усавршавање
комуникативне компе-тенције на руском језику, оспособљавање за примену стечених знања у животу,
струци, настави и науци, овладавање основним лингвистичким, књижевним и методичким појмовима
и теоријским системима из области русистике и славистике, оспособљавање студената за примену
научних и стручних достигнућа из области руског језика и књижевности; oспособља-вање студената за
стручно и самостално истраживање лингвистичких, прево-дилачких, стилистичких и књижевно-
критичких проблема. Поред тога, сврха овог студијског програма је и стицање квалификација за
наставак студијa на докторским академским студијама

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

По завршетку мастер академских студија из области руског језика и књижевности очекује се да


студент овлада методама научног истраживања из области русистичке лингвистике, науке о
књижевности, студија културе и методике наставе; покаже свеобухватно знање и разумевање
предмета, метода, развоја и актуелног статуса руског језика и руске књижевности, разумевање
лингвистичких, преводилачких и књижевних појмова и ширих и ужих теоријских система, познавање
основних метода научног истраживања у области руског језика и књижевности, као и познавање
технике превођења са једног словенског језика на други. Такође, од студента се након завршених
мастер студија из области руског језика и књижевности очекује да буде способан да самостално
анализира и конфронтира структуру језичких система и да адекватно интерпретира лингвистичке и
књижевне чињенице, да самостално анализира и тумачи језичке проблеме и појаве у настави или
науци. Студенти ће бити оспообљени за даље образовање кроз докторске студије и развити оне

167
индивидуалне способности које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду и
њиховом даљем образовању.

УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Право да конкуришу за упис на Мастер академске студије руског језика и књижевности имају сви
кандидати који су завршили основне академске студије руског језика и књижевности или одговарајуће
студије русистике у четворогодишњем трајању на другој високошколској установи. Рангирање
кандидата се врши на основу просечне оцене остварене на основним студијама.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ:

Кандидати који нису завршили основне академске студије руског језика полажу тест знања из
следећих области: фонологија руског језика, творба речи руског језика, морфологија руског
језика, лексикологија руског језика, синтакса руског језика, руска књижевност XVIII века,
руска књижевност XIX века, руска књижевност XX века, савремена руска књижевност

Да би били рангирани за упис на програм мастер академских студија руског језика и


књижевности, кандидати морају да остваре најмање 51% поена на диференцијалном испиту.

ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ИСПИТА ЗА МАСТЕР АКАДЕМСКЕ


СТУДИЈЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

Русистичка лингвистика:
1. П. Пипер, Граматика руског језика у поређењу са српском. Завет, Београд, 2005
2. Р. Мароевич, Русская грамматика: Сопоставительная грамматика русского и сербского языков
с историческими комментариями. Том I и II. Москва–Белград, 2001
3. В. А. Белошапкова (ред), Современный русский язык. - 2-ое изд. Москва, 1989

Руска књижевност:
1. М. Стојнић, Руска књижевност. Књига 1-2, Сарајево-Београд 1976.
2. М. Бабовић, Руска књижевност XIX века, Београд, 1971.
3. М. Бабовић, Руски реалисти XIX века, Београд, 1986.
4. И. Скоропанова, Русская посмодернистская литература, М. 1999.

168
Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ
предмета часови

П В студијски други
истраживач облици
ки рад наставе
ПРВА ГОДИНА
Методологија
лингвистичких 1 ОМ 2 1 1 0 0 6
истраживања
2 Техника научног
1 ОМ 2 0 0 0 0 3
рада
3 Изборни блок 1
Лингвистичка
анализа текста / 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
Руска класика као
систем
4 Изборни блок 2
Енглески језик 5 /
Немачки језик 5 / 1 ИБМ 1 1 0 0 0 4
Грчки језик 5 /
Бугарски језик 5 /
5 Изборни блок 3
Пословни руски
језик/
1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
Руска књижевност
и филм

6 Изборни блок 4
Руска књижевна
критика / 1 ИБМ 2 2 0 0 0 5
Руска емиграција

Студијски
истраживачки рад у
функцији израде 2 ОМ 0 0 22 0 0 10
дипломског
(мастер) рада
7 Завршни рад 2 ОМ 0 0 0 0 0 20
Укупно часова активне наставе на години студија =20
Укуп Укуп Укупно Укупно = Укупно =
но = но = 4 =11,5 0 0
5.5
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 20
Укупно ЕСПБ 60

ЗАВРШНИ РАД:
Самосталним студијским истраживачким радом и израдом мастер академског завршног рада
студент упознаје савремене научне системе у области русистике (руски језик и лингвистика, руска
књижевност и култура), овладава методолошким принципима филолошких, лингвистичких и
књижевних истраживања, формулише истраживачки проблем у овим областима и интегрише стечена
академска знања у анализи и решавању теоријских и практичних проблема из наведених области.
Осим тога, студент стиче способност за даље самостално бављење научноистраживачким радом.

169
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЛОГИЈЕ

Aкадемски назив:
Мастер филолог (за српски језик и књижевност)

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Мастер академске студије филологије састоје се из четири модула:


1. модула српског језика,
2. модула српске и компаративне књижевности,
3. модула књижевности и филма,
4. модула методике наставе српског језика и књижевности.
Приликом уписа студент се опредељује за један од четири понуђена модула.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Циљ студијског програма Мастер академске студије филологије јесте да, надовезујући се на
основне академске студије, студентима омогућидаље усавршавање у ужој научној области
српски језик, односно српска књижевност, те постизање вештина и развој способности за
интердисциплинарна проучавања књижевности и других естетских феномена (филма), као и
овладавање основним и посебним наставничким вештинама на вишем нивоу које их
оспособљава за успешно и иновативно укључивање у образовно-васпитни систем након
завршетка студија.
Студенти би требало да прошире владање теоријско-методолошким појмовнимапаратом и
приступима проучавању српског језика и српске и компаративне књижевности у историјском,
савременом и културном контексту; да проширедијахронијско сагледавање историјских
токова српске културе са становиштамодерних теоријско-методолошких и културолошких
приступа; да усаврше способност за самостални аналитичко-критички приступ појединим
књижевним делима, те за његово ситуирање у шири естетички (фимлски), друштвени,
историјски и културолошких контекст; да развију и усвоје технике научног писања и оспособе
се за самостални научно-истраживачки рад (састављање реферата, презентација и научних
радова), као и за наставак образовања на докторским студијама; да продубе познавање
страних језика.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:

Дијахронијско сагледавање историјских токова српске културе са становишта модерних


теоријско-методолошких и културолошких приступа.
170
Овладавање теоријским и основним практичним методама истраживачким и развојним
приступима науке о језику. Стицање теоријскиих и практичних знања и овладавање
вештинама проучавања српског језика.
Усавршавање и продубљивање теоријско-методолошког појмовног апарата и приступа
књижевности у историјском и савременом контексту. Оспособљавање за самостални
аналитички и критички приступ појединим књижевним делима, те за истраживање српске
књижевности у оквирима јужнословенских и европских књижевности, као и њене позиције у
савременој култури.
Интердисциплинаран приступ истраживачком процесу. Способност дефинисања и
илустровања узајамних односа књижевних и филмских текстова у структурном,
интерпретативном и прагматичном смислу. Примена критичке, филмске и културолошке
теорије у анализи књижевног дела.
Примена сазнања из педагошко-психолошких дисциплина са циљем унапређења наставног
процеса. Коришћење најсавременијих наставних метода. Критичко, креативно и дивергентно
размишљање о проблемима из обалсти филологије. Способност самоевалуације и критичког
сагледавања властитих и туђих резултата.
Развијање и примена технике научног писања и припремање за самостални научно-
истраживачки рад, као и за наставак образовања на докторским студијама.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТ

Студенти који нису завршили основне академске студије србистике полажу тест знања:
а) На модулу Српска и компаративна књижевност из области: Теорија књижевности,
Историја српске књижевности, Општа и компаративна књижевност;
б) На модулу Методика наставе језика и књижевности из области: Методика наставе
књижевности, Теорија књижевности, Увод у методику наставе, Методике наставе српског
језика и Општа лингвистика.
в) На модулу Српски језик полажу диференцијални испит у виду теста знања из
следећих области: Увод у општу лингвистику, Старословенски језик, Дијалектологија,
Фонетика и фонологија, Морфологија, Синтакса, Историја језика, Историја књижевног језика,
Правопис.
г) На модулу Књижевност и филм из области: Теорија књижевности, Историја српске
књижевности, Општа и компаративна књижевност.

ЛИТЕРАТУРА:

Литература за припрему диференцијалног испита за мастер академске студије на модулу


Српска и компаративна књижевност
А) Теорија књижевности
1. Аристотел, О песничкој уметности, Београд, 1982;
2. Зденко Лешић, Теорија књижевности, Београд, 2008;
171
3. Шломит Римон Кенан, Наративна проза, Београд, 2007;
4. Мирјана Миочиновић, Модерна теорија драме, Београд, 1981.

Б) Историја српске књижевности


1. Radmila Pešić, Nada Milošević Đorđević, Narodna književnost, Beograd, 1997;
2. Snežana Samardžija, Uvod u usmenu književnost, Beograd, 2007;
3. Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд, 1991;
4. Драгиша Бојовић, Српска есхатолошка књижевност, Ниш, 2004;
5. Злата Бојовић, Историја дубровачке књижевности, СКЗ, Београд 2014;
6. Aleksandar Flaker, "Stilska formacija", Stilske formacije, Sveučilicna naklada Liber, Zagreb,
1986, str. 11-45;
7. ReneVelek, "Pojambarokauknjiževnomznalstvu", Kritičkipojmovi, Prosveta, Beograd, 1966, str.
47-70;
8. Rene Velek, "Termin i pojam Klasicizam u književnoj istoriji", Kritički pojmovi, Prosveta,
Beograd, 1966, str. 78-95;
9. Rene Velek, "Pojam romantizma u književnoj istoriji", Kritički pojmovi, Prosveta, Beograd, 1966,
str. 96-135;
10. Aleksandar Flaker, "Romantizam", Stilske formacije, Sveučilišna naklada Liber, Zagreb, 1986,
str. 105-127;
11. Rene Velek, "Pojam realizma u književnom znalstvu", Kritički pijmovi, Prosveta, Beograd, 1966,
str. 149-166;
12. Ј. Деретић, Историја српске књижевности, 2004;
13. Предраг Палавестра, Историја модерне српске књижевности, Београд, 1997;
14. П. Палавестра, Послератна српска књижевност 1945-1970, 1972;
15. А. Јерков, Од модернизма до постмодерне, 1991;
16. Милан Радуловић, Модернитет и традиција. (По)етика српског романа друге половине
20. века, Београд, 2002;
17. Тихомир Брајовић, Кратка историја преобиља, Београд, 2009;
18. Петар Марјановић, Српски драмски писци XX столећа, Нови Сад / Београд 1997.

В) Општа и компаративна књижевност


1. Povijest svjetske književnosti ˗ 5 knjiga, Mladost, Zagreb, 1977;
2. Povijest svjetske književnosti, Milivoj Solar, Golden marketing, Zagreb, 2003;
3. Povijest hrvatske književnosti, knj. 4, Milorad Živančević, Ivo Frangeš, Liber, Mladost, Zagreb,
1975;
4. Povijest hrvatske književnosti, knj. 5, Miroslav Šicel, Liber, Mladost, Zagreb, 1978;
5. Milan Đurčinov, Nova makedonska književnost, Nolit, Beograd, 1985.

Литература за припрему диференцијалног испита за мастер академске студије на модулу


Методика наставе језика и књижевности
А) Методика наставе језика књижевности
1. Милија Николић, 2006: Методика наставе српског језика и књижевности, Београд: Завод
за уџбенике.
2. Павле Илић, 2006: Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Нови Сад:
Змај.
3. Марина Јањић, 2008: Савремена настава говорне културе, Нови Сад: Змај.
4. Живојин Станојчић, 2010: Граматика српског књижевног језика, Београд: Креативни
центар.
172
5. Dragutin Rosandić, Metodika književnoga odgoja (Temeljci metodičkoknjiževne enciklopedije),
Školska knjiga, Zagreb, 2005. или: Dragutin Rosandić, Metodika književnog odgoja i
obrazovanja, Školska knjiga, Zagreb, 1986.

Б) Теорија књижевности
1. Зденко Лешић, Теорија књижевности, Београд, 2008

Литература за припрему диференцијалног испита за мастер академске студије на модулу


Српски језик
УВОД У ОПШТУ ЛИНГВИСТИКУ
1. Ранко Бугарски, Увод у лингвистику (било које издање)
2. Ašić, Tijana. Nauka o jeziku. Beograd: Beobook; Kragujevac: FILUM, 2011 (Beograd :
Margo-art).
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
1. Јордана Марковић, Надежда Јовић, Старословенски језик: граматика, вежбања,
текстови, Филозофски факултет у Нишу, Ниш 2014. (и каснија издања) или било који
други уџбеник из области старословенског језика
ДИЈАЛЕКТОЛОГИЈА
1. Н. Богдановић, Ј. Марковић, Практикум из дијалектологије, Ниш, 2000.
2. Павле Ивић, Српскохрватски дијалекти: њихова структура и развој, Књ. 1, Општа
разматрања и штокавско наречје, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски
Карловци – Нови Сад, 1994.
3. Павле Ивић, Српски дијалекти и њихова класификација, Издавачка књижарница
Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2009.
ФОНЕТИКА и ФОНОЛОГИЈА
1. Бранко Милетић, Основи фонетике српског језика, Београд, 1980, стр. 1–112.
2. Павле Ивић, Целокупна дела, X/1, Расправе, студије, чланци. 1. О фонологији, Сремски
Карловци – Нови Сад (Издавачка књижарница Зорана Стојановића), 1998, стр. 1– 755.
3. Радоје Симић и Бранислав Остојић, Основи фонологије српскохрватскога књижевног
језика. – Титоград, 1981, стр. 7–290.
4. Драгољуб Петровић, Снежана Гудурић, Фонологија српског језика, Институт за српски
језик САНУ, Београдска књига, Матица српска, Београд 2010, стр. 1–524.
МОРФОЛОГИЈА
1. Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик 1, Морфологија, Београд, више
издања
2. Иван Клајн, Творба речи у српском језику 1 и 2, Институт за српски језика, 2002 том
бр. 1) и 2003 (том бр. 2), Београд.
СИНТАКСА
1. Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик 2, Синтакса, Београд, било које
издање.
2. Предраг Пипер и др., Синтакса савременога српског језика: проста реченица, Београд –
Нови Сад, 2005.
3. Милош Ковачевић, Синтакса сложене реченице у српском језику, Београд, 1998.
ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
1. А. Белић, Историја српског језика (Фонетика, Речи са деклинацијом, Речи са
конјугацијом), прир. А. Младеновић, Изабрана дела Александра Белића, том 4, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.

173
2. P. Ivić, Istorija jezika u: D. Brozović, P. Ivić, Jezik srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili
srpski, Izvadak iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije, Zagreb, 1988, 5-54.
ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
1. Александар Младеновић, Славеносрпски језик, Нови Сад, 1989.
2. Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд, 2004.
ПРАВОПИС
1. М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица, Правопис српског језика, Матица српска, Нови
Сад, 2010. или неко од каснијих издања.

Литература за припрему диференцијалног испита за мастер академске студије на модулу


Књижевност и филм
А) Теорија књижевности
1. Аристотел, О песничкој уметности, Београд, 1982;
2. Зденко Лешић, Теорија књижевности, Београд, 2008;
3. Шломит Римон Кенан, Наративна проза, Београд, 2007;
4. Мирјана Миочиновић, Модерна теорија драме, Београд, 1981.
5. Лубомир Долежел, Хетерокосмика – фикција и могући светови, Београд, 2008.
6. Marie-Lory Ryan, „Transmedial Storytelling and Transfictionality“, Poetics Today 34:3
Б) Историја српске књижевности
1. Radmila Pešić, Nada Milošević Đorđević, Narodna književnost, Beograd, 1997;
2. Snežana Samardžija, Uvod u usmenu književnost, Beograd, 2007;
3. Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд, 1991;
4. Драгиша Бојовић, Српска есхатолошка књижевност, Ниш, 2004;
5. Злата Бојовић, Историја дубровачке књижевности, СКЗ, Београд 2014;
6. Aleksandar Flaker, "Stilska formacija", Stilske formacije, Sveučilicna naklada Liber, Zagreb,
1986, str. 11-45;
7. ReneVelek, "Pojam baroka u književnom znalstvu", Kritički pojmovi, Prosveta, Beograd,
1966, str. 47-70;
8. Rene Velek, "Termin i pojam Klasicizam u književnoj istoriji", Kritički pojmovi, Prosveta,
Beograd, 1966, str. 78-95;
9. Rene Velek, "Pojam romantizma u književnoj istoriji", Kritički pojmovi, Prosveta, Beograd, 1966,
str. 96-135;
10. Aleksandar Flaker, "Romantizam", Stilske formacije, Sveučilišna naklada Liber, Zagreb, 1986,
str. 105-127;
11. Rene Velek, "Pojam realizma u književnom znalstvu", Kritički pijmovi, Prosveta, Beograd, 1966,
str. 149-166;
12. Ј. Деретић, Историја српске књижевности, 2004;
13. Предраг Палавестра, Историја модерне српске књижевности, Београд, 1997;
14. П. Палавестра, Послератна српска књижевност 1945-1970, 1972;
15. А. Јерков, Од модернизма до постмодерне, 1991;
16. Милан Радуловић, Модернитет и традиција. (По)етика српског романа друге половине
20. века, Београд, 2002;
17. Тихомир Брајовић, Кратка историја преобиља, Београд, 2009;
18. Петар Марјановић, Српски драмски писци XX столећа, Нови Сад / Београд 1997.

В) Општа и компаративна књижевност


1. Povijest svjetske književnosti ˗ 5 knjiga, Mladost, Zagreb, 1977;
2. Povijest svjetske književnosti, Milivoj Solar, Golden marketing, Zagreb, 2003;
174
3. Povijest hrvatske književnosti, knj. 4, Milorad Živančević, Ivo Frangeš, Liber, Mladost, Zagreb,
1975;
4. Povijest hrvatske književnosti, knj. 5, Miroslav Šicel, Liber, Mladost, Zagreb, 1978;
5. Milan Đurčinov, Nova makedonska književnost, Nolit, Beograd, 1985.

РАСПОРЕД ПРЕДМЕТА ПО СЕМЕСТРИМА ЗА СТУДИЈСКИ

ПРОГРАМ ДРУГОГ НИВОА СТУДИЈА ФИЛОЛОГИЈЕ

МОДУЛ СРПСКИ ЈЕЗИК

Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови

П В СИР ДОН
Прва година
21ФИЛОМ01 Методологија
1 лингвистичких 1 ОМ 2 2 0 0 0 7
истраживања
2 21ФИЛОМ02 Упоредна
граматика
1 ОМ 2 2 0 0 0 6
словенских језика
1
21ФИЛИБ01 Предмет изборног
3 1 ИБМ 2 2 0 0 0 4
блока 1
21ФИЛИБ02 Предмет изборног
4 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
блока 2
21ФИЛИБ03 Предмет изборног
5 1 ИБМ 2 2 0 0 0 7
блока 3
6 21ФИЛОМ03 Упоредна
граматика
2 ОМ 2 2 0 0 0 5
словенских језика
2
7 21ФИЛСИР1 Студијски
истраживачки рад
у функцији 2 ОМ 0 0 16 0 0 5
израдезавршног
(мастер) рада
Укупно часова активне наставе на години студија = 20
Укупно Укупно Укупно Укупно Укупно
=6 =6 =8 =0 =0
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија =
8 21ФИЛЗАР1 Завршни рад - 20
Укупно ЕСПБ 60

175
МОДУЛ СРПСКА И КОМПАРАТИВНА КЊИЖЕВНОСТ

Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови

П В СИР ДОН
Прва година
21ФИЛОМ04 Методологија
1 науке о 1 ОЗ 2 2 0 0 0 6
књижевности
21ФИЛОМ05 Техника
2 1 ОЗ 2 0 0 0 0 3
научног рада
21ФИЛИБ04 Предмет
3 изборног блока 1 ИБЗ 2 2 0 0 0 4
4
21ФИЛИБ05 Предмет
4 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 5
5
21ФИЛИБ06 I Предмет
5 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
6
21ФИЛИБ06 II Предмет
6 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
6
21ФИЛСИР2 Студијски
истраживачки
рад у функцији
7 2 ОМ 0 0 18 0 0 10
израде
завршног
(мастер) рада
Укупно часова активне наставе на години студија =20
Укупно Укупно Укупно Укупно Укупно
=6 =5 =9 =0 =0
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 20
8 21ФИЛЗАР2 Завршни рад 2 ОМ - 20
Укупно ЕСПБ 60

* Уколико није другачије назначено, у оквиру сваког изборног блока бира се један предмет.

176
МОДУЛ КЊИЖЕВНОСТ И ФИЛМ

Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови

П В СИР ДОН
Прва година
21ФИЛОМ06 Методологија
1 науке о 1 ОЗ 2 2 0 0 0 6
књижевности
21ФИЛОМ07 Техника
2 1 ОЗ 2 0 0 0 0 3
научног рада
3 21ФИЛОМ08 Основе
1 ОМ 1 1 0 0 0 5
филмског језика
21ФИЛИБ07 Предмет
4 изборног блока 1 ИБЗ 2 2 0 0 0 4
7
21ФИЛИБ08 I Предмет
5 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
8
21ФИЛИБ08 II Предмет
6 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
8
21ФИЛСИР3 Студијски
истраживачки
рад у функцији
7 2 ОМ 0 0 20 0 0 10
израде
завршног
(мастер) рада
Укупно часова активне наставе на години студија = 20
Укупно Укупно Укупно Укупно Укупно
= 5,5 = 4,5 = 10 =0 =0
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија =
8 21ФИЛЗAР03 Завршни рад 2 ОМ - 20
УкупноЕСПБ 60
* Уколико није другачије назначено, у оквиру сваког изборног блока бира се један предмет.

177
МОДУЛ МЕТОДИКА НАСТАВЕ

СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

Ш Назив предмета С Статус Часови активне наставе Остали ЕСПБ


предмета часови

П В СИР ДОН
Прва година
21ФИЛОМ09 Методологија
1 педагошких 1 ОМ 2 2 0 0 0 6
истраживања
21ФИЛОМ10 Методика
2 1 ОМ 2 2 0 0 0 5
наставе језика
21ФИЛОМ09 Читалац и текст
у савременој
3 1 ОМ 2 2 0 0 0 5
настави
књижевности
21ФИЛИБ09 Предмет
4 изборног блока 1 ИБЗ 2 2 0 0 0 4
9
21ФИЛИБ10 Предмет
5 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 6
10
21ФИЛИБ11 Предмет
6 изборног блока 1 ИБМ 2 2 0 0 0 4
11
21ФИЛСИР4 Студијски
истраживачки
рад у функцији
7 2 ОМ 0 0 16 0 0 10
израде
завршног
(мастер) рада
Укупно часова активне наставе на години студија = 20
Укупно Укупно Укупно Укупно Укупно
=6 =6 =8 =0 =0
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 20
8 21ФИЛЗAР04 Завршни рад 2 ОМ - 20
Укупно ЕСПБ 60

178
Изборна настава на студијском програму

Ш Назив предмета Тип Статус Часови активне наставе ЕСПБ


предмета
П В ДОН СИР ЕСПБ
Предмети изборног блока 1. Модул: српски језик
1. 21ФИЛ01 Руски језик – почетни курс ИЗ 2 2 0 0 4
2. 21ФИЛ02 Македонски језик – почетни
ИЗ 2 2 0 0 4
курс
3. 21ФИЛ03 Бугарски језик – почетни
ИЗ 2 2 0 0 4
курс
4. 21ФИЛ04 Енглески језик 5 ИЗ 2 2 0 0 4
5 21ФИЛ05 Руски језик 5 ИЗ 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 2. Модул: српски језик
1. 21ФИЛ06 Општа лингвистика ИЗ 2 2 0 0 6
2. 21ФИЛ07 Лексикологија ИМ 2 2 0 0 6
3. 21ФИЛ08 Лингвистичка географија ИМ 2 2 0 0 6
Предмети изборног блока 3. Модул: српски језик
1. 21ФИЛ09 Језичка анализа текстова до
ИМ 2 2 0 0 7
Вука
2. 21ФИЛ10 Српска ономастика ИМ 2 2 0 0 7
3 21ФИЛ11 Славеносрпски језик ИМ 2 2 0 0 7
Предмети изборног блока 4. Модул: српска и компаративна књижевност
1. 21ФИЛ12 Руски језик – почетни курс ИЗ 2 2 0 0 4
2. 21ФИЛ13 Македонски језик – почетни
ИЗ 2 2 0 0 4
курс
3. 21ФИЛ14 Бугарски језик – почетни
ИЗ 2 2 0 0 4
курс
4. 21ФИЛ15 Енглески језик 5 ИЗ 2 2 0 0 4
5 21ФИЛ16 Руски језик 5 ИЗ 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 5. Модул: српска и компаративна књижевност
1. 21ФИЛ17 Семантика ИМ 2 2 0 0 5
2. 21ФИЛ18 Постмодерна проза ИМ 2 2 0 0 5
Предмети изборног блока 6. Модул: српска и компаративна књижевност (бирају се 2 од 4 предмета)
1. 21ФИЛ19 Књижевност и културни
ИЗ 2 2 0 0 6
контекст
2. 21ФИЛ20 Књижевност и историја ИМ 2 2 0 0 6
3. 21ФИЛ21 Књижевност и религија ИМ 2 2 0 0 6
4. 21ФИЛ22 Књижевност и уметности ИМ 2 2 0 0 6
Предмети изборног блока 7. Модул: књижевнoст и филм
1. 21ФИЛ23 Руски језик – почетни курс ИЗ 2 2 0 0 4
2. Македонски језик – почетни
ИЗ 2 2 0 0 4
21ФИЛ24 курс
3. 21ФИЛ25 Бугарски језик – почетни
ИЗ 2 2 0 0 4
курс
4. 21ФИЛ26 Енглески језик 5 ИЗ 2 2 0 0 4
5 21ФИЛ27 Руски језик 5 ИЗ 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 8. Модул: књижевност и филм (бирају се 2 од 4 предмета)
1. 21ФИЛ28 Класици књижевности и
ИМ 2 2 0 0 6
филм
2. 21ФИЛ29 Велики детективи у
ИМ 2 2 0 0 6
књижевности и филм
3. 21ФИЛ30 Хорор књижевност и филм ИМ 2 2 0 0 6
4. 21ФИЛ31 Утопија и научна фантастика ИМ 2 2 0 0 6
Предмети изборног блока 9. Модул: методика наставе српског језика и књижевности
1. 21ФИЛ32 Руски језик – почетни курс ИЗ 2 2 0 0 4
2. 21ФИЛ33 Македонски језик – почетни
ИЗ 2 2 0 0 4
курс
3. 21ФИЛ34 Бугарски језик – почетни
ИЗ 2 2 0 0 4
курс
4. 21ФИЛ35 Енглески језик 5 ИЗ 2 2 0 0 4

179
5 21ФИЛ36 Руски језик 5 ИЗ 2 2 0 0 4
Предмети изборног блока 10. Модул: методика наставе српског језика и књижевности
1. 21ФИЛ37 Општа лингвистика ИЗ 2 2 0 0 6
2. 21ФИЛ38 Књижевност и културни
ИЗ 2 2 0 0 6
контекст
Предмети изборног блока 11. Модул: методика наставе српског језика и књижевности
1. 21ФИЛ39 Личност, способности и
ИМ 2 2 0 0 4
стилови учења
2. 21ФИЛ40 Акциона истраживања ИМ 2 2 0 0 4

180
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ

Aкадемски назив:
МАСТЕР ФИЛОЛОГ(за француски језик и књижевност)

Дужина трајања студија:


2 семестра/1 академска година

Обим студија: 60 ЕСПБ

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:


Мастер академске студије Француског језика и књижевности имају за циљ да студентима пруже
могућност да стекну адекватна ужа стручна знања и вештине који су неопходни како за квалитетнији и
успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научноистраживачки рад на пољу
франкороманистике. Речено подразумева да су циљеви студијског програма следећи:

• стицање теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области француског језика,


француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика;
• развијање свести о сложености процеса учења и подучавања француског као страног језика, те
француске књижевности и културе, и методике наставе француског језика;
• оспособљавање за самостално обављање послова у образовању у области француског језика,
француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика;
• стицање неопходних знања и вештина и развијање способности за научноистраживачки рад у
домену француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе
француског језика;
• развијање критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа
према себи и другима у процесу академског образовања и научноистраживачког рада у области
француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског
језика;
• стицање вештина и компетенција за доживотно учење и усавршавање у области филолошких
наука, тј. у домену франкороманистике: француског језика, француске књижевности и културе,
као и методике наставе француског језика;
• развијање оних индивидуалних способности студената које могу допринети њиховом
квалитетнијем професионалном раду и њиховом даљем образовању у академском и
научноистраживачком окружењу у области франкороманистике: француског језика, француске
књижевности и културе, као и методике наставе француског језика.

ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА:


Након реализације студијског програма Мастер академских студија Француског језика и
књижевности:

• студент је стекао научна и стручна знања и овладао методама научног истраживања из


понуђених области ― француског језика, француске књижевности и културе и методике
наставе француског језика;
• студент је развио вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и
активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима на
професионалном плану у домену француског језика, француске књижевности и културе и
методике наставе француског језика;
• студент поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности
доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања у франкороманистици, тј. у
области француског језика, француске књижевности и културе и методике наставе француског
језика;
• студент је оспособљен за даље образовање кроз докторске студије у пољу филолошких наука;
• студент је развио индивидуалне способности које могу допринети његовом квалитетнијем
професионалном раду и даљем образовању у академском и научноистраживачком окружењу.

УСЛОВИ УПИСА:
За упис на мастер академске студије француског језика и књижевности могу се пријавити кандидати са
завршеним основним академским студијама француског језика и књижевности у четворогодишњем
трајању (240 ЕСПБ). Кандидати се рангирају на основу просечне оцене остварене на основним
студијама. Кандидати који нису завршили основне академске студије француског језика и
књижевности полажу диференцијални испит из следећих области: а) француски језик (фонетика и
фонологија, морфосинтакса, синтакса просте и сложене реченице, фразеологија, традуктологија); б)
француска књижевност (општи преглед епоха и праваца од старофранцуске до савремене
књижевности, велики аутори и њихова дела, истакнути поетски манифести); в) дидактика француског
језика (разумевање писаног текста). Да би били рангирани за упис на програм мастер академских
студија француског језика и књижевности, кандидати морају освојити најмање 51% поена на
диференцијалном испиту.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

Не полаже се.

ЛИТЕРАТУРА ЗА ПОЛАГАЊЕ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ИСПИТА:

1. Гудурић, С. (2009). Основи фонетике с фонологијом француског језика. Београд: Завод за уџбенике
и наставна средства.
2. Точанац Миливојев, Д. (2006). Syntaxedelaphrasefrançaise. Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
3. Riegel, M., J.-C. PellatetR. R. Rioul.(2011). Grammaireméthodiquedufrançais. Paris: Quadrige /
PressesUniversitairesdeFrance.
4. Guiraud, Pierre (1967). Les locutions françaises. Paris : PUF.
5. Јовановић, Иван (2013). Неке напомене о фразеологизмима у француском и српском језику.
Филологиа Медиана. Ниш: Филозофски факултет, стр. 403-421.
6. Guidère, Mathieu. Introduction à la traductologie. Penser la traduction: hier, aujourd’hui, demain. Groupe
de Boeck, Bruxelles, 2010.
7. Krstić, N (2008). Struktura proste rečenice i prevođenje. Novi Sad/Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica
Zorana Stojanovića.
8. Слободан и Гордана Витановић. Француска цивилизација. Београд: Центар за геопоетику, 1994.
9. Николас Хјуит (ур.). Модерна француска култура. Превод Ђурица Крстић. Подгорица : CID, 2007.
10. André LagardeetLaurent Michard. Collection littérraire,Paris : Bordas, 1959.
182
11. Cuq, J.-P, Gruca, I, Cours de didactique du français langue étrangère et seconde, PUG, Grenoble, 2009;
12. Точанац-Миливојев, Д, Методе у настави и учењу страног језика, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 1997;
13. Šotra, T, Kako progovoriti na stranom jeziku, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006.

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА:

Шифра Статус
предмета Назив предмета предмета
С Часови активне наставе Остали ЕСПБ
часови
Студијски Други
П В истраживачк облици
и рад наставе
Први семестар
FRAMASTNR
1 Техника О 1 2 2 6
. научног рада
ИЗБОРНИ БЛОК (А)
1 Контрастивна ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS01 синтакса
2 Фразеологија ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS02 француског језика
3 Француски језик у ИБ 1 2 2 6
. контакту са другим
FRAMAS03 језицима
4 Савремене ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS04 теорије превођења
ИЗБОРНИ БЛОК (Б)
1 Андре Жид: поетика, ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS05 критика, рецепција
2 Аутобиографијау ИБ 1 2 2 6
. француској
књижевности:
FRAMAS06 теорија и пракса
3 Интертекстуалност – ИБ 1 2 2 6
. књижевна теорија и
FRAMAS07 пракса
4 Женскиликови у ИБ 1 2 2 6
. француском роману
FRAMAS08 XIX века
ИЗБОРНИ БЛОК (В)
1 Интеркултуралност ИБ 1 2 2 6
. у настави
FRAMAS09 француског језика
2 Игра и игровне ИБ 1 2 2 6
. активностиу
настави/учењу
FRAMAS10 француског језика
3 Савремени ИБ 1 2 2 6
. француски
језик:говорни
FRAMAS11 варијетети
183
4 Француски језик ИБ 1 2 2 6
. FRAMAS12 у функцији струке
Укупно часова активне наставе на години студија = 20
Други семестар
FRAMASSIR
1 Студијски О 2 0 0 20 10
. истраживачки рад
FRAMASZR
2 Завршни рад О 2 0 0 0 20
.
Укупно= УкупноУкупно = 20
10 = 10
Укупно часова активне наставе у свим годинама студија = 40
/
Укупно ЕСПБ 6
0

НАПОМЕНЕ:

1. Студенту мастерских студија је омогућено да осмисли своје академско


усмерење на тај начин што се пружа низ изборних предмета у првом семестру од којих он
може изабрати оне који му одговарају у зависности од будућег занимања или од научних
интересовања. Студент је у обавези да:
а) у Семестру 1 положи предмет Техника научног рада као обавезан предмет који му
доноси 6 ЕСПБ;
б) у Семестру 1 одабере и положи најмање четири (4) предмета, и то: два предмета из
једног од изборних блокова (А, Б или В), као и по један предмет из преостала два
изборна блока, што му доноси 24 ЕСПБ;
в) у Семестру 2 обави Студијски истраживачки рад и уради Завршни рад што му
доноси 30 ЕСПБ. Тема мастер рада може се односити на било који изабрани аспект
истраживања унутар ужих научних области француског језика и француске
књижевности и културе, те се може бирати из свих предмета, изузев предмета Техника
научног рада.

2. Листа изборних предмета утврђује се према оптерећењу наставника на седници


Департмана. Број изборних предмета који се нуде сваке академске године не може бити мањи
од осам (8).

184
ДОКТОРСКЕ
АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

185
ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ
СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

У прву годину докторских академских студија може се уписати лице које има:
1) завршене мастер академске студије, са најмање 300 ЕСПБ бодова са општом просечном
оценом најмање 8 на претходним нивоима студија; или
2) завршене мастер академске студије, са најмање 300 ЕСПБ бодова и објављене научне
радове, на начин уређен општим актом факултета; или
3) завршене основне студије по прописима који су уређивали високо образовање до ступања
на снагу Закона о високом образовању(„Службени гласник РС“, број 76/2005), односно до
10.септембра 2005. године, са просечном оценом најмање 8.
Општа просечна оцена на основним и мастер академским студијама рачуна се на
следећи начин: саберу се све оцене које су остварене на основним и мастер академским
студијама, те се овај збир подели укупним бројем положених испита из предмета на овим
нивоима студија који се бројчано оцењују.
Студијским програмом докторских академских студија утврђују се одговарајуће
основне и мастер студије, односно научно подручје из којег је стечен академски степен
магистра, као услов за упис на докторске академске студије.
Општим актом факултета може се утврдити садржина и начин полагања
диференцијалног испита за кандидате који имају неодговарајуће претходно образовање.
Студијским програмом докторских академских студија може се предвидети да се део
студијског програма специјалистичких академских студија или део магистарских студија
стечених по раније важећим законским прописима признаје за део студијског програма
докторских академских студија.
Редослед кандидата за упис на прву годину докторских академских студија утврђује се
на основу опште просечне оцене остварене на основним и мастер академским студијама,
дужине студирања на основним и мастер академским студијама и остварених научних
резултата, на начин предвиђен општим актом факултета.
Упис на докторске академске студије може се условити претходно положеним
пријемним испитом, односно испитом за проверу склоности и способности у складу са
општим актом факултета.
Студент магистарских студија уписан по прописима који су важили до ступања на
снагу Закона о високом образовању, може у току студија прећи на студијски програм
докторских академских студија у оквиру истих или сродних области студија под условима
које прописују одговарајући општи акти.
Факултети састављају ранг листе пријављених кандидата, које објављују на огласној
табли и интернет страници факултета.
Учесник конкурса може поднети приговор у вези са радњама и поступцима у току
спровођења овог конкурса за које сматра да нису у складу са Законом, Статутом Универзитета
и Факултета или овим конкурсом, у року од 36 сати од објављивања прелиминарне ранг листе
на факултету.
Приговор се подноси комисији за упис студената одговарајућег факултета, на чији
предлог декан доноси решење по приговору у року од 24 сата од пријема приговора.
Упис кандидата који су стекли право да се упишу у прву годину докторских академски
студија, обавиће се у року предвиђеном конкурсом.
186
Ако се кандидат који је остварио право на упис не упише у року утврђеном у конкурсу,
уместо њега може се уписати следећи кандидат према редоследу утврђеном на коначној ранг
листи.
Страни држављанин може да се упише на студијски програм под истим условима као и
домаћи држављанин. Страни држављани се не рангирају. Страни држављанин плаћа
школарину, осим ако међународним споразумом или билателарним споразумом универзитета
није другачије одређено. Страни држављанин може да се упише на студијски програм ако
достави признату диплому о завршеним студијама и оствареном броју ЕСПБ бодова, пружи
доказ о познавању српског језика у складу са Статутом Универзитета, осим учесници
конкурса држављани република бивше СФРЈ, или пружи доказ о познавању енглеског језика
ако је студијски програм акредитован и реализује се и на енглеском језику, и ако је
здравствено осигуран.

Број студената који ће се уписати на прву годину докторских академских студија


одређен је конкурсом који расписује Универзитет у Нишу. Конкурсом је одређен број
студената на терет буџета и број самофинансирајућих студената.
Конкурсни рокови утврђују се конкурсом за упис на прву годину докторских
академских студија који расписује Универзитет у Нишу.

187
БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈЕ ЋЕ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ
УПИСАТИ НА ПРВУ ГОДИНУ ДОКТОРСКИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
ШКОЛСКЕ 2021/2022. ГОДИНЕ

Филозофски факултет Униве