Boyarinceva Karabashevich Serbskie Narodnye Skazki.623161

СЕРБСКИЕ
НАРОДНЫЕ СКАЗКИ
Пособие подготовила
Надежда Бояринцева-Карабашевич
Москва
2016
УДК 811.163.4(076.6)
ББК 81.4Югс-93
С32
Редактор Илья Франк

Текст читает Катарина Гагич
С32 Сербские народные сказки / пособие подгот. На-

дежда Бояринцева-Карабашевич. — М.: Издательст-
во ВКН, 2016. — 256 с. — (Метод обучающего чтения
Ильи Франка).
ISBN 978-5-7873-0944-7
Это занимательное и несложное чтение поможет читателю

войти в мир сербского языка.
Сказки, представленные в издании, адаптированы (без упро-
щения текста оригинала) по методу Ильи Франка: снабжены
дословным переводом на русский язык и необходимым лекси-
ко-грамматическим комментарием. Уникальность метода за-
ключается в том, что запоминание слов и выражений происхо-
дит за счет их повторяемости, без заучивания и необходимости
использовать словарь.
Книга адресована широкому кругу лиц, изучающих серб-
ский язык на начальном этапе и интересующихся культурой
балканских стран.
Внимание! Дополнительные аудиоматериалы к изданию

доступны на сайте издательства
www.east-book.ru
www.muravei.ru
УДК 811.163.4(076.6)
ББК 81.4Югс-93
© Н. Бояринцева-Карабашевич, 2016
© И. Франк, 2016
© ООО «Издательство ВКН», 2016
Как читать эту книгу
Уважаемые читатели!
Перед вами — НЕ очередное учебное пособие на
основе исковерканного (сокращенного, упрощенного и
т. п.) авторского текста.
Перед вами прежде всего — ИНТЕРЕСНАЯ КНИГА
НА ИНОСТРАННОМ ЯЗЫКЕ, причем на настоящем,
«живом» языке, в оригинальном, авторском варианте.
От вас вовсе не требуется «сесть за стол и приступить
к занятиям». Эту книгу можно читать где угодно, напри-
мер, в метро или лежа на диване, отдыхая после работы.
Потому что уникальность метода как раз и заключается
в том, что запоминание иностранных слов и выражений
происходит ПОДСПУДНО, ЗА СЧЕТ ИХ ПОВТОРЯЕ-
МОСТИ, БЕЗ СПЕЦИАЛЬНОГО ЗАУЧИВАНИЯ И НЕ-
ОБХОДИМОСТИ ИСПОЛЬЗОВАТЬ СЛОВАРЬ.
Существует множество предрассудков на тему изуче-
ния иностранных языков. Что их могут учить только люди
с определенным складом ума (особенно второй, третий
язык и т. д.), что делать это нужно чуть ли не с пеленок и,
самое главное, что в целом это сложное и довольно-таки
нудное занятие.
Но ведь это не так! И успешное применение Метода
чтения Ильи Франка в течение многих лет доказывает:
НАЧАТЬ ЧИТАТЬ ИНТЕРЕСНЫЕ КНИГИ НА ИНО-
СТРАННОМ ЯЗЫКЕ МОЖЕТ КАЖДЫЙ!
4 Как читать эту книгу
Причем
НА ЛЮБОМ ЯЗЫКЕ,
В ЛЮБОМ ВОЗРАСТЕ,
а также С ЛЮБЫМ УРОВНЕМ ПОДГОТОВКИ (на-
чиная с «нулевого»)!
Сегодня наш Метод обучающего чтения — это почти

триста книг на пятидесяти языках мира. И более миллио-
на читателей, поверивших в свои силы!
Итак, «как это работает»?

Откройте, пожалуйста, любую страницу этой книги.
Вы видите, что текст разбит на отрывки. Сначала идет
адаптированный отрывок — текст с вкрапленным в него
дословным русским переводом и небольшим лексико-
грамматическим комментарием. Затем следует тот же
текст, но уже неадаптированный, без подсказок.
Если вы только начали осваивать сербский язык, то
вам сначала нужно читать текст с подсказками, за-
тем — тот же текст без подсказок. Если при этом вы за-
были значение какого-либо слова, но в целом все понятно,
то не обязательно искать это слово в отрывке с подсказками.
Оно вам еще встретится. Смысл неадаптированного текста
как раз в том, что какое-то время — пусть короткое — вы
«плывете без доски». После того как вы прочитаете не-
адаптированный текст, нужно читать следующий, адап-
тированный. И так далее. Возвращаться назад — с целью
повторения — НЕ НУЖНО! Просто продолжайте читать
ДАЛЬШЕ.
Сначала на вас хлынет поток неизвестных слов и форм.
Не бойтесь: вас же никто по ним не экзаменует! По мере
чтения (пусть это произойдет хоть в середине или даже в
конце книги) все «утрясется», и вы будете, пожалуй, удив-
ляться: «Ну зачем опять дается перевод, зачем опять при-
водится исходная форма слова, все ведь и так понятно!»
Как читать эту книгу 5
Когда наступает такой момент, «когда и так понятно», вы

можете поступить наоборот: сначала читать неадапти-
рованную часть, а потом заглядывать в адаптирован-
ную. Этот же способ чтения можно рекомендовать и тем,
кто осваивает язык не «с нуля».
Язык по своей природе — средство, а не цель, поэтому

он лучше всего усваивается не тогда, когда его специально
учат, а когда им естественно пользуются — либо в живом
общении, либо погрузившись в занимательное чтение.
Тогда он учится сам собой, подспудно.
Для запоминания нужны не сонная, механическая
зубрежка или вырабатывание каких-то навыков, а новизна
впечатлений. Чем несколько раз повторять слово, луч-
ше повстречать его в разных сочетаниях и в разных
смысловых контекстах. Основная масса общеупотре-
бительной лексики при том чтении, которое вам предла-
гается, запоминается без зубрежки, естественно — за счет
повторяемости слов. Поэтому, прочитав текст, не нужно
стараться заучить слова из него. «Пока не усвою, не пой-
ду дальше» — этот принцип здесь не подходит. Чем ин-
тенсивнее вы будете читать, чем быстрее бежать вперед,
тем лучше для вас. В данном случае, как ни странно, чем
поверхностнее, чем расслабленнее, тем лучше. И тогда
объем материала сделает свое дело, количество перейдет
в качество. Таким образом, все, что требуется от вас, —
это просто почитывать, думая не об иностранном языке,
который по каким-либо причинам приходится учить, а о
содержании книги!
Главная беда всех изучающих долгие годы какой-ли-
бо один язык в том, что они занимаются им понемнож-
ку, а не погружаются с головой. Язык — не математика,
его надо не учить, к нему надо привыкать. Здесь дело не
в логике и не в памяти, а в навыке. Он скорее похож в
этом смысле на спорт, которым нужно заниматься в опре-
6 Как читать эту книгу
деленном режиме, так как в противном случае не будет

результата. Если сразу и много читать, то свободное чте-
ние по-сербски — вопрос трех-четырех месяцев (начиная
«с нуля»). А если учить помаленьку, то это только себя
мучить и буксовать на месте. Язык в этом смысле похож
на ледяную горку — на нее надо быстро взбежать! Пока не
взбежите — будете скатываться. Если вы достигли такого
момента, когда свободно читаете, то вы уже не потеряете
этот навык и не забудете лексику, даже если возобновите
чтение на этом языке лишь через несколько лет. А если не
доучили — тогда все выветрится.
А что делать с грамматикой? Собственно, для пони-
мания текста, снабженного такими подсказками, знание
грамматики уже не нужно — и так все будет понятно. А за-
тем происходит привыкание к определенным формам — и
грамматика усваивается тоже подспудно. Ведь осваивают
же язык люди, которые никогда не учили его граммати-
ку, а просто попали в соответствующую языковую среду.
Это говорится не к тому, чтобы вы держались подальше
от грамматики (грамматика — очень интересная вещь,
занимайтесь ею тоже), а к тому, что приступать к чтению
данной книги можно и без грамматических познаний.
Эта книга поможет вам преодолеть важный барьер:
вы наберете лексику и привыкнете к логике языка,
сэкономив много времени и сил. Но, прочитав ее, не
нужно останавливаться, продолжайте читать на иностран-
ном языке (теперь уже действительно просто поглядывая
в словарь)!
Отзывы и замечания присылайте, пожалуйста,

по электронному адресу frank@franklang.ru
СЕРБСКИЕ
НАРОДНЫЕ СКАЗКИ
УСУД
(Фатум)
Ж`ивела ј`едном д`авно два бр`ата у в`еликој и

л`епој к`ући (жили однажды давно два брата в большом
и красивом доме). На њ`иховом `имању св`ега је б`ило у
изоб`иљу (в их имении всего было в изобилии): г`оведа и
к`оња, `оваца, к`оза и св`иња (коров и коней, овец, коз и
свиней). `Имали су и пч`елињак са ст`отину к`ошница
(имели и пасеку с сотней ульев). Ст`екли су све што се
с`амо пож`елети м`оже (приобрели всё, что только поже-
лать можно: «что только пожелаться может»). И н`ишта то
не`обично н`ије (и ничто это не необычно = ничего в этом
необычного нет) да вр`едни и п`аметни љ`уди ст`екну
б`огатство св`ојим р`адом (что трудолюбивые и умные
люди приобретают богатство своим трудом). Међ`утим,
у н`ашој пр`ичи н`ије б`ило т`ако (между тем в нашей
истории не было так).
 Живела једном давно два брата у великој и лепој

кући. На њиховом имању свега је било у изобиљу: говеда
и коња, оваца, коза и свиња. Имали су и пчелињак са
стотину кошница. Стекли су све што се само пожелети
10 Сербские народные сказки
може. И ништа то необично није да вредни и паметни

људи стекну богатство својим радом. Међутим, у нашој
причи није било тако.
Ј`едан брат је од ј`утра до мр`ака р`адио (один

брат с утра до темноты работал), а др`уги је све вр`еме
беспослич`арио (а другой всё время бездельничал).
«Х`ајде да се нас дв`ојица л`епо под`елимо (давай
мы двое по-хорошему разделимся; лепо — красиво; хоро-
шо)», р`ече ј`едног д`ана вр`едни брат (сказал однажды
трудолюбивый брат).
«Н`ије у реду да ја све р`адим (не порядок, что я всё
время работаю), а ти да се излеж`аваш као гот`ован (а
ты валяешься как дармоед), и само ј`едеш и п`ијеш (и
только ешь и пьёшь)».
 Један брат је од јутра до мрака радио, а други је све

време беспосличарио.
«Хајде да се нас двојица лепо поделимо», рече
једног дана вредни брат.
«Није у реду да ја све радим, а ти да се излежаваш
као готован, и само једеш и пијеш».
«З`ашто да се д`елимо, бр`ате, к`ада је и т`еби и

м`ени д`обро (зачем делиться, брат, когда и тебе, и мне
хорошо)? Ти р`адиш, и све је по тв`оме, а ја се у св`ему
са т`обом сл`ажем (ты работаешь, и всё по-твоему, а я
во всём с тобой соглашаюсь). Зар нам н`ије об`ојици
п`отаман (разве нам обоим /это/ не по душе)?»
«Х`оћу да се под`елимо (хочу разделиться)», б`ио
је `упоран вр`едни брат (был упорен трудолюбивый
брат).
Фатум 11
«К`ада је т`ако, ти п`одели н`ашу `имовину (раз так,

ты подели наше имущество)».
 «Зашто да се делимо, брате, када је и теби и мени

добро? Ти радиш, и све је по твоме, а ја се у свему са
тобом слажем. Зар нам није обојици потаман?»
«Хоћу да се поделимо», био је упоран вредни
брат.
«Када је тако, ти подели нашу имовину».
Л`ењивац је преп`устио вр`едном бр`ату да он

`одлучи шта је ч`ије (лентяй предоставил трудолюбиво-
му брату /возможность/ решать, что чьё). Н`ије се м`ешао
у тај п`осао (не вмешивался в это дело). К`ада је п`одела
об`ављена, и св`ако д`обио свој д`ео (когда раздел /был/
выполнен, и каждый получил свою долю), л`ењивац је
н`аставио да ж`иви он`ако к`ако је и до т`ада ж`ивео
(лентяй продолжил жить так, как и до этого жил). Н`ије
се он б`авио г`оведима и к`оњима, `овцама, к`озама
и св`ињама (не занимался он коровами и конями, овца-
ми, козами и свиньями). Н`ије м`арио за пч`елињак (не
заботился о пасеке). О њ`еговом `имању бр`инули су
коњуш`ари, ч`обани и пч`елари (о его имении заботи-
лись конюхи, пастухи и пчеловоды) к`оје је `узео у н`ајам
(которых /он/ взял в наём).
 Лењивац је препустио вредном брату да он одлучи

шта је чије. Није се мешао у тај посао. Када је подела
обављена, и свако добио свој део, лењивац је наставио
да живи онако како је и до тада живео. Није се он бавио
говедима и коњима, овцама, козама и свињама. Није
марио за пчелињак. О његовом имању бринули су
коњушари, чобани и пчелари које је узео у најам.
Вр`едни брат р`адио је к`ао и р`аније, од ј`утра

до мр`ака (трудолюбивый брат работал как и раньше,
от утра до темноты). Међ`утим, в`ише н`ишта н`ије
б`ило к`ао пре (между тем больше ничто не было /так/,
как раньше). `Уместо да се ст`ада увећ`авају (вместо
того чтобы стада увеличивались), да се к`ошнице п`уне
м`едом (чтобы ульи наполнялись мёдом), деш`авало се
с`упротно (случалось обратное). Св`аког н`аредног
д`ана `имао је м`ање н`его пр`етходног (каждый
следующий день /он/ имел меньше, чем в предыду-
щий). Гл`едао је к`ако му `имање пр`опада (смот-
рел, как у него имение пропадает). Њ`егов труд је
б`ио `узалудан (его труд был напрасен). На кр`ају је
тол`ико осир`омашио (в итоге настолько обеднел) да
н`ије `имао ни за `опанке (что не имел /денег/ и на лап-
ти; опанци — сербская крестьянская кожаная обувь),
па је х`одао бос (и ходил бос).
 Вредни брат радио је као и раније, од јутра до мрака.

Међутим, више ништа није било као пре. Уместо да се
стада увећавају, да се кошнице пуне медом, дешавало
се супротно. Сваког наредног дана имао је мање него
претходног. Гледао је како му имање пропада. Његов
труд је био узалудан. На крају је толико осиромашио да
није имао ни за опанке, па је ходао бос.
И т`ако, бос`оног, кр`ену да п`осети бр`ата (и так,

босоногий, пошёл посетить брата), да в`иди к`ако је на
њ`еговом `имању (чтобы посмотреть, как /дела/ в его
имении). П`осле н`еког вр`емена, `угледа на лив`ади
ст`адо `оваца (после некоторого времени увидел на лугу
стадо овец). У хл`аду, `испод ј`едног д`рвета, с`едела
је д`евојка (в тени, под одним деревом, сидела девуш-
Фатум 13
ка) л`епа к`ао в`ила (красивая, как фея), и зл`атним

н`итима в`езла (и золотыми нитями вышивала). Он јој
је пож`елео д`обар д`ан, па је `онда п`итао ч`ије су то
`овце (он ей пожелал доброго дня и потом спросил, чьи
это овцы).
 И тако, босоног, крену да посети брата, да види како

је на његовом имању. После неког времена, угледа
на ливади стадо оваца. У хладу, испод једног дрвета,
седела је девојка лепа као вила, и златним нитима
везла. Он јој је пожелео добар дан, па је онда питао
чије су то овце.
«`Овце су од `онога ч`ија сам и ја (овцы того, чья

и я)».
«А ч`ија си ти (а чья ты)?»
«Ја сам ср`ећа тв`ога бр`ата (я удача твоего брата;
срећа — счастье; удача)».
«А где је м`оја ср`ећа (а где моя удача)?», уп`итао је
љ`утито (спросил /он/ гневно).
«Тв`оја ср`ећа н`ије са т`обом (твоя удача не с тобой).
`Она је дал`еко, дал`еко (она далеко, далеко)».
«Да ли је м`огу н`аћи (могу ли её найти)?»
«М`ожеш `ако п`окушаш (можешь, если попытаешь-
ся)».
 «Овце су од онога чија сам и ја».

«А чија си ти?»
«Ја сам срећа твога брата».
«А где је моја срећа?», упитао је љутито.
«Твоја срећа није са тобом. Она је далеко, далеко».
«Да ли је могу наћи?»
«Можеш ако покушаш».
К`ада је в`идео к`ако су `овце к`оје прип`адају

њ`еговом бр`ату д`ебеле и с`ите (когда видел, как овцы,
которые принадлежат его брату, толсты и сыты), н`ије
в`ише ни хт`ео да об`илази `имање (больше и не хотел
обходить имение). Сл`утио је да су и к`оњи и г`оведа, и
св`иње и к`озе у д`обром ст`ању (догадался, что и кони
и коровы, и свиньи, и козы в хорошем состоянии). Да су
к`ошнице п`уне м`еда (что ульи полны мёда). И з`ато је
кр`енуо пр`аво у к`ућу св`ога бр`ата (и поэтому пустил-
ся прямо в дом своего брата).
 Када је видео како су овце које припадају његовом

брату дебеле и сите, није више ни хтео да обилази
имање. Слутио је да су и коњи и говеда, и свиње и козе
у добром стању. Да су кошнице пуне меда. И зато је
кренуо право у кућу свога брата.
«Д`уго се н`исмо в`идели (долго не виделись), баш

сам те се уж`елео (очень по тебе соскучился)», р`ече
л`ењивац и кр`иомице `обриса с`узе (сказал лентяй
и тайком вытер слёзы). Јер, мн`ого се раст`ужио (по-
тому что очень опечалился) в`идевши бр`ата г`олог и
б`осог (увидев брата голого и босого), па му `одмах д`аде
н`ешто н`оваца (и ему сразу дал сколько-то денег: «что-
то денег») и ј`едне `опанке (и одни лапти), и п`озва га да
`остане н`еколико д`ана код њ`ега у г`остима (и позвал
его остаться на несколько дней у него в гостях).
 «Дуго се нисмо видели, баш сам те се ужелео»,

рече лењивац и криомице обриса сузе. Јер, много се
растужио видевши брата голог и босог, па му одмах
даде нешто новаца и једне опанке, и позва га да остане
неколико дана код њега у гостима.
Фатум 15
Вр`едни брат је прихв`атио п`озив (трудолюбивый

брат принял приглашение). Гл`едао је к`ако њ`егов брат
р`ади све `исто (смотрел, как его брат делает всё то же)
к`ао и н`екада док су ж`ивели з`аједно (как и когда-то,
пока жили вместе). Излеж`авао се по ц`ео дан, ј`ео и
п`ио (валялся весь день, ел и пил), па му се вр`едни брат
придр`ужио (и к нему трудолюбивый брат присоединил-
ся) и р`адио све `исто што и он (и делал всё то же, что и
он).
 Вредни брат је прихватио позив. Гледао је како

његов брат ради све исто као и некада док су живели
заједно. Излежавао се по цео дан, јео и пио, па му
се вредни брат придружио и радио све исто што и
он.
П`осле н`еколико д`ана, захв`алио је на госто-

пр`имству (после нескольких дней поблагодарил за госте-
приимство) и вр`атио се св`ојој к`ући (и вернулся в свой
дом). `Али не да би `остао, већ с`амо да `узме т`орбу (но
не чтобы остаться, а только взять сумку), у њу ст`ави два
хл`еба, `узе штап (в неё положить два хлеба, взять посох)
и кр`ену у свет да п`отражи св`оју ср`ећу (и пуститься
по миру искать свою удачу).
 После неколико дана, захвалио је на гостопримству

и вратио се својој кући. Али не да би остао, већ само
да узме торбу, у њу стави два хлеба, узе штап и крену у
свет да потражи своју срећу.
Х`одао је т`ако д`уго, д`уго (ходил так долго, дол-

го), и `онда з`ашао у г`усту ш`уму (и тогда зашёл в гу-
стой лес). К`ада је `избио на ј`едан пр`опланак (ког-

да выбился на одну полянку), `угледао је п`оред г`рма
к`упина (увидел рядом с кустом ежевики) рашч`упану
и п`рљаву д`евојку (растрёпанную и грязную девуш-
ку), сву у р`итама (всю в лохмотьях), к`ако сп`ава на
г`олој з`емљи (как спит на голой земле). Пр`ишао јој је
и одг`урнуо је гр`убо шт`апом (подошёл к ней и оттолк-
нул её грубо посохом).
 Ходао је тако дуго, дуго, и онда зашао у густу шуму.

Када је избио на један пропланак, угледао је поред грма
купина рашчупану и прљаву девојку, сву у ритама, како
спава на голој земљи. Пришао јој је и одгурнуо је грубо
штапом.
`Она је ск`очила и, он`ако б`уновна, прос`иктала

(она вскочила и, такая сонная, прошипела):
«Захв`али Б`огу што сам заспала (поблагодари Бога,
что я заснула), јер да сам б`удна б`ила (потому что если
бы я бодрствовала), не би ти с`ада ни `опанке `имао (ты
бы сейчас и лаптей не имел)».
«Ко си ти да одл`учујеш шта ћу1 ја `имати (кто ты,
чтобы решать, что я буду иметь)?»
«Ја сам тв`оја ср`ећа (я твоя удача)».
 Она је скочила и, онако, просиктала:

«Захвали Богу што сам заспала, јер да сам будна
била, не би ти сада ни опанке имао».
«Ко си ти да одлучујеш шта ћу ја имати?»
«Ја сам твоја срећа».
1
Ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће (краткие формы глагола хтети — хотеть) —
вспомогательные глаголы, означающие будущее время.
Фатум 17
«Ј`адан ја к`ада си ти м`оја ср`ећа (бедный я, если:

«когда» ты моя удача)», п`оче да к`ука (начал /он/ причи-
тать). «Ко је т`ебе м`ени д`ао (кто тебя мне дал)?»
«`Усуд је м`ене т`еби д`ао (фатум мне тебя дал)».
«А где је тај `усуд (а где тот фатум)?»
«`Иди па га тр`ажи (иди и его ищи)», р`ече и `одмах
н`естаде (сказала и тотчас исчезла).
 «Јадан ја када си ти моја срећа», поче да кука. «Ко

је тебе мени дао?»
«Усуд је мене теби дао».
«А где је тај усуд?»
«Иди па га тражи», рече и одмах нестаде.
И т`ако је вр`едни брат кр`енуо у п`отрагу за

`усудом (и так трудолюбивый брат пустился на поиски
фатума). Х`одао је д`уго, д`уго и `онда д`оспео у ј`едно
с`ело (ходил долго, долго и потом попал в одно село;
доспети — созреть; поспеть, попасть). А т`амо `угледа
л`епу и в`елику к`ућу (а там увидел красивый и боль-
шой дом) у к`ојој је г`орела в`атра (в котором горел
огонь). П`омислио је да се у тој к`ући с`игурно н`ешто
сл`ави (подумал, что в том доме точно что-то празднует-
ся), па `одлучи да се пр`идружи вес`ељу (и решил при-
соединиться к веселью). На сред`ини с`обе н`алазио се
`огроман к`азан у к`ојем се к`увала в`ечера (на середи-
не комнаты находился огромный казан, в котором варился
ужин).
 И тако је вредни брат кренуо у потрагу за усудом.

Ходао је дуго, дуго и онда доспео у једно село. А тамо
угледа лепу и велику кућу у којој је горела ватра.
Помислио је да се у тој кући сигурно нешто слави,
па одлучи да се придружи весељу. На средини собе

налазио се огроман казан у којем се кувала вечера.
П`оред в`атре с`едео је дом`аћин (рядом с огнём си-

дел хозяин), к`оји му пож`еле доброд`ошлицу (который
его поприветствовал; добродошлица — приветствие
при прибытии; добро дошли — добро пожаловать) и
п`онуди му да се раском`оти (и предложил ему располо-
житься; раскомотити се — удобно устроиться, распо-
ложиться). П`итао га је од`акле д`олази (спросил его,
откуда пришёл). Вр`едни брат му одг`овори, и п`оче да
се исп`оведа (трудолюбивый брат ему ответил и начал
исповедоваться).
 Поред ватре седео је домаћин, који му пожеле

добродошлицу и понуди му да се раскомоти. Питао га
је одакле долази. Вредни брат му одговори, и поче да
се исповеда.
И он је н`екада б`ио г`азда (и он когда-то был хозяи-

ном / богатым человеком), `имао в`елико `имање (у него
было большое имение), а с`ада н`ишта н`ема (а сейчас
ничего нет). Кр`енуо је да п`отражи `усуда (пустился по-
искать фатума) и да га п`ита (и его спросить) з`ашто је од
г`азде п`остао сир`омах (почему из богатого человека стал
бедняком). З`атим `упита дом`аћина (потом спросил хозя-
ина) шта ће му тол`ико в`елик к`азан и та с`илна хр`ана
(зачем ему такой большой казан и та многочисленная еда =
так много еды; силан — сильный; многочисленный)?
 И он је некада био газда, имао велико имање, а

сада ништа нема. Кренуо је да потражи усуда и да га
Фатум 19
пита зашто је од газде постао сиромах. Затим упита

домаћина шта ће му толико велик казан и та силна
храна?
«Ј`есам ја б`огат и св`ега `имам (да, я богат, и всё

у меня есть), али м`оју ч`ељад н`икако не м`огу да
нахр`аним (но моих домочадцев никак не могу накор-
мить). Ст`ално ј`еду, а `опет су гл`адни (постоянно едят
и опять голодны). В`идећеш к`ада п`очне в`ечера (уви-
дишь, когда начнётся ужин)». А к`ада су кр`енули са
в`ечером (а когда начали ужинать: «начали с ужином»),
н`астао је `општи гр`абеж (наступил всеобщий грабёж).
 «Јесам ја богат и свега имам, али моју чељад никако

не могу да нахраним. Стално једу, а опет су гладни.
Видећеш када почне вечера». А када су кренули са
вечером, настао је општи грабеж.
Г`урали су се и от`имали за св`аки з`алогај (тол-

кались и бились за каждый кусок). Док си `ударио
дл`аном о длан, к`азан је б`ио пр`азан (пока ты уда-
рил ладонь о ладонь, казан был пуст). П`осле в`ечере
р`едуша је пок`упила к`ости и б`ацила их `иза п`ећи
(после ужина работница собрала кости и бросила их
за печь; редуша — дежурная; домохозяйка, домработ-
ница). И баш к`ада је хт`ео да `упита дом`аћина (и
как раз когда /гость/ хотел спросить хозяина) з`ашто
д`евојче т`ако `уради (зачем девушка так сделала),
`иза п`ећи се пој`авише две сп`одобе (из-за печи поя-
вились два уродливых существа), с`уве као `авети (су-
хие, как призраки), и ст`адоше с`исати `оне к`ости (и
стали сосать те кости).
 Гурали су се и отимали за сваки залогај. Док си

ударио дланом о длан, казан је био празан. После
вечере редуша је покупила кости и бацила их иза пећи.
И баш када је хтео да упита домаћина зашто девојче
тако уради, иза пећи се појавише две сподобе, суве као
авети, и стадоше сисати оне кости.
Т`ада гост `упита дом`аћина (тогда гость спросил хо-

зяина):
«Ко су ти `они `иза п`ећи (кто тебе те за печью)?»
«То су м`оји `отац и м`ајка (это мои отец и мать).
К`ао да су зак`овани за `овај свет (словно прикованы к
этому свету), зл`опате се пред крај жив`ота (страдают
перед концом жизни) па то ти је (и всё тут)».
 Тада гост упита домаћина:

«Ко су ти они иза пећи?»
«То су моји отац и мајка. Као да су заковани за овај
свет, злопате се пред крај живота па то ти је».
С`утрадан, на `одласку (на следующий день при ухо-

де), р`ече дом`аћин (говорит хозяин):
«`Ако н`ађеш `усуда, с`ети се и м`ене (если найдёшь фа-
тума, вспомни и про меня), па га при`упитај (и его порасспро-
си) к`ако да св`оју ч`ељад нахр`аним (как /мне/ своих домо-
чадцев накормить), и к`ако да ми се `отац и м`ајка в`ише не
зл`опате (и как моему отцу и матери больше не страдать)».
 Сутрадан, на одласку, рече домаћин:

«Ако нађеш усуда, сети се и мене, па га приупитај
како да своју чељад нахраним, и како да ми се отац и
мајка више не злопате».
Фатум 21
Гост `обећа да н`еће заб`оравити њ`егову м`олбу

(гость обещал, что не забудет его просьбу), па кр`ену
д`аље на пут у п`отрагу за `усудом (и пустился дальше
в путь в поисках фатума). Д`уго је х`одао, ноћ`ивао под
`отвореним `небом (долго ходил, ночевал под открытым
небом), па т`ако изм`орен ст`иже ј`едне в`ечери у н`еко
село (и так, изнурённый, пришёл в один вечер в какое-то
село).
 Гост обећа да неће заборавити његову молбу, па

крену даље на пут у потрагу за усудом. Дуго је ходао,
ноћивао под отвореним небом, па тако изморен стиже
једне вечери у неко село.
Пок`уцао је на вр`ата п`рве к`уће (постучал в двери

первого дома) на к`оју је на`ишао (на который натолкнул-
ся; наићи — найти, натолкнуться) и зам`олио дом`аћина
да га пр`ими на к`онак (и попросил хозяина его принять
на ночлег). `Овај га п`усти у к`ућу (тот его пустил в дом),
па га `упита к`уда је кр`енуо (и его спросил, куда /он/ пу-
стился). Д`ошљак по р`еду исприп`оведа (пришелец по
порядку рассказал) шта му се све у жив`оту издеш`авало
(что с ним в жизни произошло).
 Покуцао је на врата прве куће на коју је наишао

и замолио домаћина да га прими на конак. Овај га
пусти у кућу, па га упита куда је кренуо. Дошљак по
реду исприповеда шта му се све у животу издеша-
вало.
К`ада је зав`ршио св`оју пр`ичу (когда /он/ закончил

свой рассказ), дом`аћин се п`ожали св`оме г`осту (хозяин
пожаловался своему гостю) да му г`оведа натр`ашке

х`одају (что у него коровы задом ходят), па к`ада већ `иде
код `усуда (и раз уж идёт к фатуму), н`ека га при`упита
з`ашто је то т`ако (пусть его расспросит, почему это так).
Гост `обећа да ће `испунити њ`егову м`олбу (гость обе-
щал, что выполнит его просьбу), па с`утрадан н`астави
пут (и на следующий день продолжил путь).
 Када је завршио своју причу, домаћин се пожали

своме госту да му говеда натрашке ходају, па када
већ иде код усуда, нека га приупита зашто је то тако.
Гост обећа да ће испунити његову молбу, па сутрадан
настави пут.
Д`уго је т`ако х`одао, па д`оспео у г`усту ш`уму (долго

так ходил и попал в густой лес). А т`амо, у ш`уми, н`аиђе
на п`устињака (а там в лесу натолкнулся на пустынника),
па га `упита да ли му м`оже р`ећи где да н`ађе `усуда (и
его спросил, может ли ему сказать, где найти фатума).
«`Иди ов`уда, пр`еко план`ине, и ст`ићи ћеш до
њ`еговог дв`орца (иди здесь, через гору, и дойдёшь до его
дворца)», р`ече п`устињак (сказал пустынник). «А к`ада
ст`анеш пред `усуда (а когда станешь перед фатумом),
н`ишта н`емој гов`орити (ничего не говори), већ ћ`ути и
р`ади он`ако к`ако и он р`ади (а молчи и делай так, как
и он делает), док те н`ешто не з`апита (пока тебя что-ни-
будь не спросит)».
 Дуго је тако ходао, па доспео у густу шуму. А тамо, у

шуми, наиђе на пустињака, па га упита да ли му може
рећи где да нађе усуда.
«Иди овуда, преко планине, и стићи ћеш до његовог
дворца», рече пустињак. «А када станеш пред усуда,
Фатум 23
ништа немој говорити, већ ћути и ради онако како и он

ради, док те нешто не запита».
Захв`алио је п`устињаку, па кр`енуо пр`еко план`ине

(поблагодарил пустынника и пошёл через гору). Кад је
д`оспео пред `усудов дв`орац (когда оказался перед дворцом
фатума), ст`ао је к`ао ук`опан од изненађ`ења (встал как
вкопанный от удивления). Јер, б`ио је то пр`ави ц`арски
дв`орац (потому что был это настоящий царский дворец), са
сл`угама и сл`ушкињама, дв`оранима и стр`ажарима (со
слугами и служанками, придворными и стражниками). Сви
су н`ешто `ужурбано р`адили (все что-то торопливо дела-
ли), а с`амо је `усуд с`едео на ш`ироком тр`ону и веч`ерао
(и только фатум сидел на широком троне и ужинал).
 Захвалио је пустињаку, па кренуо преко планине.

Кад је доспео пред усудов дворац, стао је као укопан
од изненађења. Јер, био је то прави царски дворац,
са слугама и слушкињама, дворанима и стражарима.
Сви су нешто ужурбано радили, а само је усуд седео на
широком трону и вечерао.
К`ада је то в`идео, с`еде и он за сто (когда это увидел,

сел и он за стол), и `узе да в`ечера (и начал ужинать: «и
взял ужинать»). П`осле в`ечере `усуд је л`егао да сп`ава
(после ужина фатум лёг спать). Л`еже и он (лёг и он).
`Око п`оноћи п`одиже се стр`ашна б`ука (около полуно-
чи поднялся сильный шум). Т`утњило је на све стр`ане
(гремело на все стороны), а из те т`утњаве з`ачуо се глас
(а из этого грохота послышался голос):
«О `усуде, `усуде, р`одило се д`анас тол`ико и
тол`ико д`уша (о, фатум, фатум, родилось сегодня столь-
ко и столько душ), п`одари им н`ешто (подари им что-

нибудь)».
 Када је то видео, седе и он за сто, и узе да вечера.

После вечере усуд је легао да спава. Леже и он. Око
поноћи подиже се страшна бука. Тутњило је на све
стране, а из те тутњаве зачуо се глас:
«О усуде, усуде, родило се данас толико и толико
душа, подари им нешто».
`Усуд је `устао, отв`орио с`андук са н`овцима (фа-

тум встал, открыл сундук с деньгами), и п`очео да
б`аца по с`оби д`укате (и начал бросать по комнате
дукаты), све гов`орећи ј`едно те `исто (всё говоря одно
и то же):
«К`ако м`ени д`анас, т`ако њ`има з`аувек (как мне
сегодня, так им навсегда)».
 Усуд је устао, отворио сандук са новцима, и почео да

баца по соби дукате, све говорећи једно те исто:
«Како мени данас, тако њима заувек».
К`ада је ј`утро св`ануло (когда рассвело: «когда утро

рассвело»), н`ије в`ише б`ило ц`арског дв`орца, већ на
том м`есту б`еше `обична к`ућа (не было больше цар-
ского дворца, а на том месте был обычный дом). У к`ући
је св`ега б`ило (в доме всё было). К`ада се см`ркло,
с`еде `усуд да в`ечера, с`еде и он с њим (когда смер-
калось, сел фатум ужинать, сел и он с ним). Не г`овори
`усуд, не г`овори ни он (не говорит фатум, не говорит и
он). П`осле в`ечере `оду да сп`авају (после ужина пош-
ли спать).
Фатум 25
 Када је јутро свануло, није више било царског

дворца, већ на том месту беше обична кућа. У кући је
свега било. Када се смркло, седе усуд да вечера, седе
и он с њим. Не говори усуд, не говори ни он. После
вечере оду да спавају.
`Опет `око п`оноћи, з`ачује се стр`ашна т`утњава

(опять около полуночи послышался страшный грохот), а
из т`утњаве `онај `исти глас (а из грохота тот же самый
голос):
«О `усуде, `усуде, р`одило се д`анас тол`ико и тол`ико
д`уша, п`одари им н`ешто (о, фатум, фатум, родилось се-
годня столько и столько душ, подари им что-нибудь)».
 Опет око поноћи, зачује се страшна тутњава, а из

тутњаве онај исти глас:
«О усуде, усуде, родило се данас толико и толико
`Устаде `усуд из кр`евета, `отвори с`андук са н`овцима

(встал фатум с кровати, открыл сундук с деньгами), `али
у с`андуку с`амо ср`ебрни н`овац и п`онеки д`укат (но
в сундуке только серебряные деньги и кое-какой дукат =
немного дукатов). Ст`аде он п`осипати н`овце по с`оби,
гов`орећи (стал он посыпать деньги по комнате, говоря):
 Устаде усуд из кревета, отвори сандук са новцима,

али у сандуку само сребрни новац и понеки дукат.
Стаде он посипати новце по соби, говорећи:
К`ада је с`утрадан св`ануло, н`ије в`ише б`ило ни

`оне л`епе к`уће (когда на следующий день рассвело, не
было больше и того красивого дома), н`его на њ`еном
м`есту ст`ајаше ј`една м`ања к`ућа (а на его месте
стоял один меньший дом). Св`аке н`оћи `усуд је `исто
р`адио (каждую ночь фатум то же самое делал): отв`арао
с`андук, изгов`арао ј`едну те `исту реч`еницу (откры-
вал сундук, произносил одно и то же предложение), и по
с`оби пр`осипао све м`ање вр`едне н`овце (и по комнате
рассыпал всё менее ценные деньги).
 Када је сутрадан свануло, није више било ни оне

лепе куће, него на њеном месту стајаше једна мања
кућа. Сваке ноћи усуд је исто радио: отварао сандук,
изговарао једну те исту реченицу, и по соби просипао
све мање вредне новце.
И св`аког ј`утра к`ућа је б`ила све мања и м`ања

(и каждое утро дом был всё меньше и меньше), док на
кр`ају н`ије `остала с`амо м`ала к`олиба (пока в ито-
ге не осталась только маленькая хижина). `Усуд је т`ада
`узео м`отику и п`очео сам да к`опа (фатум тогда взял
мотыгу и начал сам копать). `Онда је и ч`овек ур`адио
то `исто (тогда и человек сделал то же самое). К`опали су
ч`итав дан и в`аљано се ум`орили (копали весь день и
как следует устали). `Увече је `усуд `узео к`омад хл`еба,
прел`омио га нап`ола (вечером фатум взял кусок хлеба,
разломил его напополам), и пр`ужио му ј`едну полов`ину
(и протянул ему одну половину). П`осле в`ечерe `отишли
су на сп`авање (после ужина ушли спать: «ушли на сон»).
 И сваког јутра кућа је била све мања и мања, док на

крају није остала само мала колиба. Усуд је тада узео
Фатум 27
мотику и почео сам да копа. Онда је и човек урадио

то исто. Копали су читав дан и ваљано се уморили.
Увече је усуд узео комад хлеба, преломио га напола, и
пружио му једну половину. После вечерe отишли су на
спавање.
`Око п`оноћи је `опет стр`ашно зат`утњило, а из

т`утњаве се ч`уо глас (около полуночи опять страшно за-
грохотало, а из грохота слышался голос):
«О `усуде, `усуде, д`анас се р`одило т`олико и
т`олико д`уша, п`одари им н`ешто (о, фатум, фатум,
родилось сегодня столько и столько душ, подари им что-
нибудь)».
`Усуд је `устао, отв`орио с`андук, па је ст`ао п`осипати
с`итне п`арице, и п`онеки д`инар (фатум встал, открыл
сундук и стал сыпать мелкие монетки / копеечки и немно-
го динаров). В`икао је (/он/ кричал):
 Око поноћи је опет страшно затутњило, а из тутњаве

се чуо глас:
«О усуде, усуде, данас се родило толико и толико
Усуд је устао, отворио сандук, па је стао посипати
ситне парице, и понеки динар. Викао је:
К`ада је св`ануло, на м`есту где је б`ила к`олиба (ког-

да рассвело, на месте, где была хижина) с`ада су ст`ајали
ц`арски дв`ори (сейчас стояли царские дворцы), `исти
он`акви к`акви су б`или и п`рвог д`ана (точно такие же,
какие были и в первый день). `Онда `усуд з`апита (тогда

фатум спросил):
«З`ашто си д`ошао (зачем /ты/ пришёл)?»
 Када је свануло, на месту где је била колиба сада

су стајали царски двори, исти онакви какви су били и
првог дана. Онда усуд запита:
«Зашто си дошао?»
Ч`овек му је све по р`еду изл`ожио св`оју м`уку ((че-

ловек ему по порядку: «всё по порядку» изложил свою
муку). На кр`ају р`ече да је д`ошао да га `упита (в кон-
це сказал, что пришёл его спросить) з`ашто му је д`ао
злу ср`ећу (почему ему дал злую удачу). Т`ада му `усуд
одг`овори (тогда ему фатум ответил):
«В`идео си к`ако сам п`рве н`оћи пр`осипао д`укате
(/ты/ видел, как /я/ в первую ночь рассыпал дукаты), и шта
се п`осле дог`одило (и что потом произошло).
 Човек му је све по реду изложио своју муку. На крају

рече да је дошао да га упита зашто му је дао злу срећу.
Тада му усуд одговори:
«Видео си како сам прве ноћи просипао дукате, и
шта се после догодило.
К`ако је м`ени б`ило `оне н`оћи к`ада се н`еко р`одио

(как мне было в ту ночь, когда кто-то родился), т`ако ће
њ`ему б`ити з`аувек (так ему будет навсегда). Ти си се
р`одио у сир`отињској н`оћи (ты родился в бедняцкую
ночь; сиротињски — сиротский; бедняцкий), и з`ато ћеш
з`аувек б`ити сир`омах (и поэтому будешь всегда бедняк).
Твој брат се р`одио у ср`ећној н`оћи и `увек ће б`ити
Фатум 29
ср`ећан (твой брат родился в счастливую ночь и всегда

будет счастлив / удачлив).
 Како је мени било оне ноћи када се неко родио, тако

ће њему бити заувек. Ти си се родио у сиротињској
ноћи, и зато ћеш заувек бити сиромах. Твој брат се
родио у срећној ноћи и увек ће бити срећан.
`Али к`ада си се већ тол`ико тр`удио и т`ако дуг пут

пр`ешао (но раз уж /ты/ столько старался и такой длин-
ный путь прошёл), р`ећи ћу ти к`ако с`еби да п`омогнеш
(скажу тебе, как себе помочь). Твој брат има ћ`ерку
М`илицу (у твоего брата есть дочь Милица). `Она је
р`ођена у ср`ећној н`оћи као и њен `отац (она рожде-
на в счастливую ночь, как и её отец). К`ада се вр`атиш
к`ући, от`иди до бр`ата (когда вернёшься домой, пойди к
брату; отићи — уйти, пойти), и р`еци му да ж`елиш да
`усвојиш М`илицу (и скажи ему, что желаешь усыновить
Милицу), и да ћеш сву св`оју `имовину њој преп`исати
(и что всё своё имущество на неё перепишешь)».
 Али када си се већ толико трудио и тако дуг пут

прешао, рећи ћу ти како себи да помогнеш. Твој брат
има ћерку Милицу. Она је рођена у срећној ноћи као и
њен отац. Када се вратиш кући, отиди до брата, и реци
му да желиш да усвојиш Милицу, и да ћеш сву своју
имовину њој преписати».
Он з`ахвали `усуду на с`авету, па му р`ече (он побла-

годарил фатума за совет, и ему говорит):
«У том и том с`елу ж`иви ј`едан б`огат с`ељак (в том
и том селе живёт один богатый крестьянин) у ч`ијој к`ући
св`ега `има (в чьём доме всё есть), `али он је н`есрећан

з`ато што њ`егова ч`ељад н`икако не м`оже да се з`асити
(но он несчастлив, потому что его домочадцы никак не мо-
гут насытиться). П`оједу ч`итав к`азан ј`ела, па им и то
м`ало (съедят целый казан еды, и им и того мало). `Отац
и м`ајка тог сељ`ака к`ао да су зак`овани за `овај свет
(отец и мать того крестьянина словно прикованы к этому
свету), `остарили су, ц`рни и с`уви к`ао `авети (соста-
рились, чёрные и сухие, как призраки), зл`опате се пред
крај жив`ота (страдают перед концом жизни). С`ељак ме
је зам`олио да те п`итам шта да р`ади (крестьянин меня
попросил тебя спросить, что делать)».
 Он захвали усуду на савету, па му рече:

«У том и том селу живи један богат сељак у чијој
кући свега има, али он је несрећан зато што његова
чељад никако не може да се засити. Поједу читав казан
јела, па им и то мало. Отац и мајка тог сељака као
да су заковани за овај свет, остарили су, црни и суви
као авети, злопате се пред крај живота. Сељак ме је
замолио да те питам шта да ради».
`Усуд р`ече (фатум сказал):

«То је з`ато што он не п`оштује `оца и м`ајку (это
потому, что он не уважает отца и мать). Њ`има се б`аца
хр`ана иза п`ећи (им бросается еда за печь), к`ао да су
пси (словно /они/ собаки), `уместо да их п`оштује (вме-
сто /того/ чтобы их уважать). Засл`ужили су да их л`епо
об`уче и ст`ави у ч`ело ст`ола (/они/ заслужили, чтобы
/он/ их красиво одел и посадил во главу стола; ставити —
поставить, положить), па да им п`онуди нај`укусније
ј`ело и н`ајбоље п`иће (и им предложил самую вкусную
еду и лучшие напитки). С`амо т`ако ће `они б`ити у м`иру
Фатум 31
са с`обом (только так они будут в мире с собой) и от`ићи

ће са `овог св`ета к`ада им д`ође вр`еме (и уйдут из этого
света, когда им подойдёт время). А ч`ељад њ`егова б`иће
с`ита и м`ирна (а домочадцы его будут сыты и мирны)».
 Усуд рече:
«То је зато што он не поштује оца и мајку. Њима
се баца храна иза пећи, као да су пси, уместо да их
поштује. Заслужили су да их лепо обуче и стави у чело
стола, па да им понуди најукусније јело и најбоље пиће.
Само тако ће они бити у миру са собом и отићи ће са
овог света када им дође време. А чељад његова биће
сита и мирна».
З`атим ч`овек `упита `усуда (затем человек спросил

фатума):
«У том и том с`елу, к`ада сам био на к`онаку у
ј`едној к`ући (в том и том селе, когда я был на ночлеге
в одном доме), пож`алио ми се дом`аћин да му г`оведа
све н`атрашке `иду (пожаловался мне хозяин, что у
него коровы всё задом идут), па ме м`олио да те п`итам
з`ашто је то т`ако (и меня просил тебя спросить, почему
это так)».
 Затим човек упита усуда:

«У том и том селу, када сам био на конаку у једној
кући, пожалио ми се домаћин да му говеда све натрашке
иду, па ме молио да те питам зашто је то тако».
«То је з`ато што он за св`оју к`рсну сл`аву (это пото-

му, что он на свою крестную славу; крсна слава — празд-
ник в день святого-покровителя семьи, главный праздник
для сербов) не `износи на т`рпезу н`ајбоље што у к`ући

`има (не выносит на стол лучшее, что в доме есть). К`ада
не би б`ио шк`рт, и њ`ему би б`оље б`ило (если бы не
был скуп, и ему бы лучше было). И не би му г`оведа
н`атрашке х`одала (и коровы бы у него: «ему» задом не
ходили)».
 «То је зато што он за своју крсну славу не износи на

трпезу најбоље што у кући има. Када не би био шкрт,
и њему би боље било. И не би му говеда натрашке
ходала».
Он з`ахвали `усуду, и кр`ену к`ући (он поблагодарил

фатума и пустился домой). К`ада је прол`азио кроз `оно
с`ело (когда проходил через то село) где ж`иви дом`аћин
ч`ија г`оведа х`одају н`атрашке (где живёт хозяин, чьи
коровы ходят задом), он п`окуца на њ`егова вр`ата (он
постучал в его двери). Дом`аћин му се с`илно `обрадова
(хозяин ему сильно обрадовался).
 Он захвали усуду, и крену кући. Када је пролазио

кроз оно село где живи домаћин чија говеда ходају
натрашке, он покуца на његова врата. Домаћин му се
силно обрадова.
«Шта је `усуд р`екао (что фатум сказал)?», п`итао је

нест`рпљиво (спросил нетерпеливо).
«Да се за к`рсну сл`аву на т`рпезу пред госте (что на
крестную славу на стол перед гостями) `износи н`ајбоље
што се у к`ући н`ађе (выносится лучшее, что в доме най-
дётся). А не н`ајгоре, к`ако ти то р`адиш (а не худшее,
как ты это делаешь)».
Фатум 33
 «Шта је усуд рекао?», питао је нестрпљиво.

«Да се за крсну славу на трпезу пред госте износи
најбоље што се у кући нађе. А не најгоре, како ти то радиш».
С`ељак на то р`ече (крестьянин на это говорит):

«`Остани, бр`ате, код нас (останься, брат, у нас).
Кроз три д`ана нам је к`рсна сл`ава (через три дня у
нас крестная слава), па `ако је `истина то што си ми
р`екао (и если правда то, что /ты/ мне сказал), б`огато ћу
те нагр`адити (богато тебя награжу)».
 Сељак на то рече:
«Остани, брате, код нас. Кроз три дана нам је крсна
слава, па ако је истина то што си ми рекао, богато ћу те
наградити».
`Остао он све до к`рсне сл`аве (остался он вплоть

до крестной славы). На дан сл`аве дом`аћин `изнео на
т`рпезу н`ајбоље што је у к`ући `имао (в день славы
хозяин вынес на стол лучшее, что в доме имел). Од тог
ч`аса њ`егова г`оведа п`очеше н`ормално да х`одају (с
того момента его коровы начали нормально ходить). Т`ада
дом`аћин п`оклони св`оме г`осту п`еторо ј`унади (тог-
да хозяин подарил своему гостю пять телят). `Овај му
з`ахвали и н`астави пут (тот его: «ему» поблагодарил и
продолжил путь).
 Остао он све до крсне славе. На дан славе домаћин

изнео на трпезу најбоље што је у кући имао. Од тог
часа његова говеда почеше нормално да ходају. Тада
домаћин поклони своме госту петоро јунади. Овај му
захвали и настави пут.
К`ада је ст`игао у с`ело где ж`иви дом`аћин ч`ија

ч`ељад н`икако не м`оже да се з`асити (когда пришёл в
село, где живёт хозяин, чьи домочадцы никак не могут на-
сытиться), `овај га д`очека на пр`агу (тот его встретил на
пороге; дочекати — дождаться; встретить), и `упита
шта му је р`екао `усуд (и спросил, что ему сказал фатум).
 Када је стигао у село где живи домаћин чија чељад

никако не може да се засити, овај га дочека на прагу, и
упита шта му је рекао усуд.
«`Усуд ти пор`учује да п`оштујеш `оца и м`ајку (фа-

тум тебе поручает уважать отца и мать), да их у ч`ело
ст`ола ст`авиш (их во главу стола садить), па п`рво
њ`има да даш нај`укусније ј`ело и н`ајбоље п`иће (и
сначала им дать самую вкусную еду и лучшие напитки).
Засл`ужили су да у м`иру и благ`остању пр`оведу св`оје
п`оследње д`ане (/они/ заслужили, чтобы в мире и благо-
состоянии провести свои последние дни), и да са `овог
св`ета `оду к`ада им за то д`ође вр`еме (и с этого света
ушли, когда им для этого придёт время)».
 «Усуд ти поручује да поштујеш оца и мајку, да их у

чело стола ставиш, па прво њима да даш најукусније
јело и најбоље пиће. Заслужили су да у миру и
благостању проведу своје последње дане, и да са овог
света оду када им за то дође време».
К`ада је то с`ељак ч`уо, р`ече ж`ени да `умије и

`очешља св`екра и св`екрву (когда это крестьянин
услышал, сказал жене умыть и расчесать свёкра и све-
кровь), и да их об`уче у ч`исту и л`епу `одећу (и одеть
Фатум 35
их в чистую и красивую одежду). `Увече их ст`авише у

ч`ело ст`ола (вечером их посадил во главу стола), па им
д`адоше нај`укуснија ј`ела и н`ајбоље п`иће (и им дал
самую вкусную еду и лучшие напитки). Од тог ч`аса сва
се ч`ељад `умири и п`оче да ј`еде пол`ако и пр`истојно
(с того момента все домочадцы успокоились и начали есть
медленно и прилично). `Отац и м`ајка з`адовољно су се
осмех`ивали у ч`елу ст`ола (отец и мать довольно усме-
хались во главе стола).
 Када је то сељак чуо, рече жени да умије и очешља

свекра и свекрву, и да их обуче у чисту и лепу одећу.
Увече их ставише у чело стола, па им дадоше најукус-
нија јела и најбоље пиће. Од тог часа сва се чељад
умири и поче да једе полако и пристојно. Отац и мајка
задовољно су се осмехивали у челу стола.
С`ељак з`ахвали св`оме г`осту и п`оклони му два

ј`унца (крестьянин поблагодарил своего гостя и подарил
ему двух молодых бычков). `Овај н`астави пут (тот про-
должил путь). К`ада се пр`иближио св`оме с`елу (когда
приблизился к своему селу), п`очеше да га зап`иткују
п`ознаници (начали его спрашивать знакомые) ч`ији
су то ј`унци (чьи это бычки). А он св`има одгов`араше
`исто (а он всем отвечал одинаково):
«То су ј`унци м`оје син`овице М`илице (это бычки
моей племянницы Милицы; синовица — дочь брата)».
 Сељак захвали своме госту и поклони му два јунца.

Овај настави пут. Када се приближио своме селу,
почеше да га запиткују познаници чији су то јунци. А он
свима одговараше исто:
«То су јунци моје синовице Милице».
К`ада је ст`игао к`ући, `одмах `оде код бр`ата (ког-

да пришёл домой, сразу пошёл к брату). `Изложи му свој
план да ж`ели да `усвоји њ`егову кћ`ерку М`илицу
(изложил ему свой план, что желает усыновить его дочку
Милицу) и да јој пр`епише сву `имовину (и ей = на неё
переписать всё имущество). Брат је пр`истао (брат согла-
сился), и т`ако се М`илица прес`елила у к`ућу св`ога
стр`ица (и так Милица переселилась в дом своего дяди;
стриц — брат отца).
 Када је стигао кући, одмах оде код брата. Изложи

му свој план да жели да усвоји његову кћерку Милицу и
да јој препише сву имовину. Брат је пристао, и тако се
Милица преселила у кућу свога стрица.
Од тог д`ана, он је ст`екао мн`ого (с того дня

он приобрёл много), `али св`има је г`оворио да је то
М`иличино (но всем говорил, что это Милицино).
Ј`едног ј`утра из`ашао је на њ`иву да в`иди к`ако
је ж`ито с`азрело (в одно утро вышёл в поле посмот-
реть, как пшеница созрела). Над`ивити се н`ије м`огао
к`олико је д`обро р`одило (надивиться не мог, насколько
хорошо родило).
 Од тог дана, он је стекао много, али свима је говорио

да је то Миличино. Једног јутра изашао је на њиву да
види како је жито сазрело. Надивити се није могао
колико је добро родило.
У том ч`асу н`аиђе ј`едан п`утник па га `упита (в

тот момент появился один путник и его спросил; наићи —
найти, натолкнуться; появиться):
Фатум 37
«Ч`ије је то ж`ито (чья это пшеница)?»

«М`оје (моя)».
У `исти час, чим то р`ече (в тот же миг, как только
это сказал), ж`ито се з`апали и ст`аде г`орети (пшеница
зажглась и начала гореть). Он пој`ури за п`утником (он
поспешил за путником), не пр`естајући да в`иче (не пе-
реставая кричать):
«Ма ст`ани, ч`овече, ст`ани (да остановись, человек,
остановись)! Н`ије то м`оје ж`ито, н`его м`оје син`овице
М`илице (не моя это пшеница, а моей племянницы
Милицы)».
 У том часу наиђе један путник па га упита:

«Чије је то жито?»
«Моје».
У исти час, чим то рече, жито се запали и стаде
горети. Он појури за путником, не престајући да
виче:
«Ма стани, човече, стани! Није то моје жито, него
моје синовице Милице».
В`атра се `одмах уг`асила (огонь тут же угас).

Г`одине су прол`азиле (года проходили). М`илица
се `удала и `отишла да ж`иви у к`ућу св`ога м`ужа
(Милица вышла замуж и ушла жить в дом своего мужа). А
њен стриц н`аставио је да се б`огати (а её дядя продол-
жил обогащаться), да ув`ећава св`оја ст`ада и к`ошнице
(увеличивать свои стада и ульи).
 Ватра се одмах угасила.

Године су пролазиле. Милица се удала и отишла да
живи у кућу свога мужа. А њен стриц наставио је да се
богати, да увећава своја стада и кошнице.
Рад`озналим п`утницима (любопытным путникам)

к`оји би се за тр`енутак за`уставили `испред к`уће (ко-
торые бы на миг остановились перед домом) и п`итали га
ч`ије је то т`ако б`огато и л`епо `имање (и спросили его,
чьё это такое богатое и красивое имение) `увек је `исто
одгов`арао (всегда одинаково отвечал):
«То је `имање м`оје син`овице М`илице (это имение
моей племянницы Милицы)».
 Радозналим путницима који би се за тренутак

зауставили испред куће и питали га чије је то тако
богато и лепо имање увек је исто одговарао:
«То је имање моје синовице Милице».
ЗЛАТОРУНИ ОВАН
(Златорунный баран)
Био ј`едан л`овац (был один охотник), па кад ј`едном

`отиде у лов у план`ину (и когда однажды пошёл на
охоту в горы: «в гору»), из`иђе `испред њ`ега `ован са
зл`атном в`уном (вышел перед ним баран с золотой шер-
стью). Л`овац, кад га `опази (охотник, когда его заметил),
п`отегне из п`ушке (потянул из ружья = потянул курок)
да га `убије (чтобы его убить), а `ован се з`атрчи (а ба-
ран побежал) и р`оговима га `убије (и рогами его убил).
Л`овац п`адне на м`есто м`ртав (охотник упал на месте:
«на место» мёртв), и др`уштво њ`егово (и друзья его;
друштво — компания друзей, общество) кад га п`осле
н`ађе (когда его потом нашли), не зн`ајући ко га је `убио
(не зная, кто его убил), одн`есе га к`ући и ук`опа (отне-
сли его домой и закопали).
 Био један ловац, па кад једном отиде у лов у планину,

изиђе испред њега ован са златном вуном. Ловац, кад
га опази, потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи
и роговима га убије. Ловац падне на место мртав, и
друштво његово кад га после нађе, не знајући ко га је
убио, однесе га кући и укопа.
П`осле т`ога ж`ена `овога л`овца `обеси њ`егову

п`ушку о клин (после того жена этого охотника повесила
его ружьё на гвоздь; клин — клин, гвоздь). Кад јој се син
`опаше сн`агом (когда её: «ей» сын опоясался силой), он
з`атражи од м`ајке `ону п`ушку (он попросил у матери то
ружьё; тражити — искать; просить, требовать) да `иде
с њом у лов (чтобы пойти с ним на охоту), а м`ајка му је не
хт`едне д`ати гов`орећи (а мать ему его не хотела дать, го-
воря): «Н`ипошто, с`инко (ни за что, сынок)! `Отац је твој
пог`инуо с том п`ушком (отец твой погиб с этим ружьём),
па х`оћеш и ти да пог`инеш због ње (так хочешь и ты по-
гибнуть из-за него)?» Ј`едном он укр`аде п`ушку и `отиде
у лов (однажды он украл ружьё и ушёл на охоту).
 После тога жена овога ловца обеси његову пушку о

клин. Кад јој се син опаше снагом, он затражи од мајке
ону пушку да иде с њом у лов, а мајка му је не хтедне
дати говорећи: «Нипошто, синко! Отац је твој погинуо
с том пушком, па хоћеш и ти да погинеш због ње?»
Једном он украде пушку и отиде у лов.
Кад д`ође у ш`уму (когда пришёл в лес), `онај `ован

са зл`атном в`уном из`иђе `испред њ`ега (тот баран с зо-
лотой шерстью вышел перед ним), па му р`ече (и ему ска-
зал): «Тв`ога сам оца `убио (/я/ твоего отца убил), па ћу
и т`ебе (так /убью/ и тебя)». А он се `уплаши, па р`екне
(а он испугался и говорит): «П`омози Б`оже (помоги,
Боже)!», и н`атегне п`ушку и `убије `овна (и натянул
ружьё = нажал на курок и убил барана). Сад се `обрадује
што је `убио златор`уна `овна (сейчас обрадовался, что
убил златорунного барана), којег у ц`арству `нема (како-
го в царстве нет), па зд`ере к`ожу с њ`ега и одн`есе к`ући
(и содрал кожу с него и отнёс домой).
Златорунный баран 41
 Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном изиђе

испред њега, па му рече: «Твога сам оца убио, па ћу
и тебе». А он се уплаши, па рекне: «Помози Боже!»,
и натегне пушку и убије овна. Сад се обрадује што је
убио златоруна овна, којег у царству нема, па здере
кожу с њега и однесе кући.
М`ало пом`ало (мало-помалу), пр`очује се то до

ц`ара (дошли слухи о том: «прослышалось то» до царя),
и цар зап`оведи да му се дон`есе та к`ожа (и царь прика-
зал, чтобы ему была принесена: «принеслась» та кожа) да
в`иди к`аквих још зв`ерова `има у њ`еговом ц`арству
(чтобы он увидел, какие ещё звери есть в его царстве).
Кад `онај м`омак одн`есе к`ожу и ц`ару п`окаже (ког-
да этот парень отнёс кожу и царю показал), цар му р`ече
(царь ему сказал): «Тр`ажи шта х`оћеш да ти дам за ту
к`ожу (проси что хочешь, чтобы я тебе дал за ту кожу)». А
он му одг`овори (а он ему отвечает): «Н`ећу је пр`одати
н`ипошто (не продам ни за что)».
 Мало помало, прочује се то до цара, и цар заповеди

да му се донесе та кожа да види каквих још зверова
има у његовом царству. Кад онај момак однесе кожу
и цару покаже, цар му рече: «Тражи шта хоћеш да ти
дам за ту кожу». А он му одговори: «Нећу је продати
нипошто».
У `онога ц`ара б`ио је д`оглавник (у того царя был

приближённый; доглавник — заместитель) стриц `онога
м`омка (дядя того парня; стриц — брат отца), па св`оме
с`иновцу није био пр`ијатељ (и своему племяннику
не был приятель; синовац — сын брата), већ зл`отвор
(а враг; злотвор — злодей, враг). Он р`ече ц`ару (он ска-

зал царю): «Кад он н`еће ту к`ожу т`еби да да (раз: «ког-
да» он не хочет ту кожу тебе дать), гл`едај да му ск`рхамо
врат (постарайся ему сломать шею; гледати — смо-
треть, намереваться), зап`оведи му да уч`ини што не
м`оже б`ити (прикажи ему сделать, что не может быть)».
И т`ако н`аучи ц`ара да доз`ове м`омче (и так научил
царя позвать паренька) и р`ече му да п`осади в`иноград
и да за с`едам д`ана дон`есе с њ`ега н`ова в`ина (и ска-
зать ему посадить виноградную лозу и через семь дней
принести с неё новое вино).
 У онога цара био је доглавник стриц онога момка,

па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор. Он
рече цару: «Кад он неће ту кожу теби да да, гледај да
му скрхамо врат, заповеди му да учини што не може
бити». И тако научи цара да дозове момче и рече му
да посади виноград и да за седам дана донесе с њега
нова вина.
М`омче, кад то ч`ује (паренёк, когда это услы-

шал), ст`ане пл`акати и м`олити се да он то не м`оже
уч`инити (начал плакать и молиться, что он то не может
сделать), н`ити то м`оже б`ити (и что то не может быть);
а цар му `опет р`ече (а царь ему опять говорит): «`Ако за
с`едам д`ана то не `урадиш, н`ије на т`еби гл`аве (если
через семь дней то не сделаешь, нет на тебе головы)». Он
`онда пл`ачући `отиде к`ући (он тогда, плача, ушёл до-
мой) и к`аже м`атери шта је и к`ако је (и сказал матери
что и как; је — есть; форма глагола «быть»), а м`ати,
кад ч`ује, одг`овори му (а мать, когда услышала, ответила
ему): «Ј`есам ли ти р`екла, с`инко (я ли тебе не гово-
рила, сынок), да ће т`еби `она п`ушка д`оћи гл`аве (что
тебе это ружьё дойдёт до головы) к`ао и `оцу тв`оме (как

и отцу твоему)».
 Момче, кад то чује, стане плакати и молити се да он

то не може учинити, нити то може бити; а цар му опет
рече: «Ако за седам дана то не урадиш, није на теби
главе». Он онда плачући отиде кући и каже матери шта
је и како је, а мати, кад чује, одговори му: «Јесам ли ти
рекла, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и
оцу твоме».
Пл`ачући т`ако м`омче (плача так, паренёк) и

м`ислећи шта ће р`адити и к`уда ће (и думая, что бу-
дет делать и куда будет /идти/), да би га н`естало (чтобы
его не стало), `изиђе `иза с`ела и п`одобро се од њ`ега
`удаљи (вышел за село и хорошо от него удалился). Кад
најед`анпут ј`едно д`евојче `изиђе `испред њ`ега и
з`апита га (когда вдруг одна девочка вышла перед ним и
спросила его): «З`ашто, бр`ате, пл`ачеш (почему, брат,
плачешь)?»
 Плачући тако момче и мислећи шта ће радити и куда

ће, да би га нестало, изиђе иза села и подобро се од
њега удаљи. Кад наједанпут једно девојче изиђе преда
њ и запита га: «Зашто, брате, плачеш?»
А он јој с`рдито одг`овори (а он ей сердито отвеча-

ет): «`Иди с Б`огом, кад ми пом`оћи не м`ожеш (иди с
Богом, когда мне помочь не можешь)», и п`ође д`аље (и
пошёл дальше), а д`евојче пр`истане за њим и ст`ане га
м`олити да јој к`аже (а девочка последовала за ним и ста-
ла его просить ей сказать), «м`оже б`ити», в`ели, «да ћу
ти пом`оћи» (может быть, говорит, что /я/ тебе помогу).

`Онда он ст`ане па јој р`ече (тогда он встал и ей сказал):
«К`азаћу ти, `али с`амо Бог да ми п`омогне (скажу тебе,
но только Бог /может/ мне помочь), др`уги ми н`ико не
м`оже пом`оћи (другой мне никто не может помочь)», и
припов`еди јој све шта га је сн`ашло (и рассказал ей всё,
что с ним случилось) и шта му је цар зап`оведио (и что
ему царь повелел).
 А он јој срдито одговори: «Иди с Богом, кад ми

помоћи не можеш», и пође даље, а девојче пристане за
њим и стане га молити да јој каже, «може бити», вели,
«да ћу ти помоћи». Онда он стане па јој рече: «Казаћу
ти, али само Бог да ми помогне, други ми нико не може
помоћи», и приповеди јој све шта га је снашло и шта му
је цар заповедио.
`Она, кад га с`аслуша, р`ече му (она, когда его вы-

слушала, сказала ему): «Не бој се, бр`ате, (не бойся, брат)
н`его `иди и п`итај ц`ара (а иди и спроси царя) на ком ће
м`есту б`ити в`иноград (на каком месте будет виноград),
па н`ека ти ишп`артају (и пусть тебе расчертят), а ти
`узми т`орбу (а ты возьми сумку) и у њу струк б`осиљка
(и в неё /положи/ стебель базилика), па `иди на `оно
м`есто и л`ези да сп`аваш (и иди на то место и ложись
спать), а за с`едам д`ана `имаћеш гр`ожђа зр`ела (а че-
рез семь дней будешь иметь гроздья зрелые)».
 Она, кад га саслуша, рече му: «Не бој се, брате, него
иди и питај цара на ком ће месту бити виноград, па нека
ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па
иди на оно место и лези да спаваш, а за седам дана
имаћеш грожђа зрела».
Он се на то вр`ати к`ући (он на то вернулся домой)

и к`аже м`атери као од м`уке (и сказал матери словно
с горя) к`ако се с дев`ојчетом н`ашао (как с девочкой
встретился) и шта му је р`екла (и что ему сказала). А
м`ати, кад чује, р`ече му (а мать, когда услышала, ска-
зала ему): «`Иди, с`инко, `иди `огледај (иди, сынок, иди,
опробуй; огледати — осмотреть, опробовать), ион`ако
си пр`опао (в любом случае ты пропал)».
 Он се на то врати кући и каже матери као од муке

како се с девојчетом нашао и шта му је рекла. А мати,
кад чује, рече му: «Иди, синко, иди огледај, ионако си
пропао».
`Онда он `отиде к ц`ару (тогда он пошёл к царю) и

з`атражи м`есто за в`иноград (и потребовал место для
винограда) и да му се `ишпарта где ће б`ити бр`азде (и
чтобы ему расчертили, где будут борозды). Цар му да све
и `учини к`ако је тр`ажио (царь ему дал всё и сделал,
как /тот/ просил); а он `узме т`орбу на р`аме (а он взял
сумку на плечо) и у њу струк б`осиљка (и в неё /положил/
стебель базилика), па нев`есео л`егне `онде сп`авати (и
невесел лёг там спать). Кад уј`утру `устане (когда утром
встал), а то в`иноград пос`ађен (а то виноград поса-
жен); др`уго ј`утро л`истао (на другое утро зазеленел),
до с`едам д`ана б`ило већ гр`ожђе зр`ело у њ`ему (до
семи дней были уже гроздья спелые на нём; грожђе —
плоды винограда), а то је б`ило вр`еме кад н`игде н`ема
гр`ожђа (а это было время, когда нигде нет винограда).
 Онда он отиде к цару и затражи место за виноград

и да му се ишпарта где ће бити бразде. Цар му да све
и учини како је тражио; а он узме торбу на раме и у
њу струк босиљка, па невесео легне онде спавати.

Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро
листао, до седам дана било већ грожђе зрело у њему, а
то је било време кад нигде нема грожђа.
Он наб`ере гр`ожђа, изм`уља (он набрал виног-

рада, выжал сок) и одн`есе ц`ару сл`атка в`ина и у
м`арами гр`ожђа (и отнёс царю сладкое вино и в плат-
ке виноград). Кад цар то в`иди, в`рло се з`ачуди (когда
царь то видел, сильно удивился), и сви у дв`ору (и все
во дворце). `Онда стриц `онога м`омка р`ече ц`ару
(тогда дядя того парня говорит царю): «Сад ћ`емо му
зап`оведити др`уго (сейчас ему прикажем другое) што
з`аиста н`еће м`оћи уч`инити (что действительно не
сможет сделать)».
 Он набере грожђа, измуља и однесе цару слатка

вина и у марами грожђа. Кад цар то види, врло се
зачуди, и сви у двору. Онда стриц онога момка рече
цару: «Сад ћемо му заповедити друго што заиста неће
моћи учинити».
Па н`аучи ц`ара да доз`ове м`омче и р`ече му (и нау-

чил царя позвать паренька и сказать ему): «Од сл`онових
кљ`ова да ми н`ачиниш двор (из слоновых бивней что-
бы мне сделал дворец)». Он кад то ч`ује, `отиде к`ући
пл`ачући (он, когда это услышал, пошёл домой, плача)
и прип`оведи м`атери шта му је сад цар зап`оведио (и
рассказал матери что ему теперь царь приказал), и р`ече
јој (и сказал ей): «`Ово, м`ајко, н`ити м`оже б`ити (это,
мать, и не может быть), н`ити ја м`огу св`ршити (и я
не могу совершить)». А м`ати му одг`овори (а мать ему
ответила): «`Иди, с`инко, `опет `иза с`ела (иди, сынок,

опять за село) да те Бог нам`ери на `ону дев`ојчицу (что-
бы тебя Бог натолкнул на ту девочку)».
 Па научи цара да дозове момче и рече му: «Од

слонових кљова да ми начиниш двор». Он кад то чује,
отиде кући плачући и приповеди матери шта му је
сад цар заповедио, и рече јој: «Ово, мајко, нити може
бити, нити ја могу свршити». А мати му одговори:
«Иди, синко, опет иза села да те Бог намери на ону
девојчицу».
Он из`иђе `иза с`ела (он вышел за село), и кад д`ође

на `оно `исто м`есто (и когда пришёл на то самое место)
где је пре `ону д`евојку н`ашао (где ранее ту девушку
нашёл), `она из`иђе `опет `испред њ`ега па му р`ече (она
вышла опять перед ним и ему говорит): «`Опет си, бр`ате,
нев`есео и пл`ачан (опять ты, брат, невесел и заплакан)».
А он јој се ст`ане ж`алити шта му је сад зап`овеђено (а
он ей стал жаловаться, что ему теперь приказано).
 Он изиђе иза села, и кад дође на оно исто место где

је пре ону девојку нашао, она изиђе опет испред њега
па му рече: «Опет си, брате, невесео и плачан». А он јој
се стане жалити шта му је сад заповеђено.
`Она, кад га с`аслуша, р`ече му (она, когда его вы-

слушала, сказала ему): «Л`ако ће б`ити и то (легко будет
и то); иди к ц`ару и тр`ажи л`ађу (иди к царю и проси
ладью) и у њој тр`иста `акова в`ина и тр`иста `акова
р`акије (и в ней триста бочонков вина и триста бочонков
ракии), и уз то још дв`адесет д`унђера (и вместе с тем
ещё двадцать плотников), па кад д`ођеш на л`ађи ту и ту

`између две план`ине (и когда придёшь на ладье туда и
туда между двух гор), з`агради в`оду што је `онде (заго-
роди воду, которая там), па `успи у њу све в`ино и р`акију
(и влей в неё всё вино и ракию).
 Она, кад га саслуша, рече му: «Лако ће бити и то;

иди к цару и тражи лађу и у њој триста акова вина и
триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па
кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради
воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.
Сл`онови ће он`амо д`оћи да п`ију в`оду (слоны

туда придут пить воду), па ће се `опити и поп`адати (да
напьются и попадают), а д`унђери `онда н`ека им све
кљ`ове `изрежу (а плотники тогда пусть им все бивни вы-
режут), па их н`оси на `оно м`есто где цар х`оће да му
се град с`агради (и их отнеси на то место, где царь хочет,
чтобы ему город был построен: «построился»), па л`ези
и спавај (да ложись и спи), а за с`едам д`ана б`иће град
г`отов (а через семь дней будет город готов)».
 Слонови ће онамо доћи да пију воду, па ће се опити

и попадати, а дунђери онда нека им све кљове изрежу,
па их носи на оно место где цар хоће да му се град
сагради, па лези и спавај, а за седам дана биће град
готов».
`Онда се он вр`ати к`ући и припов`еди м`атери (тог-

да он вернулся домой и рассказал матери) к`ако је б`ио
`опет с д`евојком и шта му је она р`екла (как был опять
с девушкой и что ему она сказала). А м`ати му `опет р`ече
(а мать ему опять говорит): «`Иди, с`инко (иди, сынок),

не би ли Бог д`ао да ти `опет п`омогне (чтобы Бог дал
тебе опять помочь)».
 Онда се он врати кући и приповеди матери како је

био опет с девојком и шта му је она рекла. А мати му
опет рече: «Иди, синко, не би ли Бог дао да ти опет
помогне».
Он `отиде к ц`ару и к`аже све (он пошёл к царю и ска-

зал всё), па `онда `отиде и св`рши к`ако му је д`евојка
р`екла (и потом пошёл и сделал, как ему девушка ска-
зала): сл`онови д`ођу па се `опију и поп`адају (слоны
пришли, и напились, и попадали), а д`унђери им `исеку
з`убе и дон`есу на `оно м`есто где ће се град з`идати (а
плотники им вырезали бивни и принесли на то место, где
будет город строиться); он `увече м`етне у т`орбу струк
б`осиљка (он вечером кинул в сумку стебель базилика),
па `отиде он`амо и л`егне сп`авати (и ушёл туда и лёг
спать), и т`ако је за с`едам д`ана б`ио град г`отов (и так
через семь дней был город готов).
 Он отиде к цару и каже све, па онда отиде и сврши

како му је девојка рекла: слонови дођу па се опију и
попадају, а дунђери им исеку зубе и донесу на оно
место где ће се град зидати; он увече метне у торбу
струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако
је за седам дана био град готов.
Кад цар в`иди г`отов град, в`рло се `удиви (когда

царь увидел готовый город, очень удивился), па р`ече
стр`ицу `онога д`етета, св`оме догл`авнику (и сказал
дяде того ребёнка, своему приближённому): «Е, сад шта

да му р`адим (эх, сейчас что /мне/ с ним делать)? `Ово
н`ије ч`овек, Бог зна шта је (это не человек, Бог знает
что это)». А он му одг`овори (а он ему отвечает): «Још
ј`едно да му зап`оведиш (еще одно ему прикажешь) па
`ако и то св`рши (и если и то сделает), з`аиста је н`ешто
в`ише од ч`овека (действительно /он/ что-то большее,
чем человек)».
 Кад цар види готов град, врло се удиви, па рече

стрицу онога детета, своме доглавнику: «Е, сад шта
да му радим? Ово није човек, Бог зна шта је». А он
му одговори: «Још једно да му заповедиш па ако и то
сврши, заиста је нешто више од човека».
И т`ако `опет нагов`ори ц`ара да доз`ове м`омче и

р`ече му (и так опять уговорил царя позвать паренька и
сказать ему): «Сад још да ми дов`едеш ц`арску д`евојку
(сейчас ещё чтобы мне привёл царскую девушку) из
др`угога ц`арства из т`ога и из т`ога гр`ада (из другого
царства из того и того города). `Ако ми је не дов`едеш, на
т`еби н`ема гл`аве (если мне её не приведёшь, на тебе нет
головы)». М`омче, кад то ч`ује, `отиде м`атери св`ојој
(паренёк, когда это услышал, пошёл к матери своей) и
к`аже јој шта је цар зап`оведио, а `она му р`ече (и сказал
ей, что царь приказал, а она ему говорит): «`Иди, с`инко,
тр`ажи `опет `ону д`евојку (иди, сынок, ищи опять ту де-
вушку), не би ли Бог д`ао да те `опет `избави (чтобы Бог
дал тебя опять избавить)».
 И тако опет наговори цара да дозове момче и рече

му: «Сад још да ми доведеш царску девојку из другога
царства из тога и из тога града. Ако ми је не доведеш,
на теби нема главе». Момче, кад то чује, отиде матери

својој и каже јој шта је цар заповедио, а она му рече:
«Иди, синко, тражи опет ону девојку, не би ли Бог дао
да те опет избави».
Он `отиде `иза с`ела и н`ађе `ону д`евојку (он ушёл

за село и нашёл ту девушку), па јој припов`еди шта му је
опет зап`овеђено (и ей рассказал, что ему опять приказа-
но). Д`евојка, кад га с`аслуша, р`ече му (девушка, когда
его выслушала, сказала ему): «`Иди тражи од цара г`алију
(иди проси у царя галеру), и у њој да се н`ачини дв`адесет
д`ућана (и в ней чтобы были устроены двадцать лавок), и у
св`акоме д`ућану да б`уде т`рг од др`уге р`уке (и в каждой
лавке чтобы были самые разнообразные товары; трг — пло-
щадь, товар; трг од друге руке — разнообразный товар),
све б`ољи од б`ољега (все лучшие из лучших); и тр`ажи да
се `изберу (и проси, чтобы были отобраны: «отобрались»)
н`ајлепши м`омци (самые красивые парни), па н`ека их
л`епо об`уку (и пусть их красиво оденут) и н`аместе за
к`алфе (и определят в подмастерья), у св`аки д`ућан по
ј`едан (в каждую лавку по одному).
 Он отиде иза села и нађе ону девојку, па јој

приповеди шта му је опет заповеђено. Девојка, кад га
саслуша, рече му: «Иди тражи од цара галију, и у њој
да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да
буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и тражи
да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и
наместе за калфе, у сваки дућан по један.
Па ћеш `онда ти п`оћи на тој г`алији (и тогда ты пой-

дёшь на той галере) и ср`ешћеш, п`рво и п`рво, ч`овека
(и встретишь перво-наперво человека) а он н`оси ж`иву

орл`ушину (а он носит живого большого орла), па га
п`итај х`оће ли је пр`одати (и его спроси, хочет ли его:
«её» продать); он ће р`ећи да х`оће (он скажет, что хочет),
а ти му п`одај што год з`атражи (а ты ему дай что бы он
ни попросил; што год — что-либо, что угодно, что бы
ни).
 Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш, прво и

прво, човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће
ли је продати; он ће рећи да хоће, а ти му подај што год
затражи.
П`осле ћеш ср`ести др`угога (потом встретишь дру-

гого) који н`оси ш`арана у ч`уну (который возит: «но-
сит» карпа в челне), све су му зл`атне крљушти (все у
него чешуйки золотые), и т`ога ш`арана `обавезно к`упи
(и того карпа обязательно купи). Тр`ећега ћеш ср`ести а
он н`оси ж`ива г`олуба (третьего встретишь, а он носит
живого голубя), и за г`олуба п`одај што год з`атражи
(и за голубя дай что бы ни попросил). Од `орла ћеш из
р`епа ишч`упати ј`едно п`еро (у орла из хвоста вырвешь
одно перо), од ш`арана к`рљушт (у карпа чешуйку), а
од г`олуба из л`евога кр`ила ј`едно пе`ро (а у голубя из
левого крыла одно перо), па ћеш их п`устити све (и их
отпустишь всех).
 После ћеш срести другога који носи шарана у чуну,

све су му златне крљушти, и тога шарана обавезно
купи. Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за
голуба подај што год затражи. Од орла ћеш из репа
ишчупати једно перо, од шарана крљушт, а од голуба
из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
Кад `отидеш у др`уго ц`арство под `онај град (ког-

да уйдёшь в другое царство под тот город), ти `отвори
све д`ућане (ты открой все лавки) и н`ареди да св`аки
м`омак пред св`ојим д`ућаном ст`оји (и прикажи, чтобы
каждый парень перед своей лавкой стоял). `Онда ће д`оћи
сви гр`ађани (тогда придут все горожане) и гл`едаће т`рг
и д`ивиће се (и будут смотреть товар и восторгаться), а
д`евојке к`оје д`ођу по в`оду (а девушки, которые придут
по воду), г`овориће по гр`аду (будут говорить по городу):
«Г`оворе љ`уди (говорят люди): `откад пост`оји `овај
град (с тех пор как существует этот город), још ов`акве
г`алије н`ије б`ило ни ов`аквог т`рга (ещё такой галеры
не было и такого товара)».
 Кад отидеш у друго царство под онај град, ти отвори

све дућане и нареди да сваки момак пред својим
дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и гледаће
трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће
по граду: «Говоре људи: откад постоји овај град, још
овакве галије није било ни оваквог трга».
То ће з`ачути и ц`арева д`евојка (то услышит и цар-

ская девушка), па ће м`олити `оца да је п`усти (и будет
просить отца её пустить) да и `она в`иди (чтобы и она уви-
дела). Кад `она д`ође са св`ојим друг`арицама у г`алију
(когда она придёт со своими подругами на галеру), ти је
в`оди све из д`ућана у д`ућан (ты её води всё из лавки в
лавку), и `износи т`рг св`акојаки `испред ње (и выноси
товар различный перед ней), све л`епши и л`епши (всё
красивее и красивее), и све је з`абављај (и всё её развле-
кай) док се м`ало пос`умрачи, (пока немного не смерк-
нется), па кад се пос`умрачи, ти кр`ени г`алију (и когда
смеркнется, ты пусти галеру) у тај ће мах п`асти мрак
(в тот миг стемнеет: «упадёт темнота») да се н`ишта не

в`иди (так что ничего не видать).
 То ће зачути и царева девојка, па ће молити оца

да је пусти да и она види. Кад она дође са својим
другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан,
и износи трг свакојаки испред ње, све лепши и лепши,
и све је забављај док се мало посумрачи, па кад се
посумрачи, ти крени галију у тај ће мах пасти мрак да
се ништа не види.
Д`евојка ће `имати пт`ицу на р`амену (девушка бу-

дет иметь птицу = у девушки будет птица на плече) к`оју
`увек са с`обом н`оси (которую всегда с собой носит), па
кад в`иди да л`ађа `иде (и когда увидит, что ладья идёт),
`она ће п`устити `ону пт`ицу с р`амена св`ога (она пу-
стит ту птицу с плеча своего) да ј`ави у дв`ору шта је и
к`ако је (чтобы сообщила во дворце, что и как). А ти `онда
зап`али п`ерце од `орла (а ты тогда подожги пёрышко
орла), па ће ти `орао `одмах д`оћи (и к тебе орёл сразу
прилетит; доћи — прийти; прилететь), а ти му к`ажи
н`ека `ухвати пт`ицу (а ты ему скажи, пусть поймает пти-
цу), и `орао ће је ухв`атити (и орёл её поймает).
 Девојка ће имати птицу на рамену коју увек са собом

носи, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону птицу
с рамена свога да јави у двору шта је и како је. А ти
онда запали перце од орла, па ће ти орао одмах доћи,
а ти му кажи нека ухвати птицу, и орао ће је ухватити.
П`осле ће д`евојка б`ацити ј`едно кам`енче у в`оду

(потом девушка бросит один камушек в воду) па ће
г`алија `одмах ст`ати (и галера сразу остановится), а ти

`онда `узми к`рљушт од ш`арана и зап`али је (а ты тог-
да возьми чешуйку от карпа и зажги её), и ш`аран ће ти
`одмах д`оћи (и карп к тебе сразу придёт = приплывёт), а
ти му к`ажи да н`ађе и пр`огута `оно кам`енче (а ты ему
скажи, чтобы нашёл и проглотил тот камушек), ш`аран ће
га н`аћи и прог`утати (карп его найдёт и проглотит), а
г`алија ће `одмах п`оћи (а галера сразу пойдёт).
 После ће девојка бацити једно каменче у воду па ће

галија одмах стати, а ти онда узми крљушт од шарана
и запали је, и шаран ће ти одмах доћи, а ти му кажи
да нађе и прогута оно каменче, шаран ће га наћи и
прогутати, а галија ће одмах поћи.
П`осле ћ`ете д`уго п`утовати м`ирно (потом будете

долго путешествовать спокойно), па ћ`ете најп`осле д`оћи
`између две план`ине (и наконец придёте между двух гор):
`онда ће се г`алија окам`енити и в`елики ћ`ете страх
прет`рпети (тогда галера окаменеет, и большой страх пе-
ренесёте), и д`евојка ће те т`ерати (и девушка будет тебя
заставлять) да јој дон`есеш ж`иве в`оде (ей принести жи-
вой воды), а ти `онда од г`олуба п`ерце зап`али (а ты тогда
от голубя пёрышко зажги), и г`олуб ће ти `одмах д`оћи (и
голубь к тебе сразу прилетит), а ти му п`одај стакл`енце
и он ће ти д`онети ж`иве воде (а ты ему дай стёклыш-
ко, и он тебе принесёт живой воды); п`отом ће се `одмах
г`алија кр`енути (потом сразу галера тронется) и д`оћи
ћеш ср`ећно к`ући с ц`арском д`евојком (и прибудешь:
«дойдёшь» счастливо домой с царской девушкой)».
 После ћете дуго путовати мирно, па ћете најпосле

доћи између две планине: онда ће се галија окаменити и
велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој

донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и
голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће
ти донети живе воде; потом ће се одмах галија кренути и
доћи ћеш срећно кући с царском девојком».
Чим м`омче с`аслуша д`евојку (как только парень вы-

слушал девушку), `отиде к`ући и к`аже м`атери све (по-
шёл домой и сказал матери всё), па `онда `отиде к ц`ару и
з`атражи све што му је тр`ебало (и потом пошёл к царю
и потребовал всё, что ему было нужно); цар му н`ије
м`огао одр`ећи (царь ему не мог отказать) па му све да
(и ему всё дал), и т`ако се он кр`ене с г`алијом (и так он
пустился с галерой). П`утујући т`ако (путешествуя так),
св`рши на п`уту све к`ао што му је р`ечено (совершил
по дороге всё, как ему сказано; као што — как), и д`ође
под `онај град у др`угоме ц`арству (и пришёл под тот го-
род в другом царстве), и к`ао што му је д`евојка р`екла,
он `учини све (и как ему девушка сказала, он сделал всё),
`узме ц`арску кћер и ср`ећно са њом д`ође н`атраг (взял
царскую дочь и счастливо с ней пришёл назад).
 Чим момче саслуша девојку, отиде кући и каже

матери све, па онда отиде к цару и затражи све што му
је требало; цар му није могао одрећи, па му све да, и
тако се он крене с галијом. Путујући тако, сврши на путу
све као што му је речено, и дође под онај град у другоме
царству, и као што му је девојка рекла, он учини све,
узме царску кћер и срећно са њом дође натраг.
У гр`аду цар и њ`егов догл`авник с ц`аревих

пр`озора угл`едају г`алију издал`ека к`ако `иде (в го-
роде царь и его приближённый с царских окон увидели

галеру издалека, как идёт), па р`ече догл`авник ц`ару
(и говорит приближённый царю): «Сад га п`огуби к`ако
из`иђе из г`алије (сейчас его погуби, как выйдет из гале-
ры), др`укчије му не м`ожеш дос`адити (по-другому ему
не можешь досадить)».
 У граду цар и његов доглавник с царевих прозора

угледају галију издалека како иде, па рече доглавник
цару: «Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му
не можеш досадити».
Кад г`алија већ ст`ане (когда галера уже пристала;

стати — стать, остановиться), `онда ст`ану изл`азити
на брег сви р`едом (тогда стали выходить на берег все по
порядку), п`рво д`евојка са св`ојим друг`арицама (сна-
чала девушка со своими подругами), па `онда м`омци (а
потом парни), па п`осле он (а потом он), а цар нар`еди
џел`ату (а царь приказал палачу) да, чим м`омак из`ађе
из г`алије (чтобы, как только парень выйдет из галеры),
`одсече му гл`аву (отрубил ему голову).
 Кад галија већ стане, онда стану излазити на брег

сви редом, прво девојка са својим другарицама, па
онда момци, па после он, а цар нареди џелату да, чим
момак изађе из галије, одсече му главу.
Цар је м`ислио `ону ц`арску кћер за с`ебе `узети

(царь думал ту царскую дочь за себя взять), па к`ако `она
из`иђе из г`алије (и как она вышла из галеры), он пр`иђе
њој и ст`ане је м`иловати (он подошёл к ней и стал её
миловать), а `она се `окрене од њ`ега па р`ече (а она от-
вернулась от него и говорит): «Где је `онај што се тр`удио

за м`ене (где тот, что старался для меня)?»
 Цар је мислио ону царску кћер за себе узети, па како

она изиђе из галије, он приђе њој и стане је миловати,
а она се окрене од њега па рече: «Где је онај што се
трудио за мене?»
А кад в`иди да му је гл`ава одс`ечена (а когда уви-

дела, что у него: «ему» голова отрублена), `одмах `узме
ж`иву в`оду па га пр`елије (сразу взяла живую воду и его
полила), и он `опет `оживи к`ао и б`ио (и он опять ожил,
как и был). Кад цар и њ`егов догл`авник в`иде да је он
ож`ивео (когда царь и его приближённый увидели, что он
ожил), р`ече догл`авник ц`ару (сказал приближённый
царю): «Тај ће сад још в`ише зн`ати (этот будет сейчас
ещё больше знать) н`его што је зн`ао (чем знал), јер је
б`ио и м`ртав па `опет ож`ивео (потому что был мёртв и
опять ожил)».
 А кад види да му је глава одсечена, одмах узме живу

воду па га прелије, и он опет оживи као и био. Кад цар и
његов доглавник виде да је он оживео, рече доглавник
цару: «Тај ће сад још више знати него што је знао, јер је
био и мртав па опет оживео».
Цар пож`ели с`азнати (царь захотел узнать) да ли се

з`аиста в`ише зна (действительно ли больше известно:
«знается») кад се п`оново `оживи (когда заново оживёшь),
па зап`оведи да и њ`ему `одсеку гл`аву (и приказал,
чтобы и ему отрубили голову), и да га д`евојка ж`ивом
в`одом `оживи (и чтобы его девушка живой водой оживи-
ла). Кад ц`ару `одсеку гл`аву (когда царю отрубили голо-

ву), ц`арска кћи не хт`едне ни да зна за њ`ега (царская
дочь не хотела и знать про него), н`его `одмах н`апише
`оцу књ`игу (а сразу написала отцу письмо; књига — кни-
га; письмо) и к`аже све к`ако је б`ило (и сказала всё как
было) и да `она х`оће (и что она хочет) да се `уда за `оног
м`омка (выйти замуж за того парня).
 Цар пожели сазнати да ли се заиста више зна кад

се поново оживи, па заповеди да и њему одсеку главу,
и да га девојка живом водом оживи. Кад цару одсеку
главу, царска кћи не хтедне ни да зна за њега, него
одмах напише оцу књигу и каже све како је било и да
она хоће да се уда за оног момка.
А `отац њен одг`овори (а отец её ответил) да н`арод

пр`ими `оног м`омка за ц`ара (что народ примет того
парня за царя); `ако ли н`еће (если же не захочет), он ће
д`игнути в`ојско на њих (он поднимет войско на них).
Н`арод `одмах пр`изна да је пр`аведно (народ сразу
признал, что справедливо) да он `узме ц`ареву кћер и
да ц`арује (чтобы он взял царскую дочь и царствовал).
И т`ако се `онај м`омак `ожени ц`аревом д`евојком и
п`остане цар (и так тот парень женился на царской де-
вушке и стал царём), а `остали м`омци што су с њим
`ишли (а остальные парни, что с ним шли) ж`ене се
`оним д`евојкама (женились на тех девушках) што су
б`иле п`оред ц`арске кћ`ери (что были рядом с царской
дочерью) и п`остану в`елика госп`ода (и стали больши-
ми господами).
 А отац њен одговори да народ прими оног момка за

цара; ако ли неће, он ће дигнути војско на њих. Народ
одмах призна да је праведно да он узме цареву кћер и

да царује. И тако се онај момак ожени царевом девојком
и постане цар, а остали момци што су с њим ишли жене
се оним девојкама што су биле поред царске кћери и
постану велика господа.
ЋЕЛА
(Чела)
Б`ио је ј`едан цар па `имао три кћ`ери (был один царь,

и было у него три дочери). Две ст`арије `уда за ц`арске
с`инове (двух старших выдал за царских сыновей), а на
најмл`ађој н`ауми да `остави ц`арство (а на младшей
решил оставить царство), јер је б`ила н`ајл`епша (пото-
му что была самая красивая). У т`ога ц`ара б`ио је ј`едан
сл`уга (у того царя был один слуга) к`ојега су зв`али Ћ`ела
(которого звали Чела), јер је б`ио ћ`елав (потому что был
лысый). Тај сл`уга н`ишта др`уго н`ије р`адио (тот слуга
ничего другого не делал), н`его с`амо по б`ашти што је
тр`ебало (а только по саду, что было нужно), `али му је
б`ашта т`ако л`епо б`ила ур`ађена (но у него: «ему» сад
так красиво был устроен) к`ао да је у њој р`адило д`есет
љ`уди (словно в нём работало десять человек), и сви су се
т`оме ч`удили (и все этому удивлялись).
 Био је један цар па имао три кћери. Две старије

уда за царске синове, а на најмлађој науми да остави
царство, јер је била најлепша. У тога цара био је један
слуга којега су звали Ћела, јер је био ћелав. Тај слуга
ништа друго није радио, него само по башти што је
требало, али му је башта тако лепо била урађена као

да је у њој радило десет људи, и сви су се томе чудили.
Ц`арева је кћи ч`есто гл`едала с пр`озора у б`ашту

(царская дочь часто смотрела из окна в сад) и г`оворила
у с`еби (и говорила про себя): «Б`оже мој, к`аква је то
л`епа б`ашта (боже мой, какой это красивый сад) и како
је ур`ађена (и как устроен), а р`ади је с`амо ј`едан ч`овек
(а делает = обустраивает его только один человек), м`али
као ш`ушица (маленький, как карлик)!»
 Царева је кћи често гледала с прозора у башту и

говорила у себи: «Боже мој, каква је то лепа башта и
како је урађена, а ради је само један човек, мали као
шушица!»
Ј`едно ј`утро ц`арева кћи гл`едајући т`ако с пр`озора

и ч`удећи се (в одно утро царская дочь, глядя так из окна
и удивляясь), `опази Ћ`елу у б`ашти па му прог`овори
(заметила Челу в саду и ему говорит): «За Б`ога, Ћ`ело,
к`ако м`ожеш ти сам (ей-богу, Чела, как можешь ты
один) тол`ику б`ашту т`ако л`епо р`адити (такой сад так
красиво делать = устраивать) и д`ржати (и держать = под-
держивать в хорошем состоянии)?» А он јој одг`овори (а
он ей отвечает): «Г`оспођо д`евојко (госпожа девушка)!
`ако си р`ада зн`ати (если ты хочешь знать; рада — рада;
радознала — любопытная), п`орани п`обоље (встань
рано немного лучше = встань немного раньше) па ћеш
в`идети (и увидишь)».
 Једно јутро царева кћи гледајући тако с прозора и

чудећи се, опази Ћелу у башти па му проговори: «За
Чела 63
Бога, Ћело, како можеш ти сам толику башту тако

лепо радити и држати?» А он јој одговори: «Госпођо
девојко! ако си рада знати, порани побоље па ћеш
видети».
Др`уго ј`утро ц`арева кћи п`орани в`рло р`ано (на

другое утро царская дочь встала очень рано), и ст`ане да
гл`еда у б`ашту (и стала смотреть в сад) неј`ављајући
ни `оцу ни м`атери (не сообщая ни отцу, ни матери),
кад је Ћ`ели д`ошао змај`евит коњ (когда к Челе при-
шёл конь-змей; змајевит — сильный, как змей) и д`онео
му г`осподско од`ело и `оружје (и принёс ему господское
одеяние и оружие), и д`овео са с`обом тр`оје ч`етворо
сл`уга (и привёл с собой троих-четверых слуг).
 Друго јутро царева кћи порани врло рано, и стане

да гледа у башту нејављајући ни оцу ни матери, кад је
Ћели дошао змајевит коњ и донео му господско одело
и оружје, и довео са собом троје четворо слуга.
`Они р`аде у б`ашти (они работают в саду), а Ћ`ела

се об`укао у `оно од`ело (а Чела оделся в ту одежду), те
п`остао с`асвим др`уги (и стал совсем другой): н`ије
в`ише ни ћ`елав (больше и не лысый) н`его леп м`омак
(а красивый парень) што м`оже б`ити (какой только может
быть), па узј`ахао на `онога к`оња (и оседлал того коня) и
ш`ета се по б`ашти (и гуляет по саду), а коњ да се п`омами
под њим (а конь взбесился под ним): све му в`арнице из
н`оздрва с`евају (всё у него искры из ноздрей сверкают).
 Они раде у башти, а Ћела се обукао у оно одело,

те постао сасвим други: није више ни ћелав него леп
момак што може бити, па узјахао на онога коња и шета

се по башти, а коњ да се помами под њим: све му
варнице из ноздрва севају.
`Она к`ако в`иди Ћ`елу (она как увидела Челу),

з`аљуби се у њ`ега (влюбилась в него), али н`ије хт`ела
за д`уго н`икоме р`ећи (но не хотела долго никому гово-
рить). Кад мн`оги пр`осци ст`ану д`олазити и пр`осити
је (когда многие женихи стали приходить и сватать её),
`она н`ајпосле к`аже (она наконец сказала) да н`еће ни
за к`ога н`его за Ћ`елу (что не хочет ни за кого, а только
за Челу).
 Она како види Ћелу, заљуби се у њега, али није

хтела за дуго никоме рећи. Кад многи просци стану
долазити и просити је, она најпосле каже да неће ни за
кога него за Ћелу.
Цар и ц`арица кад то ч`ују (царь и царица когда это

услышали), ст`ану је г`рдити и одвр`аћати (стали её
ругать и отговаривать): «К`ако би ти за сл`угу п`ошла
(как бы ты за слугу пошла), па још за Ћ`елу (да ещё и
за Челу). Х`оћеш да нам срам`отиш ц`арство (хочешь
опозорить наше царство)». `Али `она то не хт`едне ни
сл`ушати (но она не хотела и слушать), н`его р`ече (а
сказала): «`Или за њ`ега `или ни за к`ога (или за него,
или ни за кого)».
 Цар и царица кад то чују, стану је грдити и одвраћати:

«Како би ти за слугу пошла, па још за Ћелу. Хоћеш
да нам срамотиш царство». Али она то не хтедне ни
слушати, него рече: «Или за њега или ни за кога».
Чела 65
Кад `отац види да н`ишта не п`омаже (когда отец уви-

дел, что ничто не помогает), об`уче је у пр`остачко одело
(одел её в простую одежду) и н`ачини је к`ао прост`акињу
(и нарядил как простушку), па је `уда за Ћ`елу (и её выдал
за Челу). Да им `иза гр`ада м`ало з`емље (дал им за го-
родом немного земли), а Ћ`ела `онде н`аправи б`ашту (а
Чела там сделал сад) и у њој к`олебу (и в нём хижину), и
ст`ане ж`ивети с ц`аревом кћ`ери к`ао св`аки б`аштован
(и стал жить с царской дочерью как любой садовник),
н`осећи з`елен у град и т`ако н`ешто зар`ађујући (нося
овощи в город и так кое-что зарабатывая).
 Кад отац види да ништа не помаже, обуче је у простачко

одело и начини је као простакињу, па је уда за Ћелу. Да
им иза града мало земље, а Ћела онде направи башту и
у њој колебу, и стане живети с царевом кћери као сваки
баштован, носећи зелен у град и тако нешто зарађујући.
`Али кад је год хт`ео (но когда бы ни захотел; кад

год — когда угодно, когда бы ни), м`огао се претв`орити
у н`ајл`епшега ч`овека (мог превратиться в самого кра-
сивого человека), с`амо је тр`ебало да зв`изне (только
нужно было свистнуть), па би `одмах дот`рчао змај`евит
коњ (и сразу бы прибежал конь-змей) и д`онео г`осподско
од`ело и `оружје (и принёс господское одеяние и ору-
жие). Т`ако је тр`ајало н`еко вр`еме (так длилось не-
которое время), `али `изненада `ударе н`епријатељи на
Ћ`елинога т`аста са две стр`ане (но внезапно ударили
неприятели на Челиного тестя с двух сторон), да н`ије
зн`ао к`уда пре (что не знал, куда сначала).
 Али кад је год хтео, могао се претворити у најлепшега

човека, само је требало да звизне, па би одмах дотрчао
змајевит коњ и донео господско одело и оружје. Тако је

трајало неко време, али изненада ударе непријатељи
на Ћелинога таста са две стране, да није знао куда пре.
`Онда р`ече у с`еби цар (тогда сказал про себя царь):

«`Оне две кћ`ери (те две дочери) што сам ја `удао за
ц`арске с`инове (что я выдал за царских сыновей), `имам
сад од њих п`омоћ (есть у меня сейчас от них помощь),
а `ову на к`оју сам се н`ајвише н`адао (а эту, на кото-
рую больше всего надеялся), д`адох за `рђу (отдал за ду-
рака; рђа — ржавчина; мерзавец, дурак)». И т`ако цар у
в`еликој бр`изи `изда з`аповест (и так царь в большом
беспокойстве издал приказ), да св`ако `иде у војску ко
м`оже с`абљу `опасати (чтобы каждый шёл в войско, кто
может саблей опоясаться).
 Онда рече у себи цар: «Оне две кћери што сам ја

удао за царске синове, имам сад од њих помоћ, а ову
на коју сам се највише надао, дадох за рђу». И тако цар
у великој бризи изда заповест, да свако иде у војску ко
може сабљу опасати.
`Ишле су в`ојске све ј`една за др`угом на н`епријатеља

(шли войска все один за другим на неприятеля), а гл`асови
ц`ару ј`еднако неср`етни д`олазе (а известия царю одина-
ково несчастливые приходили; глас — голос; весть, слух)
да в`ојска пр`опада (что армия пропадает). Н`ајпосле
п`одигне се цар сам (наконец поднялся царь сам) да в`иди,
како је т`амо (посмотреть, как там).
 Ишле су војске све једна за другом на непријатеља,

а гласови цару једнако несретни долазе да војска
Чела 67
пропада. Најпосле подигне се цар сам да види, како је

тамо.
За њим п`ође и м`ало и в`елико (за ним пошли и ма-

лый и большой = от мала до велика), а с њим и Ћ`ела
на ј`едном к`оњичку (а с ним и Чела на одной лошадке).
Сви су се Ћ`ели подсм`евали гов`орећи (все над Челой
подсмеивались, говоря): «Сад ће д`обро б`ити (сейчас хо-
рошо будет), `иде Ћ`ела (идёт Чела), он ће н`епријатеља
п`отрти и ум`ирити (он неприятеля растопчет и усми-
рит)».
 За њим пође и мало и велико, а с њим и Ћела на

једном коњичку. Сви су се Ћели подсмевали говорећи:
«Сад ће добро бити, иде Ћела, он ће непријатеља
потрти и умирити».
Кад д`ођу т`амо, ст`ану у л`огор (когда пришли туда,

стали лагерем), а и Ћ`ела за с`ебе ш`атор н`ачини (и Чела
для себя шатёр сделал), и `остану `онде три д`ана на м`иру
(и остались там три дня в покое). А ч`етврти дан з`апочне
се бој (а на четвёртый день начался бой). Сад Ћ`ела
зв`изне (тотчас Чела свистнул), а коњ змај`евити п`ојави
се пред њим (и конь-змей появился перед ним). Ћ`ела
`одмах об`уче `оне г`осподске х`аљине (Чела сразу надел
те господские платья; хаљина — платье, одежда) што му
је коњ д`онео (что ему конь принёс), пр`ипаше с`абљу па
с`едне на к`оња (опоясался саблей и сел на коня) и `одмах
ул`ети у бој (и сразу влетел / ворвался в бой).
 Кад дођу тамо, стану у логор, а и Ћела за себе шатор

начини, и остану онде три дана на миру. А четврти
дан започне се бој. Сад Ћела звизне, а коњ змајевити

појави се пред њим. Ћела одмах обуче оне господске
хаљине што му је коњ донео, припаше сабљу па седне
на коња и одмах улети у бој.
К`ако он ул`ети у бој, сва се непријат`ељска в`ојска

`узбуни (как он ворвался в бой, все неприятельские вой-
ска взволновал): не зна се или в`ише он с`ече (не извест-
но, или больше он рубит) или му в`ише коњ тл`ачи (или
у него больше конь топчет). И т`ако за т`или час (и так в
мгновение ока; час — миг, мгновение; тили час — мгно-
вение ока) в`ојска непријат`ељска п`рсне и р`азбегне се
куд к`оје (войска неприятельские дрогнули и разбежались
кто куда).
 Како он улети у бој, сва се непријатељска војска

узбуни: не зна се или више он сече или му више коњ
тлачи. И тако за тили час војска непријатељска прсне и
разбегне се куд које.
`Одмах д`ође глас ц`ару под ш`атор (сразу пришло

известие царю в шатёр) да је у њ`еговој в`ојсци б`ио
јун`ак (что в его войске был герой) к`оји је н`епријатеља
п`обио и да н`епријатељ тр`ажи мир (который неприя-
теля побил, и что неприятель просит мира). Цар `одмах
зап`оведи да тај јун`ак д`ође код њ`ега (царь сразу при-
казал, чтобы тот герой пришёл к нему) и да тр`ажи што
х`оће да га д`арује (и просил что хочет, чтобы /царь/ его
одарил). `Ови п`рви гл`асници још и не `оду (эти пер-
вые гонцы ещё и не ушли) да тр`аже `онога јун`ака (ис-
кать того героя), кад д`ођу др`уги и к`ажу да је то њ`егов
Ћ`ела (когда пришли другие и говорят, что это его Чела).
Чела 69
 Одмах дође глас цару под шатор да је у његовој

војсци био јунак који је непријатеља побио и да
непријатељ тражи мир. Цар одмах заповеди да тај јунак
дође код њега и да тражи што хоће да га дарује. Ови
први гласници још и не оду да траже онога јунака, кад
дођу други и кажу да је то његов Ћела.
Цар се `удиви кад то ч`ује (царь удивился, когда это

услышал), и н`ије хт`ео в`еровати (и не хотел верить):
«Кад би он б`ио, он би д`ошао код м`ене (если бы /это/
он был, он бы пришёл ко мне)». А Ћ`ела му п`оручи (а
Чела ему передал; поручити — поручить; передать сооб-
щение): «Кад п`ођемо к`ући, н`апоред ћу с њим ј`ахати
(когда пойдём домой, рядом / параллельно буду с ним ска-
кать)». Кад се п`осле т`ога `учини мир и п`ођу н`атраг
(когда после того установился: «сделался» мир и пошли
назад), Ћ`ела с`авије свој ш`атор и `оно м`ало п`ртљага
(Чела свернул свой шатёр и немного багажа), и м`етне на
св`ога к`оњичка (и забросил на свою лошадку), па `онда
зв`изне а коњ се змај`евит п`ојави пред њим (и тогда
свистнул, а конь-змей появился перед ним).
 Цар се удиви кад то чује, и није хтео веровати:

«Кад би он био, он би дошао код мене». А Ћела му
поручи: «Кад пођемо кући, напоред ћу с њим јахати».
Кад се после тога учини мир и пођу натраг, Ћела
савије свој шатор и оно мало пртљага, и метне на
свога коњичка, па онда звизне а коњ се змајевит
појави пред њим.
Он об`уче г`осподско од`ело и с`едне на змај`евита

к`оња (он надел господскую одежду и сел на коня-змея)
па п`ође с ц`арем н`апоред да га сви в`иде да је он (и

пошёл с царём рядом, чтобы его все видели, что это он).
Кад цар в`иди да је он (когда царь увидел, что это он), од
р`адости се з`аплаче и т`ако у р`адости д`ођу к`ући (от
радости заплакал, и так в радости пришли домой) и `онде
цар још за ж`ивота св`ога пр`еда Ћ`ели ц`арство (и там
царь ещё при жизни своей передал Челе царство) и т`ако
Ћ`ела п`остане цар (и так Чела стал царём).
 Он обуче господско одело и седне на змајевита

коња па пође с царем напоред да га сви виде да је
он. Кад цар види да је он, од радости се заплаче и
тако у радости дођу кући и онде цар још за живота
свога преда Ћели царство и тако Ћела постане
цар.
БИБЕРЧЕ
(Перчик)
Б`ила ж`ена к`оја н`ије `имала д`ецу (была женщи-

на, у которой не было детей), па м`олила Б`ога да јој да
да р`оди (и просила Бога, чтобы он ей дал родить), м`акар
б`ило д`ете као б`иберово з`рно (хоть бы был ребенок и
как перечное зерно). Бог јој д`аде по ж`ељи (Бог ей дал
по /её/ желанию) па `она р`оди м`ушко д`ете (и она ро-
дила ребёнка мужского пола) к`ао б`иберово з`рно (как
перечное зерно).
 Била жена која није имала децу, па молила Бога да

јој да да роди, макар било дете као биберово зрно. Бог
јој даде по жељи па она роди мушко дете као биберово
зрно.
На п`очетку од р`адости она н`ије м`арила (сначала

от радости она не беспокоилась) што је тол`ишно д`ете
р`одила (что такого маленького ребёнка родила), `али
п`осле јој је п`остало ж`ао (но потом ей стало жаль) к`ада
је видела др`угу д`ецу к`оја су се с њ`еним д`ететом
р`одила (когда видела других детей, которые с её ребён-
ком родились) к`ако су дор`асла на ж`енидбу и `удају

(как доросли до женитьбы и замужества), а њ`ено д`ете
је `остало к`ао б`иберово з`рно (а её ребёнок остался как
перечное зерно). `Онда п`очне да пл`аче и к`ука св`аки
дан (тогда начала плакать и причитать каждый день).
 На почетку от радости она није марила што је толиш-

но дете родила, али после јој је постало жао када је
видела другу децу која су се с њеним дететом родила
како су дорасла на женидбу и удају, а њено дете је
остало као биберово зрно. Онда почне да плаче и кука
сваки дан.
Ј`едан пут д`ође јој у сан н`еко и к`аже да не пл`аче

в`ише (однажды пришёл ей во сне кто-то и сказал не
плакать больше), б`иће њен син в`елики к`ао топ`ола
(будет её сын большой, как тополь). П`осле тога сна
`остане `она в`есела, `али не за д`уго (после того сна
осталась она весёлая, но не надолго), јер м`ало к`асније
д`ође јој син (потому что немного позже пришёл к ней
сын) и р`ече да м`ора `ићи куд му је у сну р`ечено (и
сказал, что должен идти, куда ему во сне сказано); и
т`ако он `оде а м`ајка `остане пл`ачући (и так он ушёл,
а мать осталась, плача). `Ишао је он д`уго па д`ође у
ј`едан ц`арски двор (шёл он долго и пришёл в один цар-
ский дворец). `Уђе у б`ашту, кад т`амо в`иди (вошёл в
сад, когда там видит = а там видит) — ц`арска кћи с`еди
под ј`едним д`рветом и пл`аче (царская дочь сидит под
одним деревом и плачет).
 Један пут дође јој у сан неко и каже да не плаче

више, биће њен син велики као топола. После тога сна
остане она весела, али не за дуго, јер мало касније
Перчик 73
дође јој син и рече да мора ићи куд му је у сну речено; и

тако он оде а мајка остане плачући. Ишао је он дуго па
дође у један царски двор. Уђе у башту, кад тамо види —
царска кћи седи под једним дрветом и плаче.
Он јој р`ече (он ей сказал) «П`омози Бог (помоги

Бог = Бог в помощь)» и з`апита је, з`ашто пл`аче (и спро-
сил её, почему плачет), а `она му одг`овори да је то д`рво
под к`ојим с`еди, р`одило три зл`атне ј`абуке (а она ему
ответила, что то дерево, под которым /она/ сидит, роди-
ло три золотых яблока), да јој је `отац зап`оведио да их
ч`ува (что ей отец приказал их охранять), `али д`ође `ала
`испод з`емље (но пришёл дракон из-под земли) па за три
ј`утра одн`есе све три ј`абуке ј`едну по ј`едну (и за три
утра унёс все три яблока одно за одним), и `она сад не
сме `оцу да к`аже (и она сейчас не смеет отцу сказать),
а `отац је п`озвао с`утра с`илне г`осте да им п`окаже
шта му је Бог д`ао (а отец позвал завтра многочисленных
гостей, чтобы им показать, что ему Бог дал).
 Он јој рече «Помози Бог» и запита је, зашто плаче,

а она му одговори да је то дрво под којим седи, родило
три златне јабуке, да јој је отац заповедио да их чува,
али дође ала испод земље па за три јутра однесе све
три јабуке једну по једну, и она сад не сме оцу да каже,
а отац је позвао сутра силне госте да им покаже шта му
је Бог дао.
Он јој к`аже да ћ`ути (он ей сказал молчать), он ће

јој све три ј`абуке од `але д`онети (он ей все три яблока
от дракона принесёт), с`амо да му да две св`оје сл`уге
да `иду с њим (только пусть ему даст двух слуг, чтобы
пошли с ним). П`осле он к`упи ј`едну `овцу (потом он

купил одну овцу) и з`аклавши је (и, заколов её) сва
ч`етири ч`ерега м`етне у т`орбу (все четыре четвертины
/от туши/ бросил в сумку) а `остало б`аци (а остальное
выбросил), `узме ј`едно `уже па `оде са сл`угама `иза
гр`ада на ј`езеро (взял одну верёвку и пошёл со слугами
за город на озеро), и `онде д`игне ј`едан к`амен па р`ече
сл`угама (и тогда поднял один камень и сказал слугам), да
га на `ужету сп`усте д`оле (чтобы его на верёвке спусти-
ли вниз), па кад з`адрма `уже, да га в`уку г`оре (а когда
затрясёт верёвку, чтобы его тянули вверх).
 Он јој каже да ћути, он ће јој све три јабуке од але

донети, само да му да две своје слуге да иду с њим.
После он купи једну овцу и заклавши је сва четири
черега метне у торбу а остало баци, узме једно уже па
оде са слугама иза града на језеро, и онде дигне један
камен па рече слугама, да га на ужету спусте доле, па
кад задрма уже, да га вуку горе.
Т`ако га сл`уге сп`усте (так его слуги спустили), а

т`амо је л`епа б`ашта и к`ућа (а там красивый сад и дом),
он `уђе у к`ућу (он вошёл в дом), а т`амо `ала с`еди код
в`атре (а там дракон сидит у огня) и у в`еликом к`азану
н`ешто к`ува (и в большом казане что-то варит). `Ала
к`ако га `угледа, ск`очи на њега (дракон, как его увидел,
кинулся на него), а он јој (а он ему: «ей») б`рже б`аци
ј`едан ч`ерег м`еса (быстрее кинул одну четвертину мяса).
Док се `ала с`агну и `узе м`есо, он `украде ј`едну ј`абуку
(пока дракон согнулся и взял мясо, он украл одно яблоко).
 Тако га слуге спусте, а тамо је лепа башта и кућа,

он уђе у кућу, а тамо ала седи код ватре и у великом
Перчик 75
казану нешто кува. Ала како га угледа, скочи на њега,

а он јој брже баци један черег меса. Док се ала сагну и
узе месо, он украде једну јабуку.
`Ала `опет на њ`ега н`асрне (дракон опять на него

накинулся), а он б`аци др`уги ч`ерег па `узме и др`угу
ј`абуку (а он бросил вторую четвертину и взял и второе
яблоко), кад `ала `онај ч`ерег пр`огута, `опет на њ`ега
н`асрне (когда дракон ту четвертину проглотил, опять
на него накинулся), а он б`аци тр`ећи па `узме и тр`ећу
ј`абуку (а он бросил третью и взял и третье яблоко).
 Ала опет на њега насрне, а он баци други черег

па узме и другу јабуку, кад ала онај черег прогута,
опет на њега насрне, а он баци трећи па узме и трећу
јабуку.
Кад `ала ч`етвртом на њ`ега н`асрну, он јој б`аци

и ч`етврти ч`ерег (когда дракон в четвертый раз на него
накинулся, он ему бросил и четвертую четвертину), па
б`ежи н`атраг (и побежал назад), и тек да се `ухвати
за `уже, а `ала `испадне н`апоље (и только схватился за
верёвку, а дракон выскочил наружу), а он б`рже одс`ече
од св`оје н`оге м`еса па јој б`аци (а он быстрее отрезал
от своей ноги мясо и ему бросил) и з`адрма за `уже, те
га изв`уку г`оре (и задёргал за верёвку, и его вытащили
наверх).
 Кад ала четвртом на њега насрну, он јој баци и

четврти черег, па бежи натраг, и тек да се ухвати за уже,
а ала испадне напоље, а он брже одсече од своје ноге
меса па јој баци и задрма за уже, те га извуку горе.
П`осле пр`еда ц`арској кћ`ери ј`абуке па `оде (потом

передал царской дочери яблоки и ушёл). М`ало вр`емена
з`атим пр`ође (немного времени затем прошло), а `ала
п`очне св`аки дан г`оре изл`азити (а дракон начал каж-
дый день наверх выходить), те је св`аки дан ј`ела по
ј`едну д`евојку (да каждый день ел по одной девушке)
к`оју су м`орали из гр`ада сл`ати р`едом (которую долж-
ны были из города слать по очереди), т`ако д`ође ред и на
ц`ареву кћер (так дошла очередь и до царской дочери),
к`оја је б`ила испр`ошена (которая была посватана).
 После преда царској кћери јабуке па оде. Мало

времена затим прође, а ала почне сваки дан горе
излазити, те је сваки дан јела по једну девојку коју
су морали из града слати редом, тако дође ред и на
цареву кћер, која је била испрошена.
`Отац и м`ати и сва госп`ода испр`ате је до ј`езера

(отец и мать и все господа проводили её до озера), и `онде
изг`рливши се с њом и изљ`убивши (и там, обнявшись с
ней и расцеловав) `отац и м`ати вр`ате се к`укајући (отец
и мать вернулись, причитая), а `она `остане с`ама да ч`ека
`алу (а она осталась одна ждать дракона). Ч`екајући т`ако
ст`ане се м`олити Б`огу (ожидая так, стала молиться Богу),
да јој п`ошље Биб`ерче, к`оје јој ј`абуке од `але д`онело
(чтобы ей послал Перчика, который ей яблоки от дракона
принёс), да је сад `избави (чтобы её сейчас избавил).
 Отац и мати и сва господа испрате је до језера, и онде

изгрливши се с њом и изљубивши отац и мати врате се
кукајући, а она остане сама да чека алу. Чекајући тако
стане се молити Богу, да јој пошље Биберче, које јој
јабуке од але донело, да је сад избави.
Перчик 77
У том тр`енутку Биб`ерче д`ође у град (в тот момент

Перчик пришёл в город), а град сав у ц`рно з`авијен
(а город весь в чёрное укутан). Кад он з`апита з`ашто
је т`ако, и `они му к`ажу (когда он спросил, почему так,
и они ему сказали), он б`рже на ј`езеро и н`ађе ц`ареву
кћер (он быстрее на озеро и нашёл царскую дочь) где
с`еди и пл`аче (где сидит и плачет), па је з`апита, х`оће
ли п`оћи за њ`ега (и её спросил, хочет ли выйти за него),
`ако је од `але `избави (если её от дракона избавит).
 У том тренутку Биберче дође у град, а град сав у

црно завијен. Кад он запита зашто је тако, и они му
кажу, он брже на језеро и нађе цареву кћер где седи и
плаче, па је запита, хоће ли поћи за њега, ако је од але
избави.
`Она р`ече (она говорит): «Х`оћу, `али ти ме не

м`ожеш `избавити (хочу, но ты меня не можешь изба-
вить); ј`едан је с`амо к`оји би м`огао (один есть толь-
ко, который бы мог), `али т`ога н`ема `овде (но его нет
здесь)». «А к`оји је тај (а кто тот)?» з`апита он, а `она
одг`овори (спросил он, а она ответила): «`Истина да је
он м`али као б`иберово з`рно (правда, что он маленький,
как перечное зерно), `али он би м`ене `избавио (но он
бы меня избавил)». Биб`ерче се н`асмеје и р`ече јој да
је Биб`ерче сад в`елики м`омак (Перчик рассмеялся и
сказал, что Перчик сейчас большой парень), и да је он
д`ошао да је `избави (и что он пришёл её избавить).
 Она рече: «Хоћу, али ти ме не можеш избавити;

један је само који би могао, али тога нема овде». «А
који је тај?» запита он, а она одговори: «Истина да је
он мали као биберово зрно, али он би мене избавио».
Биберче се насмеје и рече јој да је Биберче сад велики

момак, и да је он дошао да је избави.
`Она се з`ачуди (она удивилась) и кад в`иди п`рстен

што му је д`ала `онда кад јој је д`онео ј`абуке (и ког-
да увидела кольцо, что ему дала тогда, когда /он/ ей при-
нёс яблоки), осв`едочи се да је то баш он (удостовери-
лась, что это именно он). `Онда јој он к`аже да га м`ало
поч`ешка по гл`ави (тогда он ей сказал его немного по-
чесать по голове), и `ако з`аспи да га пр`обуди, кад се
ј`езеро з`адрма (и если заснёт, его разбудить, когда озеро
затрясётся). Он л`егне њој на кр`ило (он лёг ей на ко-
лени; крило — крыло; на крило — на колени) и `она га
п`очне ч`ешкати по гл`ави, `онда он з`аспи (и она его
начала почёсывать по голове, тогда он заснул).
 Она се зачуди и кад види прстен што му је дала

онда кад јој је донео јабуке, осведочи се да је то баш
он. Онда јој он каже да га мало почешка по глави, и ако
заспи да га пробуди, кад се језеро задрма. Он легне
њој на крило и она га почне чешкати по глави, онда он
заспи.
И с`амо се одј`едном ј`езеро з`ањиха (и тут внезап-

но озеро заколыхалось), а `она п`очне пл`акати (а она
начала плакать), и с`уза п`адне њ`ему на `образ (и слеза
упала ему на щёку), а он се т`ргне (он дёрнулся), `узме
мач и ст`ане да ч`ека `алу (взял меч и стал ждать дра-
кона). У том тр`енутку п`ојави се `ала са д`евет гл`ава
(в тот момент появился дракон с девятью головами), он
је д`очека и одс`ече јој ј`едну гл`аву (он его встретил и
отрубил ему одну голову), а `ала ј`урне на њ`ега (а дра-
Перчик 79
кон как кинется на него), а он одс`ече и др`угу гл`аву (а

он отрубил и другую голову), и т`ако свих д`евет (и так
все девять).
 И само се одједном језеро зањиха, а она почне

плакати, и суза падне њему на образ, а он се тргне,
узме мач и стане да чека алу. У том тренутку појави се
ала са девет глава, он је дочека и одсече јој једну главу,
а ала јурне на њега, а он одсече и другу главу, и тако
свих девет.
П`осле з`атражи од д`евојке м`араму (потом попро-

сил у девушки платок) па пов`ади свих ј`езика д`евет
(и повынимал все девять языков) и в`еже у м`араму (и
завязал в платок), а д`евојци к`аже да н`иком не к`аже
ко ју је изб`авио (а девушке сказал, никому не говорить,
кто её избавил), он ће већ д`оћи кад б`уде вр`еме (он
уже придёт, когда будет время). Па п`осле `оде (и потом
ушёл).
 После затражи од девојке мараму па повади свих

језика девет и веже у мараму, а девојци каже да ником
не каже ко ју је избавио, он ће већ доћи кад буде време.
Па после оде.
К`ада и д`евојка п`ође к`ући (когда и девушка пош-

ла домой), ср`ете је њен младож`ења и к`аже јој (встре-
тил её жених и говорит ей): `ако н`еће р`ећи да ју је он
изб`авио (если не скажет, что он её избавил), да ће је
`убити (/он/ её убьёт), па јој је свеј`едно (так что ей всё
равно). `Она се р`азмисли (она подумала), и опом`ињући
се шта јој је Биб`ерче р`екао (и, вспомнив, что ей Перчик
сказал), да ће д`оћи кад б`уде вр`еме (что придёт, когда
будет время = когда настанет время), `обећа да ће р`ећи да

ју је он изб`авио (обещала, что скажет, что он её избавил).
 Када и девојка пође кући, срете је њен младожења

и каже јој: ако неће рећи да ју је он избавио, да ће је
убити, па јој је свеједно. Она се размисли, и опомињући
се шта јој је Биберче рекао, да ће доћи кад буде време,
обећа да ће рећи да ју је он избавио.
Младож`ења се вр`ати па пон`есе за сведоч`анство

свих д`евет ос`ечени гл`ава (жених вернулся и понёс для
свидетельства все девять отрубленных голов). Кад `она
д`ође с њим св`оме `оцу и м`атери (когда она пришла
с ним к своему отцу и матери), н`ије се м`огло зн`ати
(нельзя было знать = было неизвестно) к`ога в`ише г`рле
и љ`убе, њу или њ`ега (кого больше обнимают и целуют,
её или его), и н`ауме, `одмах да их в`енчају (и надумали
сразу их венчать), `али се `она н`аправи б`олесна (но она
притворилась больной).
 Младожења се врати па понесе за сведочанство

свих девет осечени глава. Кад она дође с њим своме
оцу и матери, није се могло знати кога више грле и
љубе, њу или њега, и науме, одмах да их венчају, али
се она направи болесна.
Кад пр`ође н`еколико д`ана (когда прошло несколько

дней), ето ти Биб`ерчета (вот и Перчик), и к`аже да је
он изб`авио д`евојку (и говорит, что он избавил девуш-
ку). Сад цар к`оме ће да в`ерује (теперь царь кому будет
верить = теперь царю кому верить)? Д`евојка не сме да
к`аже (девушка не смеет сказать), `онај пр`ети да ће је
Перчик 81
`убити (тот угрожает её убить). `Онда цар н`ареди да им

суд с`уди (тогда царь приказал им суд судить). Кад из`иђу
на суд, суд р`ече (когда вышли на суд, суд говорит): ко
`има сведоч`анство, `онога је д`евојка (у кого есть сви-
детельство, того и девушка).
 Кад прође неколико дана, ето ти Биберчета, и каже

да је он избавио девојку. Сад цар коме ће да верује?
Девојка не сме да каже, онај прети да ће је убити. Онда
цар нареди да им суд суди. Кад изиђу на суд, суд рече:
ко има сведочанство, онога је девојка.
Младож`ења изн`есе гл`аве, а Биб`ерче ј`езике (же-

них вынес головы, а Перчик языки), `опет суд не зна,
к`оме ће да в`ерује (опять суд не знает, кому будет верить),
јер младож`ења к`аже да н`ије гл`аве `одмах пос`екао
(потому что жених говорит, что головы не сразу отрубил)
н`его пот`рчао с д`евојком код `оца (а побежал с девуш-
кой к отцу), а кад Биб`ерче изн`есе д`евојачку м`араму
(а когда Перчик вынес девичий платок), он к`аже да је
д`евојка м`араму од стр`аха изг`убила (он сказал, что
девушка платок от страха потеряла).
 Младожења изнесе главе, а Биберче језике, опет

суд не зна, коме ће да верује, јер младожења каже да
није главе одмах посекао него потрчао с девојком код
оца, а кад Биберче изнесе девојачку мараму, он каже
да је девојка мараму од страха изгубила.
`Онда цар р`ече, да уј`утру `иду `оба у ц`ркву на

м`олитву (тогда царь сказал, чтобы утром шли оба в цер-
ковь на молитву), т`амо ће б`ити и д`евојка (там будет и
девушка), па ко пре д`ође, њ`егова је (и кто вперёд при-

дёт, его /девушка/). Биб`ерче н`ије хт`ело `ићи, док не
зазв`они (Перчик не хотел идти, пока не зазвонят /коло-
кола/), а `онај се д`игне у п`оноћи (а тот поднялся в пол-
ночь), `али чим кор`ачи у ц`ркву (но как только шагнул
в церковь), пр`овали се под њим з`емља и сав се ис`ече
на н`ожеве (провалилась под ним земля, и /он/ весь поре-
зался на ножах).
 Онда цар рече, да ујутру иду оба у цркву на молитву,

тамо ће бити и девојка, па ко пре дође, његова је.
Биберче није хтело ићи, док не зазвони, а онај се дигне
у поноћи, али чим корачи у цркву, провали се под њим
земља и сав се исече на ножеве.
Д`евојка `упали св`ећу и с`едне код ј`аме да ч`ека

с`уђенога (девушка зажгла свечу и села у ямы ждать су-
женого). Кад `удари зв`оно, `одмах се п`ојави Биб`ерче
(когда ударил колокол, сразу появился Перчик). `Онда
цар в`иди ко је у праву (тогда царь видел, кто прав), и
в`енча св`оју кћер за Биб`ерче (и обвенчал свою дочь с
Перчиком). Т`ада Биб`ерче са св`ојом мл`адом ж`еном
`оде код св`оје м`ајке (тогда Перчик со своей молодой
женой пошёл к своей матери) да м`ајка в`иди да је он
в`елики (чтобы мать увидела, что он большой).
 Девојка упали свећу и седне код јаме да чека

суђенога. Кад удари звоно, одмах се појави Биберче.
Онда цар види ко је у праву, и венча своју кћер за
Биберче. Тада Биберче са својом младом женом оде
код своје мајке да мајка види да је он велики.
ЧУДОТВОРНИ ПРСТЕН
(Чудотворный перстень)
Ж`ивела ј`едном ј`една уд`овица (жила однажды =

жила-была одна вдова) и г`ајила с`инчића (и растила сы-
ночка) с`астављајући ј`едва крај с кр`ајем (едва сводя
концы с концами); н`игде н`ишта н`ије `имала (нигде ни-
чего не имела) `осим кр`ова над гл`авом и сир`омашне
б`аште (кроме крыши над головой и бедного сада) к`оја
их је сл`або прехрањ`ивала (который их помаленьку:
«слабо» кормил). Уд`овица је б`ила ст`ара и н`ије м`огла
мн`ого да р`ади (вдова была старая и не могла много ра-
ботать), па су ж`ивели п`онајвише од т`уђе м`илости
(так что жили по большей части от чужой милости).
 Живела једном једна удовица и гајила синчића састав-

љајући једва крај с крајем; нигде ништа није имала осим
крова над главом и сиромашне баште која их је слабо
прехрањивала. Удовица је била стара и није могла много
да ради, па су живели понајвише од туђе милости.
К`ада је мал`ишан ст`асао (когда малыш воз-

мужал; стасати — подоспеть; возмужать), ј`едног
д`ана пр`едложи м`ајци да пр`одају ј`алову б`ашту

(однажды предложил матери продать бесплодный сад)
и `уместо ње к`упе к`оња (и вместо него купить коня),
јер ће т`ако в`ише зар`адити (поскольку так боль-
ше заработают). Коњ је м`огао да в`уче д`рва (конь
мог возить дрова) и у к`ућу д`онесе н`овац (и в дом
приносить деньги) к`оји ће их пошт`ено нахр`анити
и об`ући (которые их как следует накормят и обуют;
поштено — честно; изрядно).
 Када је малишан стасао, једног дана предложи

мајци да продају јалову башту и уместо ње купе коња,
јер ће тако више зарадити. Коњ је могао да вуче дрва
и у кућу донесе новац који ће их поштено нахранити и
обући.
М`ајка с`аслуша с`ина, али се `уплаши (мать выслу-

шала сына, но испугалась) да он, т`ако млад и не`искусан
(что он, такой молодой и неопытный), н`еће зн`ати да
с`ачува жив`отињу од д`ивљих зв`ери (не сумеет сохра-
нить животное от диких зверей; знати — знать, уметь),
што би их `оставило и без к`оња и без б`аште (что бы
их оставило и без коня, и без сада). Т`ако р`ече с`ину
(так сказала сыну), `али је он б`ио тол`ико `упоран (но
он был настолько упорен) да је на кр`ају спров`ео св`оју
н`амеру (что в конце = в итоге осуществил свое намере-
ние; спровести — провести; осуществить).
 Мајка саслуша сина, али се уплаши да он, тако млад

и неискусан, неће знати да сачува животињу од дивљих
звери, што би их оставило и без коња и без баште. Тако
рече сину, али је он био толико упоран да је на крају
спровео своју намеру.
Чудотворный перстень 85
У п`очетку је з`аиста б`ило к`ако је син з`амислио

(вначале действительно было, как сын задумал): св`аког
д`ана је т`оварио д`рва и разв`озио их по с`елу (каж-
дый день грузил дрова и развозил их по деревне),
зар`ађујући м`ало, `али д`овољно за њих дв`оје (зара-
батывая не много, но достаточно для них двоих; мало —
мало; немного), све док га ј`едног ј`утра м`ајка н`ије
зам`олила (до тех пор пока его в одно утро мать не по-
просила) да дов`уче к`ући т`овар сув`арака (привезти
домой вязанку хвороста; товар — груз; вязанка) к`ако
би нал`ожила в`атру и отк`увала веш (как бы = чтобы
/она/ развела огонь и откипятила бельё; кувати — ва-
рить, кипятить).
 У почетку је заиста било како је син замислио:

сваког дана је товарио дрва и развозио их по селу,
зарађујући мало, али довољно за њих двоје, све док
га једног јутра мајка није замолила да довуче кући
товар суварака како би наложила ватру и откувала
веш.
Син без п`оговора пр`истаде (сын без возражений

согласился), п`ољуби м`ајку (поцеловал мать) и п`отера
к`оња у ш`уму по д`рва (и погнал коня в лес по дрова).
П`ошто су пр`ошли н`ајг`ушће кр`ошње (как прошли са-
мые густые кроны), он `остави к`оња да п`асе на чист`ини
(он оставил коня пастись на поляне), па п`ође да тр`ажи
сув`арке за в`атру (и пошёл искать хвороста для огня).
 Син без поговора пристаде, пољуби мајку и потера

коња у шуму по дрва. Пошто су прошли најгушће
крошње, он остави коња да пасе на чистини, па пође
да тражи суварке за ватру.
Већ је б`ио нак`упио п`овелик н`арамак гр`ања

(/он/ уже собрал достаточно большую вязанку ветвей) кад
је у даљ`ини ч`уо необичну дреку (когда вдали услы-
шал необычный крик) и н`еке гр`озне ј`ауке (и какие-то
жуткие стоны). `Истог тр`ена пој`ури кроз р`астиње (в
тот же момент побежал /он/ через растения) да п`омогне
н`есрећнику у н`евољи (помочь несчастному в беде).
Но чим се сп`устио у `оближњу дол`ину (но как толь-
ко спустился в ближайшую долину), `имао је шта да
в`иди (ему было на что посмотреть: «имел что видеть»):
н`асред чист`ине (посреди поляны), г`олема ажд`аја је
разј`апила ч`ељусти (огромная дракониха разинула че-
люсти) да пр`огута ј`елена (чтобы проглотить оленя),
`али су јој се њ`егови р`огови загл`авили у г`рлу (но
ей = у неё его рога застряли в горле), па ни да м`рдну (и
/не могут/ ни шевельнуться).
 Већ је био накупио повелик нарамак грања кад је у

даљини чуо необичну дреку и неке грозне јауке. Истог
трена појури кроз растиње да помогне несрећнику у
невољи. Но чим се спустио у оближњу долину, имао је
шта да види: насред чистине, голема аждаја је разјапила
чељусти да прогута јелена, али су јој се његови рогови
заглавили у грлу, па ни да мрдну.
Ј`елен је покуш`авао да се осл`ободи (олень пробовал

освободиться), `али је узал`уд пот`езао на св`оју стр`ану
(но зря тянул в свою сторону). Ажд`аја се тр`удила да га
п`оједе (дракониха старалась его съесть), `али јој је `улов
пр`есео (но у неё улов застрял).
«М`омче (парень)», в`икну `она (крикнула она), он`ако
п`уних `уста (так с полным ртом). «Дај одс`еци р`огове
с `овог ј`елена (давай отрежь рога с этого оленя), па да
га см`ажем к`ако тр`еба (и /я/ его слопаю, как положено;

смазати — смазать; слопать)!»
Ч`увши ажд`ају (слышав дракониху), ј`елен `одмах
`узврати (олень сразу ответил; узвратити — вернуть;
возразить, ответить):
«Не сл`ушај је, јун`аче (не слушай её, герой)! Б`оље
`убиј њу и сп`аси ме (лучше убей её и спаси меня)!»
 Јелен је покушавао да се ослободи, али је узалуд

потезао на своју страну. Аждаја се трудила да га поједе,
али јој је улов пресео.
«Момче», викну она, онако пуних уста. «Дај одсеци
рогове с овог јелена, па да га смажем како треба!»
Чувши аждају, јелен одмах узврати:
«Не слушај је, јуначе! Боље убиј њу и спаси ме!»
М`омак се прем`ишљао (парень раздумывал / ко-

лебался). С ј`едне стр`ане, б`ило би пр`авичније
изв`ући ј`елена из ажд`ајиних `уста (с одной сторо-
ны, было бы справедливее вытащить оленя из драконь-
их уст), јер он н`ије тр`ажио н`икакву кавгу (потому
что он не затевал никакой ссоры: «не искал никакую
ссору»), `али с др`уге, ажд`аја га је п`рва зам`олила
за `услугу (но, с другой, дракониха его первая попроси-
ла об услуге), па би му з`америла (так чтобы ему вы-
сказала недовольство) да се пр`иклони њ`еном `улову
(если склонится к её улову). М`орао је да н`ађе п`огодно
р`ешење за све (/он/ должен был найти подходящее ре-
шение для всех).
 Момак се премишљао. С једне стране, било би

правичније извући јелена из аждајиних уста, јер он није
тражио никакву кавгу, али с друге, аждаја га је прва
замолила за услугу, па би му замерила да се приклони

њеном улову. Морао је да нађе погодно решење за
све.
«Шта к`ажете да осл`ободим ј`елена (что скажете /на

то/, что /я/ освобожу оленя), па да га п`устимо да `иде
(и его отпустим: «пустим идти»)? Ажд`ајо, ион`ако те је
већ изм`учио (дракониха, /он/ и так тебя уже измучил),
ј`ешћеш н`ешто др`уго (съешь что-нибудь другое). А ти,
ј`елене, не мл`ати р`оговима (а ты, олень, не молоти ро-
гами). Св`аки пут кад ц`имнеш (каждый раз, когда дёр-
нешь), `обома је још г`оре (обоим ещё хуже)... Је л’ м`оже
т`ако (можно ли так)?»
 «Шта кажете да ослободим јелена, па да га пустимо

да иде? Аждајо, ионако те је већ измучио, јешћеш
нешто друго. А ти, јелене, не млати роговима. Сваки
пут кад цимнеш, обома је још горе... Је л’ може тако?»
Ажд`аја и ј`елен се сл`ожише (дракониха и олень

согласились), на шта м`омак `исука сек`ирче (на что
парень вытащил топорик) и `удари н`еколико п`ута по
в`рховима р`огова (и ударил несколько раз по верхушкам
рогов), тек т`олико (лишь настолько) да се `одглаве из
ажд`ајине в`илице (чтобы высвободились из драконь-
ей челюсти). Ј`елен у пар ск`окова н`естаде у ш`уми
(олень за пару скачков исчез в лесу), а ажд`аја, б`олних
и р`ањавих `уста, р`ече (а дракониха, с больными и ране-
ными устами, сказала):
 Аждаја и јелен се сложише, на шта момак исука

секирче и удари неколико пута по врховима рогова, тек
толико да се одглаве из аждајине вилице. Јелен у пар

скокова нестаде у шуми, а аждаја, болних и рањавих
уста, рече:
«Хв`ала ти, бр`ате, што си ме сп`асао (спасибо

тебе, брат, что меня спас). Ред је да се `одужим (/моя/
очередь расплатиться). П`ођи са мном до мог `оца,
зм`ијског ц`ара, и он ће те б`огато дар`ивати (пойди со
мной до моего отца, змеиного царя, и он тебя богато ода-
рит). С`амо, не дај да те пр`еђе (только не дай /ему/ тебя
превзойти / перехитрить): шта год да ти п`онуди (что
бы тебе ни предложил), тр`ажи ј`едино п`рстен (проси
только кольцо)».
 «Хвала ти, брате, што си ме спасао. Ред је да се

одужим. Пођи са мном до мог оца, змијског цара, и он
ће те богато даривати. Само, не дај да те пређе: шта
год да ти понуди, тражи једино прстен».
М`омак п`ође за зм`ијом (парень пошёл за змеёй),

па се п`осле н`еколико с`ати `обре у мр`ачној п`ећини
(и после нескольких часов оказался в тёмной пещере) са
ч`ијих је з`идова (со стен которой: «с чьих стен») в`ода
п`адала на скл`иску м`аховину (вода падала на скольз-
кий мох) и спр`ечавала `оног ко би у њу зал`утао (и
препятствовала тому, кто бы в неё забрёл) да пр`ође на
др`угу стр`ану (пройти на другую сторону).
 Момак пође за змијом, па се после неколико сати

обре у мрачној пећини са чијих је зидова вода падала
на склиску маховину и спречавала оног ко би у њу
залутао да прође на другу страну.
Ср`ећом (к счастью), ажд`аја је зн`ала пут (драко-

ниха знала путь), па су се `убрзо н`ашли на с`упротном
`излазу (и /они/ вскоре оказались на противоположном
выходе), од`акле се п`оглед отв`орио на пољ`ану (от-
куда вид открылся на поляну) преп`уну р`азних зм`ија
(полную разных змей). Н`асред тог п`оља је ст`ајао
пр`есто (посреди того поля стоял престол), а на њ`ему
н`ико др`уги н`его зм`ијски цар (а на нём не кто иной,
как змеиный царь).
 Срећом, аждаја је знала пут, па су се убрзо нашли на

супротном излазу, одакле се поглед отворио на пољану
препуну разних змија. Насред тог поља је стајао престо,
а на њему нико други него змијски цар.
`Угледавши ц`арску кћер (увидев царскую дочь),

зм`ије се разм`акоше и н`аправише јој м`еста (змеи
раздвинулись и дали ей место; направити — сделать,
устроить), па `она, ск`упа са г`остом (и она вместе с
гостем), пр`иђе пр`естолу и `исприча `оцу (подошла к
престолу и рассказала отцу) шта јој се с др`уге стр`ане
п`ећине д`есило (что ей = с ней с другой стороны пе-
щеры случилось) и к`ако ју је м`омак сп`асао (и как её
парень спас).
 Угледавши царску кћер, змије се размакоше и

направише јој места, па она, скупа са гостом, приђе
престолу и исприча оцу шта јој се с друге стране пећине
десило и како ју је момак спасао.
Зм`ијског ц`ара д`ирну пр`ича њ`егове ћ`ерке (зме-

иного царя тронула история его дочери) и он н`ареди
сл`угама (и он приказал слугам) да спр`еме дв`адесет

т`овара бл`ага (приготовить двадцать вьюков с сокрови-
щами; товар — груз; вьюк) за њ`еног сп`аситеља (для её
спасителя). `Ипак, м`омак спр`емно `одби част (однако
парень с готовностью отказался от чести: «отказал честь»):
«Хв`ала ти, ц`аре зм`ијски, на п`оклонима (спасибо
тебе, царь змеиный, за подарки). `Али `ако ж`елиш да
ме н`аградиш (но если хочешь меня наградить), дај ми
п`рстен (дай мне кольцо). Н`ишта ми др`уго не тр`еба
(ничего мне другого не нужно)».
 Змијског цара дирну прича његове ћерке и он нареди

слугама да спреме двадесет товара блага за њеног
спаситеља. Ипак, момак спремно одби част: «Хвала
ти, царе змијски, на поклонима. Али ако желиш да ме
наградиш, дај ми прстен. Ништа ми друго не треба».
Цар му п`онуди још д`есет т`овара бл`ага (царь

ему предложил ещё десять вьюков с богатствами), `али
момак н`ије од`устајао од свог з`ахтева (но парень не
отступался от своего требования). Цар му п`онуди још
д`есет т`овара (царь ему предложил ещё десять вьюков).
П`рстен или н`ишта др`уго — м`омак је б`ио `упоран
(кольцо или ничего другого — парень был упорен).
 Цар му понуди још десет товара блага, али момак

није одустајао од свог захтева. Цар му понуди још
десет товара. Прстен или ништа друго — момак је био
упоран.
«То не м`огу да ти дам (то не могу тебе дать)», р`ече

зм`ијски цар (сказал змеиный царь), на шта м`омак
кр`ену н`атраг ка п`ећини (на что парень пошёл назад

к пещере).
Кад га в`иде к`ако `одлази (когда увидела, как он ухо-
дит), ц`арева кћи п`ође за њим (царская дочь пошла за ним).
«К`уда ћеш ти (куда ты)?», `упита је `отац (спросил
её отец).
«`Одох да л`утам по св`ету с бр`атом (ушла бро-
дить по свету с братом), кад н`ије д`обио `оно што је
засл`ужио (когда = раз /он/ не получил то, что заслужил)».
 «То не могу да ти дам», рече змијски цар, на шта

момак крену натраг ка пећини.
Кад га виде како одлази, царева кћи пође за
њим.
«Куда ћеш ти?», упита је отац.
«Одох да лутам по свету с братом, кад није добио
оно што је заслужио».
Цар ст`исну `усне и смр`ачи се (царь сжал губы и

потемнел), па пр`еломи у с`еби (и переломил в себе =
переступил через себя) и п`озва их н`азад (и позвал их
назад).
«`Ево ти п`рстен, м`омче (вот тебе кольцо, парень).
Н`исам зн`ао да те з`ове св`ојим бр`атом (не знал, что
/она/ тебя зовёт своим братом). `Ако је т`ако, ств`арно
си га засл`ужио (если так, действительно /ты/ его заслу-
жил)».
М`омак `узе н`аграду (парень взял награду) и ажд`аја
га `испрати до ш`уме са др`уге стр`ане п`ећине (и дра-
кониха его проводила до леса с другой стороны пещеры),
па му р`ече (и ему сказала):
«Кад ти н`ешто `устреба (когда тебе что-нибудь по-
требуется), с`амо пр`инеси п`рстен в`атри (просто под-
неси кольцо к огню). Све ће ти се оств`арити (всё тебе

осуществится)».
 Цар стисну усне и смрачи се, па преломи у себи и

позва их назад.
«Ево ти прстен, момче. Нисам знао да те зове својим
братом. Ако је тако, стварно си га заслужио».
Момак узе награду и аждаја га испрати до шуме са
друге стране пећине, па му рече:
«Кад ти нешто устреба, само принеси прстен ватри.
Све ће ти се остварити».
М`омак сп`акова п`рстен у џеп (парень положил

кольцо в карман; спаковати — упаковать; положить), па
п`ожури кроз ш`уму (и поспешил через лес) до м`еста
на к`ојем је в`езао к`оња (до места, на котором привя-
зал коня). В`ече се пр`имицало (вечер приближался) и
све в`ише га је бр`инуло (и всё больше его беспокоило)
шта ће з`атећи т`амо (что /он/ застанет там), а к`ада је
к`оначно д`оспео до чист`ине (а когда наконец подоспел
к полянке), стр`епње су му се оств`ариле (страхи его:
«ему» осуществились): од к`оња н`ије `остало н`ишта
(от коня не осталось ничего). Ч`опор в`укова је нал`етео
и р`астргао га (стая волков налетела и разорвала его).
М`омак, т`ужан (парень, грустный), нат`овари с`амар
на л`еђа (нагрузил / взвалил вьючное седло на спину) и у
гл`уво д`оба (и в глухое время = поздно ночью) се п`ојави
м`ајци пред вр`атима (появился у матери перед дверью =
на пороге).
 Момак спакова прстен у џеп, па пожури кроз шуму

до места на којем је везао коња. Вече се примицало
и све више га је бринуло шта ће затећи тамо, а када
је коначно доспео до чистине, стрепње су му се

оствариле: од коња није остало ништа. Чопор вукова је
налетео и растргао га. Момак, тужан, натовари самар
на леђа и у глуво доба се појави мајци пред вратима.
Чим га је в`идела без к`оња и сув`арака (как только

увидела его без коня и хвороста), б`ило јој је ј`асно (стало
ей ясно) да се д`есило `оно ч`ега се пл`ашила (что случи-
лось то, чего /она/ боялась): `остали су без `ичега (оста-
лись без ничего). П`устила је с`ина у к`ућу (пустила сына
в дом), па `узела ст`арачки штап (да взяла старческую
трость) те га из`ударала по л`еђима (и его исколотила по
спине). Н`ије му д`ала в`ечеру (не дала ему ужин), већ
га п`ослала у с`обу да сп`ава (а послала его в комнату
спать), кад већ за др`уго н`ије (раз уж на другое не спосо-
бен: «раз уж не для другого»).
 Чим га је видела без коња и суварака, било јој је

јасно да се десило оно чега се плашила: остали су без
ичега. Пустила је сина у кућу, па узела старачки штап
те га изударала по леђима. Није му дала вечеру, већ га
послала у собу да спава, кад већ за друго није.
«Сув`арака `има још за веч`ерас (хворост есть ещё

для сегодняшнего вечера; вечерас — сегодня вечером)»,
р`екла је, п`ошто се см`иловала (сказала, после того
как смилостивилась) и нал`ожила сл`абашни пл`амен
у `огњишту (и развела слабенький пламень в очаге;
наложити — наложить; затопить, разжечь), «па ти
в`иди (а ты смотри = подумай) к`ако ћ`емо се с`утра
загр`ејати (как будем завтра согреваться)». Момак л`еже
у п`остељу пок`уњен и з`абринут (парень лёг в постель
поникший и обеспокоенный), `али га је `умор `убрзо

ск`рхао (но усталость его вскоре свалила; скрхати — сло-
мать; свалить), те `ипак з`аспа (и /он/ всё же заснул).
 «Суварака има још за вечерас», рекла је, пошто се

смиловала и наложила слабашни пламен у огњишту,
«па ти види како ћемо се сутра загрејати». Момак леже
у постељу покуњен и забринут, али га је умор убрзо
скрхао, те ипак заспа.
Међ`утим, `усред н`оћи се т`ргнуо из сна (между

тем посреди ночи /он/ дёрнулся из сна = очнулся), цр`ева
зг`рчених од гл`ади (с кишками, сжавшимися от голо-
да). П`очео је да пр`ебира по гл`ави (начал перебирать
в голове) шта му се пр`етходног д`ана д`есило (что с
ним: «ему» за прошлый день произошло), па се у ј`едном
тр`енутку с`ети п`рстена (и в один момент вспомнил про
кольцо) к`оји му је покл`онио зм`ијски цар (которое ему
подарил змеиный царь). Изв`уче га из пантал`она (выта-
щил его из штанов) и прин`есе ватри (и поднёс к огню).
 Међутим, усред ноћи се тргнуо из сна, црева

згрчених од глади. Почео је да пребира по глави шта
му се претходног дана десило, па се у једном тренутку
сети прстена који му је поклонио змијски цар. Извуче га
из панталона и принесе ватри.
`Истог ч`аса (в тот же миг), два `Арапина н`иоткуд

иск`очише пред њ`ега и накл`онише се (два арапа ниот-
куда выскочили перед ним и наклонились):
«Шта зап`оведаш, господ`ару (что прикажешь, го-
сподин)?»
М`омак се изн`енади (парень удивился), `али `онда

разм`исли (но потом побдумал), па им н`ареди (и им
приказал):
«Зап`оведам да ми `одмах `авлију нап`уните с`увим
д`рвима (приказываю, чтобы мне сейчас же двор напол-
нили сухими дровами), да `имамо ч`име да се з`агрејемо
(чтобы было чем согреться) и веш отк`увамо (и белье
прокипятить)».
 Истог часа, два Арапина ниоткуд искочише пред

њега и наклонише се:
«Шта заповедаш, господару?»
Момак се изненади, али онда размисли, па им
нареди:
«Заповедам да ми одмах авлију напуните сувим
дрвима, да имамо чиме да се загрејемо и веш отку-
вамо».
«Б`иће како тр`ажиш (будет, как просишь)», р`екоше

`Арапи и `опет се покл`онише (сказали арапы и опять
поклонились). М`омак ј`едва да је тр`епнуо (парень
едва моргнул = едва успел моргнуть) пре н`его што је
у дв`оришту ч`уо б`уку (прежде чем во дворе услышал
шум) и кроз пр`озор се `уверио (и через окно убедился)
да је `авлија пр`епуна ц`епаница (что двор переполнен
поленьями) спр`емних за п`отпалу (подготовленными
для растопки).
 «Биће како тражиш», рекоше Арапи и опет се

поклонише. Момак једва да је трепнуо пре него што је у
дворишту чуо буку и кроз прозор се уверио да је авлија
препуна цепаница спремних за потпалу.
`Опет је пр`инео п`рстен в`атри (опять поднёс коль-

цо к огню), п`озвао сл`уге и нар`едио им да дон`есу
н`ешто д`рва за кам`ин у с`оби (позвал слуг и прика-
зал им принести немного дров для камина в комнате;
нешто — нечто; немного, сколько-нибудь), к`ао и да
исп`уне сто ђак`онијама (а также наполнить стол угоще-
ниями). Чим су му удов`ољили (как только ему удоволь-
ствовали), пошт`ено се н`ајео (/он/ как следует наелся), а
`онда, з`адовољан и сит, пресп`авао до ј`утра (а потом,
довольный и сытый, проспал до утра).
 Опет је принео прстен ватри, позвао слуге и наре-

дио им да донесу нешто дрва за камин у соби, као
и да испуне сто ђаконијама. Чим су му удовољили,
поштено се најео, а онда, задовољан и сит, преспавао
до јутра.
Те н`оћи ст`арој уд`овици бр`иге н`ису под`ариле

мн`ого сна (в ту ночь старой вдове заботы не подари-
ли много сна), па је, `одмах по `изласку с`унца (и /она/
сразу после восхода солнца), из`ашла у дв`ориште да
р`азбистри гл`аву (вышла во двор прояснить голову).
Т`амо се, гле ч`уда (там, глянь-ка, чудеса), с`аплела о
м`етре и м`етре сл`ожених исц`епаних д`рва (споткну-
лась о метры и метры сложенных наколотых дров). `Истог
тр`ена се вр`атила у к`ућу (в тот же момент вернулась в
дом) и продрм`усала м`омка (и растрясла парня).
 Те ноћи старој удовици бриге нису подариле много

сна, па је, одмах по изласку сунца, изашла у двориште
да разбистри главу. Тамо се, гле чуда, саплела о метре
и метре сложених исцепаних дрва. Истог трена се
вратила у кућу и продрмусала момка.
«`Откуд `оно д`оле (откуда это внизу), с`ине мој (сын

мой)?»
Он јој тад `исприча све што н`ије ст`игао да к`аже
(он ей тогда рассказал всё, что не успел сказать) пре н`его
што је пр`етходне н`оћи прор`адио штап (прежде чем
прошлой ночью начала работать трость). М`ајка се на то
распл`акала и изљ`убила га (мать на то расплакалась и
расцеловала его), ср`ећна (счастливая) што в`ише н`еће
ж`ивети у б`еди и чам`отињи (что больше не будут жить
в бедности и горе).
 «Откуд оно доле, сине мој?»

Он јој тад исприча све што није стигао да каже пре
него што је претходне ноћи прорадио штап. Мајка се на
то расплакала и изљубила га, срећна што више неће
живети у беди и чамотињи.
И з`аиста (и действительно), од т`ада су св`ега

`имали д`овољно, па и пр`евише (с того времени все-
го имели достаточно, да и слишком). Н`ису б`или ни
гл`адни ни ж`едни (не были ни голодны, ни жаждущи), и
од`евали су се к`ао пр`ава госп`ода (и одевались как на-
стоящие господа), `али су д`уго `остали да ж`иве у `истој
тр`ошној к`ућици (но долго оставались жить в той же
ветхой избушке), с`амо з`ато што су тол`ико нав`икли
на њу (только потому что настолько привыкли к ней) да
им н`ије п`ало на п`амет (что им не пришло в голову)
да се пр`еселе (переселиться). Ј`едног д`ана, м`омак се
к`оначно с`етио (однажды парень наконец вспомнил) да
затр`ажи од `Арапа вел`елепни дв`орац (попросить у
арапов великолепный дворец), н`алик ц`арским (подоб-
ный царским).
 И заиста, од тада су свега имали довољно, па и

превише. Нису били ни гладни ни жедни, и одевали
су се као права господа, али су дуго остали да живе у
истој трошној кућици, само зато што су толико навикли
на њу да им није пало на памет да се преселе. Једног
дана, момак се коначно сетио да затражи од Арапа
велелепни дворац, налик царским.
Сл`уге су з`ачас сагр`адиле г`олемо зд`ање (слуги

тотчас построили огромное здание), па у т`оку н`оћи (и но-
чью: «в течение ночи») `уснулу м`ајку и с`ина прем`естиле
т`амо (спящую мать и сына переместили туда) т`ако да
`ово дв`оје н`ишта н`ису ос`етили (так что эти двое ни-
чего не почувствовали). `Али су се з`ато сл`едећег ј`утра
`обрели на им`ању (но зато на следующее утро оказались в
имении) к`акво се у близ`ини н`ије м`огло в`идети (какое
поблизости нельзя было увидеть: «не могло видеться»).
 Слуге су зачас саградиле големо здање, па у току

ноћи уснулу мајку и сина преместиле тамо тако да ово
двоје ништа нису осетили. Али су се зато следећег јутра
обрели на имању какво се у близини није могло видети.
И`ако је с`ада `имао све што му д`уша тр`ажи (хотя

сейчас имел всё, что у него: «ему» душа просит), м`омак
н`ије ж`елео да заборави сир`отињу (парень не желал
забыть бедноту) из к`оје је пот`екао (из которой про-
исходил), па је нар`едио м`ајци (и приказал матери) да
`испред кап`ија п`омогне св`аком (перед воротами помо-
гать каждому) к`оме је п`омоћ п`отребна (кому помощь
нужна): `ако је ч`овек гл`адан (если человек голоден),
н`ека му се п`онуди ј`ело (пусть ему будет предложена:
«предложится» еда), `ако је ж`едан, н`ека му се с`ипа

в`ода (если жаждущий, пусть ему нальётся вода), `ако је
бос, нек му се да `обућа (если бос, пусть ему будет дана:
«дастся» обувь), `ако је го (если гол), н`ека га н`ечим
`огрну (пусть его чем-нибудь закутают).
 Иако је сада имао све што му душа тражи, момак

није желео да заборави сиротињу из које је потекао,
па је наредио мајци да испред капија помогне сваком
коме је помоћ потребна: ако је човек гладан, нека му се
понуди јело, ако је жедан, нека му се сипа вода, ако је
бос, нек му се да обућа, ако је го, нека га нечим огрну.
«`Ако ми `имамо овол`ико (если у нас есть: «мы име-

ем» столько), ред је (порядок = правильно) да и `остали
д`обију м`акар м`ало (чтобы и остальные получили хотя
бы немного)», р`екао је м`ајци (сказал матери) и `оставио
је да `ужива у благост`ању (и оставил её наслаждаться
благосостоянием). И`ако је `имао све (хотя у него было
всё), н`ешто га је и д`аље м`учило (что-то его и дальше =
по-прежнему мучило) — м`ожда је баш з`ато разм`ишљао
о неср`ећнима и уб`огима (может, именно поэтому /он/ ду-
мал о несчастных и убогих). М`озгао је и м`озгао шта му
то нед`остаје (обмозговывал и обмозговывал, чего это ему
не хватает), па ј`едног д`ана `опет пр`инео п`рстен в`атри
(и однажды опять поднёс кольцо к огню).
 «Ако ми имамо оволико, ред је да и остали добију

макар мало», рекао је мајци и оставио је да ужива у
благостању. Иако је имао све, нешто га је и даље
мучило — можда је баш зато размишљао о несрећнима
и убогима. Мозгао је и мозгао шта му то недостаје, па
једног дана опет принео прстен ватри.
«Зап`оведај, госп`одару (приказывай, господин)»,

р`екоше `Арапи (сказали арапы).
«Зап`оведам да ми дон`есете н`ајлепшу султ`анову
кћер (приказываю, чтобы /вы/ мне принесли самую кра-
сивую султанскую дочь)».
Они се покл`онише и нест`адоше (они поклонились и
исчезли) — `али с`амо накр`атко (но лишь ненадолго), јер
су се већ сл`едећег ч`аса ук`азали пред њим (потому что
уже в следующий миг показались перед ним) са пр`елепом
ц`аревом ћ`ерком (с прекрасной царской дочкой).
 «Заповедај, господару», рекоше Арапи.

«Заповедам да ми донесете најлепшу султанову
кћер».
Они се поклонише и нестадоше — али само накратко,
јер су се већ следећег часа указали пред њим са
прелепом царевом ћерком.
`Она се п`рво от`имала (она сначала вырывалась) и

вр`искала да н`ико не м`оже тек т`ако (и визжала, что
никто не может просто так: «только так») да је `отме из
њ`ених `одаја (её похитить из её комнат; отети — от-
нять; похитить) и да н`икад н`еће п`оћи за груб`ијана
(и что /она/ никогда не пойдёт за грубияна) к`оји не зна
за ф`ино пон`ашање (который не знает про изысканные
манеры; понашање — поведение), `али јој је пол`ако
пост`ајало ј`асно (но ей постепенно стало ясно; полако —
потихоньку) да м`омак н`ије н`икакав с`илеџија (что
парень никакой не насильник) и да `има д`обре н`амере
(и что у него добрые намерения).
 Она се прво отимала и врискала да нико не може

тек тако да је отме из њених одаја и да никад неће поћи
за грубијана који не зна за фино понашање, али јој је

полако постајало јасно да момак није никакав силеџија
и да има добре намере.
П`осле н`еколико м`есеци пров`едених на дв`ору

мл`адића (после нескольких месяцев, проведенных на
дворе молодца), к`оначно је одгов`орила на удв`арање
(наконец /она/ ответила на ухаживание).
«Н`исам ја пл`еменитог р`ода (я не благородного
происхождения; род — род, происхождение)», пр`изнаде
јој он на олт`ару (признался ей он пред алтарём: «на ал-
таре»).
«`Али си з`ато пл`емените д`уше (но ты зато с благо-
родной душой)», р`ече му `она и п`ође за њ`ега (сказала
ему она и пошла за него).
 После неколико месеци проведених на двору

младића, коначно је одговорила на удварање.
«Нисам ја племенитог рода», признаде јој он на
олтару.
«Али си зато племените душе», рече му она и пође
за њега.
С`ултан је за то вр`еме на све н`ачине покуш`авао

(султан за то время всеми способами пытался) да
пр`онађе `изгубљену кћер (найти потерянную дочь).
Сл`ао је љ`уде да се расп`итују по з`емљи (слал лю-
дей расспрашивать по стране) и тр`аже је (и искать её),
`али му н`ико ни гл`аса о њој н`ије д`онео (но ему ни-
кто ни весточки о ней не принёс). Расп`исао је и с`илне
н`аграде (объявил и многочисленные награды), об`ећао
пронал`азачу б`огатство и п`оложај (обещал нашедше-
му богатство и положение), `али од ње ни тр`ага (но от

неё ни следа).
 Султан је за то време на све начине покушавао

да пронађе изгубљену кћер. Слао је људе да се
распитују по земљи и траже је, али му нико ни гласа
о њој није донео. Расписао је и силне награде,
обећао проналазачу богатство и положај, али од ње
ни трага.
Ј`едног д`ана се на дв`ору пој`авила м`атора

в`ештица (однажды на дворе появилась старая ведьма)
и п`итала султ`ана (и спросила султана) к`ако му (как
ему = у него) је н`естала кћи (исчезла дочь). Он јој р`ече
да је досл`овце `испарила (он ей сказал, что буквально
испарилась). У ј`едном трен`утку је б`ила ту (в один мо-
мент была здесь), а већ у сл`едећем је с`оба б`ила пр`азна
(а уже в следующий комната была пуста).
«Да в`ерујем у ч`уда (если бы я верил в чудеса),
пом`ислио бих (подумал бы) да је у п`итању м`агија
(что это магия; питање — вопрос; у питању је… — речь
о...)».
 Једног дана се на двору појавила матора вештица и

питала султана како му је нестала кћи. Он јој рече да је
дословце испарила. У једном тренутку је била ту, а већ
у следећем је соба била празна.
«Да верујем у чуда, помислио бих да је у питању
магија».
В`ештица се насм`еја и об`ећа му (ведьма рассме-

ялась и обещала ему) да ће му за г`олему н`аграду
прон`аћи изг`убљену кћер (что ему за огромную на-

граду найдёт потерянную дочь). П`ошто је с`ултан
пр`истао на п`огодбу (после того как султан согла-
сился на сделку), `она `узе са дв`ора ј`едан к`ожух и
н`екакав д`рвени штап (она взяла со двора один кожух
и какую-то деревянную трость), па кр`ену з`емљом
пол`ако (и пустилась по стране потихоньку), од гр`ада
до гр`ада, од вр`ата до вр`ата (от города к городу, от
двери к двери).
 Вештица се насмеја и обећа му да ће му за голему

награду пронаћи изгубљену кћер. Пошто је султан
пристао на погодбу, она узе са двора један кожух и
некакав дрвени штап, па крену земљом полако, од
града до града, од врата до врата.
П`утовала је д`анима (путешествовала днями = дни

напролёт), све док н`ије на`ишла на ј`едан вел`елепни
дв`орац (пока не натолкнулась на один великолепный дво-
рец), к`ао ј`уче сагр`ађен (словно вчера построенный),
па се зад`ржала (и задержалась) што је д`уже м`огла
(как дольше могла = так долго, как могла) `око њ`егових
к`апија (около его ворот). С`атима је с`едела (часами
сидела) и прем`ештала се с ј`едног з`ида на др`уги (и
перемещалась с одной стены на другую = от одной стены
к другой), т`ако да је г`азда м`орао да је прим`ети (так,
что хозяин должен был её заметить).
 Путовала је данима, све док није наишла на један

велелепни дворац, као јуче саграђен, па се задржала
што је дуже могла око његових капија. Сатима је седела
и премештала се с једног зида на други, тако да је газда
морао да је примети.
«В`иди ову ј`адницу (посмотри на эту несчастную)»,

р`ече он св`ојој мл`адој ж`ени (сказал он своей молодой
жене). «Ј`едва х`ода (едва ходит). Х`ајде, м`олим те, (да-
вай, пожалуйста) пош`аљи м`оју м`ајку (отправь мою
мать) да је `обиђе (её посетить = к ней). Нек је `обује и
н`ахрани (пусть её обует и накормит)».
«М`ани се бабет`ина (сторонись баб)», р`ече му
ж`ена (сказала ему жена), под`озрива (недоверчивая = не-
доверчиво отнёсшаяся) на сп`одобу у ц`рном (к уродине
в чёрном).
 «Види ову јадницу», рече он својој младој жени.

«Једва хода. Хајде, молим те, пошаљи моју мајку да је
обиђе. Нек је обује и нахрани».
«Мани се бабетина», рече му жена, подозрива на
сподобу у црном.
«П`оред м`оје к`уће н`ико н`еће пр`оћи гл`адан и го

(мимо моего дома никто не пройдёт голоден и гол; поред —
рядом; мимо)», `узврати м`омак (возразил парень) и
скл`они се у св`оју с`обу (и скрылся в свою комнату), да
ст`арици не б`уде н`епријатно (чтобы старухе не было
неприятно) што је г`азда гл`еда к`ако пр`има п`оклоне
(что на неё хозяин смотрит, как /она/ принимает поклоны).
Још `увек се с`ећао (/он/ всё ещё помнил) к`ако је м`ајци
и њ`ему `умело да б`уде (как матери и ему бывало: «зна-
ло быть»), и са тим нев`еселим м`ислима он з`аспа на
кр`евету (и с этими невесёлыми мыслями он заснул на
кровати).
 «Поред моје куће нико неће проћи гладан и го»,

узврати момак и склони се у своју собу, да старици
не буде непријатно што је газда гледа како прима
поклоне. Још увек се сећао како је мајци и њему

умело да буде, и са тим невеселим мислима он заспа
на кревету.
Д`евојка и св`екрва пр`есретоше ст`арицу (девуш-

ка и свекровь встретили старуху) и уп`иташе је к`ако
да п`омогну (и спросили её, как /могут/ помочь), а `ова
одг`овори (а эта ответила) да би јој д`обро д`ошле (чтобы
ей хорошо пришли = не помешали) н`еке н`ове х`аљине
(какие-нибудь новые платья). Св`екрва се вр`ати у к`ућу
да пр`онађе н`ешто (свекровь вернулась в дом найти что-
нибудь), а в`ештица искор`исти пр`илику (а ведьма ис-
пользовала подходящий момент), па `упита д`евојку (и
спросила девушку):
«Р`еци ми, ц`арева кћ`ери (скажи мне, царская дочь),
п`оступа ли муж д`обро с т`обом (поступает ли муж хо-
рошо с тобой = по отношению к тебе)?»
 Девојка и свекрва пресретоше старицу и упиташе

је како да помогну, а ова одговори да би јој добро
дошле неке нове хаљине. Свекрва се врати у кућу
да пронађе нешто, а вештица искористи прилику, па
упита девојку:
«Реци ми, царева кћери, поступа ли муж добро с
тобом?»
Д`евојка се зб`уни (девушка смутилась):

«Д`обро, д`обро, н`его шта (хорошо, хорошо, как ина-
че)... Н`его, `откуд знаш да сам ц`арева кћи (но откуда
знаешь, что я царская дочь)?»
«Кад си ов`ако ст`ара, св`ашта знаш (когда ты такая
старая, всякое знаешь). `Ето, р`ецимо, знам и да он `има
н`екакав н`акит на с`еби (вот, скажем, знаю, и что он

имеет какое-то украшение на себе), `огрлицу, м`инђушу,
или н`ешто тр`еће (ожерелье, серёжку или что-то тре-
тье)...»
«`Има (имеет)! `Али н`ије н`ишта од т`ога, већ
ј`едан в`елики п`рстен (но ничего из этого, а один боль-
шой перстень)».
 Девојка се збуни:
«Добро, добро, него шта... Него, откуд знаш да сам
царева кћи?»
«Кад си овако стара, свашта знаш. Ето, рецимо, знам
и да он има некакав накит на себи, огрлицу, минђушу,
или нешто треће...»
«Има! Али није ништа од тога, већ један велики
прстен».
«Х`ајде, м`олим те (давай, пожалуйста)», к`аже

ст`арица (говорит старуха), «дон`еси тај п`рстен (при-
неси тот перстень), да га `осетим под п`рстима (чтобы
/я/ его почувствовала под пальцами). М`ожда ће те муж
п`осле још в`ише в`олети и љ`убити (может, тебя муж
потом ещё больше будет любить и целовать)».
Д`евојка је п`огледа непов`ерљиво (девушка на неё
посмотрела недоверчиво), `али `онда п`омисли (но потом
подумала) да ј`адница с`игурно н`иком не би н`аудила
(что бедняга точно никому бы не навредила), па се ув`уче
у м`ужевљеву с`обу (и прокралась в мужеву комнату) и
св`уче му п`рстен с п`рста (и сняла у него кольцо с пальца).
 «Хајде, молим те», каже старица, «донеси тај прстен,

да га осетим под прстима. Можда ће те муж после још
више волети и љубити».
Девојка је погледа неповерљиво, али онда помисли

да јадница сигурно ником не би наудила, па се увуче у
мужевљеву собу и свуче му прстен с прста.
Док`опавши се н`акита (добравшись до украшения),

в`ештица з`амоли д`евојку да ст`ане на `онај к`ожух
(ведьма попросила девушку встать на тот кожух) што га
је в`укла са с`обом (что тащила с собой), па `онда п`уцну
шт`апом по њ`ему (и тогда ударила тростью по нему).
К`ожух се пр`опе у в`аздух (кожух поднялся в воздух) и
`обе их одн`есе султ`ану на двор (и обеих: «обеих их»
отнёс султану на двор).
 Докопавши се накита, вештица замоли девојку да

стане на онај кожух што га је вукла са собом, па онда
пуцну штапом по њему. Кожух се пропе у ваздух и обе
их однесе султану на двор.
М`омак се проб`удио из др`емежа (парень проснулся от

дремоты) и `истог тр`ена `осетио шта на дв`ору нед`остаје
(и в тот же миг почувствовал, чего во дворце не хватает):
н`еко му је `украо п`рстен, а ск`упа с њим и ж`ену (кто-то
ему = у него украл кольцо, а вместе с ним и жену). П`итао је
м`ајку шта се д`есило (спросил мать, что случилось), `али
`она н`ишта н`ије ч`ула ни в`идела (но она ничего не слы-
шала и не видела): тр`ажила је х`аљине за ст`арицу (искала
платья для старухи), а к`ада се вр`атила до к`апије (а когда
вернулась к воротам), `испред в`ише н`ије б`ило н`икога
(перед /ними/ больше не было никого).
 Момак се пробудио из дремежа и истог трена осетио

шта на двору недостаје: неко му је украо прстен, а
скупа с њим и жену. Питао је мајку шта се десило, али

она ништа није чула ни видела: тражила је хаљине за
старицу, а када се вратила до капије, испред више није
било никога.
М`омак р`азмисли и р`ече с`еби (парень подумал и

сказал себе) да га ж`ена с`игурно н`ије прев`арила (что
его жена точно не обманула). `Али н`еко ј`есте (но кто-
то /обманул/; јесте — вспом. гл. прош. вр.). И њ`ега и
њ`егову ж`ену (и его, и его жену). Из орм`ара изв`уче
сир`отињске р`ите (из шкафа достал нищенские лохмо-
тья) које је сач`увао из пр`етходног жив`ота (которые
сохранил из предыдущей жизни), па их нав`уче на с`ебе
(и их натянул на себя) и п`оче да је тр`ажи по св`ету (и
начал её искать по свету). Од свег б`огатства, са с`обом
је п`онео ј`едино п`рстен (из всего богатства с собой
взял только кольцо) к`оји му је др`ага покл`онила на
в`енчању (которое ему дорогая подарила на венчании).
 Момак размисли и рече себи да га жена сигурно

није преварила. Али неко јесте. И њега и његову жену.
Из ормара извуче сиротињске рите које је сачувао
из претходног живота, па их навуче на себе и поче
да је тражи по свету. Од свег богатства, са собом је
понео једино прстен који му је драга поклонила на
венчању.
`Ишао је з`емљом `уздуж и п`опреко (шёл по стране

вдоль и поперёк), све док га пут н`ије д`овео у Ст`амбол
(пока его путь не привёл в Стамбул). `Ако је на др`угим
м`естима н`ије б`ило (если её в других местах не было),

Язык

Boyarinceva Karabashevich Serbskie Narodnye Skazki.623161

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Boyarinceva Karabashevich Serbskie Narodnye Skazki.623161

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

СЕРБСКИЕ

Редактор Илья Франк

С32 Сербские народные сказки / пособие подгот. На-

Это занимательное и несложное чтение поможет читателю

Внимание! Дополнительные аудиоматериалы к изданию

Сегодня наш Метод обучающего чтения — это почти

Итак, «как это работает»?

Когда наступает такой момент, «когда и так понятно», вы

Язык по своей природе — средство, а не цель, поэтому

деленном режиме, так как в противном случае не будет

Отзывы и замечания присылайте, пожалуйста,

Ж`ивела ј`едном д`авно два бр`ата у в`еликој и

 Живела једном давно два брата у великој и лепој

може. И ништа то необично није да вредни и паметни

Ј`едан брат је од ј`утра до мр`ака р`адио (один

 Један брат је од јутра до мрака радио, а други је све

«З`ашто да се д`елимо, бр`ате, к`ада је и т`еби и

«К`ада је т`ако, ти п`одели н`ашу `имовину (раз так,

 «Зашто да се делимо, брате, када је и теби и мени

Л`ењивац је преп`устио вр`едном бр`ату да он

 Лењивац је препустио вредном брату да он одлучи

Вр`едни брат р`адио је к`ао и р`аније, од ј`утра

 Вредни брат радио је као и раније, од јутра до мрака.

И т`ако, бос`оног, кр`ену да п`осети бр`ата (и так,

ка) л`епа к`ао в`ила (красивая, как фея), и зл`атним

 И тако, босоног, крену да посети брата, да види како

«`Овце су од `онога ч`ија сам и ја (овцы того, чья

 «Овце су од онога чија сам и ја».

К`ада је в`идео к`ако су `овце к`оје прип`адају

 Када је видео како су овце које припадају његовом

«Д`уго се н`исмо в`идели (долго не виделись), баш

 «Дуго се нисмо видели, баш сам те се ужелео»,

Вр`едни брат је прихв`атио п`озив (трудолюбивый

 Вредни брат је прихватио позив. Гледао је како

П`осле н`еколико д`ана, захв`алио је на госто-

 После неколико дана, захвалио је на гостопримству

Х`одао је т`ако д`уго, д`уго (ходил так долго, дол-

стой лес). К`ада је `избио на ј`едан пр`опланак (ког-

 Ходао је тако дуго, дуго, и онда зашао у густу шуму.

`Она је ск`очила и, он`ако б`уновна, прос`иктала

 Она је скочила и, онако, просиктала:

«Ј`адан ја к`ада си ти м`оја ср`ећа (бедный я, если:

 «Јадан ја када си ти моја срећа», поче да кука. «Ко

И т`ако је вр`едни брат кр`енуо у п`отрагу за

 И тако је вредни брат кренуо у потрагу за усудом.

па одлучи да се придружи весељу. На средини собе

П`оред в`атре с`едео је дом`аћин (рядом с огнём си-

 Поред ватре седео је домаћин, који му пожеле

И он је н`екада б`ио г`азда (и он когда-то был хозяи-

 И он је некада био газда, имао велико имање, а

пита зашто је од газде постао сиромах. Затим упита

«Ј`есам ја б`огат и св`ега `имам (да, я богат, и всё

 «Јесам ја богат и свега имам, али моју чељад никако

Г`урали су се и от`имали за св`аки з`алогај (тол-

 Гурали су се и отимали за сваки залогај. Док си

Т`ада гост `упита дом`аћина (тогда гость спросил хо-

 Тада гост упита домаћина:

С`утрадан, на `одласку (на следующий день при ухо-

 Сутрадан, на одласку, рече домаћин:

Гост `обећа да н`еће заб`оравити њ`егову м`олбу

 Гост обећа да неће заборавити његову молбу, па

Пок`уцао је на вр`ата п`рве к`уће (постучал в двери

 Покуцао је на врата прве куће на коју је наишао