- Сигмунде, пријатељу мој, - Сигмунд, друг мой, Сигмунд!

Сигмунде! - Натанаэль, что не в порядке?

- Натанаеле, шта није у реду?
- Опрости ми пријатељу што те
узнемиравам.
- Не узнемираваш ме. Управо сам
завршио са преслишавањем за испит.
- Прости меня, друг, что беспокою
тебя.
- Не беспокоишь меня. Я только что
закончил с прослушиванием на
экзамен.

- Уђи, друже, седи. Шта се догодило? - Войди, друг, сядь. Что случилось?
- Аууу…Ти учиш за испит. Ја сам то - Аауу… Ты учишь для экзамена. Я
потпуно смео са ума, ја… Заправо, это совсем выбросил из
таман сам извадио своје белешке и головы1…Действительно, как только
онда… Онда сам заспао. Одједном, и, я вытащил свои конспекты и тогда..
уснуо сам врло чудан, али познат сан. Тогда я заснул. И вдруг я увидел
Сањам га још од детињства. очень странный сон. Я вижу его еще с
детства.
- Опрости ми, друже, али ја не видим - Извини, друг, но я не вижу, в чем
у чему је тачно проблем. Какав сан точно проблема. Какой сон может так
може толико да те узнемири? обеспокоить тебя?
- Знам да ово звучи лудо, али, ето, - Знаю, что это звучит безумно, но,
баш јуче сам срео једног човека, вот, именно вчера я встретил одного
продаје барометре, зове се Копола и человека, продает барометры, его
он ме је… Подсетио ме је на немили зовут Копола и он мне… Напомнил
догађај из детињства и онда… Онда мне о неприятном происшествии из
се све вратило и… детства и тогда… Тогда все
вернулось.
- Да, да… Јел' то сада говориш о свом - Да, да.. Это ты сейчас говоришь о
сну? Какве везе тај човек, тај Копола своем сне? Какое отношение этот
има са тобом? Не разумем о чему человек, Копола, имеет к тебе? Не
говориш, Натанеале. понимаю, о чем ты говоришь,
Натанаэль.
- Можда он нема никакве, али опет… - Может, и никакого, но опять же…
Како да… Све је тако компликовано. Как… Все так сложно…
- Полако, објасни ми. Слушаћу те. - Постепенно, объясни мне. Я
выслушаю тебя.
- Онда морам почети од почетка, од - Тогда я должен начать с начала, с
тог страшног догађаја из детињства. того страшного события из детства.

1
Букв. «Смёл с ума»

www.serblang.ru 1
- Био сам млад, веома млад. Нисам
знао куда ће ме пут одвести. Нисам
ништа знао, али сам био спреман да
научим све. Нисам се плашио нових
сазнања. Кренуо сам био у авантуру.
- И, шта се онда догодило, оче?
- Е, онда сам упознао најдивније биће
на целоме свету, вашу мајку. Научио
сам да волим и од тог дана нисам
престао да се смејем. Опет ми се
угасила лула.
- Причај, молим те, још оче, причај,
причај!
- Прича ће морати мало да причека,
сине мој. Девет је сати. Знаш ли шта
то значи?
- Долази Пескар.
- Тачно. Време је за спавање. Ајде,
ајде, у постељу, у постељу! Пескар
већ долази, чујем.
Да само знаш, оче, како је то кад си
сам у овој малој соби. Сада је још
тихо, али још само мало. И овако
сваке ноћи. И ти и мајка кажете да
Пескар није стваран. Не верујем вам.
Дадиља ми је рекла да је Пескар
злоћа који долази и деци баца песак у
очи и онда ти крваве очи искоче из
главе и Пескар их побаца у џак и
однесе. Он њима храни своју децу. А
та деца, она седе у гнезду и имају
кукасте кљунове као сове. Мене
дадиља никад не лаже. Никад.
(Бука)
То је, то је он. Он. Оче, не разумем,
зашто свако вече долази теби у
посету? Бићу тих, миран као бубица.
www.serblang.ru
- Я был молод, очень молод. Не знал,
куда приведет меня дорога, но я был
готов выучить все. Я не боялся новых
знаний. Я пустился в авантюру.
- И что тогда случилось, отец?
- Эх, тогда я познакомился с самым
удивительным существом на целом
свете, с вашей матерью. Я научился
любить и с того дня не перестал
смеяться.
- Рассказывай еще, отец, прошу,
рассказывай, рассказывай!
- Рассказ должен будет немного
подождать, сын мой. Девять часов.
Знаешь, что это значит?
- Приходит Песочный человек.
- Точно. Время спать. Давай, давай, в
постель, в постель! Песочный человек
уже приходит, слышу!
Только бы ты знал, отец, как это,
когда ты один в этой маленькой
комнате. Сейчас еще тихо, но еще
совсем мало. И так каждую ночь. И
ты, и мать говорите, что Песочный
человек ненастоящий. Не верю вам.
Няня мне сказала, что Песочный
человек – злодей, который приходит к
детям и бросает песок в глаза, и тогда
кровавые глаза у тебя выскакивают из
головы, и Песочный человек кидает
их в мешок и уносит. Он кормит ими
своих детей. А эти дети, они сидят в
гнездах, и у них крючковатые клювы,
как у сов. Мне няня никогда не лжет.
Никогда.
(Шум).
Это он, это он. Отец, не понимаю,
почему он каждый вечер наносит тебе
2
Нећеш ме приметити оче. Седећу иза визит? Я буду тих, спокоен как жук.
ове завесе и чекаћу. Желим да видим Буду сидеть из-за этой занавески и
ко је тај страшни Пескар. Оче, а ждать. Хочу видеть, кто этот
зашто тај Пескар долази код тебе? страшный Песочный человек. Отец, а
Зашто му дозвољаваш да долази у почему Песочный человек приходит к
нашу кућу? Чудна ти је ова соба, оче. тебе? Ты позволяешь ему приходить
в наш дом? Странная у тебя эта
Гомила ствари. Разне неке бочице са комната, отец.
прашковима неким. А зашто ми Куча вещей. Разные какие-то
никад не даш да их дирам? Мени је коробочки с какими-то порошками. А
овде… Тако ми је забавно. Све те почему ты никогда не даешь мне их
(дува) старе, прашњаве књиге, ти трогать? Все эти (дует) старые,
папири са сликама. И те слике су пыльные книги, эти бумаги с
чудне. Највише од свега волим мирис картинками. И картинки те странные.
који долази из ове собе. Он се шири Больше всего я люблю запах, который
кроз цео ходник, као нека пара, и приходит из этой комнаты. Он
тако је некако, топао. расширяется через целый коридор,
как некий пар, и так как-то, тепло.
- Добро вече, господине Копелијусе.
Уђите, молим вас. - Добрый вечер, господин Копелиус.
- Наравно да ћу ући, не треба ми Входите, прошу вас.
твоје одобрење! - Конечно, я войду! Не нужно мне
- Опростите. твое одобрение!
- 'ајде, не траћи ми време! Јеси ли - Простите.
спреман за рад? - Давай, не трать мне время! Ты готов
- Као и увек, господине. к работе?
- Как и всегда, господин.
Хари, Хари, то није Пескар. То је онај
грозни адвокат Копелијус. Ја не Гари, Гари, это не Песочный человек.
разумем шта он ради овде. Зашто је Это тот страшный адвокат Копелиус.
сада ту? Я не понимаю, что он делает здесь.
Почему он сейчас здесь?
Мрзим то његово грозно лице и тај
глас, и те очи, те зелене мачије очи. Я ненавижу это его страшное лицо и
тот голос, и те глаза, те зеленые
Има злобан поглед! А нисам ја једини кошачьи глаза.
који га не воли. Мајка га исто тако не У него злой взгляд! А я не
воли, и не воле га ни моја браћа ни единственный, кто его не любит.
сестре, и када дође, само нас Мама его тоже не любит, и не любят
узнемири. его ни мои братья, ни сестры, и когда
www.serblang.ru 3
Посебно воли највише од свега да
додирује посластице које нам мајка
доноси. А зна колико нам је гадан.
Пипа их оним својим великим,
ружним рукама. Онда ужива у томе
да нас гледа како одбијамо то дивно,
слатко воће које је мајка бирала за
нас. И онда се смеје! Подмукло!
Његове зелене очи играју од среће.
- Ај' на посао!
- Да, господине.
Али, шта то отац ради? Шта то ради
са тим ормаром? Запалиће га! Па
запалиће га! Па, то је само ормар…
Ту је, ту је огњиште. Ја не видим. Не
видим ништа од Копелијуса. Како?
Па шта је то урадио? Плави, плави
пламенови, плави пламенови!
- Ајде, ајде, пожури мало!
- Да, господине. Која клешта да
користим?
- Па до сада би требало то да знаш.
Оче, шта ће ти клешта, оче? Шта то
радиш? Зашто, зашто приближаваш
главу ватри? Оче, шта то радиш? Шта
је то? Дечја лица. Где су им очи? Где
су им очи!? Очи!
- Дај очи!
- Аааа!
- Па шта ја то видим ту?
- Сине!
- Пусти ме! Пусти ме!
- Да те пустим?
www.serblang.ru
приходит, только беспокоит нас.
Особенно он любит больше всего
дотрагиваться до сладостей, которое
нам приносит мама. А знает,
насколько он нам отвратителен.
Трогает их своими большими,
уродливыми руками. Потом
наслаждается тем, что смотрит, как
мы отказываемся от этих дивных,
сладких фруктов, которое мама
собирала для нас. И потом смеется!
Подлый! Его зеленый глаза танцуют
от счастья!
- Давай на работу!
- Да, господин!
Но что это отец делает? Что он делает
с этим шкафом? Он его подожжет! Он
же его подожжет! Но, это только
шкаф… Здесь, здесь очаг! Я не вижу.
Не вижу ничего от Копелиуса. Как?
Но что это он сделал? Синие, синие
огни, синие огни!
- Давай, давай, поспеши немножко!
- Да, господин! Какие клещи мне
- Тебе бы уже следовало это знать.
Отец, зачем тебе клещи? Что это ты
делаешь? Зачем, зачем приближаешь
голову к огню? Что это? Детские
лица! Где их глаза? Где их глаза?
Глаза?
- Дай глаза!
- Ааа!
- Но что я вижу здесь?
- Сын!
- Пусти меня! Пусти меня!
- Отпустить тебя?
4
- Ма, пусти ме!
- Желиш да те пустим, скоте мали!
- Не у огњиште!
- Зашто не?
- Оче!!!
- Немој да зовеш оца, он ти сад не
може помоћи.
- Оче!
- Види како лепе очи имаш. Два лепа
дечја ока.
- Не! Мајсторе, мајсторе, молим те,
немој! Остави моме Натанаелу очи!
- Добро, ајде, оставићу му очи и нека
отплаче у животу колико му је
одређено.
- Хвала вам, мајсторе!
- Али, сада ћемо да испробамо
механизам ногу у руку.
- Боли ме, оче! Не! Неее!
- Пусти ми сина!
- Ајде, макни се тамо!
- Неее! Оче!
- Аааа, Натанаеле, не знам шта да ти
кажем. То је заиста… То је страшно.
Не могу ни да замислим како је то
изгубити оца на тако ужасан начин.
Али Натанаеле, тај човек, Копола, тај
човек што продаје барометре и кога
си недавно срео, то није никакав
Пескар, јер…
- Јер Пескар не постоји. Знам, знам!
Можда он не постоји, али Копелијус
постоји и сада се вратио у мој живот.
Само не знам зашто. Зашто?
- Натанаеле, рекао си да је тај
Копелијус био Немац. Како онда
www.serblang.ru
- Да отпусти меня!
- Хочешь, чтобы я отпустил тебя,
звереныш?
- Не в очаг!
- Почему нет?
- Отец!
- Не зови отца, он тебе сейчас не
может помочь.
- Отец!
- Смотри, какие у тебя красивые
глаза. Два красивых детских глаза.
- Нет! Мастер, мастер, прошу тебя, не
надо! Оставь моему Натанаэлю глаза!
- Хорошо, давай, я оставлю ему глаза
и пусть отплачет в жизни столько,
сколько ему отмерено.
- Спасибо вам, мастер!
- Но сейчас мы испробуем механизм
ног и рук.
- Мне больно! Нет! Нееет!
- Отпусти моего сына!
- Давай, проваливай оттуда!
- Нееет! Отец!
- Аааа, Натанаэль, не знаю, что тебе
сказать. Это действительно… Это
страшно… Не могу и представить,
каково это – потерять отца таким
ужасным образом.
Но, Натанаэль, тот человек, Копола,
тот человек, что продает барометры и
кого ты недавно встретил, это
никакой не Песочный человек, это…
- Потому что Песочный человек не
существует. Знаю, знаю! Может, он
не существует, но Копелиус
существует и сейчас он вернулся в
мою жизнь.
Только не знаю, зачем. Зачем?
- Натанаэль, ты сказал, что тот
5
човек ког си срео, тај барометраш Копелиус был немцем. Как тогда тот
Копола, зар ниси рекао... человек, которого ты встретил, той
продавец барометров Копола, разве
- Ма знам да јесам драги Сигмунде, ты не сказал…
али он је тако личио на Копелијуса. - Да знаю, что сказал, дорогой
Сигмунд, но он был так похож на
- Личио, личио, пријатељу, само је Копелиуса.
личио. Треба ти одмор. Иди кући. - Был похож, был похож, друг, всего
Иди својој Клари и Лотару, ниси их лишь был похож. Тебе нужен отдых.
видео месецима. Или домой. Или к своей Кларе и
- Да. У праву си. Морам одмах да им Лотару, ты их не видел месяцами.
пишем и морам, морам да замолим - Да. Ты прав. Я должен сразу им
професора Спаланцанија да ми написать и должен, должен попросить
одложи испит. Хвала ти, драги профессора Спаланцания отложить
Сигмунде, што си ме саслушао. мой экзамен. Спасибо тебе, дорогой
Хвала ти. Сигмунд, что ты меня выслушал.
Спасибо тебе.
- Лотаре, драги мој пријатељу
Лотаре! -Лотар, дорогой мой друг, Лотар!
- Здраво Натанаеле! Надам се да си - Здравствуй, Натанаэль! Надеюсь, ты
добро путовао. хорошо путешествовал.
- Јесам, добро, добро. Дуг је био пут,
- Да, хорошо, хорошо. Долог был
али водила ме је жеља. Једва сам путь, но меня вело желание. Я едва
дочекао да стигнем овде код вас у мојдождался, пока приехал сюда к вам в
дом. Посебно да видим мог дивног мой дом. Особенно, чтобы увидеть
анђела, да видим моју Клару. моего дивного ангела, увидеть мою
- Ни она не може да се смири цело Клару.
јутро. Зна да долазиш. - Она тоже не может успокоиться
- Јел' да? целое утро. Знает, что ты приезжаешь.
- Него, морамо говорити о нечему пре -Да?
него што нам се Клара придружи. -Однако мы должны поговорить о
чем-то другом, перед тем, как Клара к
- Реци. нам присоединится.
- Натанаеле, много смо се забринули. - Скажи.
Те ствари које си у писмима изнео… - Натанаэль, мы очень обеспокоены.
Ми нисмо до сада знали каквом је Те дела, которые ты написал в
ужасном смрћу твој отац страдао, али письмах… Мы не знали до этого
Натанаеле, твоје тврдње… момента, какой ужасной смертью
погиб твой отец, но, Натанаэль твое
утверждение…
www.serblang.ru 6
- Да, знам, знам, знам! Није га убио
никакав Пескар, никакав адвокат
Копелијус, већ хемијски оглед. Све
то… Све то грозно и ужасно о чему
сам писао догодило се у мојој души.
Тако Клара каже, а и мој друг
Сигмунд исто то мисли. Клара ми је
још рекла да сте вас двоје већ о томе
дискутовали и да сте ме исмевали иза
леђа.
- Човече, шта то говориш? Ми само
не желимо да верујеш у нешто што
заиста није могуће. Јер тај
барометраш Копола кога си срео
никако не може бити Копелијус. То
нису исти људи. Не постоји ту, брате
мој, никаква завера. Тебе те мисли из
детињства прогоне. То само ради
твоја узнемирена машта. Клара се
баш забринула.
- Лотар је увек штитио Клару, чак и
од тебе који си јој дао цело своје
срце. Од тебе који хоћеш да је
учиниш својом женом.
- Клара је и са апотекаром говорила.
- И он јој је потврдио да се мој отац
највероватније тајно бавио
алхемијом! Знам, знам, све знам!
- Добро, добро. Хајде да променимо
тему. Реци ми, брате мој, како иду
студије.
- Тај Лотар, он стоји чврсто са обе
ноге на земљи, а не као ти.
- Иду одлично.
- Најлакше је променити тему.
www.serblang.ru
- Да, знаю, знаю, никакой не
Песочный человек его убил, никакой
адвокат, Копелиус, а химический
опыт. Все это… Все то страшное и
ужасное, о чем я писал, случилось в
моей душе. Так говорит Клара, и мой
друг Сигмунд думает то же самое.
Клара мне еще сказала, что вы вдвоем
уже беседовали об этом и что вы
смеялись у меня за спиной.
- Господи, что ты говоришь? Мы
всего лишь не хотим, чтобы ты верил
во что-то, что невозможно. Ибо тот
продавец барометров Копола,
которого ты встретил, никак не может
быть Копелиусом. Это не тот же
самый человек (*букв. не те же самые
люди). Не существует тут, брат,
никакого заговора. Тебя преследуют
те мысли из детства. Это делает
только твое взволнованное
воображение. Клара очень
обеспокоилась.
- Лотар всегда защищал Клару, даже
и от тебя, что дал ей все свое сердце.
От тебя, что хочет сделать ее своей
женой.
- Клара говорила и с аптекарем.
- И он ей подтвердил, что мой отец,
вероятнее всего, тайно занимался
алхимией. Знаю, знаю, все знаю!
- Хорошо, хорошо. Давай поменяем
тему. Скажи мне, брат мой, как идут
занятия.
- Этот Лотар, он стоит твердо на
обеих ногах на земле, а не как мы.
- Идут отлично.
- Легче всего сменить тему.
7
www.serblang.ru 8