ГЕОГРАФИЈА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈСТАРИЈИХ НАУКА.

ПРВИ КОЈИ СУ ДАЛИ

ВЕЛИКА САЗНАЊА О ГЕОГРАФИЈИ БИЛИ СУ ФИЛОЗОФИ И НАУЧНИЦИ ИЗ
СТАРЕ ГРЧКЕ. РЕЧ ГЕОГРАФИЈА ПОТИЧЕ ОД СТАРОГРЧКИХ РЕЧИ ГЕ ШТО
ЗНАЧИ ЗЕМЉА И ГРАФЕИН ШТО ЗНАЧИ ОПИСИВАТИ. ПРВИ ЈЕ ОВАЈ НАЗИВ
УПОТРЕБИО ГРЧКИ НАУЧНИК ЕРАТОСТЕН У ТРЕЋЕМ ВЕКУ ПРЕ НОВЕ ЕРЕ.

ГЕОГРАФСКИ ОМОТАЧ ЧИНЕ:

1. ЛИТОСФЕРА ТО ЈЕ ЧВРСТИ ОМОТАЧ КОЈИ СЕ САСТОЈИ ОД СТЕНА.

2. ХИДРОСФЕРА ТО ЈЕ ВОДЕНИ ОМОТАЧ И ОБУХВАТА ОКЕАНЕ, МОРА,
РЕКЕ, ЈЕЗЕРА И ДРУГЕ ВОДЕ.
3. АТМОСФЕРА ТО ЈЕ ВАЗДУШНИ ОМОТАЧ КОЈИ ОБАВИЈА ЦЕЛУ
ПОВРШИНУ ЗЕМЉЕ, И ОН ЈЕ У ГАСОВИТОМ СТАЊУ.
4. БИОСФЕРА ЈЕ ОМОТАЧ КОЈИ ОБУХВАТА ЦЕЛОКУПАН ЖИВИ СВЕТ НА
ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ.

ГЕОГРАФИЈА ПРОУЧАВА ПРОСТОР У ГЕОГРАФСКОМ ОМОТАЧУ И ТО:

ОБЈЕКТЕ НАПРИМЕР ПЛАНИНЕ, РЕКЕ, ЈЕЗЕРА, НАСЕЉА, ДРЖАВЕ,
СТАНОВНИШТВО, ПУТЕВЕ, ПРУГЕ ИТД., И ПРОЦЕСЕ ОДНОСНО ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ
ОБЈЕКАТА У ПРОСТОРУ ( НА ПРИМЕР КАКО ПЛАНИНА УТИЧЕ НА ЧОВЕКА,
КАКО ЋЕ НАПРАВИТИ НАСЕЉЕ, ГДЕ ЋЕ ПОСТАВИТИ ПУТЕВЕ И СЛИЧНО).

ЦИЉ ГЕОГРАФИЈЕ ЈЕ ДА ОТКРИЈЕ , ОБЈАСНИ И ПРЕДВИДИ ЗАКОНИТОСТИ

РАЗМЕШТАЈА ОБЈЕКТА И ПРОМЕНА КОЈЕ СЕ ДЕШАВАЈУ У ГЕОГРАФСКОМ
ОМОТАЧУ.

ПРЕМА ПРЕДМЕТУ ПРОУЧАВАЊА ГЕОГРАФИЈА СЕ ДЕЛИ НА:

ФИЗИЧКУ - ОНА ПРОУЧАВА ПРИРОДУ ЗЕМЉЕ, ТУ СПАДАЈУ

РЕЉЕФ,КЛИМА, ВОДА БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ.
ДРУШТВЕНУ - ОНА ПРОУЧАВА СТАНОВНИШТВО, НАСЕЉА,
ДЕЛАТНОСТИ ЉУДИ (ПОЉОПРИВРЕДА, САОБРАЋАЈ, ТУРИЗАМ ИТД) И
РЕГИОНАЛНУ (географија животне средине) - ТО СУ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ
ПРИРОДНИХ И ДРУШТВЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА, КАКО ОНИ УТИЧУ ЈЕДНИ НА
ДРУГЕ И КАКВЕ СЕ ПРОМЕНЕ ТАДА ДЕШАВАЈУ.

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ЈЕ УТЕМЕЉИТЕЉ СРПСКЕ ГЕОГРАФСКЕ НАУКЕ.

ВАСИОНА

ЗВЕЗДЕ СУ ЏИНОВСКЕ ЛОПТЕ УСИЈАНОГ ГАСА КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ НА

РАЗЛИЧИТИМ ДУБИНАМА ВАНЗЕМАЉСКОГ ПРОСТОРА. ГРУППИСАНЕ ЗВЕЗДЕ
СУ САЗВЕЖЂА. ДАНАС АСТРОНОМИ ЦЕЛО ЗВЕЗДАНО НЕБО ДЕЛЕ НА 88
САЗВЕЖЂА. НАЈПОЗНАТИЈА СУ МАЛИ И ВЕЛИКИ МЕДВЕД, ОРИОН, ЛАВ, БИК,
ЛАБУД , ОРАО ИТД. у НАШЕМ НАРОДУ НАЈСЈАЈНИЈЕ ЗВЕЗДЕ У САЗВЕЖЂУ
МАЛИ И ВЕЛИКИ МЕДВЕД ЗОВУ СЕ МАЛА И ВЕЛИКА КОЛА. НАЈСЈАЈНИЈА
ЗВЕЗДА МАЛИХ КОЛА ЈЕ ЗВЕЗВДА СЕВЕРЊАЧА ОНА СЛУЖИ ЗА
ОРИЈЕНТАЦИЈУ НОЋУЈЕР СЕ ТАЧНО ИОСПОД ЊЕ НАЛАЗИ СЕВЕР.
СУНЦЕ ЈЕ НАМА НАЈБЛИЖА ЗВЕЗДА, ПОТРЕБНО ЈЕ САМО 8 МИНУТА И 20
СЕКУНДИ ДА СВЕТЛОСТ СТИГНЕ ДО ЗЕМЉЕ. ИАКО СПАДА У ЗВЕЗВДЕ
СРЕДЊЕ ВЕЛИЧИНЕ У ПОРЕЂЕЊУ СА ЗЕМЉОМ ОНО ЈЕ ОГРОМНО. СУНЦЕ
ЈЕ ОСНОВНИ ИЗВОР ТОПЛОТЕ НА ЗЕМЉИ И ГЛАВНИ ПОКРЕТАЧ СВИХ
ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКИХ ПРОЦЕСА. ПО ПРОРАЧУНИМА АСТРОНОМА СУНЦЕ
ЈЕ НАСТАЛО ПРЕ ОКО ЧЕТИРИ ИПО МИЛИЈАРДЕ ГОДИНА.

МЛЕЧНИ ПУТ ТО ЈЕ МАГЛИЧАСТИ ПОЈАС. САЧИЊЕН ЈЕ ОД МНОШТВА ЗВЕЗДА

КОЈЕ СУ ТОЛИКО ЗБИЈЕНЕ МЕЂУСОБНО ДА СЕ НЕ МОГУ ГОЛИМ ОКОМ
РАЗЛИКОВАТИ.

СВЕ ЗВЕЗДЕ КОЈЕ ВИДИМО ГОЛИМ ОКОМ, УКЉУЧУЈУЋИ И СУНЦЕ

ПРИПАДАЈУ ЏИНОВСКОМ ЗВЕЗДАНОМ СКУПУ КОЈИ СЕ НАЗИВА ГАЛАКСИЈА .

У ВАСИОНИ МЕЂУ НЕБЕСКИМ ТЕЛИМА ВЛАДА РЕД. ЗВЕЗДАНА МАТЕРИЈА СЕ

ЗГУШЊАВА У ЗВЕЗДЕ, ЗВЕЗДЕ СЕ УДРУЖУЈУ У ГАЛАКСИЈЕ А ГАЛАКСИЈЕ У
ГАЛАКТИЧКА ЈАТА. СТАРИ ГРЦИ СУ ПРОСТОР НЕБЕСКИХ ТЕЛА НАЗВАЛИ
КОСМОС ШТО ПРЕВЕДНО СА ГРЧКОГ ОЗНАЧАВА РЕД. МИ ПОРЕД ОВОГ
НАЗИВА КОРИСТИМО ВАСИОНА И СВЕМИР. У ВАСИОНСКА ТЕЛА СПАДАЈУ :
ЗВЕЗДЕ , ПЛАНЕТЕ, СТАЕЛИТИ, КОМЕТЕ, МЕТЕОРИ, АСТЕРОИДИ.

СУНЧЕВ СИСТЕМ ОБУХВАТА СУНЦЕ, ПЛАНЕТЕ, САТЕЛИТЕ, АСТЕРОИДЕ,

КОМЕТЕ И МЕТЕОРИДЕ.

ПЛАНЕТЕ СУ ТАМНА, КРУПНА, ЛОПТАСТА НЕБЕСКА ТЕЛА КОЈА СЕ ОКРЕЋУ

ОКО НЕКЕ ЗВЕЗДЕ А НИСУ ЗВЕЗДЕ. ПЛАНЕТЕ СУНЧЕВОГ СИСТЕМА ОКРЕЋУ
СЕ ОКО СУНЦА, А ИСТОВРЕМЕНО И ОКО СВОЈИХ ОСА, ЗБОГ ЧЕГА СУ И
ПОПРИМИЛЕ ЛОПТАСТИ ОБЛИК. ОНЕ СВЕТЛОСТ И ТОПЛОТУ ДОБИЈАЈУ ОД
СУНЦА. ЗВЕЗДЕ СВОЈОМ ПРИВЛАЧНОМ СНАГОМ ДРЖЕ ПЛАНЕТЕ НА ОКУПИ.
СУНЧЕВ СИСТЕМ ЧИНЕ 8 ВЕЛИКИХ ПЛАНЕТА И ТО СУ МЕРКУР, ВЕНЕРА,
ЗЕМЉА, МАРС, ЈУПИТЕР, САТУРН, УРАН И НЕПТУН.

ТЕЛЕСКОП ЈЕ ИНСТУМЕНТ ЗА ПОСМАТРАЊЕ ВАСИОНСКИХ ТЕЛА.

МАЛА ТЕЛА СУНЧЕВОГ СИСТЕМА СУ АСТЕРОИДИ, КОМЕТЕ И МЕТЕОРИДИ.

ОКО СУНЦА СЕ ОКРЕЋУ И НЕВЕСКА ТЕЛА НЕПРАВИЛНОГ ОБЛИКА И ОНИ СЕ
НАЗИВАЈУ АСТЕРОИДИ, ТАКО СУ НАЗВАНИ ЈЕР СВЕТЛОСТ ДОБИЈАЈУ ОД
СУНЦА И КАДА СЕ ПОСМАТРАЈУ ТЕЛЕСКОПОМ ЛИЧЕ НА ЗВЕЗДИЦЕ. ЦЕЋИНА
СУ СТЕНОВИТЕ ГРАЂЕ, НАЛАЗЕ СЕ У ПОЈАСУ ИЗМЕЂУ МАРСА И ЈУПИТЕРА.
АСТРОНОМИ ИМ ЧЕСТО ДАЈУ ИМЕНА ПА ДАКО ПОСТОЈЕ АСТЕРОИДИ СА
ИМЕНИМА СРБИЈА, БЕОГРАД, ТЕСЛА ИДТ.
КОМЕТЕ (ЗВЕЗДЕ РЕПАТИЦЕ) СУ НЕБЕСКА ТЕЛА ЧИЈИ ЧВРСТИ ДЕО ЧИНИ
ЛЕДЕНО ЈЕЗГРО САСТАВЉЕНО ОД ПРАШИНЕ И СМРЗНУТИХ ГАСОВА, КАДА
СЕ ПРИБЛИЖЕ СУНЦУ ЈЕЗГРО СЕ ЗАГРЕВА И СТВАРА СЕ МИЛИОНИМА
КИЛОМЕТАРА ДУГ СВЕТЛИ РЕП. НАЈПОЗНАТИЈА ЈЕ ХАЛЕЈЕВА КОМЕТА КОЈА
СЕ ПОЈАВЉУЈЕ СВАКИХ 76 ГОДИНА.

ОКО СУНЧЕВОГ СИСТЕМА КРЕЋЕ СЕ БЕЗБРОЈ МЕТЕОРИДА, ТО СУ ЧВРСТА

ТЕЛА АЛИ СИТНИЈА ОД АСТЕРОИДА. КАДА УЂУ У ГУШЋИ АТМОСФЕРУ
ВЕЋИНА ЊИХ САГОРИ И ТО СА ЗЕМЉЕ ЛИЧИ КАО ВАРНИЦА КОЈА СЕ ПОЈАВИ
НА ТРЕНУТАК НА НЕБУ. ТА СВЕТЛОСНА ПОЈАВА СЕ НАЗИВА МЕТЕОР.
НАЈКРУПНИЈИ КОЈИ НЕ САГОРЕ ПОТПУНО НЕГО ПАДНУ НА ЗЕМЉУ НАЗИВАЈУ
СЕ МЕТЕОРИТИ.

САТЕЛИТИ - ТО СУ НЕБЕСКА ТЕЛА КОЈА СЕ ОКРЕЋУ ОКО НЕКЕ ПЛАНЕТЕ. ОД

184 ОТКРИВЕНА САТЕЛИТА САМО ТРИ ПРИПАДАЈУ ПЛАНЕТАМА ЗЕМЉИНЕ
ГРУПЕ И ТО МАРСУ ДВА И ЗЕМЉУ ЈЕДАН - МЕСЕЦ . МЕСЕЦ ЈЕ ЈЕДИНИ
САТЕЛИТ КОЈИ СЕ ВИДИ ГОЛИМ ОКОМ И ЈЕДИНО НЕБЕСКО ТЕЛО НА КОЈЕ ЈЕ
ЧОВЕК СТУПИО НОГОМ. МЕСЕЦ ЈЕ ЧВРСТО, ОХЛАЂЕНО ЛОПТАСТО НЕБЕСКО
ТЕЛО. МЕСЕЦ ЈЕДНОМ ОБИЂЕ ОКО ЗЕМЉЕ И ЗА ТО ВРЕМЕ СЕ САМО
ЈЕДНОМ ОБРНЕ ОКО СВОЈЕ ОСЕ, ЗБОГ ТОГА ЈЕ УВЕК ЈЕДНОМ СТРАНОМ
ОКРЕНУТ КА ЗЕМЉИ. ДРУГУ СТРАНУ МОЖЕМО ВИДЕТИ САМО НА
ФОТОГРАФИЈАМА КОЈЕ СУ СНИМИЛИ ВЕШТАЧКИ САТЕЛИТИ. МЕСЕЦ НЕМА
АТМОСФЕРУ ЗБОГ ЧЕГА СЕ ЊЕГОВА ПОВРШИНА ДАЊУ ПРЕГРЕЈАВА А НОЋУ
РАСХЛАЂУЈЕ. НА МЕСЕЦУ НЕМА ВОДЕ, КИШЕ И ВЕТРА ПА СЕ МЕСЕЧЕВ
РЕЉЕФ МНОГО СПОРИЈЕ МЕЊА НЕГО РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ. МЕСЕЧЕВЕ МЕНЕ
ПОСЛЕ СУНЦА МЕСЕЦ ЈЕ НАЈСЈАЈНИЈЕ НЕБЕСКО ТЕЛО. ОН СИЈА ТАКО ШТО
ОДБИЈА СВЕТЛОСТ КОЈОМ ГА ОБАСЈАВА СУНЦЕ. ОН СТАЛНО МЕЊА
ПОЛОЖАЈ У ОДНОСУ НА ЗЕМЉУ И СУНЦЕ И ЗАТО МЕЊА СВОЈ ОСВЕТЉЕНИ
ЛИК. НЕКАД ГА ВИДИМО КАО СРП, НЕКАДА КАО ПОЛУКРУГ, НЕКАДА КАО КРУГ,
СВИ ТИ МЕСЕЧЕВИ ЛИКОВИ НАЗИВАЈУ СЕ МЕСЕЧЕВЕ МЕНЕ ИЛИ ФАЗЕ.
ПОСТОЈЕ ЧЕТИРИ ГЛАВНЕ МЕСЕЧЕВЕ ФАЗЕ И ТО СУ:МЛАД МЕСЕЦ ( КАДА СЕ
МЕСЕЦ НАЂЕ ИЗМЕЂУ ЗЕМЉЕ И СУНЦА ТАДА СЕ ДЕО МЕСЕЦА КОЈИ ЈЕ
ОКРЕНУТ КА ЗЕМЉУ НЕ ВИДИ), ПРВА ЧЕТВРТ ( КАДА СЕ МЕСЕЦ ПОКАЗУЈЕ
КАО СВЕТЛИ СРП А НАКОН 7 ДАНА СЕ ВИДИ КАО ПОЛУ КРУГ ИСПУПЧЕН
УДЕСНО), ПУН МЕСЕЦ ( НАКОН 14 ДАНА ВИДИ СЕ ОСВЕТЉЕНА ЦЕЛА
МЕСЕЧЕВА ПОЛУЛОПТА КОЈА ЈЕ ОКРЕНУТА КА ЗЕМЉИ) И ПОСЛЕДЊА
ЧЕТВРТ ( ПОСЛЕ ПУНОГ МЕСЕЦА ПОЛАКО СЕ ОСВЕТЉЕЊЕ КРЊИ И ОСТАЈЕ
САМО ИСПУПЧЕНА ПОЛУЛОПТА УЛЕВО, ПОСТАЈЕ СВЕ ТАЊИ СРП ДОК НА
КРАЈУ ПОТПУНО НЕСТАНЕ). ИЗМЕЂУ ГЛАВНИХ МЕСЕЧЕВИХ МЕНА ПРОЂЕ
ПРИБЛИЖНО 7 ДАНА, А КРОЗ СВЕ МЕНЕ МЕСЕЦ ПРОЂЕ ЗА 29,5 ДАНА. У
СКЛАДУ СА ТИМ ВРЕМЕНСКИМ РАЗМАЦИМА УСТАНОВЉЕНЕ СУ ЗАОКРУЖЕНЕ
КАЛЕНДАРСКЕ ЈЕДИНИЦЕ СЕДМИЦЕ ( НЕДЕЉЕ) И МЕСЕЦИ.