TOLKINOV

REčNIK

A B C D E F
G H I J K L
M N O P R S
T U V Z
Angmar
Veščevo kraljevstvo Angmar u severnom delu Maglenih Planina uzdiglo se u 1300. godini
Trećcg Doba Sunca. Njegova prestonica bio je Karn Dum, a naseljavali su ga Orci i varvarski
Brđani Etenskih močvara. Njegov vladar se zvao Veštac-kralj od Angmara, ali to je u stvari bio
Gospodar Nazgula i glavni sluga Saurona, Mračnog Gospodara. Veštac-kralj je vladao skoro 700
godina i stalno ratovao protiv Dunedainskog Kraljevstva severa u Arnoru. Arnor je konačno
razoren godine 1974, a 1975. udružena vojska Ljudi Gondora i Vilenjaka porazila je vojsku
Vešca-kralja u Bici kod Fornosta, a zatim nastavila, dok nije opustošila celo kraljevstvo Angmar.
Ankalagon
Zmaj od Angbanda. Ankalagon je bio prvi i najveći od Krilatih Zmajeva. Nazvan Ankalagon
Crni, odgajen je u Jamama Angbanda od strane Morgota Mračnog Neprijatelja u Prvom Dobu
Sunca. Samo njegovo ime značilo je "nasrćuće čeljusti" i kad je po prvi put pušten u svet u
Velikoj Bici njegovo ogromno oblič je je zaklonilo svetlost sunca. Izvesno vreme izgledalo je
kao da će Ankalagon i njegove legije Krilatih Vatrenih zmajeva nadvladati Valare, ali su u
kritičnom trenutku divovski Orlovi i Earendil Moreplovac u svom čarobnom letećem brodu
stupili u boj i ubili Ankalagona Crnog. Zmajeva težina bila je toliko velika da su, kada je pao,
kule Tangorodrima razorene, a ogromne Jame Angbanda su se smrskale pod njim.
Apanonar
Kad se sunce prvi put uzdiglo na Ardi i njegova svetlost zasjala u zemIji Hildorien u istočnoj
Srednjoj Zemlji, pojavila se rasa smrtnih bića. Bila je to rasa Ljudi koji su takođe nazvani
Apanonar, što znači "posle-rođeni", jer nisu bili prvi narod koji govori koji je došao na Ardu.
Vilenjaci, Patuljci, Enti i opake rase Orka i Trola bili su na Svetu već mnogo Doba pre no što su
stigli Ljudi.
Aragorn I
Dunedainski poglavica Arnora. Pošto je Veštac-kralj Angmara uništio Severno Kraljevstvo
Dunedaina godine 1974. Trećeg Doba, naslednici ovog izgubljenog kraljevstva bili su odonda
poznati kao Poglavari Dunedaina, a bilo ih je šesnaest. Peti je bio Aragorn I. Malo je zabeleženo
o tim mračnim danima, izuzev da su ga, pošto je vladao osam godina kao Poglavar, 2327. ubili
vukovi u Erijadoru.
Aragorn II
Dunedainski poglavar Arnora. U vreme Rata Prstena, Aragorn II bio je šesnaesti i poslednji
poglavar Dunedaina. Rođen je godine 2931. Trećeg Doba, a podizao ga je Elrond Poluvilenjak u
Rivendelu. Kad je Aragornu bilo dvadesel godina upoznao se s Elrondovom ćerkom Aruenom, i
ovaj par se zaljubio jedno u drugo. Medutim, Elrond nije hteo da dozvoli ovaj brak dok Aragorn
ne postane zakoniti kralj Arnora i Gondora. Da bi ovo ostvario, Aragorn je putovao nadaleko i
borio se za prava Slobodnih Naroda. Išao je pod mnogim imenima: Tengel, Ehtelion, Torongil,
Vilinkamen, Elesar i Strajder (Krakatilo). Kao gospodar Dunedaina, Ara-gorn je bio blagosloven
životnim vekom trostruko dužim od drugih Ljudi. 2956. sreo je Gandalfa Čarobnjaka i oni su
postali prijatelji i saveznici. 3018. došao je u Bri gde se upoznao s Hobitom Nosiocem Prstena,
Frodorn Baginsom, i u Rivendelu je postao jedan od Družine Prstena. Pošto je Gandalf stradao od
Balroga u Moriji, Aragorn je postao vođa Družine. U ratu Prstena Aragorn je igrao istaknutu
ulogu u razbijanju i teranju u beg Sauronove vojske kod Rogburga. On je komandovao Mrtvim
Ljudima Dunheroa i zarobio flotu kod Pelargira. Njegov dolazak s novim saveznicima u Bici na
Pelenorskim poljima spasao je Gondor, i on je zapovedao Vojskom Zapada kod Crne Kapije
Mordora. Posle rata je Aragorn postao Kralj Elesar ("Vilinkamen") Ponovo Ujedinjenog
Kraljevstva i oženio se Aruenom. Tokom sledećeg veka njegove vladavine, Aragorn je proširio
svoje kraljevstvo do najzapadnijih predela Srednje Zemlje. Sa Aruenom je imao nekoliko kćeri i
jednog sina, Eldariona. Posle Aragornove smrti 120. godine Četvrtog Doba njegov sin je postao
kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i vladao dugo i uspešno.
Aratari
Među Silama Arde su Valari, osmoro se zovu Aratar, "uzvišeni". Njihova moć nadaleko
premašuje moć svih ostalih u Neumirućim Zemljama. Aratari su: Manve, Kralj Vetra i Varda,
2
 Kraljica Zvezda, koji oboje žive na Tanikvetilu u Ilmarinu, "kući visokog vazduha". Drugo dvoje,
zvanih Aule Kovač i Mandos Čitač Sudbine, žive u holovima ispod zemlje, dok Javana, koja je
Kraljica Zemlje, i Orome, Gospodar Šume, žive na otvorenom. Sledeći je Ulmo, Gospodar Voda,
koji naseljava mora. Poslednji Aratar je Niena Naricaljka, čiji je dom velika kuća na zapadu sa
koje ona gleda na Vrata Noći.
Arda
Visokovilenjačko ime za ceo svet onakav kako ga je Iluvatar zamislio i Valari oblikovali. On je
uključivao i smrtne predele Srednje Zemlje i besmrtno kraljevstvo Neumirućih Zemalja.
Argonati
Bukvalno "kraljevski kamenovi", ali takođe zvani Kapije Kraljeva ili Kapije Gondora, Argonati
su bili par
Ariena
Maja, čuvarka Sunca. Sjajna Ariena bila je Maja, devičanski duh vatre, koja je nekad služila
Vanu Večno mladu u vrtovima Valinora. Međutim, posle uništenja Drveća Svetlosti, Ariena je
uzela jedini preostali plod Zlatnog Drveta i, u barci koju je iskovao Aule Kovač, nosila ga preko
nebesa. Kao čuvarka i zaštitnica Sunca, Ariena je najomiljenija od svih duhova Majara među
Smrtnim Ljudima.
Armenelos
Glavni grad Numenora, Armenelos je podignut na padinama Menel-tarme, najviše planine
ostrvskog kraljevstva. Ponekadje nazivan i Armcnelos Zlatni, a u njemu se nalazio dvor kraljeva
Numenora i mnogi od najlepših numenorskih hramova. Ovde je Sauron doveden u lancima i,
iskoristivši svoju podmuklu zlobu, zaveo je i iskvario kralja, izazivajući propast Numenora.
Arnor
Arnor je osnovao godine 3320. Drugog Doba Sunca Elendil Numenorejac, i bilo je to prvo
kraljevstvo Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Elendil je vladao u Arnoru kao Uzvišeni kralj
Dunedaina, ali je poslao svoje sinove na jug da osnuju Gondor, kraljevstvo Dunedaina juga.
Arnorova prva prestonica bio je Anuminas, na obalama jezera Evendim; do 861. Fornost je
postao njegov najvažniji grad i prestonica. Te godine Arnor su na tri kraljevstva - Artedain,
Kardolan i Rudaur - podelila tri sina Earendura, njegovog desetog kralja. Godine 1300. na
severoistoku Arnora uzdiglo se zlo veštičje kraljevstvo Angmar. Tokom skoro sedam stotina
godina Gospodar Nazgula, koji je bio poznat samo kao veštac-kralj, ratovao je protiv Dunedaina
Arnora. Do 1409. kraljevstva Kardolan i Rudaur su uništena, ali Dunedaini Artedaina su nastavili
da se bore sledećih šest vekova. Konačno, godine 1974, Artedian su opustošile legije Orka i
varvarske horde Vešca-kralja. lako je loza njegovih kraljeva ostala neprekinuta u raštrkanim
ostacima njegovog naroda, kraljevstvo Arnor je prestalo da postoji. Tek posle samog kraja Rata
Prstena, kad je Aragorn, poslednji Poglavar, postao Uzvišeni Kralj svih Dunedaina, Arnor je
povratio i ponovo uspostavio svoju nekadašnju moć i slavu.
Aruena
Vilinska princeza Rivendela. Aruena je bila ćerka Elronda Poluvilenjaka i Kraljice Kelebrijane.
Rođena godine 241. Trećeg Doba Sunca, smatrana je najvećom lepoticom svog doba. Vilenjaci
su je znali kao Večernju Zvezdu, a Ljudi često zvali Undomjela, ili "večernja deva". Skoro tri
hiIjade godina ona je živela u Rivendelu i Lotlorijenu. 2951. srela se sa Aragornom, naslednikom
Dunedainskih kraljevstava, i zaljubila se u njega. 2980. oni su se zaručili, ali Elrond je zabranio
ovaj brak dok Aragorn ne postane kralj. Aragornovi podvizi u Ratu Prstena kao rezultat su imali
ispunjenje Elrondovih uslova, i Aruena je postala Aragornova kraljica. Za Aruenu je to
predstavljalo hrabar izbor, jer je tim brakom odabrala da podeli sudbinu konačnosti svih
smrtnika.
Aruena Vilinska pnnceza Rivendela, Elrondova kćer jedinica, i najveća lepotica svog vremena.
Verivši se za smrtnog poglavara Aragoma II, postalaje njegova kraljica kad je krunisan za Kralja
Elesara. Rodila je Aragornu nekoliko kćeri i jednog sina, i oni su vladali srećno i uspešno sve do
Aragornove smrti, godine 120. Četvrtog Doba. Sledeće godine Aruena se vratila u Lotlorijen gde
je odabrala da umre na Kerin Amrotu, na mestu gde su se ona i Aragorn nekada venčali.
3
Asea Aranion
Iz zemlje Numenorejaca, biljka čarobnih isceliteljskih moći stigla je u Srednju Zemlju. Na
visokovilenjačkom jeziku ova biljka je nazvana Asea Aranion, "list kraljeva", zbog posebnih
moći koje je posedovala u rukama kraljeva Numenora. Uobičajenije vilinska nauka je koristila
sindarinsko ime Atelas, na svakodnevnom vestronskom jeziku Ljudi zvala se Kraljolist.
Atanatari
Od rase Ljudi bilo je onih koji su, u Prvom Dobu Sunca, pošli sa istoka Srednje Zemlje, otišli na
zapad i sever i došli u kraljevstvo Belerijand gde su živeli Noldorski i Sindarski Vilenjaci.
Noldori su nazvali te Ljude Atanatari, "očevi Ljudi", mada je češće to ime preuzimalo sindarski
oblik koji je glasio Edaini.

Ovi Ljudi su naučili velike veštine od mudrih Vilenjaka koji su nedavno bili došli iz Amana,
Zemlje Svetlosti, a njih su podučavale Sile Arde, Valari i Majari, kojih su se Ljudi veoma plašili i
poštovali ih kao bogove.

Tako su Atanatari zaisla bili očevi svoje rase, jer iako su kasnije drugi Ljudi dolazili sa istoka,
gde su naučili mnogo od Tamnih Vilenjaka tih predela, njihovo znanje bilo je ništavno u
poređenju sa onim što su naučili Atanatari od Kalakvendija. Iz tog razloga Atanatari su bili
određeni da postanu učitelji celog svog naroda u Dobima Sunca koja će uslediti. Mnogo toga što
se ubrajalo u veliko i uzvišeno u svim Ljudima ima svoj izvor u ovim precima.
Atani
Od svih Ljudi u Prvom Dobu Sunca najmoćniji su bili Atani od Tri Kuće Vilin-prijatelja koji su
živeii u Belerijandu. Čak i po merilima Eldara, podvizi ovih smrtnika za vreme Rata Dragulja bili
su veliki. Mnogo od toga je ispričano u "Kventa Silmarilionu", kako je Hurin ubio sedamdeset
Trolova i izdržao mučenja Morgotova, kako je Hurin ubio Glaurunga, Oca Zmajeva, kako je
Beren isekao Silmaril iz Morgotove krune, i kako je Earendil Moreplovac plovio nebom u svom
brodu s draguljima. A preko Atanija Ljudi su se prvi put oplemenili mešanjem s vilinskom krvi,
jer se tri puta u Prvom Dobu po jedan velikaš Atanija venčao s Vilinprincezom: Beren se venčao
s Lutije-nom, Tuor se venčao s Idrilom i Earendil se venčao s Elvingom. Tako su Atani bili
najplemenitiji i najjači od Ljudi, koji su stvarali moćna kraljevstva, i podučavali mnogo čemu što
su naučili od Vilenjaka svoje potomke i neznatnije Ljude koji su došli kasnije.

Medutim, ime Atani su Ljudima Tri Kuće samo na kratko dali Noldori.

Njegovo pravo značenje je "Drugo-rođeni", kako se zvala cela rasa smrtnika koji su se pojavili na
istoku Srednje Zemlje. Jer kao što su Vilenjaci, koji su došli na svet u vreme Ponovnog paljenja
Zvezda, nazvani Prvorođeni, tako su Ljudi, koji su došli u vreme Uzdizanja Sunca, nazvani
Drugorođeni - Atani.

S vremenom, međutim, ime Atani je potpuno iščezlo, jer kvenijski jezik noldorskih Vilenjaka
nije bio u širokoj upotrebi u Smrtnim Zemljama. Ljudi od Tri Kuće postali su Edaini na
uobičajenijem sindarskom jeziku Sivih Vilenjaka, i pod tim imenom je ispričan veći deo priča o
ovim Ijudima u izgubljenim zemljama Belerijanda.
Atelas
Među mnogim pričama u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe" zabeležen je deo sivovilenjačkog stiha
koji se odnosi na lekovitu biljku Atelas. Značenje stiha se s prohujalim Dobima izgubilo i postalo
nerazumljivo za sve, osim za najmudrije od Ljudi, iako je do vremena Rata Prstena ona ostala
narodni lek za lakše telesne boljke.

U strašnim danima tog rata Aragorn, sin Aratornov, koji je bio pravi potomak kraljeva Numenora
odakle je poticaia ta čarobna šumska biljka, stigao je u kraljevstvo Gondor. Pripoveda se u
pričama da je Aragorn,koji je imao isceliteljske ruke tih kraljeva, smrvio dugolistu biljku i bacio
4
 je u kazane kipuće vode i oslobodio njenu istinsku moć. Miomiris voćnjaka, hladnoća planinskog
snega i svetlost drhtave zvezde prodirali su u mračne sobe gde su ležale žrtve zatrovanih rana i
crne magije, sve dok se oni nisu ponovo pokrenuli oživevši i podmladivši se, a dugačak trans koji
ih je držao pod svojim uticajem se prekinuo pre no što je stigao da ih dovede do nesrećne smrti.
Tako su Atelas Ljudi nazvali KraIjolist, "list kraljeva", a to što ga je upotrebio jedan istinski kralj
Numenora bio je znak da će uskoro doći kraj najvećem zlu, Mordoru, koji je bio pretnja svima
koji su naseljavali Srednju Zemlju.
Aule
Valar zvani "Kovač", ali takođe zvan Tvorac Planina, jer Aule je učinio više od svih Valara u
Oblikovanju Arde. On je načinio Svetiljke Valara i iskovao barke koje drže Sunce i Mesec. Aule
je majstor svih zanata i izumitelj svih metala i dragog kamenja. Među Patuljcima je poznat kao
Ma-hal, što znači "Tvorac", jer je on bio taj koji je začeo i oblikovao njihovu rasu iz zemlje i
kamena, koji je naučio noldorske Vilenjake pravljenju dragulja i klesanju kamena. Kuće Auleove
se nalaze u centralnom Vali-noru. Njegova supruga je Javana Plodonosna.
Avalone
Pristanište i grad telerskih Morskih Vilenjaka na Samotnom Ostrvu Tol Ereseji u Zalivu Eldamar.
Tu su tokom Trećeg Doba Zvezda Teleri prvo naučili da grade brodove i iz tog pristaništa su
isplovili najzad do obala Eldamara u Neumirućim Zemljama. Za vreme Drugog Doba Sunca iz
svetiljkama obasjanih kejova Avalonea Morski Vilenjaci su najčešće plovili do zemlje Numenor
sa svojim mnogobrojnim darovima i blagoslovima koji su tako obogatili živote smrtnika tog
blagoslovenog kraljevstva. Tvrdilo se da je sa najvišeg vrha Numenora oštro oko moglo da vidi
blistave svetlosti tog grada i golemi beli toranj u njegovom središtu.
Avari
U Vreme Buđenja svi Vilenjaci su živeli na istoku Srednje Zemlje pokraj Orokarnija, Planina
Istoka, na obali Helkara, Unutrašnjeg Mora. Ali s vremenom su stigli pozivi Valara i svi
Vilenjaci su morali da načine izbor između zvezdane svetlosti i obećanja zemlje večne svetlosti.
Oni koji su izabrali večno svetlo i krenuli na Veliko Putovanje nazvani su Eldari, dok su oni koji
su ostali nazvani Avari, "nevoljni".

Avari su postali manje moćan narod, jer je njihova zemlja postala varvarska, s Mračnim Silama i
zlim rasama, i tako su se Vilenjaci krili i nestajali. Oni su postajali kao seni i duhovi koje smrtne
oči nisu mogle da opaze. Živeli su uvek blizu šumovitih predela, nisu gradili gradove i nisu imali
kraljeve. Kasnije, u godinama Sunca, Avari su nazvani Šumski Vilenjaci i neki od njih su odlutali
na zapad uključivši se u velike događaje svoje eldarske sabraće pod kojima su napredovali i jačali
neko vreme pre no što su ponovo iščileli.
Avatar
Južni deo kontinenta Aman u Neumirućim Zemljama koji je ležao između Pelori Planina i Mora.
Avatar znači "senke", jer to je zaisla bio mračan, hladan pustinjski predeo. U toj zemlji senki
živela je Ungolijant, Veliki Pauk, dok je nije pozvao zli Melkor i ona izašla i uništila Drveće
Vaiara.
Azagal
Patuljački kralj Belegosta. Tokom Doba Zvezdane svetlosti i Prvog Doba Sunca kraljevstvo
Kralja Azagala u Plavim Planinama Belerijanda bilo je čuveno po kovanju najfinijih sečiva od
čelika i najboljeg patuljačkog oklopa-pancira koji je svet ikada video. To oružje je stavljeno na
probu za vreme strašne Bitke Nebrojenih Suza kada su jedino Azagalovi Patuljci mogli da izdrže
oganj vatre Zmajeva. Samo hrabrost i snaga Kralja Azagala naterala je Zmajeve da se povuku. Jer
iako ga je to koštalo života, Azagal je mačem probo duboko trbuh Glaurunga, Oca Zmajeva, i
prisilio ga da se povuče sa bojnog polja.
Azanulbizar
Nekad svetli prolaz kojije vodio kroz kapije Kazad-duma napolje zvao se Azanulbizar. Od
razaranja Patuljačkog kraljevstva, u rukama Balroga, prolaz je, zajedno sa kraljevstvom (kasnije
nazvanim Morija), pretrpeo mnoga zla. Nekad lep i svet, bio je izvor Srebropute Reke i u njemu
5
 je bilo Jezece Ogledalo, jezero vizije i proročanstva. Pred kraj Trećeg Doba Sunca to je bilo
mračno i preteće mesto kojem su vladale zle sile, a godine 2799. poprište konačnog krvavog
sukoba u Ratu Patuljaka i Orka. Od Ljudi zvano Dimril Dol, do doba Družine Prstena postala je
to pusto-poljina, tampon između Morije i Zlatne Šume Lotlorijen. Družina Prstena putovala je
kroz Azanulbizar na svom putu do Vilinskog utočišta u Šumi Lotlorijen.
Azog
Orčki kralj Morije. Azog je vladao hordama unutar starog patuljačkog kraljevstva Morije. Bio je
posebno veliki i omražen Ork, moguće jedan od Uruk-haja, rase vojničkih Orka. On je bio
odgovoran za ubistvo i sakaćenje patuljačkog kralja Trora 2790. godine Trećeg Doba. Azogovo
ubistvo Trora je dovelo do krvavog rata Paluljaka i Orka, i 2799. do konačnog boja Bitke od
Azanulbizara u kome su Orci satrti. Da bi se osvetio za sakaćenje Trora, Dain Gvozdenstopa je
Azogu odrubio glavu, koja je nabijena na kolac.

6
Balar
U svom postanku, ostrvo Balar bilo je deo Tol Ereseje, plovećeg ostrva koje je bilo brod Ulmoa,
Gospodara Okeana, koji ga je koristio da odvede Telere u Neumiruće Zemlje. Međutim, u Zalivu
Balar, kod obale Belerijanda, ostrvo se nasukalo. i taj deo koji se zvao Balar se odlomio i zaostao.
Balar je bio omiljen kod sluge Ulmovog, Osea, Gospodara Talasa, a njegove obale su bile čuvene po
tome što su bile bogate biserima. Ostrvo je postalo deo oblasti pod vlašću Kirdana i Falatrima, i za
vreme Ratova Belerijanda postalo je utočište, najpre Sindara, a onda i Noldora pod Gil-galadom.
Veruje se da je na kraju Rata besnih na kraju Prvog Doba Sunca Balar, zajedno sa ostatkom
Belerijanda, potonuo u more.
Balin
Patuljak Torina i Družine. Balin je rođen u Kraljevstvu pod Planinom u Ereboru 2763. Ali 2770.
Šmaug Zmaj je isterao odatle ceo njegov narod. 2790. Balin je pratio Kralja Traina II u krvavi Rat
Patuljaka i Orka, posle čega se skrasio neko vreme u PatuIjačkoj koloniji u Plavim Planinama. 2841.
Balin je otpočeo zlosrećnu potragu sa Kraljem Trainom II radi povratka u Erebor. To putovanje je za
ishod imalo nestanak i na kraju smrt Traina II. Balin se vratio u Plave Planine. Tačno vek kasnije, on
se uputio sa Torinom i Družinom u uspešnu potragu za Ereborom, koja je rezultirala ubistvom
Šmauga Zmaja i ponovnim uspostavljanjem Kraljevstva pod Planinom. 2989. Balin je napustio
Erebor u pokušaju da ponovo uspostavi Patuljačko kraIjevstvo u Moriji. Pet godina se Balin borio
protiv Balroga i njegovih hordi Orka, ali konačno su on i njegovi sledbenici nadvladani i ubijeni.
Balkoti
U vreme Kiriona, dvanaestog vladajućeg namesnika Gondora, neki divlji varvarski narod živeo je u
Rovanionu na istočnim granicama kraIjevstva. To su bili Balkoti koji su bili deo rase Istočnjaka.
Balkoti su izazivali veliki strah u južnoj Dolini Anduina, jer je njihovo postupanje bilo opako, a
njihova dela je usmeravao Mračni Gospodar Sauron koji je obitavao u Dol Gulduru, u Mrkoj šumi.
Divljaštvo Balkota bilo je legendarno, a njihov broj veoma veliki.

Godine 2510. Trećeg doba varvarska plemena Balkota porinula su ogromnu flotu brodova u Veliku
Reku i najzad prešla u kraljevstvo Gondor.Pljačkali su pokrajinu Kalenardon i ubijali njene
stanovnike, sve dok ih nisu napali Ljudi Gondora u moćnoj vojsci predvođenoj Kirionom. Ali, crna
armija Orka došla je s planina i napala Ljude Gondora otpozadi. U tom najcrnjem času Ljudima
Gondora je stigla pomoć, Rohirimi su poslali u bitku veliku silu konjice koja je potukla do nogu i
Balkote i Orke. Bila je to Bitka od Polja Kelebranta u kojoj je moć Balkota bila zauvek razbijena.
Varvarska vojska je satrta i nijedna priča ne govori o divljim Balkotima posle tog događaja. Oni su
bili iščezli narod i uskoro su potpuno nestali iz predela Srednje Zemlje.
Balrozi

7
 Najstrašniji od duhova Majara koji su postali sluge Melkora, Mračnog Gospodara bili su oni koji su
se preobrazili u demone. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazvani su Valaraukar, ali u Srednjoj
Zemlji zvali su ih Balrozi, "demoni moći".

Od svih Melkorovih stvorova samo su Zmajevi posedovali veću moć. Ogromni i nezgrapni, Balrozi
su bili čovekoliki demoni sa lepršavim vatrenim grivama i nozdrvama koje su bljuvale plamen.
Izgledali su kao da se kreću u oblacima od crnih senki i njihovi udovi su imali moć da se uvijaju i
vijugaju kao zmije. Glavno oružje Balroga bio je mnogostruki vatreni bič i, mada su nosili i malj,
sekiru i plameni mač, njihovi neprijatelji su se najviše plašili vatrenog biča. To oružje bilo je tako
strašno da je ogromna zloća Ungolijant, Veliki Pauk, koju čak ni Valari nisu mogli da unište, oterana
iz Melkorovog kraljevstva užarenim udarcima biča demona Balroga.

Najozloglašeniji od rase Balroga bio je Gotmog, Gospodar Balroga i Visoki Zapovednik Angbanda.
U Ratovima Belerijanda tri Uzvišena Vilin-gospodara su pala pod bičem i crnom sekirom
Gotmogovom. Posle Bitke pod Zvezdama, Feanora, najslavnijeg od Vilin-kraljeva, posekao je
Gotmog na samoj kapiji Angbanda. U Bici Iznenadnog Plamena on je ubio Fingona, Uzvišenog
Kralja Noldora. Najzad, ponovo u službi Melkora, Gotmog je predvodio vojsku Balroga i njihovu
Trolovsku gardu i komandovao legijama Orka i nakota Zmajeva pre no što su u jurišu opljačkali
kraljevstvo Gondolin i ubili Ehteliona, Vilin-gospodara. Ali tu, pri Padu Gondolina, na trgu KraIja,
Gotmogu je došao kraj od ruke Ehteliona koga je sam ubio.

U svakom od Melkorovih uzdizanja i u svakoj od njegovih bitaka Belrozi su bili među njegovim
najistaknutijim borcima i braniteljima, i stoga, kad je holokaust Rata Besnih zauvek okončao
Melkorovo kraljevanje, to je uveliko dokrajčilo i Balroge kao demonsku rasu.

Pričalo se da su neki pobegli iz te poslednje bitke i sakrili se duboko u korenju planina, ali posle
mnogo hiIjada godina ništa se više nije čulo o tim zlim stvorovima i većina Ijudi je verovala da su
demoni zauvek nestali sa zemlje. Međutim, tokom Trećeg Doba Sunca Patuljci Morije, koji su
duboko kopali, slučajno su oslobodili jednog skrivenog zakopanog demona. Jednom pušteni, Balrozi
su ubili dva patuljačka kralja i, okupivši Orke i Trolove kao pomoć, oterali zauvek Patuljke iz Morije.
Kao što se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", vlast Balroga je ostala neosporena tokom
dva stoleća, sve dok ga Čarobnjak Gandalf nije bacio sa vrha Zirak-zigil posle Bitke na Mostu od
Kazad-duma.
Banakili
Tek kad je proteklo prvih hiljadu godina Trećeg Doba Sunca u Dolirii Anduina, istočno od Planina
Magle, Ijudi su po prvi put saznali da postoje Banakili, "Polušani", rasa zvana Hobiti. Manji od
Patuljaka i povučeni, kloneći se drugih rasa, oni su živeli mirno i nijedan letopis ne govori o njihovim
počecima pre ovog vremena. Mada oni nisu bili mnogo značajni za Vilenjake i Ljude, "Crvena Knjiga
Zapadne Međe" priča kako su njihovi podvizi odlučili ratove najmoćnijih koji su nastanjivali Srednju
Zemlju u Trećem Dobu. Pod imenom Hobiti oni su postali nadaleko čuveni u pesmama i pričama
koje govore o velikom ratu za Prsten, koji je okončao zlu vladavinu Saurona, Mračnog Gospodara
Mordora.
Barad-dur

8
 Najveća tvrđava u Srednjoj Zemlji tokom Drugog i Trećeg Doba Sunca bila je Barad-dur u zloj zemlji
Mordor, zvana Mračna Kula među Ljudima i Lugburz među Orcima. Sagradio ju je, posle prvog
milenijuma Drugog Doba, Sauron, pomoću Jedinog Prstena. Tokom više od dve hiljade godina
Drugog Doba Barad-dur je bio centar zle imperije Gospodara Prstena, ali godine 3434. zaposele su ga
udružene snage Vilenjaka i Dune-daina. Posle sedmogodišnjc opsade, 3441, kula je zauzeta i Sauron
zbačen. Sledećih dvadeset devet vekova Trećeg Doba Barad-dur je bio jedna ogromna ruševina, ali
pošto je načinjen čudesnim moćima, njegovi temelji nisu mogli da budu uništeni dok je Jedini Prsten
opstajao. Tako, kad se Sauron najzad vratio u Mordor godine 2951. Trećeg Doba, mogao je da ga
obnovi i vrati Mračnom Tornju njegovu nekadašnju moć. Sad se činilo da je on nepobediv. Međutim,
Sauron nije računao da će Prsten biti pronađen. Godine 3019. Jedini Prsten je uništen u vatrama
Planine Usuda, i sami temelji Barad-dura su popucali i srušili se. S uništenjem Jedinog Prstena,
Sauronove moći su konačno dokrajčene i toranj Barad-dur se srušio u gomilu šuta.
Bard Lukonosac
Čovek od Dola i Ubica Zmajeva. Rođen i odgajan među Ljudima s Jezera Ezgarot, Bard je bio
izgnanik od Dola koga je uništio Šmaug, Zlatni Zmaj. Bio je to snažan čovek strogog lica koji je bio
vukao naslednu liniju od čuvenog strelca po imenu Girion od Dola. 2941. godine Trećeg Doba, dok
su gradski oci bežali da spasu živote, Bard je upotrebio svoju streIjačku veštinu da pogodi moćnog
Šmauga ispod oklopa na njegovo jedino ranjivo mesto. Zatim je vodio vojsku Ljudi do pobede u Bici
Pet Vojski. Posle te bitke, Bard je iskoristio deo Zmajeve riznice blaga da ponovo obnovi i Ezgarot i
Dol. On je postao prvi u dugačkoj lozi kraljeva Dola. Umro je godine 2977, a nasledio ga je sin, Kralj
Bain.
Bardinzi
Među snažnim Severnjacima koji su živeii između Mrke Šume i Gvozdenih Brda bili su i oni koji su
se, u poslednjem veku Trećeg Doba Sunca, zvali Bardinzi. Ranije su ti Ijudi bili poznati kao Ljudi od
Dola i naseljavali su bogati grad Dol ispod Samotne Planine. Ali kad je Zmaj Šmaug došao u
Samotnu Planinu, Dol je opljačkan i ti Ijudi su pobegli. Jezerski Ljudi Ezgarota pružali su im utočište
skoro dva veka. U to vreme među tim izgnanicima iz Dola uzdigao se naslednik kralja koji se zvao
Bard Lukonosac. Bio je to veliki ratnik i strog i snažan čovek. Kad je Zmaj od Samotne Planine
ponovo napao, Bard je crnom strelom prostrelio zver kroz grudi i oslobodio zemlju.Tako je Bard
postao vladar svog naroda i, delom bogatstva iz Zmajeve riznice, obnovioje Dol i ponovo sagradio
bogato kraljevstvo oko njega. Tako je u čast ovog heroja ceo narod Dola od tog doba nosio njegovo
ime.
Bela kula
Godine 1900. Trećeg Doba Kralj Kalimehtar od Gondora je obnovio grad-tvrđavu Minas Tirit i na
njenoj citadeli, najvišem vrhu njenih sedam odbrambenih zidova (a svaki se uzdizao stotinu stopa
iznad drugog), podigao sjajnu Belu kulu. Nju je obnovio i usavršio godine 2698. Namesnik Ehtelion
I. Tu se nalazio kraljevski dvor, u njenoj velikoj dvorani, a palantir ("svevideći kamen") je čuvan u
jednoj odaji pod kupolom Kule.
Mnogi od saveznika i neprijatelja Gondora su često koristili naziv Bela kula misleći na ceo grad-
tvrđavu Minas Tirit i njegove stanovnike.
Belaini
Na Ardi, od njenog početka, bila je jedna rasa čuvara, poznati kao Valari na visokovilenjačkom
jeziku. Sivi Vilenjaci Belerijanda su ih znali kao Belaine, što znači "sile".
Belegair
Prostrano zapadno more koje je razdvajalo Srednju Zemlju od Neumirućih Zemalja zvalo se Belegair,
što na vilenjačkom znači "Veliko More". Carstvo Valara Ulmoa Gospodara Okeana i Majara Osea od
Talasa i Uinen od Mirnih voda, Belegair se pružao od Helkaraksea na severu (mosta "led koji mrvi"
koji je nekad spajao dva kontinenta) do granica Arde na severu, s Numenorom u središtu.
Belegost

9
 Jedno od dva kraljevstva Patuljaka sagrađeno u Plavim Planinama Belerijanda tokom Drugog Doba
Zvezdane Svetlosti, Belegost je vilenjačka reč za "moćnu tvrđavu". Na Kuzdulu, jeziku Patuljaka,
zvalo se Gabilgatol, ili Mikleburg. Patuljci Belerijanda su bili prvi koji su ušli u Belerijand i bili su
među najboljim kovačima i klesarima Srednje Zem-Ije. Oni su bili prvi Patuljci koji su iskovali
pancir od karika. Trgovali su svojim nenadmašnim čeličnim oružjem sa Sindarima i, po nalogu Kralja
Sivih Vilenjaka Tingola, isklesali su najlepše od svih kraljevstava, Hiljadu Pećina Menegrota. U Ratu
Dragulja Patuljci Belegosta su zadobili veliku slavu. Oni su jedini u Bici Nebrojenih Suza mogli da
izdrže plamen Zmajeve vatre zato što su bili rasa kovača navikla na vrelinu i na svojim kacigama su
nosili čelične maske otporne na plamen koje su im štitile lica. lako je kralj Belegosta, Azagal, ubijen
u ovoj bici, on je ranio Glaurunga i prisilio Oca Zmajeva i sve njegove zmajeve da pobegnu s bojnog
polja. Ipak, ma kako da su hrabri i postojani bili Patuljci Belegosta, kad je okončan Rat Besnih,
njihovo kraljevstvo je, zajedno s celim Belerijandom, potopljeno i progutalo ga je more. Ona
nekolicina koja je uspela da preživi pobegla je na istok i našla utočište u kućama Kazad-duma.
Belerijand
Do svog potonuća na početku Drugog Doba Sunca Belerijand se nalazio zapadno od Plavih Planina
na krajnjem severozapadnom delu Srednje Zemlje. Svi Eldari su prolazili kroz Belerijand za vreme
Veelikog Putovanja, ali su se Teleri tu najduže zadržali dok su čekali Ulmoa, Gospodara Okeana, da
ih odvede u Neumiruće Zemlje. U stvari, nisu svi Teleri otišli. Sindari ili Sivi Vilenjaci Dorijata i
Falasa su ostali i tokom svih Doba Zvezdane Svetlosti gradili tu divna kraljevstva. Takođe su sa
istoka došli drugi ostaci naroda Telera, Laikvendi Vilenjaci, koji su se naselili u rečnim oblastima
Osirijanda, odmah na istoku od Plavih Planina. Još kasnije, za vreme Prvog Doba Sunca, noldorski
Vilenjaci koji su se vratili iz Neumirućih Zemalja sagradili su kraljevstva Nargotrond, Himlad,
Targelion, Dortonion, Gondolin, Mitrim Dor-lomin, Nevrast i Istočni Belerijand. Pored vilenjačkog
naroda, tu su bila dva kraljevstva Patuljaka, Nogrod i Belegost, nekoliko skitačkih plemena Ljudi i,
najzad, osvajačke sile Orka, Balroga, Zmajeva i drugih čudovišta iz Moregotovog zlog kaljevstva
Angband. Te strašne invazije Morgota su konačno dovele do propasti svih vilenjačkih kraljevstava za
vreme Rata za Dragulje. To je za posledicu imalo Rat Besnih, u kome su sami Valari došli da unište
Melkora, ali, dok su to činili, ceo Belerijand se raspao i progutalo ga je zapadno more.
Beorn
Severnjak, poglavica Beorninga. Beornov narod je naseljavao severnu dolinu Anduina između
Maglenih Planina i Mrke Šume tokom poslednjih vekova Trećeg Doba. On i njegovi Ijudi iz šume su
čuvali Gaz Karok i Visoki Prolaz od Orka i Varga. Beorn je bio krupan, crnobradi čovek kojije nosio
grubu vunenu tuniku i bio naoružan sekirom drvoseče. Bio je divlji nordijski ratnik koji se
besomučno borio i imao je dar "promene kože", naime, mogao je da se pretvori u medveda. Godine
2941. Beorn je pružio zaklon i zaštitu Torinu i Družini, a kasnije se borio s njima u Bici Pet Vojski. U
toj bici Beorn je uzeo medveđe obličje i pobio desetine Orka.
Beorninzi

10
 U Trećem Dobu Sunca je postojala jedna rasa samotnih Severnjaka koji su čuvali Gaz Karok i Visoke
Prolaze u Rovanionu od Orka i Varga. Ti Ijudi su bili Beorninzi, i oni su bili crnokosi, crnobradi
Muškarci zaodenuti u grube vunene halje. Nosili su drvosečku sekiru i bili su osorni i nabusiti, jakih
mišića, ali časni. Nazvani su po žestokom ratniku, Beornu, koji je bio moćan čovek i promenljive
kože. Nekom čarolijom, on je mogao da promeni oblik i postane veliki medved. U strahu od ovog
čoveko-medveda Orci i Varge Maglenih Planina su mu se sklanjali s puta.Gde je Beorn naučio
veštinu menjanja oblika nije poznato, ali je bio daleki rod Edaina Prvog Doba, a "Kventa Silmarilion"
pripoveda kako su neki od te rase bili menjači kože. Najveći od njih beše Beren koji je, kao i Beorn,
dugo živeo sam u šumi i nije jeo meso. Kao što je bilo i sa Beornom, zverinje i ptice su dolazili kod
Berena i pomagali mu u njegovom ratovanju s Orcima i Vukovima. U Potrazi sa Silmarilima priča se
kako je Beren naučio od Eldara veštinu menjanja oblika: predstavio se prvo u obliku jednog Orka, a
onda kao veliki Vuk. Tako su možda nešto od te čaroli je nasledili Beorn i njegovi Ijudi, ili je možda
Beorn naučio tu veštinu jer je tako dugo živeo s medvedima, Šta god da joj je bio izvor, kaže se da se
ova umešnost menjanja kože prenosila na naslednike Beorna kroz mnoge generacije. U Ratu za
Prsten, Beorninzi, predvođeni Grimbeornom, sinom Beornovim, naslupali su žestoko sa Šumarima i
Vilenjacima Mrke Šume i oterali zauvek zlo s tog mesta. Zbog strašne snage i neobuzdanog besa
Beorninga u boju, legenda o medvedokožim ratnicima dugo je živela u sećanjima Ljudi.
Beren
Edainski gospodar Dortoniona. Beren je bio sin Barahira, gospodara Edaina. Rođen u četvrtom veku
Prvog Doba, Beren je bio jedini preživeli od odmetnika Dortoniona. i jedina osoba koja je ikada
prešla Planine Užasa i prošla kroz gnusno kraljevstvo Džinovskih Paukova. Ušavši u Dorijat, on se
susreo sa Princezom Lutijenom, ćerkom Kralja Tingola i Kraljice Melijane Maje, i zaljubio se u nju.
Tingol ec zabranio da se venčaju. ukoliko mu Beren ne donese jedan od Silmarila. Nezastrašen, Beren
se upustio u Potragu za Silmarilom. Pošto ga je zarobio i skoro ubio Sauron na Ostrvu Vukodlaka,
spasli su ga Lutijena i Huan vučjak. Potom su Lutijena i Beren ušli u Angband, gde je Lutijena bacila
čini i začarala Morgota, a Beren isekao dragulj Silmaril iz njegove krune. Ali, dok su bežali, Vuk od
Angbanda je odgrizao Berenovu šaku i progutao i šaku i Silmaril koju je ona držala. Beren i Lutijena
su pobegli u Dorijat, ali Beren se vratio u Angband i s Huanom ulovio i ubio Vuka. Ponovo osvojivši
dragulj, Beren je poživeo taman toliko dugo da stavi Silmaril u Tingolovu ruku. Posle smrti Berena,
Lutijena je ubrzo svenula i umrla od tuge, ali je ubedila Mandosa, Gospodara Mrtvih, da podari i njoj
i Berenu drugi smrtni život na Srednjoj Zemlji. To je odobreno i oni su se vratili da mirno požive u
Osirijandu do početka petog veka. Samo se još jednom Beren upustio u pustolovinu, kada je osvetio
smrt Tingola i povratio Silmaril.
Bifur
Patuljak Torina i Družine. Bifur je krenuo u Potragu za Hreborom godine 2941. Trećeg Doba, što je
za ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovo uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. On
je preživeo Bitku Pet Vojski, a potom se nastanio u kraljevstvu na Ereboru.
Bilbo Bagins

11
 Hobit od Okruga. Rođen godine 2890. Trećeg Doba, Bilbo je bio Hobit neženja koji je živeo u
Torbinom Kraju u Okrugu. 2941. Bilboa su namamili Čarobnjak i trinaest Patuljaka da krene u
čuvenu potragu Torina i Družine koja je, godine 2942, dovela do ubijanja Šmauga Zmaja i ponovnog
uspostavljanja Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Sa skromnim delom Zmajevog zlata
koje je zadobio u svojoj avanturi, Bilbo se vratio u Okrug na nekih šest godina. U svojoj pustolovini
Bilbo je došao do jednog misterioznog prstena koji je imao moć da učini nevidIjivim onoga ko ga
nosi. Međutim, kasnije je otkriveno da je to bio u stvari Jedini Prsten koji je pripadao Gospodaru
Prstenova. Godine 3001. Bilbo je održao ogromnu rođendansku zabavu, a onda nestao pred očima
okupljenog mnoštva, ostavIjajući bogatstvo, dom i Jedini Prsten Frodu Baginsu. Bilbo je onda
nastavio da živi kaluđerskim životom u Rivendelu i dvadeset go-dina je pisao pesme, priče i vilinska
predanja, kao i svoje memoare, pod nazivom Tamo i ponovo natrag, i svoj trotomni naučni rad,
Prevodi sa vilenjačkog. Posle Rata za Prsten, kad mu je bilo 131 godina, Bilbo je zaplovio na zapad s
Frodom do Neumirućih Zemalja.
Bofur
Patuljak Torina i Družine. Bofur je bio jedan od družine koja se, godine 2941. Trećeg Doba, dala u
Potragu za Samotnom Planinom Potraga je kao konačan ishod imala smrt Šmauga Zmaja i ponovno
uspostavljanje KraIjevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Torinove smrti Bofur i ostali iz družine su
se zakleli na vernost Dainu. Gvozdenstopi, i ostali zadovoljno na Ereboru do kraja života.
Bolg
Orčki kralj Maglenih Planina. Bolg od severa bio je sin Azoga, Orčkog Kralja koga je ubio Dain
Gvozden-stopa u Bici od Azanulbizara na kraju Rata Orka i Patuljaka. Kao i njegov otac, Bolg je bio
izuzetno krupan i moćan Ork i, shodno tome, verovatno i jedan od one rase super Orka zvanih Uruk-
hai. Bolg je predvodio ogromnu vojsku Orka i Varga u Bici Pet Vojski godine 2941. U toj bici ga je
ubio Beorn, poglavica Beorninga.
Bombur
Patuljak Torina i Družine. Godine 2941. Trećeg Doba Sunca Bombur je pošao u potragu za
Samotnom Planinom, što je za ishod imalo ubijanje Šmauga Zmaja i ponovno uspostavIjanje
Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Bombur je, kao i njegovi saputnici Bifur i Bofur, bio
Patuljak Morije, ali nije poticao od Durmove rase. Bombur je uvek, čak i u najboljim godinama, bio
veoma debeo Patuljak, međutim, kasnije u životuje postao tako ogromno gojazan da čak nije mogao
ni da hoda, i bilo je potebno šest drugih Patuljaka da ga nose. Posle potrage Bombur je ostao na
Ereboru do kraja života.
Boromir
Dunedainski gospodar Gondora. Najstariji sin Denetora II, Vladajućeg Namesnika Gondora. Rođen
godine 2978. Trećeg Doba, Boromir je bio visok i naočit naslednik Namesnika. 3018. hrabro je
upravljao odbranom Ozgilijata protiv Sauronovih snaga. Posle proročanskog sna koji je sanjao
zajedno sa svojim bratom, Faramirom, uputio se u Vilin-kraljevstvo Rivendel i postao član Družine
Prstena. Pošto je doživeo i izdržao mnoge opasnosti na putu Družine sve do Brda Oka, blizu Rauros
slapova, tu ga je nadvladala žudnja da otme Jedini Prsten, i pokušao je da ubije Froda Baginsa,
Nosioca Prstena. lako se Boromir ubrzo pokajao, Frodo je nastavio potragu samo sa Semom
Gemdžijem kao saputnikom. Ubrzo potom, Boromir je poginuo u boju dok je junački branio Hobite
Merijadoka Brendibaka i Peregrina Tuka od jednog napada Orka. Boromiru je priređena
ceremonijalna sahrana na brodu nad Rauros slapovima.
Brđani

12
 U Etenmursu (močvarama Eten) u Erijadoru živela je zla rasa Brđana koji su služili Vešcu-kralju od
Angmara u Trećem Dobu Sunca. Ti varvarski Brđant su bili divlji i brojni i bili su u savezu s orčkim
legijama. U četrnaestom i petnaestom veku, priča se, oni su pokorili pokrajine Rudaur i Kardolan
Dunedaina Severnog Kraljevstva. 1974, posle šest vekova neprekidnog rata, ovaj savez je konačno
srušio Artedain, poslednju od dičnih dunedainskih pokrajina Severnog Kraljevstva.
Ali to je takođe bilo vreme i propasti samih Brđana. Tek što su Brđani i njihov Veštac-kralj zauzeli
Fornost, poslednju citadelu Dunedaina, napala ih je velika vojska predvođena Earnurom od Južnog
Kraljevstva Gondora, Kirdon od Lindona i Glortindel od Rivendela.U ovoj Bici od Fornosta moć
Brđana je skršena, Orci istrebljeni i kraljevstvo Angmar razoreno. Brđani su postali progonjen narod,
raštrkan i zaboravljen.
Bregovi Vetrova
U Erijadoru, tik na severu od Velikog Puta Istok-Zapad izmedu Brija i Trolčestara, nalaze se Bregovi
Vetrova. Ovaj venac brda koji se protezao ka severu od svog glavnog vrha Vrha Vetrova, odmah
iznad puta, nekad je obrazovao granicu između arnorskih poseda (feuda) Artediana i Rudaura. Mada
su ih Dunedaini utvrdili teškim bedemima i branili za vreme rata sa Vešcem-kraljem od Angmara, do
petnaestog veka oni su opustošeni. Do vremena kad se poveo Rat za Prsten Bregovi Vetrova su bili
uglavnom nenaseljeni.
Brendivinska reka
U Trećem Dobu Sunca Brendivino je bila jedna od tri velike reke Erijadora. Tekla je od brda i jezera
Evendim koje je nekad bilo srce izgubljenog kraljevstva Arnor, prema jugozapadu, pored Okruga i
Stare šume do mora na najjužnijem kraju Plavih Planina. Izgleda da je imala samo dva prelaza na
svom toku: Sarn Gaz, južno od Okruga i Most od Kamenih lukova, istočno od Okruga, tik na severu
od Stare Šume i na Velikom Istočnom Putu. Na vilenjačkom, ova reka se zvala Baranduin, što znači
"Zlatno-smeđa reka", a odnosilo se na njenu boju. Ime Brendivino je prevod originalnog hobitskog
imena Brandanin, što znači "Granična voda", pošto je ona označavala istočnu granicu Okruga. S
vremenom je ovo ime iskvareno u Braldahim, što znači "opojno pivo", i otuda i prevedeni oblik,
Brendivino.
Bretil
U izgubljenoj zemlji Belerijand nekad su postojale prostrane šume drveća breze. Na sindarinskom
jeziku Sivih Vilenjaka drveće tih predela se zvalo "Bretil" i njegova lepota bila je predmet velikog
divljenja medu ovim Vilenjacima.
Brzozrak
Ent od Šume Fangorn, Brzozrak je bio zaštitnik drveća oskoruše i, na Entima svojstven način, ličio je
na to drveće. Za vreme Rata za Prsten Brzozrak je ugošćavao Hobite Merjadoka Brendibaka i
Peregrina Tuka. Njegovo vilenjačko ime bilo je Bregalad ili "brzo drvo". Po merilima svoje rase, on
je bio veoma "žustar" Ent. Takođe je bio jedan od najmlađih. Imao je sivo-zelenu kosu, crvene usne i
visoki, rezonantni glas. Igrao je istaknutu ulogu u razaranju Izengarda.
Bri
Navodno osnovan tokom Drugog Doba Sunca od Ljudi Danlenda (Mrke Zemlje), Bri (Kaša) je bio
glavno selo zemlje Bri, a druga su bila Kombe (Dolinica), Arčet (Svodić) i Stedl (Stalak). Nalazio se
na raskršću Velikog Istočnog Puta i Severnog Puta, što je bilo istočno od Okruga i u središtu onog što
je nekad bilo kraljevstvo Arnor, a bilo je dom za oko stotinu Hobita i Ljudi. Do vremena Rata za
Prsten veličina i značaj Brija su znatno umanjeni od velikih dana Arnora. Međutim, uzimajući u obzir
obim razaranja Arnora u rukama Vešca-kralja od Angmara, iznenađujuće je što je Bri uopšte i opstao.
Taj opstanak, bez sumnje, može se pripisati delimično zaštiti Šumara Severa, a delimično njegovom
prirodnom strategijskom položaju na raskršću dva glavna trgovačka putna pravca. Za mnoge koji su
putovali tim drumovima Bri je bio najpoznatiji po krčmi "Poni koji se propinje", najstarijoj gostionici
tog regiona, i mestu gde će se najverovatnije načuti najnovije vesti i ogovaranja iz obližnjih i
udaljenih mesta.

13
Crni Numenorejci
U "Akalabetu" je ispričana priča o zemlji Numenorejaca koja je cvetala kao najmoćnije kraljevstvo
Ljudi na Ardi tokom drugog Doba Sunca. Ali godine 3319. Drugog Doba razoreno je pod
Belegairom, Zapadnim Morem, i raspalo se zauvek u druge delove. Većina Numenorejaca je izginula,
ali su neki otišli iz Srednje Zemlje pre Sloma i tako preživeli.
Jedan deo onih koji su se spasili od propasti nazvan je Crni Numenorejci. Ti Ijudi su sagradili veliku
luku u mestu po imenu Umbar koje je ležalo na obalama na jugu Srednje Zemlje. Crni Numenorejci
su predstavljali veliku silu na moru i mnogo stoleća su vršili najezde i pljačkali obalske predele
Srednje Zemlje. Oni su bili Sauronovi saveznici, jer je on dolazio među njih i iskvario ih, iskoristivši
njihovu preteranu gordost i dajući im mnoge poklone. Trojici od Crnih Numenorejaca je podario
Prstenove Moći i ta trojica su se ubrajala među utvare koje su se zvale Nazguli. Dvojici drugih,
Herumoru i Fuinuru, podario je druge moći koji su postali gospodari među Haradrimima.Crni
Numenorejci su često odlazili na sever, u zemlje Gondor i Arnor da iskušaju svoju snagu u sukobu s
tim drugim, plemenitim ostacima numenorejske rase, Elendilima ili Vilin-prijateljima. Jer, kao
Sauronovi saveznici, Crni Numenorejci su bili protivnici vilenjačkim delanjima i iznad svega su
mrzeli one Ljude za koje su smatrali da su izdali Numenor i njegovog kralja. Crni Numenorejci su se
pokazali kao neizmerno snažni i tokom više od hiljadu godina trpela su se njihova pljačkanja. Ali,
naposletku, u desetom veku Trećeg Doba, u Gondoru se pojavio Kralj Earnil I koji je uništio silu
Crnih Numenorejaca Umbara na moru i zauzeo njihove luke. Umbar je postao tvrđava Gondora i,
mada su se u vekovima koji su usledili Crni Numenorejci ponovo uzdigli, najzad ih je slomio
Hjarmendakil od Gondora godine 1050. i nisu više nikad zavladali u Umbaru.
Odonda su se skitački pripadnici ove snažne rase pomešali sa Haradrimima i Korsairima, a drugi su
živeli u Morgulu i Mordoru. Kao što se priča u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", jedan od njih je
postao besednik Mračnog Gospodara i nazvan je Usta Sauronova. Ali kraj Trećeg Doba bio je takođe
i kraj Crnih Numenorejaca, jer su darovi moći koje im je Sauron dao iščezli s njegovim padom, i
letopisi Četvrtog Doba više ne govore o ovim Ijudima.
Crni Jahači
U vekovima koji su usledili pošto su vilin-kovači i Sauron, Majar, iskovali Prstenove Moći, devet
Crnih Jahača na hitrim crnim Konjima pojavilo se u Srednjoj Zemlji. Malo njihje znalo kakva vrsta
stvorova su Crni Jahači, ali mudri su saznali da su oni nekad bili Ljudi koji su se, uz pomoć sile
Prstenova, pretvorili u besmrtne utvare. Ti Crni Jahači su bili najmoćniji od slugu Gospodara
Prstenova Saurona; na Crnom Jeziku Orka, njihovo ime bilo je Nazguli.
Crnoputi Ljudi
U Prvom Dobu Sunca oni Ljudi koji su došli u Belerijand posle Edaina nazvani su Istočnjaci.
Međutim, neki su ih zvali Crnoputi Ljudi, jer su bili niži, širi i tamnije kose i očiju od Edaina. Oni su
uglavnom bili manje časni Ijudi, i izdavali su Vilenjake njihovim neprijateljima.
Međutim, u Trećem Dobu ime Crnoputi Ljudi je dato visokim, smeđoputim Haradrimima, koji su
mnogo puta ratovali s Ljudima Gondora. Bili su to divlji Ljudi odeveni u zagasito crveno i zlatno.
Pešice, na konjima i na moćnim Mumakilima išli su u bitku s krivim sabljama, lukom i kopljem.
Crvi
Najmoćnija stvorenja kojaje Morgot ikad nakotio u Ardi bili su Veliki Crvi koji su izašli iz Jama
Angbanda u Prvom Dobu Sunca. Morgot je ove stvorove naoružao krljuštima od gvožđa, moćnim
zubima i kandžama, i velikim moćima vatre i mađije. Ljudi i Vilenjaci su te drevne Morgotove Crve
zvali Zmajevi i oni su bili među najstrašnijim bićima u svim istorijama Srednje Zemlje.
Crvjezik
Severnjak od Rohana. Za vreme Rata za Prsten Grima Crvjezik bio je unakaženi glavni savetnik
Kralja Teodena od Rohana. U tajnosti, bio je sluga i uhoda Sarumana kojije stalno podrivao volju
starog kralja i oduzimao mu snagu Čarobnjakovim zlim činima. Pošto je Gandalf izlečio Teodena,
Crvjezik je pobegao u Izengard, gde su i njega i Sarumana naposletku zarobili i porazili Enti. Posle
toga, otputovao je sa Sarumanom u Okrug gde se okrenuo protiv svog gospodara i ubio ga. Zauzvrat,
ovo sažaljenja vredno stvorenje su odmah ubili Hobiti.
Crvoloci
14
 U pričama hobitskog predanja živela je u Poslednjoj Pustinji, na istoku Srednje Zemlje, jedna rasa
koja se nazivala Crvoloci. lako nijedna priča Trećeg Doba Sunca ne govori o ovim bićima, Crvoloci
su bili slični Zmajevima i zmijama. Za Hobite, oni su možda bili samo sećanje na ona stvorenja koja
su vrebala po Zemlji za vreme Ratova Belerijanda u Prvom Dobu.
Čarobnjaci
Oni koje su obični Ljudi zvali Čarobnjaci bili su, kako drevna kazivanja otkrivaju, odabrani duhovi
od Majara Valinora. Vilenjaci su ih nazivali Istari, i pod tim imenom se beleži veći deo njihovih
podviga.

Ovi Čarobnjaci su došli sa zapada da otklone neravnotežu koju je Mračni Gospodar Sauron stvorio u
Srednjoj Zemlji. Oni su došli u tajnosti i u Ijudskom liku, jer bilo je suđeno da ne mogu da istupe u
punoj snazi svojih besmrtnih majarskih duša nego da budu ograničeni na moći koje uspeju da steknu
u Smrtnim Zemljama. Pojavljivali su se kao starci odeveni u dugačke odore i putovali su upućeni u
znanja o zemljama i predelima. Bili su nadaleko čuveni kao vešti. opsenari. Kažu da ih je bilo
pelorica koji su lutali predelima Srednje Zemlje, ali istorije Zapadnih Zemalja govore samo o trojici:
Sarumanu Belom, Gandalfu Sivom i Radagastu Smeđem.

15
Dagorlad
Za vreme Drugog i Trećeg Doba Sunca, malo na severu od Crne Kapije kroz Planine Mordora i južno
od opakog močvarnog predela Mrtvih Baruština, nalazila se široka ravnica bez drveća koja se zvala
Dagorlad, što na vilenjačkom znači "bojno polje". Godine 3434. Drugog Doba to je bilo poprište
jedne silne bitke (zvane Bitka od Dagorlada) u kojoj je Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi srušila
Sauronovu vojsku pre no štoje nastavila dalje da bi razorila Crnu Kapiju i samu Mračnu Kulu
Mordora. Tokom Trećeg Doba Dagorlad je bio mesto mnogih bitaka izmedu vojski Gondora i
osvajačkih Istočnjaka. Naročito vredne pomena bile su bitke sa Istočnjacima zvanim Kolovosci 1899.
i 1944. Za vreme Rata za Prsten Sauron je odlučio da ne vodi bitku na tom mestu, i dopustio je
Zapovednicima Zapada da se približe kapijama Mordora pre no što je pustio svoju ogromnu vojsku u
uzaludnoj nadi da će ih oterati natrag na Dagorlad i tu ih pobiti.
Dainl
Patuljački kralj Sivih Planina, Dain I. je rođen godine 2440. Trećeg Doba Sunca, a postaoje kralj
Sivih Planina godine 2585. Ubrzo potom Zmajevi su osvojili zlatom bogato Patuljačko kraljevstvo i
Daina I - zajedno sa njegovim sinom Frorom - ubioje Hladni Zmaj dok su poslednji put junački stajali
na kapijama sopstvenih dvora.
Dain II
Patuljački kralj Erebora, zvani Dain Gvozdenstopa, rođen je 2767. Trećeg Doba Sunca u Gvozdenim
Brdima. U mladosti je stvorio sebi ime kao veliki ratnik ubivši Azoga, orčkog kralja Morije, za vreme
Bitke od Azanulbizara 2799. Šest godina kasnije postao je Gospodar Gvozdenih Brda. 2941. Dain II
je predvodio svoju vojsku u Bici Pet Vojski i bio jedan od zapovednika pobednika. Pošto je Torin
Hrastoštit umro od rana zadobijenih u borbi, Dain Gvozdenstopaje imenovan za njegovog zakonitog
naslednika i postao je Kralj pod Planinom. Tu je vladao do Rata za Prsten 3019, kad je ubijen za
vreme Bitke od Dola.
Denetor I
Dunedainski gospodar Gondora, Denetor I je postao Deseti Vladajući Namesnik Gondora 2435.
Trećeg Doba. Tokom vladavine Denetora I Sauron je nakotio onu opaku rasu super-Orka, poznatih
kao Uruk-hai, i godine 2475. oni su pregazili Itilijen i opustošili Ozgilijat. Denetorov sin, Boromir,
odlučno je poveo vojsku protiv Sauronovih Uruka i uspeo je da ponovo osvoji Ozgiiijat. Nažalost, u
borbi je taj grad skoro potpuno uništen i njegov kameni most srušen. Denetor I je umro godine 2477.
Denetor II
Dunedainski gospodar Gondora, Denetor II, sin Ehteliona II, vladao je Gondorom od 2984. do Rata
za Prsten 3019. On je bio dvadeset šesti i poslednji Vladajući Namesnik Gondora. 2976. oženio se
lepom ćerkom Princa od Dol Amrota, Finduilasom. Finduilas je rodila dva sina, Boromira i Faramira,
ali je umrla posle samo dvanaest godina braka. Mada nekada plemenit i mudar čovek, posle
Finduilasine smrti Denetor je postajao sve više vladar koji se okruživao samoćom i tajanstvenošću.
Znajući da će konačni sukob sa Sauronom doći za vreme njegove vladavine, on je poklonio poverenje
nekolicini drugih, a isključio je i Aragorna i Gandalfa kao savetnike. Hrabro i prilično nerazumno,
često je gledao u Palantir (ili "Videći kamen") u Beloj Kuli. Mada je, nesumnjivo, došao do saznanja
koje mu je pomoglo da Gondor pripremi za nastupajući rat, kamen je izazvao da ostari i, konačno,
imao na njega loš uticaj. Kad je njegov najstariji sin Boromir poginuo u Potrazi za Prstenom, a
Faramir ležao u dubokoj nesvesti prouzrokovanoj Crnim Dahom jedne Utvare Prstena, Denetorova
gvozdena volja je najzad slomljena. U ludačkom beznađu pokušao je da oduzme život i sebi i
Faramiru. Gandalf je uspeo da se umeša i spreči Faramira da bude živ spaljen, ali nije mogao da
spreči od bola poludelog Denetora da sebe žrtvuje.
Dior
Vilin-kralj Dorijata, sin Berena i Lutijene, unuk Kralja Tingola i Kraljice Melijane, Dior je u svojim
venama imao krvi tri rase: Edaina, Eldara i Majara. Rođen i odrastao u Osirijandu u Belerijandu oko
470. Prvog Doba, oženio se lepom sindarskom princezom, Nimiotom, i ona je rodila troje dece,
Elreda, Elurina i Elvingu. Godine 505. Diorje postao kralj Dorijata pošto su patuljci Nogroda ubili
Tingola i opustošili Menegrot. Posle smrti Berena i Lutijene Dior je nasledio Nauglamir, ogrlicu koja
je sadržavala jedan od Silmarila. Ta ogrlica je bila uzrok izdaje Patuljaka. Ubrzo potom noldorski
16
 sinovi Feanora, koji su smatrali da im Silmaril pripada po pravu nasleđa, napali su Menegrot. U bici
koja je usledila poginuli su i Dior i Nimlota.
Divlji Ljudi
Mnogo pre dolaska kraljeva Gondora, jedna primitivna rasa šumskih lovaca obitavala je u
Druadanskoj šumi. To su bili Vozi, koje su drugi zvali Divlji Ljudi, a oni su bili plemenski narod
naoružan lukovima i duvaljkama za strelu. Poznavali su šumu i njene osobine bolje od bilo koje rase
Ljudi u Ardi.
Dol
Jedno od mnogih naselja Severnjaka zapadno do Mrke Šume u Rovanionu biio je drevni grad-
kraljevstvo od Dola, tik na jugu od Erebora, Samotne Planine. Kao i svi Severnjaci, stanovnici Dola
su bili u srodstvu sa Edainima Prvog Doba, i mada nije poznato kad je Dol osnovan. veruje se da je
bio drevnog porekla. Kao grad, međutim, prestao je da postoji posle 2770. godine Trećeg Doba kada
ga je strašni zmaj, Šmaug Zlatni, spalio do temelja i dočepao se svih njegovih blaga. Osveta za ovo
delo stigla je Šmauga 2941. godine kada ga je ubio jedan potomak kraljeva Dola po imenu Bard
Lukonosac.

U godinama koje su usledile Bard je obnovio Dol i postao prvi u njegovoj novoj lozi kraljeva. S
obnavljanjem njegovih bogatstava i bogatstava Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor, Dol je
opet napredovao. Opasnost se ponovo pojavila za vreme Rata za Prsten, kad su Istočnjaci varvari
napali Dol i naterali njegove stanovnike da potraže utočište kod drugih saveznika, PatuIjaka od
Samotne Planine.

I^osle pada Sauronovog carstva u Mordoru, savezničke snage Patuljaka i Ljudi razbile su opsadu
Erebora i poterale Istočnjake iz Dola i svih njegovih krajeva na jug i istok. Nakon rata, Dol je izgleda
bilo napredno i nezavisno kraljevstvo u savezništvu s ponovo ujedinjenim Kraljevstvom Dunedaina.
Dol Amrof
Kula, pristanište i grad Dol Amrot bio je jedan od pet velikih gradova Gondora. Bio je glavni grad u
feudu Belfalas. Njime su vladali prinčevi Dol Amrota čiji su barjaci bili plavi, sa znakom belog broda
i srebrnog labuda. Dol Amrot je izgradio legendarni vilinski kralj Amrot, zlosrećan Ijubavnikvilinske
princeze Nimrodele. Do Amrotove smrti 1981. Trećeg Doba Vilenjaci Lotlorijena su isplovljavali iz
Dol Amrota ka Neumirućim Zemljama u svojim čarobnim belim brodovima.
Dol Guldur
Za vreme Trećeg Doba Sunca, kad je prostrana Zelen šuma Velika polako postala tako mračno i
ukleto mesto da je promenila ime u Mrka šuma, jedna opaka tvrđava je sagrađena u njenom
jugozapadnom delu. To je bio Dol Guldur, "Brdo volšebništva", i tokom hiljadu godina jedna zla sila
po imenu Nekromant živela je tu s legijama Orka i mnogim zlim i nečistim dusima. Godine 2063.
Čarobnjak Gandalf je ušao u Dol Guldur, ali je otkrio da je njen tajanstveni demon-zapovednik
nestao. Međutim, do dvadeset petog veka on se vratio s umnogome uvećanim moćima. Tek godine
2850, kad je Gandalf ponovo otišao u Dol Guldur, saznao je da je Sauron Gospodar Prstenova
Nekromant. Sauron je vladao iz svog skrivenog kraljevstva do 2941, kad je našao utočište u svojoj
silnoj Mračnoj Kuli u Mordoru. Međutim 2951. trojica od Sauronovih najstrašnijih slugu, Nazguli
Utvare Prstena, preuzeli su zapovedništvo nad Dol Guldurom i koristili ga kao bazu za pohode užasa
koji su ulivali strah i trepet, protiv slobodnih naroda severa. U ratu za Prsten zle vojske Dol Guldura
napale su i Lotlorijen i Kraljevstvo Šumske Zemlje,ali su ih na kraju uništili Vilenjaci tih
kraljevstava. Zidine Dol Guldura su srušene, a njegove jame i tamnice otvorene i očišćene od sveg
zla.
Dori
Patuljak Torina i Družine, Dorin je krenuo u Potragu za Samotnom Planinom godine 2941. Trećeg
Doba. Ekspedicija je konačno dovela do ubijanja Šmauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja
Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Potrage Dori se zakleo na vernost Kralju Dainu
Gvozdenstopi i nastanio se u Ereboru.
Dorijat
17
 U Drugom Dobu Zvezdane svetlosti Kralj Sivih Vilenjaka Tingol i njegova Kraljica, Melijana Maja,
osnovali su sindarsko Kraljevstvo Dorijat u velikim šumovitim predelima Belerijanda. Tokom četiri
doba zvezda sivo vilenjačke zemlje Dorijata i kraljevski dvor u Hiljadu Pećina Menegrota postajali su
sve napredniji i bili najlepši i najmoćniji u Srednjoj Zemlji. Međutim, za vreme Prvog Doba Sunca,
zemlje Belerijanda su se pokazale kao glavno poprište borbi noldorskih Vilenjaka i Morgota Mračnog
Neprijatelja u razarajućem ratu za Dragulje. Želeći da poštedi Sive Vilenjake tog sukoba, Kraljica
Melijana Maja je oko šumskog kraljevstva Dorijat izatkala moćnu čaroliju za zaštitu koja je
sprečavala sva zla stvorenja da uđu u njega i Dorijat je postao poznat kao Skriveno KraIjevstvo. Na
taj način, tokom većeg dela Prvog Doba Sunca, Sivi Vilenjaci Dorijata bili su bezbedni od pustošenja
koja su konačno uništila sva kraljevstva Belerijanda. Međutim. i Sindari su upleteni u sukob kad je
jedan od dragulja Silmarila došao u posed Kralja Tingola. Zbog ovog dragulja, Patuljci Nogroda su
izdali svoje saveznike i ubili Tingola. Posle Tingolove smrti, Melijana je napustila Srednju Zemlju i
njena zaštitna čarolija je oslabila, a u Dorijat su upali i zauzeli ga Patuljci. Sindari u Dorijatu su se
neko vreme okupili pod vlašću Tingolovog unuka, Kralja Diora, ali je i on, pošto je posedovao
Silmaril, što je bilo prokleto, nastradao od ruku noldorskih Vilenjaka. Posle Diorove smrti i drugog
pustošenja i pljačkanja Menegrota, Sivi Vilenjaci su napustili razoreno kraIjevstvo Dorijat. Kada se
Rat Besnih završio u Prvom Dobu Sunca, Dorijat je, sa svim ostalim zemljama Belerijanda, potonuo
u moro.
Dorvinioni
Na zapadnoj obali Unutrašnjeg Mora Run živeli su Dorvinioni. Od svih Severnjaka Dorvinioni su bili
najistočniji, i bili su nadaleko čuveni po tome što su pravili najfinija i najčudnija vina. Trgovinom s
mnogima od naroda Srednje Zemlje Dorvinioni su postali bogati i napredni, jer su se čak i istančana
čula Vilenjaka napajala njihovim vinima.
Draugluin
Vukodlak, gospodar Tol-in-Gaurota, Draugluin je bio praotac i gospodar rase vukodlaka koja je izašla
iz Angbanda da seje strah i trepet među Vilenjacima. Za vreme Ratova Belerijanda Draugluin i veći
deo njegovog nakota naseljavao je Tol-in-Gaurot, "Ostrvo Vukodlaka". Pod zapovedništvom
Saurona, Draugluinje često predvodio svoje Vukodlake protiv vilenjačkih snaga. Za vreme Potrage za
Silmarilom, pošto su Beren i njegovi saputnici zarobljeni, Princeza Lutijena s Huanom, Vučjakom
Valara, odvažila se da izazove Draugluina. Draugluin je poveo bitku protiv Huana na mostu Tol-in-
Gaurota. Najzad ga je Huan savladao i on je otpuzio da ugine kod Sauronovih nogu. Posle
Draugluinove smrti i Berenovog oslobađanja, i Beren i Lutijena su koristili Draugluinovu vukodlačku
kožu da se preruše i uđu u Angband.
Drozdovi
"Crvena Knjiga Zapadne Međe" priča kako je u Trećem Dobu Sunca bilo mnogo rasa ptica, kao što
su Vrane i Gavranovi, sa svojim jezikom koje su Vilenjaci, Patuljci ili Ljudi možda poznavali. Ali
drevna vrsta Drozdova koja je živela u Ereboru bila je u savezništvu s Ljudima i Patuljcima tog
mesta. Ljudi od Dola i neki od Jezerskih Ljudi Ezgarota su znali jezik drozdova i koristili su te ptice
kao glasnike.. Drozdovi bi takođe pristupali i Patuljcima kao prijatelji i, mada Patuljci nisu razumeli
brzi govor Drozdova, Drozdovi su razumeli vestron, uobičajen svakodnevni govor Patuljaka i Ljudi.

Ove ptice su bile posebno dugovečne. Legenda kazuje kako je jedan veoma veliki Drozd od Erebora
došao kod Patuljaka Torina Hrastoštita i odneo poruku u Jezerski Grad nasledniku Dola po imenu
Bard Lukonosac. Ljudi, Vilenjaci i Patuljci su zaista imali razloga da budu zahvalni Drozdovima, jer
je zahvaljujući poruci Bard. Lukonosac saznao za slabu tačku Zmaja od Erebora i, znajući to, ubio
zver.
Druadanska šuma
Za vreme Rata za Prsten, postojala je drevna šuma, udaljena trideset milja severozapadno od Bele
Kule Gondora koju je nastanjivalo čudno pleme primitivnih Ijudi zvanih Vosi. Taj šumovit predeo se
nazivao Druadanska šuma. Do Trećeg Doba Druadan je dobio značenje "divlji čovek", ali je to bio
iskvaren izgovor od Druedain, vilenjačkog imena za Vose tokom Prvog Doba Sunca kad su bili u
savezništvu s Edainima. Posle Rata za Prsten, u kome su Vosi pomogli saveznicima Gondora protiv
18
 legija Saurona, Elesar, Kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva, predao je upravu nad Druadanskom
šumom Vosima, izdavši naređenje da niko drugi ne sme da uđe u nju ukoliko oni to ne žele.
Druedaini
Druedain ili Druat bilo je sivovilenjačko ime za primitivne Divlje Ijude šuma, Vose. Haladini su ih
zvali Drugi, Rohirimi Rogin, a Orci Ogor-hai.
Drugorođeni
Pre no što je Svet sačinjen, u onoj dimenziji pre otpočinjanja Vremena, bilo je predskazano da će
Iluvatar sam dozvati dva velika naroda iz Sveta koji će Biti. Prvorođeni Iluvatarovi bili su besmrtna
rasa Vilenjaka koja se rodila s Paljenjem Zvezda. Oni koji su nazvani Drugorođeni, smrtna rasa
Ljudi, nastala je kad je Arijena Sunce prvi put zasjala na Srednju Zemlju. Na kvenijskom jeziku
Drugorođeni se prevode kao "Atani", a u sindarinskom kao "Edain"; i to su bila imena pod kojima su
bili poznati prvi Ljudi koji su ušli u zemlje Belerijanda.
Drveće Valara
Od semena koje je iznedrila Javana, Kraljica Zemlje, izraslo je u Dobima Svetiljki drveće Velikih
Šuma u Ardi. Mnoga od tih drveta su bila ista kao drveće koje mi sad poznajemo, ali u onim danima
više i većeg obima. Bilo je drveća hrasta, jove, jele, oskoruše, bukve (koje se zvalo Neldoret), breze
(zvane Bretil), i zelenike (zvane Region). Ali bilo je i drugog koje je sad nestalo iz Sveta;
crvenozlatna Kulumalda od Itilijena i zlatni Malorn, najviše drveće Srednje Zemlje, koje je raslo u
Lotlorijenu.

Ipak, najlepša i najviše dostojna divljenja od sveg drveća koje je ikad raslo bila su dva Drveta Valara
koja su se pojavila posle Doba Svetiljki. Kada je Melkor uništio Svetiljke Valara, koje su osvetljavale
Svet, Valari su napustili Srednju Zemlju i otišli u Neumiruće Zemlje. Tu su stvorili drugo kraljevstvo,
koje su nazvali Valinor, a Javana, Dariteljka Plodova, sela je na zeleni brežuljak Ezelohar kraj
zapadne zlatne kapije Valimara i pevala, dok su Valari sedeli na svojim prestolima u Prstenu Sudbine
i Niena Naricaljka nemo zalivala Zemlju svojim suzama. Prvo je, pričaju, izniklo jedno Drvo od
srebra, a potom Drvo od zlata, blistajući sjajnom svetlošću, oni su izrasli visoki kao planine Auleove.
Telperion je bio stariji od ovog Drveća i imao je listove tamnozelene i sjajno srebrne. Na njegovim
granama bilo je mnoštvo cvetova sa kojih je kapala srebrna rosa. U pohvali, Telperion je takođe
nazivan i Ninkveiote i Silpion. Laurelin, mlađe od drveća Valara, bilo je "zlatna pesma". Njegovo
lišće bilo je oivičeno zlatom, ali bledozelene boje, njegovi cvetovi su bili kao trube i zlatni
plamenovi, a s njegovih grana padala je kiša zlatne Svetlosti. U hvalospevima, Laurelin se naziva i
Kuiurien i Malinalda, "zlatno drvo".

Tako su ova dva Drveta stajala u Neumirućim Zemljama i osvetljavala te zemlje srebrom i zlatom.
Od ritma Svetlosti Drveća Valara poteklo je Računanjc Vremena, jer Vreme ranije nije mereno, i tako
su otpočeli dani i godine Drveća, koje su trajale mnogo dugih doba - daleko duže nego godine Zvezda
i Meseca. Svetlost blizanačkog Drveća u Neumirućim Zemljama bila je večna, a oni koji su živeli u
njoj bili su oplemenjeni i ispunjeni ogromnom mudrošću.

U svojoj Svetlosti Valari su živeli u blaženstvu, dok je Srednja Zemlja bila utonula u tamu i Melkor je
ojačavao moć svog kraljevstva Utumna i oružarnice Angbanda. Ali posle nekog vremena Varda, koja
je načinila bunare iza Drveća u koje je padala rosa s Drveća, uzela je srebrnu Svetlost Telperiona i
popela se na nebeski svod i upalila blede zvezde. Učinila ih je još blistavijim, i zle sluge Melkorove
na Srednjoj Zemlji su ustuknule od straha. Jer za njih je zvezdana svetlost bila kao ubod koplja, ili
kao ledeni bodež koji ih je duboko zasecao. U toj Svetlosti Zvezda rođeni su Vilenjaci. Radosno su se
probudili uz tu Svetlost.

lako je Svetlost Drveća Valara bila dugog veka, kraj im je bio tragičan i koban. Jer, ispričano je da je
Melkor sklopio sporazum s Ungolijantom Paukom, i oni su došli nevidljivo u Nesvetlosti Pauka,
Drveće Valara je zbrisano volšebnim plamenom, i srž njihovih života je isisana. Njihova Svetlost je
ugašena i od njih su ostala samo stabla koja su se Ijuljala i koreni pocrneli i zatrovani. Bunare
19
 Svetlosti je isisao i progutao Pauk Ungolijant i strašan mrak se spustio na Valinor: tako je u celom
svetu Svetlost Drveća nestala, izuzev u tri dragulja zvana Silmarili koje su bili sačinili Vilenjaci
Eldamara, i u kojima je ostalo sačuvano malo svetlosti Drveća. Ali Melkor je oteo i te dragulje, mada
ih nije uništio, a oko tih Silmarila vodio se dugotrajni kobni Rat Dragulja celog sledećeg Doba.

U žalosti, Valari su ponovo prišli drveću, i ponovo su poslali po Javanu i Nienu. Nad mrtvim
drvećem Javana je pevala svoju zelenu pesmu, a Niena je lila suze beznadežnog trpljenja, i iz tih
ugljenisanih ostataka pojavio se jedan zlatni plod i jedan srebrni cvet. Oni su nazvani Anar
Plamenozlatni i Izil Sjajni. "Narsilion" pripoveda kako je Aule Kovač načinio velike svetiljke oko
ovih blistavih svetala koja nikad ne bi zgasnula. Manve ih je posvetio, a Varda ih je uzdigla na nebesa
i postavila ih na putanju preko svih zemalja Arde. Tako su delovi žive Svetlosti Drveća Valara doneti
celom Svetu i zvali su se Sunce i Mesec. Arijena, majarski duh vatre, nosi Sunce, koje je takođe
nazvano i Vasa, "plameno srce"; a Tilion, majarski lovac i strelac, nosi Mesec, Izil srebrni cvet, koji
se zove i Rana.

Nije se samo u njihovom Svetlu Drveće zadržalo na Svetu, jer Javana je načinila drvo Galatilion kao
sliku i priliku Telperiona, mada ono nije isijavalo svetlost. Ona je to drvo podarila Vilenjacima
Tiriona koji su ga znali kao Belo Drvo Eldara. Mnogo drveća izniklog iz njegovog semena je raslo i
još uvek raste u Eldamaru. Jedno od njih bioje Keleborn, koji je cvetao na Tol Ereseji i dao seme od
koga je iznikao izdanak koji su Vilenjaci poklonili Ljudima Numenora. Ova mladicaj e postala drvo
po imenu Nimlot Lepi, Belo Drvo Numenora, koje je raslo u kraljevskom dvoru sve dok ga Kralj
Arfarazon nije uništio. Tim činom je osuđeno Ostrvo Numenor. Ali, sa Nimlota su već uzeli mladicu
prinčevi Andunia, i pre Sloma Numenorajedan princ po imenu Elendil Visoki je odneo tu mladicu u
Srednju Zemlju. Njegov sin je prvi zasadio plod Nimlota u Minas Itilu u Gondoru, i do Četvrtog
Doba Sunca cvetalo je Belo Drveće Gondora. Mada je tri puta po jedno Belo Drvo stradalo u ratnim
nedaćama, uvek je nalažena mladica i loza nikad nije izumrla. To Belo Drveće bilo je živa veza s
najdrevnijom prošlošću Neumirućih Zemalja, i bilo je znak uzvišenosti, mudrosti i dobrote Valara
koja je prešla na smrtne Ljude.
Drvobradi
Ent od Sume Fangorn. Drvobradi, što na vilenjačkom glasi "Fangorn", bio je čuvar šume Fangorn.
Bio je Ent, četrnaest stopa visok divovski "pastir drveća" koji je ličio na nešto između zimzelenog
drveta i čoveka. Imao je grubo i snažno stablo, gustu bradu kao slamu i granolike ruke sa glatkim
sedmoprstim šakama. U vreme Rata za Prsten bio je najstariji od svoje rase koji je još uvek živeo u
Srednjoj Zemlji. Mada se, uopšteno govoreći, nije zanimao za poslove Vilenjaka i Ljudi, Drvobradov
razgovor s Hobitima, Merjadokom Berndibakom i Peregrinom Tukom ubrzo je izazvao njegovu dugo
suzbijanu srdžbu i mržnju prema Orcima Izengarda. Drvobradi je ubedio Ente da marširaju na
Izengard. Marš Enta je za ishod imao potpuno uništenje njegovih zidina i zarobljavanje Sarumana
Čarobnjaka u njegovoj kuli. Drvobradi je takođe poslao one duhove drveća preke naravi, zvane
Huorni, protiv Orka posle Bitke od Rogburga.
Dubokoumni
Vilenjaci
U Eldamaru su ti Vilenjaci mnogo voleli da grade kamenom i kopali su duboko u planinama da ga
nađu. Oni su bili prvi koji su otkrili sjajne zemljine dragulje i prve načinili Vilin-dragulje koji su bili
još sjajniji.

Dubokoumni Vilenjaci su bili dobro poznati Ljudima, jer su se jedini od Kalakvendija vratili u
Srednju Zemlju posle dolaska Ljudi i činili velike podvige, koji su izašli i na dobro i na zlo: ti
Vilenjaci su izradili Velike Dragulje - Silmarile - a takođe načinili i Prstenove Moći. Najveći ratovi
za koje su Ljudi znali vodili su se oko ovih tvorevina.
Dulin
Najomiljeniji ptičji poj u Srednjoj Zemlji je pesma slavuja koga Sivi Vilenjaci zovu Dulin, "noćni
pevač", i Tinuvjel "deva sumraka". Jer, kao i same Vilenjake, slavuje oduševljava svetlost zvezda i
20
 oni donose najdivnije pesme i radost u mračan Svet.
Dumbledori
U šaljivoj hobitskoj pesmi "Život viteza lutalice" jedan njen deo govori o svirepoj rasi krilatih
insekata. Oni se nazivaju Dumbledori, ali ništa se više ne govori o njihovom poreklu i istoriji.
Dunedaini
Povesti Dunedaina, Ljudi Zapad-njaka, kreću s početkom Drugog Doba Sunca, jer su Dunedaini bili
ostatak Edaina iz Prvog Doba. Te Ijude su poštovali Valari i dali im zemlju koja je ležala u
Zapadnom Moru između Srednje Zemlje i Neumirućih Zemalja. To mesto je dobilo ime Numenore,
Zapadna Zemlja na svakodnevnom jeziku Ljudi. Istorija Duendaina tog doba je ispričana u
"Akalabetu" i u pripovesti o Numenorejcima, jer su Dunedaini Numenora bili poznati pod tim
imenom. Ti Ijudi su bili moćni i njihov pad bio je strašan kad je njihova zemlja potopljena morem i
trbuh Sveta istrgnut. U tom uništavanju svi Numenorejci su nastradali, izuzev onih koji su poznati
kao Crni Numenorejci, koji su u ranijim vremenima otišli u južnu luku Umbar, i onih koje su znali
kao Elendile, koji.su stvorili kraljevstva Arnor i Gondor. Zato, kad se u istorijama i letopisima govori
o Dunedainima, najčešće se misli na Elendile, čije ime znači "verni".

Istorije Srednje Zemlje govore kako je, godine 3319. Drugog Doba Sunca, devet brodova naišlo na
velikom talasu sa Zapadnog Mora. To su bili brodovi Elendila Visokog koji je, sa svojim sinovima,
doveo preživele verne Dunedaine u Srednju Zemlju. Elendil je potom obrazovao Arnor, Severno
Kraljevstvo Dunedaina, i sagradio Anuminas kao njegov prvi grad pored vilinskih zemalja Lindona,
dok su Anarion i Isildur otišli na jug i obrazovali Gondor, Južno Kraljevstvo Dunedaina, i sagradili
Ozgilijat kao njegov prvi grad. U Arnoru su bile prostrane pokrajine Rudaur, Kardolan i Artedain,
dok su u Gondoru bili feudi i teritorije Anorijen, Itilijen, Lebenin, Losarnah, Lamedon, Anfalas,
Tolgalas, Belfalas i Kalenardon.

Dunedaini su napredovali u miru tokom jednog stoleća tog Doba dok su ojačavali svoja nova
kraljevstva, ali jedna druga sila je takođe snažila. Iz Mordora su došli Sauron i Nazguli, i Orci i Ljudi
mnogih rasa kao njegovi robovi. Tako se opet poveo rat, ali je zaključen pakt koji je u kasnijim
vremenima nazvan Poslednji Savez Vilenjaka i Ljudi. Gilga-lad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka
na Srednjoj Zemlji, predvodio je Vilenjake Lindona, a Elendil je zapovedao Dunedainima. Sauronove
sluge su pale pod njihovom snagom i sam Sauron bio je primoran da najzad stupi u boj. I mada su
Elendil, Anarion i Gil-galad poginuli, isto tako je i moć Utvara Prstena i Saurona okončana. Isildur je
isekao Prsten iz Sauronove ruke i Sauron, Utvare Prstena i sve njegove sluge su se pretvorili u senke.

Bio je to rat koji je okončao Drugo Doba Sunca. Kako Saurona više nije bilo, predviđalo se vreme
mira, ali je suđeno da se i Treće Doba takođe završi krvavim ratom, jer Izildur nije uništio Sauronov
Prsten i u Prstenu je ostala strašna moć. U drugoj godini Trećeg Doba Izildur je uhvaćen u zasedu na
Gladenskim Poljima (Poljima Perunika), ubijen crnim orčkim strelama, a Prsten je izgubljen u Reci
Anduin. Tako je, kako kazuju "Crvena Knjiga Zapadne Međe" i "Letopisi Kraljeva i Vladara", mada
je mir vladao neko vreme, bilo suđeno da se borbe vrate u Zapadne Zemlje. Dunedaine su napali sa
svih strana: Balkoti i Kolovosci iz Runa, Crni Numenorejci i Haradrimi sajuga, Varjazi iz Kanda,
Orci i Dunlendinzi s Maglenih Planina, Brđani i Trolovi s Etenskih pustopoljina i Utvare Prstena
ponovo probuđene u Mordoru, Angmaru, Morgulu i Dol Gulduru. Tako je prošlo Treće Doba, s
Dunedainima što su ratovali s onima koje je pokretala jedina sila koja je najzad ponovo dobila obličje
i nastanila se u moćnoj kuli Baraddur u Mordoru: Sauron, Gospodar Prstenova.

S vremena na vreme Dunedaini su u tim godinama postajali još moćniji i njihove zemlje su se
proširile daleko u Run i Harad. Ali tokom vekova postali su kao morski grebeni, istrošeni plimama:
Arnor se kao kraljevstvo raspao, i 1975. poslednji grad Arnora je pao. Mada je jedan naslednik
prestola ostao skriven u zemlji, ovo Dunedainsko kraIjevstvo je potpuno izgubljeno. Posle tog doba,
na severu, oni koji su bili zakoniti kraljevi Dunedaina bili su samo poglavari. Na jugu je dunedainsko
kraljevstvo Gondor, mada često opsedano i u opasnosti, najvećim delom ostalo neokrnjeno i snažno,
21
 ali je kraljevska loza prekinuta i kraljevstvom su vladali Namesnici.

Tokom Trećeg Doba Sauronova moć se povećavala, dok najzad nije krenuo otvoreno u rat, rešen da
otera Dunedaine i Vilenjake sa Sveta i učini Srednju Zemlju zauvek svojim carstvom. Bio je to Rat za
Prsten koji je okončao Treće Doba, a njegova istorija je ispričana u delu zvanom "Crvena Knjiga
Zapadne Međe".

U tom Ratu među Dunedainima Severa uzdigao se Aragorn, sin Aratorna, jedini istinski naslednik
Izildura i zakoniti kralj svih Dunedaina Srednje Zemlje. Njegovi vitezovi su bili Šumari sa Severa,
jahači naoružani mačem i kopljem u putnim ogrtačima s kapuljačama zelenim kao šuma i visokim
kožnim čizmama. Sam Aragorn je putovao po zemlji u tom ruhu, šiban vetrovima i ogrubeo, ali
snažan, hrabar i oštrog oka.

U to vreme zvali su ga Strajder (Krakatilo), ali u mnogim avanturama tokom svog dugog života nosio
je druga imena: medu Vilenjacima Rivendela u mladosti bio je Estel, a Torongil kao zapovednik
Gondora koji je otišao na jug i uništio flote Umbara. Za vreme Rata za Prsten borio se kod Rogburga,
Pelargira, Pelenorskih Polja i pred samom Crnom Kapijom Mordora.

Pokazao se kao istinski vođa Ljudi i, posle Rata za Prsten, kao naslednik Izildura, krunisan je kao
Kralj Elesar Telkontar, vladar svih Dunedaina, blizanačkih kraljevstava Gondora i Arnora.

Po svom stupanju na presto, Aragorn se potpuno preobrazio od odrpanog Šumara u Kralja, žestokog i
gospodstvenog a ipak prijatnog, mudrog i vilinskoga pogleda. Ustoličen je i krunisan pod tri zastave,
zelenom, plavom i crnom: zastavama Rohana, Dol Amrota i Gondora. Nosio je Belu Krunu
Dunedaina, visoki ratnički šlem od mitrila s belim gale-bovim krilima od bisera i srebra. Po njenom
obruču usađeno je sedam dijamantskih kamenova, a jedan Vilindragulj na kruni blistao je sjajnom,
jasnom svetlošću. Aragorna su poredili s najuzvišenijim Numenorejcima od starinc, i čak sa Vilin-
gospodarima. I zaista, on je uzeo Vilin-princezu Aruenu Undomijelu za svoju kraljicu i oni su mudro
vladali Zapadnim Zemljama dugo i u Četvrtom Dobu, i doneli mir svim narodima Srednje Zemlje.
Dunharou
Jedno od najstarijih i najtajanstvenijih utvrđenja, utočišta na Srednjoj Zemlji Dunharou je bio deo
Rohana za vreme Rata za Prsten. U mnogim ratovima bilo je to jedno od glavnih utočišta za one u
dolini Haroudejl (Drljodol) pod njim. Izgledalo je da je Dunharou skoro nemoguće uspešno napasti
pošto se do njega prilazilo stazom punom serpentina, koja je vodila cik-cak uz strme planinske
grebene. Svaka staza se oštro vraćala unatrag na nižu, i kod svakog račvanja sa strane od puta nalazili
su se ogromni okrugli kamenovi u obliku trbušastog čoveka koji čuči. Bilo je to monumentalno delo
graditeljstva, i vijugalo je tamo-amo u jednoj visokoj piramidi puteva do stenovitog zida na vrhu kroz
koji je bio presečen otvor i jedan uspon koji je vodio do Utvrđenja Dunharoua. To je bila visoka,
široka i dobro navodnjena planinska livada na kojoj je u vreme rata moglo da se ulogori više hiljada
Ijudi. Na toj visoravni nalazio se veliki prolaz poput jednog dugog niza neoblikovanih crnih stojećih
kamenova koji su se pružali preko visoravni u pravoj liniji i vodili prema Dvimorbergu, ili "Planini
Duhova", i jednom crnom zidu od kamena kroz koji je bio probušen tunel koji se zvao Dimholt
(Tamnobreg). On je vodio do tajne klisure gde su se pojavljivali duhovi mrtvih koji su sprečavali žive
Ijude da pređu ovim napuštenim prolazom do dalje strane Belih Planina. Dunharou su sagradili tokom
Drugog Doba Ljudi od Bele Planine koji su bili preci Dunlendinga, a koji su naseljavali tu zemlju pre
dolaska Ljudi Gondora. Mada su se kasnije zakleli na vazalsku odanost Gondoru, ove Ijude je već bio
zaveo i iskvario Sauron, i tako su oni u vreme rata izdali svoje nove saveznike. Zbog kršenja ove
zakletve dušama ovih Ijudi nikad nije dopušteno da počivaju u miru i tokom svih godina Trećeg Doba
vojska duhova poznata kao Mrtvi Ljudi od Dunharoua pojavljivala se u onom delu Dvimorberga
iznad Dunharoua koji se zvao Staze Mrtvih. Tek kad se pojavio Aragorn, Mrtvim Ljudima je
dozvoljeno da se iskupe i dušama Dunharoua koje su se pojavljivale kao sablasti je napokon
dopušteno da se smire.
22
Dunlendinzi
U Drugom Dobu Sunca, pre no što su Dunedaini došli u Srednju Zemlju i obrazovali kraljevstva
Gondor i Arnor, u plodnim dolinama pod Belim Planinama živeo je visok, tamnokos narod. Tokom
mnogih stoleća, priča se, oni su razvijali civilizaciju odvojenu od drugih Ijudi i sagradili mnoge
velike tvrđave od kamena. Nijedna istorija ne kazuje o sudbini ovih Ijudi od Belih Planina, ali oni su
iščezli i u njihovim zemljama su se zadržali samo oni njihovi potomci koje su nazivali
Dunlendinzima.

Mnogo pre no što su Dunedaini stvorili svoja kraljevstva Gondor i Arnor, moć Dunlendingaje
oslabila. Narod je postao podeljen. Oni koji su ostali u Dunharouu su postali saveznici Ljudi od
Gondora; drugi su odlutali na sever i naselili se u miru u zemlji Bri. Ali većina Dunlendinga se
povukla u brda i visoravni Dunlanda (Mrkozemlje) i postala plemenski pastirski narod. Mada su
zadržali svoj jezik i ostali žestoki ratnici, postali su varvarski narod.

U dvadeset šestom veku Trećeg Doba Ljudi Gondora su dodelili Rohirima pokrajinu po imenu
Kalenardon, ali su Dunlendinzi smatrali da ona, po pravu, pripada njima. Tako su ta dva naroda
počela da se mrze, i godine 2758. jedan Dunlending, po imenu Vulf, poveo je veliki osvajački pohod
svog naroda na Rohirime i pobedio. Ali ih je to skupo koštalo, jer su se sledeće godine Rohirimi digli
i poterali Dunlendinge natrag u brda, a sam vrhovni vojni zapovednik Vulf je poginuo.

Tako se desilo da su skoro tri veka Dunlendinzi ostali u brdima i prepustili plodne doline Rohirima.
Ali oni nisu zaboravili uvredu koja im je naneta, i visoki, tamnoputi Ljudi Dunlenda su sklopili zli
pakt s pobunjenim Čarobnjakom Sarumanom, koji je doveo mnoštvo Velikih Orka (zvanih Uruk-hai)
u Izengard. I zabeleženo je da su nekim opakim vradžbinama Dunlendinzi ukršteni s Uruk-haima, i
opak porod po imenu Polu-Orci bio je rezultat tog sjedinjenja. Polu-Orci su bili crni Ljudi s kosim
očima i opakim orčkim crtama lica, udruženi s Dunlendinzima i Velikim Orcima, Polu-Orci su činili
ogromnu vojsku zastrašujuće snage.

Kad je izgledalo da moć Gondora slabi, ova vojska se okupila u Izengardu pod zastavama
Sarumanove Bele Ruke da se bori protiv Rohirima. "Crvena Knjiga Zapadne Međe" pripoveda kako
su grozni divIji Dunlendinzi s visokim kacigama i crnim štitovima marširali u Bici kod Rogburga kod
Helmovog ponora s Urukhajima i Polu-Orcima.

Ali, Bitka kod Rogburga je predstavljala veliki slom za Dunlendinge, oni su uništeni i divlji Uruk-haji
i Polu-Orci satrti. Oni koji nisu ubijeni mogli su samo da mole za mir, obećavši da nikad više neće da
se pobune protiv svojih rohirimskih osvajača.
Durin I
Patuljački kralj Kazad-duma, Durin I bio je prvi i najstariji sin Sedam Očeva Patuljaka koje je
zamislio i stvorio Aule Kovač u Dobima Tmine. Posed Kralja Durina I bio je Kazad-dum, najveće
kraljevstvo patuljaka, koje se nalazilo ispod Maglenih Planina. Posle razaranja Belerijanda na kraju
Prvog Doba Sunca letopisi Vilenjaka i Ljudi nam prvenstveno govore o Patuljcima Durinove loze.
Durin je doživeo takvu starost da su ga zvali Durin Besmrtni. Ovo ime se takođe odnosilo i na
verovanje da će se on reinkarnirati sedam puta kao kralj svog naroda i da će svaki put nositi ime
Durin.
Durin II
Patuljački kralj Kazad-duma u petom veku Drugog Doba. U to vreme Patuljci njegovog kraljevstva
su skroz usekli pećine i tunele kraIjevstva kroz Maglene Planine, s istoka na zapad, i sagradili
Zapadnu Kapiju, omogućivši trgovinu dragocenim materijalima s Vilin-kovačima Eregiona.
Durin III
Patuljački kralj Kazad-duma, Durin III bio je kralj Patuljaka, najviše poznat po svom prijateijstvu s
Vilin-kovačima Eregiona tokom šesnaestog veka Drugog Doba. Njemu je Kelebrimbor dao prvi od
Sedam Prstena Patuljaka. Nedugo potom rat Saurona i Vilenjaka primorao je Patuljke da zatvore
23
 svoja vrata prema svetu. Kazad-dumje postao poznat kao Morija, "tamno kraljevstvo".
Durin VI
Patuljački kralj Morije (Kazad-duma). Rođen godine 1713. Trećeg Doba, Durin VI bio je vladar
Morije 1980. kad su njegovi Ijudi kopali, tražeći žilu rude mitrila duboko ispod korena planine
Crvenrog. Na nesreću, provalili su u zapečaćenu odaju i oslobodili užasnog zlog duha zvanog Balrog.
I Durina VI i njegovog sina Naina I ubio je taj demon tokom sledeće godine, a Patuljci su zauvek
proterani iz Durinovog kraIjevstva.
Durin VII
Patuljački kralj Poslednjeg Kraljevstva. Za njega se verovalo da je sedma i poslednja reinkarnacija
KraIja Durina, i njegov dolazakje nagovestio da je to bilo poslednje kraljevstvo Patuljaka Durinove
loze.
Dvalin
Patuljak Torina i Družine, Dvalin je bio sin Fundina i brat Balina, Otišao je u Potragu za Samotnom
Planinom koja je ponovo uspostavila Kraljevstvo Patuljaka pod Planinom Erebor, gde je on ostao do
kraja života. Bila je to druga takva potraga za Dvalina, jer je on već bio saputnik Kralja Traina II,
Kralja Patuljaka u izgnanstvu, jedan vek pre toga, na nesrećnom putovanju u Erebor koje je dovelo do
zarobljavanja kralja i, na kraju, do njegove smrti.
Dvimerlaik
Srednja Zemlja bila je područje koje je videlo mnoga Doba krvavih ratova i borbi. Mnogo ih je
položeno da počivaju u njenom tlu umoreno mačem, vatrom ili bolešću. A zatim, bilo je i onih koji
su, posle smrti, zbog neke vradžbine ili prekršene zakletve, ostali s neuspokojenim duhom u smrtnom
Svetu. Od njih "Crvena Knjiga Zapadne Međe" govori o Stvorenjima Humki, Mrtvim Ljudima
Dunharoua, Sablastima iz Mrtvih Baruština i strašnim Utvarama Prstena, koji su se na Crnom Jeziku
nazivali Nazguli.

U zemljama Rohana u vreme Jahača Marke svi takvi ukleti dusi su se zvali Dvimerlaik. Praznoverje
rohirimskih konjanika bilo je takvo da su čak i Vilenjake Lotlorijena i Ente Fangorna nazivali
Dvimerlaik, i za njih su takođe mislili da su slični zli dusi.
Džinovi
Mnoga bića džinovske veličine, po svojoj prirodi i dobra i zla, živela su u Srednjoj Zemlji. U Prvom
Dobu Zvezda postojali su Enti, Pastiri drveća, koji su bili visoki četrnaest stopa, i imali ogromnu
snagu i veliku mudrost. Kasnije su se pojavili Džinovi ispunjeni zlom, oni po imenu Trolovi i Olog-
hai služili su Mračnoj Sili i divlje predele Pustopoljine učinili opasnim za putnike. Takođe, u pričama
Hobita, govorkalo se o velikim Džinovima koji su, u savezu s Orcima, čuvali Visoke Prevoje u
Rovanionu.

24
Ea
Pošto je Iluvatar, Tvorac, izronio iz Ništavila i rečju i snagom Neuništivog Plamena sagradio
Bezvremene Holove za svoju anđeosku vojsku, On je načinio Eu, "Svet koji jeste", koji su Vilenjaci i
Ljudi kasnije nazvali Arda, Zemlja. Ea je sav stvoreni svet Arde: kontinenti, velika mora, nebeski
svod i sav prostor i vreme u okviru stvorenog sveta.
Earendil
Poluvilenjak, Zmajoubica, Earendil Moreplovac bio je sin gospodara Edaina, Tuora, i vilenjačke
gospe, Idrile od Gondolina. Earendil je rođen godine 504. Prvog Doba u Gondolinu, ali je odrastao u
vilenjačkoj luci Arvernien. Postao je Gospodar Arverniena i oženio se Elvingom, vilenjačkom ćerkom
Kralja Diora i naslednicom Silmarila. Oni su imali dva sina: Elronda i Elrosa. Za Earendila, čije ime
znači "zaljubljenik u more", Kirdan je sagradio čudesni brod Vingilot. Dok je Earendil bio na moru,
Arvernien je napadnut i Elvinga je morala da beži. Ne videći načina da umakne, ona se bacila sa
Silmarilom u more. Gospodar Okeana Ulmo ju je spasao, pretvorivši je u galeba i omogućivši joj da
odleti do Earendila. Ovaj par je iskoristio moć i svetlost Silmarila da otplovi do Neumirućih Zemalja i
zatraži pomoć od Valara. Kao odgovor na to, vojska Valara i Majara je izašla iz Neumirućih Zemalja i
povela Rat Besnih. On je okončan Velikom Bitkom u kojoj se borio i Earendil Moreplovac. Sa
Silmarilom pričvršćenim na čelo i svojim čarobnim brodom kome je podarena moć da leti, Earendil je
ubio Ankalagona Crnog, najvećeg Zmaja koga je Svet ikad upoznao. Posle kraja Prvog Doba Earendil
je poveo preživele Edaine u novo ostrvsko kraljevstvo Numenor. Earendilu je bilo suđeno da odonda
zauvek plovi Vingilotom preko nebeskog svoda. Nazvan je Večernja Zvezda i "plamen zapada", a
Silmaril na njegovom čelu je zauvek sijao s noćnog neba.
Edaini
Od Ljudi Prvog Doba Edaini su smatrani najvećim. Oni su bili prvi Ljudi koji su došli sa istoka u
Belerijand, gde su Uzvišeni Vilenjaci stvorili mnoga kraljevstva. Većina njih su bili snažni i hrabri
Ljudi, i priče iz tog vremena kazuju o njihovim velikim podvizima.

Ovi Ljudi su prvo ušli u Belerijand sa tri vojske, predvođene poglavicama Beorom, Haldadom i
Marahom, i te vojske su postale Tri Kuće Edaina. Pošto su se Vilenjaci zvali Prvorođena Deca
Iluvatarova, Noldori u Belerijandu su zvali ove Ljude Atani, što znači "Drugorođeni", i ispunili su ih
ogromnim znanjem. Mnogo toga što se ubraja u veliko i plemenito u svim Ljudima u začetku je
poteklo od noldorskih učitelja. U sasvim kratkom vremenskom periodu svakodnevni govor
Belerijanda je postao sindarinski, jezik Sivih Vilenjaka, a kvenijske reči su malo korišćene. Zato su
Atani najčešće zvani Edaini u svim zapisanim predanjima Belerijanda, jer to je sindarinska reč za
Drugorođene.

Od Tri Kuće, Kuća Beora (koja je kasnije nazvana Kuća Hurina) bila je prva koja se susrela s
noldorskim Vilenjacima. Od svih Ljudi, bili su najviše slični Noldorima, koji su ih veoma voleli.
Kosa im je bila tamna, a oči sjajnosive. Bili su oštrog uma, brzo su učili i imali su veliku snagu. Oni
iz Druge Kuće su nazvani Haladini ili Kuća Halete, bili su stanovnici šuma, brojno i stasom najmanji
od Tri Kuće. Treća Kuća je bila Kuća Hadora, čiji su Ijudi bili zlatokosi i plavooki, i bili su najbrojniji
od Edaina.

Mnogo junaka se rodilo međtu Edainima. Hador Lorindol, što znači "Zlatoglavi", ubrajan je u jednake
s Vilin-gospodarima i nazvan gospodarem Dorlomina. Hurin Postojani bio je moćni ratnik koji je u
borbi ubio sedamdeset Džinova. Kao što se pripoveda u "Narn i Hurin", Hurinov sin bio je Turin
Turambar, koji je nosio na glavi baštinu svog naroda, Zmajevu kacigu od Dor Lomina patuljačke
izrade, i u ruci Crni mač zvani Gurtang. Tim oružjima i svojom snagom Turin je, prikravši se, ubio
Glaurunga, Oca Zmajeva.

Od svih podviga Ljudi u okviru Sfera Sveta, najveći su bili podvizi Berena Erhamiona, oženjenog
Vilin-princezom Lutijenom Tinuvijelom, najlepšom kćerkom Sveta. Jer, Beren je bio onaj junak koji

25
 je bodežem Angristom isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune.

U istorijama Vilenjaka bilo je još samo dva sjedinjenja Edaina i Vilenjaka. Tuor se oženio Idrilom,
kćerkom Turgona, noldorskog gospodara Gondolina. Zbog ovoga je, tvrdi se, Tuor bio jedini Čovek
koji je primIjen u Neumiruće Zemlje i kome je dopušteno da tamo živi. Sin Tuora i Idrile, Earendil
Moreplovac, oženio se sindarskom princezom Elvingom. Earendil je plovio letećim brodom
"Vingilotom" i nosio Silmaril, plamen plave zvezde sumraka. U Velikoj Bici i Earendil je, u svom
brodu zvanom "Vingilot", ubio krilatog Vatrenog zmaja Ankalagona Crnog.

Ostaci Edaina su u Drugom Dobu odvedeni iz Srednje Zemlje uz Earendilovu svetlost vodilju, jer su
Edaine Valari nagradili za njihova stradanja. Osnaženog tela i uma i obdareni dugim životom, oni su
odvedeni u zemlju Numenor, koja je ležala u Zapadnom Moru između Srednje Zemlje i Neumirućih
ZemaIja. U to vreme, dobili su novo ime, Dunedaini, "Edaini Zapada", i živeli su tu tokom Drugog
Doba Sunca, i smatrani najmudrije i najveće Ljude koji su ikad hodili tlom Srednje Zemlje.
Edhil
U dijalektima vilinskih naroda pojavljivala su se razna imena pod kojima su se međusobno znali.
Među njima je i reč Edhil, kojom su Sindari nazivali sve Vilenjake.
Edoras
Tokom poslednjih pet vekova Trećeg Doba Sunca glavni grad Konjanika Rohana bio je Edoras.
Izgradila su ga u dvadeset šestom veku dva kralja Rohirima, Eorl i Brego, u podnožju Bele Planine.
Njegovo ime je prevod rohirimske reči za "dvorove", pošto je to bio kraljevski grad, i u njemu se
nalazila velika dvorana za svetkovine Meduseld, dvor kralja. S uzvišice Edorasa, sagrađenog kao
brdo-utvrđenje s ogradom od kolja, nasipom i jarkom, kraljevima se pogled pružao na velike poljane s
konjima koje su sačinjavale kraljevstvo Rohan.
Eglat
U priči o Velikom Putovanju Vilenjaka u Dobima Zvezda postoji povest o tome kako je Treći Rod,
Teleri, izgubio svog kralja, Elvea Singola. U Šumi Nan Elmot u zemljama Belerijanda on je začaran. I
mada su Teleri mnogo godina tražili kralja, nisu mogli da ga nađu, i najzad su uzeli za kralja
Elveovog brata i ponovo otišli na zapad, prema Neumirućim ZemIjama. Ali mnogi nisu hteli da
napuste Nan Elmot i ostali su iz Ijubavi prema Elveu Singolu, mada je proteklo još mnogo godina. To
su bili Vilenjaci zvani Eglat; oni su se zauvek odvojili od svojih srodnika i njihovo ime na
vilenjačkom znači "napušteni". Na kraju je njihova vernost nagrađena, jer se njihov kralj zaista vratio.
On se sad zvao Elu Tingol ili Kralj Sivi ogrtač, i bio je umnogome izmenjen. Iz njega je zračila silna
svetlost, a sa sobom je doveo i izvor svoje začaranosti, svoju kraljicu, Melijanu Maju. S povratkom
kralja i blagoslovom nove kraljice, važna sudbinaje čekala Eglate. Odonda su se uvek nazivali
Sindari, Sivi Vilenjaci, i u godinama Zvezda oni su smatrani za najmoćniji narod u Srednjoj Zemlji.
Ekaja
Od svog postanka do kraja Drugog Doba Sunca posle Promene Sveta koja je nastupila s potonućem
Numenora, za kontinente Arde se verovalo da su opasani Ekajom, Okružujućim morem. Ekaja je bio
ogromni okean nalik na reku koji je plovio oko najdaljih granica Arde, od Vrata Noći do zapada
Neumirućih Zemalja, kroz ledene predele severno od velikih kontinenata, prolazeći pored najdaljeg
istočnog kontinenta i Kapija Jutra na zapadu, zatim prema jugu kroz na karti neobeležene predele
juga, sve dok se ne bi vratio na zapad odakle je polazio. Posle Promene Sveta i uklanjanja Neumirućih
Zemalja sa Arde, Ekaja je preoblikovan i njegove vode su se izmešale s drugim morima.
Elanor
U Trećem Dobu Sunca u zemlji Lotlorijen je rastao jedan divan zimski cvet. Taj cvet se zvao Elanor,
što znači "zvezdano sunce", a njegovje cvet bio zvezdolik i zlatan. Letopisi Srednje Zemlje povezuju
Elanor s "Pričom o Aragornu i Arueni". I Elanor Zlatna Zvezda i Nifredil Bela Zvezda rasli su
najgušće na Kerin Amrotu, brežuljku na kome su se zaručili Aragorn, smrtni gospodar Dunedaina, i
Aruena Undomijela, ćerka Elronda Polu-vilenjaka. Aruena je svoju sudbinu vezala sa rasom smrtnih
Ljudi i, posle Rata za Prsten, Aragorn i Aruena su se venčali. Mada je njihov život bio srećan, ubrzo
pošto je Aragorn umro i Aruena je nestala, izabravši brdo Kerin Amrot za mesto svog konačnog
26
 počinka.
Eldalie
Posle nekog vremena koje su proveli u velikom Jezeru istoka zvanom Kuivienen u Srednjoj Zemlji,
Vilenjacima je dato da donesu krupnu odluku i odaberu: ili da nastave da žive na istoku i znaju samo
za svetlost zvezda, ili da preduzmu Veliko Putovanje i dođu u Zemlje Večnog Svetla na Krajnjem
Zapadu. Vilenjaci koji su se u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti odlučili na Veliko Putovanje iz
Srednje Zemlje nazvani su Eldalie, narod Eldara. Oni su bili od Tri Roda: Vanjari, Noldori i Teleri, i
o njima je mnogo ispričano u pesmama i pričama.
Eldamar
Zemlje Eldara, ili Uzvišenih Vilenjaka, u Neumirućim Zemljama zvale su se Eldamar, ili "vilindom".
Ovde su najveći od Vilenjaka među tri roda vanjarskog, noldorskog i telerskog naroda živeli s
moćnim valarskim silama. Eldamar je bio deo Neumirućih Zemalja istočno od Valinora i zapadno od
Velikog Mora. Osnovan je u Drugom Dobu Drveća Valara kada su prvi Eldari stigli u Neumiruće
Zemlje. Njegove teritorije su se nalazile s obe strane Pelori Planina koje su se nazirale u daljini i
uključivale su prostrane plodne predele zapadno od planina večno obasjane Drvećem Svetlosti,
Kalakiriju, ili Prolaz Svetlosti - obalske zemlje zapadno od planina obasjane samo svetlošću zvezda
na Zalivu Eldamar - i veliko ostrvo Tol Ereseju. Ovde je bilo mnoštvo gradova i naselja, ali Tirion,
sagrađen na brdu Tuna usred Prolaza Svetlosti, bio je prvi grad Vanjara i Noldora, a i najveći. Takođe
je tu bilo i noldorsko utvrđenje Formenos, u zemlji svetlosti, i telerski gradovi Morskih Vilenjaka,
Alkvalonde na obali, i Avalone na Tol Ereseji. Zemlje i gradovi Eldamara bili su po bogatstvu i lepoti
bez premca. Njegovi gradovi su zidani od dragog kamenja i dragocenih metala. Njegovi usevi žita i
voća su bili obilni, a njegov narod srećan, snalažljiv i mudar. Tvrdilo se da su čak i obale Eldamara
posute dijamantima, opalima i bledim kristalima. Posle propasti Numenora i Promene Sveta na kraju
Drugog Doba Sunca Eldamar, zajedno s ostatkom Neumirućih ZemaIja odnet je iz krugova sveta,
neshvatIjivog smrtnicima.
Eldari
Prema pričama koje su stigle do ušiju Ljudi i po onome što je napisano u knjigama koje Ljudi mogu
da proč-taju, istorija Eldaraje, velikim delom, istorija vilenjačke rase. U Prvom 'Dobu Zvezda, kad je
Orome Lovac Valara otkrio Vilenjake u istočnim prdelima Srednje Zemlje, gledao ih je u čudu i
nazvao Eldari, "narod Zvezda". U to vreme su se svi Vilenjaci zvali Eldari, ali kasnije su ovo ime
uzeli samo oni koji su prihvatili pozive Valara da dođu na Zapad i preduzmu Veliko Putovanje u
Neumiruće Zemlje. Oni koji su ostali nazvani su Avari, "nevoljni", a oni su ostali iz Ijubavi prema
Srednjoj Zemlji, ili zato što nisu verovali u obećanu Zemlju Večnog Svetla.

Tako su Eldari bili izabrani narod i bili su podeljeni na Tri Roda: Vanjare, Noldore i Telere.
Putovanje je, medutim, bilo dugo i opasno i mnogi Eldari nisu stigli do Neumirućih Zemalja; dobili su
ime Umanjari, "Oni koji nisu iz Amana". Među njima su bili Nandori, Sindari, Falatrimi i Laikvendi.
Ali veći broj je dovršio Putovanje i stigao u Neumiruće Zemlje u danima Drveća Valara. Tu su
nastanili onu zemlju koja se zove Eldamar, koja je bila čuvana za njih, sagradili lepe gradove i postali
veliki narod.

Čak i u godinama borbi i mraka koje su naišle s njihovim beznadežnim ratom protiv Morgota
Neprijatelja, njihovi veliki podvizi, kako pripoveda "Kventa Silmarilion", blistali su u toj mračnoj
istoriji, i tokom mnogih Doba kraljevstva Eldara su cvetala i u Srednjoj Zemlji i u Neumirućim
Zemljama. Mnogo od toga je ispričano u pripovesti o Vilenjacima, istorijama mnogih Telera koji su
se odvojili, i u "Noldolanteu", koga je opevao Maglor.
Elendil
Dunedainski kralj Arnora i Gondora, Elendil je bio numenorejski princ Andunija. Posle Sloma
Numenora godine 3319. Drugog Doba, Elendil i njegovi sinovi, Izildur i Anarion, otplovili su sa
svojih devet brodova u Srednju Zemlju i osnovali dunedainska kraljevstva Srednje Zemlje. Elendil,
zvani Visoki, odabrao je da živi u severnom kraljevstvu Arnor, gde je vladao kao prvi Uzvišeni Kralj
Arnora i Gondora, dok su njegovi sinovi živeli u južnom kraljevstvu Gondor. 3429. Drugog Doba
27
 Sauron je napao dunedainska kraljevstva. Sledeće godine obrazovana je Poslednja Alijansa Vilenjaka
i Ljudi. Gil-galad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka na Srednjoj Zemlji, udružio je snage s
Elendilovim Dunedainima. U Bici kod Dagorlada 3434. Sauronova vojska je potučena, ali Gospodar
Prstenova je pobegao u Mordor. U sedmogodišnjoj opsadi koja je usledila Anarion je ubijen. lako su
Elendil i Gil-galad najzad uspeli da sruše Saurona u dvoboju ispred Mračne Kule, oni su takođe
nastradali u borbi. Na Izilduru je ostalo da uzme očev slomljeni mač, Narsil, i da iseče Jedini Prsten iz
Sauronove šake.
Elendili
"Akalabet" priča kako je, kad su Numenorejci ludo krenuli u rat protiv Sila Arde u Neumiruće
Zemlje, cela njihova zemlja srušena i uništena. Međutim, pre Sloma, devet brodova je otplovilo iz te
proklete zemlje. To su bili brodovi Elendila, "vernih", i Vilin-prijatelja, koji su se pokajali zbog
načina života i postupaka Numenorejaca i otplovili u Srednju Zemlju. Tu su Elendil Visoki i njegova
dva sina stvorili kraljevstva Dunedaina na Severu, u Arnoru, i na Jugu, u Gondoru.
Eladan i Elrohir
Vilenjački prinčevi Rivendela, Eladan i Elrohir su bili istovetni blizanci, sinovi Gospodara Elronda od
Rivendela i Princeze Kelebrijane od Lotlorijena. Rođeni godine 139. Trećeg Doba, braća blizanci su
bili tačno jedan vek slariji od svoje lepe sestre Aruene. Tokom najvećeg dela svog života oni su ostali
u skrivenim vilenjačkim kraljevstvima Rivendel i Lotlorijen, ali godine 2509. njihovu majku su napali
Orci. Mada su je dvojica braće ubrzo spasla, Kelebrijana je zadobila zatrovanu ranu koju niko nije
mogao da izleči, i konačno je morala da otplovi u Neumiruće Zemlje. Do kraja tog Doba braća su bila
saveznici sa Šumarima Dunedaina i osvetnički gonili Orke gde god bi mogli da ih nađu. Za vreme
Rata za Prsten blizanci su jahali s Šumarima Severa da bi se pridružili Aragornu u Rohanu. Borili su
se uz Aragorna tokom svih glavnih bitaka u ratu, do poslednjeg sukoba pred Crnom Kapijom
Mordora. Izgleda da su se braća zadržala u Rivendelu dugo posle odlaska Elronda i drugih vilenjačkih
velikaša, ali nije preostala nijedna pripovest da ispriča da li su odabrali da ostanu među smrtnicima ili
da krenu na ono konačno putovanje na vilenjačkim brodovima u Neumiruće Zemlje.
Elrond i Elros
Poluvilenjaci, prinčevi Belerijanda. Rođeni u Avernienu na obali Belerijanda 542. Prvog Doba Sunca,
Elrond i Elros su bili blizanci, sinovi Earendila i Elvinge. Posle Rata Besnih, kao sinovima smrtnog
junaka i vilenjačke princeze, Valari su dopustili braći da izaberu svoje sudbine. Elros je izabrao da
bude smrtan, mada mu je dodeljen životni vek dug pet stoleća.

Na početku Drugog Doba Elros je poveo preživele Edaine u Numenor i postao njihov prvi kralj. Elros
je uzeo ime Tar-Minjatur i vladao Numenorom od godine 32. do 442. Sagradio je kraljevsku palatu i
citadelu Armenelos. Elrond je odabrao da bude besmrtan vilenjački princ i na početku Drugog Doba
živeo je u Lindonu. 1695. Uzvišeni Kralj Gil-galad gaje poslao da pomogne u odbrani Eregiona za
vreme Rata Saurona i Vilenjaka. Međutim, kad je Eregion pregažen 1697, Elrond je poveo preživele
do podnožja Maglenih Planina gde je osnovao Rivendel, koji se na vilenjačkom zvao "Imladris". U
Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi, na kraju Drugog Doba Elrondje bio Gil-galadov glasnik. Pre no
što je poginuo, Gil-galad je dao Elrondu Prsten Vilju, koji je bio "prsten vazduha" i najveći od Tri
Prstena Vilenjaka.

Stote godine Trećeg Doba Elrond se oženio Kelebrijanom, ćerkom Galadrijele, i ovaj par je imao troje
dece - Eladana, Elrohira i Aruenu. Tokom Trećeg Doba, Gospodar Elrond Poluvilenjak, kako su ga
zvali, koliko je god mogao pružao je pomoć Dunedainima, a naslednici Arnora su često podizani pod
njegovom zaštitom u Rivendelu. Takav naslednik bio je Aragorn II, koga je Elrond odgajao. 2980.
Aragorn se upoznao s Aruenom u Lotlorijenu. Par se zaljubio jedno u drugo, ali je Elrond zabranio da
se venčaju dok Aragorn ne postane Uzvišeni Kralj Arnora i Gondora. Uz Elrondovo vođstvo, u
Rivendelu je 3018. osnovana Družina Prstena, i otpočela je Potraga za Prstenom. Pošto je Jedini
Prsten uništen i Aragorn prisvojio svoj kraljevski tron oženivši se Aruenom, Treće Doba je okončano,
a Elrond je otplovio preko mora u Neumiruće Zemlje.
Elve Singolo
28
 Vilenjački kralj Telerija, Elve je bio jedan od tri kralja Vilenjaka koji su predvodili svoj narod na
Velikom Putovanju u Neumiruće Zemlje, Međutim, u Belerijandu je odustao od Putovanja i osnovao
carstvo Sivih Vilenjaka. Prozvan je Kralj Tingol i njegova priča se kazuje pod tim imenom.
Elvinga
Vilenjačka princeza Dorijata, Elvinga Bela bila je lepa ćerka Kralja Diora i Kraljice Nimlote od
Dorijata. Jedina je u svojoj porodici preživela pustošenje i pljačkanje Menegrota pošto su ga Noldori
osvojili 509. godine Prvog Doba Sunca. Sa svojim nasleđem, Silmarilom, našla je utočište u
pristaništu Arvernien. Tu se srela i venčala s Earendilom Moreplovcem i rodila sinove blizance,
Elronda i Elrosa. Ali kad su Noldori saznali gde se krije Silmaril, ponovo su napali. Ne videvši načina
da umakne, Elvinga se bacila sa Silmarilom u more. U tom se času umešao Ulmo, valarski Gospodar
Okeana, i pretvorio Elvingu u belu morsku pticu. Sa Silmarilom u kljunu letela je preko mora da
pronađe Earendila.

Oni su uspeli da se probiju kroz Senovita Mora do Neumirućih Zemalja da bi Earendil mogao da
zamoli Valare da uzmu učešća u Ratovima Belerijanda. Posle Rata Besnih Earendila, Valari su
postavili, sa Silmarilom pričvršćenim na čelo, na nebeski svod. On je plovio svojim brodom preko
neba i bio je poznat kao Jutarnja Zvezda. Posle toga je Elvinga sebi načinila dom u jednoj kuli na
severnoj obali Eldamara i svake noći kad bi se Earendilov brod približio zapadnom horizontu, Elvinga
je - kao bela ptica - poletala sa svoje kule da se pridruži mužu.
Engvar
U vreme kad je rasa Ljudi prvi put došla na Svet, Vilenjaci su bili veoma začuđeni. U poredenju sa
Vilenjacima, Ljudi su bili jedna nežna rasa, nesposobna da se odupre okrutnim prirodnim stihijama,
bolesti ili starosti. Zato su Avari, Vilenjaci Istoka, podučavali veštinama mnoge od ovih Ljudi da bi
oni mogli da žive bez odricanja i straha. Međutim, Vilenjaci su ipak otkrili da ovi Ljudi brzo slabe,
pošto su bili smrtna bića: Vilenjaci su teško mogli da spoznaju vrednost nekog Čoveka pre no što
umre od starosti. Najstrašnije i najtajanstvenije za Vilenjake su bile bolesti tela koje su se prenosile
kroz rasu Ljudi kao požari u polju pšenice. Kad bi te pošasti naišle na Ljude oni bi umirali, dok,
naprotiv, nijednom Vilenjaku nikad nije bilo poznato takvo zlo. Stoga je jedno od imena kojim su
Vilenjaci nazivali Ljude dato iz velikog sažaIjenja: Engvar, što na vilenjačkom jeziku znači
"bolešljivi".
Enti
Za vreme Rata za Prsten čudni šumski divovi po imenu Enti ušli su u boj protiv Orka i Ljudi
Izengarda. Polu-Ijudi, polu-drveće, bili su visoki četrnaest stopa, a najstariji je živeo u Srednjoj
Zemlji devet Doba Zvezda i Sunca.

Gospodar Enta bio je Fangorn koji se u svakodnevnom jeziku zvao Drvobradi. Bio je ogroman i
prastar, jer je pripadao najvišoj i najjačoj rasi rođenoj na Svetu. Kao hrast ili bukva bilo je ogromno
Drvobradovo deblo grube kore, dok su njegove granolike ruke bile glatke i njegove sedmo-prste šake
čvornovate. Drvobradova neobična, gotovo bezvrata glava, bila je visoka i debela kao njegovo deblo.
Njegove smeđe oči su bile krupne i mudre i izgledalo je da svetlucaju zelenom svetlošću. Njegova
divlja siva brada bila je kao gusta slamasta kosa od grančica i mahovine. Bio je sazdan od vlakana
drveta, ali se kretao hitro na nesavitljivim nogama sa stopalima kao živim korenjem, naginjući se i
istežući kao neka dugonoga barska ptica.

Vilinske istorije pričaju kako su se, kad je Varda, Kraljica Nebesa, upalila zvezde i kad su se
Vilenjaci probudili, i Enti takođe probudili u Velikoj Šumi Arde. Oni su izašli iz misli Javane,
Kraljice Zemlje, i bili su njeni Pastiri Drveća. Kao pastiri i Enti čuvari su se i pokazali, jer kad bi se
Enti razljutili, njihov bes bio bi strašan i oni su mogli da smrve kamen i čelik golim rukama. S
pravom su ih se plašili, ali su oni takođe bili nežni i mudri. Voleli su drveće i sve Olvare i čuvali su ih
od zla.

U vreme svog buđenja Enti nisu mogli da govore, ali su se od Vilenjaka naučili toj veštini, i veoma su
29
je voleli. Radovali su se da nauče mnoge jezike, čak i kratke cvrkutave jezike Ljudi. Najdraži od svih
bio im je jezik koji su sami izumeli, kojim niko, sem Enta, nikad nije ovladao. On se kotrljao dubok i
zvučan s njihovih jezika kao spora grmljavina ili bezvremeno tutnjanje talasa na zaboravljenim
obalama. U sporom prolaženju entskog vremena, oni su formirali svoje misli u neishitrenim odlukama
i uokvirili ih u govor, bez opterećenja i prirodno poput godišnjih doba.

Mada su Enti povremeno imali velika okupljanja, zvana Ent-skupovi, uglavnom su bili usamljenički
narod koji je živeo odvojeno jedan od drugog u izolovanim entskim kućama u velikim šumama. Često
su to bile planinske pećine obilno snabdevene izvorskom vodom i okružene lepim drvećem. U takvim
mestima su obedovali, a oni im se nisu sastojali od čvrste hrane već iz bistre tečnosti smeštene u
velikim kamenim ćupovima. To su bili Ent-napici i ta čarobna tečnost je sijala zlalnom i zelenom
svetlošću. A u Ent-kućama su se odmarali, često se osvežavajući tako što bi stali pod kristaino svežu
vodu nekog vodopada koji bi ih tokom noći prelivao u kaskadama.

Tako su Enti živeli svojim mudrim, skoro besmrtnim životima, i mnoge zemaljske rase su jačale i
opadale oko njih a da nisu remetile ni uznemiravale njihovu veličinu. Tek kad su došli opaki Orci,
naoružani čeličnim oružjem, Enti su se razbesneli. Ni Patuljke Enti nisu voleli, jer su oni nosili sekire
i sekli šume. I priča se da su u Prvom Dobu Sunca ratnike Patuljaka Nogroda, koji su opustošili
sivovilenjačku citadelu Menegrot, uhvatili Enti i potpuno ih satrii.

Enti su, u godinama Zvezdanog sjaja, bili i muškog i ženskog pola, ali su se u Godinama Sunca Ent-
supruge zaljubile u otvorene predele gde su mogle da se brinu o sitnijim Olvarima - voćkama, grmlju,
cveću, travama i žitu, dok su muški Enti voleli šumsko drveće. Tako su Ent-supruge otišle u otvorene
Smeđe Zemlje, gde su bile predmet obožavanja rase Ljudi koji su od njih naučili veštinu negovanja
biljaka i zemljinih useva.

Ali, pred kraj Drugog Doba Sunca, bašte Entsupruga su uništene i s baštama su otišle i Entsupruge.
Među njima bila je i žena Drvobradog, Fimbretila, koju su zvali Vito-grana Lakonoga. Nijedan priča
ne kazuje o njihovoj sudbini. Možda su Ent-supruge otišle na jug ili istok, ali šta god da je bilo, to
nisu znali Enti od Šuma, koji su lutali u potrazi za njima mnogo dugih godina.

Mada Enti nisu mogli da umru kao Ljudi, od.starosti, postali su ipak rasa koja izumire. Oni nikad nisu
bili brojni, i neki su pobijeni oštricama ili vatrom, i nijedan novi Entić nije se pojavio posle odlaska
Ent-supruga. Isto tako, prostrane šume Erijadora, gde su nekad mnogi od njih tumarali, do Trećeg
Doba su posečene ili popaljene, tako da su preostale jedino Stara Šuma, koja se graničila s Okrugom,
i velika Entšuma Drvobradog.

Do Rata za Prsten Drvobradi se ubrajao među tri najstarija Enta koja su došla na svet pod zvezdama u
Vreme Budenja. Pored Drvobradog, bio je tu i Finglas, što znači "Listopram", i Fladrif, što znači
"Skožokor", ali poslednja dvojica su se bila udaljila čak i od poslova drugih Enta. Finglas se na entski
način povukao u prirodu svog bića i postao "stablast". Jedva da se pomerao i malo njih je moglo da ga
razlikuje od drveća. Fladrif se borio sam protiv Orka koji su zauzeli njegove brezove šumarke, pobili
mnoge od njegovih Entića i izranjavili ga sekirama. Naposletku je pobegao da bi živeo sam na
visokim planinskim obroncima.

lako je od starijih jedino Drvobradi ostao pokretnih udova i aktivan, bilo je mnogo mlađih Enta.
Širom Entšume vladalo je nezadovoljstvo zato što su Ente uznemiravale sluge Sarumana, koje su se
nastanile u susednom Izengardu. Zato su oni ušli u Rat za Prsten, i to je bio veliki Marš Enta. Red po
red, Enta marširao je na utvrđenje Izengard. S njima su išli Huorni, Duhovi drveća kojima su Enti
komandovali i čija je snaga bila skoro isto tako velika kao i njihova. Sami bedemi Izengarda su
srušeni i sravnjeni sa zemljom entskim gnevom i moć Sarumana je poIjuljana. Huorni su nastupali u

30
 Bici od Rogburga poput šume u pokretu, i legije Sarumana su istrebljene.

Posle Rata za Prsten Enti su nastavili da žive mirno u Entšumi, ali su i dalje slabili i verovalo se da im
je u Četvrtom dobu došao kraj.
Entšuma
Velika i prastara šuma na južnom kraju Maglenih Planina u dolinama Reke Anduin bila je poznata
kao Entšuma jer su je naseljavala ona drevna i moćna bića koja su se zvala Enti, Pastiri Drveća i
čuvari šuma. U vreme Rata za Prsten ova šuma je najčešće zvana Fangorn Šuma, po Fangornu
(Drvobradom), najstarijem živom Entu na Srednjoj Zemlji i gospodaru te šume.
Eomer
Severnjak, princ Rohana. Rođen 2991. Trećeg Doba, Eomer je bio sestrić Kralja Teodena od Rohana
i, kao skoro svi iz njegovog roda, bio je visok, snažan i zlatokos. Pre Rata za Prsten, Eomer je bio
zapovednik Ridermarka, ali je zbog prijateljstva s Gandalfom i zabrinutosti zbog zlog uticaja
kraljevog savetnika, Grime Crvojezika, pao u nemilost. Tokom Rata za Prsten istakao se boreći se u
bitkama Horngburga, Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Kad je Kralj Teoden smrtno ranjen na
Pelenorskim Poljima, imenovao je Eomera za svog naslednika. On je postao osamnaesti kralj Rohana
i vladao do godine šezdeset i treće Ćetvrtog Doba. 3020. oženio se Princezom Lotlorijelom od Dol
Amrota, koja je ubrzo potom rodila njegovog sina i naslednika, Vilinvina Lepog.
Eonve
Majar, glasnik Manveov, Eonve je najmoćniji od Majara i barjaktar Manvea, Kralja Valara. Eonveova
snaga u borbi se može meriti čak i sa snagom Valara. Njegova truba je najavila dolazak Vaiara,
Majara i Eldara u Ratu Besnih koji je razorio Angband i okončao zauvek Morgotovu vladavinu. Posle
Velike Bitke Eonve je bio taj koji je procenjivao Vilenjake i podario Edainima njihovu veliku
mudrost i znanje.
Eorl
Severnjak, kralj Rohana, Eorl je nasledio svog oca, Leoda, kao Gospodar Eoteda, dok je još bio
mladić. Zato je prozvan Eorl Mladi. Eorl je stekao slavu ukrotivši Falarofa, pret-ka legendarnih
Meara, belih "prinčeva konja" Rohana. Godine 2510. Eorlova konjica je spasla Ljude Gondora
sigurnog poraza u Bici od Kelebranta. U znak zahvalnosti, Domoupravitelj (Namesnik) Gondora je
podario svojim saveznicima pokrajinu Kaienardon koja je dobila novo ime Rohan, što znači "zemlja
konja". Eorl je vladao kao Kralj Rohana od 2410. do 2545. kad je, kao šezdesetogodišnjak, poginuo
boreći se protiv Istočnjaka u Voldu (Pustari).
Eorlingas
(Eorlinzi)
U svetlim, lepim brežuljkastim travnatim predelima, koji su u Trećem Dobu Sunca ležali severno od
Belih Planina, živela je jedan rasa Ljudi koji su nazvani Rohirimi, "gospodari konja". Oni su sebe
često zvali "Eorlingas" (EorUnzi) u čast Eorla Mladog, prvog u njihovoj lozi kraljeva.
Eoteodi
Među Severnjacima koji su živeli istočno od Planina Magle uzdigla se jedna snažna i lepa rasa koja je
ušla u istorije Zapadnih Zemalja u dvadesetom veku Trećeg Doba Sunca. Njih je poveo u Dolinu
Anduina, između Karoka i Gladena, poglavica po imenu Frumgar. Ovi Ijudi su nazvani Eoteodi i bili
su veliki konjanici i vojnici. Sin Frumgara se zvao Fram i on je ubio Skatu Crva, Zmaja od Sivih
Planina. Od Frumgarove loze bili su Leod i njegov sin, Eorl Mladi, koji je prvi ukrotio Konja
Felarofa, pastuva, pretka Meara, Prinčeva Konja. Eorl je predvodio konjicu Eoteoda u Bici od Bojnog
Polja Kelebrant i slomio Balkote i Orke koji su razbili zid od štitova vojske Gondora. Za to
spasavanje Kirion, Vladajući Namesnik Gondora, poklonio je Eotedima južnu pokrajinu Kalenardon
(kasnije nazvanu Marka). Oni su rado otišli na jug i potom bili poznati kao Rohirimi, "gospodari
konja". Eorl je postao prvi u lozi Kraljeva Marke koji su bili vladari te bogate i travnate zemlje više
od pet vekova.
Eovina
Severnjakinja, Vitez-Deva, braniteljka Rohana. U vreme Rata za Prsten Eovina je bila lepa zlatokosa
sestričina Kralja Teodena od Rohana i sestra Princa Eomera. Za vreme Rata za Prsten Eovina se
31
 zaljubila u Aragorna. U očajanju zbog njegove navodne smrti, i osećajući se osujećena i razočarana
zato što nije bila u mogućnosti da se bori za svoj narod, Eovina se prerušila u ratnika po imenu
Krpošlem (Dernhelm) i jahala s Rohirima u Bici Pelenorskih Polja. Tu je zadobila najveću slavu koju
jedan ratnik može steći, stojeći nad smrtno ranjenim Kraljem Teodenom i boreći se s Vešcem-
kraljem, gospodarem Utvara Prstena. Zaštićena proročanstvom koje je glasilo da on neće moći da
bude ubijen rukom Čoveka. Eovina je obelodanila da je vitez-deva, i svojim mačem je ubila Krilatu
Zver na kojoj je on jahao. Zatim uz pomoć Hobita, Merjadoka Brendibaka - posekla je i samog
Vešca-kralja. U toj borbi, međutim, Eovinu je savladao otrov Utvara Prstena, "Crni Dah", i ona je
pala u san nalik na smrt. Konačno ju je povratio iz te obamrlosti Aragorn, koristeći čarobnu travku po
imenu Atelas.

Posle Rata za Prsten Eovina se oporavila i od zle čini Vešca-kralja i svoje zaluđenosti Aragornom.
Potom se udala za Faramira, Namesnika Gondora i Princa od Itilijena.
Erebor
U Trećem Dobu Sunca, Erebor, "Samotna Planina", mogla se naći u Rovanionu, južno od Sivih
Planina i između Mrke šume i Gvozdenih Brda. Godine 1999. naselio ju je patuljački Kralj Train Ii
ona je postala poznata kao Kraljevstvo pod Planinom. Tokom više od sedam vekova patuljačko
kraljevstvo Erebor se uzdizalo u bogatstvu i moći, ali godine 2770. krilati zmaj vatrenog daha po
imenu Šmaug Zlatni razorio je kraljevstvo i iz njega isterao Patuljke. Skoro dve stotine godina Šmaug
je živeo u Ereboru i spavao na ogromnoj riznici blaga u velikoj jazbini. Godine 2941. Hobit Bilbo
Bagins i Patuljci Torina i Družine su uznemirili Zmaja, a kad je Šmaug izašao u osvetničkom besu,
ubio ga je Bard Lukonosac. Patuljci su se vratili u Erebor i Kralj Dain II je povratio bogatstvo i slavu
Kraljevstva pod Planinom. Za vreme Rata za Prsten Sauronove snage su napale i opsele Erebor.
Međutim, kad je Jedini Prsten uništen, sile mraka su se istopile i Patuljci i njihovi saveznici Ljudi od
Dola su odbili vojsku Orka i Istočnjaka koja ih je opsedala. U Četvrtom Dobu Erebor je sačuvao svoje
bogatstvo i nezavisnost, ali je bio u tesnom savezništvu s Ponovo Ujedinjenim Kraljevstvom Arnora i
Gondora pod Kraljem Elesarom.
Eregion
Zapadno od Maglenih Planina, u šumovitom kraju ispod patuljačkog kraljevstva Kazad-dum, tokom
Drugog Doba Sunca nalazilo se kraljevstvo Eregion. Među Ljudima zvano Holin, Eregion na
vilenjačkom znači "zemlja zelenike". Prvi put su ga naselili 750. godine Drugog Doba Gvait-in-
Mirdaini, Vilin-kovači koji su sa Sauronom iskovali Prstenove Moći. Njihov najvažniji grad bio je
Ost-in-Edil, ali su grad i kraljevstvo potpuno uništeni do 1697. godine Drugog Doba, za vreme rata
Saurona i Vilenjaka. Do kraja Trećeg Doba i prolaska Družine Prstena malo je bilo onih koji su znali
bilo šta o istoriji ovog pustog šumskog kraljevstva.
Erjador
Prostrani pojas zemlje izmedu Plavih Planina i Maglenih Planina zvao se Erjador. Za vreme Prvog
Doba Sunca Erjador su naseljavali Ljudi koji su bili pod zlim uticajem Morgota, Mračnog
Neprijatelja. U Drugom Dobu ovde je u velikoj meri vladala Sauronova moć, i mnogi od tamnokosih
Ljudi Erjadora, koji su bili preci Dunlendinga, sklapali su saveze s Mračnim Gospodarem. Tek sa
dolaskom Dunedaina i osnivanjem Kraljevstva Severa godine 3320. Sauronov uticaj je oslabio.
Tokom prve polovine Trećeg Doba ceo taj predeo bio je Kraljevstvo Severa, kraljevstvo Arnor. Do
vremena Rata za Prsten, bolesti, poplave i ratovi s veštičijim kraljevstvom Angmar zbrisali su
stanovništvo ove nekad bogate i gusto naseljene zemlje. Ostala je samo šačica naselja: zemlja Hobita
od Okruga, Ljudi od Brija i Vilenjaci od Rivendela.
Eruhini
"Ainulindale" priča da je u vreme Uređenja Sveta Eru, koji se zove Iluvatar, doneo na svet rase
Vilenjaka i Ljudi. Zato su se ove rase na vilenjačkom jeziku zvale Eruhini, što bi na vestronskom bilo
"deca Iluvatarova".
Erusen
Rase Vilenjaka i Ljudi su stvorili Eru i podarili im život Neuništivim Plamenom. Vilenjaci su zato
zvali ove rase Njegovom decom i nazivali ih Erusen,"deca Erova".
32
Este
Valiera zvana "Isceliteljka". U vrtovima Lorijena u Valinoru je Ostrvo Este usred Jezera Lorelin, dom
žene Gospodara Snova, Este Isceliteljke, čije ime znači "odmor". Este je jedna od sedam kraljica
Valara i nju zovu "nežna". Haljine su joj sive, a isceliteljski san je njen dar svetu.
Ezgarot
Tokom Trećeg Doba postojao je jedan grad Ljudi tik na severoistoku od Mrkešume i južno od
Erebora, Samotne Planine. Bio je to Ezgarot, grad Ljudi s Dugog Jezera. Grad je podignut na
stubovima pobodenim u Dugo Jezero i povezan sa kopnom drvenim mostom. Pošto je Ezgarot bio
odmah na jugu od patuljačkog kraljevstva Erebor i nizvodno od Šumskih Vilenjaka, Jezerski Ljudi su
postali bogati trgovci. Njime je vladao Gospodar koji je biran među njegovim narodom. Godine 2770.
njihova trgovina s Patuljcima Erebora je prestala kad je Šmaug Zlatni Zmaj prisvojio planinu. Ipak,
Ezgarot je opstao, mada je susedni grad Dol potpuno uništen. Godine 2941. Šmaug Zlatni je naišao u
žestokom besu i napao sam Ezgarot. Mada je Zmaj ubijen, Ezgarot je izgoreo. Ipak, nije izgubIjen, jer
je s ogromnim bogatstvom Zmajeve riznice grad ponovo podignut i njegov napredak obnovljen.

33
Falas
Među kraljevstvima Sivih Vilenjaka Belerijanda bilo je i obalsko kraIjevstvo Zapadni Belerijand,
zvano Falas. Bila je to postojbina Falatrima, Viienjaka koji su voleli more, a njima je vladao
Gospodar Kirdan, kasnije prozvan Kirdan Brodograditelj, jer je njegov narod bio prvi na Srednjoj
Zemlji kojije ovladao veštinom brodogradnje. Glavna pristaništa Falasa (što je vilenjačko ime za
"obalu") bila su Britombar i Eglarest i, mada su se ti gradovi dugo odupirali, za vreme Rata za Prsten
razoriia ih je sila Morgota Neprijatelja. Premda je Falas osvojen, sami Falatrimi nisu nastradali jer je
Kirdan poveo svoj narod u njihovim belim brodovima u sigurnost na Ostrvo Balar. Kasnije, kad je sva
zemlja Belerijand potonula u more, Kirdanov narod je preživeo otplovivši opet u Zaliv Lune i
osnovavši jedno novo pristanište u zemlji Lindon, poznato kao Sive Luke.
Falatrimi
Falatrimi, Vilenjaci Falasa, živeli su u obalskim predelima Belerijanda u godinama Zvezdane
Svetlosti u Prvom Dobu Sunca, a vladao im je Gospodar Kirdan. Oni su bili od RodaTelera, ali kad je
Ulmo Gospodar Okeana došao do Telera, Kirdan i njegov narod su odbili da pođu na konačno
putovanje u Neumiruće Zemlje i tako su se odvojili od svoje braće. Falatrimi su živeli dugo kraj mora
i bili su najmudriji od svih pomorskih naroda na Srednjoj Zemlji. Oni su bili prvi koji su gradili
brodove u Smrtnim Zemljama. Brodovi Kirdana su bili čarobni i bili su u stanju da prevale onaj dalek
put u Neumiruće Zemlje, čak i posle Promene Sveta, kad su se Srednja Zemlja i Neumiruće Zemlje
zauvek razdvojile. Onda su samo Vilinbrodovi Falatrima mogli da se upute na to usamljeničko
putovanje.

Izvesno vreme posle odlaska Telerija u Neumiruće Zemlje Falatrimi su živeli sami na obalama
Belerijanda, i tu su sagradili dve velike luke po imenu Eglarest i Britombar. Ali, posle kratkog perioda
mira pod zvezdanom svetlošću, oni su otkrili da je jedan drugi deo Umanjara postao moćan u Šumi
Dorijat, odmah na istoku od Falasa. Kralj tih Vilenjaka bio je Elve Singolo, koji se izgubio, i s njim je
bila Melijana Maja, njegova kraljica. U to vreme su Kirdan i Falatrimi ponovo upoznali tu braću, Sive
Vilenjake, i ubrzo su postali saveznici tim Ijudima, jer su govorili jezikom Sivih Vilenjaka i primali k
srcu sve njihove ciljeve. U godinama borbe koje su došle s Uzdizanjem Sunca, Falatrimi su se borili
za njih protiv Morgota Neprijatelja koji se uzdigao na severu.

U tom Prvom Dobu Sunca Falatrime su neko vreme opsedali Orci, a kasnije su njihove luke pale pred
Morgotom, ali su oni uzeli svoja brodove i otplovili na Ostro Balar, i nikakva Morgotova moć nije
mogla da izađe na more, jer se on mnogo plašio Gospodara Okeana, Ulma. Tu su Falatrimi ostali
bezbedni sve do rata Besnih, kad je sam Belerijand potisnut u more pri uništenju Angbanda. Ponovo
su brodovi Falatrima zaplovili i otišli na jug u Zaliv Lune u zemlji Lindon, poslednjem od Vilin-
kraljevstava Belerijanda koje je preživelo opšti pokolj te Velike Bitke. Tu je Kirdan sagradio
poslednju luku Vilenjaka na Srednjoj Zemlji. Ona se zvala Sive Luke i iz tog mesta poslednji Vilin-
brod je otplovio zauvek iz Smrtnih Zemalja.
Falmari
Od svih Vilenjaka Treći Rod, Teleri, živeli su najduže na obalama Belegaira, Velikog Mora Zapada.
Ti Ijudi su bili najupućeniji u osobenosti i ćudi mora, i zato su nazvani Falmari i Morski Vilenjaci.
Njihova upućenost u navike i postupanja Ulmoa Gospodara Mora i njegovih miljenika i slugu Osea
od Talasa i Uinen od Mirnih Voda se postepeno povećavala. U danima kad su Falmari otputovali u
Zaliv Eldamar na Samotnom Ostrvu, Ose je došao među njih i, uz njegove savete postali su prvi
narod koji je naučio veštine brodogradnje. Stvorene su telerske flote i Falmari su došli u tim
brodovima u Eldamar, gde su sagradili Alkvalonde, "luke Labudova", i živeli u palatama od bisera. U
svojim brodovima Falmari uvek uplovljavaju i isplovljavaju kroz morem isklesani lučni prolaz od
kamena, koji je kapija njihove luke na Zalivu Eldamar.

Sve rase su kasnije naučile veštinu građenja brodova i plovidbe od Falmarija, ali su oni naučili samo
malo od falmarskog znanja o moru, jer drugi narodi nisu posedovali takvu veštinu govora niti imali
tako tanani glas i uvo da bi upoznali ćudi mora tako dobro kao Falmari.
34
Falohide
Od naroda Polušana zvanog Hobiti, pričalo se, postojale su tri loze: Falohide, Sturi i Harfuti.

Falohide su bili narod šumovitih predela i bili su najupućeniji u umetnosti pesme i poezije. Po
hobitskim merilima, bili su visoki, svetlokosi i svetle puti. Bili su manje brojni od dve druge loze, ali
su bili pustolovniji i skloni da vrše odvažna dela. Zbog toga su Falohide često postajali vođe svog
naroda i znalo se da traže društvo i savete Vilenjaka. Falohidska braća, Marko i Blanko, osnovali su
Okrug godine 1601. Trećeg Doba. A i oni od porodica Tuka, Brendibaka i Baginsa, koje su dale
čuvene junake u velikom sukobu u Ratu za Prsten, svi su imali jake krvne veze s lozom Falohida.
Fangorn
Ent od Šume Fangorn, u vreme Rata za Prsten bio je najstariji Ent na Srednjoj Zemlji. Njegovo ime
na vestronskom jeziku Ljudi bilo je "Drvo-bradi" i pod tim imenom se kazuje njegova životna priča.
Fangorn Šuma
Fangorn Šuma, jedna od najstarijih šuma na Srednjoj Zemlji u vreme Rata Prstena, nalazila se na
jugoistočnom kraju Maglenih planina. I mada je bila velika, predstavljala je samo ostatak prostrane
šume koja se nekad prostirala na sever i pokrivala ceo Erjador i velika područja izgubljenih zemalja
Belerijanda. Među Rohirimima je nazivana Entšuma, zato što je bila poslednje utočište onih divov-
skih šumskih čuvara koji su se zvali Enti; bila je to ukleta i zastrašujuće stara šuma ispunjena čudnim
i često zloćudnim duhovima. Šuma je nazvana po svom glavnom čuvaru, Fangornu, najstarijem
živom Entu na Srednjoj Zemlji. Fangornovo ime znači "Drvobradi", i pod tim imenom bio je poznat
Družini Prstena.

Razljućen zbog okrutnog obesnog uništavanja šuma koje su vršili Orci i druge sluge zlog čarobnjaka
Sarumana, Drvobradi je poveo vojsku Enta i Huorna, Duhova Drveća iz Fangorn Šume, i svojom
strahovitom snagom oni su golim rukama razderali zidine Sarumanove velike tvrđave Izengard.
Faramir
Dunedainski gospodar Gondora. Rođen godine 2983. Trećeg Doba, Faramir je bio drugi sin Denetora
II, poslednjeg Vladajućeg Namesnika Gondora. Kao Zapovednik Šumara Itilijena, Faramir je
predvodio povlačenje iz Ozgilijata u Minas Tirit pre Opsade Gondora. Pošto je njegov brat Boromir
bio ubijen, Faramira je oborio Veštac-kralj. De-netor je poludeo i Gandalf ga je za malo sprečio da
spali obamrlog Faramira. Bile su neophodne isceliteljske ruke Aragorna da probude Faramira iz sna
nalik na smrt, izazvanog "Crnim Dahom" Vešca-kralja. Kad se oporavio, on se zaljubio u Eovinu,
vitez-Devu od Rohana. Posle rata, ovaj par se venčao i Faramir je bio Namesnik Gondora i Princ od
Itilijena sve do svoje smrti, godine osamdeset druge Četvrtog Doba.
Fastitokalon
U fantastičnom predanju Hobita nalazi se priča o ogromnoj kornjači-ribi za koju su Ljudi mislili da je
ostrvo u moru. Kad su Ljudi načinili prebivalište na leđima zveri izgledalo je da je sve u redu, sve do
časa kad su zapalili vatre, a zver u panici zaronila duboko pod more potopivši logorište.

Hobiti su ovu zver nazvali Fastitokalon, ali da li je ova priča, kao i ona o Olifauntu, zasnovana na
činjenicama, ne može se otkriti iz istorija koje su došle do Ljudi. Jer iako je stvorenja Srednje Zemlje
bilo mnogo, nikakva velika morska čudovišta se ne pominju u pričama drugih rasa.

Verovatno je ova priča zapravo alegorija o Padu Numenorejaca,kako se pripoveda u "Akalabetu". Jer
u Drugom Dobu Sunca ti najdarovitiji od Ljudi uzdigli su se do veće moći no što im je bilo dopušteno
u okviru Sfera Sveta, i plamen strasti i ambicije ih je obuzeo, a njihovo veliko ostrvo je, kao
Fastitokalon, potonulo u široki okean gde je većina Numenorejaca nastradala u tom strašnom Padu.
Feanor
Vilenjački princ Eldamara. Tvorac Silmarila, Feanor je bio sin noldorskog Uzvišenog Kralja Finvea i
KraIjice Mirijele. Na rođenju nazvan Kurufinve, kasnije je prozvan Feanor, što znači "Vatreni duh".
U Eldamaru se oženio Nerdanelom i s njom izrodio sedam sinova. Feanor je bio genije koji je prvi
stvorio Vilin-dragulje, one čarobne kristale ispunjene zvezdanim svetlom. On je takođe načinio
35
 Palantire, "videće kamenove". Ali Feanorovo najveće delo bilo je oblikovanje Silmarila: tri dragulja
ispunjena živim svetlom Drveća Valara. Ti najlepši dragulji na svetu postali su prokletstvo za Feanora
i njegov rod. Jer, pošto je Melkor uništio Drveće Svetlosti, ubio je Feanorovog oca, oteo Silmarile i
pobegao u Srednju Zemlju. Feanor je u nju poveo Noldore u poteru za Melkorom, kojeg je prekrstio u
Morgot, što znači "Mračni Neprijatelj". Kad su Feanorovi Noldori ušli u Belerijand, sukobili su se s
Morgotom u deseto dnevnoj Bici pod Zvezdama, i pobili su njegovu ogromnu vojsku Orka. Medutim,
Feanor je neoprezno izjahao ispred svoje vojske goneći Orke. Pošto se odvojio od svoje kraIjevske
garde, opkolili su ga Balrozi i ubio ga je njihov vladar, Gotmog, Uzvišeni Zapovednik Angbanda.
Felarof
Mearas, Konj od Rohana. U dvadeset šestom veku Trećeg Doba Sunca Gospodar Leod od Eoteoda je
poginuo dok je pokušavao da ukroti divljeg konja zvanog "čovekova propast". Leodovom sinu Eoriu
ostalo je da ga ukroti, ali nije za to bilo potrebe, jer se Konj pokorio da bi se iskupio za ubistvo. Eorl
mu je dao novo ime, Felarof, što znači "otac Konja", jer od njega su poticali Meari, koji su bili ona
čarobna, srebrnosiva pasmina. Eoteodi su od onda zvani Rohirim, "gospodari konja", a barjak Rohana
beše beli lik Felarofa kako trči po zelenom polju. Felarof i njegovi potomci nisu mogli da govore, ali
su razumeli govor Ljudi i na njima se moglo jahati bez sedla ili uzde. Felarof je nosio Eorla
pobednički u mnogim sukobima, ali 2545. obojica su poginuli u bici s Istočnjacima. Sahranjeni su
zajedno s počastima ispod jedne humke u Pustari.
Fili
Patuljak Torina i Družine. Godine 2941. Trećeg Doba Fili se priključio Potrazi za Samotnom
Planinom koja je kao ishod imala ubijanje Šmauga Zmaja i povraćaj patuljačkog kraIjevstva pod
Planinom u Ereboru. Fili je rođen godine 2859. i bio je sin sestre Torina Hrastoštita, Dise. Fili i
njegov brat Kili su bili tako vatreno odani svom ujaku, da su obojica ubijeni dok su branili Torina na
samrti u Bici Pet Vojski.
Finarfin
Vilenjački kralj Eldamara, Finarfinje bio treći sin Uzvišenog Kralja Finvea od Noldora. Finarfin i
njegov brat Fingolfin su rođeni u Finveovom drugom braku s Kraljicom Indis. Feanor je bio njihov
stariji polubrat. Finarfin se oženio telerskom princezom Earvenom od Alkvalondea, i ovaj par je imao
petoro dece: Finroda, Orodreta, Angroda, Aignora i Galadrijelu. Poštoje Morgot oteo Silmarile i ubio
mu oca, Finarfin se pridružio svojoj braći, zaklevši se da će se osvetiti. Međutim, kad je Feanor
izvršio upad u Alkvalonde i pobio mnoge telerske Vilenjake da bi iskoristio njihove brodove da
otplovi u Srednju Zemlju, Finarfin je odbio da ide dalje. Vratio se u Tirion i vladao kao Uzvišeni
Kralj Noldora koji su ostali u Eldamaru. Na kraju Prvog Doba Sunca Finarfin je vodio Noldore u
Srednju Zemlju s vojskom Valara u Ratu Besnih. Posle toga Finarfin se vratio u Eldamar i nastavio
mudro i valjano da vlada svojim narodom.
Finduilas
Dunedainska princeza Dol Amrota, Finduilas je bila žena Denetora II, Vladajućeg Namesnika
Gondora. Rođena 2950. Trećeg Doba, ćerka Princa Adrahila od Dol Amrota, Finduilas je bila lepa,
požrtvovana majka Boromira i Faramira. Međutim, tokom dvanaest godina braka, otkrila je da se sve
više udaljava od svog muža koga su pritiskale teške misli. Izgleda da je Finduilasi takođe nedostajao
njen dom iz detinjstva kraj mora. Postepeno je slabila i venula, i umrla je 2988. Finduilas od Dol
Amrota je, po svoj prilici, dobila ime po vilenjačkoj princezi Finduilas iz Prvog Doba Sunca. Prva
Finduilas je volela prvo Gvindora, jednog vilenjačkog velikaša iz Nargotronda, a onda Turina,
edainskog junaka. Posle Gvindorove smrti i razaranja Nargotronda, Finduilasu su zarobili i odneli
Orci. Baš u trenutku kad je izgledalo da bi mogla da bude spasena, kad su Haladini uhvatili u zasedu
orčku bandu kod Prelaza Teiglina, njeni zli otmičari su je ubili.
Fingolfin
Vilenjački kralj Belerijanda, Fingolfin je bio drugi sin Finvea, Uzvišenog Kralja Eldamara. Njegova
braća su bila Feanor i Finarfin. Fingolfinova deca su bila Fingon, Turgon i Aredela. Mada u početku
nerado, Fingolfin se pridružio Feanoru u poteri za Morgotom u Srednju Zemlju. Međutim, kad je
Feanor oteo vilenjačke brodove iz Alkvalondea, Fingolfinje bio prisiljen da vodi svoj narod ka severu
preko Helkaraksea, mosta od "leda koji mrvi" koji je vodio ka Srednjoj Zemlji. Kad je Fingolfin
36
 stupio u Srednju Zemlju, prvi Mesec se uzdigao i Morgotove horde su se povukle pred njim. Posle
Feanorove smrti u Bici pod Zvezdama, Fingolfin je postao Uzvišeni Kralj Noldora u Srednjoj Zemlji.
Smestivši se u Hitlumu, Fingolfin je držao Morgotove snage zatvorene u Angbandu sve do razarajuće
Bitke Iznenadnog Plamena 455. godine Prvog Doba. Videvši pustošenje svud oko sebe, Fingolfin je
bio ispunjen takvom srdžbom i očajanjem da je odjahao do kapije Angbanda i uputio izazov Morgotu.
U dvoboju koji je usledio Fingolfin je uspeo da svojim mačem Ringilom zada Morgotu sedam teških
rana pre nego što ga je ovaj ubio. Njegovo telo je spasao Torondor, orao, i ono je sahranjeno u
Okružujućim Planinama.
Fingon
Vilenjački kralj Belerijanda. Rođen u Eldamaru, bio je sin Fingolfina, i bio je među Noldorima koji
su gonili Morgota do Srednje Zemlje. Tu je on prisvojio Dorlomin u Belerijandu i borio se hrabro u
Ratu Dragulja. Uz pomoć Torondora orla, Fingon je izbavio Feanorovog sina, Maidrosa iz okova
visoko na planini Angband. On je takode bio prvi koji se borio sa Glaurungom Zmajem i oterao ga.
Posle smrti svog oca 455. godine Prvog Doba Fingon je postao Uzvišeni Kralj Noldora. Njegova
vladavina, međutim, trajala je samo osamnaest godina, jer su ga ubili Balrozi u kataklizmičkoj Bici
Nebrojenih Suza 473. Nasledio ga je brat Turgon, a naposletku njegov sin, Gil-galad.
Finrod Felagund
Vilenjački kralj Nargotronda. Rođen tokom Doba Zvezdane svetlosti u Eldamaru, bio je sin
noldorskog princa Finarfina i muž vanjarske princeze Amarie. Mada u početku nerado, Finrod je bio
među onim Noldorima koji su gonili Morgota u Srednjoj Zemlji. U Belerijandu, Finrod je prvo
podigao jednu vilenjačku kulu na Tol Sirionu, ali je kasnije otkrio mrežu čudesnih tajnih pećina na
reci Narog i sagradio palate Nargotronda. Odonda su ga uvek zvali Finrod Felagund, "gospodar
pećina".

Vladar najvećeg noldorskog kraIjevstva na Srednjoj zemlji, Finrod je bio prvi od svoje rase koji se
sprijateIjio sa smrtnim Ljudima. U strašnoj Bici Iznenadnog Plamena 455. Prvog Doba Finroda je
spasao od sigurne smrti Barahir od Edaina. Zato, kad je Barahirov sin Beren došao u Nargotrond da
potraži pomoć u svojoj Potrazi za Silmarilom 466, Finrod se osećao obaveznim da mu pomogne.
Pokušavajući da savlada Saurona i vojsku Vukodlaka koji su nastanjivali vilenjačku kulu koju je sam
Finrod izgradio na Tol Sauronu, Vilin-kralj je pozvao Saurona na dvoboj volšebnika u pesmama
moći. Na nesreću, poražen je i zarobljen. Držan je u tamnicama kule i naposletku ga je, dok je
pokušavao da odbrani Berena, ubio jedan vukodlak.
Finve
Vilenjački kralj Eldamara, Finve je bio prvi Uzvišeni Kralj noldorskih Vilenjaka. Njega su izabrali
Valari da predvodi svoj narod na Velikom Putovanju iz Srednje Zemlje u Neumiruće Zemlje. U
Eldamaruje Finve vladao kao Uzvišeni Kralj iz grada Tiriona. Finve se dvaput ženio. Njegova prva
kraljica bila je Mirijela koja je rodila Feanora, tvorca Silmarila. Njegova druga kraljica bila je Indis, s
kojomje izrodio Fingolfina i Finarfina. Posle Mračenja Valinora Finvea je, dok je branio Silmarile,
ubio Melkor.
Firimar
U Prvom Dobu Sunca Vilenjaci Srednje Zemlje su otkrili da se jedna nova rasa pojavila u zemlji
Hildorijen, daleko na Istoku. Bila je to rasa Ljudi koje su Vilenjaci nazvali Firimar, što znači "smrtni
Ijudi". Po mišljenju besmrtnih Vilenjaka, bila je to nežna rasa s malo mudrosti, jer su Ljudi u
najboljem slučaju mogli da nakratko spoznaju tek najmanji šaputavi odjek znanja pre nego što ih smrt
odnese.
Forgoil
Medu Severnjacima koji su se nastanili istočno od Planina Magle u Trećem Dobu Sunca bili su
Rohirimi. To su bili zlatokosi Ijudi koji su se mogli pohvaliti najžešćom konjicom Zapadnih Zemalja.
Njih su se mnogo plašili i mrzeli ih njihovi varvarski susedi, Dunlendinzi, koji su ih s prezirom zvali
Forgoil, što na tom jeziku znači "slamoglavci".
Formenos
Pošto je noldorski princ Feanor stvorio one velike dragulje, Silmarile, sagradio je tvrđavu i riznicu na
37
 severu Valinora u Neumirućim Zemljama. To utvrđenje bilo je podignuto na utvrđenom brdu i
nazvano je Formenos, što na visokovilenjačkom jeziku znači "severna citadela". Formenos je bio dom
Feanorovog klana tokom godina njegovog izgnanstva iz Tiriona. Posle uništenja Drveća Valara,
Morgot je došao do kapija Formenosa i ubio Feanorovog oca, Finvea, Uzvišenog Kralja Noldora,
zatim provalio u riznicu i ukrao Silmarile.
Fornost
Od četvrtog i petog veka Trećeg Doba prvi grad i prestonica dunedainskog kraljevstva Arnor bio je
Fornost, "severna tvrđava" moćan i napredan grad, sve dok ratovi s Vešcem-kraljem od Angmara nisu
počeli da uzimaju svoj danak. Najzad je 1974. vojska Vešca-kralja osvojila i razorila najveći deo
Fornosta i njegovog kraljevskog dvora. I mada je Fornost povraćen sledeće godine u Bici od
Fornosta, srušeni grad je napušten i njegovo stanovništvo se raštrkalo. Na jeziku Ijudi zvao se
Norberi, mada je posle razaranja bio takođe poznat i kao Mrtvačev Jarak.

U vreme Rata za Prsten bio je prvenstveno zanimljiv kao ruševina severno od Brija na Velikom Putu
sever-jug koji je, u godinama procvata, bio glavni put između prestonice Arnora i Minas Tirita,
prestonice Gondora.
Forohel
Hladna zemlja snega i leda na severu od Dunedainskog kraljevstva Arnor zvala se Forohel. Njen
narod bili su Losoti, ili Snežni Ijudi od Forohela. Oni su bili plemenski narod koji nije podizao
gradove i nije imao kraljeve. Za njih se govorilo da potiču od Forodvaita severnih pustopoljina, ali su
oni postali skitački narod, gradili su domove od snega i lovili divlje zveri severa. Osim pomorskih
karata i mapa Srednje Zemlje koje beleže Rt i Ledeni Zaliv Forohel, malo se zna o ovoj zemlji ili o
njenom narodu.
Forodvait
"Letopisi kraljeva i vladara" pričaju kako se, posle Pada Angbanda, tvrđave Melkora, Ijuta zima
spustila na severnu pustu zemlju Forohel. Dugo iza toga jedan narod, po imenu Forodvait, živeo je u
toj zemlji. Malo se govori o tom narodu, izuzev da su izdržavali ledene hladnoće Severa, i od njih su
poticali Losoti, koje su u Trećem Dobu Sunca Ljudi Zapada zvali Snežni Ijudi Forohela.
Frodo Bagins
Hobit od Okruga i Nosilac Prstena. Frodo je rođen 2968. godine Trećeg Doba kao sin Droga Baginsa
(Torbića) i Primule Brendibak. Pošto je kao dete ostao siroče, usvojio ga je njegov rođak, Bilbo
Bagins iz Torbinog kraja. Frodo je bio izuzetno pustolovan za jednog Hobita, i izvanredno učen,
budući da je bio pisac reči pesama i nešto kao poznavalac vilenjačkog predanja i jezika. 3001, kad je
Bilbo misteriozno napustio Okrug, Frodo je nasledio Torbin Kraj i Jedini Prsten. 3018. ponovo se
pojavio Gandalf Čarobnjak i uputio Froda u Potragu za Prstenom u Rivendel, gde se obrazovala
Družina Prstena. Frodo je jedva preživeo mnoge pustolovine i opasnosti na tom putovanju, ali je
uspeo da odnese Jedini Prsten do vatri Planine Usuda. Tako je Frodo okončao Rat za Prsten. Posle
rata se vratio u Torbin Kraj, ali su zatrovane rane i psihička trauma koju je doživeo za vreme Potrage
za Prstenom počele da deluju. 3012. Frodo je krenuo na Poslednju Vožnju Čuvara Prstena, i ukrcao se
na jedan vilenjački brod i otplovio u Neumiruće Zemlje.

38
Galadrimi
Šuma koja je u Drugom Dobu Sunca prvo nazvana Laurelindorenan, "zemlja doline zlata koje peva",
a kasnije Lotlorijen, "zemlja cvetova koji sanjaju", i čak od strane nekih Lorijen, "zemlja snova",
nalazila se istočno od Maglenih Planina kraj Srebrotoka koji se ulivao u Veliku Reku Anduin. Bila je
to Zlatna Šuma gde je raslo najviše drveće na Sred-njoj Zemlji. Ono se zvalo Malorn drveće i bilo je
najlepše od drveća u Smrtnim Zemljama. Njihova kora bila je srebrna i siva, njihovi cvetovi zlatni, a
njihovo lišće zeleno i zlatno.

U šumi se nalazilo skriveno viienjačko kraljevstvo Galadrima, "naroda drveća", koji su podizali svoje
kuće na platformama zvanim telain, ili fletovima, visoko u granama Malorna koji su im pružali
zaklon.

Galadrimi nisu gradili moćne kule od kamena. U stvari, Galadrimi su za većinu Ijudi živeli nevidljivo
u svom šumskom kraljevstvu, gde su nosili Sivovilenjačke ogrtače koji su bili kao kameleonova koža.
Koristeći konopce i poznajući šumu, nisu osećali potrebu za mostovima i putevima. Duboko u Zlatnoj
Šumi imali su ipak jedan veliki grad, koji je nazvan Karas Galadon, "grad drveća". Tu je rastao
najveći Malorn na Srednjoj Zemlji, a kralj i kraljica su živeli u velikoj dvorani na tom najvišem od
drveća, na vrhu jednog visokog zelenog brda. Ono je bilo opasano zidovima, imalo je kapije i bilo
okruženo drugim velikim drvećem kao kulama. U samom srcu šume nalazilo se jedno čarobno brdo
zvano Kerin Amrot, gdeje nekad stajala kuća jednog Vilin-kralja. I sa tog mesta dopirala je snaga i
svetlost koje su bile kao one u Neumirućim Zemljama u Dobima Drveća.

Galadrimi su bili uglavnom Šumski Vilenjaci, ali njihovi gospodari su bili sindarski i noldorski
velikaši. Njihov kralj bio je Keleborn, rođak Tingola ("sivog ogrtača"), i on je bio najveći gospodar
Sindara na Srednjoj Zemlji. Njihova kraljica bila je sestra Finroda i ćerka Finarfina, Uzvišenog Kralja
Noldora, koji je ostao u Eldamaru pošto je Drveće Valara uništeno. Do Trećeg Doba Sunca ona je bila
najviša od plemstva među svim Vilenjacima u Smrtnim Zemljama. I mada je njeno kvenijsko ime bilo
Altarial, u Srednjoj Zemiji se zvala Galadrijela, "gospa od svetlosti".

Moć Galadrima pod takvim vladarima bila je veoma velika, jer su njihovi kralj i kraljica živeli u
prvom kraljevstvu Sindara u danima Tingola i Melijane Maje i spoznali je odgađala pustošenja naneta
zubom Vremena, i ona je bila svesna Sauronovih poteza i činila da njen narod bude nevidljiv
Sauronovom oku. Ona je raspolagala Ogledalom Galadrijelinim, srebrnom zdelom koju je mogla da
puni izvorskom vodom, i uz moć prstena mogla je da uobliči odraz budućih događaja na njegovoj
tamnoj, mirnoj površini.

Kraljevstvo Galadrima osnovano je u vreme mira kad je Saurona zarobio Numenorejski kralj pre
Promene Sveta, u trećem milenijumu Drugog Doba Sunca. Njime je vladao prvo sindarski kralj
Adamir, a potom njegov sin Amrot, pre no što su Keleborn i Galadrijela došli na vlast. Od prvog pada
Mordora to je ostala zemlja po strani i, tokom celog Trećeg Doba, Zlatnu Šumu Lotlorijen je štitila i
održavala moć vilenjačkog Prstena Nenje. S uništenjem Jedinog Prstena, njegova moć je slabila, a
kraljica je otišla u Neumiruće Zemlje; velika svetlost kraljevstva Lotlorijen je takode oslabila, i
Vreme ga je ponovo otkrilo. Galadrimi su ponovo postali skitački narod i izgubili su se sa svojom
šumskom braćom s istoka.
Galadrijela
Vilenjačka kraljica Lotlorijena, Galadrijela je bila noldorska princeza kojaje rođena u Eldamaru u
Dobima Zvezdane svetlosti. Galadrijela i njena braća su se priključili Noldorima koji su išli u poteru
za Morgotom i Silmarilima u Srednju Zemlju. Visoka i lepa, sa zlatnom kosom nasleđenom od majke
telerskog porekla, Earvene, u Eldamaru se zvala Altarijela. To je prevedeno kao Galadrijela, što na
sindarinskom znači "gospa od svetlosti". Tokom Prvog Doba Sunca u Belerijandu Galadrijela je
živela sa svojim bratom Finrodom u Nargotrondu pre nego što je ušla u sindarinsko kraljevstvo
Dorijat gde se sprijateljila s Kraljicom Melijanom i udala za sivovilenjačkog princa Keleborna. Od
39
 početka Drugog Doba ovaj par i njihova ćerka jedinica Kelebrijana živeli su u Lindonu; zatim su se u
osmom veku preselili u Eregion, kraIjevstvo Vilin-kovača. Kasnije su Keleborn i Galadrijela prešli
Maglene Planine i došli da vladaju svojim kraIjevstvom u Zlatnoj Šumi Lotlorijen. Raspolažući
jednim od Tri Vilenjačka Prstena Moći, Galadrijela je iskoristila svoje moći da iztka prsten
začaranosti i zaštite oko Lotlorijena. U vreme Rata za Prsten Galadrijela je pružila utočište i podarila
čarobne darove Družini prstena. Za vreme samog Rata Galadrijela je odbila tri pokušaja osvajanja i
koristila svoje moći da sruši zidove Dol Guldura i očisti Mrku šumu. Zatim, po okončanju Trećeg
Doba, otplovila je na zapad u Neumiruće Zemlje.
Galenas
U zemlji Numenor rasla je širokolista travka Galenas, koja je cenjena zbog miomirisa svojih cvetova.
Pre nego što je tu zemlju progutalo Zapadno More, moreplovci Numenora su je doneli u Srednju
Zemlju, gde je rasla u izobilju oko naselja potomaka Numenorejaca.

Međutim. tek kad je tako neugledan narod, kao što su Hobiti, otkrio Galenas u sopstvenoj zemlji,
obelodanila su se posebna svojstva te biljke. Hobiti su uzimali široke listove Galenasa, sušili ih i
mrvili. Onda su ih palili u lulama s dugim kamišima. Bila je to biljka nikotiana, kasnije poznata u
Srednjoj Zemlji kao Lulina trava, ili Trava-za-lulu, po navici Hobita. Obično su je pušili Hobiti, Ljudi
i Patuljci i nalazili u njoj mnogo utehe i okrepljenja.
Gandalf
Istari, Čarobnjak Srednje Zemlje. U Neumirućim Zemljama Gandalf je bio majarski duh, Olorin, koji
je živeo u baštama Lorijena, Gospodara Snova, i četo posećivao Nienu Sažaljivu. Oko godine 1000.
Trećeg Doba Sunca on je izabran za jednog od Istarija ili Čarobnjaka koji su poslati u Srednju Zemlju.
Nazvan Gandalf Sivi, na vestronskom, bio je Mitrandir, ili "sivi hodočasnik", za Vilenjake, Tarkun za
Patuljke i Inkanus za Haradrime. Njegov spoljni lik bio je lik bradatog starog čoveka odevenog u sivi
ogrtač s visokim šiljatim šeširom i dugačkim štapom. Po svom dolasku u Sive Luke, od Kirdanaje
dobio Narju, "prsten vatre". Preko dve hiljade godina Gandalf je delao protiv uzdizanja zlih sila u
Srednjoj Zemlji. 2941. Gandalf je podstakao Potragu za Samotnom Planinom koja je za ishod imala
ubijanje Šmauga Zmaja. Tokom ove potrage Gandalf je dobavio mač Glamdring, a Bilbo Bagins je
dobavio Jedini Prsten. Baš je Gandalf prepoznao moć Jedinog Prstena i saznao kako se on može
uništiti. 3018. Gandalf je došao kod Froda Baginsa od Okruga i započeo Potragu Prstena. U
Rivendelu je postao jedan od Družine Prstena i vodio ih kroz mnoge opasnosti. Onda, na mostu
Kazad-duma, Gandalfje pao u borbi na život i smrt sa Balrogom od Morije. Međutim, Čarobnjakov
duh je uskrsnuo kao Gandalf Beli, blistavo biće kome nijedno oružje nije moglo da naudi. Zavreme
Rata za Prsten Gandalf Beli na svom konju Senku se mogao naći svuda, kako podstiče Kralja Teodena
u Rohanu, kako pobeđuje Sarumana u Izengardu, i kako potiskuje Vešca-kralja na kapijama Minas
Tirita. Borio se sa zapovednicima Vojske Zapada pred Crnom Kapijom Mordora, dok je Nosilac
Prstena uništavao Jedini Prsten. Posle rata Gandalf je nadgledao ponovno ujedinjenje Gondora i
Arnora, zatim je 3012. pošao na Poslednju Plovidbu Čuvara Prstenova u Neumiruće Zemlje.
Gaurot
U Prvom Dobu Sunca, u vreme Ratova Belerijanda, mnogi zli dusi u vučjem obličju su prišli Sauronu
Majaru. Vilenjaci su ih zvali Gaurot, ili "vukodlačka vojska". Od tih stvorova Sauron je obrazovao
moćnu vojsku koja je odlazila u borbu s Vilenjacima i pobila mnoge od najjačih među njima. Sauron
je osvojio i držao neko vreme jednu vilenjačku kulu na Reci Sirion uz pomoć moći Vukodlaka; otuda
i ime tog mesta: Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka".
Gavranbrdo
U Ereboru, Samotnoj Planini, koja je stajala odmah na istoku od Mrke šume, nalazilo se patuljačko
KraIjevstvo pod Planinom. Patuljci Erebora su podigli jedno utvrđeno brdo na južnom kraku planine.
Ono se zvalo Gavranbrdo zato što su brdo i njegov vrh stražara bili dom mnogim Gavranima koji su
uvek bili prijatelji i saveznici Patuljaka. Tu je Gavran zvani Roak doneo vesti Torinu Hrastoštitu da je
Šmaug Zlatni ubijen. Za vreme Bitke Pet Vojski, baš na Gavranbrdu su se Vilenjaci (s Gandalfom
Čarobnjakom i Bilbom Baginsom) zaustavili i pružili otpor.
Gavrani
40
 Mnoge pasmine ptica živele su na Srednjoj Zemlji. Među onima koje se pominju u pričama su Orlovi,
koji su bili najuzvišeniji od ptica, i Gavrani, koji su bili snažni i dugovečni.
Deo pripovesti o ubijanju Šmauga, Zmaja od Erebora, priča o Gavranima Erebora, koji su u Trećem
Dobu Sunca služili Patuljke Durinove Loze. Ti Gavrani su bili mudri savetnici i brzi glasnici
Patuljaka, a dobro su poznavali mnoge jezike. U to vreme gospodar Gavrana bio je Roak, sin Karka.
On je bio prastar, životni vek mu se protezao na više od sto pedeset godina. Gavranima je vladao
svojom voljom i mudrošću. A na zajedničkom jeziku Vestronu Roak je govorio sa svojim prijateIjima
Patuljcima i donosio im vesti i pružao pomoć.
Gelion
Jedna od dve velike reke Belerijanda, Gelion je bila dvaput duža od svog takmaca - Siriona - mada ne
toliko široka ni duboka. Ona je odvodila vodu iz zemalja istočnog Belerijanda, posebno Targeliona i
šumovitih predela Osirijanda. Među njenim mnogobrojnim pritokama bile su reke Adurant, Duilven,
Briltor, Legolin, Talos, Askar i Veliki i Mali Gelion. Njen izvor i izvor skoro svih njenih pritoka
nalazio se u vencu Plavih Planina na istoku.
Gan-buri-Gan
Poglavica Vosa Druadana. Za vreme Rata za Prsten, Gan-buri-Gan bio je vođa belopute, patuljaste
rase zvane Vosi koja je naseljavala Šumu Drua-dan i pomogla Rohirima i Dunedainima da razbiju
opsadu Gondora. Gan je poveo Rohirime tajnim šumskim utrtim stazama tako da su mogli da koriste
iznenađenje kao preimućstvo nad neprijateljem u Bici od Pelenorskih Polja. Takođe, u bici koja je
usledila, Ganovi Ijudi su pobili mnoge Orke koji su pokušali da pobegnu u šume. Posle rata Ganu i
njegovim Ijudima je dodeljeno zakonsko pravo na njihovu šumsk.
Gimli
Patuljak od Erebora. Rođen 2879. Trećeg Doba u Plavim Planinama, Gimli je otišao da živi u Ereboru
2941. posle smrti Šmauga Zmaja. Gimlijev otac bio je Gloin, Patuljak Torina i Družine. 3018. Gimli
je otišao s ocem u Rivendel gde je izabran za Družinu Prstena. Gimli je bio jedan od neko-licine
Patuljaka koji su se sprijateljili s Vilenjacima. Zaista, posle ulaska u Lotlorijen, postao je privržen
uspomeni na Galadrijelu, Vilenjačku kraljicu, i nosio je uvek sa sobom uvojak njene kose. Njegov
najprisniji prijatelj bio je Legolas, sindarski Vilenjak. Gimli se hrabro borio u Bitkama kod Rogburga,
Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Posle rata Gimli je postao Gospodar Svetlucavih Pećina,
koje su se nalazile ispod Helmovog Ponora. Ostao je Gospodar Pećina sve do posle smrti Aragorna
120. Četvrtog Doba kada je, u društvu svog prijatelja Legolasa, otplovio na jednom vilenjačkom
brodu u Neumiruće Zemlje.
Gladenska Polja
Od svojih gornjih pritoka u Maglenim Planinama, odmah na severu od Morije i Lotlorijena, Reka
Gladen teče na istok dok ne stigne do Velike Reke Anduin. Tu, u dolovima Anduina, ova pritoka
plavi močvarni predeo poznat kao Gladenska Polja. U drugoj godini Trećeg Doba ovde se odigrao
sudbonosan događaj u istoriji Srednje Zemlje, jer je ovo bilo poprište Bitke od Gladenskih Polja u
kojoj je dunedainski kralj Izildur ubijen i Jedini Prsten izgubljen u reci. Jedini Prsten je ostao tu
skriven sve do godine 2463, kad su ga pronašla dva sturska Hobita, po imenu Deagol i Smeagol.
Smeagol je ubio Deagola da bi se domogao prstena i naposletku se izopačio u zlo biće poznato kao
Golum.
Glamhot
Kad je opaka rasa Orka prvi put ušla u sivovilenjačke zemlje Belerijanda u Dobima Zvezdane
svetlosti, Sindari nisu znali kakva su oni vrsta stvorova. Mada niko nije sumnjao to da su oni opaka i
zla rasa, u to vreme oni nisu imali ime. Zato su ih Sivi Vilenjaci zvali Glamhot, "bučna rulja", jer su
njihovi krici u borbi i buka koju je stvarala njihova gvozdena obuća i ratna oprema zvučali glasno i
opako.
Glaurung
Zmaj od Angbanda, Glaurung Zlatni bio je prvi i najveći od Urulokija, Zmajeva koji bljuju vatru.
Zvali su ga Otac Zmajeva, a izronio je iz jama Angbanda godine 260. Prvog Doba Sunca, ali je
potisnut natrag. U Angbandu je rastao još dva veka pre no što je pušten u strašnoj Bici Iznenadnog
Plamena koja je razbila Opsadu Angbanda. Posle toga je usledila Bitka Nebrojenih Suza u kojoj je
41
 Glaurunga u borbi pratila četa manjih Vatrenih Zmajeva. Protiv njih su mogli da se bore samo Patuljci
Belegosta. I mada ga je to koštalo života, patuljački Kralj Azagal je ranio Glaurunga i prisilio ga da se
povuče s bojnog polja. 496. Glaurung je satro vojske Nargotronda kod Tumhalada i zauzeo veliku
dvoranu. On je sakupio svoju riznicu blaga i ležao na njoj. Dok je čuvao tu hrpu blaga, upotrebio je
svoje hipnotičke Zmajeve čini da uništi ili zlokobno utiče na živote Turina, Nienore i Finduilasc.
Međutim, godine 501. upravo je junak Turin Turambar, prikravši se, uspeo da satera svoj mač duboko
u Glaurungov trbuh i da ubije zver.
Gloin
Patuljak Torina i Družine, Gloin, sin Groina, rođenje godine 2783. Trećeg Doba. Borio se u Bici od
Azanulbizara i bio saputnik Kralja Traina II, i njegovog sina, Torina Hrastoštita. S Torinom i
Družinom krenuo je u Potragu za Ereborom koja je za ishod imala smrt Šmauga Zmaja i ponovno
uspostavljanje patuljačkog Kraljevstva pod Planinom, u kome je on postao bogat i uticajan velikaš.
Godine 3018. otputovao je sa svojim sinom u Rivendel. Njegov sin, Gimli, izabran je za jednog od
Družine Prstena, i Gloin se vratio u Erebor. Za vreme Rata za Prsten učestvovao je u odbrani Erebora.
Umro je 15. godine Četvrtog Doba.
Glorfindel
Vilenjački gospodar Rivendela. Za vreme Rata za Prsten Glorfindelje u Rivendelu izgleda bio niži po
staležu samo od Elronda Poluvilenjaka. 3018. Trećeg Doba on se sreo s Frodom Nosiocem Prstena na
njegovom putu u Rivendel i, jašući na svom belom konju Asfalotu, usudio se da se odupre Utvarama
Prstena i bori sa njima kod Gaza Bruinen. Poreklo mu je nepoznato, ali se zna da je Glorfindel
predvodio vilenjačke ratnike u Bici od Fornosta koja je, godine 1975. Trećeg Doba, za ishod imala
razaranje kraljevstva Vešca-kralja od Angmara. Zajedno s drugim Vilenjacima Rivendela on se bez
sumnje uputio u Neumiruće Zemlje negde tokom Četvrtog Doba. Verovatno je nazvan po
legendarnom Glorfindelu od Gondolina. Bio je to jedan zapovednik u snagama Kralja Tingola koji se
borio u Bici Nebrojenih Suza. Najveću slavu je stekao posle pada Gondolina 511. Prvog Doba. Pošto
su ga Morgotove trupe uhvatile u zasedu, Glorfindel se borio s moćnim Balrogom i obojica su se s
jedne litice survala u smrt.
Goblini
Ona stvorenja koja Ljudi sad nazivaju Goblini obitavaju u tmini, a okoćeni su iz zlih namera. U
ranijim danima zvali su se Orci. Crne krvi, crvenih očiju i po prirodi puni mržnje, Goblini su nekada
bili rasa koja je težila da ostvari velike planove o strašnoj tiraniji, mada su sad svedeni na bića koja
čine manja nedela.
Golum
Zloduh, ranije Hobit, Golum je nekada bio Hobit od Sturske loze po imenu Smeagol, koji je rođen
nedaleko od Gladenskih Polja u Dolovima Anduina. 2463. Trećeg Doba Smeagolov rođak Deagol je
pronašao Jedini Prsten dok je pecao i Smeagol ga je zbog toga na licu mesta ubio. Moć Prstena je
produžila Smeagolov život, ali ga je tako izobličila da se nije mogao prepoznati.

Odonda je prozvan Golum zbog ružnih grlenih zvukova koje je ispuštao kad bi pokušavao da govori.
On je postao demonsko biće koje se klonilo svetla i živelo od gnusnih ubistava, jedući nečisto meso.
Prijatno mu je bilo u mračnim barama u dubokim pećinama. Na koži nije više imao ni jedne dlake, i
ona je bila crna, hladna, vlažna i lepljiva, a telo mu je bilo mršavo i sablasno. Glava mu je bila nalik
na lobanju a oči buljave kao kod riba. Izrasli su mu dugački zubi kao otrovni očnjaci Orka, a njegova
hobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne kožice. Skoro pet vekova Golum je živeo skriven u
pećinama ispod Maglenih Planina.

Onda je 2941. Hobit Bilbo Bagins učinio sudbonosnu posetu njegovoj pećini i oteo Jedini Prsten od
Goluma. 3019. Golum je najzad ulovio Froda Baginsa, novog Nosioca Prstena, ali koliko god da je
pokušavao, nije mogao da ga nadvlada. Neko vreme je izgledalo skoro da je Frodo u stanju da obuzda
Goluma, ali Golum je živeo od izdaje. Tako se desilo da je u konačnom odlučujućem trenutku, kadje
moć Prstena nadvladala čak i dobrog Froda na Planini Usuda, Golum napao Nosioca Prstena na rubu
Pukotina Usuda. Sakupivši svu snagu, Golum je uspeo da zadobije Prsten odgrizavši Frodov prst, ali u
42
 tom pobedničkom času on se sa svojim dragocenim dobitkom strmoglavio unatraške u plamenu
utrobu Zemlje.
Golodrimi
U Prvom Dobu Sunca Noldori su izašli iz Neumirućih Zemalja i ušli u Belerijand. Tu su ih dočekali
Sivi Vilenjaci koji su, na sindarinskom jeziku, Noldore zvali Golodrimi.
Gondolin
Kad su se noldorski Vilenjaci Eldamara vratili u Srednju Zemlju i ušli u Belerijand godine 52. Prvog
Doba Sunca, Princ Turgon je pronašao utvrđenje i tajnu dolinu u kojoj će sagraditi vilenjački grad
bezbedan od zlih snaga Morgota. Taj grad bio je Gondolin, "Skrivcno Kraljevstvo", u dolini
Tumladen u Ekariotu, Okružujućim Planinama, na severu od šuma Dorijata, kraljevstva Sivih
Vilenjaka. U okviru prirodne prepreke od Okružujućih Planina Gondolin je bio čuvan i budnošću
Velikih Orlova koji su ubijali ili terali sve uhode i sluge Morgota. Tako zaštićeni, Noldori su preko
pedeset godina tajno gradili beli kameni grad Gondolin, što znači "skriveni kamen", na brdu Amon
Gvaret. Ime Gondolina na visokovilenjačkom jeziku bilo je Ondolinde, što znači "kamena pesma", i
pošto je oblikovan po uzoru na Tirion, prvi grad Eldamara, bio je najlepši grad Noldora na Srednjoj
Zemlji. Pet vekova je Gondolin cvetao dok su, jedno po jedno, ostala Vilin kraljevstva Belerijanda
razarana. Onda, godine 511. Gondoiin je izdan i njegovi tajni prolazi otkriveni Morgotu. Mračni
Neprijatelj je poslao ogromne snage Orka, Trolova, Zmajeva i Balroga u Skriveno KraIjevstvo.
Strašne su bile bitke unutar bedema Gondolina, ali je on konačno pregažen i njegovo stanovništvo
pobijeno. Kule Gondolina, poslednjeg od Visokorodno vilenjačkih kraljevstava Belerijanda, su
srušene, a porušene zidine i temelji sprženi vatrom Zmajeva.
Gondor
Osnovao ga je godine 3320. Drugog Doba Elendil Numenorejac, bio je Južno Kraljevstvo Dunedaina
Srednje Zemlje. Elendil je vladao kao Uzvišeni Kralj iz Severnog Kraljevstva Arnor, dok su njegova
dva sina, Izildur i Anarion vladali u Gondoru. Medutim, posle Elendilove smrti 3341, Izildur i njegovi
naslednici su postali kraljevi Arnora, dok su Anarionovi naslednici vladali kao kraljevi Gondora sve
do godine 2050. Trećeg Doba kad se loza ugasila. Preko devet vekova posle ovog vremena Gondorom
su upravljali Vladajući Namesnici. Gondorovi glavni gradovi su bili Minas Anor, Minas Itil, Ozgilijat,
i pristaništa Pelargir i Dol Amrot. Do prvog milenijuma Trećeg Doba gondorsko kraljevstvo je
uključivalo feude Anorijen, Itilijen, Lebenin, Anfalas, Belfalas, Kalenardon, Enedvait, Južni Gondor, i
najveći deo Rovaniona na istok do Mora Run. Od svog nastanka Gondor (i Arnor) su bili takmaci
Sauronu Gospodaru Prstenova iz Mordora i njegovih mnogobrojnih saveznika. Zbog ovoga Gondor
su mnogo puta napadale vojske Istočnjaka iz Runa i vojske Južnjaka iz Harada. Tokom prva dva
milenijuma moć Gondora je najveće udarce pretrpela od građanskog rata 1432. i Velike Zaraze 1636.
Njih su pratile krvave invazije Kolovozaca 1851. i 1954. Gondor je bio tako oslabljen da su godine
2002. Sauronove sluge., Nazguli Utvare Prstena zauzeli grad Minas Itil u srcu Gondora. Preko hiIjadu
godina njega su držale mračne sile i dobio je novo ime, Minas Morgul. U vreme Rata za Prsten, mada
je bio iscrpljen vekovnim sukobima, Gondor je za Slobodne Narode Srednje zemlje predstavljao
poslednju nadu u otpor potpunoj prevlasti Saurona. Na kraju rata, Mordor je razoren i kraljevanje nad
ponovno ujedmjenim Kraljevstvomje vraćeno Aragornu, pravom nasledniku Izildura. Kao kralj
Elesar, vladao je tokom mnogo godina koje su duboko zalazile u Četvrto doba i obnovio je
nekadašnju slavu Gondora.
Gondorani
Od Dunedaina koji su obrazovali kraljevstva na tlu Srednje Zemlje najčuveniji su bili Gondorani iz
Južnog Kraljevstva. Izildur i Anarion su podigli bele kule Gondora godine 3320. Drugog Doba Sunca,
pošto su pobegli od razaranja Numenora sa svojim ocem Elendilom, koji je onda izgradio Severno
Kraljevstvo Arnor.

Priča o Gondoru je dugačka i slavna. "Letopisi Kraljeva i Vladara" govore kako su, na vrhuncu svoje
moći, gondorski kraljevi vladali svim krajevima Srednje Zemlje zapadno od Mora Run, između reka
Kelebrant i Harnen. Čak i kad je kraljevstvo Gondor bilo u opa-danju, njegovi vladari su držali sve
feude i teritorije Anorijena, Itili-jena, Lebenina, Losarnaha, Lame-dona, Anfalasa, Tolfalasa, Belfa-
43
 lasa i Kalenardona.

U Gondoru je bilo pet gradova, prvih po važnosti, od kojih su dva bila velika pristaništa: drevni
Pelargir, na delti Velike Reke Anduina, i Dol Amrat, citadela koja je upravljala obalskim feudima na
Zalivu Belfalas. Tri velika grada su bila u središtu Gondora. Oni su se nalazili na velikoj ravnici
izmedu Belih Planina na zapadu i Planina Mordora na Istoku. Istočni grad bio je Minas Itil,
"Mesečeva kula", grad na zapadu bio je Minas Anor, "Sunčeva kula", a najveći grad od svih bio je
Ozgilijat, "Citadela Zvezda". Ozgilijat je bio prestonica Gondora i sagrađen je na obe obale Velike
Reke Anduin; dva dela grada su bila spojena širokim belim kamenim mostom.

Kraljevstvo Gondor je često napadano u Trećem Dobu i pretrpelo je mnogo nevolja. Godine 1432.
počeo je dugotrajni građanski rat, 1636. udarila je Velika Kuga, a između 1851. i 1954. Kolovosci su
izvršili upad u njega. 2002. Minas Itil je pao pod Nazgulima i Orcima. Odonda je to stalno bilo mesto
zla i preimenovano je u Minas Morgul. 2475. veliki Orci, Uruk-hai, izašli su iz Mordora i u ogromnim
legijama nadvladali oslabljeni Ozgilijat, zapalivši njegov veliki deo i razrušivši njegov veliki kameni
most preko Anduina.

Na taj način je kraljevstvo Gondor bilo umnogome umanjeno u godinama pre Rata za Prsten. Od tri
velika grada koji su bili njegovo središte, samo je Minas Anor ostao nerazrušen. Kula Sunca je stajala
nasuprot tmine koja se skupljala u Mordoru, Morgulu, Runu i Haradu tokom mnogih vekova.
Izgledalo je da poslednji gard Gondora jedina sila koja se odupire širokoj zaveri zla, jer je
Dunedainsko Kraljevstvo Severa palo, a izgledalo je da se Vilenjake malo tiču događanja u Srednjoj
Zemlji. Ipak, u ovo sumorno vreme, kad je preostalo malo nade i moć Saurona nije imala granica,
Gondorani su zadobili najveću slavu.Jer u kraljevstvu Gondor bilo je vitezova nalik na velike ratnike
od starine, i u Minas Anoru su oni i dalje nosili visoke ukrašene kacige od srebra i mitrila s širokim
belim krilima morskih ptica. Njihove odore i oklop bili su crni, njihova oprema i oružje srebrni, a na
njihovim crnim kratkim ogrtačima bio je grb Gondora: belo drvo u cvatu ispod sedam zvezda i pod
srebrnom krunom. U danima Rata za Prsten, mada su ti vitezovi bili malobrojniji nego što se
priželjkivalo, njihova hrabrost bila je velika, i u času nevolje ti saveznici su se pojavljivali s
neočekivanih mesta.

Prema "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", u vreme Rata za Prsten, Gondorom je vladao Namesnik
Denetor II, jer se loza kraljeva davno prekinula. Mada snažan i sposoban čovek, Denetor je
nepromišljeno pokušao da se bori protiv Saurona volšebničkim oružjem. Zato je poslao svog starijeg
sina Boromira u potragu za Jedinim Prstenom i, mada Boromir beše jedan od Devetorice koji su
krenuli u Potragu za Prstenom, on nije uspeo u svom zadatku i poginuo je. Denetor je posle toga ostao
potpuno bez nade, tim više što su mu drugog sina, Faramira, naizgled smrtno ranili Nauguli. Pod
uticajem Sauronovih obmana i očajavajući zbog kraljevstva Gondor, Denetor je oduzeo sebi život. Ali
Faramir se oporavio, i kad je dunedainski poglavar Severa po imenu Aragorn došao u Gondor,
Faramir ga je priznao kao zakonitog kralja svih Dunedaina. Tako se, u vreme najveće opasnosti, kralj
vratio, i s njim su došli takvi saveznici da su, u Bici kod Pelenorskih Polja, sile Morgula, Harada i
Runa slomljene i, pred Crnom Kapijom Mordora, Sauron prisiljen da žrtvuje svoju prevlast, čime je
njegova moć zauvek okončana.
Gonhirimi
Patuljci su bili čudesni zidari kamenom i rudari u kamenolomima. Dugo su radili duboko u planinama
da bi otkrili zalihe metala, i dragocenih i metala niže vrednosti, i dragulje velike lepote. Njihova
prostrana kraIjevstva Belegost, Nogrod i Kazad-dum, sagrađena u Srednjoj Zemlji u dobima
Zvezdane svetlosti, bila su slavna, ali među Vilenjacima najčuvenije delo Patuljaka bilo je skriveno
Kraljevstvo Sivih Vilenjaka, koje je nazvano Menegrot, Hiljadu Pećina. Patuljačke zanatlije su
isklesale tu mesto poput neke šumske pećine blistave lepote, s mnogim fontanama i potocima i
svetiljkama od kristala.
Zbog ovog dela Sivi Vilenjaci su ih prozvali Gonhirima, "gospodari kamena".
44
Gorbag
Uruk-hai od Minas Morgula. Za vreme Rata za Prsten, Gorbag je bio zapovednik jedne čete
morgulskih Orka koji su bili upleteni u tuču s jednom drugom četom Orka oko toga kome će pripasti
mitril ogrtač Froda Baginsa. Orci od Kule predvođeni Uruk-haiem, Šagartom su pobedili i Gorbagje
ubijen.
Gorgorot
Planine i litice severnog Belerijanda iznad dolova reke Sirion i sivovilenjačkog kraljevstva Dorijat
nazvane su Gorgorot ili "Planine užasa". Te provalije - protežući se na istok i zapad - spuštale su se s
visoke zaravni Dortonion, "zemlje borova", koja je ležala na severu. Gorgorot je zaslužio svoje ime
time što je ono čudovišno zlo biće po imenu Ungolijant sa svojim strašnim leglom Džinovskih
Paukova svoj dom načinilo u dolini u podnožju ovih planina. Istorije Belerijanda nam pričaju kako je
edainski junak Beren bio jedina osoba koja je pokušala da pređe Gorgorot i preživela. Dugopošto je
Belerijand potonuo u more, kad je Sauron Gospodar Prstenova osnovao svoje zlo kraljevstvo Mordor,
on je nazvao taj deo svog poseda, oko Barad-dura, Mračne Kule, na koju je padao vulkanski pepeo
Planine Usuda, Visoravan Gorgorot. Bila je to velika i pusta visoravan razrovana mnogim orčkim
jamama gde ništa, sem najčrnjih i najopakijih trnova i kupinjaka, nije raslo pod sivim nebom. Preko te
strašne zemlje uputio se Frodo Bagins, Nosilac Prstena, na svom zamornom putu da bi stigao do
Planine Usuda, gde je jedino mogao da raščini Jedini Prsten.
Gorgun
Priče Vilenjaka pripovedaju kako je opaka rasa zlih demona Orka došla u šume Srednje Zemlje. Ta
stvorenja su bila poznata kao Gorgun drevnim primitivnim Ijudima zvanim Vosi, koji su naseljavali
Šumu Druadan, u senci Belih Planina.
Gotmog
Balrog od Angbanda, najmoćniji od Morgotovih zapovednika, Gotmog, Gospodar Balroga, bio je po
poreklu majarski duh vatre. Zajedno s drugim Balrozima pobunio se s Morgotom protiv Valara i
zaratio protiv njih i Vilenjaka. Na zapovest svog gospodara ubio je Uzvišenog kralja Feanora pred
kapijama Angbanda. Tokom Ratova Belerijanda Gotmog je činio veliko zlo sveteći se svojim
plamenim bičevima i svojom crnom sekirom. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza ubio je Fingona i
zarobio Hurina. Godine 511. Prvog Doba uspešno je predvodio sile mraka protiv Gondolina. Vodeći
vojsku Balroga, legije Orka i Zmajeva, i okružen svojom gardom Trolova, Gotmog je nadvladao
branioce poslednjeg noldorskog kraljevstva. Za vreme pustošenja samog grada Gotmog je ubio
noldorskog Vilenjaka Ehteliona, uzvišenog zapovednika Gondolina, ali je i nastradao od njegove
ruke.
Goveda Arauova
Od životinja šuma i polja bilo je mnogo onih koje je Orome, Konjanik Valara, doveo u Srednju
Zemlju. Jednu pasminu tih životinja su Ljudi Gondora zvali goveda Arauova (pošto je Arau bilo
sindarinsko ime za Oromea). Ova goveda su bili legendarni divlji beli bikovi koji su živeli pokraj
Unutrašnjeg Mora Run. Njihovi dugački rogovi su bili na velikoj ceni. U Gondoru je jedan takav
volovski rog prvi od Vladajućih Namesnika, Vorondil Lovac, pretvo-rio u srebrom obloženi lovački
rog; nazvan Rog Namesnika, on se kao nasleđe prenosio s kolena na koleno, a uništen je u Ratu za
Prsten.
Govornici
Vilenjaci su začeti u muzici Ainura i bili su prva rasa koja je muzici dodala glas i pcvala. Takođe su
bili prvi koji su koristili govor u Ardi, a kaže se da je njihov govor bio tako sjajan, jasan i prefinjen
kao svetlost zvezda na vodi koja teče. Jer njihov jezik nije bio samo prvi, već i najlepši jezik koji je
ikada zamišljen. Vilenjaci su zato sebe zvali "govornici", što je na tom prvom vilenjačkom jeziku
glasilo "Kvendi". Sva živa bića koja su mogla da se nauče ovom umeću naučila su veštinu govora od
ovih prvih Vilenjaka.
Grišnak
Ork od Mordora. Za vreme Rata za Prsten, Grišnak je bio zapovednik rulje koja je napala Družinu
Prstena i ubila Boromira. Grišnak je sa svojom bandom zatim zarobio Merjadoka Brendibaka i
Peregrina Tuka za koje je verovao da ga mogu dovesti do Jedinog Prstena. Isto toliko izdaj-ničkog
45
 duha koliko i zao, Grišnak je želeo da sam poseduje Jedini Prsten, i zato je oteo zarobljene Hobite od
izengardskih Orka koji su ih čuvali. Za Hobite je to bila sreća u nesreći. Te večeri orčki logor su
zbrisali Jahači Rohana koji su zatim ubili Grišnaka i omogućili Hobitima da pobegnu.
Gvaihir Gospodar
Vetra
Orao Maglenih Planina. Na kraju Trećeg Doba Sunca Gvaihir je bio najveći i najmoćniji Orao svog
vremena. On je bio Kralj Svih Ptica i poseban prijatelj Čarobnjaka i Vilenjaka, naročito pošto ga je
Gandalf izlečio od jedne zatrovane rane. Za vreme Potrage za Ereborom 2941. Gvaihir i njegovi
orlovi su spasli Torina i Družinu od napada Orka. Za vrcmc Bitke Pet Vojski pred Ereborom Gvaihir i
njegovi orlovi su odigrali sudbinsku ulogu u preokretu ratne sreće. Za vreme Rata za Prsten Gvaihir je
osiobodio Gandalfa iz Izengarda i kasnije ga spustio s vrha Zirak Zigil posle borbe sa silnim
Balrogom od Morije.

Za vreme poslednje bitke ovog rata, pred Crnom Kapijom Mordora, Gvaihir i njegov brat Landroval
predvodili su sve Orlove severa protiv Utvara Prstena dok je uništavan Jedini Prsten. Zatim su Gvaihir
i njegov brat Landroval odleteli do padina Planine Usuda gde su spasli Froda Baginsa i Semvajza
Gemdžija.
Gvait-i-Mirdain
Godine 750. Drugog Doba Sunca mnogi Noldori su napustili Lindon i otišli u Erijador. Njihov
gospodar je bio Kelebrimbor, najveći Vilin-kovač u Smrtnim Zemljama; Bio je unuk Feanora, kojije
načinio Velike DraguIje, Silmarile. Na sindarinskom jeziku narod Kelebrimbora je nazvan Gvait-i-
Mirdain, "narod dragulj-kovača".

Kad je u Maglenim Planinama otkriven čarobni metal, mitril, inače poznat kao pravo srebro,
Kelebrimbora i njegove Ijude je obuzela žudnja da ga poseduju. Zato su otputovali u Eregion, koga su
Ljudi zvali Holin, i živeli su u podnožju Maglenih Planina u gradu Ostin-Edil, kraj Zapadne kapije
Kazad-duma, najmoćnijeg grada Patuljaka. Patuljci i Gvait-i-Mirdain su sklopili međusobni sporazum
kojim su obe rase odlučile da ostave po strani sve prethodne svađe, i stvarno su uspeli da hiljadu
godina održe taj mir. Mnogo godina trgovina između Patuljaka Kazad-duma i Vilenjaka Eregiona
donosila je blagostanje obema rasama.

Međutim, godine 1200. jedan po imenu Aratar došao je među njih. Niko ga nije poznavao, ali je
njegovo znanje bilo veliko i on je drage volje pružao Gvait-i-Mirdianima svu pomoć koju je mogao, i
poklanjao im darove koje je sam pravio. Do 1500. oni su počeli potpuno da mu veruju i planirali su da
načine mnogo čudesnih stvari uz njegovu pomoć. Tako su Gvait-i-Mirdain Vilin-kovači Eregiona koji
su iskovali Prstenove Moći. Mudar i uspešan narod sve do razornog Rata Saurona i Vilenjaka u kome
je Eregion opustošen, a njegovo stanovnistvo rasuto.

Gvait-i-Mirdain načinili Prstenove Moći. Tokom celog jednog stoleća Kelebrimbor i njegovi Ijudi su
radili na ovom velikom delu. Međutim, Anatar je u stvari bio prerušeni Sauron Mračni Gospodar, i u
to vreme kod Patuljaka i Gvait-i-Mirdainima on je u tajnosti načinio Jedini Prsten, koji je vladao nad
svima ostalima. S tim Jedinim Prstenom, Mračni Gospodar se nadao da će zavladati Svetom.

Ali kad je jednom Sauron stavio Prsten sebi na prst, Vilenjaci su ga prepoznali kao Mračnog
Gospodara, sklonili svoje Prstenove i sakrili ih od njega. Usledio je Rat Saurona i Vilenjaka, Eregion
je razoren i Kelebrimbor, s većim delom svog naroda, ubijen. Te 1697. godine Drugog Doba onoj
nekolicini Gvait-i-Mirdaina koja je preostala pomoć je pružio Elrond Poluvilenjak. Na zapovest Gil-
galada, Elrond je došao iz Lindona s gardom ratnika i odveo preživele do sigurnog mesta - duboke,
uske doline u Rudauru - koju su oni nazvali Imladris, a koju su Ljudi zvali Rivendel. Odonda je to
utočište Gvait-i-Mirdaina bilo poslednje preostalo Vilin-kraljevstvo između Maglenih Planina i Plavih
Planina.
Gvozdena Brda
46
 Pošto su najezde Zmajeva isterale Patuljke iz zlatom bogatih Sivih Planina, deo ovog naroda
predvođen Grorom otputovao je na istok u Rovanion i naselio se u Gvozdenim Brdima 2590. Trećeg
Doba. Patuljci Gvozdenih Brda borili su se u Ratu Patuljaka i Orka, i kod kapija Morije u konačnoj
Bici od Azanulbizara 2799. njihov dolazak u poslednjem času se, u stvari, pokazao kao odlučujući
udarac koji je skršio orčke legije. Zatim je isto tako, godine 2941, jedna vojska Patuljaka sa
Gvozdenih Brda predvođena Dainom došla u pomoć Torinu Hrastoštitu, i uspešno su odbranili
Kraljevstvo pod Planinom Erebor posle smrti Šmauga Zlatnog. U toj Bici Pet Vojski Torin je ubijen.
Dain, njegov rođak, postao je Kralj Erebora i mnogi pripadnici njegovog naroda došli su da se ponovo
nasele u Kraljevstvo pod Planinom.
Gvozdene Planine
Za vreme Doba Svetiljki Melkor je otišao na sever Srednje Zemlje i uzdigao moćni venac visokih
planina prekriven snegom i ledom. To su bile Gvozdene Planine, na vilenjačkom zvane "Ered
Engrin". Gvozdene Planine su bile prva odbrambena linija Melkorovog utvrđenog kraljevstva Utumno
koje je sagrađeno u istočnim krajevima. Ono je branilo i njegovu oružarnicu Angband koja je
podignuta tokom Doba Tmine, a nalazila se na zapadu. Ovde su se nalazili mnogi od Melkorovih
najvećih slugu: Balrozi, Vampiri, Veliki Pauci, Vukodlaci i Zmajevi. Nezadovoljan visinom
Gvozdenih Planina onakvim kako su prvo zamišljene, a dizale su se nebu pod oblake, Melkor je
uzdigao veliki vulkanski vrh Tangorodrim kao glavnu odbranu Angbanda. Međutim, sve je to bilo
uzalud, jer su na kraju Prvog Doba Sunca Tangorodrim, Angband i Gvozdene Planine razrušeni u
Ratu Besnih. Gvozdene Planine i svi zli dusi u njima su uništeni i konačno potonuli u more.

47
Hildor
Rohirimi su se često pozivali na duh tog strašnog kralja u ratu, i u njegovu čast zvali su njegovo
planinsko utvrđenje Helmov Ponor, a sebe su nazivali Helminzi.
Hildor
Kad je Arijena Suncem prvi put zasijala na Svet, rodila se rasa Ljudi daleko na istoku Srednje Zemlje.
Oni su bili kasno došli na Svet zato što su se mnoge druge rase pojavile pre njih. Stoga su ih Vilenjaci
nazvali Hildor, jer je značenje te reči "pratioci".
Hladni zmajevi
Od zmajeva koje je Morgot doveo iz Angbanda za vreme Prvog Doba Sunca bilo je mnogo pasmina.
Neki su bljuvali vatru, drugi su imali moćna krila, ali najčešci su bili Hladni zmajevi, koji nisu imali
letačke ni vatrene moći, ali su imali veliku snagu zuba i kandži i moćan oklop od gvozdenih krljušti.
Hladni zmajevi su bili strah i trepet za sve rase koje su im se suprotstavljale u tom Prvom Dobu, i
činili su neizreciva razaranja u predelima Srednje Zemlje. Na kraju tog Doba skoro cela rasa Zmajeva
i većina Morgotovih slugu je nestala za vreme Velike Bitke u Ratu Besnih.
U Trećem Dobu Sunca letopisi zapadnih zemalja pričaju kako se mnogo Hladnih zmajeva ponovo
pojavilo u pustopoljinama Severa i otišlo u Sive planine. Patuljci su već došli u te planine jer su one
bile bogate zlatom, a u dvadesetom veku ovog Doba sledili su ih Hladni zmajevi, tražeći riznice
Patuljaka, i spremali su se za rat; i mada su se Patuljci borili hrabro, bili su brojčano nadjačani, i
Hladni zmajevi su se nemilosrdno prikradali i ubijali svoje neprijatelje. Jedan princ od Ljudi Eoteoda
- čovek po imenu Fram, sin Frugara - došao je i ubio Skatu Crva, najvećeg Zmaja te zemlje, i Sive
Planine su bile očišćene od Zmajeva tokom pet vekova. Ipak, Hladni zmajevi su ponovo došli u
planine godine 2570. Jedan po jedan, Patuljački gospodari su stradali od njih, poslednji je bio Patulj-
kralj po imenu Dain I od Durinove loze, i njega i njegovog sina Frora je ubio veliki Hladni zmaj u
samim njihovim dvorima. Tako su poslednji Patuljci pobegli sa Sivih Planina, nerado ostavljajući sve
svoje zlato Zmaju kao plen.
Hobiti
Kada je sjajni plamen Arijene Sunca došao na Svet pojavila se rasa Ljudi;
tvrdi se da se u tom istom Dobu pojavio na istoku narod Polušana koji su se zvali Hobiti. To su bili
Ijudi koji su se ukopavali u zemlju i živeli u rupama, za koje se govorilo da su srodnici Ijudi, ali su
bili manji od PatuIjaka, a životni vek bio im je oko stotinu leta.
Ništa se ne zna o hobitskoj rasi pre 1050. godine Trećeg Doba, kada su, po predanju, živeli sa
Severnjacima u severnim Dolovima Anduina izmedu Maglenih Planina i Zelenšu-me. U tom veku
jedna zla sila je ušla u Zelenšumu i ona je ubrzo promenila ime u Mrka Šuma. Možda je ovaj dogadaj
prisilio narod Hobita da napusti Dolove. Jer u vekovima koji su usledili Hobiti su se preselili na zapad
preko Maglenih Planina u Erijador, gde su otkrili i Vilenjake i Ljude u jednoj otvorenoj plodnoj
zemlji.
Svi Hobiti, i muški i ženski, imali su izvesne zajedničke karakteristike. Svi su merili od dve do četiri
stope u visinu, bili su dugoprsti, dobro uhranjene i vesele spoljašnjosti, i imali su kovrdžavu smedu
kosu i neobičnim bosim, predimenzioniranim stopalima. Nerazmetljivi, konzervativni Ijudi,
procenjivali su sebi jednake prema njihovoj prilagodenosti mirnom hobitskom seoskom životu.
Neumereno ponašanje ili pustolovne težnje su obeshrabrivani i smatrani indiskretnim. Razuzdanosti
Hobita su bile ograničene na oblačenje u sjajne boje i jedenje šest obilnih obroka dnevno. Njihova
jedina ekscentričnost bila je veština pušenja trave-za-lulu, za koju su tvrdili da predstavlja njihov
doprinos svetskoj kulturi.

Kaže se da su Hobiti poticali od tri loze, koje su se zvale Harfuti, Falohide i Sturi. Harfuti, najbrojniji
od hobitskih rodova, bili su istovremeno i najmanji. Oni su imali kožu i kosu smedu kao orah. Voleli
su brdovite predele i često uživali u društvu Patuljaka. Ti Harfuti su bili prvi od hobitskog naroda koji
su prešli preko Maglenih Planina i ušli u Erijador. Skoro vek kasnije, godine 1150. Trećeg Doba
Sunca, Falohide su pošli za svojim srodnicima Harfutima i prešli planine. Ušli su u Erijador
prevojima severno od Rivendela. Falohide su bili najmalobrojniji od hobitskih loza. Oni su bili viši,
vitkiji i smatrali su ih pustolovnijima od njihove braće. Koža i kosa su im bili svetliji, i više su voleli
48
šumovite predele i druženje s Vilenjacima. Više su voleli lov nego obradu zemlje, i od svih Hobita
ispoljavali su najjače težnje da upravljaju i budu vođe. Sturi su bili poslednji od Hobita koji su prešli
Erijador. Najmuževniji od svoje rase, bili su krupniji od drugih rodova i, na zaprepašcenje svojih
rođaka, neki su zaista mogli da puste brade. Oni su prebivali najjužnije od Hobita u Dolovima
Anduina i izabrali su da žive na ravnicama na obalama reke, i, opet na nimalo hobitski način, ovladali
su veštinom upravIjanja brodom, ribarenja i plivanja. Oni su bili jedini Hobiti koji su koristili obuću,
po kiši, kad je bilo blato, tvrdilo se, nosili su čizme. Priča se da Sturi nisu otpočeli svoju seobu na
zapad sve do godine 1300, kad su mnogi od njih prešli preko Prevoja Crvenrog; ali mala naselja su
ostala u takvim predelima, kao što su Gladenska Polja, još vekovima iza toga.
Hobiti od Erijadora su se većinom naselili u zemlje Meniš (Muževne Zemlje) kraj grada Bri. Godine
1601. većina Hobita iz Brija ponovo se uputila na zapad u plodne zemlje, s one strane Brendivino
Reke. Tu su osnovali Okrug, zemlju koja je kasnije priznata kao postojbina Hobita. Hobiti računaju
vreme od tog datuma.
Po prirodi, Hobiti imaju miroljubiv karakter i na svoju veliku sreću otkrili su zemlju koja je bila isto
toliko mirna koliko i plodna. Tako, izuzev Velike kuge iz 1636. kojaje pokosila sve narode Erijadora,
sve do 2747. je se u Okrugu odigrao nijedan oružani okršaj. Tad se dogodio manji orčki pljačkaški
upad koji su Hobiti prilično pompezno nazvali Bitka od Zelenpolja. Nesumnjivo da je ozbiljnija bila
Duga Zima 2758. i dve gladne godine koje su usledile. Ipak, u poredenju s drugim narodima Srednje
Zemlje, oni su dugo živeli u miru. Druge rase, kad bi ih videle, smatrale su ih malo vrednim, a
zauzvrat Hobiti nisu imali slavoljubivih težnji prema velikom bogatstvu ili moći drugih. Njihova
ograničenja su se pokazala kao snaga jer, dok su veće i moćnije rase padale oko njih, Hobiti su
nastavljali da žive u Okrugu spokojno gajeći svoje useve. Širom zemalja Okruga prostirali su se
njihovi mali gradovi i naselja: Hobiton, Gozbograd, Majklov Kop, Zobambar, Žaboselo i još desetak
drugih i na svoj način Hobiti su živeli u blagostanju.
0 čuvenim Hobitima malo se može reći pre tridesetog veka Sunca, jer je pre tog vremena cela ova rasa
bila skoro potpuno nepoznata Svetu. Naravno da su sami Hobiti imali svoj sopstveni osećaj o tome šta
je slavno.
U predanju Okruga, prvi Hobiti koji se pominju su braća Falohide, Marko i Blanko, koji su poveli
Hobite iz Brija preko Mosta od Kamenih lukova u Okrug. Tu zemlju su im ustupili Dunedaini od
Arnora, čijem kralju su Hobiti zauzvrat dugovali nominalno vazalstvo. Godine 1979. poslednji kralj
Arnora je nestao sa Severa i ustanovljenoje zvanje Taina od Okruga. Prvi Tain bio je Hobit Buka od
Močvare, od koga su poticali svi Taini.
Div medu Hobitima bio je Ban-dobras Tuk, koji jč bio četiri stope i pet inči visok, i koji je, na konju,
odvažno predvodio svoj narod protiv Orka u Bici od Zelenpolja. Toljagom, tvrdi se, ubio je njihovog
poglavicu Golfimbula. Zbog svoje krupnoće i podviga prozvanje Tuk. Drugi Hobit, značajan po
svojim delima u okviru malenih zemalja Okruga, bio je Izengrim Tuk, koji je nazvan Izengrim II,
dvadeset drugi Tain od Okruga, graditelj Velikih Smiala Majklovog Kopa i deda Bandobrasa Tuka.
Ipak, tipično za Hobite, možda najpoštovaniji od junaka pre Rata za Prsten bio je skromni farmer po
imenu Tobold Trubac od Dugodna, koji je u dvadeset sedmom veku prvi put zasadio biljku Galenas,
takode zvanu Trava-za-lulu. Zbog ovog podviga on je veličan, a oduševljeni Hobiti pušaci nazvali su
jednu lozu izuzetnog kvaliteta "Stari Tobi", u znak sećanja na njega.
U trinaestom veku Trećeg Doba, međutim, slava u pravom smislu reči pripala je narodu Hobita. Jer,
igrom slučaja, u ruke Hobita je pala jedna velika i zla sila koja se uplela u sudbinu svih Hobita.

Prvi Hobit koji se proslavio u Svetu bio je Bilbo Bagins (Torbic) od Hobitona, koga su Čarobnjak
Gandalf i patuljacki Kralj Torin Hrastoštit podstakli da odigra glavnu ulogu u Potrazi za Ereborom.
To je pustolovina koja je ispripovedana u prvom delu "Crvene Knjige Zapadne Međe". To su
memoari koje je sam Bilbo nazvao "Tamo i ponovo natrag", u kojima se ubijaju Divovi, Orci,
Vukovi, Pauci i Zmajevi. U toj Pustolovini Bilbo Bagins je učinio mnoge podvige koje pripadnici
jačih i mudrijih rasa u Srednjoj zemlji nisu mogli da izvrše, i otkrivene su neočekivana snaga i
hrabrost u hobitskom karakteru.
Deo te pustolovine priča kako je Bilbo Bagins nabavio čarobni prsten i, mada je to tada izgledalo od
49
male važnosti, tim postupkom je doveo u opasnost sve koji su nastanjivali Srednju Zemlju. Jer je
Bilbo Bagins, imućan gospodin od položaja, Hobit od Okruga, ne znajući postao vlasnik Jedinog
Prstena.
S vremenom, identitet Jedinog Prstena je otkriven i on je prešao u ruke Bilboovog naslednika, Froda
Baginsa. Bilbo je zatim otišao u vilenjačko utocište Rivendel, gde se prepustio svojim težnjama da se
bavi književnošcu. Jer pored svojih memoara "Tamo i ponovo natrag", on je sastavio i dobar broj
originalnih pesama i značajno naučno delo, trotomne "Prevode s vilenjačkog".

Frodo Bagins je postao Nosilac prstena u vreme kad se Sauron, Gospodar Prstenova, spremao da
zarati s celim Svetom. Godine 3018. Čarobnjak Gandalf je došao kod Froda i uputio ga na put u
Rivendel u Potragu za Prstenom. Kad bi ova misija bila uspešna, Jedini Prsten bio bi uništen i Svet
spasen od Sauronove vlasti. Tako je u Rivendelu obrazovana Družina Prstena u kojoj su osmorica
drugih izabrani kao saputnici Froda Baginsa, Nosioca Prstena, u njegovoj Potrazi. Trojica od te
družine su takođe bili Hobiti kojima je suđeno da postanu slavni skoro isto toliko koliko i sam
Nosilac Prstena. Semvajz (Semudri) Gemdži, Frodov poslužitelj, bio je jedan od njih. Jednostavna,
odana duša, Semvajz je više no jednom spasao i svog gospodara i samu Potragu, i neko vreme bio i
sam Nosilac Prstena. Peregrin Tuk, naslednik Taina od Okruga, i Merjadok Brendibak, naslednik
Gospodara Baklenda, bili su druga dvojica Hobita Družine. Tokom Potrage, i Pipin i Veseli (kako su
ih najčešce zvali) su proglašeni za Vitezove Gondora. Veseli je takođe imenovan za dvorjanina Kralja
Teodona od Rohana i, na zaprepašćenje svih, sa vitez-devom Eovinom ubio je Vešca-kralja od
Morgula kod Pelenorskih Polja. Pipin, kao Gardista Gondora, borio se sa Zapovednicima Zapada i u
poslednjoj Bici pred Crnom Kapijom ubio je jednog moćnog Trola.
Veseli i Pipin su bili najviši od svih Hobita u istoriji te rase, jer su na svom putovanju pili entnapitke,
hranu divovskih Enta. Tako su nadvisili svoje sunarodnike, i po muževnom računanju bili su četiri i
po stope visoki. Uz to, Veseli je bio hobitski učenjak od ugleda i sastavio je "Nauku o bilju Okruga",
"Računanje godina" i spis "Stare reči i imena u Okrugu".Frodo Bagins, junak Potrage Prstena, bio je
takođe glavni istoričar rata, jer je napisao veći deo "Crvene Knjige Zapadne Međe". On je tu istoriju
nazvao "Pad Gospodara Prstenova i povratak Kralja". Ali, iako je ovaj skromni i srčani Hobit
poglašen za najplemenitijeg i najuzvišenijeg od svoje rase, naposletku je jedan drugi Hobit, a ne on,
uništio Jedini Prsten, i to neočekivano i nehotice.

Bio je to Smeagol Golum, jedini Hobit koji se ikad zaista priklonio zlu. Od cele njegove rase, priča o
Smeagolu Golumu je najčudnija. Jer, kao što se pripoveda u hronikama o Jedinom Prstenu, on je
nekada bio sturski Hobit koji je u dvadeset petom veku Trećeg Doba živeo pokraj Gladenskih Poija.
Tu su Smeagol i njegov rođak Deagol po prvi put pronašli Jedini Prsten, ali je Smeagol ubio Deagola
i uzeo Prsten za sebe. Moć Prstena produžila mu je život, ali ga je ona tako izopacila da se nije mogao
prepoznati. Njegovo obličje je poslalo sablasno, živeo je od mračnih dela ubistava, od nečistog mesa,
i mračcan uticaj Prstena naveo ga je da se kloni svetla. Živeo je pokraj mračnih lokvi i u dubokim
pećinama. Koža mu je postala gola i bez dlaka, crna, hladna i vlažna, a telo mršavo i ispijeno. Glava
mu je bila nalik na lobanju, a oči su poslale velike kao u ribe koja najbolje napreduje duboko pod
morem, bile su buljave, a ipak blede i vid mu je bio slab. Zubi su mu izrasli i bili dugački kao orčki
otrovni očnjaci, a hobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne kožice. Ruke su mu postale
dugačke, a šake krupnije, i njihov stisak se odlikovao opakom gramzivom snagom.
"Crvena Knjiga Zapadne međe" beleži da je Golum (jer tako su ga nazvali u ovom obličju, zbog
ružnog grlenog zvuka kojim se oglašavao) prebivao skoro pet vekova skriven u pećinama ispod
Maglenih Planina sve do godine 2941. Onda je, vođen bez sumnje sudbinom koja je premašivala
njegovo razumevanje, Hobit Bilbo Bagins došao u Golumovu pećinu i uzeo Jedini Prsten. Od Bilba,
prešao je Frodu Baginsu i u svih osamdeset godina, koliko jc Prsten bio van njegovih šaka koje su
tražile pipajući, Golum nikada nije prestao da traga za njim. Najzad je nabasao na samog Nosioca
Prstena. Neko vreme je izgledalo da je Frodo Bagins skoro u stanju da ukroti Goluma, ali Golumova
duša se potpuno predala zlu, i on je i dalje živeo od izdaje. Tako se desilo da je u času odluke, kad je
Moć Prstena nadvladala dobrog Froda Baginsa na Planini Usuda, Golum navalio na njega i borio se s
50
 njim na rubu Usuda. Svojom opakom snagom Golum je zadobio Prsten, ali se strmoglavio naglavacke
sa svojim dragocenim plenom u plamenu utrobu Zemlje i Jedini Prsten je uništen. Svet je tako spašen
od užasa večne tame i, mada sad malo-brojni, tokom mnogo stoleća Četvrtog Doba Hobiti su živeli u
poštovanju i miru zbog podviga njihovih Ijudi u tom silnom sukobu.
Hobgoblini
Zla stvorenja, kojima Ljudi sad daju ime Goblini, bila su u danima Srednje Zemlje zvana Orci, i bilo
ih je mnogo vrsta. Najmoćniji od njih bili su Uruk-hai: stvorenja visine Čoveka, velike snage i
izdržljivosti, po zloći isti kao i manje rase, ali snažniji, i nisu se plašili svetla. Oni su često bili
okrutne vode neznatnijeg goblinskog naroda, i činili su elitne borbene jedinice u većoj vojsci. Nekad
se zovu Veliki Goblini, ili Hobgoblini, mada su mogli da čine veća zla u drevnim vremenima nego
sada.
Hobiton
Najčuvenije selo u zemlji Hobita od Okruga bio je Hobiton Daleko zapadna stvar. Bilo je to skromno
hobitsko selo podignuto na Hobiton Brdu i oko njega, s jednom vodenicom i ambarom na potoku koji
se zvao Voda. Selo je postalo čuveno zato što je na tom brdu bila ulica Torbopuc sokak i hobitska
rupa Torbin Kraj. Bio je to dom najproslavljenijeg od svih Hobita na Srednjoj Zemlji, Froda Baginsa,
koji je odigrao sudbonosnu ulogu u Ratu za Prsten.
Holbitlan
"Crvena Knjiga Zapadne Međe" mnogo govori mnogo o istoriji naroda Polušana zvanih Hobiti. U
jednom delu je objašnjeno kako je to ime izvedeno iz imena Holbitlan, što znači "stanovnici rupa" na
jeziku Rohirima.
Huan
Vučjak Valara. Kao lovački pas Oromea Lovca, Huan je darovan noldorskom princu Kelegormu.
Huan je otišao sa svojim novim gospodarom u Belerijand. Zbog Ijubavi prema vilinskoj princezi
Lutijeni postao je sudbinski upleten u Potragu za Silmarilom. Jednog po jednog, ubijao je Vukodlake
Tol Siriona, uključujuci i njihovog praoca, moćnog Drauglina, i čak uspeo da porazi Saurona u
vučjem obličju. Konačno se sukobio s Karharotom, najvećim i najmoćnijim Vukom svih vremena
koga je othranio lično Morgot. U bici koja je usledila Huan je uspeo da ga nadvlada, ali je i on bio
smrtno ranjen Karharotovim otrovnim očnjacima.
Huorni
Među najstarijim od Olvara živelo je u Ardi drveće Velike Šume koje je poticalo iz semena koje je
Javana načinila u Dobima Svetiljki. Tokom mnogih Doba ono je mirno raslo, ali u Srednjoj Zemlji na
početku Doba Zvezdane svetlosti došli su među ovo drveće veliki duhovi, zvani Enti, Pastiri Drveća.
Ti zaštitnici su se pojavili zato što su mnoge druge rase u to vreme došle na svet i Javana se plašila da
ce šume biti uništene. Tako su tokom Doba Zvezdane Svetlosti i Sunca Enti hodali šumama, i s
vremenom, priča se, neki Enti su postali više slični drveću nego što su bili ranije, a neko od drevnog
drveća je postalo više nalik na Ente i pokretIjive grane. Kao Enti, ono je naučilo veštinu govora. Bilo
drveće, bilo Enti po svom postanku, do Trećeg Doba Sunca je postojala jedna posebna rasa koja je
nazvana Huorni. Huorni su uglavnom stajali kao tamno drvece u dubokim šumama, čvornovati i
nepokretni, a ipak na oprezu. Kad bi se razbesneli, oni su se kretali brzo, kao obavijeni senkama,
obarajuci se na neprijatelje sa smrtonosnom i nemilosrdnom snagom.
Prića o Ratu za Prsten govori kako su sa Entima i Huorni, kao neka velika šuma, marširali na
Izengard, i kako su pod vodstvom Enta od Fangorna istrebili celu orčku legiju u Bici od Rogburga.
Ali, ovi divlji šumski dusi su težili da unište sve koji su predstavljali pretnju šumama. Bili su opasni
za sve koji su hodali na dve noge, sem ako putnike nisu štitiii Enti, i besa Huorna s razlogom su se
bojali.
Huorni su bili prastari i utonjeni u duga razmišljanja, a neki su bili crnog srca i truli. Jednom je takav
osećajni drvoduh naseljavao Staru Šumu kraj obala Vitlovindla. Bio je to Čovek Vrba koga su neki
zvali Starac Vrba. Stara Šuma bila je samo ostatak najdrevnije šume Srednje Zemlje, a Starac Vrba je
hteo da spreči svako dalje zadiranje u svoje carstvo. On je držao celu Staru Šumu začaranu moćima
svoje pesme i dovodio sve putnike k sebi, gde bi ih pokretljivim korenjem i granama ubijao.
Hurin
51
Edainski gospodar Dortoniona. Rođen sredinom četvrtog veka Prvog Doba, Hurin je bio sin Galdora,
gospodara Edaina. Oženio se Morvenom, gospom iz Prve Kuće i postao otac troje dece: Turina, Lalait
i Nienore. Bio je nizak, ali snažno graden. 462. Hurinov otac je ubijen dok je razbijao opsadu
vilenjačke kule Barad Eitela. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza 473. ubijen je Hurinov brat Huor,
zajedno sa svim Edainima iz zaštitnice, izuzev Hurina, koji je ubio sedamdesct Divova pre no što je
zarobljen i odveden u Angband. Pošto je izdržao užasna mučenja i opsene, zatočen je na jednoj litici
Tangorodrima na dvadeset osam godina. Godinu dana posle smrti svog sina Turina, Hurin je nehotice
pomogao Morgotu da otkrije mesto gde se nalazi Gondolin. Živeci životom prokletnika, našao je
svoju ženu tek na dan njene smrti. Potom je otišao u Nargotrond gde je ubio Sitnog PatuIjka Mima
zato što je izdao njegovog sina, povratio je ogrlicu, Nauglamir, i odneo je Tingolu u Menegrot. Tu mu
je 503. godine Melijana Maja pročistila um od Morgotovih opsena koje su ga mučile, pre nego što je
odlutao i umro.

52
Ilmare
Maja, pomoćnica Vardina, Ilmare je najveća od majarskih devičanskih duhova, i Vilenjaci je najviše
vole. Kao pomoćnica Varde, Kraljice Nebesa, ona je duh zaštitnik zvezda.
Ilmarin
Na vrhu Tanikvetila, najviše planine u Neumirućim Zemljama, stoji Ilmarin, "kuća visokog vazduha".
dom Kralja i Kraljice Valara: Manvea, Gospodara Vazduha i Varde, Gospe od Zvezda. Ovde one
sluge i glasnici koji se zovu Veliki Orlovi dolaze i odatle odlaze po naređenju. U prostranim
zasvodenim holovima Ilmarina, u božanskom sjaju, Manve i Varda sede na prestolima sa kojih mogu
da gledaju dole na sve zemlje Arde.
Imrahil
Dunedainski princ Dol Amrota. Pomešane dunedainske i vilenjačke krvi, tokom Rata za Prsten, Princ
Imrahil bio je junak Bitke od Pelenorskih Polja, i privremeno je preuzeo vlast nad Belom Kulom
Gondora posle smrti Denetora II. Kao jedan od Zapovednika Zapada, borio se pred Crnom Kapijom
Mordora. Njegova kći, princeza Lotirijela, udala se za Eomera, Kralja Rohana.
Ingve
Vilenjački kralj Eldamara. Ingve je bio Uzvišeni Kralj Vanjarskih Vilenjaka, prvog roda koji je
preduzeo Veliko Putovanje u Neumiruće ZemIje. Oni su bili prvi koji su se naselili u Eldamaru, mada
su im se kasnije pridružili Noldori i Teleri. Od svih Vilenjaka, Manve je najviše voleo Vanjare i zato
je Ingve naposletku poveo svoj narod u Valinor, gde su se naselili u podnožju svete planine
Tanikvetil.
Irk
Pred kraj onog vremena koje je poznato kao Mir Arde, sindarski Vilenjaci Kralja Tingola i Kraljice
Melijane su otkrili na istoku jedno zlo za koje pre toga nisu znali. Šumoviti predeli i planine na
njihovim granicama počeli su da vrve od zlih bića za koja oni nisu imali imena. Ta bića su bili strašni
demonski narod kojima je bilo suđeno da uvek budu glavne sluge i prethodnici zlih sila. Na
sindarskom jeziku oni su nazvani Irk, što je bilo oponašanje njihove reči kojom su same sebe zvali:
Uruk. U kasnijim dobima, oni su postali poznati kao Orci na zajednickom jeziku Vestronu.

Nandori i Laikvendi su bežali pred ovim mračnim stvorovima koji su bili naoružani oružjem od
čelika.Ali Kralj Tingol, s ratnicima u sjajnim patuljačkim oklopima i visokim kacigama, krenuo je u
rat protiv Irka i ubijao ih sve dok bojno polje nije bilo pokriveno njihovim crnim telima. Irci su
pobegli iz Belerijanda i nikad više nisu prešli preko Plavih Planina, do vremena kada se iz
Neumirućih Zemalja na zapadu nije vratio Morgot Neprijatelj, njihov tvorac i gospodar.
Istari

Pošto je proteklo hiljadu godina u trećem Dobu Sunca, jedan Vilin brod se pojavio sa Zapadnog Mora
i uplovio u Sive Luke. Na tom brodu su bila petorica postarijih Ljudi sa dugim sedim bradama i
velikim ogrtačima. Ti ogrtači su bili raznih boja i svaki Čovek je nosio visoki šiIjati šešir, visoke crne
putne čizme i držao dugacak štap. To su bili Istari, koje su Ljudi zvali Čarobnjaci, njihovi šeširi i
štapovi su bili oznake njihovog zvanja. Oni su bili jedan red i bratstvo poslato u Srednju Zemlju iz
Neumirucih Zemalja, jer je primećeno da u Smrtnim Zemljama jača jedno veliko zlo. Mada su Istari
došli tajno i u skromnom obličju, u početku, pre svog dolaska u Srednju Zcmlju, bili su to moćni
duhovi. Oni su bili Majari, duhovi stariji i od samog Sveta, i od one prve rase kojaje izašla iz uma
Iluvatarovog u Bezvremenim Holovima. Ali u umanjenom Svetu Srednje Zemlje u Trećem Dobu
njima je zabranjeno da istupaju kao Majari. Bili su ograničeni na Ijudski lik i moći koje su se mogle
naći u smrtnom Svetu.

Iako se kaže da su u Srednju Zemlju došla petorica Istarija, dvojica ne igraju nikakvu ulogu u
istorijama Zapadnih Zemalja koje su stigle do Ljudi, jer je za druge rečeno da su otišli daleko na istok
Srednje Zemlje. Ta dvojica su bili Itrin Luin, "Plavi Čarobnjaci", i mada se zna da su se zvali Alatar i
Paiando u Neumirućim Zemljama i da ih je izabrao Orome Jahač, ništa više se ne zna o njihovim
53
 životima i delima.
Najslavniji i najviše hvaljen od Istarija je Gandalf Sivi, koga su Vilenjaci zvali Mitrandir, Patuljci
Tarkun, a Haradrimi Inkanus. Kao Majar u Neumirućim Zemljama zvao se Olorin i smatrao se za
najmudrijeg od svog naroda. U to vreme on je obitavao u vrtovima Lorijena, Gospodara Vizija i
Snova, a takođeje često odlazio u kuću Niene Naricaljke. Pošto ga je podučavao Valar Lorijen u
Vrtovima, Olorinova mudrost je tokom mnogih Doba postala još veća. Takođe, pošto je primao
savete od Niene u njenoj kući, koja gleda na Zidove Noći, njegovoj mudrosti su pridodate saosećanje
i podnošenje i kad sve izgleda beznadežno.
Od svih Istarija Gandalf se smatra najvećim, jer su njegovom mudrošću slobodni narodi Srednje
Zemlje dovedeni do pobede nad Mračnim Gospodarom Sauronom, koji je želeo da ih porobi. U
ovome je Gandalfu pomogao Narja, Vilin-prsten Vatre, koji mu je podario Kirdan, gospodar Sivih
Luka, jer je Narja imao moć da učini Ljude hrabrim i odlučnim. Na Gandalfov podstrek ubijen je
Šmaug Zmaj i dobijene su bitke Pet Vojski, bitke od
Rogburga i Pelenorskih Polja. Od Gandalfove ruke nastradao je Balrog od Morije. Ali najveće od svih
njegovih dela bilo je pronalaženje Jedinog Prstena i to što je doveo Nosioca Prstena do mesta gde će
on biti uništen. Tako je Prsten razoren, a Sauron i sve njegove sluge i celo njegovo kraljevstvo su
dovedeni do konačne propasti. Gandalfov zadatak na Srednjoj Zemlji je ovim činom završen i tako je
Treće Doba okončano Gandalfovim odlaskom u Neumiruće Zemlje.

Još jedan od Istarija je Radagast Smedi, koji je živeo u Rozgobelu sa biljem i zverinjem, jer je
njegovo vilenjačko ime Aivendil, i bio je duh odan Javani, Kraljici Zemlje. Priča se da je on govorio
mnoge jezike ptica. Čak su i Beorninzi i Šumski Ljudi iz Mrke Šume govorili s poštovanjem o
mudrosti Radagasta Smeđeg, jer u poznavanju šuma njemu nije bilo ravnog.

Poslednji koji se pominje od Istarija je Saruman Beli, koga su Vilenjaci zvali Kurunir, "Vešti Čovek".
Kad su Istari stvoreni, Saruman je smatran za najvećeg od tog Reda. Mnogo vekova Saruman je
tumarao predelima Srednje Zemlje i žarko žudeo da uništi Saurona Mračnog gospodara, ali se posle
nekog vremena uzoholio i poželeo da sam ima moć. Godine 2759. Saruman je došao u Izengard, i
Beren, Vladajuci Namesnik Gondora, dodelio mu je ključeve Ortanka, jer se mislilo da će Istari
pomoći Ljudima Gondora i Rohirima u ratu protiv Orka, Istočnjaka i Dunlendinga. Međutim,
Saruman je tu stvorio jedno silno mesto zle moći i prizvao k sebi orčke legije i Uruk-haie, Poluorke i
Dunlendinge. U Izengardu je okacio zastavu svoje strahovlade, crni barjak s oznakom sablasne bele
ruke. U svojoj oholosti je postajao sve više nepromišljen, dok ga nije zaveo Sauron, koji je raspolagao
volšebnim moćima, mnogo većim od njegovih. Tako je najveći od Istarija koji su došli da unište
Mračnog Gospodara postao jedan od njegovih zastupnika. Ali Sarumanova moć je skršena besom
Enta, junaštvom Rohirima i Huornih i mudrošcu Gandalfa. Izengard su razorili Enti, njegovu vojsku
su satrli Rohirimi i Huorni, a štap mu je slomio i čarobnjačke moći oduzeo Gandalf. Saruman je pao
tako nisko da je u porazu tražio malu osvetu u sićušnom kraljevstvu Okruga gde su obitavali Hobiti,
najmanji od njegovih neprijatelja. Tu su u jadnom nadmetanju za vlast Sarumana nadmašili Hobiti i
ubio ga je sopstveni sluga, Grima Crvjezik. Kad je Saruman umro, telo mu se smežuralo u obličje bez
krvi i mesa. Ono se ubrzo pretvorilo u kožu, lobanju i kosti umotane u pohabani ogrtac, i iz njega se
izdigao stub sive magle. Za trenutak, kažu, to sivo obličje Sarumana Majarskog duha stajalo je nad
njegovim zemaljskim ostacima, ali je naišao vetar i ono je iščezlo.

Istočni Vilenjaci
U vreme Paljenja Zvezda svi Vilenjaci su živeli na istoku Srednje Zemlje. Ali s vremenom, Gospodar
Šuma, Lovac Orome od rase Valara došao je kod Vilenjaka i doneo im poziv da napuste tu zemlju.
Mnogi su se odazvali Oromeovom pozivu i otputovali na Zapad gde su ih zvali različito, Zapadni
Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su ostali prozvani su Istočni Vilenjaci ili Avari, "nevoljni", koji su se
uplašili Velikog Putovanja u Neumiruće Zemlje.
Istočnjaci
54
 U Prvom Dobu Sunca svi Ljudi su se pojavili prvo u istočnim krajevima Srednje Zemlje. Neki su
otišli na Zapad, a oni koji su ostali na istoku živeli su pod mračnom senkom Melkora Neprijatelja i
okrenuli su se zlu. Ti Ijudi su nazvani Istočnjaci, a njihova zemlja se zvala Run.
Posle izvesnog vremena neki od tih Ljudi su otišli sa istoka, u vilenjačke zemlje Belerijanda. Ti
Istočnjaci nisu bili visoki Ijudi, vec stameni, snažnih udova i crnpuraste kože s tamnim očima i
kosom. Oni su se uglavnom pokazali kao nepouzdani i u ratu su izdavali svoje saveznike Vilenjake
Morgotu. Malo imena ovih Ijudi se sačuvalo u letopisima, ali Ulfang Crni i njegovi sinovi Ulfast,
Ulvort i Uidor su postali čuveni po tome što su počinili najveću izdaju. Jer, u Bici Nebrojenih Suza
Ulfang i njegovi Ijudi su se okrenuli na vilenjačke saveznike usred bitke i pobili ih sleđa, tim činom
ratna sreća se okrenula i Vilenjaci su skršeni. Međutim, nisu svi Istočnjaci bili neverni, i u tom Dobu
jedan po imenu Bor i njegovi sinovi Borlad, Borlah i Bortand su se borili junački do smrti na strani
Vilenjaka.
Ipak, uvek posle toga Istočnjaci su su se držali tog savezništva s Morgotom ili njegovim moćnim
slugom Sauronom, i uvek su ratovali protiv plemenitih potomaka Edaina. Tokom Doba Sunca
Istočnjaci su postali savez mnogih kraljevstava i rasa. U Trećem Dobu mnogi Istočnjaci su izlazili iz
Runa. Među njima su bili divlji Balkoti i ratnici u bojnim kolima koji su se zvali Kolovosci. Zatim,
takođe, dalje na jugu, u Haradu, Istočnjaci Varvarski Ljudi koji su došli sa Istoka Srednjc Zemlje da
zarate protiv vilenjačkih, edainskih i dunedainskih kraljevstava Zapada. Ta divlja plemena bila su
sluge i vojnici Mračnog Gospodara.

Po Sauronovoj zapovesti, Istočnjaci su poslali ratnike u Rat za Prsten. Na Pelenorskim Poljima

bezbrojne čete oklopljenih Istočnjaka, bradatih kao Patuljci i naoružanih dvoseklim sekirama, borile
su se besno i izginule. Drugi su takođe našli smrt kad je Crna Kapija razvaIjena i Sauronovo
kraljevstvo Mordor uništeno. Rat za Prsten je zauvek skršio moć Mračne Sile nad Istočnjacima. Tako,
kad je Kralj Elesar krunisan u Gondoru i u Četvrtom Dobu došao u Run, Istočnjaci su zatražili mir.
To je Elesar prihvatio, i dugo godina posle tog sporazuma vladao je mir u Zapadnim Zemljama i u
zemljama Harada i Runa.
Izengard
Strategijska tvrđava Izengard nalazila se na južnom kraju Maglenih Planina, pored izvora Reke Izen i
bila je na dominantnom položaju iznad Klanca Rohana i Gazova Izena. Kroz taj klanac išao je glavni
Put Sever-Jug izmedu Maglenih Planina i Belih Planina. Tvrđavu je podigao Gondor pred kraj Trećeg
Doba. Glavnu odbranu tvrđave predstavljao je veliki prirodni kameni zid u obliku prstena koji je
okruživao ravnu poljanu. Taj kružni zid je objašnjenje za ime tvrdave Izengard, što znači "gvozdena
ograda", na kojoj su sagrađene ogromne kapije i dodatni odbrambeni bedemi. Međutim, u središtu
tvrđave nalazila se i kula Izengarda napravljena od četiri stuba, od ne lomljivog crnog kamena. Ova
kula bila je preko petsto stopa visoka i zvala se Ortank, "račvasta kula", zbog svog zupčastog vrha. U
Izengardu i Ortanku bio je smešten jedan od sedam kamenova palantira. Tokom Trećeg Doba moć
Gondora je oslabila i Izengard je napušten. Oko 2700. Dunlendinzi su ga zauzeli, ali su ih 2759.
isterali Rohirimi. U to vreme je Čarobnjak Saruman od Namesnika Gondora dobio ključeve Ortanka i
dopuštenje da zaposedne Izengard. 2963. je počeo da ga ponovo utvrduje i puni Dunlendinzima,
Orcima, Vukovima, Poluorcima i Uruk-haima. Za vreme Rata za Prsten moćna vojska koju je
Saruman bio stvorio u Izengardu je potpuno uništena u Bici od Rogburga, a ona nekolicina što je
preostala je takode satrta kad su Enti od Šume Fangorn napali i golim rukama bukvalno sravnili sa
zemljom zidove Izengarda. Pošto nisu bili u stanju da potpuno unište kulu Izengarda, Enti su postavili
branu na Reku Izen i njene vode su potopile kulu i ceo Izengard, sve dok se Saruman nije predao.
Posle Rata za Prsten Enti su iz temelja iskopali utvrdenja Izengarda i tu zasadili Motridrvo, i odonda
su zvali to mesto Drvovrt od Ortanka.
Izildur
Dunedainski kralj Gondora. 3319. Drugog Doba numenorejski princ Izildur, njegov brat Anarion,
njegov otac Elendil i njihovi sledbenici su se spasli od Sloma Numenora. U Srednjoj Zemlji Izildur i
Anarion su sagradili Pelargir, Minas Itil, Minas Anor i Ozgilijat na jugu, i vladali zajedno kao kraljevi
Gondora. Kao Gospodar Itilijena Izildur je živeo u Minas Itilu do 3429, kad je Sauron zauzeo taj grad.
55
On je pobegao u očevo severno kraljevstvo Arnor, ostavljajući braću da brane ostatak Gondora.
Vratio se 3434. sa Poslednjom Alijansom Vilenjaka i Ljudi koja je uništila Sauronovu vojsku u Bici
od Dagorlada. Međutim, i njegov otac i brat su poginuli u tom sukobu. 3441. Izildur je konačno
nadvladao Saurona i isekao mu Jedini Prsten iz šake. Posle ove pobede Izildurje podlegao moći
Jedinog Prstena i odbio da ga uništi. Dve godine posle toga je Izildura jedna horda Orka uhvatila u
zasedu na Gladenskim Poljima. On je pokušao da se spase koristeći moć Jedinog Prstena da ga učini
nevidljivim i sakrije dok je preplivavao reku. Međutim, Jedini Prsten mu je skliznuo s prsta u vodu i
Orci su ga ubili.

56
Jahaci vukova
"Crvena knjiga zapadne međe" beleži kako su neki među Orcima Rovaniona došli u Bitku Pet Vojski
jašući na Vukovima koji su se zvali Varge. Te Orke su Vilenjaci, Patuljci i Ljudi nazvali Jahači
Vukova, i oni su obrazovali konjicu orčkih legija.
Međutim, ovaj savez Orka i Vuka nije bio osnovan tek u tom Dobu, jer i Vukovi i Orci su bili
odgajeni rukom Melkora Neprijatelja u Dobima Zvezda. Njihov pakt zla otpočeo je pre nego što se
pojavila rasa Ljudi i svetlost Sunca preplavila Svet. Istorije Belerijanda u poslednjim Dobima Zvezda
pričaju kako su se sindarski Vilenjaci Belerijanda mnogo puta borili s Jahačima Vukova.
Javana
Valiera, Kraljica Zemlje, Javana je supruga Aulea Kovača, i starija sestra Vane Večno-mlade. Javana
se stara o rastu svih živih bića. Visoka kao drvo kiparisa i uvek odevena u zeleno, ona se zove Javana
Kementari, štb znaci "plodna kraljica zemlje". Ona je majka želve. Javana je zasadila seme svih
biljaka na Ardi, i stvorila prostrane šume i pašnjaka sveta. Ona je zamislila i začela zaštitnike šuma,
"pastire drveća" zvane Enti, i načinila Belo Drvo Eldara u Tirionu. Njeno najveće delo, medutim, bilo
je stvaranje neuporedivog Drveća Svetlosti, koje je dvadeset hiljada godina osvetljavalo sve zemlje
Valinora svojim sjajem. I njenom moći iznedrili su se poslednji cvet i plod tog Drveća, koji su postali
Mesec i Sunce. Javanini prostrani pašnjaci i vrtovi se nalaze u južnom Valinoru, gde se graniče sa
Šumama Oromea. Njeni vrtovi daju čarobne cvetove iz kojih se pravi nektar bogova. miruvore.
Javanamire
Kad je Numenor bio tek stvoren, Vilenjaci Tol Ereseje su došli na svojim belim brodovima donoseći
darove. Među najlepšim od tih darova bilo je miomirisno zimzeleno drveće koje je cvetalo i rađalo
plodove u Neumirućim Zemljama. Na Numenoru su izrasle šume ovog čudesnog mirišljavog drveća.
Među najdivnijim bilo je Javanamire, nazvano u čast Javane, valarske Kraljice ZemIje. Ovo ime znači
"Dragulj Javanin" i, pored svog mirišljavog drveta, kore i zimzelenog lišca, to drvo je imalo sočan,
okrugli tamnocrveni plod.
Juznjad
(Jezero Mrtvih
Lica)
Izmedu Slapova Raurosa na Reci Anduin i planinama Mordora bila je močvarna zemlja zvana Mrtve
Baruštine. Po ovoj nečistoj, neprohodnoj pustari malo njih se ikad usudilo da putuje, jer ne samo da
su vode bile ustajale i zatrovane već su su se na njima pojavljivali duhovi. Tokom Trećeg Doba Mrtve
Barušline su se postepeno proširile preko Dagorlada, "bojnog polja" koje je ležalo na severu od
Mordora i velikog groblja palih ratnika. Nekom zlom silom jeziva najezda iz močvara je oživela
duhove ovih davno umrlih Ljudi, Vilenjaka i Orka čija su se sablasna lica pojavljivala tik ispod
površine kao da su osvetljena svetlošću sveća, mada njihovi likovi nisu bili sazdani od materije. Kroz
ovo Jezero Mrtvih Lica Hobita pustolova, Froda Bagin-sa je vodio za vreme Potrage za Prstenom ono
namučeno stvorenje, Smeagol Golum.
Jezerski Ljudi
Izmedu Mrke Šume i Gvozdenih Brda nalazilo se Dugo Jezero i grad Ezgarot, i tu su živeli Jezerski
Ljudi u Trećem Dobu Sunca. To su bili Severnjaci koji su nekad bili trgovci na jezeru i Tekućoj Reci.
Oni su se obogatili trgujuci s Vilenjacima Šumskog Kraljevstva u Mrkoj Šumi i s Patuljcima Erebora,
Samotne Planine.Ezgarotje sagraden na stubovima pobodenim u jezersko dno, a izmedu grada i obale
stajao je drveni most.

On, međutim, nije odoleo Krilatom Vatrenom Zmaju Šmaugu koji je 2770. došao u Erebor. 2941.
Šmaug je napao Ezgarot i, mada je ratnik iz Dola po imenu Bard Lukonosac ubio zver, grad je
porušen. Ipak, Jezerski Ljudi su se spasili da ne umru od gladi jer je delom Zmajeve riznice dragulja
obnovljen grad. Vladar Jezerskih Ljudi, zvani Gospodar Ezgarota, bio je trgovac koga bi izabrali. U
vreme ubijanja Šmauga Gospodar je bio kukavica i pokvaren, ali se novi Gospodar koji je došao posle
njega pokazao kao častan i mudar, i Jezerski Ljudi su ponovo doživeli blagostanje.
Južnjaci
Deo istorija Zapadnih Zemalja je posvećen divljem narodu koji je, u Drugom i Trećem Dobu Sunca,
57
došao iz vrelih pustinja i šuma Sunčanih Zemalja, što su ležale na jugu Srednje Zemlje. Tim Ijudima
su vladali mnogi kraljevi i velikaši, sve dok ih konačno nije zaveo Sauron Majar i pozvao ih u rat.
Dunedaini su ih nazvali Južnjaci, mada su ih češce zvali Haradrimi.

Južnjaci su bili smeđoputi i crno-puti Ljudi koji su žestoko naslupali u ratu, ukrašeni s mnogo zlata.
Njihov barjak bio je crna zmija na skerletnom polju. Oklop im je bio od bronze, odeća zagasito
crvena, a nosili su koplja i krive sablje. Dolazili su pešice, na moru u brodovima, na konjima i čak na
ledima moćnih bojnih životinja, koje se nazivaju Mumakili.

58
Kair Andros
Kair Andros je osnovao Turin II, dvadeset treći vladajući Namesnik Gondora, tokom tridesetog veka
Trećeg Doba. To je bilo ostrvo na reci Anduin, malo na severu od bele Kule, koje je štitilo ulaz u
zemlje Gondor i Rohan. To ostrvo i tvrđava predstavljali su neobičan prizor jer su oblikovani kao
veliki brod s visokim pramcem koji je bio upravljen uzvodno. Reka je žestoko udarala o ovaj
"pramac", što objašnjava ovo ime koje znači "pena dugačka kao brod". Tokom Rata za Prsten, Kair
Andros su žestoko branili Ljudi Gondora, ali je on konačno pao pod snagama Mordora. Međutim,
posle odlučne Bitke od Pelenorskih Polja i povlačenja Sauronove vojske, Kair Andros je ponovo
pripao Gondoru.
Kalakirija

U bukvalnom značenju, "svetlosna pukotina" na jeziku Uzvišenih Vilenjaka, Kalakirijaje takođe

zvana Prolaz Svetlosti, jer je bila jedini prolaz kroz velike Planine Pelori u Neumi-rućim Zemljama, i
u Dobima Drveća Valara blagoslovena svetlost tog drveća se izlivala kroz taj rascep. Usred tog
prevoja nalazilo se brdo Tuna, na kome je sagrađen Tirion, glavni grad Uzvišenih Vilenjaka
Eldamara.
Kalakvendi
"Kventa Silmarilion" priča kako su oni Vilenjaci koji su se pojavili u Srednjoj Zemlji došli u
Neumiruće Zemlje u vreme Drveća Valara. Ovaj hodočasnicki narod je nazvan Kalakvendi ili
Vilenjaci Svetla. Tokom mnogih Doba oni su živeli u Večnoj Svetlosti Dva Drveta, i postali su
oplemenjeni tim svetlom, osnaženi u telu i ispunjeni velikim znanjem, jer su podučavani od Valara i
Majara. Porediti Kalakvendije s nižim Vilenjacima Srednje Zemlje bilo je kao porediti dijamant s
ugljem. Duh Kalakvendija bio je sjajan kao oštrice njihovih mačeva, a njihove duše snažne i
neobuzdane kao goli plamen koji kao da im je blistao iz očiju. Pred njima su svi, sem najmoćnijih od
Melkorovih slugu, zastajali sa strahopoštovanjem.
Kamul
Nazgul ili Utvara Prstena, Kamul je bio kralj Istočnjaka koji je potpao pod Sauronov uticaj za vreme
Drugog Doba Sunca i kome je dat jedan od Devet Prstenova Smrtnih Ljudi. Ponekad zvani Crni
Istočnjak ili Senka Istoka, Kamul je po rangu bio među Nazgulima odmah iza Vešca-kralja. Borio se
za Saurona, sve dok Gospodar Prstenova nije srušen na kraju Drugog Doba. U Trecem Dobu Kamul
je izgleda bio Sauronov glavni zapovednik u Mrkoj šumi oko 1100. Izvesno je da je posle 2951.
Kamul bio gospodar Dol Gul-dura. Za vreme Potrage za Prstenom, Kamul je bio Crni Jahac koji je
ušao u Hobiton, a zatim gonio Froda Baginsa i skoro ga uhvatio kod Baklberi Ferija (Skele
Kopčokop). Za vreme Rata za Prsten, Utvare Prstena su dovodile Sauronove neprijatelje do očajanja.
Posle sloma Vešca-kralja u Bici od Pelenorskih Polja Kamul je postao novi zapovednik Utvara
Prstena. Kamul je bio medu osam preživelih Utvara Prstena koji su doleteli na svojim Krilatim
Zverima u bitku pred Crnom Kapijom. Međutim, sve njihove zle moći nisu ništa vredele, jer kada je
Jedini Prsten uništen u vatrama Planine Usuda, došao je kraj celom Sauronovom carstvu. Kamul Crni
Istočnjak i Senka Istoka i druge Utvare su, uz krike, poslati zauvek potom u carstvo senki.

Kand
Najugoistoku od Mordora prostirala se varvarska zemlja po imenu Kand, koja je tokom Trećeg Doba
postala saveznik Saurona, Gospodara Prstenova. Mada je o ovoj zemlji malo ispričano, za njene Ijude
se znalo da su žestoki ratnici, po imenu Varjazi, koji su sa Istočnjacima i Haradrimima dugo bili pod
zlim uticajem Saurona i često na njegovu zapovest dolazili da ratuju sa zemljom Gondor. Godine
1944. Varjazi od Kanda su došli u rat, zajedno sa Haradrimima, ali su u Bici od Prelaza Porosa
poraženi od snaga Gondora. Posle više od hiljadu godina, za vreme Rata za Prsten, Varjazi su se
ponovo pojavili, prvo na poziv Vešca-kralja od Morgula na Pelenorskim Poljima, a onda na
Sauronovu zapovest na Crnoj Kapiji. Obe ove bitke su se završile njihovim slomom, i tokom Četvrtog
Doba oni su bili prisiljeni da mole za mir Kralja Elesara i žive u miru sa svojim susedima.
Karas Galadon
59
 Glavni grad skrivenog vilenjačkog kraljevstva Lotlorijen bio je Karas Galadon, "grad drveća". Bio je
to bukvalno grad pomno izrađenih, složeno zidanih drveća-kuća, ili "telaina", sagraden u ogromnom
zidom opasanom gaju divovskog drveća Malorna, sa srebrnim granama u srcu Lotlorijena. Bio je to i
kraljevski dvor Keleborna i Galadrijele, vladara Lotlorijena i najuzvišenijih po rangu Vilenjaka koji
su ostali u Srednjoj Zemlji tokom Trećeg Doba. Posle Rata za Prsten, kada je Galadrijela otišla iz
Srednje Zemlje a Keleborn se preselio u Istočni Lorijen, Vilenjaci su napustili Karas Galadon i
čarolija koja je magično štitila njega i celi Lotlorijen je nestala.
Karharot
Vuk od Angbanda, Karharot, što znaci "Crvene čeljusti", bio je najveći Vuk svih vremena, čuvar
kapija Angbanda koji nikad nije spavao. Othranio ga je živim mesom Morgot tokom Prvog Doba
Sunca. Za vreme Potrage za Silmarilom, Karharot je odgrizao Berenovu šaku i progutao i šaku i
Silmaril u njoj. Vilin-dragulj je ispunio zver tako strašnom vatrom da je jurio pomahnitalo željan krvi,
ubijajući svakog ko mu se našao na putu. Na užas svih, gorući dragulj je njegove moći učinio čak još
većim no što su bile. Ali, konačno, naišao je na sebi ravnog: Huana, Vučjaka Valara. U bici koja je
usledila Karharot je smrtno ranio i Huana i Berena svojim otrovnim zubima, ali na kraju je i sam
ubijen, a Silmaril je isečen iz njegovog trbuha.
Kazad
U srcu planine Aule Kovač je načinio rasu koja je sebe zvala Kazad. Taj narod, koga su Ljudi i
Vilenjaci zvali Patuljci, bio je snažan i gord, ali su isto tako bili jedna zakržljala i ružna rasa. Ipak,
Patuljci su bili najdarovitiji zidari i klesari kamena koje je Svet ikada video, a njihove velike dvorane
i odaje ukopane ispod planina su se ubrajali među najveća čuda Srednje Zemlje. Daleko najčuvenije
od njihovih prebivališta bilo je kraIjevstvo Kazad-dum, koje je u Trećem Dobu Sunca nazvano
Morija.
Kazad-dum
Najstarije i najslavnije od svih patuIjačkih kraljevstava bilo je Kazad-dum, što znači "patuljačka
kuća", pradedovski dom Durina Besmrtnog, prvog od Sedam Otaca Patuljaka. Durin je otpočeo
ukopavanje Kazad-duma pošto je otkrio prirodne pećine na istočnoj strani Maglenih Planina, iznad
divne doline Azanulbzara. Tokom pet Doba Zvezda i tri Doba Sunca Patuljci Kazad-duma su
napredovali i bili uspešni i ukopali su mrežu pećina kroz zapadnu stranu Maglenih Planina. Posle
uništenja Belerijanda mnogi Patuijci su pobegli od sloma Nogroda i Belegosta u Kazad-dum, i broj
njegovog stanovništva je porastao, kao i njegovo bogatstvo kad je u njegovim rudnicima otkriven
redak i čarobni metal po imenu mitril. U Drugom Dobu Sunca ovi Patuljci su dugo bili u prijateljstvu
s Vilin-kovačima Eregiona koji su iskovali Prstenove Moći. A u Prokletim Godinama Sauronove
vlasti u Drugom Dobu Patuljci su zatvorili svoje velike kapije prema svetu i tako izbegli pustošenja
Rata Saurona i Vilenjaka i Poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi. U to vreme ova velika kuća je dobila
drugo ime, Morija, "mračna provalija". Ali, Patuljci su ipak i dalje kopali u rudnicima i radili u
kovačnicama pod Maglenim Planinama do 1980. Trećeg Doba. Te godine Patuljci su kopali suviše
duboko pod Gorom Barazin-bar i jedan ukopani Balrog se oslobodio u hodnicima Kazad-duma. Tako
je strašna bila Balrogova snaga i Ijutnja da su Patuljci ili pobijeni ili oterani iz svog kraljevstva. Kad
je Družina Prstena ušla u Moriju na kraju Trećeg Doba, to je bila mračna provalija koju su Patuljci
odavno napustili. Njeno bogatstvo su očerupale orčke horde i kroz njene gole hodnike i dalje su šetali
Balrog i mnoge rulje Orka i Divova. Međutim, vladavina Balroga je okončana kad je, posle niza
dvoboja - u Holu Mazarbula, na Durinovom Mostu i Beskrajnom Stepeništu - Čarobnjak Gandalf
konačno nadvladao čudovište i bacio ga s najvišeg dela Durinove Kule, sa visokog planinskog vrha
Zirak-zigilu.

Keleborn
Vilinski kralj Lotlorijena, Kelebornje bio sindarski princ od Dorijata i rođak Kralja Tingola. Za vreme
Prvog Doba Sunca oženio se noldorskom princezom Galadrijelom, koja je rodila njihovojedino dete,
Kelebrijanu. Kad je Belerijand uništen, Keleborn i Galadrijela su pobegli u Lindon, gde su ostali do 8.
veka Drugog Doba kad su se nastanili u kraljevstvu Vilin-kovača Eregiona. Kasnije su Keleborn i
60
 Galadrijeia osnovali Lotlorijen u Zlatnoj Šumi na Reci Srebrotok. Tokom Rata za Prsten Keleborn je
odbranio Lotlorijen od tri pokušaja osvajanja, zatim je poveo svoju vojsku u Mrku šumu i razorio
Sauronovo utvrdenje Dol Guldur. Na kraju Trećeg Doba Galadrijela je otplovila u Neumiruće Zemlje,
ali Keleborn je ostao. Pošto je Galadrijela otišla, Keleborn i njegovi Šumski Vilenjaci su napustili
Lotiorijen i osnovali Istočni Lorijen na jugu nekadašnje Mrke šume. Keleborn je vladao Istočnim
Lorijenom neko vreme, ali se najzad vratio u Rivendel. Veruje se da je posle nekog vremena otplovio
u Neumiruće Zemlje.

Kelebrant
Zvan Srebrotok na Ijudskom jeziku, a Kibil-nala medu Patuljcima, Kelebrant je vilenjačko ime koje
znači "srebrni tok", a dato je reci koja je tekla od Belih Planina kroz prolaz Azanulbizar, kroz zlatnu
šumu Lotlorijen i dalje, da bi se ulila u Veliku Reku Anduin. Za vreme Trećeg Doba Sunca Družina
Prstena je sledila njen tok od kapija Morije do zlatne šume Lotlorijen.

Kelebrijana
Vilinska princeza Lotlorijena, Kelebrijana je bila ćerka jedinica Kralja Keleborna i Kraljice
Galadrijele. Na kraju prvog veka Trećeg Doba Sunca Kelebrijana se udala za Elronda Poluvilenjaka
od Rivendela. Oni su imali troje dece: Eladana, Elrohira i Aruenu. Godine 2509. Trećeg Doba, dok je
Kelebrijana putovala iz Rivendela u Lollorijen, njenu pratnju je napala opaka banda Orka. Mada su
Kelebrijanu spasli njeni hrabri sinovi, ona je zadobila zatrovanu ranu koja nije mogla da zaceli.
Podnosila je svoju bolnu muku godinu dana, ali je najzad otplovila u Neumiruće Zemlje gde će je
Valari izlećiti.

Kelebrimbor
Vilinski kralj Eregiona, rođen za vreme Doba Zvezda, Kelebrimbor je bio noldorski princ, sin
Kurufina i unuk Feanora koji je stvorio Silmarile. Borio se u Ratu Dragulja i Ratu Besnih. 750.
Drugog Doba osnovao je kraljevstvo Gvairt-i-Mirdaina, "Vilin-kovača". Od Patuljakaje dobijao mitril
i mnoge druge dragocene metale i kovao najfinija oružja i nakit tog doba. Ali, kao i Feanor,
Kelebrimbor je uvek težio da stvori nešto bolje i veće od bilo koga pre njega. Tako su baš njegovi
Vilin-kovaći iskovali Prstenove Moći. Toje bio njegov pad, jer nije znao da je lepi stranac, zvani
Anatar, koji je pomogao da se iskuju Prstenovi, bio niko drugi do Sauron, Mračni Gospodar. Kad je
Sauron iskovao Jedini Prsten, Kelebrimbor je odmah shvatio svoju tragičnu grešku. Usledio je
razarajući Rat Vilenjaka i Saurona, od 2693. do 1701, u kome je Eregion razoren, a Kelebrimbor
ubijen.
Kelvari
Pre no što su Vilenjaci i Ljudi došli na Svet, sva bića su se zvala ili Kelvari ili Olvari. Kelvari su bili
životinje i živi stvorovi koji se kreću, a 0lvari su bili živa bića koja rastu i ukorenjena su u Zemlji.
Kelvarima su dodeljene hitre noge i domišljati um kojima su mogli da izbegnu uništenje, a Olvarima
su dodeljeni moćni duhovi zaštitnici.

Kerin Amrot
U vilin-kraljevstvu Lotlorijen nalazilo se brdo na kome je vilinski Kralj Amrota sagradio svoju kuću
za vreme Drugog Doba Sunca. Pesme Vilenjaka govore kako se u žalosti za svojom izgubljenom
Ijubavlju, Vilin-devom po imenu Nimrodela, Amrot bacio sa jednog vilenjačkog broda i udavio u
moru. Do kraja Trećeg Doba njegova kuća na brdu je odavno nestala, ali ono je smatrano začaranim
mestom punim lepote i tuge nesuđene Ijubavi. Pokriveno cvetovima Elanora i Nifredila, bilo je to
mesto gde su se Aragorn i Aruena zaručili, i na to mesto je, posle smrti svog muža, Aruena došla da i
sama tu umre.
61
Kirdan
Vilenjački gospodar Sivih Luka, u Dobima Zvezdane Svetlosti Kirdan je postao Gospodar Falatrima.
Kirdan znaci "brodograditelj", a njegovi Ijudi su bili prvi koji su u Srednjoj Zemlji gradili brodove.
Pristaništa Kirdana su opstala kroz Ratove Belerijanda do 474, kad su Morgotove orčke legije
pregazile Falas. Ali Kirdan se povukao na Ostrvo Balar sa svojim narodom. Posle potonuća
Belerijanda Kirdan je postao Gospodar Sivih Luka. Pošto je smatran za jednog od najmudrijih
Vilenjaka, dobio je Narju, vilenjački "prsten vatre", od Kelebrimbora. Na kraju Drugog Doba Kirdan
se priključio Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi koja je za ishod imala pad Saurona. Oko 1000.
godine on je svoj prsten dao Gandalfu Čarobnjaku. 1975. Kirdan je predvodio snage Vilenjaka i Ljudi
u Bici od Fornosta i porazio je Vešca-kralja od Angmara. Na kraju Trećeg Doba Čuvari Prstenova su
napustili Kirdanove luke. Sam Kirdan je tu ostao dugo u Četvrtom Dobu, sve dok poslednji Vilenjaci
nisu otišli.

Kili
Patuljak Torina i Družine, Kili se uputio u Potragu za Samotnom Planinom godine 2941. Trećeg
Doba, što je za ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljačkog Kraljevstva
pod Planinom. Kao sin Torinove sestre, Dise, Kili je bio vatreno odan svom ujaku. I Kili i njegov brat
Fili su ubijeni u Bici Pet Vojski dok su branili Torina Hrastoštita.
Kirinki
U predelima Numenora je živela jedna mala ptica, otprilike veličine carica, ali prekrivena sjajnim
grimizno crvenim perjem i obdarena divnim cvrkutavim glasom. Ta ptica se zvala Kirinki.
Kirit Gorgor
Crna Kapija i Kule Zuba bili su moćna barijera sagrađena preko "prolaza duhova", po imenu Kirit
Gorgor, koji je bio glavni ulaz u Sauronovo zlo kraljevstvo Mordor. Bio je to najveći prolaz u Mordor
i onaj koji je Sauron najsilnije branio tokom Drugog i Trećeg Doba. U oba doba ta čvrsta masivna
utvrđenja su konacno srušena i prolaz otvoren.
Kirit Ungol
U Planinama Senke koje su obrazovale zapadni bedem i granicu Mordora nalazio se jedan malo
korišćen i uski prolaz zvani Kirit Ungol, "paukov prolaz". Taj tajni prolaz koristio je Veštac-kralj
Nazgula godine 2000. Trećceg Doba kad su njegove snage pokuljale iz Mordora i opsele Minas Itil.
2002. godine Minas Itil je pao i prekršten je u Minas Morgul, "kulu utvara". Sledećih nekoliko hiljada
godina ovaj prolaz bio je zalvoren, jer je tu divovski zli pauk, po imenu Šeloba, napravila svoju
jazbinu. Svakog ko bi pokušao da tu otputuje proždralo bi ovo čudovište. Sauron je smatrao da sad
niko ne može da ude u njegovo kraljevstvo kroz taj prolaz, ali godine 3019. Hobiti Frodo Bagins i
Semvajz Gemdži, u pratnji Smeagola Goluma, savladali su Šelobu. Oni su zatim porazili sile
troglavih, zlodušnih statua čuvara po imenu Osmatrači, i preživeli iskušavanja kod orčke Kule na
grebenu prolaza. Bila je to poslednja prepreka Kirit Ungola i Hobiti su se najzad uputili u paklenu
zemlju Mordor.
Kolovosci
Iz zemalja Runa u devetnaestom veku Trećeg Doba Sunca jedan istočnjacki narod je došao da ratuje s
Ljudima Gondora. Oni su bili brojan i dobro naoružan narod, s velikim kočijama i bojnim kolima koje
su vukli konji. Zapadni Ljudi su ih nazivali Kolovosci i tokom stotinu godina oni su ratovali s
Gondoranima. 1856. vođenaje prva bitka u kojoj su Kolovosci porazili Gondor i njegove saveznike,
Severnjake. Oni su ubili Kralja Narmakila II, zauzeli zemlje Rovaniona i porobili Severnjake koji su
tu živeli.

Kolovosci su vladali Rovanionom do poslednjih godina tog veka kad su se Severnjaci pobunili, i
Kalimhtar, novi kralj Gondora, poveo svoju vojsku na sever. U bici na Dagorladu Kolovosce je ovaj
novi kralj potisnuo na istok u Run. Ali i dalje su Kolovosci izazivali nevolje na pograničnim
podrucjima Gondora i, uz pomoć Utvara Prstena i Haradrima, 1944. poveli su još jedan rat protiv
Gondora. I tako, napadnuti i sa istoka i sa juga, Gondorani su bili primorani da podele svoje vojske:
62
 gondorski Kralj Ondoher je otišao na istok, gde su njegovu armiju razbili Kolovosci i on i njegova
dva sina su ubijeni. Ali, južna armija Gondora je porazila haradrimsku vojsku i zatim marširala na
istok. Ona je iznenadila Kolovosce koji su slavili pobedu i satrla ih s osvetničkim besom. Njihov
logor je zapaljen, a oni koji nisu pobijeni u Bici kod Logora su saterani u Mrtve Baruštine gde su
nastradali. Odonda je ime Kolovozaca nestalo iz letopisa zapada i oni se više ne pominju ni u jednoj
od istorija Vilenjaka i Ljudi.

Konji
Kako su konji prvo nastali, u istorijama Arde se ne govori ali je poznato da je Nahar, pastuv Oromea,
Lovca Valara, bio prvo takvo biće koje je došlo na Svet. I mada su svi konji preuzeli lik od Nahara,
on je najmoćniji i najlepši od te rase. Njegove kopite su zlatne i njegova dlaka je danju bela a srebrna
nocu. Neumoran, Nahar putuje preko Zemlje lako, kao što najbrži orao juri kroz vazduh.Ljudi i
Vilenjaci su odgajali konje za svoje potrebe, ali kažu da su plemenitije rase poticale od Nahara, a to
su bili Vilin konji Eldamara i oni po imenu Meari koji su živeli u Rovanionu. Te plemenite pasmine
su bile najvećim delom bele ili srebrno-sive. Bili su dugovečni i hitri, a razumeli su jezike Vilenjaka i
Ljudi.

Najčuveniji od konja Visokorodnih Vilenjaka u istorijama koje su došle do Ljudi su oni koje su
Noldori doveli u Srednju Zemlju, a najpoznatiji od tih konja bio je onaj po imenu Rohalor. Bio je to
konj od megdana koga je Fingolfin, najhrabriji od noldorskih kraljeva, jahao u svom velikom
zlosrećnom dvoboju s Morgotom Neprijateljem.

U Trećem Dobu Sunca najplemenitiji konji Srednje Zemlje bili su oni divlji pastuvi Rovaniona koje
su zvali Meari. U dvadesetšestom veku tog Doba Eorl, prvi kralj Konjanika Marke, ukrotio je Meare,
i mnogo vekova te Konje su mogli da jašu samo kraljevi Marke i njihovi sinovi.

Bilo je drugih rasa Konja u mnogim krajevima Srednje Zemlje, gde su ih Ljudi, Vilenjaci i neke
druge rase - i dobre i zle - uzimale da im služe. Mnogi od Ijudi koji su izašli iz Runa ili Harada
dolazili su u rat jašući Konje, ili u bojnim kolima koje su vukli konji. Konji Utvara Prstena su zaista
ulivali strah, ali još strašniji su bili Konji koji su dovedeni u kraljevstvo Saurona u Mordoru. Orci iz
Mordora su često dolazili do konja Rohirima po noći i odvodili ih svom gospodaru, Sauronu. i on je
izopačavao njihov plemeniti lik i sao-bražavao ga zlom cilju. Na takvom jednom pastuvu jahao je
zapovednik Barad-dura, Crni Numenorejac koga su zvali Usta Sauronova. Ta životinja bila je
ogromna i crna, a njena mucena glava bila je kao velika lobanja i iz nozdrva i očiju su joj izbijali
crveni plamenovi.
Kornjača-riba
Kornjača Riba Divovsko morsko stvorenje, poznato kao Fastitokalon u hobitskom predanju, od koga
su mornari koji su prolazili pored njega greškom pomislili da je ostivo. Kad su pokusali da na njemu
zapale logorsku vatru, ono je zaronilo na dno mora.

U predanju Hobita postoji jedna priča o velikoj Kornjači-ribi koja se zove Fastitokalon. Da li je ova
priča proizašla iz toga što je neko video morsko čudovište ili je bila tvorevina hobitske mašte ne može
se otkriti, jer nijedna druga rasa na Ardi nikad ne pominje ovo moćno stvorenje.
Korsari (Gusari)
U Trećem Dobu Sunca strašni Korsari od Umbara tiranisali su obalske predele Srednje Zemlje mnogo
vekova. Pogled na njihove velike brze brodove sa crnim jedrima uvek je ispunjavao narode Srednje
Zemlje strahom jer su oni nosili mnoge ratnike, a pokretala ih je snaga robova koji su veslali.

Numenorejci su bili osnivači Umbara u Drugom Dobu Sunca, ali su s vremenom podlegli zlu i, posle
Pada njihove Zemlje u Zapadno More, neki su ostali u Umbaru i prozvani Crni Numenorejci. Oni su
bili zla sila na moru. Ali, s vremenom su kraljevi Gondora krenuli protiv njih, a 1050. Trećeg Doba
63
 moć Crnih Numenorejaca je zauvek skršena, i Umbar je postao jedna tvrdava gondorskog kraljevstva.

Ali sa Haradrimima, koji su često napadali Umbar, a i sami takođe bili pobunjenici u okviru Gondora,
oduvekje bilo kavgi, sve dok najzad buntovnici Gondora, Haradrimi i ona nekolicina lutajućih Crnih
Numenorejaca koji su preostali nisu osvojili Umbar s mnogo velikih brodova i povratili njegovu moć.
Tako su od petnaestog veka do Rata za Prsten ovi Ijudi nazivani Korsari od Umbara i uvek su
ubrajani medu glavne neprijatelje Dunedaina Gondora i Arnora.

"Crvena Knjiga Zapadne Međe" govori kako se u poslednjem veku Trećeg Doba dunedainski
poglavar "Aragorn", sin Aratorna, pokazao kao glavni vinovnik sloma Korsara. Jer, ovaj žestoki
ratnik je poveo Dunedaine Gondora u luke Umbara. Tu je ubio njihovog zapovednika i potpalio
njihovu flotu. U samoj godini Rata za Prsten Aragorn je vodio vojsku fantoma iz Dunharoua do
korsarskih crnih brodova kod Pelargira. S ovim Mrtvim Ljudima od Dunharoua Aragorn je ponovo
potukao gusare, i to je bio njihov konačni poraz jer je poglavar oteo sve njihove brodove.

Ovim podvigom on je i skršio moć Korsara i preokrenuo sreću u Ratu za Prsten. Aragorn je upotrebio
crne brodove Korsara da pobedonosno dovede saveznike Dunedaina u Bitku od Pelenorskih Polja.

Kraljolist
Iz izgubljene zemlje Numenorejaca u Srednju Zemlju je doneta jedna biljka koja je dugo korišćena
kao jednostavni narodni lek za blaže telesne bolove i glavobolje. Na sivovilenjačkom jeziku nazvana
je Atelas, ali Ljudi su je zvali Kraljolist, jer su njihove legende pričale o njenim čarobnim
isceliteljskim svojstvima u rukama numenorejskih kraljeva.
Kraken
Prema najstarijim pričama, Melkor, sila najvećeg zla, u svom kraljevstvu Utumno u Srednjoj Zemlji
okotio je morima spavajući drevnim snom bez snova, neuznemireni, čak do u Trećeg Doba Sunca.
"Crvena Knjiga Zapad-ne Mede" pripoveda kako je, kada je jedan vatreni Balrog oslobođen u
patuljačkom kraljevstvu Moriji, još jedno biće izašlo iz mračnih voda što su bile ispod velikih
planina. Bio je to jedan veliki Kraken, s mnogo pipaka i ogroman, s nekakvim sluzavim sjajem. Bio je
sjajan i zelen, a mastiljavi zadah je izlazio iz njegove nečiste telesine. Kao neka gomila zmija ležao je
u crnoj vodi ispod planine. Konačno se pojavio u čistoj vodi reke Siranon koja je tekla od Zapadne
Kapije Morije. Tu je podigao jedan veliki zid u koritu reke i napravio za sebe jednu crnu baruštinu,
jezivu i ustajalu. Kraken je bio čuvar Zapadne Kapije i niko nije mogao da prođe a da ga ne izazove.
Zbog toga je u "Knjizi o Mazarbulu" nazvan Čuvar u Vodi. Za vreme Potrage za Prstenom Družina
Prstena je probudila ovo zlo biće, ali je uspela da pobegne u Moriju.

Krebain
Priče pripovedaju o jednoj vrsti velikih crnih vrana koje su živele u Dun-lendu (Mrkoj Zemlji) i Šumi
Fangorn u Trećem Dobu Sunca. Te ptice su nazvane Krebain na jeziku Sivih Vilenjaka, a bile su
sluge i uhode zlih sila. Za vreme Rata za Prsten one su pretraživale nadaleko i naširoko predele
Srednje Zemlje tragajući za nosiocem Vladajućeg Prstena.
Krilate Zveri
Priča se da su u vreme Rata za Prsten one neupokojene duhove zvane Nazguli nosile u visini Krilate
Zveri.Brža od svih vetrova bila su ta stvorenja koja su imala kljun i kandže ptice, vrat zmije i krila
slepog miša. Priča se da su hranjene orčkim mesom i porasle, postavši veće od bilo kog krilatog
stvora Trećeg Doba. Ali, ma kako crne i zle bile, Krilate zveri nisu bile neupokojena bića i utvare kao
njihovi gospodari, pre su bili živi stvorovi kao Zmajevi, samo još stariji. Njih je odgajio Melkor u
senkama koje su vrebale u Dobima Svetiljki, kad su iz Jama Utumna izašli Kraken i zmija.

Ipak, ma kako bili drevni, i mada snažni i strašni u svojoj službi Sauronu u Ratu za Prsten, njihovo je
64
 vreme na Srednjoj Zemlji prolazilo. Jednu Krilatu Zver je usmrtio Vilenjak Legolas, a drugu je ubila
vitez-deva Eovina, oni koji su preostali su stradali u holokaustu koji je uništio Mordor u poslednjim
godinama Trećeg Doba.
Krvovrane
Drevno hobitsko narodno predanje govori o močvarnim predelima gde su obitavale zle utvare zvane
Mjaukala. U tim ukletim baruštinama takođe je postojala jedna zla pasmina crnih ptica zvanih
Krvovrane. Krvovrane su bile ptice lešinari i živeli su blizu Mjaukala, proždiruci ostatke njihovog
plena.
Kud-Dukan
U svakom kraju Srednje Zemlje narod Polušana, koje su Ljudi zvali Hobiti, nosio je razlicita imena u
skladu s jezikom raznih naroda. U zemlji Rohan Hobite su nazivali Kud-Dukan, što znaci "stanovnici
rupa". Smatra se da su od tog korena reči hobitski izraz Kuduk počeli zajednicki da upotrebljavaju i
Hobiti Okruga i Ljudi od Brija u kasnijem periodu Trećeg Doba Sunca.
Kulumalda
U šumovitoj provinciji Severni Itilijen, u kraljevstvu Gondor, nalazilo se ostrvo Kair Andros koje je,
kao neki usidreni brod, mirovalo u Reci Anduin. Na tom ostrvu je raslo najlepše od drveća Itilijena.
Ono se zvalo Kulumalda, što znaci "zlatno-crveno", jer je takva bila nijansa njegovog lišća. Za
vilenjački narod njihova lepota bila je kao neko bledo sećanje na Laurelin, ono veliko Drvo Valara u
Neumirucim Zemljama, koje je bilo blistavo više nego što se uopšte može zamisliti i koje je nosilo i
ime Kulurijen, što znaci i "zlatno" i "crveno".
Kvendi
Kao što se pripoveda u "Ainulindale", sve što se rodilo na svetu bilo je oblikovano u velikim temama
Muzike Ainura. I samo je Iluvatar shvatio teme koje su stvorile rasu Vilenjaka. Tako, kada su
Vilenjaci došli na Svet, budeći se uz pogled na Zvezde i uz zvuk vode, kao da je Muzika Ainura bila
rodena u njima. Od svih bića na Svetu oni su bili prvi koji su progovorili. Glasovi Vilenjaka su bili
predivni i nežni kao voda, a oni su bili radoznali za sve pojave i išli su po Svetu dajući imena svemu
što vide. Oni su bili učitelji svim rasama i stvorenjima na Zemlji koji su hteli da nauče veštine govora
i pesme.

Tako su Vilenjaci počeli sebe da zovu Kvendi, što znaci "govornici" ili "oni koji govore", po
njihovom najvećem umeću, a potom su nazvali svoj jezik Kvenija, što jednostavno znači "govor". Svi
jezici Sveta su poticali od tog jednog izvora, koji je njihov koren i koji najlepše zvuči uhu svih koji
vole lepotu u njenim različitim oblicima. Divovski Enti su bili prva rasa koja je naučila da govori od
Kvendija, ali ubrzo se ta veština širila, sve dok čak i Ljudi i zli Orci i Divovi nisu naučili kako se ona
koristi. I mada je Kvenija bio prvi jezik Kvendija, to nije bio njihov jedini jezik. Jer Avari i šumski
Vilenjaci su govorili narečjima koja su se menjala tokom Doba Zvezda i Sunca kako su se menjali
predeli Srednje Zemlje. Zbog dugog izgnanstva Telerija na Tol Ereseji, govor ovog Trećeg Roda koji
je obitavao u Alkvalondeu je takode bio jedno narečje drevnog govora. Jedino je među Vanjarima i
Noldorima u Neumirucim Zemljama Kvenija ostao blizak jeziku kojim se govorilo u vreme Buđenja.

Pošto su sindarski Vilenjaci dugo vladali zapadnim zemljama i pošto su bili brojniji od noldorskih
izgnanika, svi Eldari u Srednjoj Zemlji su uobičajeno koristili sinadrinski jezik. Uistinu, do Trećeg
Doba Sunca samo su Eldari, Enti i dunedainski velikaši i dalje znali Kveniju, a čak i za njih to nije bio
jezik za svakodnevnu upotrebu već jezik uzvišenih ceremonija, drevnih pesama i romantičnih priča i
istorija Visokorodnih Vilenjaka.

65
Labudovi
U priči o Velikom Putovanju Vilenjaka se pripoveda kako su labudovi Ulmoa najzad doveli Telere u
Eldamar, posle dugog izgnanstva na Tol Ereseji, Samotnom Ostrvu.

Ose Majar je došao kod Telerija i naučio ih kako da sagrade veliku flotu koja bi mogla da ponese ceo
njihov Rod. Kad su brodovi napravljeni, Labudovi Ulmoa, Gospodara Voda, pojavili su se sa Zapada.
Ta blistava stvorenja su bila bela kao morska pena i kružila su u velikim isprekidanim krugovima oko
brodova Vilenjaka. Perjani sjaj i divota ovih ptica bili su skoro jednaki velicini i snazi Manveovih
Orlova. Uz pomoć dugačkih konopaca Labudovi su odvukli veliku flotu Vilin-brodova u Eldamar.
Potom su, ogromni i velelepni, kao da nisu bili svesni svog zadatka i kao da čuju neki divlji zov,
otišli. Ali pre no što su ti ravnodušni kljunovi ispustili teglecu užad, taj beli juriš i zamah krila začeli
su u srcima Vilenjaka znanja o tome kako se vetrovi igraju po morima i kako da upravljaju svojim
belim brodovima koji po njima plove. Priča se da, kad ti Vilenjaci slušaju more na Obali, oni još čuju
kako lupaju ta velika krila.

Od tada su Teleri nazivani Morski Vilenjaci zbog znanja koje su dobili od velikih Labudova. Na
onom mestu, na koje su ih labudovi Ulmoa doveli, Teleri su podigli grad po imenu Alkvalonde, "luka
Labudova". Tu su pravili najlepše brodove na Ardi, čak još veštije oblikovane od onih prvih, a gradili
su ih u obliku Ulmovih Labudova, s velikim, belim krilima i kljunovima od jantara i zlata.
Laikvendi
Od Tri Roda Vilenjaka koi su odabrali da izađu iz istočnih krajeva Srednje Zemlje i potraže Zemlju
Večne Svetlosti na Zapadu bilo je mnogo onih koji su, iz Ijubavi prema Srednjoj Zemlji ili iz slraha
od opasnosti koje ih očekuju na putovanju, napustili potragu i nikad nisu stigli u Neumiruđe Zemlje.
Nandori, jedan deo Telerija, bili su jedan takav vilenjački narod.

Denetor, sin nandorskog kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore u Dobu pre Uzdizanja
Sunca i odveo ih iz divljine Erijadora u Belerijand, gde su ih dočekali Sivi Vilenjaci te zemlje i
pružili im zaštitu i mnoge darove od čelika i zlata. Tu im je dodeljena zemlja koja se zvala Osirijand,
"zemlja sedam reka", koja se nalazila najugu Belerijanda. Dok su bili tamo, Nandori su dobili drugo
ime - Laikvendi - "Zeleni Vilenjaci" - zbog svoje odeće, koje je bila zelena da bi ih sakrila od
neprijatelja, i zato što su voleli i poznavali sve što je zeleno i raste. Zaostajali su samo za Pastirima
Drveća, Entima, kao zaštitnici Olvara šume, i Kelvara takode, jer Laikvendi nisu lovili bića šumskih
predela.

Neko vreme oni su opet bili srećni Ijudi, jer se nijedno zlo stvorenje nije usuđivalo da uđe u
Belerijand u tim danima. Laikvendi su pevali po šumama kao slavuji i negovali šumu kao Veliki vrt.
Njihovo pevanje bilo je tako divno i tako postojano da su Noldori, kad su stigli u tu zemlju, promenili
njeno ime u Lindon, što na kvenijskom znaci "zemlja pesme". Ona je zauvek ostala Lindon, čak i
pošto se sve, sem tog malog dela Belerijanda, srušilo pod more u vreme Velike Bitke i Rata Besnih.

Posle oslobadanja Melkora veliko zlo je ponovo stiglo u Srednju Zemlju, kako se pripoveda u
"Kventa Silmarilionu". Pojavile su se Melkorove vojske Orka, Divova i Vukova i odigrala se Prva
Bitka u ratovima Belerijanda. Mada su Sivi Vilenjaci i Laikvendi izašli kao pobednici nad zlom
armijom na Amon Erebu i Osirijandu, gospodar Laikvendija Denetor je ubijen. Njegov narod je
ispunila velika žalost i oni nisu hteli da uzmu novog kralja. Zakleli su se da više nikad neće da izadu
u otvorenu bitku s neprijateljem, nego da će ostati u šumskom zaklonu, gde su mogli da svoje
dušmane uhvate u zasedu džilitima i strelama.

Zauvek potom Laikvendi su se držali tog zaveta i postali su plemenski narod i njihovi neprijatelji su
bili uznemiravani, ali nisu mogli da ih poraze, jer nisu podizali gradove koje je neprijatelj mogao da
pronađe i razori. Ti Ijudi su bili kao vetar u drveću, koji se ponekad može čuti, ali ne i videti. I, s
vremenom, posle propasti u Četvrtoj i Petoj Bici Belerijanda, mnogi od Noldora i Edaina su se sakrili
66
 od neprijatelja u kraljevstvu Laikvendija i dobili od njih mnoga znanja o šumi.
Lairelose
U izgubljenoj zemlji Numenor, u šumovitim zapadnim predelima Andustara, nalazio se jedan deo
koje je ispunjavalo takvo mnoštvo mirisnog zimzelenog drveća da je nazvan Nisimaldar, ili zemlja
"Miomirisnog Drveća". Među mnogo drveća koje je tamo raslo bio je mirisni zimzelen u cvatu po
imenu Lairelosc, što znaci "letnji-snežnobeli", koga su u Numenor prvi doneli Morski Vilenjaci
ostrvskog kraljevstva Tol Ereseje.
Landroval
Orao od Maglenih Planina, bio je brat Gvaihira Gospodara Vetra, vladara Orlova Maglenih Planina.
Landroval i njegov brat su bili najveći Orlovi Trećeg Doba i često su dolazili u pomoć Slobodnim
Narodima protiv zlih slugu Saurona. Landrovalje leteo s Gvaihirom na mnogim od njegovih
pustolovina, i najznacajnijim - u Bici Pet Vojski i borbi pred Crnom Kapijom Mordora. Posle
uništenja Jedinog Prstena Landroval i Gvaihirsu spasli Froda Baginsa i Semvajza Gemdžija od reka
vatrene lave na padinama Planine Usuda.
Laurinkve
U Hjarostaru, jugozapadnim predelima Numenora, nekad je cvetalo drvo sa zlatnim cvetovima, zvano
Laurinkve. Njegovi cvetovi su visili u dugačkim grozdovima i bili su veoma omiljeni zbog svoje
lepote, a njegovo drvo su veoma cenili mocni numenorejski gospodari mora jer je obezbedivalo
odličnu drvenu građu za njihove brodove.
Legolas
Vilenjacki princ Šumskog Kraljevstva. Legolas (čije ime znaci "zeleni list") bio je sin Tranduila,
sindarskog vilenjačkog kralja Šumskog Kraljevstva Severne Mrke Šume. 3019. Treceg Doba Sunca
Legolas je postao član Družine Prstena. Njegov oštar vilenjacki pogled, njegove veštine i poznavanje
šume i njegov smrtonosni luk su se pokazali kao veoma vredni za Družinu u njihovim mnogobrojnim
pustolovinama. Posle smrti Boromira i raspuštanja Družine, Legolas je s Gimlijem Patuljkom i
Aragornom nastavio dalje i borio se u Bici od Rogburga. Ova trojica su nastavili da jašu kroz Prolaze
Mrtvih i oteli korsarske gusarske brodove kod Pelargira, zatim su dalje plovili i stigli u Bitku od
Pelenorskih Polja. Dok su se još osecale posledice rata, Legolas je zasnovao koloniju Šumskih
Vilenjaka u Itilijenu. Posle smrti Aragorna godine 120. Četvrtog Doba Sunca Legolas je, zajedno sa
svojim prijateljem, Patuljkom Gimlijem, otplovio u Neumiruće Zemlje.
Lindar
Kao što se priča u "Ainulindale", sve što je došlo na Svet izašlo je iz velikih tema Muzike Ainura.
Vilenjaci su bili najlepši od svih bića i njihovo pevanje bilo je skoro ravno lepoti Velike Muzike.
Medu Vilenjacima najdivniji pevaci su bili Teleri, koji su neumorno slušali zvuke vode kako udara o
obale reka i mora, i njihovi glasovi su postali tečni, prodorni i snažni. Zbog svog pevačkog umeća
ponekad su bili poznati pod imenom Lindar, što znaci "pevači".
Lindon
Posle Rata Besnih i uništenja Angbanda, ceo Belerijand, izuzev jednog malog dela, potonuo je u
Zapadno More. Bio je to deo Osirijanda odmah na zapadu od Plavih Planina koji se zvao Lindon.
Njegovo ime je značilo "zemlja pesme" zato što su Laikvendi, čuveni po svom pevanju, od najranijih
vremena u ovim šumovitim predelima načinili svoj dom. Do Drugog Doba Lindon je bio usko
obalsko kraljevstvo, zapadno od onog malog dela Plavih Planina koje su se nalazile u zapadnom
Erijadoru. I Lindon i Plave Planine su bile podeljene na dva dela velikim rascepom Zaliva Lune.
Severni deo bioje Forlindon, a južni deo Harlinon, i imao je pristanište Harlond. Najvažniji grad i
pristanište, međutim, bio je Mitlond, ili "Sive Luke", koji se nalazio u celu Zaliva Lune. Kao jedini
preostali deo Belerijanda bio je posebno važan za Vilenjake. Od početka Drugog Doba Gil-galad,
poslednji Uzvišeni Kralj Noldora Srednje Zemlje, došaoje da vlada u Lindonu, a Kirdan, Gospodar
Brodova od Falatrima, postao je gospodar Sivih Luka. Posle propasti Vilin Kovača 169. Drugog
Doba i izbijanja rata Saurona i Vilenjaka, Numenorejci su poslali flotu u Lindon i pomogli Gil-galadu
da istera Saurona iz Erijadora. Na kraju Drugog Doba, medutim, Gil- galad je morao ponovo da
izjaše iz Lindona, s vojskom poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi, protiv Saurona u Mordoru. Premda
su snage Mordora razbijene, Gil-galad je ubijen. Lindon nije više imao Uzvišenog Kralja i
67
 kraljevstvom je otada vladao Gospodar Kirdan iz Sivih Luka. Tokom Trećeg Doba Vilenjaci Lindona
su bili umnogome oslabljen narod, i u sve većem broju su se ukrcavali na svoje čarobne bele brodove
i plovili na zapad u Eldamar, u Neumiruće Zemlje. Medutim, s vremena na vreme Kirdan bi, koliko
god je mogao, slao pomoć Dunedainima, a u Bici od Fornosta baš Vilenjaci Lindona su preokrenuli
ratnu sreću i najzad skršili moć Vešca-kralja od Angmara.

Opstavši u Ratu za Prsten, Lindon, zajedno sasvim kraijevstvima Eldara u Srednjoj Zemlji, smanjio
se tokom Četvrtog doba, jer su jedan po jedan Visokorodni Vilenjaci odlazili iz Sivih Luka. Konačno,
i sam Kirdan je okupio preostale Ijude na svom poslednjem brodu i zaplovio na zapad preko mora u
Neumiruće Zemlje.
Listopram
Ent Šume Fangorn, Listopramje bilo vestronsko ime za jednog od tri najstarija Enta u Srednjoj Zemlji
koja su i dalje bila živa u vreme Rata za Prsten. Listopramovo vilenjačko ime bilo je Finglas. Krajem
Trećeg Doba on se veoma malo kretao jer je postao dremljiv i "stablast".
Lisuin
Mnoge od najlepših cvetova Srednje Zemlje su donosili kao darove smrtnicima sa obala Neumirućih
Zemalja Visokorodni Vilenjaci Eldamara.Takav je bio slučaj i sa cvetom Lisuin slatkog mirisa.jer
istorije Numenora pričaju kako su Vilenjaci Tol Ereseje doneli cvet Lisuin i zlatni zvezdocvet Elanor
u smrtne zemlje. Ta su dva cveta - jedan zbog svoga mirisa, drugi zbog svoje boje - pleteni u vence i
nošeni kao krune na svadbenim svetkovinama.
Lomelindi
Uhu Vilenjaka najljupkiji i najmiliji od ptica pevačica Arde su Lomelindi, "sutonski pevaci", koje
Vilenjaci takode nazivaju Tinuvjel, a Ljudi zovu Slavuj. Ime ovih divnih bića je utkano u mnoge
priče i glasovi najbajnijih žena, po lepoti čuvenih među Vilenjacima, Melijane, Lutijene i Aruene,
porede se s pesmom Lomelinda.
Lorelin
U Valinoru, zemlji bogova, nalazi se vrt Lorijena, Valara koji je Gospodar Snova, i u tom je
prostranom vrtu jezero po imenu Lorelin. Okruženo ovim divnim baštama, i s maglovitim, šumovitim
ostrvom Este Isceliteljke usred svojih svetlucavih voda, Lorelin se smatra najlepšim jezerom na Ardi.
Lorijen
Tokom Drugog i Trećeg Doba Sunca Vilinkraljevstvo u Zlatnoj Šumi na istoku od Maglenih Planina
su često nazivali Lorijen, ali njegovo pravo ime je Lotlorijen, i njegova istorijaje ispricana pod tim
imenom. Pravi Lorijen bilo je divno, starije mesto u Neumirucim Zemljama. Lorijen, što znaci
"Zemlja snova", bio je prostrani vrt izuzetne lepote u južnom Valinoru gde su Valari, Majari i Eldari
dolazili da bi obnovili svoje fizičke i duhovne moći. Bio je to vrt Valara Irmoa, koji je i sam najcešce
zvan Lorijen, Gospodar Snova; bilo je to pitomo mesto puno spokoja, prepuno srebrnog drveća i
mnoštva cveća. Vode njegovih kristalnih izvora su kao čarolijom osvežavale sve Valare i Eldare koji
su ga posećivali. Usred ovog najdivnijeg od svih vrtova bile su svctlucave vode jezera Lorelin i usred
tog jezera bilo je ostrvo s visokim drvećem i blagim izmaglicama koje je dom njegove supruge Este,
Isceliteljke, Valiere koja daruje spokoj onima koji pate. Lorijenov brat je Mandos, Gospodar Sudbine,
a njegova sestra je Niena, Naricaljka.
Losoti
Na ledenom rtu Forohel na severu od Zapadnih Zemalja živeli su Ijudi zvani Losoti u Trećem Dobu
Sunca. Oni su bili povučen, miroljubiv narod, koji se držao podalje od svih ratobornih Ljudi Srednje
Zemlje. Na zajedničkom jeziku Ljudi zvali su se Snežni Ljudi od Ferohela, a govorilo se da su
potomci Forodvaita severne Pustare.

Losoti su bili siromašan narod s malo svetovnih znanja, ali su bili upućeni u osobenosti svojih
hladnih predela i život u njima. Svoje domove su gradili od snega i, u sankama i na košlauim
klizaljkama, prelazili su ledene predele i lovili životinje debelog krzna od koga su pravili odeću.
Tvrdi se da su Losoti mogli da predvide, po mirisu vetra, kakvo će biti vreme.
Lotlorijen
68
 Najlepše Vilinkraljevstvo koje je ostalo na Srednjoj Zemlji u Trećem Dobu Sunca naiazilo se u
Zlatnoj Šumi, odmah na istoku od Maglenih Planina, iza kapija Morije. Ono se zvalo Lotlorijen,
"zemlja drveća u cvatu", a takode se zvalo i Lorijen, "zemlja snova", i Laurelindorinan, "zemlja
doline pevajuceg zlata". U ovom šumskom kraljevstvu raslo je Malorn drveće zlatnih listova i srebrne
kore. Bilo je to najviše i najlepše drveće Srednje Zemlje i na njegovim visokim granama Vilenjaci
Lotlorijena, koji su se zvali Galadrimi, ili "Ijudi drveća", načinili su svoje domove na platformama
zvanim telaini ili fletovi. Galadrimi su uglavnom bili skoro nevidljivi, jer su se kretali uokolo među
visokim granama i nosili sivovilenjacke ogrtace koji su posedovali magicna kameleonska svojstva.
Ovde su vladali noldorska Kraljica Galadrijela i sindarski Kralj Keleborn; i deo sjaja eldarskih
kraljevstava iz drevnih vremena mogao se nazreti u ovom carstvu. Lotlorijen je imao jednu veliku
grad-palatu po imenu Karas Galadon, "grad drveća". Bilaje to kraljevska palata sagrađena na vrhu
jednog visokog brda gde se nalazilo najviše drveće u šumi. Ovo je brdo bilo opasano zidom i
kapijama, a zatim okruženo drugim velikim drvećem. Građen po uzoru na sivo-vilenjačko
Kraljevstvo Dorijat u izgubljenom Belerijandu, Lotlorijen je na sličan način štićen moćnom
čarolijom. Galadrijela je bila po položaju najviši Eldar koji je ostao u Srednjoj Zemlji i uz moć Narje,
njenog Prstena Dijamanta i Vode je oko Lorijena bacila čini koje su ga štitile, tako da neprijatelji nisu
mogli da u njega uđu i učine ga vidljivim Sauronovom Oku. Tokom gotovo svih godina Trećeg Doba
Lotlorijen je ostao po strani od borbi drugih naroda Srednje Zemlje, ali za vreme poslednjih godina
ovog doba Družina Prstena je ušla u to kraljevstvo. Bežeci od slugu Sauronovih, oni su tu pronašli
mir i utočište, a od Kraljice Galadrijele su dobili čarobne darove koji su im obnovili snagu i volju.

U Ratu za Prsten Lotlorijen su mnogo puta napadale Sauronove sluge iz Dol Guldura u Mrkoj Šumi.
Te snage su oterane i, posle pada Mordora, Vilenjaci Lotlorijena su uništili Dol Guldur i
preimenovali Mrku Šumu u Šumu Zelenog Lišca. Kada je, početkom Četvrtog Doba, Galadrijela
otišla iz Srednje Zemlje u Neumiruće Zemlje i Keleborn poveo veći deo Galadrima u Šumu Zelenog
Lišca i osnovao Istočni Lorijen, Zlatna Šuma Lotlorijen je polako napuštena i čarobno svetlo tog
mesta je izbledelo.
Lutijena
Vilinska princeza Dorijata, bila je kći Sindarskog sivovilenjačkog Kralja Tingola i Melijane Maje.
Rođena je u Drugom Dobu Zvezdane Svetlosti i smatrana je za najlepšu devu koja se ikad rodila u
bilo kojoj rasi. Godine 465. Prvog Doba Sunca srela je smrtnog edainskog junaka Berena i oni su se
zaljubili jedno u drugo. Kralj Tingol to nije odobravao i postavio je Berenu nemogući zadatak:
potragu za Simarilom. Uprkos mnogih opasnosti, Lutijena se takođe uputila u potragu. S Huanom,
Lovačkim Psom Valara, ona je nadvladala Saurona na Ostrvu Vukodlaka i oslobodila Berena iz
tamnice. Zatim je pošla dalje s Berenom u Angband gde je bacila čini koje su omogucile Berenu da
isece Silmarile iz Morgotove gvozdene krune. Mada je potraga na kraju uspešno završena, ona je
Berena koštala života. Lutijena je bila tako žalosna da je svenula i umrla. Medutim, kada je stala pred
Mandosa, Gospodara Mrtvih, zapevala je pesmu takve tuge da je on, sažalivši se, podario paru drugi
smrtni život. Konačno sjedinjena s Berenom, Lutijena je uskoro rodila Diora, njihovog sina jedinca.
Dvoje zaljubljenih su živeli mirno još četrdeset godina u Osirijandu pre no što im je dodeljena druga i
konačna smrt.
Ljudi
Kao što su se Vilenjaci rodili s Paljenjem Zvezda, tako su se Ljudi pojavili s Uzdizanjem Sunca. U
zemlji koju Vilenjaci zovu Hildorijen, "Zemlja onih koji slede", koja se nalazila na dalekom istoku
Srednje Zemlje, Ljudi su po prvi put otvorili oči gledajući novo svetlo. Za razliku od Vilenjaka, Ljudi
su bili smrtni i, čak i po merilima Patuljaka, kratkovečni. Po telesnoj snazi i prefinjenosti uma Ljudi
su se teško mogli porediti s Vilin-narodom. Oni su bili slaba rasa koja je brzo i lako podlegala
zarazama i surovim vremenskim uslovima u svetu. Iz tih razloga Vilenjaci su ih zvali Engvar,
"bolešljivi". Ali Ljudi su bili tvrdoglavi kao rasa i množili su se brže no i jedan drugi narod, izuzev
Orka, i mada ih je veliki broj stradao, oni su se ponovo množili pa najzad ojačali u istočnim
zemljama, i zato su ih neki zvali Otimaci.Morgot se uputio u ove zemlje i u Ljudima je uglavnom,

69
nalazio narod koji je lako mogao da potčini svojoj volji.

Neki su pobegli od ovog zla i raštrkali se na Zapad i Sever. Konačno su stigli do Belerijanda i do
KraIjevstva noldorskih Vilenjaka. Noldori su prihvatili vazalstvo ovih Ljudi i zvali ih Drugorodeni,
ali kasnije, pošto je veći deo stanovnika Belerijanda govorio sivovilenjackim jezikom, oni su češce
nazivani Edaini, "drugi".

Edaini su bili podeljeni u tri mnoštva: prvu Kuća Beorovu, drugu Kuću Haladinovu i Trecu Kuća
Hadorovu. Slavna su dela Tri kuće Vilin-prijatelja. Od priča o Ljudima u Prvom Dobu je i "Narn i
Hin Hurin", koja govori o Hurinu ubici Divova; o Turinu koji je ubio Glaurunga, Oca Zmajeva; o
Berenu, koji je isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune; i o Earendilu Moreplovcu koji je
plovio "Vingilotom" i nosio Jutarnju Zvezdu po nebesima.

U Prvom Dobu još je onih od rase Ljudi došlo sa Istoka. Oni su bili drugaciji narod koga su Vilenjaci
zvali Garavi Ljudi ili Istočnjaci. U ratnim vremenima većina ovih Ijudi se pokazala kao neverna i,
mada su glumili prijateljstvo s Vilenjacima, izdavali su ih Morgotu, Mračnom Neprijatelju.

Kada je prvo Doba Sunca okončano i Morgot bačen u Prazninu, zemlja Belerijand je potonula pod
Zapadno More. Svi neprijatelji koji su naseljavali Belerijand su pobijeni, kao i većina Vilenjaka i
Edaina. Čak su se i Edaini koji su preživeli to doba podelili. Neki su pobegli od potonuća Belerijanda
i otišli na Istok. Oni su živeli u Dolovima Anduina s drugima od njihovog roda koji nikad nisu ni ušli
u Belerijand i bili su poznati kao Severnjaci od Rovaniona. Drugi od Edaina su otišli na Jug s
Vilenjacima. Tim Ijudimaje dodeljena zemlja koja je ležala u Zapadnom Moru. Oni su nazvani
Dunedaini, Ljudi Zapadne Zemlje, što je na vilenjačkom jeziku bilo Numenor. U Drugom Dobu
Dunedaini su češce nazivani Numenorejci i postali su moćna sila na moru. Zatim je i životni vek
Numenorejaca produžen i njihova mudrost i snaga su se takode povećali. Njihova istorija u Drugom
Dobu bila je slavna ali su, pošto ih je zaveo i iskvario Sauron, krenuli u rat protiv Valara i bili
uništeni. Numenor je bacen u veliki ambis, Zapadno More ga je prekrilo i njega više nije bilo.

Većina Numenorejaca je stradala, ali bilo je onih koji su spaseni od propasti, uključujući i neke koji
su bili poznati kao Crni Numehorejci. Ti Ijudi su živeli u zemlji Umbar na jugu Srednje Zemlje.

Medutim, najplemenitiji od Numenorejaca su se vratili u Srednju Zemlju u devet brodova; njihov

gospodar bio je Elendil Visoki i s njim su bila dvojica njegovih sinova, Izildur i Anarion. Ti Elendili,
"verni", koji su bili od istinske loze Dunedaina, stvorili su dva moćna kraljevstva u Srednjoj Zemlji:
Severno Kraljevstvo Arnor i Južno Kraljevstvo Gondor.

Medutim, moć Saurona je ponovo rasla, i zato su oni obrazovali Poslednju Alijansu Vilenjaka i Ljudi,
koja je združila sve vojske Dunedaina i Vilenjaka. Ljude je predvodio Elendil, a Vilenjake Gil-galad,
poslednji Uzvišeni Kralj. Mnogo Ljudi zvanih Haradrimi, iz južnih zemalja, borilo se protiv njih, kao
i drugi iz Runa, koji su bili Istočnjaci, i neki koji su došli iz Kraljevstva Umbar -Crni Numenorejci.

Alijansa je porazila Sauronove legije. Medutim, Gil-galad, Elendil i Anarion su poginuli u tom ratu i
od vladara Dunedaina ostao je samo Izildur. On je isekao Prsten iz Sauronove šake i poslao njegov
duh da luta bez lika i obličja po pustim mestima Srednje Zemlje. Tako je otpočelo Treće Doba. Pošto
je oteo Jedini Prsten iz Sauronove šake, Izildur ga nije uništio, i u prvim godinama ovog Doba njega
je zadesila nesreća. Orci su ga pokosili crnim strelama na Gladenskim Poljima i Prsten je dugo bio
izgubljen.

Od Dunedaina koji su preživeli bili su tu i sinovi Izildurovi, koji su vladali Severnim Kraljevstvom
Arnor, i sinovi Anariona, koji su vladali Južnim Kraljevstvom u Gondoru.Bilo je takođe drugih rasa
Ljudi koji su se bili uzdigli na istoku i jugu, i mnogi su se sad pojavili. Balkoti, Kolovosci i drugi
70
Istočnjaci su došli iz Runa da se suprotstave Dunedainima Gondora, dok su sa juga Haradrimi i
Varjazi napredovali s Crnim Numenorejcima. Medutim, Gondorani su bili snažni i porazili su sve
neprijatelje.
Ali, na severu je jačala jedna druga sila u zemlji Angmar. U toj je zemlji vladao Veštac-kralj, i on je
okupio vojsku Orka i zlih stvorova, kao i Brđana iz Etenmursa i Istočnjaka, da bi poveo rat protiv
Severnog Kraljevstva Arnor koje su opustošili. Mada su Dunedaini Gondora naposletku uništili
Angmar, sa severnim kraljevstvom Arnor bilo je svršeno, i samo je mali broj od tog naroda tumarao
pustim predelima i njih su zvali Šumari Severa.
Na jugu i sa istoka bio je stalni priliv varvarskih Ljudi, koje je odavno zavela Sauronova zla moc.
Dunlendinzi su napredovali, spremni za rat, kao i Haradrimi i Istočnjaci. Ali u to vreme je Gondor
stekao saveznika, jer su im u pomoć došli konjanici poznati kao Rohirimi. To su bili Severnjaci
Rovaniona i bili su kao Šumski Ljudi i Beorninzi iz Mrke Šume, ili kao Jezerski Ljudi od Ezgarota i
Bardinzi od Dola, zato što su se neprestano borili protiv zla koje je činio Sauron, Mračni Gospodar.
Na kraju Trećeg Doba vodio se Rat za Prsten i svi narodi Srednje Zemlje su se udružili ili sa
Sauronom ili sa Dunedainima. Sauronova vojska je potučena. Jedini Prsten je pronaden i uništen, a
Jedini Kralj je došao medu Dunedaine. Bio je to Poglavar Šumara Aragorn, sin Aratorna, koji je
dobio ime Elesar, pravi Izildurov naslednik.
Elesar se pokazao kao snažan i mudar vladar. Jer iako je slomio mnoge neprijatelje u ratu, i nije se u
borbi nikoga plašio, sklopio je mir s Istočnjacima i Haradrimima, i u Četvrtom Dobu Sunca, koje je
određeno da bude Doba Dominacije Ljudi, vladao je mir u Zapadnim Zemljama, a takođe i mnogo
godina posle tog vremena, zbog mudrosti Elesara i njegovih sinova.

71
Maglene Planine
Dug skoro hiljadu milja, planinski venac po imenu Maglene Planine protezao se od dalekog severa
Srednje Zemlje na jug do Provalilje Rohana i razdvajao zemlje Erijadora od Rovaniona. Maglene
Planine bile su dom Orka, Velikih Orlova i Patuljaka Kazad-duma. Neko vreme njihov najseverniji
kraj je obrazovao odbrambeni bedem Vešca-kralja od Angmara i orčke tvrđave Gundabad, dok je u
njihovom najjužmjem delu zli Čarobnjak Saruman branio svoje utvrdenje Izengard. Medu
Vilenjacima zvani Hitaiglir, "magleni vrhovi", glavni vrhovi Maglenih Planina su bili Metedras,
Bundušatur, Zirak-zi-gal, Barazinbar i Gundabad, dok su Visoki Prevoj, Crvenrog i tuneli Kazad-
duma bila tri glavna prolaza kroz njih.
Majari
Kada je Svet stvoren po prvi put, Ainuri, "sveti", izašli su iz Bezvremenih Holova i ušli u ovu novu
zemlju. Ainuri su bili bez lika i obličja u Bezvremenim Holovima, ali su u okviru Krugova Sveta
uzimali mnoge i raznovrsne oblike. Ti Ijudi su bili Sile Arde i najmoćniji medu njima su bili Valari,
kojih je bilo petnaest na broju. Manji Ainuri bili su mnoštvo zvano Majari i oni su bili sluge Valara.
Mada je Majara bilo mnogo u Neumirućim Zemljama, samo nekolicina njih se pominje u istorijama
Ljudi, jer je njihova pažnja bila retko usmerena na smrtne zemlje i pitanja smrtnika, već na Valare u
Neumirućim Zemljama.

Najmoćniji od Majara je Eonve, Glasmk Manvea, Gospodara Vetra. Eonveova snaga u borbi se može
porediti čak i sa snagom Valara, i jek njegovih truba predstavlja strah i tre-pet za sve njegove
neprijatelje, jer kad taj zvuk jenjava, nailazi Vojska Valara. On je bio taj koji je Edaine podučio
velikoj mudrosti i znanju. Ilmare, koja baca svoja svetlosna koplja s noćnog neba je glavna od
majarskih deva. Ona je takode i pomocnica Varde, Kraljice Zvezda, koja vlada Nebesima.

Arienu, vatreni duh koji je nekad bio Maja od Vaninih zlatnih vrtova Valinora, Ljudi najviše poštuju.
Ona upravlja Sunčevim putovanjem jer, kako se pripoveda u "Narsilionu", Sunce je bio poslednji
plod Laurelina, Zlatnog Drveta Valara, ono je postavljeno u jednu veliku barku koju je oblikovao
Aule, koju je onda posvetio Manve pre no što ju je Ariena odnela na nebo.

Kako Ariena ide po danu, tako po noci putuje Tilion, Lovac srebrnog luka. Tilion je nekada bio
Majar Oromea, ali sada nosi barku Meseca, koji je bio poslednji cvet Telperiona, Srebrnog Drveta
Valinora.

Majari Ose i Uinena, sluge Ulmoa, valarskog Gospodara Okeana, poznati su svima koji plove
morima. Ose je gospodar talasa Belegaira, Zapadnog Mora, i mada kažu da Ose istinski voli Morske
Vilenjake i da je on prvi doneo veštinu brodogradnje Svetu, njega se plaše svi moreplovci. Jer i u
radosti i u besu on predstavlja strahovitu silu. Medutim, svi moreplovci gaje veliku Ijubav prema
Uineni, Gospi od Mirnih Mora. Ona je žena Oseova, i samo ona može da obuzda njegovu besnu
narav i njegov divlji duh. Opkoljeni moreplovci joj se mole da položi svoju dugu kosu na more i
umiri buru. Kao što je Ose voleo Morske Vilenjake, tako je Uinena volela Numenorejce, do Pada
Numenora i Promene Sveta ona je uvek putovala ispred brodova ovog naroda s mora.

Od svih pripovedanja o Majarima, možda je najčudnija ona o Melijani, koja je služila i Vanu i Estu u
Valinoru, ali koja je u Dobima Zvezdane Svetlosti došla u Srednju Zemlju. Tu je u šumama
Belerijanda srela gospodara Eldara Elvea Singola i udala se za njega. To je jedino sjedinjenje
Vilenjaka i Majara koje je ikad bilo, i tokom četiri duga doba zvezda i jedno doba Sunca Melijana
bila je kraljica Sivih Vilenjaka i žena Elvea, koga su zvali Tingol i Kralj Sivi ogrtač. U to vreme
njihov posed bilo je najlepše kraljevstvo Srednje Zemlje zbog svetlosti i lepote Melijanine. Ali, na
nesrecu, Tingol je ubijen pred kraj Prvog Doba Sunca. Melijana se obavila tugom i svetlost
kraljevstva je izbledela. Kraljica se digla i ponovo vratila u Valinor, napustivši zauvek Smrtne
Zemlje.

72
Mnogi drugi dobri i snažni duhovi došli su da se nasele u Srednjoj Zemlji. To su možda bili Majari,
kao Melijana, ali se to iz hronika ne može saznati. Glavni od njih u pričama o Srednjoj Zemlji je onaj
koga su Sivi Vilenjaci nazivali Jar-vain Ben-adar, što znači i "star" i "bez oca". Patuljci su ga nazivali
Forn, Ljudi Orald, a Hobiti su ga zvali TomBombadil. Bio je to veoma neobičan i veseo duh, nizak,
stamen Čovek, s plavim očima, crvenim licem i smeđom bradom. Nosio je plavi kaput, visoki
pohabani šešir s plavim perom i velike žute čizme. Pošto je uvek pevao ili govorio u stihovima,
izgledao je kao neki budalasti i nastrani stvor, ali on je bio apsolutni gospodar Stare Šume Erijadora
u kojoj je živeo, i nikakvo zlo u okvirima Sveta nije bilo dovoljno snažno da ga dosegne u njegovom
carstvu.

Drugi duhovi, koji su možda bili sluge Valra Ulmoa, takode su živeli u Staroj Šumi. Jedan od njih
bila je Žena Reka od Vitlovindla, a drugi duh je bila e njena ćerka, Zlatozrna, Bombadilova žena.
Zlatozrna je bila zlatokosa i lepa kao neka vilinska kraljica. Imala je srebrno i zlatno ruho, a cipele
nalik na riblju krljušt. U njenoj kosi i za pojasom bilo je mnogo cveća, a pesma joj je bila kao poj
ptica.

Na kraju prvog milenijuma Trećeg Doba Sunca priča se da su petorica Majara došla u Srednju
ZemIju. Oni nisu došli u veličanstvenim oblicjima, nego u liku staraca. Svaki je imao belu bradu i
bio obučen u putnički ogrtač s kapuljačom, šiljati šešir i nosio je po jedan dugacki štap. To su bili
Istari koje su Ljudi zvali Čarobnjaci i mnogo od njihove price je ispripovedano u "Crvenoj Knjizi
Zapadne Međe". Ali samo trojica od petorice se navode u istorijama. Radagast Smedi bio je gospodar
ptica i šumskih životinja i živeo je blizu Mrke Šume u Rozgobelu. Saruman Beli bio je pri nastanku
Reda Istarija smatran za najvećeg, i izvesno vreme bio je zaista vešt i mudar, ali se priklonio zlu i
gurnuo u propast mnoge, a sam bio potpuno uništen u svojim naporima da za sebe ostvari veliku
moć. Gandalf Sivi bio je najčuveniji od Istarija. U početku se zvao Olorin i služio je i Lorijena
Gospodara Snova i Nienu Naricaljku, bio je priznat kao najmudriji od majarske rase. Poslednja
dvojica od Istarija bili su Alatar i Palando, zvani Plavi Čarobnjaci, i služili su Oromea, Jahaca. 0
njihovoj sudbini i delima u Srednjoj Zemlji malo se govori.

Ali, nisu svi Majari bili dobri i lepi duhovi. Mnoge je zaveo i iskvario buntovni Valar, Melkor
Neprijatelj. Medu njima su prednjačili Balrozi, koji su nekad bili sjajni vatreni duhovi, svetli kao
Ariena koja vodi Sunce, ali su mržnjom i besom izopačeni u demonska obličja. Ogrnuti nečistom
tminom, Balrozi su imali vatrene grive i rukovali su ognjenim bičevima i mačevima. Gotmog je bio
njihov gospodar, a priča o delima vojski Balroga je dugačka i krvava.

Duh kojije uzeo obličje ogromne i zastrašujuce ženke Pauka zvao se Ungolijant. Ona je proždirala
svetlost, bljuvala tminu i plela crnu mrežu nesvetlosti kroz koju ničiji pogled nije mogao da prodre.
Niko nije mogao da ukroti ovaj duh koji je nekad možda bio Melkorov Majar. Ungolijantje odavno
počela da služi samo sebe i, mada je s Melkorom uništila Drveće Valara, konačno se okrenula protiv
Melkora. Na kraju, saterana u velike pustinje Severa, priča se da je, nemajući nikog drugog na koga
bi se okomila, prožderala samu sebe.

Vampiri i Vukodlaci Angbanda su možda takode bili Majari u svom nastanku, kao i Balrozi. Kažu da
su oni bili zlokobni dusi koji su uzimali na sebe užasna obličja, ali nijedna priča ne govori o
njihovom postanku. Od svih Vampira jedino se po imenu pominje Turingvetil, "Gospodarica senke",
a od ogromnog mnoštva Vukodlaka Draugluin se navodi i kao njihov gospodar i kao praotac.

Jedan Majar je po čuvenju iznad svih ostalih zbog svoje velike zlobe, kako pričaju istorije Srednje
Zemlje. To je Sauron, cije ime znaci "prezreni". Sauron, Mračni Gospodar, koji je nekad bio Majar
Aulea Kovača, bio je glavni sluga i konačno naslednik Melkora.

U Dobima Tmine, dokje Melkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora Valari držali
73
 u lancima, Sauron je vladao zlim kraljevstvom Angband. Po povratku svog gospodara, i tokom svih
ratova Belerijanda, sve dok Melkor nije bacen u Prazninu, Sauron je bio njegov glavni general. Zvali
su ga takode i Gortaur Surovi, a poživeo je najduže od svih Majara koji su služili Melkora. Mnogo je
ratova, pokolja i pustošenja, tokom Doba Svetiljki, Drveća, Zvezda i Sunca, Sauron preživeo. Posle
užasa Prvog Doba Sunca, kažu, Sauron se ponovo pojavio u Drugom Dobuu lepom i svetlom obličju
i uzeo ime Anatar, "davalac poklona". Konačno, kad je sebe učinio Gospodarem Prstenova, njegov
zli duh se razotkrio i rat, kao crna senka, ponovo je natkrilio Srednju Zemlju.

U Padu Numenora Sauronovo telo je uništeno. Ali njegov duh je pobegao u Mordor, i uz moc
Jedinog Prstena on je sebi ponovo stvorio lik, mada više nije mogao da izgleda divno. Odonda je
preuzeo oblicje Mracnog Gospodara i postao strahoviti ratnik s crnim oklopom na crnoj koži koja je
plamtela i imao je strašne, pomamne oči. Međutim, čak i taj lik je uništen na kraju Drugog Doba kad
je Mordor pao i Jedini Prsten otet iz njegove ruke. Ali, moć Sauronovog duha bila je tako velika da je
u Trecem Dobu on ponovo poprimio obličje. Njegov duh je postao vidljiv ispoljavajući se kao
volšebna moć jednog velikog Oka bez kapaka. Kao oči svih velikih grabežljivih mačaka šume,
planine i ravnice pretvorene u jedno, i stvoreno kao samo zlo, bilo je to Oko, opasano smrtonosnim
plamenom i okruženo tamom. Međutim, čak i to obličje je zavisilo od moći koja se nalazila u
Jedinom Prstenu i, u ratu kojim je okončano Treće Doba, Prsten je uništen. Još jednom, ali ovog puta
konačno, Sauronov duh je zbrisan i pretvoren u seni, i ovaj Majar nikad više nije vaskrsao.
Mali Narod
Hobiti su bili poznati kao najmanji od naroda Srednje Zemlje u Trecem Dobu Sunca. U visinu su
merili izmedu dve i četiri stope i, premda hitri i okretni, bili su daleko manje snažni nego Patuljci. I
Ljudi i Vilenjaci su ih često zvali Mali Narod.
Malorn
Na obalama Srebrotoka, koji je tekao istočno od Maglenih Planina, bila je jedna šumovita zemlja gde
je raslo najviše i najlepše drveće Srednje Zemlje. Bilo je to drveće Malorna, koje je imalo koru od
srebra i cvetove od zlata, a od jeseni do proleća i lišce mu je bilo u zlatnim nijansama. U Trećem
Dobu Sunca ova zemlja se zvala Zlatna Šuma Lotlorijen, "zemlja usnulih cvetova". Ova šumovita
zemlja drveća Malorna je vilinskim moćima pretvorena u sigurno utočište od zlih stvorova, i drveće
je tu bujalo i raslo kao ni na jednom drugom mestu u Ardi, izuzev u Neumirucim Zemljama. Tu su
živeli Galadrimi, Vilenjaci kraljevstva Kralja Keleborna i Kraljice Galadrijele. I, u zaklonu od grana
drveća Malorna, gde se stablo racvalo blizu krošnje, Galadrimi su sagradili svoja prebivališta, koja su
se zvala telaini ili fleti. Njihov kralj i kraljica su živeli u jednoj velikoj palati na najvišem Malornu.
Galadrimi su bili kao duhovi šuma i u ovom kraljevstvu nije bilo sečenja ni paljenja drveta. To je
zaista bilo kraIjevstvo drveća, a zlatni sjaj vilinske moći je tu blistao kao nigde drugde u tom Dobu.
Malos
U poljima Lebenina, uz deltu Reke Anduin, raslo je cveće koje su Sivi Vilenjaci nazvali Malos,
"zlatosneg". Njegovi cvetovi su bili bajni i nikad nisu venuli, i u vilinskim pesmama oni su poredeni
sa zlatnim zvonima koja su pozivala Vilenjake na Zapadno More.
Mandos
Na napuštenoj zapadnoj obali Neumirucih Zemalja, okrenuti Okružujućem Moru i Zidovima Noći,
nalaze se Dvori Mandosa gde se, po predanju Eldara, duhovi poginulih prizivaju da se nastane u
Dvoranama Čekanja, sve dok ih Iluvatar ne dozove u času Kraja Sveta. To je Kuća Mrtvih, prostrane
palate Valara Namoa koji se zove i Mandos, Gospodar Usuda, koji zna sudbinu svega. On je strogi
Sudija Mrtvih, koji je samo jednom osetio samilost - kad mu je Lutijena pevala. Njegova žena je
Vaire, Tkalja. Njegov brat je Lorijen, Gospodar Snova, a sestra muje Niena, Naricaljka.
Manve
Valar, Kralj Arde, Manve Sulimo je Gospodar Vazduha, i sa svojom ženom Vardom, Kraljicom
Nebesa, vlada celom Ardom iz svojih dvora Ilmarina na vrhu Tanikvetila, najviše planine na svetu.
Na Manvea, što znaci "Bog", misli se i kad se kaže Gospodar Vetra, jer njegov element je čist
vazduh, vetar, oblaci i oluje.

74
 Orlovi i sve ptice su za njega svetinja. Njegove oči i odeća su plavi, a skiptar mu je načinjen od
safira. Manve vidi ceo svet pod kapom nebeskom i on je dah svih naroda sveta. Srcu su mu najmiliji
vanjarski Vilenjaci je rje njihovo najveće umeće poezija, koja je za njega najviše uživanje.
Meari
Svi Konji Arde su stvoreni po liku Nahara, belog pastuva Oromea, valarskog Konjanika. Pravi
potomci Nahara, verovalo se, bili su Meari, "Princevi Konja" od Rohana, jer su oni bili čarobni i
predivni. Beli i srebrnosivi, bili su brzi kao vetar, dugovečni i neumorni i ispunjeni velikom
mudrošcu.

Priče Rohirima beleže kako su prvi Meari stigli do Ljudi Rovaniona. U dvadeset šestom veku Trećeg
Doba Sunca gospodar Eoteod, koji je nazvan Leod, pokušao je da ukroti najlepšeg Konja kog je
njegov narod ikad video, ali je Konj bio divalj i ponosan i zbacio je Leoda i on je poginuo. Tako je
ovaj Konj prozvan Čovekova Propast. Medutim, kad je Lodov sin, Eorl, prišao ovom Konju, on se,
da bi se iskupio, predao mladom velikašu. Eorl mu je dao novo ime, Felarof, Otac Konja, jer od njega
su potekli Meari, koji nisu dopuštali nikome da ih pojaše, osim kraljevima i prinčevima Eorlove loze.
Mada nisu mogli da govore, oni su razumeli jezik Ljudi, i nije im bilo potrebno sedlo niti uzda jer su
slušali izgovorenu reć svojih gospodara, Rohirima od kraljevske kuće.

Meare su njihovi gospodari voleli i cenili i zastava Rohirima je oduvek bila hitri beli obris Felarofa
kako galopira po zelenom polju.

U Ratu za Prsten Meari su obavljali veliku dužnost. Jedan po imenu Snežna Griva nosio je Teodona,
kralja Rohirima, u bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja, gde su zadobili veliku slavu za
Rohirime, mada su na kraju i Konj i jahač stradali do Vešca Kralja od Angmara. Jedan drugi Meara u
ratu je ostvario još veće podvige. Bio je to Senko i, prekršivši pravilo da niko sem kraljeva i prinčeva
ne može da jaše Meare, nosio je Belog Jahača, Istarija Mitrandira, koga su zvali i Gandalf. Senko je
pokazao da ima odvažno srce i jake udove, jer je stajao nepokolebljivo s Belim Jahačem nasuprot
užasu Nazgula i prestigao je u trku čak i gnusne Krilate Zveri. On je nosio Gandalfa u zemlje
Gondora za vreme opsade Bele Kule. Posle Bitke od Pelenorskih Polja nosio je Čarobnjaka s
vojskom Zapovednika Zapada do Crne Kapije Mordora i u konačni sukob sa Sauronovim zlim
armijama.

Meduzeld
Medu najjačim saveznicima Dunedaina u Trećem Dobu bili su Kraljevi Marke koji su vladali
zemljom Rohan iz palate zvane. Meduzeld, Zlatni Dvor. Meduzeld je bio veliki dvor za svetkovine,
sa zlatnim krovom, koga je sagradio Brego, drugi kralj rohirimskih konjanika, godine 2569. On je
stajao na najvišoj tacki Edorasa, brda-tvrđave i prestonog grada Rohana. U njemu je bio zlatan presto
kralja, visoki pozlaćeni stubovi i isklesani zidovi na kojima su visile bogate tapiserije. U Zlatni Dvor
Meduzeld i kod Kralja Teodona došla su ona četvorica iz Družine Prstena kao izaslanici Dunedaina
da pozovu Rohirime na oružje u Ratu za Prsten.
Melijana Maja
Maja, Kraljica Dorijata, Melijana je u Valinoru bila majarski duh koji je negovao drveće u cvatu u
Zemlji snova Lorijenu, i služila je kraljice Valara, Vanu Mladu i Estu Isceliteljku. Medutim, za
vreme Doba Zvezdane Svetlosti ona je otišla u Belerijand u Srednjoj Zemlji i zaljubila se u Elvea
Singola, Uzvišenog Kralja Telera. Melijana i Tingol (kako se Elve onda zvao) su zajedno osnovali
kraljevstvo Dorijat i sagradili Menegrot. Bilo je to carstvo Sindara, ili Sivih Vilenjaka, zašticeno
nevidIjivom preprekom moćne čarolije, zvanom Prsten Melijanin. Melijana i Tingol su imali jednu
kćer, Lutijenu, izuzetne lepote. Tokom mnogih Doba Zvezdane Svetlosti i najvećeg dela Prvog Doba
Sunca Melijanina čarolija štitila je Dorijat od zla i opasnosti. Konačno, medutim, sukob u Ratu
Dragulja prodro je i u sindarsko kraljevstvo. Kada su Kralja Tingola izdali i ubili u Menegrotu
godine 505. Prvog Doba, ona više nije mogla da podnese da živi u Srednjoj Zemlji. Kraljica Melijana
75
 je pobegla iz Belerijanda. Njene zaštitne čini su oslabile i nestale, a ona se vratila u Neumiruće
Zemlje.
Melkor
Valar, Gospodar Tame, čak i kao duh Ainur, Melkor - što znači "onaj koji se uzdiže u moći" - bio je
ispunjen gordošcu i uneo je nesklad u Veliku Muziku i Viziju. Na Ardi Melkor je za svoj posed uzeo
Tminu i Hladnoću. Za vreme oblikovanja Arde osujetio je njeno stvaranje, tako da je ona ispala
oštećena i nesavršena. I dok su se Valari bavili gradenjem svog kraljevstva Almarena, Melkor je
zaveo i iskvario mnoge duhove Majare. Poveo ih je na sever Srednje Zemlje i podigao svoja
suparnička kraljevstva Utumno i Angband. U Ardi je Melkor vodio pet ratova protiv Valara,
opustošio Almaren i uništio i Velike Svetiljke i Drvece Valara. Na pocetku se Melkor pojavljivao u
obličjima i lepim i gnusnim, ali posle uništenja Drveća Svetlosti zauvek je poprimio svoje zlo obličje
kojeg su Vilenjaci zvali Morgot, "Mračni Neprijatelj Sveta".

Visok kao kula, Morgot je nosio gvozdenu krunu i crni oklop. Držao je malj zvani Grond, Čekic
Podzemnog Sveta, i veliki crni štit. U očima mu je sijao plamen zlobe, lice mu je bilo iskrivljeno i
išarano ožiljcima, a ruke su ga neprestano pekle od vatre Silmarila. Ali, u Ratu Besnih, sva
Melkorova moć je uništena, a on je jedini od Valara isteran iz Krugova Sveta, i obitava zauvek u
Praznini.

Melkor Gospodar Tame. Medu najvećima od Valara, Melkor se pobunio protiv ostalih. Vilenjaci su
ga nazivali Morgot Mracni Nepi'ijatelj, jer je sve zlou Ardi imalo u njemu svoj začetak.

Menegrot
Za vreme Doba Zvezdane Svetlosti najveličanstvenije gradevine na Srednjoj Zemlji su se nalazile u
Menegrotu, "Hiljadu Pećina", gradu-tvrdavi Sivih Vilenjaka Dorijata u Belerijandu. Menegrot je
usečen u stenovitu liticu na južnoj obali Ezgalduina, pritoke Reke Sirion. U njega se moglo ući samo
jednim jedinim kamenim mostom preko reke. Bila je to tajna tvrđava-palata sindarskog kralja Elu
Tingola i kraljice Melijane Maje. Sagradili su ga za Tingola Patuljci Belegosta i njegove odaje su
predstavljale čudesan prizor. Pošto su Sindari voleli šume, u dvoranama i pećinama su bili u kamenu
isklesani drveće, ptice i životinje, i u njima je bilo mnoštvo fontana i svetiIjki od kristala. Tokom
Doba Zvezdane Svetlosti Menegrot je napredovao i cvetao, a čak i tokom većeg dela Prvog Doba
Sunca, kad je ceo Belerijand bio u sukobu, ceo Dorijat bio je zaštićen čarobnim moćima Melijane
Maje. Međutim, prokletstvo Silmarila je na kraju za ishod imalo ubistvo Tingola u samom
Menegrotu i Melijanin odlazak. Odonda je Menegrot dvaput pljačkan, prvo su ga opustošili Patuljci
Nogroda, a drugi put noldorski Vilenjaci. Menegrot je napušten i s ostatkom Belerijanda potonuo pod
talasima.
Meneltarma
Najviša planina na ostrvskom kraIjevstvu Numenor bila je sveta planina zvana Meneltrma, "Oslonac
Neba". Ona se nalazila u središtu Numenora i sa njenog vrha, Svetog mesta Eruovog, tvrdilo se, bilo
je moguce videti Kulu Avalonea na vilenjačkom ostrvu Tol Ereseji. U podnožju Meneltarme bila je
Noirinan, Dolina Grobova Kraljeva, a kraljevski grad Armenelos bio je podignut na jednom
obližnjem brdu. Snegovi Meneltarme bili su izvor Sirila, najduže reke u Numenoru.
Merjadok
Brendibak
Hobit od Okruga, Merjadok Brendibak je rođen 2982. Trećeg Doba, kao sin Saradoka Brendibaka,
Gospodara Baklenda. 3018. Meri (Veseli) je postao jedan od četvorice Hobita iz Družine Prstena.
Veseli je preživeo mnogo pustolovina sve do rasturanja Družine, kad su i njega i Pipina (Peregrina
Tuka) zarobili Orci Izengarda. Kada su Orke napali Rohirimi Hobiti su pobegli u Šumu Fangorn i
pomogli da se ubede Enti da napadnu Izengard. Meri (Veseli) je kasnije postao dvorjanin Kralja
Teodena od Rohana. Postao je junačka figura kada je, sa vitezdevom Eovinom, ubio Vešca kralja od
Morgula u Bici Pelenorskih Polja. Ovaj okršaj umalo što nije Veselog koštao života, ali ga je
76
 Aragorn izlečio. Po povratku u Okrug kasnije te godine, Veseli se borio u Bici od Uzvode i kasnije
oženio Estelom Boldžer nasledivši svog oca kao Gospodar Baklenda. Veseli i Pipin su bili najviši
Hobiti u istoriji, štrčeći svojom visinom od četiri i još pola stope. Godine 64. Četvrtog Doba Veseli i
Pipin su napustili Okrug da bi proveli poslednjih nekoliko godina života u Rohanu i Gondoru, gde su
sahranjeni uz visoke počasti u Kući Kraljeva.
Mim
Kralj Sitnih Patuljaka Amon Ruda, Mim je bio poslednji kralj Noigit Nibina, ili Sitnih Patuljaka, koji
su živeli u pećinama ispod Amon Ruda u Belerijandu. Pred kraj petog veka Prvog Doba Sunca
celokupno stanovništvo ove rase u izumiranju se sastojalo od Mima i njegova dva sina, Ibuna i Kima.
486. Prvog Doba Mima su zarobili odmetnici Turina Turambara i on ih je odveo na bezbedno mesto
u svoje skrivene pećine. Sledeće godine Mima su zarobili Orci i on je spasao život izdavši Turina i
njegovu bandu, koji su uhvaćeni u zasedu i pobijeni. Uzalud je, medutim, Mim stekao slobodu. Oba
Mimova sina su nastradala, a Turinov otac Hurin je gonio i pronašao izdajicu svog sina i ubio ga
jednim udarcem.
Minas Anor
Grad-tvrđava Minas Anor, "Kula Sunca", bio je jedan od tri velika grada Gondora podignut u onom
strateški važnom klancu izmedu istočnog kraja Belih Planina i zapad-nog zida Planina Mordora.
Smešten u podnožju planine, koja se u vencu Belih Planina nalazila na krajnjem istoku, bio je to prvi
grad feuda Anoriena i kontrolisao je dolinu na zapadnoj strani Reke Anduin. Kad je sagraden, godine
3320. Drugog Doba, Minas Anor bio je grad dunedainskog Princa Anariona. Njegov blizanac, Minas
Itil, "Kula Meseca" koji je sagrađen iste godine na najzapadnijem ogranku Planina Mordora i koji je
kontrolisao ravnicu na istočnoj strani Reke Anduin - bio je grad njegovog brata, Princa Izildura. Oni
su zajedno vladali Gondorom iz kraljevske prestonice Ozgilijat, "cita-dele zvezda", koja je
premošćavala Reku Anduin na sredokraći izmedu dve kule. Posle vekova ratovanja i pustošenja koje
je izazvala velika kuga, i Minas Itil i Ozgilijat su bili u ozbiljnom opadanju do sredine Trećeg Doba.
Do 1640. kraljevski dvor je preseljen u Minas Anor, koji je postao nova prestonica Gondora. Godine
1900. Kalimehtarje sagradio njegovu čuvenu Belu Kulu. Kad je konacno Veštac-kralj zauzeo Minas
Itil godine 2002. i promenio mu ime u Minas Morgul, postalo je očigledno da sudbina celog Gondora
zavisi od odbrane Minas Anora, i njegovo ime je promenjeno u Minas Tirit, "Kula Straže". Pod tim
imenom ispričan je ostatak istorije ovoga grada-tvrdave.
Minas Itil
U okviru kraljevstva Gondor grad-tvrdava Minas Itil, "Kula Meseca", sagraden je na zapadnom
ogranku Planina Mordora i kontrolisao je feud Itilijen na istočnoj obali Reke Anduin. Kad je
izgrađen, 3320. Drugog Doba, Minas Itil bio je grad dunedainskog Princa Izildura. Njegov blizanac,
grad-tvrđava Minas Anor je sagrađen iste godine za njegovog brata, princa Anariona. Dok je njihov
otac Elendil vladao kao Uzvišem Kralj Dunedaina iz Severnog Kraljevstva Arnor, braća su združeno
vladala Gondorom. Samo jedan vek pošto je Minas Itil podignut, godine 3429, zauzele su ga
Sauronove snage, ali na početku Trećeg Doba Izildur ga je povratio. Međutim, kako su naslednici
Izildura od tog doba vladali iz Severnog Kraljevstva Arnor, prestiž Minas Itila kao kraljevskog grada,
ako ne i njegov vojni značaj, odonda se umanjivao. Godine 2000. napao ga je Veštac-kralj od
Nazgula, čije su snage pokuIjale iz Mordora kroz prevoj Kirit Ungol.Posle dvogodišnje opsade
Minas Itil je pao i pripao Vešcu-kralju i ime mu je promenjeno u Minas Morgul. Odonda je on, vise
od hiljadu godina, bio glavna baza za Sauronve snage u Gondoru i predstavljao je stalnu pretnju za
opstanak dunedainskog kraljevstva. Zle sile nisu isterane iz ovog grad-tvrđave sve do kraja Rata za
Prsten i, mada je on ponovo nazvan Minas Itil, u njemu više nikad nisu živeli Gondorani.
Minas Morgul
Godine 2002. Treceg Doba grad-tvrdavu Minas Itil, "Kulu Meseca", posle dvogodišnje opsade
zauzele su snage Nazgula, Vešca-kralja, i ime mu je promenjeno u Minas Morgul, "Kula Utvara".
Takođe su ga zveli Kula Volšebništva i Mrtvi Grad. Sličan po strukturi svom velikom takmacu,
Minas Tiritu, postao je ukleto i zlo mesto koje je sijalo u noći avetinjskim svetlom. Nekom
magijskom moci ili nekom paklenom napravom gornje odaje njegove velike kule su se polako
obrtale u stalnoj budnosti. Više od hiljadu godina Minas Morgulom je upravljala strahovlada Utvara
77
 Prstena, što je kao posledicu imalo da feud Itilijen bude skoro potpuno uništen i ostane bez
stanovnika. Godine 2050. Veštac-kralj od Morgula je ubio Earnura, poslednjeg kralja Gondora, a
2457. Ozgilijat je opustošila i njegov kameni most razrušila vojska divovskih Orka Vešca-kralja
zvanih Uruk-hai. Za vreme Rata za Prsten Minas Morgulje imao ključni položaj u Sauronovoj
strategiji. Snage iz Morgula su bile prve koje su se pokrenule direktno protiv Gondora i pregazile
Ozgilijat. Zatim, u opsadi Minas Tirita, vodstvo Vešca-kralja za vreme Bitke od Pelenorskih Polja se
pokazalo kao sudbonosno. Kad je ubijen, to je bio nagoveštaj sloma koji će uslediti. Posle uništenja
Saurona i pada Mordora, svi zli uticaji su zbrisani iz Minas Morgula, i ponovo su počeli da ga zovu
Minas Itil. 'Međutim, nikad više nisu ga ponovo naselili Ijudi Gondora.
Minas Tirit
U istorijama Srednje Zemlje postoje dve tvrdave koje se zovu Minas Tirit. Prvu su podigli
Visokorodni Vilenjaci Belerijanda u Prvom Dobu Sunca. Podignuta je na jednom ostrvu u Reci
Sirion i njena istorija se može naci pod imenom tog ostrva: Tol Sirion. Drugi i slavniji Minas Tirit se
nalazio u zemlji Gondor za vreme Trećeg Doba. Godine 2002, kad je grad tvrđava Minas Itil, "Kula
Meseca", pao i pripao Nazgulu Vešcu-kralju i preimenovan u Minas Morgul, "Kulu Utvara",
Gondorani su promenili ime svoje preostale kule od "Minas Anor", "Kula Sunca", u Minas Tirit,
"Kula Straže". Pokazalo se da joj to ime odgovara, jer preko hiljadu godina Minas Tirit je stajao kao
straža protiv zlih sila koje su pretile da potpuno unište Gondor.

Od opadanja Ozgilijata u sedamnaestom veku, ova tvrdavaje postala prvi grad Gondora, i tokom
celog trećeg veka Sauron je usredsređivao svoje misli na to da uništi ovaj poslednji bastion moći.
1900. grad je ojačan podizanjem Bele Kule, a zatim je 2698. Vladajuci Namesnik Ehtelion I obnovio
Belu Kulu i poboljšao odbrambene položaje Minas Tirita.

Do vremena Rata za Prsten Minas Tirit bio je ogromno i strašno brdo-tvrdava, sagrađeno na sedam
nivoa. Svaki nivo je podignut stepenasto iznad sledećeg i bio je okružen masivnim opasujucim
bedemima. Svaki od tih bedema je imao samo jednu kapiju, a iz odbrambenih razloga svaka kapija
bila je okrenuta u drugom pravcu od one ispod nje, s Velikom Kapijom na prvom bedemu koja je bila
okrenuta na istok. Ovaj naizgled neranjiv grad-tvrdava se uzdizao nivo po nivo, kao neka velika litica
preko sedam stotina stopa u visinu do sedmog bedema, koji se zvao Citadela, i unutar tog završnog
opasujuceg zida bio je podignut moćni toranj same Bele Kule. Tako su silna bila utvrdenja Minas
Tirita da je bila potrebna sva moć samog Vešca-kralja da ih probije, pa čak ni tako nije dospeo dalje
od provaljivanja Velike Kapije na prvom bedemu, kad ga je juriš rohirimske konjice potisnuo na
Pelenorska Polja i njegove snage satrte. Spasavanje Minas Tirita bilo je ključno da bi se dobio Rat za
Prsten i oživelo Ponovno Ujedinjeno Kraljevstvo Arnora i Gondora.
Mjaukala
Prema predanju Hobita, jedna zla rasa duhova Ijudoždera zvanih Mjaukala naselila se u neke
močvarne predele Srednje Zemlje. Te sablasti, koje su se skupljale u gomilu, naizgled su bile slične
užasnim Bićima Humki, ali im je dom bio u smradnim i vlažnim močvarama. Putnici su, idući po
njihovoj zemlji, uvek bili u opasnosti, jer su ta stvorenja mnoge uhvatila u zasedu i ubila.
Mordor
Na kraju prvog milenijuma Drugog Doba Sauron je osnovao jedno zlo kraljevstvo u Srednjoj Zemlji,
odmah na istoku od Reke Anduin. Ono se zvalo Mordor, "crna zemlja", i tokom dva doba
predstavljalo je snažnu Sauronovu bazu u njegovom nastojanju da zavlada celom Srednjom
Zemljom. Mordor su sa tri strane branila dva neosvojiva planinska venca, Pepeljaste Planine na
severu i Senovite Planine na zapadu i jugu. Kroz te planine postojala su samo dva prolaza, Kirit
Ungol na zapadu i Kirit Gorgor na severozapadu. Pored male kružne ravnice, zvane Udun unutar
Kirit Gorgora, dve glavne oblasti Mordora su bile Visoravan Gorgorota i široka ravnica i polja
robova Nurn.

Gorgorot je bio prostrana sumorna visoravan s naslagama lave i orčkim jamama, uvek pod pokrovom
dima s vulkanske planine Orodruin (ili Planine Usuda) koja se nalazila negde blizu njegovog središta.
78
 Ovde je takođe, na severoistočnoj strani visoravni na jednom ogranku PepeIjastih Planina, bilo
Sauronovo utvrđenje, Mračna Kula Baraddur. Nurn je bio prostrana površina obradive zemlje koju su
naseljavali robovi i goniči robova koji su obezbedivali u velikim količinama hranu i osnovne
materijale za Sauronove armije. Nurn su navodnjavale četiri reke i sve su se ulivale u unutrašnje
more Nurnen.

Pošto je iskovan Jedini Prsten u vatrama Planine Usuda 1600, Sauron je završio Baraddur i otpočeo
Rat Saurona i Vilenjaka. Mada je morao da se preda zadivljujućoj snazi Nume-norejaca 3262, Sauron
je uspeo da ih uništi prevarom i lukavstvom i da se vrati u Mordor posle uništenja Numenora. 3429.
Sauronove snage su zaratile protiv Gondora, ali odmazda za to ga je stigla 3434, kad jc Poslednja
Alijansa Ljudi i Vilenjaka uništila njegovu vojsku na Dagorladu i provalila Crnu Kapiju da bi ušla u
Mordor. Posle sedmogodišnje opsade Baraddur je zauzet, Jedini Prsten je isečen sa Sauronove šake, a
sve njegove zle sluge oterane iz Mordora. Početkom Trećeg Doba Mordor je bio prazan i Gondor je
podigao Kulu Zuba i tvrđavu Durtang u severnom prevoju, i Kulu Kirit Ungol u zapadnom prevoju,
da bi se nadzirao Mordor i sprečilo da bilo ko od Sauronovih rasutih saveznika uđe u kraljevstvo.
Nažalost, posle pustošenja koje je izazvala Velika Kuga 1636, Gondor je napustio ove tvrđave i njih
su zauzeli Orci koji su se spremali za ulazak Nazgula i samog Saurona. 2942. Sauron se vratio i
2951. počeo da obnavlja Baraddur. Medutim, razaranje Jedinog Prstena se pokazalo kao konačni
udarac. Sauron je naposletku uništen i Mordor nikad više nije predstavljao pretnju za mir Srednje
Zemlje.
Morgot
Valar, Gospodar Tame, Morgot, što znači "Mračni Neprijatelj", bilo je ime koje su noldorski
Vilenjaci dali zlom valarskom Gospodaru koji je uništio Drveće Valara, ukrao Silmarile i ubio
njihovog kralja. Međutim, njegova istorija je ovde ispričana pod njegovim prvobitnim imenom,
Melkor.
Morija
Godine 1697. Drugog Doba Sunca, usred Rata Saurona i Vilenjaka, kad su ceo Eregion opustošile
mračne sile, Patuljci moćnih palata Kazad-duma u Maglenim Planinama su zapečatili svoje velike
kapije i nisu više izlazili u spoljni svet. Odonda se Kazad Dum smatrao tajanstvenim i mračnim
mestom, njegove istorije i narod su bili nepoznati onima iz spoljnog sveta, i tako je on nazvan
Morija, "mračna pukotina". Na taj način su Patuljti Maglenih Planina preživeli razaranja Drugog
Doba, i srećno kopali ispod planina do godine 1980. Trećeg Doba. Te godine, dok su tragali za
jednom bogatom žilom mitrila u jednom od svojih rudnika, slučajno su oslobodili jednog zlog duha
Balroga, koji je bio skriven i spavao pod korenjem Barazinbara od kraja Prvog Doba. I mada su se
godinu dana borili protiv tog demona, posle smrti dva svoja kralja Patuljci su napustili Moriju.
Odonda je Morija postala carstvo Balroga, Orka i drugih slugu Sauronovih. Nekad zasenjujuća lepota
njenih dvora i pećina je narušena i osakaćena, i tako postalo zlokobno, memljivo i ukleto mesto. Pet
godina, od 2989. do 2994, jedna grupa PatuIjaka je pokušavala da ponovo uspostavi kraljevstvo u
Moriji, samo da bi bila uhvaćena u zamku i pobijena kad su uklješteni izmedu jedne vojske Orka na
istočnoj kapiji i nove opasnosti, strašnog Krakena, zvanog Čuvar u Vodi, kod Zapadne Kapije. Tek
3019. Trećeg Doba Balroga je najzad ubio Gandalf Čarobnjak. Ipak, iako je zli tiranin Morije ubijen,
izgleda da su njene prostrane dvorane i holovi zauvek potom ostali napušteni i pusti.
Morikvendi
Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka, Kveniji, svi Vilenjaci koji nisu stigli do Neumirućih Zemalja u
vreme Drveća Valara su nazivani Morikvendi, Mračni Vilenjaci. To su bili Vilenjaci manje moći do
onih koji su bili svedoci najveće slave i sjaja Neumirućih Zemalja. Među Morikvendijima su bili:
Avari, Šumski Vilenjaci Lotlorijena i Mrke Šume, Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari.
Morski Vilenjaci
Od svih Vilenjaka, Treći Rod, Teleri, najviše su voleli mora Ulmoa, Gospodara Okeana, i najduže su
živeli na obalama Belegaira, Mora Zapada. Bili su najupućeniji u njegove zakone i zato su nazvani
Morski Vilenjaci. Oni su bili prvi narod koji je gradio brodove, jer ih je poducavao Ose, Majar
burnih talasa. Njegova žena bila je Uinena, Gospa od Mirnih Voda, i oni su zajedno podučavali
79
 Morske Vilenjake o životu u moru, njegovim ribama i pećinama i vrtovima, i bogatstvu njegovih
skupocenih dragulja i bisera.

I tako su Morski Vilenjaci plovili po moru u najdivnijim brodovima koji su bili beli i sagrađeni u
obliku Ulmoovih Velikih Labudova koji su ih nekad odvukli do obala Eldamara. I u Neumirućim
Zemljama oni su plovili i pevali glasovima nalik na mreškanje talasa, jer su poznavali jezik mora,
tako tanan da je to izvan moći razumevanja i najmudrijih rasa Ljudi.
Mračni Vilenjaci
Među Mračne Vilenjake ubrajao se sav vilenjački narod koji nikad nije video oplemenjujuću Svetlost
Drveća Valara. To su bili Avari - Šumski Vilenjaci Istoka, i oni iz Mrke Šume i Lotlorijena - i Eldari
koji nikad nisu dovršili Veliko Putovanje u Neumiruće Zemlje - Nandori, Laikvendi (Zeleni
Vilenjaci), Falatrimi i takođe od Sindara (Sivih Vilenjaka) - oni koji su nastanjivali Belerijand do
kraja Prvog Doba Sunca, kad su Vilin-kraljevstva s tog mesta nestala u moru.

Mračni Vilenjaci, ili "Morikvendi" na vilenjačkom jeziku, ubrajali su se u niži narod od Uzvišenih
Vilenjaka Eldamara (a to su bili Vanjari, Noldori i Teleri). Ali, po mišljenju Ljudi, ti Mračni
Vilenjaci bili su čarobna i sjajna bića, jer su bili imuni na bolesti i nisu starili kako je vreme
prolazilo. Bili su mudriji, jaći i lepši od Ljudi i oci su im uvek sijale svetlošcu Zvezda. U prvim
godinama Sunca baš ovi Vilenjaci su sve Ljude naučili govoru i mnogim drugim veštinama i
sposobnostima, tako da su mogli da žive u Srednjoj Zemlji i uzdignu se iznad položaja zveri u
divljini.

I za Nandore i Laikvendije se govorilo da su stekli znanje o drvetu i šumi, i moć nad njima veću od
bilo kojih drugih živih bića. Falatrimi su bili graditelji brodova Srednje ZemIje i najbolji moreplovci.
Sindari, kojima su vladali Uzvišeni eldarski Kralj i majarska Kraljica, sagradili su najlepše
kraljevstvo na Srednjoj Zemlji i činili uzvišena dela koja su se ubrajala u velika, čak i po merilu
Visokorodnih Vilenjaka.

U drugom Dobu Sunca, posle potonuca Belerijanda, Visokorodni Vilenjaci Srednje Zemlje su stvorili
nova Vilin-kraljevstva i mnogi Šumski Vilenjaci su došli u njih sa istoka i severa. Od tih novih
kraljevstava, Lindon, Rivendel, Mrka šuma i Lotlorijen opstali su do Četvrtog Doba. Ali, kao što
govori "Crvena Knjiga Zapadne Mede", Visokorodni Vilenjaci Četvrtog Doba odvezli su bele
vilinske brodove u Neumiruće ZemIje. I mada su Mračni Vilenjaci dugo ostali u Srednjoj Zemlji, sva
njihova kraljevstva su oslabila i oni su postali skitački narod čija je moć sve više slabila.
Mrka Šuma
Godine 1050. Trećeg Doba Sunca jedna zla sila je došla u ogromnu Zelenšumu Veliku u Rovanionu,
tik na istoku od Maglenih Planina i od Reke Anduin. Ta sila, poznata kao Nekromant, bila je zapravo
Sauron Gospodar Prstenova koji je sagradio tvrdavu Dol Guldur na njenim južnim rubovima.
Sauronove zle vradžbine bile su tako moćne da je ovu nekada lepu šumu pretvorio u užasno i mračno
mesto da se ona preko dve hiljade godina zvala Mrka šuma. Veliki Pauci, Orci, vukovi i zli dusi
pohodili su Mrku šumu i, mada su Šumski Vilenjaci Šumskog Kraljevstva Tranduila opstali na
severu šume, moć ovih Vilenjaka nije bila dovoljna da zaustavi tminu koja se širila. Do sredine
Trećeg Doba malo je bilo onih koji su se usuđivali da putuju njenim mračnim stazama, mada su
Šumski Vilenjaci i Severnjaci, zvani Šumski Ljudi i Beorninzi činili što je bilo u njihovoj moći da
održe njene prolaze i puteve otvorenim i slobodnim. 2850. Gandalf Čarobnjak je ušao u Mrku šumu
na jugu i najzad otkrio da Mrkom Šumom vlada Sauron sa Utvarama Prstena.

Mrka šuma je bila među glavnim preprekama koje su stajale pred patuljačkom družinom Torina
Hrastoštita na dugom putu do Samotne Planine. Ipak, lukavstvom i srčanošcu, Hobit Bilbo Bagins je
proveo Družinu kroz njene mnogobrojne opasnosti. Za vreme Rata za Prsten Sauronove snage iz Dol
Guldura su izašle u velikom broju da se suprotstave vilenjačkim kraljevstvima, Šumskom
Kraljevstvu na severu, i Zlatnoj Šumi Lotlorijen na jugu. Medutim, oba ova ratna pohoda bila su
80
 neuspela i Vilenjaci su, sveteći se, uništili zle vojske Mrke Šume, srušivši zidine Dol Guldura i
provalivši njegove jame i tamnice. Do po,etka Četvrtog Doba velika šuma se već više nije zvala
Mrka Šuma, već Erin Lesgalen, "Šuma zelenog lišca". Na severu je bila neosporavana teritorija
Tranduilovog Šumskog kraljevstva, južni deo su naselili Vilenjaci Lotlorijena koji su ga nazvali
Istočni Lorijen, dok su šumoviti predeli izmedu ta dva kraIjevstva dodeljeni Šumskim Ijudima i
Beorninzima.
Mrtvi Ljudi
Dunharoua
U Smrtnim Zemljama Arde bilo je mnogo duhova koji su, zbog neke zaslužene kletve ili zlog čina
magije, bili vezani za Ardu duže no što su na to imali prava. Stvorenja humki i moćne Utvare Prstena
bili su takva bića, druge nesmirene duše naseIjavalc su Mrtve Baruštine gde su poplave uznemiravale
grobove Ljudi i Vilenjaka koji su pali u Bici od Dagorlada kraj Crne Kapije zle zemlje Mordor.

"Crvena Knjiga Zapadne Mede" govori i o onima koji su poznati kao Mrtvi Ljudi Dunharoua, koji su
se pojavljivali kao duhovi u lavirintima drevne citadele Rohana. To su nekad bili Ljudi s Bele
Planine koji su se u Drugom Dobu Sunca zakleli na vernost kralju Dunedaina, ali su u vreme rata
prekršili tu zakletvu i izdali ga Mračnom Gospodaru Sauronu. Odonda su svi Ljudi s Bele Planine
bili prokleti kao verolomci i postali su lutajuci duhovi koji nisu mogli da nađu spokoja.

Tokom svih godina Trećeg Doba Sunca ti Ljudi su se pojavljivali kao duhovi na Stazama Mrtvih
iznad moćnog Uporišta Dunharoua, i svi koji bi ušli u te prolaze bi poludeli od straha i bili
izgubljeni. Ali, u poslednjim godinama tog Doba, došla je iz divljine severa osoba, kadra da im
zapoveda. Bio je to Aragorn, sin Aratorna, zakoniti naslednik kralja Dunedaina. Pozvao je Mrtve da
ispune zakletvu koju su davno prekršili. I zaista, oni su se pojavili, bledi jahaci na bledim Konjima,
ali su se pokazali kao bataIjon moćnih Ljudi. Oni su jahali s Aragornom do Pelargira i poveli rat
protiv Korsara od Umbara na kopnu i moru, pobili su ih i naterali ih da u užasu beže. Tako su Mrtvi
Ljudi Dunharoua podarili pobedu Aragornu - nasledniku dunedainskih kraljeva - i tim činom se
iskupili. Duše su im bile oslobodene i, pred očima velikih živih Ljudi, ogroman obris velike blede
vojske išcileo je kao magla na vetru u praskozorje.
Mrtve Baruštine
Na severozapadu od Planina Mordora, izmedu zapadnih zemalja Reke Anduin ispod Slapova
Raurosa i bojnog polja Dagorlad, nalazilo se jedno ukleto i pusto mesto zvano Mrtve Baruštine.
Tokom tri hiljade godina Trećeg Doba zapadne zemlje Mrtvih Baruština su se proširile na istok i
progutale onaj deo bojnog polja na kome su bili mnogi grobovi Ljudi i Vilenjaka koji su poginuli za
vreme Bitke od Dagorlada na kraju Drugog Doba. U trećem Dobu, posleBitke od Logora 1944, veliki
deo vojske Kolovozaca je sateran u Mrtve Baruštine i tu nastradao. Kroz te močvare bio je primoran
da putuje Hobit Frodo Bagins - sa Semvajsom Gemdžijem i Smeagolom Golumom - u svojoj potrazi
za vreme Rata za Prsten, i tu su naišli na užasne aveti Jezera Mrtvih Lica, gde su se oživeli dusi
davno umrlih ratnika pojavljivali u ukletim močvarnim lokvama.
Mumakili
U Trećem Dobu Sunca, u južnim zemljama Harada, živele su zveri ogromnog tela za koje se misli da
su bili preci stvorenja koje Ljudi sada zovu Slonovi. Ali kažu da su Slonovi koji sad naseljavaju Svet
mnogo manji po veličini i snazi od svojih predaka.

U godinama Rata za Prsten žestoki divlji ratnici Harada su na poziv Saurona došli na sever u zemlje
Gondora, i sa svojim vojskama doveli su velike Mumakile koji su korišceni kao bojne životinje.
Mumakili su bili upregnuti u ratnu opremu: crvene zastave, trake, uzde i pokrovce od zlata i bronze;
na ledima su imali velike tornjeve sa kojih su se borili strelci i kopljanici. Imali su prirodnu žed za
borbom, i mnogi njihovi protivnici su smrvljeni pod njihovim stopalima. Svojim surlama su obarali
mnogo neprijatelja, a u bici su im kljove bile grimizno crvene - od krvi njihovih protivnika. Protiv
njih nisu mogli da se bore konjanici, jer Konji nisu hteli da se približe Mumakilima, a ni pešaci, koji
bi bili ubijani odozgo ili smrvljeni. U ratu su često stajali kao kule koje nisu mogle da budu osvojene,
81
 zid od štitova bi se rušio pred njima i vojske su bežale glavom bez obzira.

Ove debelokože zveri bile su skoro neranjive i neosetljive na udar strele. Samo najednom mestu,
očima, mogli su Mumakili da budu oslepljeni ili čak ubijeni strelama odapetim velikom snagom. Kad
bi bili oslepljeni, pobesneli bi od bola, često satiruci i gospodare i neprijatelje.
Muve od Mordora
Pričalo se da u Crnom Kraljevstvu Mordor žive samo Orci, Divovi i Ljudi, koji su bili robovi
Saurona Mračnog Gospodara. Jedine životinje u Mordoru bile su zli rojevi muva krvopija. To su bili
sivi, smeđi i crni insekti, oni su bili bučni, puni mržnje i gladni, i svi su bili obeleženi, kao što su Orci
te zemlje bili obeleženi, crvenom šarom u obliku oka na leđima. Tako se moć Mračnog Gospodara
proširila i na najmanje zlo u njegovoj zemlji.

82
Nahar
Konj Valara, divovski beli Konj Oromea, Lovca Valara, Nahar je prvi konj stvoren u svetu i praotac
svih konja. Orome je često jahao Nahara po šumovitim predelima Srednje Zemlje tokom Doba
Tmine i Zvezdane svetlosti. Na jednom takvom putovanju Orome i Nahar su otkrili Vilenjake kraj
Voda Buđenja.
Nandori
Među Vilenjacima koji su krenuli na Veliko Putovanje u potrazi za Neumirućim Zemljama bilo je Tri
Roda. Treći i najveći rod bili su Teleri, i pošto je ovaj narod bio tako brojan, njihov prelazak je tekao
najsporije, a broj onih koji nisu bili u stanju ili nisu bili voljni da okončaju Putovanje bio je veći nego
u druga dva plemena. Do prve podele, zabeležene na tom Putovanju, došlo je kada su se Teleri
zaustavili pred Velikom rekom Anduin i, gledajući na drugu stranu, spazili Maglene Planine. Ova
moćna prepreka prestrašilaje Vilenjake i tako je, radije nego da se izloži opasnosti pri prelasku
planina, Lenve, velikaš Telerija, odvojio svoje Ijude. Oni su pošli prema jugu niz Reku Anduin i
živeli na mestima koja su bila nepoznata njihovim sunarodnicima; prozvani su Nandori, "oni koji se
vraćaju". Bili su skitački narod šumskih predela i nije im bilo premca u poznavanju šuma i lovačkoj
veštini, niti u znanjima o Kelvarima i Olvarima Srednje Zemlje. Lovili su lukovima i imali oružja
napravljena od nekih osnovnih metala, ali nisu znali kako da kuju oružja od čelika kojima bi se borili
protiv zlih stvorenja koja su, u potonjim Dobima, došla sa Severa.

Tokom više od dva Doba Zvezdanog sjaja Nandori su živeli u slozi u zemljama po kojima su lutali, u
Dolovima Anduina. Neki su prešli preko Belih Planina i došli u Erijador. Oni su postali upućeniji u
osobenosti i ćudi šuma i reka, ali kad su ih zla bića napala u šumama, bili su nepripremljeni i njihov
broj je počeo da se smanjuje. Mnoge su pobiie horde čelikom oklopljenih Orka, bande Kamenih
divova i čopori pobesnelih Vukova.

Mnogi su se Nandori, koristeći svoje poznavanje šuma, skrivali što su bolje mogli od užasa koji je
vrebao. Međutim, Denetor, sin Kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore i uputio se ponovo
na davno napušteni marš na zapad. On je tragao za nekim srodnicima koji bi im pritekli u pomoć, jer
su do Nandora stigle priče o moći Sindara,predvođenih ličnošću kojaje nekada bila kralj svih Telera,
Elveom Singolom, sada zvanim Tingol. Denetor je prešao Plave Planine i ušao u Belerijand,
dovodeći veliki broj Nandora ponovo pod vrhovnu vlast njihovog zakonitog kralja.

Tu su ih dočekali Sindari koji su ih zaštitili, naučili ih nekim ratnim veštinama i dodelili im

Osirijand, "zemlju sedam reka", kao njihovo kraljevstvo. Oni se više nisu zvali Nandori, već
Laikvendi i Zeleni Vilenjaci zbog svoje Ijubavi prema zelenim šumovitim predelima i običaja da se
oblače u zelenu odeću da bi neprijateljima naizgled mogli da se učine kao deo šume. Tako su u tom
Dobu pred dolazak Sunca srećno živeli kraj reka i u šumama Osirijanda, a umilne pesme Laikvendija
nadmetale su se s melodijama slavuja.
Nargotrond
Najveće kraljevstvo noldorskih Vilenjaka u Belerijandu tokom Prvog Doba bilo je ono kojim je
upravljao Finrod iz svog grada tvrđave Nargotronda. Bila je to moćna podzemna tvrđava uklesana u
pećinama Reke

Norog i iz nje je Finrod vladao najvećim delom Zapadnog Belerijanda. Po uzoru na Hiljadu Pećina
Menegrota, Noldori i Patuljci Plavih Planina su proširili prostrane komplekse ove palate tvrđave od
prvobitnih ukopavanja Sitnih Patuljaka koji su nekada ovde živeli. Mada su njegovi stanovnici
uključeni u mnoge okršaje i bitke s Morgotovim snagama, Nargotrond je ostao neotkriven i bezbedan
sve do poznog petog veka kad su oni počeli često da izlaze u otvorenu borbu. To se pokazalo kao
njihova propast, jer 496. su se borili u Bici od Tumhalada protiv Glaurunga Zmaja i jedne ogromne
vojske, i bili su poraženi. Glaurungje potom ušao u Nargotrond pre no što su uspeli da sruše njegov
kameni most. Svi u Nargotrondu su pobijeni ili porobljeni i pet godina Glaurungje vladao njego-vim
pećinama pre nego što je i sam ubijen. Ubrzo zatim Mim, poslednji od Sitnih Patuljaka, vratio se u
83
 pećine koje su nekada bile dom njegovih predaka, ali kada je i on ubijen, drevni dvori su ostali
zauvek potom prazni.
Naugrimi
Za vreme Doba Zvezdane svetlosti pre no što je kraljevstvo Sivih Vilenjaka ojačalo i steklo punu
moć, rasa Patuljaka koji su bili dugobradi i naoružani čeličnim oružjem prešlaje preko Plavih Planina
u Belerijand. Sivi Vilenjaci su mislili da su ti Ijudi nakazni i ružni, i nazvali su ih Naugrim,
"zakržljali Ijudi". Ali Naugrimi nisu došli da ratuju, nego da trguju i obavljaju trampu, i od ove
trgovine obe rase su napredovale. I mada su Naugrimi živeli u blagostanju i miru s Vilenjacima,
između njih je postojalo samo labavo savezništvo a da nije bilo velikog prijateljstva.
Nazguli
U dvadeset i trećem veku Drugog Doba Sunca u Srednjoj Zemlji se uzdiglo devet moćnih utvara koji
su u crnom govoru Orka bili nazvani Nazguli, što znači "Utvare prstena". I od svih zlih slugu i
generala Saurona Gospodara Prstenova ovi Nazguli su se pokazali kao najveći.

Kažu da su Nazguli nekada bili moćni kraljevi i volšebnici među Ljudima i da je svakome od njih
Sauron bio dodelio po jedan Prsten Moći. Ti Prstenovi su bili devet od devetnaest čarobnih Prstenova
koje su Kelebrimbor i Vilin kovači Eregiona iskovali za Saurona. Mnogo vekova ovi Ljudi su
koristili svoje prstenove da ispune sopstvene želje, ali svima je vladao Jedini Prsten kogaje načinio
Sauron. I premda su ovi odabrani Ljudi uz moć Prstenova daleko nadživeli obične smrtnike, njihov
likovi su bledeli. Do dvadeset i trećeg veka u potpunosti su postali utvare i robovi koji su mislili
samo na to kako bi mogli da posluže Sauronu, Gospodaru Prstenova. Tako su tumarali svetom vršeći
strašna zlodela. Nosili su velike crne ogrtače s kapuljačama, i oklopne pancirne košulje i srebrne
kacige, ali ispod toga su bile sive halje pokojnika a njihova tela su bila nevidljiva. Svako ko bi im
pogledao u lice ustuknuo bi u užasu, jer je izgledalo da nema ničega što drži kacigu i kapuljaču. Ipak,
ponekad bi se pojavljivao, tamo gde bi trebalo da budu lica, sjaj dva blistava i hipnotička oka ili, u
besu i silini, crveni i pakleni plamen.

Oružja Nazgula bila su mnogobrojna: nosili su čelične i plamene mačeve, crne buzdovane i bodeže s
čarobnim otrovnim oštricama. Koristili su čini prizivanja i čini zaslepIjujuće volšebničke vatre, a
prokletstvo njihovog Crnog Daha biloje kao kuga beznađa i prokletstvo njegovog užasa ledilo je srca
njihovih nepriatelja. Nazguli su bili nedodirljivi za smrtne Ljude, jer oružje nije moglo da im naudi
ukoliko nije bilo blagosloveno vilenjačkom čarolijom, a svako sečivo koje bi ih udariloje bledelo i
nestajalo.

Tako su tokom hiljadu godina Drugog Doba Sunca Nazguli, ili devetorica crnih Jahača, brisali
predelima Srednje Zemlje kao užasna noćna mora. I za sve to vreme oni su išli u ratove kao što je
činio i sam Sauron, Gospodar Prstenova. Oni nisu nestali sve dok nije palo kraIjevstvo Saurona,
Mordor, a Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi razbila sedmogodišnju opsadu Baraddura na kraju tog
Doba. Izildur, dunedainski gospodar Gondora je isekao Jedini Prsten iz Sauronove šake, i Nazguli su,
s Gospodarem Prstenova, zbrisani i potisnuti u senke i pusta mesta u istočnim zemljama Sveta gde
nisu imali nikakvo obličje niti moć.

Nazguli su bili bez oblicja i moći trinaest vekova u Trećem Dobu Sunca. Ali Jedini Prsten nije bio
uništen i Sauron je mogao da sebi ponovo stvori lik. Tako je u četrnaestom veku ponovo dozvao iz
senki svoje velike sluge Nazgule. Devet Crnih jahača pojavilo se na istoku i najveći od njih je došao
na sever u Erijador, gde je stvorio kraljevstvo Angmar i sagradio veliku citadelu u Karn Dumu.
Sazvao je orčke legije i zle Brđane iz Etenskih močvara. Više od šest vekova je u Erijadoru bio stalni
rat. Ovaj gospodar Nazgula, u to vreme nazivan Veštac-kralj od Angmara, stalnoje ratovao protiv
Dunedaina Arnora i iz Karn Duma je dolazilo mnogo zla. Jedna po jedna, velike pokrajine i gradovi
su se rušili sve do 1974, kad su poslednji - pokrajina Artedain i grad Fornost - pali pod varvarskim
hordama. Ali vlast Vešca-kralja nad Dunedainskim Kraljevstvom Severa bila je kratkog veka, jer su
1975. njegovu vojsku do nogu potukli i satrli Vilin-gospodari Kirdan i Glorfindel i Earnur, kralj
84
Gondora, u Bici kod Fornosta. Ali i dalje su Veštac-kralj i njegov gospodar Sauron smatrali ovo
velikim delom, jer njih se malo ticao pokolj Orka i Brdana, a uništenje moći i kraljevstva Dunedaina
Severa u Arnoru je zaista bila velika pobeda za Mračne Sile.

Veštac-kralj od Angmara, zvani Uzvišeni Nazgul, napustio je razrušene zemlje Erijadora i vratio se u
Mordor. I mada Sauron još nije stigao, već se i dalje krio u Dol Gulduru u mraku Mrke šume (gde je
Nazgul zvani Kamul, Crni Istočnjak, bio glavni zapovednik) bilo je u Mordoru drugih Nazgula koji
su tu došli u tajnosti pre mnogo vekova. U to vreme oni su se trudili da ponovo izgrade zlu silu te
zemlje i bili su okupili oko sebe Orčke horde.

2000. godine Nazguli su izašli iz Mordora da bi se borili s Dunedainima Juga u Gondoru. a dve
godine kasnije pala je istočna kula, Minas Itil, "kula Meseca". Nazguli su ovo mesto prisvojili i dali
mu novo ime Minas Morgul, "kula crnih utvara", a ponekad su ga zvali i Kula Volšeb-ništva i Mrtvi
Grad. Uzvišeni Nazgul, Veštac-kralj od Angmara, sada se zvao Gospodar Morgula i nosio je krunu
od čelika. Upravo je on ubio Earnura, poslednjeg Uzvišenog Kralja Gondora, i hiljadu godina ratovao
s Ljudima Gondora i volšeb-ništvom i silom svoje armije, i podrivao je njihovu moć puslošeći
njihove gradove i uništavajući njihovu zemlju.

Međutim, tek se 2951. godine Sauron, mračni Gospodar, razotkrio i došao u Mordor. Kažu da se
Sauron plašio da se otvoreno pokaže pre tog vremena iz straha da neko ne poseduje Jedini Prsten koji
je mogao da ga uništi. A tek još malo kasnije su najmudriji od Ljudi saznali da on zapoveda ulvarama
u Morgulu, i da su te utvare Nazguli Drugog Doba.

Godine 3018. Trećeg Doba otpočeoje Rat za Prsten. Jer te godine Sauron je saznao gde je sakriven
Jedini Prsten i njegova žudnja za njim je bila tolika da je poslao svih devet Nazgula da ga otmu. Ali,
oni su osujećeni u toj nameri. Kad su Crni Jahači došli do granica Rivendela, zbacile su ih s konja i
poterale vilenjačke snage koje su nadzirale reku.

Potraga za Jedinim Prstenom dovela je Nazgule do Okruga gde je njihova sumnja pala na Hobita
Froda Baginsa. S pravom su sumnjali da je Frodo Nosilac Prstena i progonili njega i njegove
saputnike. Nekoliko puta su skoro uspeli da zarobe Nosioca Prstena. Zaista, na Vrhu Vetrova Veštac-
kralj je ranio Froda Baginsa otrovnim bodežom. Ipak, Frodo i njegovi saputnici su uspeli da nađu
sklonište ušavši u kraljevstvo Elronda Poluvilenjaka.

Ali, oni su se ponovo pojavili u još moćnijem obličju, na pastuvima strašnim kao i oni sami. Ti
pastuvi su bili Krilate Zveri za koje Vilenjaci i Ljudi nisu imali imena. To su bila drevna bića koja su
došla na svet pre no što je otpočelo Računanje Vremena. Mada su imali kljun, kandže i krila, nisu bili
ptice, a čak ni Slepi Miševi, bili su zmijolika bića kao Zmajevi, ali još stariji. Njih je stvorio Melkor,
Sauronov gospodar, u nečistim jamama Utumna, gde su se pojavili zmija Kraken i druga zla bića
skrivenih mesta. Hranjene mesom Orka i dosegavši veličinu koja je nadmašivala sva bića koja žive u
vazduhu, Krilate Zveri su nosile Nazgule visoko iznad zemlje brzinom vetra. Uprkos njihovoj moći i
strašnom izgledu, u Ratu za Prsten Nazguli su bili u smrtnoj opasnosti, jer je Jedini Prsten bio u
rukama njihovih protivnika. U bici od Pelenorskih Polja, Morgula, Gospodara, koji nije mogao da
bude ubijen rukom Čovckovom, usmrtila jc vitez-deva Eovina od Rohana sa hobitskim ratnikom
Merjadokom Brendibakom. I mada je preostalo još osam Nazgula, i oni su uskoro dokrajčeni. Kad su
se pojavili da se bore s neprijateljem kod Crne Kapije Mordora, u samom Mordoru je nastupila velika
uzbuna. Sauron je zapovedio Nazgulima da pohitaju do Orodruina, Plamene Planine, koja se zove i
Planina Usuda, jer tamo se nalazio Hobit Frodo Bagins. Na svojim Krilatim Zverima Nazguli su
leteli kao vetar Sauronu u pomoć, ali uzalud, jer Frodo Bagins je ispustio Jedini Prsten u Planinu
Usuda. U tom času Sauron i ceo njegov strašni svet su uništeni. Kad se Crna Kapija srušila, Crna
Kula se zatresla i pala, a usred svog leta moćni Nazguli su se strmoglavili kričeći u plamenove koji
su ih zauvek dokrajčili.
85
Neldoret
Među najomiljenijim drvećem koje je raslo u Srednjoj Zemlji bilo je ono koje su Vilenjaci zvali
Neldoret, a Ljudi znali kao Bukvu. Prema pričama o izgubljenom Belerijandu, veliki dvori
Menegrota, Hiljadu Pećina, imali su stubove isklesane u obliku drveća bukve koje je raslo u velikoj
Taur-na-Neldor, Šumi Neldoret, koja se smatrala najlepšom šumom u Belerijandu. A u mislima
Vilenjaka Neldoret bila je još voljenija jer je delimično bila slična Zlatnom Drvetu Valara zvano
Laurelin, koje je nekad obasjavalo Blagosloveno KraIjevstvo Zlatnim Svetlom.

Bukva Dorijata, s trostrukim deblom, koja se zvala Hirilorn bilaje najmoćnija od Neldoreta koje su
ikad rasle u Srednjoj Zemlji, i u njoj je sagrađena Lutijenina kuća pod stražom - kao što se pripoveda
u priči o Potrazi za Silmarilom.
Nesamelda
Jedno od mnogobrojnog zimzelenog drveća koje su s Tol Ereseje u zemlju Numenor doneli Morski
Vilenjaci u Drugom Dobu Sunca bilo je i Nesamelda. Bilo je to "drvo Nese", valarske plesačice,
boginje šumovitih predela, sestre Oromea Lovca, a bilo ga je najviše u onom delu Numenora koji se
zvao Nisimaldar, zemlja "Mirisnog Drveća".
Neumiruće
Zemlje
Veliki kontinent Aman na dalekom zapadu Arde najčešće je nazivan Neumiruće Zemlje. Kako je to
bila zemlja besmrtnih Valara, Majara i Eldara, ovo ime je izgledalo dovoljno prikladno. Aman je
prvobitno bio sastavIjen od dva carstva: Valinora, postojbine Valara i Majara, sa njihovom
prestonicom Valinorom, i Eldamara, postojbine vanjarskih, noldorskih i telerskih Vilenjaka, sa
njihovim prestonicama Tirionom i Alkvalondeom. Posle Promene Sveta Neumiruće Zemlje su bile
prenete na mesto koje je van moći poimanja smrtnika. Odonda se u njih moglo stići samo plovidbom
u čarobnim belim brodovima Vilenjaka duž "Pravog Puta" koji vodi napolje, izvan Sveta.
Niena
Vala zvana "Naricaljka", Nienina glavna briga je oplakivanje, što je i značenje njenog imena. Ona je
sestra Lorijena i Mandosa. Zivi sama na zapadu Valinora gde njeni dvori gledaju na more i Zidove
Noći. Njene suze imaju moć da leče i ispunjavaju druge nadom i izdržljivošću.
Nifredil
Na kraju Drugog Doba Zvezdane Svetlosti najlepše dete koje je ikad došlo na svet rodilo se Melijani
Maji i Tingolu, kralju Sindara. Ono se rodilo u šumovitim predelima Neldoreta u Belerijandu i
nazvano je Lutijena. U šume je u to vreme stigao cvet Nifredil da pozdravi lepu Lutijenu. Za taj cvet
kažu da je Zvezda Zemlje, kao što je to bila i ova kći, jedina rođena iz veze Eldara i Majara. Mada su
mnoga Doba Zvezda i Sunca protekla, a Lutijena sa svojim voljenim Berenom odavno nestala iz
Sfera Sveta, Zvezdani cvet Nifredil je ostao kao spomen na najlepšu kći Zemlje.

U Trećem Dobu Sunca beli cvet je i dalje rastao u Zlatnoj Šumi Iotlorijen gde je bujao izmešan sa
zlatnim cvetom Elanor. U Četvrtom Dobu Sunca najlepša Vilin-deva tog doba došla je u tu šumu.
Bila je to Aruena Undomijela, koja je, kao i Lutijena, doživela istu sudbinu da se tragično zaljubi u
smrtnika, i u toj šumi Aruena se obećala Aragornu, Dunedainu. Mnogo godina kasnije, u toj istoj
šumi odabrala je da umre na postelji od ovih belih i zlatnih cvetova.
Nikerbrikeri
U nečistim Muvovodnim Baruštinama, u severnom Erijadoru živeli su u ogromnim mnoštvima
insekti krvopije. Među njima su bila neka bučna stvorenja srodna cvrčcima koja su Hobiti nazivali
Nikerbrikeri. Putnici u Muvovodnim Močvarama bili bi dovedeni skoro do hidila užasnim bučanjem
ovih stvorenja koje se neprestano ponavljalo - "niik - briik, briik - niik".
Nimbretil
U izgubljenom Belerijandu raslo je mnogo divnog belog brezovog drveća koje se u govoru Sivih
Vilenjaka zvalo Nimbretil. "Vingilot", moćni brod kojim je Earendil Moreplovac otplovio preko
Belegaira, Zapadnih Mora, u Neumiruće Zemlje, bio je sagrađen drvenom građom ovog ogromnog
drveća.
86
Nimrodela
Vilin-deva od Lotlorijena. Za vreme drugog milenijuma Trećeg Doba Sunca Nimrodela i njen voljeni
Amrod su se zaručili u Lotlorijenu. Međutim, par se rastao u vreme po-javljivanja čudovišnog
demona, vatrenog Balroga od Morije 1980. Nimrodela, što znači "bela gospa", izgubila se u Belim
Planinama i više je nikada nisu videli.
Nogrod
Jedno od dva velika kraljevstva Patuljaka u Plavim Planinama biloje Nogrod, "Patuljačko naselje".
Patuljci Nogroda, baš kao i oni iz obližnjeg Belegosta, bili su vešti kovači i zanatlije koji su
napredovali i bogatili se trgovinom s Vilenjacima Belerijanda, i odvažno se borili protiv Orka i
Zmajeva tokom Prvog Doba. Najčuveniji od kovača Nogroda u pravljenju oružja bio je Telhar, koji
je iskovao Narsil, mač Elendilov kojim je on isekao Jedini Prsten iz Sauronove ruke, i Angrist, nož
Berena koji je upotrebljen da se iseče Silmaril iz Morgotove krune.

Do pada Nogroda je došlo kad je od nekih zanatlija Patuljaka, koji su boravili u Menegortu, Kralj
Sivih Vilenjaka Tingol zatražio da umetnu neprocenjivi dragulj Silmaril u zlatnu ogrlicu po imenu
Nauglamir. Zanatlije je nadvladala pohlepa, ubili su Tingola i ukrali ogrlicu. Pre no što su uspeli da
pobegnu, osvetnici su ih ubili i ogrlica je vraćena u Menegrot. Razgnevivši se, Patuljci Nogroda su
poslali veliku vojsku, opljačkali Menegrot i ponovo oteli ogrlicu. Međutim, pre no što je patuljačka
vojska uspela da se bezbedno vrati u Nogrod, presreli su je Beren i Dior i, uz pomoć Laikvendija i
Enta, cela vojska je pobijena. Na kraju Prvog Doba Nogrod je, zajedno s Belegostom i najvećim
delom Belerijanda, potonuo u more.
Noigit Nibin
Drevne priče o izgubljenom kraljevstvu Belerijanda govore o jednoj rasi koju su Sivi Vilenjaci zvali
Noigit Nibin. To su bili mali Ijudi - manji čak i od Patuljaka, od kojih su poticali. Ljudi su ih zvali
Sitni Patuljci, a u Prvom Dobu Sunca Mima, poslednjeg od ove izumrle rase, svirepo je ubio Hurin.
Noldori
Najmoćniji od Vilenjaka koji su naseIjavali Srednju Zemlju, a i daleko najčuveniji u pesmama i
pričama koje su doprle do ušiju Ljudi, bili su Noldori. Jer, to su bili Vilenjaci koji su iskovali Velike
Dragulje zvane Silmarili, kao i Prstenove Moći. Najsilniji ratovi za koje su znali Vilenjaci i Ljudi
vodili su se oko ovih velikih dela.

Od Eldara koji su došli u Neumiruće Zemlje, Noldori su bili Drugi Rod. Ime Noldor znači "znanje",
kome su oni, više od svih drugih Vilenjaka, najupornije stremili i najžešće se borili da ga steknu. U
godinama Drveća Valara njihov je kralj bio Finve i tada je njihova sreća bila velika, jer su ih
podučavali učitelji Valari i Majari. U toj večnoj zlatnoj i srebrnoj svetlosti Noldori su postali snažni i
plemeniti. Njihov grad Tirion na zelenom brdu Tuni, koji je gledao na zvezdama obasjano more, bio
je moćan i prelep. Jer grad je bio podignut u Prevoju Svetlosti po imenu Kalakirija, jedinom prolazu
kroz ogromne Pelori Planine koje su okruživale zemlje Eldamar i Valinor. Kroz ovaj klanac izlivala
se Svetlost Drveća i padala sa zapada na grad. Prema istoku, u senci Tune, Vilenjaci su gledali na
Zvezde koje su blistale iznad Senovitih Mora.

Tako su Noldori postali mudri i vešti, a naročito su se isticali u zanatima Aulea, Tvorca Planina. Oni
su isklesali velike kule Eldamara iz stene i izrezbarili mnoge lepe predmete od sjajnog belog kamena.
Bili su prvi koji su izneli na videlo dragulje koji su ležali u srcu planine. Rado su darivali kamenje, i
kuće Vilenjaka i Valara blistale su od draguija Noldora, a same peščane obale i jezera Eldamara,
kažu, svetlucale su svetlošću koja se širila od dragulja.

Kralju Noldora i njegovoj prvoj kraljici, Mirijeli, rođenje sin po imenu Kurufinve, koji je nazvan
Feanor, što znači "duh vatre". Od svih zanatlija koji su učili veštine Auleove, Feanor je bio
najmoćniji: čak ni među Majarima nije bilo nikog ko je mogao da ga nadmaši. Jer on je bio prvi koji
je načinio one čarobne Vilin-dragulje koji su bili sjajniji i čarobniji od zemaljskih kamenova. Bili su
bledi u svom nastanku, ali kad bi se stavili pod zvezde bili su poređeni s očima Vilenjaka, jer su
87
upijali svetlost Zvezda i sijali sjajno i plavo. Feanor je takođe načinio druge kristale, po imenu
Palantiri, "videći kamenovi", čarobni kamenovi koje su, mnogo vekova kasnije, Vilenjaci Avalonea
podarili Dunedaini-ma. Ali najveće od svih dela Feanora bilo je stvaranje ona tri legendarna dragulja
koja su zarobila u svojim kristalima pomešanu Svetlost Drveća Valara. Bili su to Silmarili, najdiv-
niji dragulji koje je Svet ikada video, jer su sijali živim Svetlom. Da, kao što sc priča u "Kventa
Silmarilion" i "Noldolante", velika slavoljubivost Feanora, udružena sa zlim delima Melkora, dovela
je do najveće propasti koju su ikad upoznali vilenjački narodi. Kako bilo da bilo, tragedija je zadesila
Noldore kad se Melkor pojavio sa Paukom, Ungolijantom, uništio Drveće Valara, ubio Finvea i
ukrao Silmarile. Feanor se zakleo na osvetu i to je potom bilo prokletstvo za njegov narod. U gnevu
je pošao za Melkorom, koga je nazvao Morgot, "mračni neprijatelj Sveta", u Srednju Zemlju. Tako
su otpočeli Rat Dragulja i Ratovi Belerijanda, koji su vođeni tokom celog Prvog Doba Sunca.

Za vreme ovog doba rata Noldori su takođe doneli velike darove u Srednju Zemlju. I za neko vreme
oni su uzdigli noldorska vilenjačka kraIjevstva u Hitlumu, Dorlominu, Nevrastu, Mitrimu,
Dortonionu, Himladu, Targelionu i Istočnom Belerijandu. Najlepša od noldorskih carstava bila su
dva skrivena kraljevstva: Gondolin, kojim je vladao Turgon; i Nargotrond, kojim je upravIjao Finrod
Felagund.

U Ratu Dragulja Feanor je ubijen, kao i njegovih sedam sinova, Amras, Amrod, Karantir, Kelegorm,
Kurufin, Maidros i Maglor. Njegovog brata Fingolfina i Fingolfinovu decu, Fingona, Turgona i
Aredelu, takođe je ubio Morgot. I mada je Finarfin, drugi brat (i treći sin Finveov), ostao u
Neumirućim Zemljama gde je vladao ostatkom Noldora u Tirionu, sva njegova deca su otišla u
Srednju Zemlju i četvorica njegovih sinova, Aignor, Angrod, Finrod Felagund i Orodret su ubijeni.
Tako je od svih noldorskih velikaša i njihove dece samo Finarfinova kći Galadrijela, kasnija Kraljica
Lotlorijena, ostala da živi u Srednjoj Zemlji.

Tokom godina u Prvom Dobu Morgot i njegove sluge su uništile sva noldorska kraljevstva. U to
vreme bilo je u Belerijandu mnogo drugih Ijudi čija sudbina je delimično bila povezana sa sudbinom
Noldora. Zbog ovih ratova razorena su kraIjevstva Sivih Vilenjaka, koji su se zvali takođe i Sindari,
kao i kraljevstva Patuljaka Nogrod i Belegost i većina kraljevstava Tri Kuće Edaina.

Ali, konačno su Valari i Majari izašli iz Neumirućih Zemalja i krenuli protiv Morgota. Tako se
odigrala Velika Bitka i Rat Besnih. Pred tom moćnom silom Angband je pao a Morgot zauvek bačen
u Večitu Prazninu. Ali, borba je bila tako silna da se Belerijand raspao i veći deo te zemlje je
progutalo more.

Od svih kraljevskih loza Noldora malo je onih koji su, preživevši Rat Dragulja, mogli da polažu
pravo na nasleđe. I tako je Gil-galad, sin Fingona, sina Fingollina, ustanovio poslednje noldorsko
uzvišcno kraljevstvo u Smrtnim Zemljama. Biloje to u Lindonu, poslednjem delu Belerijanda koji je
preostao posle Velike Bitke. S Gil-galadom je živeo Kelebrimbor, sin Kurufina, jedini princ od Kuće
Feanorove koji je živeo i u Drugom Dobu. Galadrijela, kći Finarfinova, Elrond i Elros Poluvilenjaci i
mnogi sindarski velikaši su takođe došli, kao i Kirdan od Falatrima, Laikvendi i Edaini - Ljudi koji
su bili verni Vilenjacima tokom RataDragulja.

U to vreme su se mnogi Vilenjaci ukrcali na brodove u Sivim Lukama i otplovili do Tol Ereseje u
Zalivu Eldamar u Neumirućim Zemljama i sagradili tu grad Avalone. Edainima je takođe dodeljeno
jedno lepo ostrvo u Zapadnom Moru, zvano Numenore, i oni su takođe napustili predele Srednje
Zemlje.

Ali, svi iz kraljevske noldorske loze su ostali. Gil-galad je vladao Lindonom, a Kirdan je držao Sive
Luke. A kažu da je godine 750. Drugog Doba Kelebrimbor izašao iz Lindona i ustanovio kraljevstvo
u podnožju Maglenih Planina u zemlji Eregion, pokraj patuljačkog kraljevstva Kazad-dum. Ti
88
 Vilenjaci su, u legendama potonjih vremena, nazvani Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kovača", i
Vilin-kovači. Baš tu, na prepredene nagovore Saurona, Kelebrimbor, unuk Feanora kojije stvorio
Silmarile, iskovao je Prstenove Moći, i tako je stvoreno drugo veliko delo Noldora zbog koga se
vodio drugi krug ogorčenih ratova. Jer Sauron je u to vreme načinio Jedini Prsten koji će vladati svim
ostalim delima Noldora. U srdžbi i strahu Vilenjaci su se digli i vodio se Rat Saurona i Vilenjaka.
Kelebrimbor i većina Gvait-i-Mirdaina su ubijeni, Eregion je opustošen i, mada je Elrond
Poluvilenjak stigao s vojskom, jedino što je mogao da učini jeste da spase one koji su preživeli i da
potraži utočište u Imladrisu, koga su Ljudi zvali Rivendel. Tu je podignuto jedino noldorsko
utvrđenje između Plavih i Maglenih Planina.

U to vreme se Lindon našao u opasnosti, ali su potomci Edaina, Numenorejci, doveli svoje ogromne
flote i saterali Saurona na istok. Još kasnije oni su se vratili i zarobili Mračnog Gospodara, ali ga nisu
uništili. Držali su ga kao zarobljenika, i tako je došlo do njihovog Pada, jer ih je on okrenuo protiv
Valara i njih je zbog sopstvene ludosti progutalo more.

Tako se Sauron vratio u Srednju Zemlju gde su opstajala samo noldorska kraljevstva Lindon i
Rivendel, mada su već bila sagrađena kraljevstva Zelenšume Velike i Lot-lorijena, s noldorskim i
sindarskim plemstvom i podanicima šumskih Vilenjaka. Ali sa Sauronovim povratkom ponovo je
došlo do rata: obrazovana je Poslednja Alijansa Ljudi i Vilenjaka i u tom ratu, kojim je okončano
Drugo Doba, Sauron je ubio Gil-galada i kralja Dunedaina, ali je i on uništen, zajedno s celim
kraljevstvom Mordor.

Odonda nije više bilo Uzvišenog Kralja noldorskih Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, ali su preostala
kraljevstva. Gospodstvo nad Lindonom i Sivim Lukama dopalo je Kirdanu, dokje Elrond i dalje
vladao u Rivendelu. Tokom Trećeg Doba najlepše kraljevstvo bio je Lotlorijen, gde je kraljevala
Kraljica Galadrijela, najplemenitijeg roda od Noldora koji su i dalje živeli u Srednjoj Zemlji. Mada je
malo Noldora živelo među onima koji su se nazivali Galadrimi u Zlatnoj Sumi, to je bilo najsjajnije
kraIjevstvo i najviše slično noldorskim starim kraljevstvima.

Kao što se priča u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", kada je na kraju Trećeg Doba Jedini Prsten
razoren i Sauron uništen, Elrond je pozvan iz Rivendela i Galadrijela je došla iz Lotlorijena na bele
brodove koji će ih odvesti u Neumiruće Zemlje. Kada je Kraljica otišla, Iot-lorijen je izbledeo i
oslabio; i Noldorska kraljevstva Srednje Zemlje su nestajala u godinama Četvrtog Doba. Kažu da je
Kirdan Brodograditelj poveo poslednje od Noldora u Neumiruće Zemlje. Tu obitava sad ostatak
noldorskog naroda koje je nanelo najveću tugu, izvršilo najveće podvige i zadobilo najviše slave od
svih Vilenjaka u pričama koje su došle do nas tokom Doba. Kakva su bila njihova dela otkako je
otplovio poslednji brod samo će Velika Muzika obelodaniti onima koji žive u Smrtnim Zemljama.
Nomin
Kada su Ljudi ušli u zemlje Belerijanda u Prvom Dobu Sunca, ugledali su po prvi put Vilenjake
Finroda Felagunda, gospodara Noldora. Ti Ljudi su bili zapanjeni lepotom i znanjem ovih Vilenjaka,
koje su nazvali Nomin, što znači "mudri".
Nori
Patuljak Torina i Družine, Nori se uputio u Potragu za Ereborom godine 2941. Trećcg Doba, što je za
ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Nori
se nastanio u Ereboru gde je ostao do kraja života.
Numenor
Posle Prvog Doba Sunca preostalo je još od one rase Ljudi zvanih Edaini koji su se udružili s
Vilenjaciam u ratu Prstenova protiv Morgota. Kao nagradu za njihovu hrabrost Valari su uzdigli
jedno veliko ostrvo usred Zapadnog Mora, da bi ti Ijudi, zvani Dunedaini, mogli da imaju sopstvenu
zemlju. Bio je to Numeor - "Zapadna Zemlja" na jeziku Ljudi Srednje Zemlje - osnovan godine
trideset i druge Drugog Doba i najmoćnije kraljevstvo Ljudi u celoj Ardi. Ljudima Numenora je
darovan životni vek mnogo puta duži od života drugih smrtnika, zajedno s velikim umnim i telesnim
89
 moćima koje su ranije bile dodeljivane samo Vilenjacima. Ostrvo Numenor, koje je takođe zvano i
Andor, "zemlja dara", ili "Elena", "zemlja zvezde" bilo je grubo oblikovano kao petokraka zvezda.
Bilo je otprilike 250 milja široko na svom najužem, a pet stotina milja na najširem delu, i bilo je
podeljeno na šest regiona. U središtu se nalazio Mitalmar, "unutrašnjost". koji je obuhvatao: Arandor,
"zemlju kraIjeva"; Armenelos, kraljevski grad:
Meneltarmu, svetu planinu, i pristanište Romenu. Svako od pet poluostrva koje se zrakaslo širilo od
Mitalmara bilo je posebno podrucje:
Forostar, "severne zemlje"; Orostar, "istočne zemlje", Hjarostar, "jugo-istočne zemlje", Hjarnustar,
"jugoza-padne zemlje" i Andustar, "zapadne zemlje", sa glavnim gradom i pris-taništem Andunie, što
znači "zalazak sunca".

Numenor je takođe bio blagosloven mnogim divnim šumama mirišljavog drveća u cvatu. Imao je
mnogo lepih polja i dve glavne reke: Siril, koja je tekla na jug s obronaka Meneltarme do mora
pokraj ribarskog gradića Nindamosa, i Nundunie koja je tekla zapadno od Eldalondea Zelenog,
najlepšeg pristaništa Numenora. Tokom Drugog Doba Numenor je bio tako veliki da su se kraljevi
toliko uzoholili da je to prevazilazilo svaku meru. Zaveden opakim nagovaranjima Saurona,
Gospodara Prstenova, 3319. Kralj Ar-Farazon se usudio da pošalje jednu veliku flotu protiv Valara u
Neumiruće Zemlje. Rezultat toga bilo je potpuno uništenje Numenora, jer je more bukvalno
progutalo ovo ostrvsko kraljevstvo. Bilo je to vreme poznato kao Promena Sveta, jer ne samo da je
Numenor, već su i Neumiruće Zemlje odnete iz Sfera Sveta u dimenziju koja je van domašaja i
poimanja smrtnika. I mada je deo njegovog naroda izbegao kataklizmu i otišao u Srednju Zemlju i
tamo izgradio svoja kraljevstva i carstva, Numenor se nikada više nije uzdigao. Tokom mnogo doba
legende su govorile o njemu kao o čarobnoj zemlji potonuloj u more pod imenima Akalabet, Marn-
nu-Falmar i Atlante na Atlantidi.
Numenorejci
Kada se završilo Prvo Doba Sunca i kada je moć Morgota skršena, preostao je samo jedan deo rase
Ljudi zvanih Edaini koji su bili saveznici Vilenjaka u strašnim ratovima Belerijanda.

Posle Velike Bitke Valari su se sažalili na Edaine koji su tako teško stradali i čije su zemlje
izgubljene, i Valari su stvorili jedno veliko ostrvo za njih u Zapadnom moru, između Srednjc Zemlje
i Neumirućih ZemaIja. Uz tu zemlju podareni su im i dug život i veće umne i telesne moći, i mnoge
veštine i znanja koji su ranije bili dodeljivani samo Vilenjacima. Ti Ijudi su bili veoma promenjeni i
sad su se zvali Numenorejci, jer je njihova zemlja bila Numenor ili Zapadna Zemlja. Ali, ona se
takođe zvala i Andar, "zemlja dara", ili Elena, "zemlja zvezde", i Mar-nu-Falmar na Atalanteu.

Podvizi Numenorejaca u Drugom Dobu Sunca su bili izuzetni, jer su Numenorejci bili uveliko
osnaženi darovima Valara i Eldara. Prvi od kraljeva Numenora bio je Elros Poluvilenjak, brat
Elronda koji je vladao u Rivendelu. Elrosje odabrao da bude smrtan, ali je njegova vladavina ipak
trajala 400 godina. U toj zemlji on je nazvan Tar-Minjatur. Širom Sveta plovili su Numenorejci, čak
toliko daleko da su stizali do Kapija Jutra na Istoku. Međutim, nikad nisu mogli da plove na zapad,
jer je postojala jedna zabrana koja nije smela da bude prekršena: nijedan smrtnik nije smeo da kroči
na blagoslovenu obalu Neumirućih Zemalja Eldamara i Valinora.

U Numenoru se blagostanje Ljudi povećavalo, dok se u Srednjoj Zemlji ponovo pojavila tama. Jer
iako je Morgot Neprijatelj nestao iz Sveta, vratio se njegov veliki siuga, Mračni Gospodar Sauron, i
Ljudi u južnim i istočnim predelima Srednje Zemlje su obožavali njegovu zlu senku.

Pripovedanje o Prstenovima Moći govori kako je, u to vreme, Sauron načinio volšebnički Prsten
kojim se nadao da će zavladati svim Smrtnim Zemljama, i poveo rat protiv Vilenjaka i ubijao ih
strašno i poterao ih nazad u Plave Planine. Ali moć Numenorejaca je takođe narasla, došli su u
pomoć Vilenjacima i zaratili protiv Saurona, i on je isteran iz Zapadne Zemije. Neko vreme je vladao
mir i Numenorejci su ponovo jačali, sagradivši pristaništa Umbar na Jugu i Pelargir na Severu
90
 Srednje Zemlje. Ali, oni su postali oholi i poželeli su da se proglase gospodarima Srednje Zemlje i
gospodarima mora. Tako su godine 3262. Drugog Doba Sunca došli u Mračnu Zemlju Mordor sa
tako silnim mnoštvom oružja i Ijudi da Sauron nije mogao da im se odupre. Na zaprepašćenje celog
Sveta, Sauron je sišao sa svoje Mračne Kule i predao se Numenorejcima, umesto da se usudi da se
bori sa takvom vojskom. Tako je Mračni Gospodar postao zarobljenik i u okovima je odveden u
veliku kulu kralja Numenora.

No, Sauronova predaja bila je samo varka majstora obmane da bi postigao prepredenošću ono što
nije mogao da postigne snagom oružja. Jer u Numenorejcima je zapazio kobne slabe tačke oholosti i
slavoljubivosti, i verovao je da može da ih dovede u iskušenje i zavede darovima svojih moći. I tako,
kad se jednom našao u kraljevstvu Numenor, uspeo je da nanese najveće zlo koje je ikad počinjeno
protiv rase Ljudi: Sauron je zaveo i pokvario kralja Numenora, Ar-Farazona. U Numenoru su
sagrađeni veliki harmovi posvećeni Morgotu, Mračnom Gospodaru, i Ijudske žrtve su prinošene na
njegovom oltaru. Onda je Sauron posavetovao Numenorejce da zarate protiv Valara i Eldara koji su
živeli u Neumirućim Zemljama. Najveća flota kojaje ikada plovila svetom je tada okupljena i
zaplovila je na Zapad prema zemlji zabranjenoj za Ljude. Prošavši kroz začarano Ostrvlje i Senovita
Mora, flota je došla do Neumirućih Zemalja. Kad je ogromna mornarica stigla do Neumirućih
Zemalja, priča se u Akalabetu, velika zla kob je zadesila Svet. Premda je kralj došao da pobedi, s
prvim njegovim korakom Pelori Planine su se obrušile na njega i celu njegovu ogromnu armadu.
Numenorejci su bili pobijeni do poslednjeg čoveka, ali to nije bilo sve, jer je usledila još veća
propast. Talasi su se digli u besu, a iz Meneltarme planine koja je ležala u središtu Numenora -
pokuljao je veliki plamen i ceo Numenor je, u neizmernom viru, potonuo u Belegair, Veliko More.

Tako se dogodilo ono što se naziva Promena Sveta. Jer te godine, 3319. Drugog Doba Sunca,
Neumiruće Zemlje su odnete iz Krugova Sveta i preseljene van dohvata svih osim Odabranih, koji su
putovali u vilin-brodovima Pravim Putem kroz Sfere oba Sveta.

Ipak, deo numenorejske rase je preživeo. Neki su pobegli od potonuća Numenora i doplovili su u
devet brodova u Srednju Zemlju. To su bili Elendili, "verni", koje Sauron nije zaveo i koji su odbili
da napuste stari način života Valara i Eldara. Ti Ijudi su otplovili u Srednju Zemlju u devet brodova i
obrazovali dva moćna kraIjevstva u Arnoru i Gondoru. Drugi su takođe preživeli Pad Numenora, u
potonjim vremenima nazvani su Crni Numenorejci i naselili se u zemlji Umbar.
Nurn
Južni deo Sauronog zlog kraljevstva Mordor bio je poznat kao Nurn. Dok je Sauron vladao, bila je to
zemlja puna robova Gospodara Prstenova koji su neveselo obradivali njene prostrane oranice da bi
obezbedili hranu za armije Mordora. Kroz polja Nurna proticale su četiri glavne reke koje su se
ulivale i unutrašnjc more Nurnen. Malo se priča o ovom mestu ili njegovim stanovnicima, ali posle
Rata za Prsten, Kralj Elesar je oslobodio robove i predao im oranice Nurna u svojinu.

91
Oghor-hai
Ime Oghor-hai bilo je orčko ime za primitivne šumske Divlje Ijude koji su često hvatali u zasedu i
napadali orčke čete zalutale u njihove krajeve. Ljudima su bili poznati kao Vosi.
Oiolaire
Među numenorejskim pomorskim kraljevima vladao je običaj da blagoslove brod da bi bezbedno
prošao i bezbedno se vratio. To je činjeno tako što bi se posekla grana svetog mirišljavog drveta
zvanog Oiolaire i stavljala se na pramac broda. Ta "Zelena Grana Povratka" bila je žrtveni dar Oseu,
Gospodaru Talasa, i Uineni, Gospi od Mirnih Mora. Oiolaire su Numenorejcima darovali Vilenjaci
Ereseje, a ime mu znači "večno leto".
Oin
Patuljak Torina i Družine, Oin, sin Groina, rođenje 2774. Trećeg Doba, a priključio se Potrazi za
Ereborom 2941. Posle ubijanja Smauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja kraljevstva Patuljaka pod
Planinom, Oin se naselio i živeo neko vreme u Ereboru. Međutim, 2989. je krenuo sa Balinom i
Orijem da pokuša da ponovo ustanovi patuljačko kraIjevstvo u Moriji. Tu gaje 2994. ubilo čudovište
zvano Čuvar u Vodi.
Okrug
Zelene i prijatne zemlje Okruga u Erijadoru - odmah na zapadu od Brendivinske Reke i na istoku od
Dalekih Nizija - bile su dom naroda Polušana, zvanih Hobiti, od sedamnaestog veka Trećeg Doba
Sunca. Nekad deo kraljevstva Arnora, koje je tokom stoleća ratovanja opustošilo, Okrug je predat
Hobitima 1601. ukazom dunedainskog kralja Argeleba II od Artedaina.

Sam Okrug bio je podeljen na četiri glavne oblasti, zvane Četiri Daleke stvari; kasnije, 2340.
hobitska porodica po imenu Starkicoš je prešla Brendivinsku Reku i naselila se u deo nazvan
Baklend (Kicoš-zemlja). U Četvrtom Dobu Baklend, zajedno sa zemljama Zapadne međe od Dalekih
Sprudova do Brda Kule, zvanično je pridodat slobodnim zemIjama Okruga. Umeren način života
Hobita je veoma odgovarao ovim plodnim područjima, i oni su, uz svoje skromne oranice i poštenim
radom, napredovali. U Okrugu su rasla sela i gradovi koliba i hobitskih rupa.

Hobiton, Gozbograd, Majklov kop, Zobambar, Žaboselo i tuce drugih. Izgleda da je, izuzev nekoliko
prirodnih nesreća i jednog jedinog orčkog upada 2747, Okrug bio jedan izuzetno miran kraj,
ponajčešće i ne poznajući svet uokolo. On je uspeo da izbegne većinu sukoba Trećeg Doba sve do
vremena Rata za Prsten kada je ova uspavana zemlja iznenada upletena u dogadanja. Jer tu je živeo
Bilbo Bagins, koji se pridružio Potrazi za Samotnom Planinom i tokom te pustolovine došao do
jednog čarobnog Prstena. Ovo slučajno otkriće uvuklo je Bilboa, njegovog naslednika Froda Baginsa
i sve Hobite Okruga u najveću dramu tog doba. Tako se desilo da su Hobiti, najskrušeniji i
najneznatniji od svih naroda Srednje Zemlje, držali sudbinu celog Sveta u svojim rukama.
Olifaunti
U hobitske zemlje Okruga ušunjale su se mnoge legende o tajanstvenim vrelim zemljama koje su se
nalazile daleko na jugu Srednje Zemlje. Hobite su najviše opčinjavalc priče o divovskim
Olifauntima, životinjama koje su se koristile u borbi a imale su kljove i ogromna teška stopala.
Kružile su glasine da divlji Ljudi Harada stavljaju bojne tornjeve na leđa ovih stvorenja kada jašu u
bitku. Razumni Hobiti su verovali da su te priče tvorevine maštovitih umova, mada su neki od
njihovog sopslvenog naroda tvrdili da su videli ta stvorenja, koja su Ljudi Gondora obično zvali
Mumakili.
Olog-hai
Priča se da je u Trećem Dobu Sunca Gospodar Prstenova Sauron, koji je vladao u Mordoru, uzeo
neke od drevnih Divova koje je Melkor nakotio u Angbandu i od njih sačinio jednu drugu rasu koja
je u Crnom Govoru bila poznata kao Olog-hai. Stvorenja ove rase su bila istinski Divovi po veličini i
snazi, ali Sauron ih je načinio da budu lukavi i da se ne plaše svetla, koje je bilo smrtonosno za
većinu trolovske i divovske rase. Olog-hai su bili strašni u borbi jer su bili odgajeni kao grabežljive
zveri gladne mesa svojih neprijatelja. Bili su oklopljeni kao kamen tvrdim krljuštima i, bez sumnje,
bar dvostruko viši i krupniji od Ljudi. Nosili su okrugle štitove, bez oznaka i crne, a bili su naoružani
92
 ogromnim maljevima, kandžama kojima su mogli da se zakače, i velikim otrovnim zubima. Pred
njihovim jurišem malo je ratnika bilo koje rase moglo da održi čvrst odbrambeni zid kopalja, a sečiva
koja nisu bila blagoslovena vilenjačkom čarolijom nisu mogla da probiju njihovu jaku debelu kožu i
puste njihovu nečistu crnu krv.

Ali, ma kako da su bili snažni, Olog-hai su potpuno uništeni na kraju Trećeg Doba. Jer ova bića je
oživljavala i njima upravljala samo volja Mračnog Gospodara, Saurona. Stoga, kad je Jedini Prsten
uništen a Sauron nestao, oni su se iznenada našli bez smisla i svrhe, telurali su se i tumarali besciljno.
Ostavši bez gospodara, nisu mogli ni ruku da podignu da bi se borili, i tako su bili ubijeni ili
izgubljeni. Zato istorije Četvrtog Doba ne govore o Olog-haima jer su oni već nestali iz Sveta.
Olvari
U Muzici Ainura bilo je mnogo proročanstava. Jedno je bilo da će se, pre no što Vilenjaci i Ljudi uđu
u Svet, pojaviti duhovi koji će biti čuvari svih Olvara (živih bića koja rastu i ukorenjena su u
Zemlju). Jer nijedan od Olvara, od velikog šumskog drveća pa do najmanjeg lišaja, nije u stanju da
pobegne od svojih neprijatelja, i zato je Javana stvorila njihove čuvare, zvane Enti.
Olve
Vilenjački kralj Alkvalondea. Olveje bio brat Elvea, prvog Uzvišenog Kralja telerskih Vilenjaka.
Braća su povela svoj narod na Veliko Putovanje na početku Doba Zvezdane Svetlosti. Međutim, u
Belerijandu, Elvea je očarala Melijana Maja i on je ostao i osnovao kraljevstvo Sivih Vilenjaka. Olve
je postao Uzvišeni Kralj Telera i odveo svoj narod, prvo do Tol Ereseje, i najzad do Alkvalondea, u
Eldamaru.
Onodrimi
U šumama Srednje Zemlje u vreme Paljenja Zvezda, pojavio se jedan divovski narod. Bili su to
Pastiri drveća, koji su najčešće bili poznati kao Enti, ali sindarski Vilenjaci su ih zvali Onodrimi. Ovi
četrnaest stopa visoki divovi bili su tajni zaštitnici šume, a oblikom su nalikovali i drveću i Ljudima.
Enti su uglavnom bili blagi i sporo su delali. Bili su ravnodušni prema ratovima drugih naroda,
ukoliko te razmirice nisu u velikoj meri umanjivale njihova šumska kraljevstva. Ali, kad bi se
jednom razgnevili, njihov bes i snaga su bili neizmerni, i oni su satirali svoje protivnike. Za vreme
Rata za Prsten odmetnuti Ćarobnjak Saruman je saznao kolika se cena mora platiti kad se izazove
takav bes, jer su Onodrimi uništili i njegovu vojsku i njegovu tvrđavu u Izengardu.
Orci
Priča se da je u najdubljim Jamama Utumna, u Prvom Dobu Zvezda, Melkor počinio svoje najveće
bogohuljenje. Jer u to vreme je zarobio mnoge pripadnike novoprobuđene rase Vilenjaka, doveo ih u
svoje tamnice i jezivim mučenjima stvorio je upropašćene i strašne oblike života. Od njih je nakotio
jednu demonsku rasu robova koji su bili isto toliko gnusni koliko su Vilenjaci bili lepi.

To su bili Orci, mnoštvo rođeno u oblicima izopačenim bolom i mržnjom. Jedinu radost ova
stvorenja su nalazila u bolu drugih.jer krv koja je tekla u Orcima bila je i crna i hladna. Njihova
zakržljala obličja bila su jeziva, povijena, savijenih nogu i zdepasta. Ruke su im bile dugačke i
snažne kao kod majmuna s Juga, a koža im je bila crna kao drvo nagorelo vatrom. Škrbavi zubi u
širokim ustima bili su im žuti, jezici crveni i debeli, a nozdrve i lica široki i pljosnati. Oči su im bile
zagasito crveni razrezi, kao uske pukotine u crnim gvozdenim kapijama iza kojih se žario vreli ugalj.

Orci su bili žestoki ratnici, jer su se plašili mnogo više svog gospodara nego bilo kog neprijatelja, i
možda su više voleli smrt nego muke orčkog života. Bili su kanibali, okrutni i strašni, i često su
njihove grabežljive kandže i zubi koji su balavili bili umrljani gorkim mesom i nečistom crnom
krvlju sopstvene vrste. Orci su bili okoćeni kao robovi Gospodara Tmine; zato su se plašili svetla je
ono slabilo i peklo. Njihove oči su videle noću, a živeli su u nečistim jamama i prokopima. U
Melkorovom Utumnu i u svakom nečistom prebivalištu na Srednjoj Zemlji su se množili. Brže od
bilo kojih drugih bića na Ardi, njihovo potomstvo se rađalo i izlazilo iz jama gde su se kotili. Na
kraju Prvog Doba Zvezda bio je Rat Sila u kome su Valari došli do Utumna i provalili u njega.
Vezali su Melkora velikim lancem, i potamanili su njegove sluge u Utumnu i s njima većinu Orka.
93
Oni koji su preživeli bili su bez gospodara i tumarali su uokolo.

U Dobima koja su usledila bilo je velikih seoba Vilenjaka i, mada su Orci živeli na mračnim mestima
Srednje Zemlje, oni se nisu pojavIjivali otvoreno, i vilenjačke istorije ne govore o Orcima sve do
Četvrtog Doba Zvezda. Do tog vremena Orci su postali drski. Iz Angbanda su izlazili u oklopu od
čeličnih ploča i spojenih karika, i kacigama od gvozdenih obruča i crne kože s gvozdenim kljunom
koji je bio kao kljun sokola ili orlušine. Nosili su krive sablje, otrovne bodeže, strele i mačeve s
širokom glavom. Ova otimačka razbojnička rasa, zajedno s Vukovima i Vukodlacima, usudila se, u
Četvrtom Dobu Zvezda, da uđe u carstvo Belerijand gde se nalazilo sindarsko kraljevstvo Melijane i
Tin-gola. Sivi Vilenjaci nisu znali kakva su vrsta stvorova Orci, mada nije bilo sumnje da su zli.
Kako ovi Vilenjaci nisu koristili u to vreme čelično oružje. došli su kod patuljačkih kovača Nogroda i
Belegosta i trampili se za oružja od kaljenog čelika. Zatim su Orke poubijali ili ih oterali.Međutim,
kad se Melkor vratio u Belerijand u poslednjem Dobu Zvezda, izašavši iz jama Angbanda, Orci su
krenuli, stroj za strojem, legija za legijom, u otvoreni rat, i to je bio početak ratova Belerijanda. Jer, u
dolini Reke Gelion su ih presreli Sivi Vilenjaci Kralja Tingola i Denetorovi Zeleni Vilenjaci. U toj
Prvoj Bici Orci su desetkovani i naterani da vrišteći beže u Plave Planine, gde nisu našli utočište, već
su samo nabasali na sekire Patuljaka. Niko iz te vojske se nije spasao. Ali, Melkor je odaslao tri
velike armije. Druga armija Orka se digla i pregazila zapadne krajeve Belerijanda i opsela Falas, ali
gradovi Falatrima nisu pali. Zato se druga armija Orka prikIjučila trećoj armiji i marširala na sever do
Mitrima, da pobije novodošle noldorske Vilenjake. Ali Orci su bili malo pripremljeni za ove
Vilenjake. Po telesnoj snazi, Noldori su bili daleko iznad i najcrnjih orčkih snova. Samo pogledom
ovi Vilenjaci su pržili meso Orka, a jarka svetlost vilenjačkih mačeva ih je terala u ludilo od bola i
straha. Tako se povela Druga Bitka Belerijanda protiv Noldora koje je doveo Feanor, i ta bitka je
nazvana Bitka pod Zvezdama, Dagornuin Gilijat. Mada je noldorski kralj Feanor ubijen, druga i treća
armija Melkora bile su potpuno uništene.

Druga noldorska armija predvođena gospodarem Fingolfinom izašla je sa Zapada i silna svetlost
Sunca se uzdigla na bedeme neba velikom grajom, koja je svakom Melkorovom slugi ulila strah u
kosti. Tako je otpočelo Prvo Doba Sunca i neko vreme stremljenja Orka su zaustavljena novom
svetlošću Sunca. Uskoro, međutim, pod zaklonom tame, Orci su se pojavili u jednoj još većoj armiji,
brojnijoj od prethodne tri i s težim naoružanjem, u nadi da će uhvatiti Noldore kad ne budu na
oprezu. U Slavnoj Bici legije Orka ponovo su doživele pokolj. U to vreme otpočelaje Opsada
Angbanda i, mada su Orci s vremena na vreme vršili ispade u grupama, uglavom su zadržavni unutar
angbandskih zidina. Ali, Melkorova moć je rasla, jer je mračnim vradžbinama nakotio još od orčke
rase, a takođe i Zmajeve, i kod sebe je imao Balroge, Trolove, Vukodlake i čudovišta mnogobrojna i
silna. Kad je prosudio da je spreman, moćna vojska je ušla u Bitku Iznenadnog Plamena, i time je
razbijena opsada Angbanda i vilingospodari bili su poraženi. Od te silne bitke broje se godine užasa
koje Orci pamte kao Velike Godine.

U to vreme pao je Tol Sirion i pregažena su kraljevstva Hitlum, Mitrim, Dor-lomin i Dortonion.
Takođe je vođena Bitka Nebrojenih Suza: bila je to Peta Bitka u Ratovima Belerijanda i Vilenjaci i
Edaini su potpuno potučeni. Zle orčke legije iz Angbanda su zatim umarširale u Belerijand. Falas je
pao i pripao Orcima, kao i dva grada, Britombar i Eglarest. Vodena je Bitka od Tum-halada i
Nargotrond je poharan, zbog svađa sa Patuljcima i Noldorima Menegrot je dvaput pregažen i zemlje
Sivih Vilenjaka opustošene. Konačnoje pao i Gondolin, Skriveno Kraljevstvo. Tako je Melkorova
pobeda bila skoro potpuna, njegove orčke legije su išle po Belerijandu kud god su želele. Sva
vilenjačka kraljevstva su bila unišlena; nije opstao nijedan veliki grad i najveći deo Vilenjaka i
Edaina je pobijen. Takva je priča o danima koji su radovali crna srca Orka i njhovih saveznika.

Ipak, užas tog Doba je najzad okončan. Jer Valari, Majari, Vanjari i Noldori od Tiriona su izašli iz
Neumirućih Zemalja i povela se Velika Bitka. U njoj je Angband razoren i sve planinc Severa
skršene. Belerijand je sa Angbandom pao u uzavrelo more; Melkor je izbačen u Prazninu zauvek i
94
njegove sluge i Orci su istrebljeni na severozapadu Srednje Zemlje.

Ali Orci su ipak preživeli, jer je deo ove rase ležao skriven u nečistim jazbinama ispod mračnih
planina i brda. Tu su se oni kotili i množili. Konačno su došli kod Melkorovog glavnog zapovednika,
Saurona, nudeći mu se u službu, i on je postao njihov novi gospodar. Oni su dobro služili Saurona u
Ratu Saurona i Vilenjaka i u svim njegovim bitkama do Rata Poslednje Alijanse, kad je okončano
Drugo Doba padom Mordora i istrebljenjem najvećeg dela orčke rase. Ipak, u Trećem Dobu Sunca,
kao i u Drugom, oni Orci koji su bili skriveni na mračnim i zlim mestima su nastavili da žive. Ostavši
bez gospodara, Orci su vršili prepade i postavljali zasede tokom mnogo stoleća, ali nisu krojili velike
planove o osvajanjima, sve dok nije proteklo više od hiljadu godina tog doba, kad se kao veliko i zlo
Oko Sauron ponovo pojavio u mračnom kraljevstvu Dol Guldur u južnoj Mrkoj šumi. Kao i u
Drugom Dobu Sunca, mračne sudbine Saurona i Orka su ponovo ujedinjene, i dve hiljade godina
Trećeg Doba moć Orkaje rasla kako je rasla i moć njihovog Mračnog Gospodara.

Njihova moć je prvo ojačala u Mrkoj šumi, zatim u Maglenim Planinama. 1300. Nazguli su se
ponovo pojavili u Mordoru i kraljevstvu Angmar u severnom Erijadoru, i Orci su se sjatili oko njih.
Posle šest stotina godina strahovlade Angmar je pao, ali zlo kraljevstvo Minas Morgul se uzdiglo u
Gondoru, i tu su se opet Orci množili, s onima iz Mrke šume, Maglenih Planina i Mordora, tokom
sledećih hiljadu godina.

Ali, pričali su da Sauron nije bio potpuno zadovoljan orčkom vojskom i želeo je da poveća njihovu
snagu. I mada o tome ne govori nijedna priča, verovalo se da je Sauron strašnim vradžbinama stvorio
jednu novu rasu većih Orka. Godine 2475. ta stvorenja, zvana Uruk-hai, izašla su iz Mordora i
opljačkala Ozgilijat, najveći grad Gondora. To su bili Orci porasli do visine Čoveka, pravih nogi i
snažni. I mada su bili pravi Orci -crne kože, crne krvi, kosooki, s otrovnim zubima i kandžama na
rukama - Uruk-hai nisu kopneli na sunčevoj svetlosti i nisu je se uopšte bojali. Zato su Uruk-hai
mogli da idu gde god njihova zla braća nisu i, budući veći i jači, bili su takođe hrabriji i žešći u borbi.
U crnom oklopu, često noseći ravne mačeve i dugačke lukove od tisovine, kao i mnoga od opakih i
otrovnih orčkih oružja, Uruk-hai su postali elitni vojnici i najčešće su bili visoki zapovednici i vođe
manjih Orka.

U stolećima koja su usledila Uruk-hai i manji Orci su obrazovali saveze da bi mogli da unište sva
kraIjevstva Ljudi i Vilenjaka koja su se nalazila u Zapadnim Zemljama. Tako su Orci sklopili
sporazume s Dunlendinzima, Balkotima, Kolovoscima, Haradrimima, Istočnjacima iz Runa i
Korsarima od Umbara da bi postigli svoj cilj. Orci su došli čak i u kraljevstva Patuljaka. Godine
1980. Moriju je zauzeo moćni demon Balrog. S njim su bili Orci od Maglenih Planina koji su došli iz
svog glavnog grada Gundabada u velikom broju da nasele taj drevni patuljački grad, obasipajući
prezirom narod Patuljaka i ubijajući svakog ko bi prišao ovom najdrevnijem kraljevstvu.

Ali, na severu će ovo biti uzrok propasti Orka, jer su Patuljci bili tako razgnevljeni da nisu marili za
cenu koju će platiti da bi se osvetili. Tako se od 2793. do 2799. vodio sedmogodišnji rat do
istrebljenja, zvani Rat Patuljaka i Orka. U tom ratu, mada je to Patuljke skupo koštalo, skoro svi Orci
Maglenih Planina su oterani i ubijeni, a kod Prve Kapije Morije vođena je strašna Bitka od
Azanulbizara. Orci su bili potučeni a glava njihovog orckog generala, Azoga, nabijena na kolac.
Tako su tokom jednog stoleća Maglene Planine bile očišćene od ove opake rase, ali su se oni s
vremenom vratili u Gundabad i Moriju.

Godine 2941. druga velika nesreća je zadesila Orke na Severu. Posle smrti Smauga Zmaja, svi orčki
ratnici Gundabada došli su u patuljčko kraIjevstvo Erebor i pod Samotnom Planinom se povela Bitka
Pet Vojski. Orke je predvodio Bolg sa Severa, sin Azoga, koji je želeo da se osveti Patuljcima, ali sve
što je postigao bila je njegova pogibija i pogibija svih njegovih vojnika.

95
 U Ratu za Prsten, poslednjem velikom sukobu Trećeg Doba Sunca, orčke legije su bile svuda, kako
se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe". S Maglenih Planina i iz senki Mrke šume Orci su
dolazili u rat pod barjacima, crnim i crvenim. Neustrašivi Uruk-hai sa štitovima i kacigama koji su
nosili grb Bele Ruke dolazili su iz Izengarda, gde je vladao odmetnuti Čarobnjak Saruman. U
Morgulu su i veći i manji Orci bili obeleženi belim mesecom kao nekom velikom lobanjom, i pod
Sauronovim zapovedništvom bili su bezbrojni Orci Mordora svih rasa, koji su nosili znak u obliku
Crvenog Oka. Pripremali su se za rat, kao i mnogi drugi. Borili su se u brojnim čarkama i zasedama,
kao i u Bici kod Gazova Izena, Bici od Rogburga, Bici Pelcnorskih Polja, Bici pod Drvećem i Bici od
Dola. U tim naletima hiljade su pale na obe strane, i, mada su u mnogima od tih bitaka Orci bili do
nogu potučeni. priča se da je Sauron zadržao najveći deo svojih snaga u Mordoru dok neprijatelj nije
došao do severne kapije njegovog kraljevstva.

Ali u Ratu za Prsten sve će se razrešiti u poslednjoj bici ispred Moranona, Crne Kapije. Sve strašne
snage Mordora su se tu sakupile, i na Sauronovu zapovest obrušili su se na vojsku Zapovednika
Zapada. Međutim, baš u tom času, u.vulkanskim vatrama Planine Usuda, Jedini Prslen Moći koji je
držao pod svojim uticajem ceo Sauronov mračni svet je uništen. Crna Kapija i Crna Kula su se
raspale. Najmoćnije Sauronove sluge je progutala vatra, Mračni Gospodar je postao crni dim koga je
razvejao zapadni vetar, a Orci su kopneli kao slama pred plamenom. lako su neki preživeli, nikad se
više nisu uzdigli u velikom broju, nego su izumirali i slabili, i postali manji goblinski narod kome
ništa nije preostalo osim glasina o njihovoj drevnoj zloj moći.
Ori
Patuljak Torina i Družine, 2941. Trećeg Doba Ori se uputio u Potragu za Ereborom čiji je ishod bio
ubijanje Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljačkog kraljevstva pod Planinom. Ori je ostao
u Ereboru do 2989, kad je krenuo s Balinom i Oinom da pokuša da ponovo naseli Kazad-dum. Tu je
umro 2994, u Odaji Mazarbula.
Orlovi
Najuzvišenija od krilatih stvorenja Arde bili su Orlovi, jer su ih na svet donela dva moćna Valara:
Manve, Gospodar Vazduha, i Javana, KraIjica Zemlje. Orlovi su se ubrajali među najdrevnije i
najmudrije rase, nastali su pre nego što su Zvezde upaljene a Vilenjaci se probudili. U Dobima koja
su usledila te ptice su uvek bile glasnici Manvea i njemu su služili. Na Tanikvetilu, Velikoj Planini,
Orlovi bi se odmarali, hvatajući se i priljubljujući za visoke litice savijenim kandžama. Nad celim
azurnim Svetom su leteli, jer su bili oči Man-vea, i kao udar groma su se obrušavali na njegove
neprijatelje.

U Prvom Dobu Sunca jedno moćno leglo ove rase živelo je u Belerijandu. Zvali su se Orlovi od
Okružujućih Planina i živeli su na visini na vrhovima zvanim Krisaigrim. Ti Orlovi su bili nadaleko
čuveni po svojim podvizima u Ratu Dragulja. Njihov vladar bio je Torondor, najveći i
najveličanstveniji od svih Orlova. Puni raspon krila Torondora bio je trideset hvati, a brzina ove
velike ptice nadmašivala je i najbrži olujni vetar. Torondor je bio snažan i neustrašiv, i neprestano se
borio protiv zlih stvorenja na Zemlji.

Upravo je Torondor spasao Maidrosa, noldorskog gospodara, sa vrha Tangorodrima. On je takođe i

vratio smrskano telo Kralja Fingolfina natrag iz Angbanda i na Morgotovom licu napravio brazgotine
svojim dugim kandžama. U Potrazi sa Silmarilom, i Berena i Lutijenu je iz Angbanda izbavio
Torondor. I, madaje Gondolin konačno pao zbog izdaje, Orlovi su vekovima čuvali to skriveno
noldorsko kraljevstvo.

Torondor i njegova rasa su zadobili najveću slavu u ratu Besnih. "Kventa Silmarilion" priča kako su
Orlovi izašli kao pobednici u Velikoj Bici, čak i protiv onog najstrašnijeg . zla - krilatih Vatrenih
Zmajeva Angbanda

U Trećem Dobu Sunca Gvaihir, Gospodar Vetra je vladao nad Orlovima Srednje Zemlje. Mada nije
96
 veličinom dostigao čak ni najmanjeg od Orlova Prvog Doba, po merilima Trećeg Doba bio je najveći
u svom vremenu. Gvaihirov narod, Orlovi Maglenih Planina, bili su divlji, i Mračne Sile su ih se
veoma plašile. Duga priča o Potrazi za Prstenom i Ratu priča kako je Gvaihir, sa svojim bratom
Landrovalom i jednim koji se zvao Meneldor Brzi, često u bici prednjačio s orlovskom vojskom.
Orlovi Maglenih Planina su učinili mnoge velike podvige. Oni su pomogli da se usmrti Zmaj Ercbora
i, kasnije, da se pobede Orci u Bici Pet Vojski. Oni su takođe spasli Čarobnjaka Gandalfa i Nosioce
Prstena, boreći se u poslednjoj bici Rata za Prsten pred Crnom Kapijom Mordora.
Orokarni
Daleko na istoku Srednje Zemlje nalazile su se Orokarni, "Crvene Planine" ili Planine Istoka. U
Dobima Zvezdane Svetlosti one su stajale na istočnoj obali Unutrašnjeg Mora Helkar, gde su se, u
zalivu Kuivienen, prvi put probudili Vilenjaci. Orokarni su bile crvenkaste boje i ispunjene muzikom
mnoštva reka i potoka koje su s njih spuštale i ulivale u kristalne vode Mora Helkar.
Orodruin
Često zvana Planina Usuda, ova ogromna vulkanska planina Mordora se, pravilnije, zvala Orodruin,
"Planina bukteće vatre". Mada je Orodruin bila visoka manje od pet hiljada stopa, stajala je sama i
dominirala prostranom golom ravnicom Gorgorot u severnom delu Mordora. Orodruin je bila vatra i
kovačnica Saurona koji je, u Vatrenim Šupljinama i brazdama zvanim Pukotine Usuda, u njenom
vulkanskom jezgru iskovao Jedini Prsten 1600. Drugog Doba. Bio je još uvek aktivan vulkan tokom
Drugog i Trećeg Doba, a njegove erupcije su se poklapale sa Sauronovim raznim uzdizanjima i
njegovi crni oblaci koje je bljuvao mračili su i prijali nebesa daleko izvan kraljevstva Mordor. Vatre
Orodruina su se pokazale kao sudbonosne u Ratu za Prsten, jer samo je tu mogao Jedini Prsten da se
razori i Sauronova moć skrši - i zaista, godine 3019. Potraga Prstena je završena. Kada je Jedini
Prsten bačen u Pukotine Usuda, Orodruin je prošao kroz svoju krajnju i najkataklizmičniju erupciju,
tako veliku da su se planine Mordora tresle, a Crna Kapija Moranon i kula Barad-dur srušile u
tinjajuću hrpu pocrnelih kamenova.
Orome
Valar zvani "Jahač". Ainurski duh kojije sišao iz Bezvremenih Holova u Ardu za vreme Doba Tmine
i Zvezda, Orome je voleo da jaše na svom belom konju, Naharu, kroz šume Srednje Zemlje.
Oromeovo ime znači "Svirač u rog", i zvuk njegovog roga, Valarome, bio je strah i trepet za sluge
mraka. Njegova sestra je Nesa Plesačica, a njegova žena je Esta Večno-mlada. Bioje prvi Valar koji
je otkrio Vilenjake, i on ih je pozvao u Eldamar. Sindari ga zovu Arau, a Ljudi Bema. On živi u
šumama Oromea, u južnom Valinoru.
Ortank
Kula u Izengardu kojomje upravljao zli Čarobnjak Saruman za vreme Rata za Prsten zvala se Ortank,
što na rohanskom znači "podmukli um". Podignuta je usred utvrđene izengardske ravnice najužnom
rubu Maglenih Planina i pored izvora Reke Izen. Bila je to pet stopa visoka kula koju su od četiri
stuba od crnog kamena sagradili Ljudi Gondora. Imala je osoben dvokraki vrh s ravnim krovom
između šiljaka, na kome su bili iscrtani astronomski znaci. Pošto su je Gondorani napustili za vreme
poslednjeg dela Trećeg Doba, Čarobnjak Saruman je dobio njene ključeve 2759. i preuzeo upravu
nad njim i Palantirom, ili "Svevidećim Kamenom", koji je čuvan u jednoj od njenih odaja. Kasnije je
u Izengardu okupio veliku vojsku i zaratio sa Rohirima. Iz Ortanka je Saruman upravljao mnogim
razornim ratnim mašinerijama, ali njih su onesposobili Enti kad su preplavili ravnicu oko kule. Ali
crni kamen kule se pokazao nepovrediv pri napadu, jer kamen Ortanka nije mogao da bude slomljen.
Naposletku je Saruman bio prisiijen da preda kulu, i Ortank je ponovo prešao u ruke Ljudi Gondora.
Osmatrači
Na zapadnom bedemu Mordora, priča se, bio je jedan uski prolaz po imenu Kirit Ungol, gde je u
Trećem Dobu Sunca živela Šeloba, Veliki Pauk. Tu se takođe nalazila jedna orčka osmatračnica s
velikim bedemom koja je branila put ako bi neko prošao pored Šelobe, tog strašnog čuvara. U
zidinama kule nalazila su se dva visoka postolja za kapiju koja naizgled nisu imala vratnice. Ali
kapija je postojala i, mada je bila nevidljiva, pokazala se kao veoma jaka. Ogromni stubovi za kapiju
su nazvani Osmatrači i svakije predstavljao jednu kamenu figuru koja je sedela na prestolu. Oni su
imali tri lica i tri tela, a glave su im bile kao glave lešinara i imali su lešinarske kandže. Bili su
97
 ispunjeni zlobom i njihove crne oči blistale su zastrašujućom voljom, jer u tim kamenim figurama su
obitavali duhovi. Oni su bili svesni neprijatelja vidljivih i nevidljivih, i preprečavali su kapiju svojom
mržnjom. Jer iako je svaka vojska mogla da pokuša da provali kapiju, nije mogla da prođe snagom
oružja: jedino voljom većom od zlobe Osmatrača mogao se prokrči.ti put kroz prolaz. Kad bi se
sabrala takva volja, onda bi Osmatrači digli uzbunu iz svojih šest lešinarskih glava. Oni bi ispuštali
visok pisak i dugačak krik koji bi doveo orčke vojnike i onda bi napali uljeze.
Ose
Majarski duh mora, Ose, Gospodar Talasa, sa svojom ženom Uinenom, Gospom od Mirnih Mora,
vladao je morima Srednje Zemlje. Ose je služio Ulmoa, Gospodara Svih Voda. Osea su se plašili svi
koji su plovili morima. Mornari su se molili Uineni da utiša njegov bes i umiri njegovo divlje, burno
radovanje. Ose, koji se sprijateljio s telerskim Morskim Vilenjacima i naučio ih veštini brodogradnje,
takođe je uzdigao ostrvo Numenor iz morskog dna.
Osirijand
Na istoku Belerijanda do kraja Prvog Doba Sunca nalazio se Osirijand, šumovita postojbina
Laikvendija, Zelenih Vilenjaka. Zvala se Osirijand, "zemlja sedam reka", zato što su kroz nju
proticale Reka Gelion i šest njenih pritoka. Pošto su Laikvendi bili najpoznatiji po svom pevanju,
Osirijand se takođe zvao Lindon, "zemlja pesme". I zaista, posle razaranja i potonuća Belerijanda na
kraju Prvog Doba, pod tim imenom bio je poznat mali deo Osirijanda koji je preostao. Kao poslednji
deo Belerijanda koji se održao, Lindon je postao posed Eldara Gil-galada, poslednjeg Uzvišenog
Vilin Kralja na Srednjoj Zemlji.
Ost-in-Edil
Godine 750. Drugog Doba mnogi noldorski Vilenjaci su napustili Lindon i otišli u Erijador. Tu, kraj
zapadne kapije Kazad-duma u Belim Planinama, osnovali su kraljevstvo Eregion i sagradili grad Ost-
in-Edil, "Grad Vilenjaka". To su bili Gvait-i-Mirdain, Vilin-kovači koji su godine 1500. iskovali
Prstenove Moći. Ost-in-Edil bio je divan i bogat grad sa belim Vilin kulama koje su se uzdizale usred
svete šume Eregiona. Medutim, kad su Vilin-kovači otkrili da je Sauron iskovao Jedini Prsten da bi
upravljao drugim Prstenovima Moći, ustali su protiv njega. U Ratu Saurona i Vilenjaka koji je potom
usledio, 1697. Drugog Doba, Ost-in-Edil je potpuno uništen i kraljevstvo Vilin-kovača više nije
postojalo.
Ozgilijat
Prva prestonica Gondora bio je Ozgilijat, "citadela zvezda", koja je sagrađena na kraju Drugog Doba
i premošćavala je Reku Anduin na sredokraći između Minas Anora i Minas Itila. Ozgilijat je ostao
nedirnut do gondorskog građanskog rata 1437, kad je njegova legendarna Zvezdana Kupola spaljena
zajedno s najvećim delom grada. Posle ovoga je usledila velika nesreća u vidu Velike Kuge 1637.
Kraljevski dvor je 1640. preseljen u Minas Anor, kome je kasnije promenjeno ime u Minas Tirit.
Godine 2475. Ozgilijat su potpuno opustošile legije Uruk-hai iz Mordora i, mada su oni potisnuti,
grad je sad bio potpuno napušten. U Ratu za Prsten Ozgilijat su kratko branili Ljudi Gondora u dva
maha, ali on je uskoro pao u ruke Sauronovih slugu i njegov kameni most je srušen. Posle razaranja
Mordora na kraju rata Ozgilijat su ponovo dobili Gondorani, ali izgleda da on nije obnavljan tokom
Četvrtog Doba.

98
Patuljci
U velikoj dvorani pod planinama Srednje Zemlje Aule, Kovač Valara, oblikovao je Sedam Otaca
Patuljaka za vreme Doba Tmine, kad su Melkor i njegove zle sluge u Utumnu i Angbandu držale pod
vlašću celu Srednju Zemlju. Zato je Aule Patuljke načinio zdepastim i snažnim, neosetljivim na
hladnoću i vatru, i postojanijim od rasa koje su usledile. Aule je poznavao veliko zlo Melkorovo,
zato je načinio Patuljke tvrdoglavim, neukrotivim, upornim u radu i tegobama. Bili su hrabri u borbi,
a njihov ponos i volja nesalomivi.

Patuljci su bili rudari koji su kopali duboko u rudnicima, zidari, kovači i najčudesniji klesari kamena.
Oni su bili dobro prilagođeni zanatima Auleovim, koji je oblikovao planine, jer su načinjeni kao
snažni, dugobradi i čvrsti, ali ne i visoki, jer visina im je iznosila od četiri do pet stopa. Pošto je
njihov posao bio dugotrajan, svakome je dodeljen život od oko dva i po veka, jer su bili smrtni, a
mogli su i da poginu u boju. Aule je načinio Patuljke umešnim u njegovim zanatima i podario im
sopstvenijezik zvani Kuzdul. Na tom jeziku Aule se zvao Mahal a Patuljci Kazad, ali to je bio tajni
jezik koji, izuzev nekoliko reči, nije poznavao niko sem Patuljaka koji su ga Ijubomorno čuvali.
Patuljci su uvek upućivali hvale Auleu i priznavali da im je on podarid lik. Ipak, njima je istinski
život podarila moć Iluvatara.

Kad je Aule napravio Patuljke, priča se, on ih je u tajnosti sakrio od drugih Valara i mislio da su i on
i oni dobro skriveni od Iluvatara. Ali Iluvatar je znao šta je Aule učinio, i procenio je da je Auleovo
delo učinjeno bez zle namere, i tako je On posvetio Patuljke i očistio ih od greha. Ali On nije hteo da
dopusti da se ova rasa rodi pre njegove izabrane dece, Vilenjaka, koji su imali da budu Prvorođeni.
Zato, iako su Patuljci bili u potpunosti oblikovani, Aule ih je uzeo i položio ih duboko ispod kamena,
i u tom mraku Sedam Otaca Patuljakaje spavalo tokom mnogih doba pre no što su Zvezde upaljene i
pre no što se Vreme Buđenja primaklo.

Tako se desilo da su se Vilenjaci probudili u Kuivienenu na istoku u Prvom Dobu Zvezda. U

godinama koje su usledile Sedam Otaca PatuIjaka se pomerilo, a njihova kamena odaja se otvorila
širom, i oni su ustali i bili ispunjeni strahopoštovanjem.

Priča se daje svaki od ovih Sedam Otaca Patuljaka napravio veliku palatu pod planinama Srednje
Zemlje, ali vilinske istorije iz tih ranih godina pominju samo tri. To su bila patuIjačka kraljevstva
zvana Belegost i Nogrod u Plavim Planinama, i Kazad-dum u Maglenim Planinama. Priča o Kazad-
dumu je najduža, jer je to bila Kuća Prvog Oca zvanog Durin 1 i Durin Besmrtni.

Za Vilenjake Belerijanda u Dobu Zvezda Patuljci Belegosta i Nogroda su predstavljali pravi

blagoslov. Jer, oni su došli u kraljevstvo Sivih Vilenjaka s oružjem i oruđem od čelika i pokazali
velike veštine u obradi kamena. I mada Sivi Vilenjaci ranije nisu znali za ovaj narod, smatrajući ga
neprivlačnim, a Patuljke zvali Naugrimi, "zdepasti Ijudi", ubrzo su shvatili da su Patuljci umešni u
zanatima Aulea, i zato su ih takođe zvali Gondirimi, "majstori kamena". Vilenjaci i Patuljci su
mnogo trgovali i kroz tu razmenu oba naroda su napredovala.

I mada su bili nezgrapan narod i nisu imali Ijupki lik, Patuljci su na svet donosili mnogo lepote.
Njihove kuće su imale velike dvorane prepune svetlih barjaka, oklopa, oružja optočenog draguljima i
finih tapiserija. Svetlost zvezda je odozgo obasjavala velike bunare svetla i igrala se po jezerima,
nalik na ogledala i iskričavim srebrnim fontanama. U kupolama koje su odzvanjale, pod svetlošću
kristalnih svetiljki, mogli su se videti sjajni dragi kamenovi i žile dragocenih ruda. U zidovima od
crnog jantara uglačanim kao staklo mogla su se videti mramorna obličja kao iz snova, a zavojite
stepenice ili vijugava aleja su možda vodili do visokog, lepog tornja ili palate s predvorjem od
raznobojnog kamenja.

Podzemni prolazi su vodili do dvorišta i slikovitih pećina sa stubovima od alabastera, izdubljenih

99
Vremenom i nežnim podsticanjem patuljačkih dleta.

U Dobima Zvezdane Svetlosti Patuljci Plavih Planina izradili su najfiniji čelik koga je Svet ikada
video. U Belegostu (koji je takođe zvan Gabilgatol i Mikleburg) napravljen je čuveni patuljački
oklop od povezanih prstenova, dok je u Nogrodu (koji se zvao Tumunzahar i Šupljokop) stanovao
Telhar, najveći kovač Patuljaka svih vremena. U to vreme ti Patuljci su kovali oružja Sindara i
sagradili za Sive Vilenjake Kralja Tingola njihovu citadelu Menegrot, Hiljadu Pećina, kojaje uživala
glas najlepše građevine na Srednjoj Zemlji.

Rat Dragulja došao je u Prvom Dobu Sunca i u njemu se vcćina Patuljaka borila s Vilenjacima protiv
slugu Morgota. Od svih Patuljaka tog Doba najveću slavu je zadobio Kralj Azagal, gospodar
Belegosta. U Bici nebrojenih Suza samo su Patuljci mogli da izdrže buktanje Zmajevih vatri, jer su
oni bili rasa kovača naviknutih na veliku vrućinu, a na svojim kacigama su nosiii maske od čelika
koje su im štitile lica od plamenova. Tako su Patuljci Belegosta mogli da zaustave napredovanje
Zmajeve horde i, mada je poginuo, Kralj Azagal je saterao mač u trbuh Glaurunga, Oca Zmajeva, i
tako su Glaurung i njegov nakot pobegli s bojnog polja.

Ali, nisu sva dela Patuljaka u tom Dobu bila tako vredna. Jer, ispričano je, Patuljci Nogroda su žudeli
za Silmarilom, i zbog njega su ubili Kralja Tingola i opljačkali Menegrot. Zauzvrat su Patuljke
presreli Laikvendi kod Gaza Gelion i Silmaril im je oduzet, a one koji su pobegli iz zasede su napali
Enti i potpuni ih satrli.

Od kraja Prvog Doba Sunca istorije Vilenjaka i Ljudi koje govore o Patuljcima pričaju prvenstveno o
onima iz Durinove loze koji su živeli u Kazad-dumu. Kad je s Ratom Besnih došlo do uništenja
Belerijanda, palate Nogroda i Belegosta su srušene i nestale. Patuljci iz ovih Kraljevstava su došli u
Maglene Planine u Drugom Dobu i napravili Kazad-dum, onu najveću građevinu Patuljaka u
Srednjoj Zemlji, još veću od prethodnih. Prostranim holovima vrveli su Patuljci i ovaj narod je
doživljavao procvat i blagostanje. Njegove zanatlije su ostvarile dela bez premca, a rudari kopali
duboko i dugo u srcima planina. U Drugom Dobu mnogi od noldorskih Vilenjaka Lindona ušli su u
Eregion kraj Zapadnih Vrata Kazad-duma, stvorili kraljevstvo i tako su mogli da trguju sa Patuljcima
i snabdevaju se dragocenim metalom, mitrilom, koga je tu bilo u izobilju. Ti Vilenjaci su bili Gvait-
in-Mirdain, koji su u potonjim vremenima prozvani Vilin-kovači. Umešnošću ovih Vilenjaka i
Sauronovom prevarom, na tom su mestu iskovani Prstenovi Moći. I mada je Patuljcima dato sedam
ovih Prstenova, oni nisu bili uvučeni u strašne ratove koji su usledili do kraja Drugog Doba. U
Kazad-dumu su Patuljci zatvorili kapije svojih kuća za nevolje Sveta. Niko nije mogao silom da uđe
u njihovo carstvo, a zauvek potom ono je. smatrano mračnim i zatvorenim kraljevstvom, i tako je
Kazad-dum dobio drugo ime, Morija.

Tako su Patuljci Durinove loze preživeli i ušli u Treće Doba Sunca, mada su dotad već proživeli
svoje najveće dane i patuljački narod je počeo da slabi. Ipak, Morija je opstajala tokom pet Doba
Zvezda i do dvadesetog veka Trećeg Doba je i dalje bila bogata i ponosna. Ali godine 1980, kad je
Durin VI bio kralj, kopajući, Patuljci su prokopavali suviše duboko pod planinama i oslobodili su
velikog demona. Bio je to jedan od Morgotovih Balroga, i on je u besu došao i ubio Kralja Durina i
njegovog sina Naina i oterao Patuljke zauvek iz Morije.

Durinovi Ijudi su postali beskućni, skitački narod, ali godine 1999. Nainov sin, Train, osnovao je
kraljevstvo pod Planinom u Ereboru. Izvesno vreme Train i neki od Ijudi iz Morije su napredovali,
jer je Erebor, Samotna Planina, bila bogata rudama i kamenjem. Ali Trainov sin Torin je napustio to
mesto i godine 2210. otišao u Sive Planine gde je, po priči, već živeo najveći broj rasutih Patuljaka iz
Morije. Tu je Torin prihvaćen kao kralj i s njegovim Prstenom Moći njegov narod se ponovo
obogatio. Posle Torina vladao je njegov sin, Groin, potom Oin i Nain II, i Sive Planine su postale
čuvene po patuljačkom zlatu. I zato, tokom vladavine sina Naina II, Daina, iz Severne Pustopoljine
100
došlo je mnogo Hladnih Zmajeva iz pustinja. Lakomi prema bogatstvu Patuljaka, ti Zmajevi su došli
spremni za rat, pobili su Patuljke i oterali ih sa Sivih Planina.

Godine 2590, naslednik Daina I, Tror je doveo deo preživelih iz carstva Sive Planine natrag u
kraljevstvo pod planinom u Ereboru, dok je iste te godine njegov brat, Gror, odveo one druge, koji su
preostali, u Gvozdena Brda. I ponovo su neko vreme svi ti Ijudi napredovali, jer se tu uveliko
odvijala trgovina između Patuljaka, Ljudi od Dola i Ezgarota, i Vilenjaka Mrke šume. Ali, za Durnov
Narod mir je bio kratkog veka, jer je 2770, za vreme duge vladavine Trora, najveći Zmaj Trećeg
Doba, krilati Vatreni zmaj Smaug Zlatni stigao u Erebor. Niko nije mogao da stane pred ovog
velikog Zmaja. On je ubijao, opustošio je Dol i oterao Patuljke s Planine. Tu se Smaug, gospodar
Samotne Planine, zadržao dva stoleća.

Ponovo su Patuljci poterani iz svojih domova. Neki su se povukli u naseobinu Gvozdenih Brda
tražeći zaklon, a drugi preživeli pratiii su Kralja Trora i njegovog sina, Traina II, i unuka, Torina II, u
skitačkim družinama.

U ovom periodu Trora su ubili Orci Morije i njegovo telo je iskasapIjeno, a njegova odrubljna glava
isporučena njegovom narodu. Patuljci, koji su već bolno propatili i stradali od raznih zlih ruku,
osetili su da više ne mogu da otrpe ovu poslednju uvredu. Sve Kuće Patuljaka su se okupile i odlučili
su da povedu veliki rat.

Bio je to strašan i krvavi Rat Patuljaka i Orka. Besneo je sedam dugih godina, i kroz sve Zapadne
Zemlje vojska Patuljaka je pretraživala svaku orčku šupljinu i ubijala svaku orčku bandu, sve dok
najzad nije stigla do Morijine Istočne 'Kapije godine 2799. Ovde se bila. Bitka kod Azanulbizara,
kojaje čuvena čak i u istorijarna Vilenjaka. U toj bici Orke Severa su Patuljci gotovo istrebili. Ali
Patuljci su se malo radovali svojoj pobedi, jer je polovina njihovih ratnika poginula u tom ratu.
Takav gubitak nikad nije mogao da bude nadoknađen u ovom narodu koji je već izumirao. Čak i u
ratnom plenu i teritorijama oni su malo dobili ovim ratom jer, mada su Orci bili pobijeni, Balrozi su i
dalje držali Moriju i Zmajevi su zaposeli kraljevstvo pod Planinom Erebor i Patuljačko Kraljevstvo
Sivih Planina.

Patuljci su se vratili u svoja kraIjevstva puni tuge. Unuk Grora, Dain Gvozdenstopa, vratio se da
vlada u Gvozdenim Brdima, dok je Train II sa svojim sinom, Torinom II (sada zvanim Hrastoštit),
otišao na zapad, u Plave Planine i tamo stvorio jedno skromno kraljevstvo. Ali Train II nije vladao
dugo, jer ga je na jednom putovanju zarobio Sauron i zatvorio u tamnicu u Dol Gulduru. Poslednji
Prsten Patuljaka mu je oduzet i mučen je do smrti.

Ipak, Torin Hrastoštit je ostao u Plavim Planinama, jer nije znao za sudbinu svog oca. Mnogi Patuljci
lutalice su došli u Plave Planine i njegovi dvori su rasli, ali on je bio nesrećan i želeo je da se vrati u
Erebor, u kraljevstvo pod Planinom koje je nekad pripadalo negovom dedi. S takvim mislima još
uvek na pameti, Torin Hrastoštot se obratio Čarobnjaku Gandalfu godine 2941. i oni su se odmah
latili da sastave plan za veliku pustolovinu koju je ispričao Hobit Bilbo Bagins u "Crvenoj Knjizi
Zapadne Međe". Ovaj Hobit i dvanaest Patuljaka su pratili Torina u njegovom poslanju da povrati
svoje kraljevstvo. Ta dvanaestorica su bili:Fili, Kili, Dori, Ori, Nori, Oin, Gloin, Balin, Dvalin, Bifur,
Bofur i Bombur. Kako se pripoveda u Hobitovoj priči, Torin je ostvario svoj zadatak. Jer, na kraju,
Zmaj Smaug Zlatni je ubijen i Torin je preuzeo kraljevstvo koje mu je po pravu pripadalo, mada je
njegova vladavina nad njim bila kratka. Usledile su Bitka Pet Vojski u kojoj su se Orci, Vukovi i
Slepi miševi borili protiv Patuljaka, Vilenjaka, Ljudi i Orlova. I mada su orčke legije uništene, i
Torin, hrabri ratnik, takođe je završio svoj život.

To, međutim, nije bio kraj Durinove Loze Jer je Dain Gvozdenstopa stigao u Bitku Pet Vojski s pet
stotina ratnika iz Gvozdenih Brda i bio je po pravu Torinov naslednik, budući, kao i Torin,
101
 čukununuk Daina I. Tako je Dain Gvozdenstopa postao Dain II i vladao je mudro do poslednjih dana
Rata za Prsten, kad je pao s Kraljem Brandom od Dola pred kapijama kraljevstva pod Planinom. Ali
ovo patuljačko Kraljevstvoje odolelo napadu Sauronovih ropskih podanika, i Dainov naslednik,
Torin III, koji se. takođe zvao Torin Kamenšlem, vladao je dugo i uspešno i u Četvrtom Dobu Sunca.

Kraljevstvo Patuljaka pod Planinom nije bio ni poslednji ni jedini dom Durinovog Naroda u
Četvrtom Dobu. Još jedan plemeniti Patuljak, potomak Borina, brata Daina I, osnovao je kraljevstvo
Patuljaka na početku Četvrtog Doba, posle Rata za Prsten. Taj Patuljak bio je Gimli, sin Gloina, on je
stekao veliku slavu u ratu i bio jedan od Družine Prstena, izabran za Potragu za Prstenom. On je
dobro odigrao svoju ulogu u svim zadacima i pesma njegove sekire predstavljala je strah i trepet za
njegove neprijatelje u Bici od Rogburga, Pelenorskih Polja i pred Crnom Kapijom. Na kraju Rata
Gimli je poveo mnoge od Patuljaka iz kraljevstva pod Planinom u čudesne pećine Helmovog Ponora,
i od strane svih je proglašen za gospodara Aglaronda, "svetlucavih pećina".

Više od jednog veka Gimli Vilin-prijatelj je vladao Aglarondom, ali posle smrti Kralja Elesara on je
prepustio drugima da upravljaju i otišao je u kraljevstvo svog velikog prijateIja Legolasa, Vilin-
gospodara Itilijena. Tu se, tvrdi se, Gimli ukrcao na jedan vilinski brod i sa svojim saputnikom
preplovio preko Velikog Mora na Zapad, u Neumiruće Zemlje.

Ovo je poslednje što istorije Srednje Zemlje kazuju o Patuljcima. Ne zna se da li su njihova
kraljevstva opstala u Četvrtom Dobu i Vladavini Ljudi. Poznato je da su oni i dalje slabili, ali da li
još uvek žive u skrivenim pećinama sveta ili su sad otišli u Dvore Aulea u Neumirućim Zemljama,
nemoguće je saznati.
Pauci
Među najgnusnijim bićima koja su ikad naseljavala Ardu bili su Veliki Pauci. Oni su bili mračni i
ispunjeni zavišću, pohlepom i otrovom zlobe. Najveća od divovskih bića koja su uzela obličje Pauka
bila je Ungolijant, moćni i opaki duh koji je došao na Svet pre no što je načinjeno Drveće Valara. U
pustoj zemlji Avatar, između Pelori Planina i beživotnog hladnog mora Juga, Ungolijant je dugo
živela sama. Bila je strašna i podla, i plela je paučinu tmine, zvanu Nesvetlost Ungolijantina, kroz
koju čak ni pogled Manveov nije mogao da prodre.

Veliki Pauk Ungolijant bilaje najozloglašeniji stvor, jer je došla s Melkorom u Valinor i uništila
drveće Valara. A kad je proždrala Svetlost Drveća, Ungolijant je pokušala čak i Melkora da proguta
kao plen. Da Vatreni demoni zvani Balrozi nisu došli i žestoko je išibali svojim plamenim bičevima,
ona bi možda progutala i samog Gospodara Tmine.

Ali Balrozi su došli i oterali su Ungolijant sa Severa. I tako je ovo mračno srce ušlo u Belerijand i
došlo u mesto koje se zvalo Nan Dun-gotreb, "dolina strašne smrti", gde su živela druga čudovišta
njene rase. Mada ne tako ogromni ni tako moćni kao Ungolijant, ti Pauci su ipak bili neizmerno
snažni, jer njih je odavno bio okotio Melkor među zlim čudovištima što su se rodila pre no što je
stvorena Svetlost Drveća. Ungolijant se sad parila s njima, i bilo je malo Vilenjaka i Ljudi koji su se
ikad usudili da uđu u tu dolinu.

Ali, možda je Ungolijant bila suviše veliko zlo da bi se zadržala u Svetu. Konačno je otišla iz
Belerijanda u južne zemlje, goneći sve što je mogla da proguta, jer je njena lakomost bila jeziva, i
kažu da je u grabežljivoj gladi naposletku proždrala samu sebe u pustinjama Juga. U Nan
Dungotrebu su njene mnoge kćeri živele tokom svih godina Prvog Doba Sunca, ali, kad se ta zemlja
raspukla u Ratu Besnih, kažu daje malo njih uspelo da se spase od nabujalih voda.

Ipak, među tom nekolicinom, jedna velika kći zvana Šeloba i neki od manjih Pauka prešli su Plave
Planine i našli zaklon u Senovitim Planinama koje su bile bedem kraljevstva Mordor. U planinskim
prevojima ovog zlog mesta Pauci su ponovo ojačali, i u Trećem Dobu Sunca došli su u Zelenšumu
102
 Veliku. Nju su pretvorili u zli predeo praveći zasede svojim mrežama i tako je Zelenšuma postala
mračna i prekrštena je u Mrkušumu. I mada su Pauci Mrke šume bili mali u poređenju sa svojim
velikim precima, bili su mnogobrojni i umešni u svojoj opakoj veštini hvatanja u klopku. Govorili su
i Crnim Govorom i zajedničkim jezikom Ljudi, ali na orčki način, s puno zlih i nejasno izgovorenih
besnih reči, gutajući slogove.

Posle Prvog Doba Sunca samo Šeloba Velika se približila veličanstvenosti Ungolijantinoj, ona je
naseIjavala mesto zvano Kirit Ungol, "Paukov Prolaz", u Senovitim Planinama. Dva dobaje živela u
tom prolazu, i mada su mnogi dunedainski i vilenjački ratnici ulazili u njeno kraIjevstvo, niko nije
mogao da joj se suprotstavi; ona ih je sve proždirala. Kao i njena velika majka, ona je ispljuvavala
crnu paučinu i iz svog trbuha bljuvala tminu. Bila je naoružana otrovom iz svog velikog kljuna i
rogova, i imala je po jednu dugačku gvozdenu kandžu na svakoj od svojih mnogobrojnih čvornovatih
člankovitih nogu. Njena naduvena debelokoža telesina bila je crna. Na toj zveri nije bilo ranjivih
mesta, izuzev velikih, okruglih grozdastih očiju. Njeno ogromno obličje bilo je crno i umrljano, sa
šiljcima od čelika nalik na malje i donjim stomakom posvetlelim od pruga zelene sluzi i sjajnim od
njenih otrova koji su izazivali trovanje krvi. Ali iako je Šeloba bila tako ogromna i snažna, njen dug
život se okončao pre no što se svršilo Treće Doba. Poginula je neočekivano od ruke Hobita Semvajsa
Gemdžija, najneznatnijeg od svih njenih izazivača. Jer ovaj Hobit je iskopao jedno od Šelobinih
velikih očiju, i Šeloba se u okretu sama natakla na njegov vilenjački mač. Pre kraja Trećeg Doba
većina Velikih Pauka je takođe iščezla iz Sveta jer, pošto je Šeloba smrtno ranjena, Mordor i Dol
Guldur su uništeni i Pauci Senovitih Planina, pa čak i Pauci koji su harali mračnom Mrkom šumom
su nestali.
Pelargir
Grad i pristanište Pelargir su, kraj ušća Velike Reke Anduin, sagradili Numenorejci 2350. Drugog
Doba, i on je postao najvažnija luka za brodove Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Upravo na tom mestu
se iskrcao Elendil posle razaranja Numenora i odatle krenuo da osnuje Gondor i Arnor. Obnovio ga
je u desetom veku Trećeg Doba Earnil I, i on je postao glavna baza snaga moćnih gondorskih
Kraljeva Brodova u borbama s njihovim takmacima, Crnim Numenorejcima iz grada luke Um-bar,
daleko na jugu u zemlji Harad. Tokom gondorskog građanskog rata 1447, Pelargir su zauzeli
pobunjenici, ali je ponovo osvojen posle jednogodišnje opsade. Mada je stradao od istih nedaća koje
su mućile ceo Gondor, i mada su ga često napadali Haradrimi, Istočnjaci i Korsari od Umbara,
Pelargir je opstao kao glavno pristanište Gondora sve do Rata za Prsten. Tek tada su crni gusarski
brodovi Korsara bili u stanju da nadvladaju odbranu Pelargira, ali čak i tako njihova vlast nije dugo
trajala. Dunedainski poglavar Aragorn je doveo sablasnu vojsku Mrtvih Ljudi od Dunharoua i izvršio
prepad na Korsare, koji su pobegli u užasu, i Aragorn se dočepao cele njihove flote. S tim
zarobljenim brodovima Aragorn je uspeo da, ploveći uz Reku Anduin, povede Ljude Pelargira u onu
poslednju odbranu Gondora na Pelenorskim Poljima i da preokrene tok bitke. Tokom Četvrtog Doba
Pelargir je ponovo postao bogat i moćan kao glavno pristanište Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva.
Pelenorska Polja
Za vreme Rata za Prsten je postojala jedna divna zelena ravnica zvana Pelenorska Polja koja je
okruživala gondorsku gradtvrđavu Minas Tirit. Tu je vođena sudbonosna Bitka od Pelenorskih Polja
koja je preokrenula ratnu sreću. Pelenor znači "zemIja odbrane", zato što je ta ravnica bila opasana
odbrambenim zidinama zvanim Ramas Ekor, koje je podigao Vladajući Namesnik Ehtelion II godine
2954. Trećeg Doba. Taj bedem je ubrzo probila vojska Vešca-kralja od Morgula kad je on nadirao
prema Minas Tiritu za vreme Rata za Prsten. Srećom, rohirimska konjica je saterala snage Vešca-
kralja u polja gde su konačno njegove zle horde nadvladane i uništene.
Pelori Planine
Najveće planine u celoj Ardi bile su Pelori Planine, koje su uzdigli Valari da bi branile Neumiruće
Zemlje od Melkorovih snaga u Utumnu na Srednjoj Zemlji. Uzdizale su se u obliku ogromnog
polumeseca koji je obrazovao granicu Valinora sa severne, istočne i južne strane. Već najviše planine
na svetu, Planine Pelori (što znači "ograda odbrambenih vrhova") postale su još više i strmije posle
uništenja Drveća Valara. Od njihovih mnogobrojnih vrhova Tanikvetil, Planina posvećena Manveu,
103
 bila je najviša i nalazila se u središnjem i istočnom delu venca, nedaleko od jedinog prolaza kroz ove
planine. Ta klisura se zvala Kalakirija, što znači Prolaz Svetlosti.
Pepeljaste
Planine
Kraljevstvo Saurona, Gospodara Prstenova, zvalo se Mordor. Bila je to mračna i opaka zemlja
zaštićena planinama u obliku velike potkovice. Planine koje su činile severnu granicu Mordora zvale
su se Pepeljaste Planine, što je na vilenjačkom glasilo Ered Litui. Te planine su na izgled bile
potpuno nepremostive, izuzev na mestu gde su se spajale sa Senovitim Planinama - Efel Duatom -
što je obrazovalo zapadne i južne delove Mordorove odbrambene linije. Uzani klanac gde su se dva
planinska venca susretala bio je Moranon, Crna Kapija, glavni ulaz u Sauronovo Kraljevstvo.
Perianat
U istorijama Rata za Prsten ispričano je kako je najmanja i najstidljivija od rasa, Hobiti, postala
oruđe kojimje dobijen Rat. I tako su Perianat, što je bilo ime pod kojim su Hobiti bili poznati u
sivovilenjačkom jeziku, postali čuveni u pesmama Vilenjaka i Ljudi i bili slavljeni zbog svog
junaštva.
Peregrin Tuk
Hobit od Okruga, Peregrin Tuk je rođen 2990. godine Trećeg Doba, kao sin Taina od Okruga. Kao
odani prijatelj Froda Baginsa, uputio se u Potragu Prstena 3019. Preživeo je mnoge pustolovine s
Družinom Prstena sve do njenog raspada, kada su i Pipina i njegovog hobitskog prijatelja, Merjadoka
Brendibaka, zarobili Orci. Na sreću, oba Hobita su pobegla u Šumu Fangorn, gde ih je sreo
Drvobradi Ent, i pomogli su u podsticanju Enta da napadnu Izengard. Gandalf je kasnije poveo
Pipina u Gondor gde je postavljen za Gardistu Citadele, i pomogao da se spase život Namesnikovog
sina, Faramira. U Bici ispred Crne Kapije Mordora Pipin se istakao ubivši jednog Trola. Kasnije, te
godine borio se u Bici od Uzvode. Pipin i Veseli su bili dva najviša Hobita u istoriji - visoki skoro
četiri i po stope -zahvaljujući tome što su pili Entnapitke. U četrnaestoj godini Četvrtog Doba Pipin
je postao trideset drugi Tain od Okruga i vladao do godine 64. On i Veseli su odlučili da provedu
svoje poslednje godine u Rohanu i Gondoru, gde su sahranjeni uz počasti u Kući Kraljeva.
Planine Beli Rog
Veliki venac planina s vrhovima pokrivenim snegom koji je obrazovao kičmu Gondora bile su
Planine Beli Rog. Ponekad nazivan po svom vilenjačkom imenu Ered Nimrais, ili jednostavno Bele
Planine, ovaj planinski venac bio je dugačak najmanje šesto milja i prostirao se na zapad od Anduin
Reke skoro do mora. Najraniji stanovnici Planina Belog Roga su izgleda bili preci Dunlendinga i
Voza, ali u najvećem delu Trećeg Doba prvenstveno su ih naseljavali Rohirimi i Ljudi Gondora. Na
njegovim severnim krakovima nalazila su se rohirimska tvrđavska skloništa Helmov Ponor i
Dunharou. Na obroncima najistočnije planine podignut je Minas Tirit.
Planine Odjeka
Kada se vojska noldorskog kralja Feanora vratila u Srednju Zemlju u potrazi za Silmarilima, prvo su
se iskrcali u severnoj pustopoljini zvanoj Lamot, koja je bila kao bedemom odvojena od ostatka
Belerijanda Ered Lominom, Planinama Odjeka. Srećom, planinski venac bio je rascepljen morem
kod morskog rukavca Drengista, i tim putem su se noldorski Vilenjaci uputili u Hitlum u severnom
Belerijandu. Planine Odjeka su nazvane tim imenom zbog svoje zapanjujuće akustičnosti koja je
činila da bilo koji krik ili zvuk koji se ispusti u praznim pustarama Lamota bude umnogome pojačan
i odjekuje u planinama u visini.
Planina Usuda
Ogromna vulkanska planina koja je stajala u središtu pocrnele visoravni Gorgorot, u Mordoru, bila je
moćna prirodna kovačnica u kojoj je Sauron sačinio Jedini Prsten 1600. godine Drugog Doba Sunca.
Na jeziku Ljudi zvana Gora Usuda, na vilenjačkom joj je ime bilo Orodruin, "planina crvenog
plamena", i pod tim imenom može se naći njena istorija.
Plave Planine
Veliki planinski venac koji je označavao istočnu granicu vilenjačkih zemalja Belerijanda bio je Ered
Luin, venac Plavih Planina. One su bile dom blizanačkih kraljevstava PatuIjaka, Belegosta i
Nogroda. Međutim, posle svršetka Prvog Doba Sunca, kada su vilenjačka i patuljačka kraIjevstva
104
 Belerijanda uništena, sve je, izuzev malog dela Plavih Planina, potonulo u more. Čak i taj deo Plavih
Planina koji je ostao iznad mora rascepljen je na dva dela Zalivom Lune. Ovde je gospodar
falatrimskih Vilenjaka Belerijanda, Kirdan, sagradio Sive Luke, poslednje pristanište Eldara na
Srednjoj Zemlji. A na tom malom preostalom delu Belerijanda zapadno od Plavih Planina koji se
zvao Lindon nalazilo se kraljevstvo Gil-galada, poslednjeg Uzvišenog Kralja Eldara na Srednjoj
Zemlji.
Polu-Orci
Među Dunlendinzima koji su, u Trećem Dobu Sunca, prišli Sarumanovoj zastavi Bele Ruke u
Izengardu, bilo je nekih čija se krv, vradžbinama Sarumanovim, izmešala s krvlju Orka i Uruk-haia.
To su bili krupni Ljudi, kosih očiju i zli, koji su se zvali Polu-Orci. Mnogi od njih su bili među
najjačim Sarumanovim slugama. Oni su najvećim delom stradali u Bici od Rogburga, ili ispred
bedema tvrđave ili u šumi Huorn. Ali neki su preživeli taj sudbinski dan i pošli za Sarumanom u
izgnanstvo, čak u hobitske zemlje Okruga, gde su služili palog Čarobnjaka do njegovog poslednjeg
daha.
Polušani
Nijedna istorija ne govori o tome kako ili gde su Hobiti, najmanji od naroda Srednje Zemje, došli na
svet, ali se misli da je to možda bilo u Prvom Dobu Sunca, pošto su oni bliski srodnici Ljudi.
Međutim, kad su se Ljudi pojavili, bilo je mnogo ratova i velikih podviga u kojima su se moćne rase
i sile borile za premoć. U borbi za vlast, malo pažnje se obraćalo na tako sićušne Ijude koje su, pošto
im je visina bila upola od visine Ljudi, Ljudi najčešće zvali Polušani.
Poniji
U Srednjoj Zemlji Poniji su se pokazali kao izvrsne sluge Hobita i PatuIjaka koji, zbog svog rasta,
nisu mogli da jašu Konje. Kao tovarne životinje Poniji su takođe prenosili rudu i trgovinsku robu
Patuljaka i useve Hobita i Ljudi.

U letopisima Hobita pominju su oni Poniji koji su pomogli devetorici koji su išli u Potragu Prstena.
Tom Bombadil je naveo ove: Oštrouhi, Vitlorep, Mudronosi, Beločarapan i Smeteni. Bombadilov
Poni se zvao Debeli Glupan. Verna životinja s kojom se sprijateljio Semudri Gemdži bila je prosto
Bil.
Prozor sunčevog
zalaska
Pećinsko sklonište Šumara Itilijena koje je bilo skriveno iza zaštitnog zida od živopisnog vodopada u
severnom Itilijenu. Njegove vode su se ulivale u reku Anduin kraj Polja Kormalen i tik na istoku od
Kair Androsa. Zvao se Henet Anun, što znači Prozor Sunčevog zalaska ili Prozor Zapada, a sagradio
ga je Turin od Gondora 2901. Tokom Rata za Prsten često su ga koristili Faramir i njegovi Šumari.
Nosilac Prstena, Frodo Bagins, našao je tu utočište za vreme Potrage Prstena.
Prvorođeni
Kao što pripoveda "Ainulindale", u Bezvremenim Holovima, pre no što je Svet nastao, bila je
Muzika, i u njoj Uređenje svih stvari. U toj Muzici pojavila se tema koju je komponovao sam
Iluvatar. Bio je to dolazak prve rase koja će se probuditi u Ardi, besmrtne rase koja će trajati koliko i
sam Svet. To je rasa Vilenjaka koji su se probudili na istoku kad je samo zvezdana svetlost
obasjavala Srednju Zemlju i odonda su se u znak počasti zvali Prvorođeni. Mnoga su doba protekla
pre dolaska Sunca koje je najavilo vreme Drugorođenih, kad se ta neznatnija rasa zvana Ljudi
pojavila, kao nekad Vilenjaci, u istočnim zemljama.
Pukel-Ljudi
Na velikoj citadeli Dunharoua bio je postavljen drevni lavirint zidina i ulaza koji bi zaustavio
nadiranje svake vojske pre nego što bi stigla do Utvrđenja Dunharoua. Na svakoj kapiji na putu
stajali su ogromni kameni stražari. Te stražare su Rohirimi, koji su došli u Dunharou mnogo stoleća
pošto je rasa koja je sagradila ovaj lavirint iščezla, nazvali Pukel-ljudi.

Statue Pukel-Ljudi su bili kipovi čovekolikih trbušastih bića u čučećem položaju, čija su lica imala
skoro komične grimase. Poredili su ih s Divljim Ljudima, zvanim Vozi od Druadana. Zaista,
105
verovatno je da su Pukel-Ljudi bili preci te pigmejske rase, Voza, ali o njihovom odnosu s
graditeljima Dunharoua ne govori nijedna priča.

Graditelji prostranih utvrđenja su bili poznati samo kao Ljudi od Belih Planina. Za njih se verovalo
da su preci Dunlendinga i u ranim godinama Drugog Doba Sunca oni su neko vreme napredovali i
doživIjavali procvat u Belim Planinama.

106
Radagast
Istari, Čarobnjak Srednje Zemlje, Radagast Smeđi je prvobitno bio majarski duh Javane Plodne,
zvani Aivendil, što znači "Ljubitelj ptica". Izabran za jednog od Istarija, reda Čarobnjaka, došao je u
Srednju Zemlju godine 1000. Trećeg Doba Sunca. Izgledalo je da ga se malo tiču poslovi Vilenjaka i
Ljudi, ali bio je izuzetno učen po pitanju trava, bilja, ptica i zveri.
Rauros slapovi
Najživopisniji vodopad u Srednjoj Zemlji u Trećem veku bili su Rauros slapovi na Reci Anduin, na
severnoj granici Gondora. Ime Rauros znači "grmeća pena", i tačno ga opisuje kako pada u
svetlucavoj zlatnoj izmaglici s dugačkog jezera Nen Hitoiola na visovima Emin Muil na močvarne
zemlje u njihovom podnožju. Slapovi nisu bili plovni, ali je u liticu bio usečen kopneni put zvani
Severne Stepenice, kojim su čamci mogli da se prenesu s jednog vodenog toka na drugi. Za vreme
Potrage Prstena, pogrebni čamac Boromira od Gondora je odaslat preko Raurosovih slapova u
njegov večni počinak.
Redgbag
Ork od Kirit Ungola. Za vreme Rata za Prsten Redgbag je postao vredan pomena time što je odbio da
izvrši jedno naređenje koje mu je izdao njegov Uruk-hai zapovednik, Sagrat, posle borbe izmedu
Orka od Kule Paukovog Prolaza i Orka od Minas Morgula. Njegova pobuna bila je kratkog veka, jer
ga je Šagrat oborio na zemlju i iscedio mu oči.
Region
Među drvećem Srednje Zemlje bilo je i jedno koga su Vilenjaci zvali Region, a Ljudi zvali Zelenika.
Deo kraljevstva Sindara je nazvan po tom drvetu. To je bilo područje gustih šuma Istočnog
Belerijanda koje se prostiralo u okviru čuvanog kraIjevstva Dorijat.

Region je bio široko rasprostranjen u Srednjoj Zemlji, ali je na malo mesta bujno rastao. Jedno od
područja gde je bio najšire rasprostr-njen i gde su ga najbolje poznavali bio je Eregion, što znači
"zemlja zelenike". Vilin-kovači su živeli tu u Drugom Dobu Sunca, i tu su iskovani silni Prstenovi
Moći.
Reka Anduin
U Trećem i Četvrtom Dobu Sunca Anduin je bila najveća i najduža reka na Srednjoj Zemlji. Njeno
ime je vilenjačka reč za "veliku reku" i često je nazivana Velika Reka. Njene glavne pritoke su bile:
Kelebrant, Gladen, Entreka, Limlajt, Morgulduin, Erui, Poros i Sirit. Zemlje Anduina pružale su se
od njegovog izvora u Sivim Planinama na dalekom severu do njegove delte koja se ulivala u Zaliv
Belfalas na jugu, bile su zemlje oko kojih su se bile najžešće bitke na Srednjoj Zemlji za vreme Rata
za Prsten.
Rivendel
Godine 1697. Drugog Doba, uoči Rata Saurona i Vilenjaka, Gospodar Elrond Poluvilenjak je
pobegao iz Eregiona s ostatkom Gvait-i-Mirdai-na. Mada je najveći deo kraljevstva Vilin-kovača
Erijadora uništen, preživeli Vioskorodni Vilenjaci su sagradili sklonište Rivendel u strmoj, skrivenoj
dolini Imladris na krajnjem istoku Erijadora u podnožju Maglenih Planina, u "Ćošku" zemlje između
reka Sedizvor i Glasnovoda. Tu je bila skrivena velika Kuća Elrondova. Smatrana "Poslednjim
Kućevnim Domom Istočno od Mora", bila je to kuća mudrosti, velike učenosti i utočište dobrote za
sve Vilenjake i Ljude dobre volje. Tu je Bilbo Bagins našao utočište, isto kao i kasnije Družina
Prstena. Kuća i dolina su bile branjene vilenjačkom čarolijom koja je činila da reke s obe strane
nabujaju i odbiju napadače. Rivendel je opstao kroz sve ratove Drugog i Trećeg Doba i, pored toga
što je bio vilenjačko utočište, bio je takođe i utočište za Dunedaine, a posebno za Poglavare
Severnog Kraljevstva. Posle Rata za Prsten Elrond je otišao iz Rivendela u Neumiruće Zemlje, ali
Elrohir, Eladan i Keleborn su ostali tu s mnogim dmgim Vilenjacima sve do onog vremena u
Četvrtom Dobu kad je poslednji Vilin-brod krenuo iz Sivih Luka.
Rogburg
Masivnu tvrđavu Rogburg su sagradili Ljudi Gondora u prvom milenijumu Trećeg Doba na Rogsteni
u Helmovom ponoru, jednom klancu u Belim Planinama. Bioje središnji deo ogromnog
odbrambenog sistema u Helmovom Ponoru, koji je uključivao Ponorni bedem i veliko pećinsko
107
 sklonište Aglarond, "svetlucave pećine". 2758. rohanski Kralj Helm Čekićoruki i njegov narod
branili su Rogburg od sile Dunlendinga. Ali najveći sukob koji se ovde odigrao bila je Bitka od
Rogburga, jedna od odlučujućih bitaka u Ratu za Prsten. Ovde je vojska Bele Ruke Sarumana
Čarobnjaka nahuškala protiv Rohirima branioce Rogburga. Vojska je bila sastavljena od
Dunlendinga, Orka, Polu-Orka i Uruk-haia, i mada su osvajači uspeli da na juriš osvoje zemljane
odbrambene bedeme Ponornog bedema i smrve kapiju same tvrđave, sila rohirimske konjice ih je
poterala da s visokih bedema izađu na bojno polje Ponornog grebena gde je neprijatelja uhvatila u
zamku druga armija Rohirima, potpomognuta četom divovskih Huorna, duhova drveća. Bitka je tu
završena i Sarumanova armija uništena.
Rogin
Najeziku rohirimskih konjanika Rogin je bilo ime dato onim primitivnim plemenskim Ijudima iz
Druadanske šume koji su se češće zvali Divlji Ijudi ili Vozi.
Rohan
Kraljevstvo Rohan, što znači "zemlja ' konja", osnovano je 2510. Trećeg Doba Sunca posle Bitke od
Polja Kelebrant. Za vreme ove bitke jedna skitačka rasa zlatokosih konjanika zvanih Eoteodi došla je
u pomoć Ljudima Gondora i preokrenula tok bitke. U znak zahvalnosti Gondorani su im dodelili celu
pokrajinu Kalenardon kao nezavisnom, ali savezničkom narodu. Odonda su Eoteodi sebe nazivali
Rohirimi ili "gospodari konja" i od Rohana (ili Ridermarka) su načinili svoj dom. Rohan se većinom
sastojao od prostranih pašnjaka, poljana i oranica koje su bile ograničene Rekom Anduin na istoku,
Planinama Beli Rog na jugu, Maglenim Planinama i Sumom Fangorn na severu. Bio je podeljen na
pet glavnih oblasti: Istočni prevoj, Zapadni prevoj, Istočni Emnet, Zapadni Emnet i Pustara. Entreka i
Snežnik su bile glavne pritoke Reke Anduin koje su navodnjavale ove zemlje. Rohanska prestonica
bio je grad Edoras gde se nalazio Meduseld, Zlatni Dvor kralja. Mada je Edoras bio utvrđen, nije ga
bilo lako braniti. U ratnim vremenima Rohirimi su tražili utočište u velikim tvrđavama Helmovog
Ponora i Dunharoua, visoko u Planinama Belog Roga. To se desilo tokom upada Dunlendinga 2758.
i ponovo za vreme Rata za Prsten i odlučujuće Bitke kod Rogburga. Posle odlučujuće uloge
Rohirima u Bici od Pelenorskih Polja i porazu Gospodara Prstenova, Rohan, zajedno s Ponovno
Ujedinjenim Kraljevstvom Gondora i Arnora, razvijao se dugo i uspešno i u Četvrtom Dobu.
Roherin
Konj Aragorna II, koji je za vreme Rata za Prsten Roherin nosio Aragorna u mnogim bitkama.
Rutav, ali snažan i ponosan konj, bio je dar vilenjačke princeze Aruene njenom zaručniku, budućem
kralju. Roherin znači "konj gospe". Za vreme Rata služio je .Aragorna u Bici od Rogburga, na
Stazama Mrtvih u Bici kod Pelenorskih Polja, i sve do one konačne kataklizme pred Crnom Kapijom
Mordora.
Rohirimi
Godine 2510. Trećeg Doba Sunca jedna vojska zlatokosih konjanika je došla u Bitku na Polju
Kelebrant da spase razbijenu armiju Gondora od Balkota i orčkih hordi. To su bili Eoteodi koje su
Ljudi Gondora kasnije nazvali Rohirimi, "Gospodari konja". Oni su bili Severnjaci koji su
naseIjavali Dolove Anduina, a bili su čuveni kao ratnici i konjanici.

Kralj Eorl Mladi bio je najviše veličan od njihovog naroda, jer je prvi ukrotio Meare, najplemenitije i
najlepše Konje Srednje Zemlje, za koje se govorilo da su potomci Nahara, pastuva Valara Oromea. I,
kao što se priča u "Knjizi Kraljeva", upravo je Eorl Mladi doveo svoje ratnike u Bitku od Polja
Kelebrant. Po želji Ljudi Gondora, Eorl je stvorio kraIjevstvo u pokrajini Kalenardon, kojoj je ime
promenjeno u Rohan i Mark. A on je postao prvi od kraljeva Rohana koji su tokom pet vekova
Trećeg Doba vladali Markom.

Ali, Rohirimi su često pozivani u rat, da brane i Gondor i Rohan, jer su se graničili s mnogim
neprijateljima. Rohirimi su bili uvek spremni za bitku i nosili su srebrne pancire i sjajne oklope. Bili
su naoružani kopljima i dugim mačevima u koje su bili umetnuti zeleni dragulji. Kosa im je bila
upletena u dugačke zlatne pletenice, a nosili su srebrne kacige s grivama od konjskih repova koje su
se vijorile. Imali su zelene štitove s grbom u obliku zlatnog Sunca i zelene barjake ukrašene belim
108
 Konjem. Tako naoružani, jašući pastuve koji su bili beli i sivi, plavooki Rohirimi su nastupali protiv
Istočnjaka, Dunlendinga, Haradrima, Uruk-haia i Orka.

Na valovitim brdima kraj Belih Planina bili su sagrađeni kraljevski dvori Edorasa, u kojima je bio
Meduseld, odaja za svetkovine rohanskih kraljeva, s krovom od zlata. Letopisi devet kraljeva Marke
se nalaze u "Analima Kraljeva i Vladara". Posle Eorla Mladog, kralj koji je stekao najveću slavu bio
je Helm Čekićoruki, poslednji od Prve Loze Kraljeva. Jer, iako je Rohan u njegovo vreme doživeo
nesreću da pretrpi dunledinško osvajanje, glad i Ijutu studen koji su ga zadesili u Dugoj Zimi godine
2759, junaštvo i snaga ovog kralja bili su tako veliki da je samo njegovo ime ulivalo strah
neprijateljima. Jer priča se da je Helm hodao kroz snežne mećave po noći kao neki ogromni div.
Prikradao se neprijateljima nenaoružan i ubijao ih samo snagom golih ruku. I mada je umro pre no
što se Duga Zima završila, Dunlendinzi su tvrdili da je njegova utvara ostala na tom mestu da
progoni njih i sve neprijatelje Rohirima mnogo godina iza toga.

Priča o Ratu za Prsten govori kako je Teoden, poslednji od Druge Loze kraljeva, pao pod uticaj moći
Čarobnjaka Sarumana. AIi, uz pomoć Gandalfa, Teoden se otresao te začaranosti i poveo svoje
ratnike u pobedu u Bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja protiv Mračnih Sila. I mada je već bio
starac, priča se kako je ubio kralja Harada na Pelenorskim Poljima i kako mu je tu takođe podarena
vojnička smrt jer je, zauzvrat, i on poginuo od ruke strašnog Vešca-kralja od Morgula.

Takoje gospodstvo nad Rohirima prešlo na sina Teodenove sestre koji se zvao Eomer. On se ubrajao
među najveće kraljeve Marke, jer je učvrstio staro savezništvo sa Ljudima Gondora. Posle Rata za
Prsten on je često izjahivao da smiri narode Istoka i Juga, a Rohirimi su pobeđivali i njihova deca su
živela u miru u Četvrtom Dobu Sunca.

Ipak, u Ratu za Prsten neko drugi od Rohirima je zadobio najveću slavu. Bila je to Eovina, lepa
sestra Eomerova. Vitka i visoka, bila je ispunjena snagom i vešta u korišćenju ratnih oružja. Kao
ratnik Rohana došla je u Bitku od Pelenorskih Polja, i nad Teodenom, palim kraljem, suprotstavila se
Vešcu-kralju od Morgula. Zatim je učinila podvig koji u četiri hiljade godina užasa ni najmoćniji
ratnici nisu mogli da ostvare, jer bilo je predskazano da Vešca-kralja ne može ubiti ruka Čoveka.
Zato je Eovina otkrila da ona nije Čovek nego vitez-deva, i svojim mačem ubila je Krilatu Zver koja
je bila utvarin pastuv. Zatim je uz pomoć Hobita, Merjadoka Brendibaka, ubila i samog Vešca-kralja.
Rovanion
Prostrane zemlje između Maglenih Planina i Mora Run su se zvale Rovanion ili "divlja zemlja" i
obuhvatale su sve zemlje južno od Sivih Planina, i severno, od Gondora i Mor-dora. To je
uključivalo Mrku šumu, Erebor, Lotlorijen, Fangorn, Smeđe Zemlje i sve severne dolove Velike
Reke Anduin.
Run
Na severoistoku od Mordora i zapadno od Rovaniona ležale su prostrane zemlje Runa. Tu je bilo
Unutrašnje More Run koje se napajalo vodama Crvene reke i Tekućih Reka. Iz udaljenih zemalja
Runa dolazili su mnogi varvarski narodi da raluju s Dunedainima tokom Drugog i Trećeg Doba
Sunca. Run je bio zemIja Istočnjaka koji su bili pod uticajem Saurona, Gospodara Prstenova. Mnogi
od njegovih najvećih slugu su regrutovani među kraljevima Runa. Do Četvrtog Doba Elesar, Kralj
Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva skršio je moć većine kraljevstava Runa i prisilio ih da sklope trajni
mir sa zapadnim zemljama.

109
Sablasti Mrtvih
Baruština
Između ogromnih slapova Velike Reke Anduin i mračnih planina Mordora nalazilo se jedno
ogromno sumorno područje ritova, zvano Mrtve Baruštine. Te Baruštine su bile strašne i opasne, i u
Trećem Dobu Sunca bile su zlo i ukleto mesto. Jer, ispričano je, na kraju Drugog Doba vodio se
jedan silan rat pred Crnom Kapijom na ravnici Dagorlad. Nebrojeni ratnici Poslednje Alijanse
Vilenjaka i Ljudi su poginuli na toj ravnici, i bezbrojni Orci su takođe pali. I tako su Vilenjaci, Ljudi
i Orci, kao i mnoge druge sluge Saurona svi sahranjeni na Dagorladu.

Ali, u Trećem Dobu Baruštine su se proširile na istok i močvare su progutale grobove vojnika.
Pojavile su se velike crne lokve i po njima su gmizali opaki stvorovi. U tim ritovima bilo je zmija i
stvorova koji gmižu, nijedna ptica nije posećivala te nečiste vode. Iz opakog zadaha i mulja ovih
lokvi, gde je mnogo ratnika trunulo, videla su se sablasna svetla. A ta svetla, govorilo se, bila su kao
upaljene sveće, i u tim svetlima mogla su se videti lica mrtvih, lica lepa i zla, lica razjarena i natrula,
mrtva, zla orčka lica i lica snažnih Ljudi i sjajnih Vilenjaka. Da li su ona bila duhovi mrtvih ili
fatamorgane, nije poznato. Te Sablasti Mrtvih Baruština su se pojavljivale u lokvama, ali nije im se
moglo prići. Njihova svetlost je prizivala putnike kao neki daleki san, i ako bi neko pao pod njihove
čini, ušao bi u mračnu vodu i nestao u jezivim baruštinama. Takva je bila sudbina onih koji su
putovali tim putem na istok i onih Istočnjaka koji su se zvali Kolovosci, koji su u dvadesetom veku
tog Doba bili saterani duboko u Mrtve Baruštine posle Bitke od Logora.
Saruman
Istari, Čarobnjak od Izengarda, Saruman Beli bio je glavni od Istarija, Reda Čarobnjaka, koji su došli
u Srednju Zemlju oko hiljadite godine Trećeg Doba Sunca. U Neumirućim Zemljama on je bio
Kurumo, majarski duh Aulea Kovača. Kad se pojavio po prvi put, nosio je bele halje, imao kosu crnu
kao gavranovo krilo i govorio je glasom u kome je bilo i mudrosti i lepote. Među Vilenjacima zvan
Kurunir, što znači "čovek od umeća", lutao je Srednjom Zemljom u nastojanju da savlada Mračnog
Gospodara. Ali, posle izvesnog vremena uzoholio se i poželeo da prigrabi moć za sebe. Godine
2759. Saruman je ušao u Izengard i kulu Ortank, i sazvao je Orke, Poluorke, Uruk-haie i u jednom
poslednjem pokušaju da stekne vlast, nadvladali su ga Hobiti, a zatim ga ubio njegov sopstveni
sluga, Grima Crvjezik.
Sauron
Majar, Gospodar Prstenova, nekad majarski duh Aulea Kovača, Sauron, što znači "omrznuti" ili
"prezreni", postao je glavni zapovednik Melkora, Mračnog Gospodara. U dobimaTmine, dok je
Melkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora Valari držali u okovima, Sauron je
vladao zlim kraljevstvom Angband. Za vreme Ratova Belerijanda Sauron je služio svog gospodara
sve dok Melkor nije bačen u Prazninu na kraju Prvog Doba Sunca. Sauron se ponovo pojavio na
Srednjoj Zemlji tokom petog veka Drugog Doba kao Anatar, "davalac poklona". 1500. godine zaveo
je Vilin-kovače Eregiona i naveo ih da iskuju Prstenove Moći. Zatim je sebe učinio Gospodarem
Prstenova iskovavši Jedini Prsten. U Ratu Saurona i Vilenjaka, od 1693. do 1700, Sauron je
opustošio Eregion i samo ga je dolazak Numenorejaca sprečio da uništi Vilenjake. Sledećih hiljadu i
po godina Sauron je izgrađivao moć Mordora i podveo Ljude na istoku i jugu pod svoju vlast.
Najzad su došli Numenorejci i zaratili s njim 3262, a njihova snaga bila je tako velika da im se
Sauron predao. Premda nije bio u stanju da ih porazi u ratu, uspeo je da ih zavede i iskvari. U tome je
bio tako uspešan da je prouzrokovao potpuno uništenje Numenora. U toj kataklizmi uništeno je lepo
obličje Sauronovo. Ali njegov duh je odleteo u Mordor i uz Jedini Prsten on je sebe pretvorio u
Mračnog Gospodara strašnog ratnika s crnim oklopom na opečenoj crnoj koži, i užasnim,
pomamnim očima. Međutim, čak i ovaj lik je uništen na kraju Drugog Doba, posle Rata s
Poslednjom Alijansom Vilenjaka i Ljudi, kad je Jedini Prsten isečen s njegove šake. Ipak, pošto
Jedini Prsten nije bio uništen, Sauronov duh je mogao ponovo da vaskrsne. Godine 1000. Trećeg
Doba on se otelotvorio u obliku jednog velikog Oka bez kapaka. Ono je bilo kao oko neke ogromne
mačke, ali ispunjeno mržnjom, opasano plamenom i okruženo tamom. Skoro dve hiljade godina
Sauron se skrivao u Mrkoj šumi i bio poznat samo kao Nekromant od Dol Guldura, dokje
110
 istovremeno slao Utvare Prstena, Orke i varvarske kraIjeve protiv Dunedaina i njihovih saveznika.
Godine 2941. Sauron je ponovo ušao u Mordor i počeo da obnavlja Mračnu Kulu. Na njegovu
nesrcću, bilo je to iste godine kad je Jedini Prsten dospeo u vlasništvo Hobita Bilba Baginsa. Još
kobnije po Saurona, godine 3018, samo mesec dana pre no što je on započeo Rat za Prsten, Frodo
Bagins se uputio u Potragu Prstena, koja je za posledicu imala uništenje Jedinog Prstena u va-trama
Planine Usuda. Još jednom, ali konačno, Sauron je zbrisan i sateran u seni. Nikada više nije
vaskrsnuo njegov duh.
Semvajz Gemdži
Hobit od Okruga, Semvajs (Semudri) Gemdži je rođen 2980. Trećeg Doba i postao je baštovan u
Torbinom Kraju. Kao verni sluga Bilba, pa onda Froda Baginsa, Sem je putovao s Nosiocem Prstena
u Rivendel, gde je postao član Družine Prstena. Semvajs je bio jedini koji je ostao s Nosiocem
Prstena tokom cele potrage. U mnogim i opasnim okršajima Sem je Frodu spasao život.
Najznačajnija od svega bila je Semova borba sa Šelobom, Velikom ženkom pauka. Koristeći Bočicu
Galadrijelinu i Vilinsečivo Žalac, on je oslepeo i smrtno ranio čudovište. Zatim je pomogao svom
oslabelom gospodaru da uđe u Mordor i stigne do vatri Planine Usuda, gde je Jedini Prsten konačno
uništen. Kad je Frodo otplovio u Neumiruće Zemlje, Semvajs je nasledio Torbin Kraj, i postao je
čuvena i poštovana ličnost u Okrugu. Oženio se Rozom Pamuklijom i bio otac trinaestoro dece. Bio
je izabran za Gradonačelnika Okruga sedam puta. Posle smrti svoje žene osamdeset druge godine
Cetvrtog Doba Semvajs je otplovio u Neumiruće Zemlje da bi se ponovo pridružio svom prijatelju i
gospodaru, Frodu Baginsu.
Senko
Meara, Konj od Rohana, Senka najvećeg od Meara, "prinčeva konja" od Rohana u vreme Rata za
Prsten, ukrotio je i jahao bez uzde i sedla Gandalf Čarobnjak. Nazvan Senko zbog svog srebrnosivog
ogrtača, bio je jedini konj koji je mogao u trku da prestigne sablasne crne Konje i Krilate Zveri
Utvara Prstena. Nosio je Gandalfa Čarobnjaka u odbrani gondorske Kule i u poslednjoj Bici pred
Crnom Kapijom Mordora.
Senovite Planine
U istorijama Srednje Zemlje postoje dva planinska venca koja se zovu Senovite Planine. Jedan je bio
na severozapadu Belerijanda u Prvom Dobu Sunca i Vilenjaci su ga zvali Ered Vetrin, "Planine
Senke". One su obrazovale prirodnu odbrambenu granicu oko noldorskog kraljevstva Hitluma. Drugi
venac Senovitih Planina je tako nazvan u Drugom Dobu i obrazovao je hiljadu miija dugačku
granicu zapadnog i južnog Mordora. Poznate među Vilenjacima kao El'el Duat, "ograda mračne
senke", ove planine su obrazovale dve strane velike planinske potkovice koje su predstavljale glavnu
odbranu Mordora. Izgledalo je da se na Senovite Planine Mordora praktično nemoguće uspeti i imale
su samo dva poznata prolaza, Kirit Gorgor i Kirit Ungol.
Seregon
U drevnom Belerijandu postojalo je nekad jedno stenovito brdo po imenu Amon Rud, "golo brdo", u
kome su bile usečene pećine poslednjih od Sitnih Patuljaka. Na tom brdu ništa nije raslo, osim
otporne biljke Seregon. Na vilenjačkom, ovo ime znači "krvavi kamen", jer kad je ova biljka u cvatu
zbog njenih tamnocrvenih cvetova kameniti vrh izgleda kao da je pokriven krvlju. Ova vizija se
pokazala kao proročanska, jer su odmetnici Turina Turambara pobijeni na ovom vrhu, a poslednji od
Sitnih Patuljaka usmrćeni u pećinama pod njim.
Severnjaci
U Trećem Dobu Sunca mnogi Ljudi koji su bili potomci Edaina iz Prvog Doba naseljavali su severne
Dolove Anduina. Ti Ljudi su bili od mnogih plemena i kraljevstava, i zvali su se Severnjaci
Rovaniona. Mada ovim Severnjacima nije vladao nijedan jedini gospodar, oni su bili stalni
neprijatelji Saurona i svih njegovih slugu. Jer širom Rovaniona ovi ponosni Ljudi su se često borili
sa Orcima, Istočnjacima i Vukovima Mračnog Gospodara, i ponekad su se čak odvažavali da povedu
bitku s velikim i drevnim Zmajevima koji su izlazili iz Severne Pustare. Ti Severnjaci su ostali u
Rovanionu mnogo vekova i nisu podlegli zloj moći Saurona. U istorijama koje se odnose na
poslednje vekove Trećeg Doba Sunca su zabeležena imena nekih od ovih snažnih i plemenitih Ijudi:
Beorninzi i Sumski Ijudi od Mrke Sume; Jezerski Ljudi od Ezgarota; Bardinzi od Dola; i, možda
111
 najmoćniji, nadaleko čuveni Eotedi, od kojih su poticali Rohirimi, Jahači Marke. Sve su to bili
snažni i plemeniti Ljudi i, u Ratu za Prsten, Severnjaci su se pokazali kao pravi saveznici Dunedaina,
napadajući privrženike Saurona na bojnom polju, po šumama i u planinskim prolazima.

Od jedanaestog veka Trećeg Doba Severnjaci su bili saveznici Gondorana u borbi protiv istočnjačkih
osvajača. Mnogi su pristupili vojsci Gondora i njihove sudbine od tog vremena su pratile usud
gondorskih kraljeva.
Simbelmine
Kraj Edorasa, Zlatnog Dvora kraIjeva Marke, ležale su velike humke, grobovi kraljeva koji su
poslednjih pet stotina godina Trećeg Doba Sunca vladali Rohanom. Pred kraj Trećeg Doba grobovi
su bili postavIjeni u dva reda: jedan niz od devet grobova za one od Prve Loze; drugi od osam za one
od Druge Loze. Na tim grobovima, kao svetlucavi sneg, rasli su beli cvetovi zvani Simbelmine, što
je u uobičajenom govoru Ljudi glasilo "Večnost", a među Vilenjacima bio je poznat kao Uilos. Oni
su cvetali u svim godišnjim dobima, kao sjajne oči Vilenjaka, blistajući uvek zvezdanom svetlošću.

Simbelmine su bili najbelji i najgušće na grobu Helma Ćekićorukog, devetog kralja Prve Loze, koji
je za vreme Opsade Rogburga odlazio sam među nepnjatelje, Dunlendinge. I Simbelmine podseća te
neprijatelje na njega, najžešćeg kralja Marke. Za vreme gladi Opake Zime Helm Čekićoruki se
oglašavao svojim moćnim rogom i kao snežni div lovio svoje neprijatelje i ubijao ih. I mada je u to
vreme poginuo, govorilo se da njegova utvara i dalje hodi tom zemljom, i da se njegov rog može čuti
u Helmovom Ponoru.
Sindari
Kako su Sivi Vilenjaci, koji se zovu Sindari, postali odvojena rasa, ispripovedano je u priči o
Putovanju Vilenjaka. Na početku, oni su bili od Tri Roda, Teleri, a njihov kralj bio je Uzvišeni Kralj
svih Telera. U tim prvim godinama on se zvao Elve Singolo i bio je najviši od svih Vilenjaka. Kosa
mu je bila srebrna i njega je jedinog od Telerija (s noldorskim Gospodarem Finveom i vanjarskim
gospodarem Ingveom) Orome, Konjanik Valara, odveo u Neumiruće Zemlje da dožive Svetlost
Drveća Valara. Kad je Elve Singolo vraćen svom narodu da im ispriča šta čeka Vilenjake u
Neumirućim Zemljama, niko nije više od njega bio željan da dosegne Svetlost. Teleri su bili najveća
vojska koja je išla na Zapad, a pošto su bili mnogobrojni, uvek su bili poslednji i zaostajali na tom
dugom putu. Mnogi od Telera su bili izgubljeni na Putovanju, ali Elve ih je uvek požurivao da
nastave, sve dok najzad nisu stigli u Belerijand, s one strane Plavih Planina. U Belerijandu su se na
neko vreme ulogorili blizu Reke Gelion, u jednoj šumi. Na tom mestu, prema predanju Vilenjaka,
Elve Singolo je ušao u Šumu Nan Elmot i bio začaran činima bezvremenosti. Njegov narod je tragao
za njim, ali kako su godine proticale mnogi su izgubili nadu i predali su kraljevsku vlast Olveu,
njegovom bratu, produživši su svoje Putovanje na Zapad. Ali mnogi drugi nisu hteli drugog kralja i
nisu hteli da napuste to mesto. Tako su ti Ijudi ostali u Belerijandu, sebe nazvali Eglat, "napušteni", i
odonda su bili odeljeni od roda Telera.

Konačno, Eglati su bili nagrađeni, jer se Elve Singolo vratio iz Šume Nan Elmot, ali velika promena
koja se u njemu dogodila zapanjila je njegov narod. S njim je došao i izvor njegove začaranosti,
Melijana Maja, Elveova kraljica i žena. Svetlost njenog lica bila je blistava i čarobna, i Eglati su je
obožavali i plakali od radosti zbog povratka svog kralja.Kralj je bio promenjen i na drugi način, jer
više nije želco da ide na zapad, već je želeo da ostane u Šumi Belerijanda, da okupi oko sebe svoj
narod i osnuje tu kraljevstvo. Svetlost na licu Melijaninom je za njega bila sjajnija od svetlosti
Drveća. Tako je stvoreno novo kraljevstvo; njegovi stanovnici se više nisu zvali Eglat, već Sindar,
"Sivi Vilenjaci" i Vilenjaci Sumraka.

U Dobima Zvezda Sindari su postali najveći od vilenjačkih naroda u Smrtnim Zemljama i pripadale
su im sve zemlje Belerijanda. Oni su pronašli ostatke Telera, zvanih Falatrimi, koji su živeli kraj
mora, i ti su Ijudi, pod gospodarem Kirdanom, poželeli dobrodošlicu svom kralju koji se vratio i
zakleli mu se na vernost. Takoje bilo i sa ostatkom Nandora koji su stigli u Belerijand (i kasnije
112
prozvani Zeleni Vilenjaci ili Laikvendi); ti Ijudi su takođe prihvatili Elvea za svog kralja. S
vremenom se među Sindarima pojavio jedan novi vilenjački jezik, i na tom sindarinskom jeziku
njihov kralj se više nije zvao Elve Singolo nego Elu Tingol, "Kralj Sivi ogrtač".

U Dobima Zvezdane Svetlosti, priča se, jedan čudan narod, koji je sebe nazivao Kazad, izašao je iz
Plavih Planina; Vilenjaci su ih nazivali Naugrim, ili "zakržljali narod". Bili su to Patuljci, koji su
došli u miru da trguju s Vilenjacima Belerijanda. Veliki procvat i blagostanje doživljavala su ova dva
naroda i jedni od drugih su naučili mnoge veštine i zanate. Uz pomoć Patuljaka sagrađen je najveći
vilenjački grad Srednje ZemIje zvani Menegrot "Hiljadu Pećina". Mada je to bio grad u planini,
opisivan je kao bukova šuma u kojoj su sijale zlatne svetiljke, pevale ptice, tumarale zveri i tekle
vode u srebrnim vodoskocima. Tu i po šumama oko Menegrota bilo je uvek svetlosti, jer je ovo
sindarsko kraljevstvo bilo svemoćno, pošto su njime vladali združeni Vilenjak i Maja. Iz braka Elua
Tingola i Melijane rodila se kći koja se zvala Lutijena, a priče kažu daje ona bila najlepše stvorenje
koje je ikad došlo na Svet.

Ali Godine mira pod Zvezdama su se bližile kraju; u Valinoru je izbio rat i Drveće Valara je
uništeno. Melijana je, međutim, bila mudra kraljica, obdarena proročanskom moći, i odlučila je da
skloni Sindare od zla koje će zadesiti zemlju oko njih. Ona je bacila moćne čini i istkala čaroliju u
Velikoj Šumi Dorijat oko Menegrota, tako da je sindarsko carstvo postalo skriveno kraljevstvo. Ta
čarolija bila je jača od visokih zidina ma koje citadele i nazvanaje Prsten Melijanin, i nikakvo zlo
nije moglo da razbije te čini spolja, i bilo bi izgubIjeno pre no što bi uspelo da uđe.

Tako, iako su Noldori, goneći Morgota, izašli iz Neumirućih ZemaIja a u Belerijandu je besneo Rat
za Dragulje, Sindari uglavnom nisu bili u opasnosti. A nisu hteli ni da imaju nikakva posla s tim
Rodoubicama niti da im pomažu, jer su čuli za noldorska dela u Neumirućim Zemljama i kako su
Noldori pobiii njihovu braću i ukrali brodove Telera u Alkvalondeu.

Ali, kako je ispričano u pripovesti o Lutijeni i Berenu, veliko zlo se neočekivano pojavilo u samom
kraIjevstvu. Jer od rase Ljudi jedan po imenu Beren je došao k Tingolu i zatražio ruku Lutijeninu.
Tingol je gledao na smrtnike s prezrenjem i bio je u iskušenju da ga usmrti, ali je, pre nego da ga
ubije, postavio Berenu nemogući zadatak. Kao cenu za nevestu Beren je trebalo da iseče Silmaril iz
Morgotove Gvozdene Krune i da ga donese Tingolu. Bila je to Potraga za Silmarilom koja je donela
tako mnogo zla Sindarima. Ta Potraga je uvukla Sindare u Kob Noldora i prokletstvo koje je ležalo
na Silmarilima.

Učinivši neverovatan podvig, Beren je, uz pomoć Lutijene i Vučjaka Huana, ostvario ovaj zadatak,
ali je izazvao bes ne samo Morgota, već i Patuljaka i Noldora. Jer, u žudnji za Silmarilom, Patuljci
koji su živeli u Skrivenom Kraljevstvu i koji su radili za Tingola, tad su ga (u žudnji za Silmarilom)
ubili i ukrali dragulj. Međutim, nisu uspeli da pobegnu i sami su ubijeni. Posle Tingolove smrti
Melijana je velom tuge skrila svoju moć i, plačući, zauvek napustila Srednju Zemlju. U tom trenutku
prsten začaranosti je spao sa Skrivenog Kraljevstva u Dorijatu.

Sada, kad nikakva prepreka nije više branila Menegrot, Patuljci Belegosta i Noldori, sinovi Feanora,
došli su u tvrđavu Menegrot i opustošilije. Tako je ovo veliko kraljevstvo zauvek nestalo, mada je
nekoliko njegovih velikaša preživelo.

U Drugom Dobu Sunca neki od ovih sindarskih velikaša, s mnogima od Noldora, otplovili su
brodovima do Tol Ereseje i podigli grad i luku Avalone. Ali bilo je drugih sindarskih velikaša koji su
se zadržali u onome što je ostalo od Belerijanda i zvalo se Lindon. Kako su godine proticale, neki od
sinova sindarskih velikaša su napuštali Lindon i odlazili u zemlje s one strane Maglenih Planina gde
su stvarali nova kraljevstva među Šumskim Vilenjacima. Dvojica od najčuvenijih su bili Tranduil,
koji je otišao u Zelenšumu Veliku i tu uslanovio Šumsko Kraljevstvo, i Keleborn, rođak Tingolov,
113
 koji je sa noldorskom princezom Galadrijelom osnovao kraljevstvo Lotlorijen, Zlatnu Šumu. Zatim
su se, takođe, neki sindarski velikaši nastanili u Rivendelu s Elrondom i u Sivim Lukama s
Kirdanom Brodograditeljem. U Ratu za Prsten najčuveniji Vilenjak bio je Legolas, sin Tranduilov.
Legolas je bio jedan od devetorice junaka Družine Prstena i posle Rata za Prsten osnovao je
poslednje šumsko vilinnaselje u lepoj, svetloj šumi Itilijen u Gondoru.

Konačno, u Četvrtom Dobu Sunca sve moći Eldara su bledele i nestajale iz Sveta, i s drugim
Vilenjacima poslednji od Sindara su otplovili iz Sivih Luka u Neumiruće Zemlje.
Sirion
Najvažniji rečni sistem u Belerijandu bio je sliv reke Sirion, čija delta se ulivala u Zaliv Balar. Siron
i njegove mnogobrojne pritoke su navodnjavali ceo središnji Belerijand, južno od Planina Senki i
Planina Užasa. Njegove glavne pritoke su bile Narog i Ginglit u kraljevstvu Nargotrond, i Aros,
Kelon, Ezgalduin, Mindeb, Teiglin i Maduin u Dorijatu. Na najsevernijem delu njegovog toka
nalazilo se važno utvrđeno ostrvo Tol Sirion koje je branilo Sirionov Prolaz. Jedan kameni most je
premošćavao njenu pritoku, Ezgalduin u centralnom Dorijatu i ulazio u Hiljadu Pećina Menegrota,
onaj čudesni skriveni grad Sivih Vilenjaka, dok su kanjoni i pećine pritoke Naroga bile mesto gde su
noldorski Vilenjaci Finroda podigli svoj grad Nargotrond. Za Sirion se verovalo daje nastao u zbrci i
sukobu Rata Sila na kraju Prvog Doba Zvezda, kad su Valari razorili Utum-no. Uništen je na kraju
Prvog Doba Sunca i Rata Besnih kad su Valari i Eldari razorili Angband i ceo Belerijand potonuo u
more.
Sitni Patuljci
Priče o Vilenjacima u Prvom Dobu Sunca kazuju o ostatku jednog izgnanog naroda Patuljaka koji je
živeo u zemlji Belerijand mnogo pre dolaska Vilenjaka. To su bili Sitni Patuljci i oni su naseljavali
šumovitu zemlju oko Reke Narog i izdubili dvore Amon Ruda i Nukkizdina (kojije kasnije postao
vilenjačko kraljevstvo Nargotrond). Ali, kada su sindarski Vilenjaci stigli u obližnju zemlju Dorijat,
ne znajući kakva su to bića, lovili su ih radi zabave. S vremenom su naučili da nisu ništa drugo do
umanjeni patuljački narod koji je postao otuđen od drugih Patuljaka zbog nekog zlog dela učinjenog
mnogo pre tog vremena u zemlji isločno od Plavih Planina. Tako su Sindari prestali da progone ovu
nesrećnu rasu, koju su nazvali Noigit Nibin.

Ali, ovi Ijudi su u Belerijandu izumirali. Pošto nisu imali nikakvih saveznika u zaraćenoj zemlji, ušli
su u istorije Vilenjaka u pričama o Turinu. Do tog vremena Sitnih Patuljaka bilo je samo tri: njihov
gospodar, koji se zvao Mim, i dvojica njegovih sinova, Ibun i Kim. U "Priči o Bolu" se pripoveda
kakoje Mim odveo Turina Turambara i njegove pristaše u drevne patuljačke iskopine Amon Ruda,
gde su našli zaklon. Ali, kasnije su Mima zarobili Orci i on je spasao svoj život odajući Turina i
njegovu bandu. Tako su Orci iznenada napali i pobili te odmetnike. Mim je zaludu stekao slobodu,
jer su oba njegova sina stradala i, mada je on poživeo još da sakupi veliku Zmajevu riznicu blaga
koju je Glaurung ostavio za sobom u razrušenom Nargotrondu, desilo se da je Turinov otac, ratnik
po imenu Hurin, došao do Mimovih vrata. Jednim udarcem Hurin je ubio Mima da bi se osvetio, i
tako je okončao život ovog Sitnog Patuljka, poslednjeg koji je živeo u Krugovima Sveta.
Sive Luke
Poslednja od luka Vilenjaka na Srednjoj Zemlji bio je grad i pristanište poznato kao Sive Luke,
posed Falatrima Kralja Kirdana. Na vilenjačkom zvane Mitlond, Sive Luke su bile naseljene i
podignute na početku Drugog Doba Sunca, na gornjim potezima Zaliva Lune i na ušću reke Luna.
Tokom dva veka to je bilo glavno pristanište Vilenjaka Srednje Zemlje, i iz te luke svi veliki i valjani
iz te rase koji su preživeli sukobe na Srednjoj Zemlji su na Kirdanovim čarobnim belim brodovima
otplovili u Neumiruće Zemlje. U Četvrtom Dobu mnogi od onih koji su se ubrajali među junake Rata
za Prsten su se takođe uputili na to veliko putovanje na zapad, sve dok konačno i sam Kirdan, s
poslednjima od Eldara Srednje Zemlje, nije povezao poslednji vilinski brod iz Sivih Luka izvan
krugova sveta u Neumiruće Zemlje besmrtnih.
Sive Planine
Odmah na severu od velike Mrke šume nalazio se venac planina koji se prostirao s istoka na zapad i
114
 obeležavao severnu granicu Rovaniona. Najseverniji izvor Anduina, Velike Reke, bile su Sive
Planine, koje se na vilenjačkom zovu Ered Mitrin. Od godine dve hiljadite Trećeg Doba to je bilo
utočište i dom Patuljaka Durinove Loze. Ovde su oni postali veoma bogati zbog ogromnih količina
zlata koje su nalazili, i tokom pet vekova napredovali su i živeli u blagostanju. U dvadeset šestom
veku glas o bogatstvu koje se nalazilo u Sivim Planinama dospeo je do ušiju Hladnih Zmajeva, i oni
su krenuli u napad bez milosti. Mada su se Patuljci srčano branili, nadvladani su, i zlatom bogate
Sive Planine su potpuno prepuštene Hladnim Zmajevima.
Sivi Vilenjaci
Od svih Umanjara, Vilenjaka s Putovanja koji nikad nisu videli Svetlost Drveća, najmoćniji su bili
Sindari, "Sivi Vilenjaci". Tim Ijudima je vladao jedan koji je video Svetlost a štitila ih je jedna koja
je bila pomoćnica Silama koje su načinile Drveće. Kralj Sivih Vilenjaka bio je. Elve Singolo, na
jeziku Sivih Vilenjaka Elu Tingol, "Kralj Sivi Ogrtač". Tingol je bio najviši od svih Vilenjaka i kosa
mu je bila srebrna. Njegova kraljica bila je Melijana Maja, i mnogo Doba pre no što se pojavilo
Sunce ovo dvoje su stvorili kraIjevstvo u Šumi Dorijat, i u njemu sagradili grad po imenu Menegrot.
Dokje Melijana bila kraljica i Tingol bio živ, Sindari su bili napredan i srećan narod. Ali kad je
Tingol uvu-čen u Rat Dragulja i izgubio život, a njegova kraljica otišla, čivot, a njegova kraljica
otišla, čini su razbijene i
Skata Crv
Zmaj od Sivih Planina. Skata Crv je bio Zmaj koji je u drugom milenijumu Trećeg Doba Sunca
poveo svoje leglo Hladnih Zmajeva u zlatom bogato kraljevstvo Patuljaka u Sivim Planinama. Tu je
pobio Patuljke i oteo njihove zalihe zlata. Konačnoje Princ Fram, sin Frugmara od Eoteoda, došao u
Sive Planine, ubio Skatu Crva i prisvojio njegovu riznicu.
Skožokor
Ent od Šume Fangorn, Skožokor je bio jedan od tri najstarija živa Enta, ili "Pastira Drveća", koja su i
dalje živela u vreme Rata za Prsten. Skožokora su Vilenjaci zvali Fladrif, a naizgled je najsličniji bio
drvetu breze. U vreme kad se Saruman uzdigao do moći, Skožokor je živeo tik na zapadu od
Izengarda, gde su ga napali i ranili Orci. On je pobegao u najviša brda Fangorn Šume i ostao tu,
odbivši da side odatle čak i za vreme Marša Enta na Izengard.
Slepi miševi
Od mnogih bića koja je Melkor Mračni Gospodar odgajao u tmini, jedno je bilo Slepi miš koji siše
krv. Nijedna priča ne govori o tome da li su Slepi miševi nastali od ptice ili zveri, ali su oduvek bili
poznati kao sluge zla. Pohlepa i navike Slepih miševa mnogo su odgovarale zlim ciIjevima, i priče
govore kako su čak i najmoćnije Melkorove sluge koristile obličje Slepog miša kad je ustrebalo.
Takvo je obličje bilo Turingvetil Vampira, "žene tajanstvene senke", a i sam Sauron se, bežeći posle
pada Tol-in-Gaurota, pretvorio u velikog Slepog miša s ogromnim krilima. Priča o Hobitima takođe
pripoveda kako su, u Bici Pet Vojski u Trećem Dobu Sunca, crni olujni oblaci Slepih miševa
nastupali u otvorenom boju, s legijama Orka i Vukova, da bi se borili protiv Ljudi, Vilenjaka i
Patuljaka.
Smaug Zlatni
Zmaj od Erebora, Smaug je bio najveći Zmaj Trećeg Doba. Divovski zlatnožuti Vatreni zmaj imao je
ogromna krila kao u slepog miša i omotač od neprobojnih gvozdenih krljušti. Njegov jedini ranjivi
deo trbuh bio je zaštićen prslukom od dragulja koji su postali usađeni tu vekovnim ležanjem na
riznicama nakita. Mada mu je poreklo nepoznato, zna se da je živeo u Sivim Planinama pre no što je
2770. godine došao u Erebor. Tu je palio i pustošio Dol pre ulaska u Kraljevstvo pod Planinom, gde
je pobio ili oterao Patuljke. Dva veka je zadovoljno ležao na svojoj hrpi blaga u Ereboru. Onda,
2941. dremež mu je poremećen kad su mu Turin i Družina ukrali deo zlata. U besu je napao Jezerske
Ljude Ezgarota, i ubijen je crnom strelom Barda Lukonosca koja je probila jedino mesto na
njegovom trbuhu koje nije bilo pokriveno njegovim oklopom od dragulja.
Snaga
Među onim opakim stvorovima, koja se u istorijama Srednje Zemlje nazivaju Orci, bilo je mnogo
nakota, a za svaki je izgledalo da je stvoren da bi odgovarao nekom posebnom zlu. Najčešća pasmina
bila je ona koja se u Crnom Govoru zvala Snaga, što znači "robovi". Orci, stvorenja ispunjena
115
 mržnjom, prezirali su i same sebe, jer su bili rasa robova i roblje Mračnim Silama koje su njima
upravljale. Snaga je izgleda takođe bilo i ime jednog određenog Orka od Kirit Ungola. Taj Ork je bio
jedan od orčkih stražara Kule Paukovog Prolaza koji su se borili pod svojim zapovednikom, Uruk-
haiem Šagratom, protiv morgulskih Orka oko pancirnog ogrtača od Mitrila Foroda Baginsa. On je
preživeo ovu bitku, ali samo da bi poginuo slomivši vrat za vreme borbe sa Semvajsom Gemdžijem.
Snežna griva
Meara, Konj od Rohana, za vreme Rata za Prsten Snežna griva bio je ždrebac Teodena, Kraja
Rohana. Nosio je svog gospodara u bici od Rogburga. U Bici od Pelenorskih Polja obojicuje ubio
Veštac-kralj.
Snežni Ijudi
U severnoj zemlji Forohel, u Trećem Dobu Sunca, živeo je jedan primitivan narod koji je vodio
poreklo od drevnih Forodvaita. Na sindarinskom, to su bili Losoti, ali u zajedničkom zapadnom
jeziku zvali su se Snežni Ljudi od Forohela. Oni nisu bili snažan narod i odabrali su da žive na obali
jednog velikog ledenog zaliva da bi bili van domašaja više ratnički nastrojenog naroda Juga. Bili su
oprezan narod, ali upućeni u osobenosti i ćudi snega i leda, sposobni da izdrže surove uslove u
pustarama. Lovili su tamo gde drugi Ijudi ne bi mogli da nađu nikakvu divljač, gradili su tople kuće
od snega tamo gde bi drugi nastradali od strašne zime, i putovali su brzo preko leda klizaljkama od
kosti i sankama tamo gde bi se drugi spoticali i uopšte ne bi mogli da prođu. Zaista su bili
neprikosnoveni gospodari te ledene zemlje koju su izabrali.
Sprudovi humki
Sprudovito zemljište istočno od Okruga i Stare Šume zvalo se Sprudovi Humki, zbog velikih
grobnih humki tu podignutih. Tokom Trećeg Doba mnogi su ih smatrali za najstarije groblje Ljudi u
Srednjoj Zemlji i Dunedaini Arnora su ih poštovali. Nije bilo drveća ni vode na tim sprudovima,
samo je trava pokrivala brda u obliku kupola koja su bila okružena i ovenčana kamenim monolitima.
Za vreme ratova s Vešcem-kraljem od Angmara poslednji od Dunedaina Kardolana našli su neko
vreme utočište među humkama. Međutim, do 1636. humke su postale mesto gde su se pojavljivali zli
dusi po imenu Stvorenja Humki, demoni slani iz kraljevstva Vešca-kralja Angmara da učine što je
moguće više zla. Te neupokojene duše su načinile od Sprudova Humki mesto strave i užasa. U takvu
ukletu zemlju, 3018. godine Trećeg Doba, došao je Frodo Bagins, Nosilac Prstena. Da se nije
umešao čudni šumski duh Tom Bombadil, pustolovnom Hobitu bi zla stvorenja Sprudova Huaiki
sigurno oduzela život, i Potraga Prstena bi se rano završila.
Srednja Zemlja
Veliki kontinent Srednja Zemlja je prvi put uobličen u najstarijim danima Sveta Arde. On je ležao na
istoku od onog drugog velikog kontinenta, Amana, koji je najčešće nazivan Neumiruće Zemlje, i koji
je bio odvojen od Srednje Zemlje Belegairom, Velikim Morem. Na kraju Drugog Doba Sunca,
međutim, kad je Numenor razoren, Neumiruće ZemIje su otrgnute iz Krugova Sveta. Srednja
Zemlja, smrtne zemlje su ostale, mada umnogome izmenjene, i nastavile su da se menjaju tokom
doba. Od Srednje Zemlje su se konačno razvile Evropa, Azija, Afrika.
Sturi
Jedini od tri hobitske loze, oni koji se nazivaju Sturi, poznavali su veštine plovidbe, pecanja i
plivanja. Bili su zaljubljenici u ravne rečne predele i najviše su se družili s Ljudima. Harfuti su Sture
smatrali nastranim narodom. Poslednji od Hobita koji su se naselili u Okrugu, Sturi su Harfutima
izgledali muževno i ličili na Ljude, jer su bili teži i krupniji od drugih rodova i, za razliku od drugih
Hobita, mogli su da puštaju brade.
Stvorenja Humki
Zapadno od Brendivinske Reke, iza Stare Šume nalazili su se Sprudovi Humki, najstarije groblje
Ljudi u Srednjoj Zemlji. Tu nije bilo drveća ni vode, samo trave i busenja koji su pokrivali brda u
obliku kupola koja su bila ovenčana monolitima i velikim prstenovima od kamena belog kao kost. Ta
brda su bila grobne humke podignute u Prvom Dobu Sunca za Kraljeve Ljudi. Tokom mnogih Doba
Sprudovi humki su bili sveti i poštovani, sve dok iz Veštičjeg kraljevstva Angmar mnoge strašne i
mučene duše nisu pobegle preko Srednje Zemlje, nastojeći da se sakriju od proždiruće svetlosti
Sunca. Demoni čija su tela bila uništena tražili su druga tela u kojima bi mogli da obitavaju njihovi
116
 zli dusi. I tako su Sprudovi Humki postale ukleto i užasno mesto. Ti demoni su postali Stvorenja
Humki, Neupokojeni, koji su oživljavali kosti i draguljima ukrašene oklope drevnih Kraljeva Ljudi
koji su živeli u toj zemlji u Prvom Dobu Sunca.

Stvorenja Humki su bila od materije tmine koja je mogla da uđe u oko, srce i um ili da slomi volju.
Oni su menjali obličje i mogli su da se presele iz jednog lika u drugi i oživIjavaju koji god živi lik
žele. Najčešće je Stvorenje Humke nasrtalo na neopreznog putnika u vidu mračne utvare čije su oči
bile sjajne i hladne. Glas ove spodobe bio je istovremeno strašan i hipnotišući; dodir njene ruke
kostura bio je leden, a stezala je kao gvozdene čeljusti zamke. Kad bi je jednom začarao
Neupokojeni, žrtva nije više imala svoju volju. Na taj način, Stvorenja Humki su dovlačila žive u
grobove na sprudovima. Turoban hor mučenih duša mogao se čuti u Humci dok bi, u zelenkastom
polusvetlu, Stvorenje Humki polagalo svoju žrtvu na kameni oltar i vezivalo je zlatnim lancima. Ono
ju je ogrtalo bledim platnom i prekrivalo dragocenim nakitom drevnog pokojnika i potom joj
okončavalo život žrtvenim mačem.

U tami su bili moćni duhovi, mogli su se držati na odstojanju samo čarolijom moćne. bajalice. Oni su
ozivljavali tela davno umrlih Ijudi, ili bi omadijali nesrećne putnike navodeći ih da uđu u grobove na
sprudovima gde bi ih ubijali. Mogli su da budu uništeni samo kad bi bili izloženi svetlosti, i upravo
su najviše nju mrzeli i najviše su je se plašili. Stvorenja Humki su bila izgubljene i mučene duše, i
njihova poslednja prilika da ostanu na zemlji zavisila je od mračne sigurnosti grobnih komora.
Jednom, kad bi se kamena grobna odaja razvalila i otvorila, svetlost bi prodrla unutra na Stvorenja
Humki i oni bi kopneli kao izmaglica pred suncem i nestajali.
Svertinzi
U poslednjim vekovima Trećeg Doba Sunca do mirnih zemalja Okruga doprle su glasine i priče o
ratovima između Ljudi Gondora i divljeg ratničkog naroda s dalekog juga, po imenu Haradrim. U
narečju Okruga Haradrimi su se zvali Svertinzi.
Svetao Narod
Od početka, pre Stvaranja Arde i Računanja Vremena, Iluvatar je smerao da donese rasu Vilenjaka
na Svet. U njegovoj velikoj zamisli trebalo je da oni budu prvi Ijudi koji će se roditi i najlepši i
najsvetliji od svih rasa koje će postati. I tako su Vilenjake svi, sem njhovih zlih neprijatelja, obično
zvali Svetao Narod.
Svetli Vilenjaci
Od cele vilenjačke rase u najvećoj milosti i najvoljeniji su oni od Prvog Roda, Vanjari, jer su oni
najmudriji Vilenjaci i uvek sede kod nogu Manvea, Uzvišenog Gospodara svih Sila Arde. Oni se
zovu Svetli Vilenjaci i najduže su živeli u sjajnoj Svetlosti Drveća Valara, i njihove oči sijaju
najblistavije od svih Vilenjaka tim Svetlom. Uz to, oni su plavokosa i plavooka rasa, a kosu i kožu
imaju najsvetliju od svih Vilenjaka. Izgledaju silni i kao da su od zlata, a njihov je kralj, koji je
nazvan Ingve, oduvek bio Uzvišeni Kralj svih Vilenjaka Sveta.
Šagrat
Uruk-hai od Kirit Ungola, za vreme Rata za Prsten Šagratje bio zapovednik Orka od Kule Paukovog
Prolaza.

Njegova orčka četa bila je upletena u kratku, krvavu bitku s jednom orčkom ruljom iz Morgula, koja
se vodila da bi se prigrabio pancirni ogrtač od mitrila Forda Baginsa. Mada teško ranjen, Šagrat je
uspeo da zadrži pancirni ogrtač i da ga odnese svom gospodaru Sauronu, Gospodaru Prstenova.
Šeloba
Pauk od Kirit Ungola, Šeloba je bila najveći i najgnusniji od Velikih Pauka koji su preživeli
razaranje Belerijanda. Tokom Drugog i Trećeg Doba Šeloba Velika i njeni manji potomci su živeli u
Planinama Mordora i gorju Mrke šume. Do kraja Trećeg Roda njeni potomci su zauzeli velike
delove Mrke šume, dok se Šeloba ponajčešće držala svoje jazbine u Kirit Ungolu, gde se hranila bilo
kim iz bilo koje rase koji bi pokušao da uđe u Mordor tim prolazom kroz planine. 3000. godine
zarobila je Goluma, ali ga je pustila da bi mogao da joj dovede još žrtava. 3019. Golum je doveo
117
 Froda Baginsa i Semvajsa Gemdžija u njenu jazbinu. Šeloba je paralisala Froda, Nosioca Prstena, i
progutala bi ga da nije bilo Semvajsa koji je prvo oslepeo Šelobu svetlošću Boci. Galadrijeline, a
zatim je teško ranio vilinskim mačem. Izgleda da je ona odgmizala da bi uginula u svojoj jazbini.
Šumari Itilijena
Na kraju dvadeset devetog veka Trećeg Doba Sunca Turin II, Vladajući Namesnik Gondora izdao je
naredbu da se obrazuje jedno bratstvo vitezova u Severnom Itilijenu, jer su moć Gondora u toj zemlji
ugrožavali neprijatelji iz Mordora i Morgula. Tako je obrazovana družina zvana Šumari Itilijena. Ti
vitezovi su bili odeveni u zeleno, kao stanov-nici šuma, a borili su se lukovima, kopljima i
mačevima. U godinama pre Rata za Prsten, njihov zapovednik bio je Faramir, drugi sin Denetora,
Vladajućeg Namesnika Gondora. Najveće od njihovih prebivališta bilo je ono skloništc pećina i
tunela iza velikog vodopada, odakle se pogled pružao daleko preko Dolova Anduina. To mesto se
zvalo Henet Annun, "prozor sunčevog zalaska".
Šumari Severa
Tokom mnogih vekova Trećeg Doba Sunca, u zemljama Erijadora, lutali su Ijudi jarosnih lica,
odeveni u ogrtače sive ili zelene kao šuma, s kopčom kao srebrna Zvezda na levom ramenu. Imali su
sive oči, bili naoružani mačem i kopljem i nosili su dugačke kožne čizme. Običan narod Erijadora
zvao ih je Šumari, a za njih se mislilo da su čudni, neprijateljski nastrojeni Ijudi. Jer iako su lutali
svim zemljama Erijadora pešice ili na čudnim rutavim Konjima, to su činili nečujno. Zaista je malo
njih znalo ko su i odakle su došli ti žilavi, od vetra ogrubeli i izborani Šumari. Ali, kao što "Crvena
Knjiga Zapadne Međe" otkriva, Šumari su u stvari bili poslednji plemići i vitezovi onog nekada
velikog dunedainskog kraIjevstva Arnor, a njihov poglavar bio je Uzvišeni dunedainski Kralj. U
godinama pre i posle Rata za Prsten bio je to Aragorn, sin Aratorna, koji se kao Šumar zvao Strajder
(Krakatilo). U to vreme, jedan po imenu Halbarad, koji je ubijen na Pelenorskim Poljima, bio je
Aragornov glavni zapovednik među Šumarima, dok su čuveni sinovi Elronda Poluvilenjaka, Eladan i
Elrohir takode jahali u toj četi.

U Ratu za Prsten Aragorn je krunisan za Kralja Elesara, gospodara blizanačkih kraljevstava Arnora i
Gondora, a Šumari su slavljeni kao najveći među Ljudima tog Ponovno Ujedmjenog Kraljevstva.
Šumski Ljudi
U Trećem Dobu Sunca živeo je u Mrkoj šumi jedan narod po imenu Šumski Ljudi Mrke Šume. Oni
su bili potomci Severnjaka. U savezu sa Beorninzima i Vilenjacima Šumskog Kraljevstva borili su se
protiv zla koje je ušlo u tom dobu u Dol Guldur na jugu Mrke šume. Iz tog mesta dolazili su Orci,
Pauci i Vukovi u velikom mnoštvu, i bitka da se očisti ta velika šuma bila je dugotrajna i strašna. U
Ratu za Prsten ta bitka je nazvana Bitka pod Drvećem. Sever su preplavili Vilenjaci, Šumski Ljudi i
Beorninzi, satirući zle slugeranje Dol Guldura kao vatra slamu. Vilenjaci Lotlorijena su zauzeli Dol
Guldur, srušili njegove zidine i razorili njegove tamnice. Tako je na kraju tog Doba šuma očišćena i
dobila novo ime Šuma Zelenog Lišća, a zemlje između severnog kraljevstva Šumskih Vilenjaka i
južnih šuma zvane Istočni Lorijen su date Šumskim Ljudima i Beorninzima da ih zadrže kao nagradu
i svoj sopstveni zakoniti posed.
Šumski Vilenjaci
Među Vilenjacima koji su preduzeli Veliko Putovanje bili su i Teleri. Od ovog roda bili su Nandori,
"oni koji se vraćaju", koji su se zaustavili na maršu na zapad kod Reke Anduin i dalje nisu išli. Među
ovim Nandorima bilo je nekih koji su se naselili u Zelenšumi i Lotlorijenu. Oni su nazvani Šumski
Vilenjaci jer je većina njih živela u šumama: oni su bili plemenski narod koji nije podizao gradove i
nije imao kraljeve.

U godinama koje su usledile posle Prvog Doba Sunca, međutim, broj ovih noldorskih i sindarskih
Vilenjaka se smanjio, kao i njihove zemlje, i da bi uvećali svoja kraIjevstva ovi Visokorodni
Vilenjaci su primili Šumske Vilenjake kao svoje podanike. Na taj način Šumski Vilenjaci su naučili
mnogo od Visoko vilenjačkog jezika i kulture, i mnoge veštine koje su došle iz Neumirućih Zemalja.
Neko vreme Šumski Vilenjaci su jačali i napredovali pod ovim gospodarima. Najveća moć i lepota
su se mogle naći kod Šumskih Vilenjaka kojima su vladali Keleborn i Galadrijela u Zlatnoj Šumi
118
Lotlorijen. Jer se Keleborn, rođak Tingolov, ubrajao među najveće velikaše Sindara, a Galadrijela je
bila kći Uzvišenog Kralja Noldora koji je ostao u Neumirućim Zemljama; tako je ona bila
najplemenitijeg roda od Vilenjaka koji su ostali u Srednjoj Zemlji. Moć Keleborna i Galadrijele nad
Zlatnom Šumomje držala zlo na odstojanju, i Šumski Vilenjaci su i dalje doživljavali procvat za
vreme nedaća Trećeg Doba, iako su tri puta napadani. Ti Vilenjaci su bili Galadrimi, "narod drveća",
i tek kad je Kraljica Galadrijela konačno otišla u Neumiruće Zemlje svetlost i slava Zlatne Sume je
izbledela.

U vilenjačkom zapisima se govori kako je u Zelenšumi Velikoj (koja je kasnije nazvana Mrka šuma)
tokom Drugog, Trećeg i četvrtog Doba Sunca postojalo Šumsko Kraljevstvo sindarskog Gospodara
Tranduila. Skriveni grad Šumskih Vilenjaka Tranduilaovih bio je prelep i čudesan,jer je bio
umanjena slika i prilika drevnog sindarskog kraljevstva Menegrot - nekad najlepšeg grada u Srednjoj
Zemlji. A deo njegove lepote je ostao da živi i odoleo mračnim osvajanjima Trećeg Doba, čak i Bici
pod Drvećem za vreme Rata za Prsten. Priča se da je u Četvrtom Dobu kraljev sin odveo deo
Šumskih Vilenjaka ovog kraljevstva u šumovite predele Itilijena i Gondora. Taj princ se zvao
Legolas i on je postao gospodar Vilenjaka u Itilijenu. Neko vreme je ovaj narod takođe napredovao,
jer je bio Vilenjak koji je stekao siavu u Ratu za Prsten i koji se sa svojim velikim prijateljem
Gimlijem Patuljkom borio u bitkama od Rogburga, Pelargira i Pelenorskih Polja. Zaista, kao jedan
od Družine Prstena, sa svojim sjajnim vilenjačkim pogledom, svojim poznavanjem šume i svojom
preciznom streljačkom veštinom, bio je od velike koristi u Potrazi. I mada je Legolas vladao svojim
novim kraljevstvom mnogo godina u Četvrtom Dobu, posle nekog vremena se, sa Gimlijem, ukrcao
na jedan Vilin-brod i otplovio u Neumiruće Zemlje.

119
Tangorodrim
Ogromna vulkanska planina koju je Morgot uzdigao iznad svoje moćne oružarnice i tvrđave
Angband, pošto je Ungolijant uništila Drveće Valara i ukrala Silmarile zvala se Tangorodrim. Ova
strašna planina s tri vrha od lave i vulkanskog kamena stalno je bljuvala otrovan dim i isparenja.
Njeno ime znači "planina tlačenja" i duboko u njenoj utrobi Morgot je začeo i okupio mnoga
čudovišta i zla stvorenja. Međutim, Tangorodrim nije preživeo Prvo Doba Sunca jer je, kada u
Velikoj Bici za vreme rata Besnih ubijen Ankalagon Crni, najsilniji od Krila-tih zmajeva, pao sa
neba i razvalio Tangorodrim.
Tanikvelase
Među mnogim divnim, mirisnim zimzelenim drvećem koje su Vilenjaci Tol Ereseje doneli kao dar i
blagoslov u Numenor bilo je jedno po imenu Tanikvelase. Cvet, list i koru su Numenorejci veoma
cenili zbog njihovog prijatnog mirisa. Njegovo ime nagoveštava da je drveće poreklom bilo sa
obronaka Tanikvetila, Svete Planine Manveove i najviše planine u Neumirućim Zemljama.
Tanikvetil
Najviša planina u Ardi bila je Tanikvetil u istočnim Pelori Planina-ma u Neumirućim Zemljama.
Tanikvetil znači "visoki beli vrh" i na njegovom vrhu je izgrađen Ilmarin, dvori kralja i kraljice
Valara, Manvea i Varde. Sa prestola na vrhu Tanikvetila Manveu se pogled pružao na sve zemlje
Arde. Vanjari Svetli Vilenjaci su živeli na njegovim padinama i zvali ga Oilose, što znači "uvek
snežno beo", zato što je uvek bio pokriven snegom. Ovaj Olimp Arde bio je poznat i pod mnogim
drugim imenima: Bela Planina, Gora Večnobela, Amon Uilos i Sveta Planina.
Tareldari
Pripadnici vilinskog naroda koji su se odazvali pozivima Valara otišli na Zapad i videli
Blagosloveno Kraljevstvo u danima Svetlosti Drveća, na kvenijskom jeziku su nazvani Tarel-dar ili
Visokorodni Vilenjaci. Bili su veliki narod koji je doživljavao procvat i napredovao, i gradio
vilinske gradove i kraljevstva kakvima se nisu mogli naći ravna nigde u Srednjoj Zemlji, i kakvih
više nikad neće biti, jer Tareldari su bili bistrog oka i oštrog uma. Porediti njih sa Morikvendijima
bilo bi isto kao porediti dijamante s ugljem.
Tark
Na vestronskom narečju bilo je mnogo reči uzetih iz vilenjačkog koje su bile iskrivljene orčkom
upotrebom. Jedna od njih bila je kvenijska reč "tarkil", što znači Dunedaini. U orčkoj upotrebi ona se
pretvorila u Tark, podrugljivo ime za Ljude Gondora.
Tasarion
Među najdrevnijim drvećem bilo je ono koje su Vilenjaci prvo nazivali Tasarion. S mnogo drugih
vrsta drveća ono je došlo na Svet u Dobima Svetiljki po želji Javane, Kraljice Zemlje. Tasarion je
bilo jako, dugovečno drvo koje je najviše volelo da raste pored ruševina, jezera, močvara i potoka. U
Dobima Zvezdane svetlosti najveća šuma ovog drveća na Srednjoj Zemlji bila je u Nan-tasarionu,
"dolini Tasariona", u Belerijandu. I mada je ova šuma uništena kad je Belerijand potonuo u more,
vrsta Tasariona je preživela sve promene Sveta, pa čak i velike najezde rase Ljudi. Jer Tasarion je
drveće koje Ljudi sad zovu Vrba.
Teleri
Bilo je tri Roda Vilenjaka koji su u godinama Zvezda krenuli na Veliko Putovanje sa Istoka Srednje
Zemlje u Neumiruće Zemlje. Prva dva su se nazivala Vanjari i Noldori, i oni su bili prva velika
grupa Vilenjaka koja je stigla u Neumiruće Zemlje s one strane Velikog Mora. Ljudi Trećeg Roda su
bili Teleri; njihova sudbina se razlikovala od sudbine prva dva roda, jer su bili najbrojniji od
vilenjačkih naroda, i zato je njihov prelazak preko predela Srednje Zemlje bio najsporiji. U toku
Velikog Putovanja Teleri su postali raštrkan i podeljen narod.

Kod Pograničnih zemalja Zapada Srednje Zemlje Teleri su počeli da oklevaju, ustuknuvši u strahu
od prelaska Velike Reke Anduin i Maglenih Planina. Neki Vilenjaci su otišli na jug u Dolove
Anduina, gde su živeli mnogo vekova. Ti Ijudi su nazvani Nandori, a uzeli su za svog gospodara
jednog po imenu Lenve.

120
Ali glavnina Telera je otišla dalje prema zapadu, preko Maglenih i Plavih Planina, do zemlje koja je
kasnije nazvana Belerijand. Tada je došlo do najveće podele među Telerima. Svi su bili ulogoreni u
jednoj velikoj šumi iza Reke Gelion, kad su izgubili svog kralja, Elvea Singola, koji je jedini među
njima video Svetlost Drveća Valara u Neumirućim Zemljama. Elve je ušao u Šumu Nan Elmot i tu,
začaran, postao opčinjen Ijubavlju prema Melijani Maji. Ostao je tako opčinjen, mada su proticale
godine, a njegov narod je tragao za njim. Jedan deo njih, koji su sebe nazivali Eglat, "napušteni",
nije hteo da ide dalje bez njega. Oni su mu ostali verni, sve dok se napokon nije vratio s Melijanom,
svojom nevestom. Eglati su promenili ime u Sindari, "Sivi Vilenjaci", i pod ovim sjedinjenjem
Vilenjaka i Maje sagradili su najmoćnije kraljevstvo Vilenjaka na Srednjoj Zemlji u godi-nama
Zvezdane svetlosti.

Ali, mnogo pre nego što se Kralj Elve vratio, veći deo Telera je uzeo njegovog brata Olvea za kralja
i ponovo pošao na zapad do Velikog Mora. Tu su čekali od Valara neki znak koji bi ih odveo u
Neumiruće Zemlje. Teleri su čekali dugo na obalama Srednje Zemlje i zavoleli more pod Zvezdama.
Dok su bili na obalama, pevali su pesme o tuzi i hrabrosti. Od svih Vilenjaka, oni su bili najzanosniji
pevači, i najviše su voleli more. Neki su ih zvalli Lindari, "pevači", a drugi Falmari, Morski
Vilenjaci. Čuvši pesme Vilenjaka, Ose, Majar od talasa došao je kod Telera i pevao im o talasima i
moru. Oni su mnogo naučili od Osea o moru i Ijubav koju su osećali kad bi ugledali ili oslušnuli te
uzburkane obale Srednje Zemlje je postajala sve veća.

Tako se desilo da su, kad je Ulmo Gospodar Okeana došao Telerima s onim neusađenim ostrvom
koje mu je bilo brod, još jednom neki od ovog roda odustali od Putovanja. Oni su nazvani Falatrimi,
"Vilenjaci od Falasa", koji su tu ostali iz Ijubavi prema obalama Srednje Zemlje. Za svog gospodara
su izabrali Kirdana i naselili su se u lukama Britombar i Eglarest. U potonjim godinama bili su prvi
brodograditelji Srednje Zemlje.

Najveći deo Telera je otišao na Zapad sa Ulmoom, mada ih je Ose pratio i pevao im, ne htevši da im
dopusti da zaborave blaženstva mora. Ulmo, videvši da oni toliko vole talase, nije bio raspoložen da
ih odvede van domašaja mora. Tako, kad je stigao nadomak Neumirućih Zemalja, nije ih odveo na
obalu, već je ukotvio ostrvo u Zalivu Eldamar, nadomak Svetlosti i zemlje njihovih srodnika, mada
je ona bila van njihovog domašaja. Još jednom je Putovanje Telera zaustavljeno, i tokom jednog
Doba oni su ponovo živeli odvojeno od svojih srodnika. Njihov jezik se promenio usled boravka na
Tol Ereseji, "Samotnom Ostrvu"; zvuci mora klizili su im uvek s jezika i njihov govor više nije bio
govor Vanjara i Noldora.

Međutim, Valari su' bili nezadovoljni svojim bratom Ulmoom, jer su želeli da dovedu treći rod na
obalu njihovog pravog kraljevstva. Na njihov zahtev Ulmo je popustio i poslao im ponovo Osea.
Ose ih je nerado podučio veštini brodogradnje i, kad su brodovi sagrađeni, Ulmo imje poslao
Labudove širokih krila, koji su konačno odvukli Telere u Eldamar.

Teleri su bili zahvalni što se njihovo Putovanje napokon završilo, a dobrodošlica na koju su naišli je
zaista bila velika. Noldori i Vanjari su došli iz grada Tiriona na Tuni, s mnogo darova od dragog
kamenja i zlata. Is vremenom su Teleri upoznali Svetlost Drveća i mudrost valarskog naroda. Pod
kraljem Olveom gradili su prelepe palate od bisera, i brodove nalik na Ulmove labudove, s očima i
kljunovima odjantara i zlata. Svoj grad su nazvali Alkvalonde, što znači "luka Labudova". Ostavši
blizu talasa koje su naučili da vole, oni su hodili po obalama ili plovili u Zalivu Eldamar. Teleri su
bili srećan narod i takvi su i ostali; njihovi brodovi su stalno isplovljavali kroz lučnu kapiju njihovog
grada koju je u steni isklesalo more. Malo su znali o ratu i borbi, njihova glavna zanimanja su
vezana za more, brodove i pevanje. To su njihove glavne radosti.

Rat je među njih stigao dvaput, i svaki put je bio neočekivan. Prvi put, prema "Aldudenie" - priči o
Mračenju Valinora - Feanor, gospodar Noldora, došao je Telerima Alkvalondea, želeći njihove
121
 brodove da bi njima otišao u Srednju Zemlju gde bi se osvetio za očevu smrt i povratio Silmarile od
Morgota. Međutim, Kralj Olve mu nije uslišio želju, i zato su besni Noldori pobili mnoge od Telera i
oteli im brodove. Bilo je lo prvi put da se zna da je u Ardi Vilenjak ubio Vilenjaka. Ovo
rodoubijanje se uvek ubrajalo u veliko zlo i zauvek potom se zameralo sinovima Feanora.

Još samo jednom su se Teleri Alkvalondea okušali u ratu. To je bio Rat u kom su Valari, Majari i
Eldari otišli u Veliku Bitku na kraju Prvog Doba Sunca i porazili pobunjenog Valara, Melkora, koga
su Vilcnjaci nazvali Morgot. Ali čak i tad se Teleri nisu borili, nego su samo koristili svoje brodove
da prevezu vanjarske i noldorske ratnike iz Neumirućih Zemalja preko zapadnog mora u Srednju
Zemlju. I mada su hteli da pomognu Noldorima, ne bi umrli za njih na bojnom polju, jer su dobro
pamtili Prvo Rodoubijanje na tlu Eldamara.

"Akalabet" priča kako su se, kad je Numenor razderao trbuh Sveta svojim Padom, Sfere smrtnih i
besmrtnih zemalja odvojile. Odonda su samo brodovi Telera mogli da predu jaz između Sfera. Divni
beli Labuđi brodovi Telera su čudo i smrtni Svet nikada nije video njima ravne, mada oni i dalje
plove u Zalivu Eldamar i ploviće sve do Poništenja Ee.

Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili palate od bisera i brodove u obliku
Labudova. Najupućeniji u morske zakone i oso-benosti, sprijateljili su se s Ljudima Numenora i ucili
ih kako da zagospo-dare morima.Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili
palate od bisera i brodove u obliku Labudova. Najupućeniji u morske zakone i oso-benosti,
sprijateljili su se s Ljudima Numenora i ucili ih kako da zagospo-dare morima.
Telkontari
Na kraju Rata za Prsten ustoličenaje nova loza kraljeva da vlada nad kraIjevstvima Arnor i Gondor.
Prvi od ove loze bio je Aragorn, sin Aratorna, koji je postao Kralj Elesar Ponovno Ujedinjenog
Kraljevstva. On je odabrao ime Telkontar za svoju Kuću, jer je to bio kvenijski oblik reči Krakatilo,
imena pod kojim je on bio znan u godinama izgnanstva. Njegovi potomci i naslednici sačuvali su
ime Kuće kojuje Aragorn osnovao, nazivajući se Telkontari.
Teoden
Severnjak, kralj Rohana, rođen 2948. Trećeg Doba, Teođen, sin Tengela, postao je sedamnaesti kralj
Rohana 2980. Bio je dobar i snažan kralj, ali pred kraj svoje vladavine pao je pod uticaj Grime
Crvjezika, koji je bio tajni sluga zlog Čarobnjaka Sarumana. Međutim, 3019. Gandalf ga je izlečio
od zlih čini Sarumanovih. Teoden je uzjahao svig pastuva Snežnu grivu i predvodio Severnjake
Rohana na bojnom polju Rogburg i Pelenorskim Poljima. Na Pelenoru, pošto je porazio Haradrime,
Teoden je poginuo ratničkom smrću usudivši se da se suprotstavi Vešcu-kralju od Angmara.
Tilion
Majar, čuvar Meseca, Tilion od Srebrnog Luka je nekada bio majarski duh Oromea Lovca.
Međutim, pošto je Telperion, poslednji cvet srebrnog Drveta Valara, ostavljen na jednu srebrnu
barku da bi postao Mesec, Tilion je odabran da bude njegov duh-čuvar. Od prvog uzdizanja Meseca
on, uz veliki trud, svake noći nosi srebrnu barku i cvet po nebesima.
Tindomerel
Najbajnija od ptica pevačica Arde bilaje Tindomerel, "kći sutona", koju su obični Ljudi zvali Slavuj.
Vilenjaci su voleli ovu noćnu pevačicu koju su nazivali Tinuvjela, "deva od sumraka", i ispričali su
mnogo priča u kojima i slavuji igraju određenu ulogu.
Tingol
Vilenjački kralj Dorijata. Rođeni kralj Voda Buđenja na početku Doba Zvezdane Svetlosti kao Elve
Singolo - koji je kasnije postao Kralj Tingol bio je Uzvišeni Kralj telerskih Vilenjaka. Bio je najviši
od Vilenjaka, i imao je srebrnu kosu, i predvodio je svoj narod na Velikom Putovanju. To je činio
sve do Belerijanda gde je sreo Melijanu Maju i pao u Ijubavni zanos koji je potrajao mnogo godina.
Do vremena kad se ponovo pojavio, većina Teleraje uzela njegovog brata Olvea za svog novog
kralja i završila putovanje. Oni koji su se zadržali postali su Sindari ili Sivi Vilenjaci. Sa svojim
preobraženim Kraljem Tingolom, što znači "Kralj Sivi Ogrtač", i svojom Kraljicom Melijanom
122
 Majom, oni su sagradili šumsko kraljevstvo Dorijat i dvore Menegrota. Tingol je vladao
kraljevstvom u miru tokom svih Doba Zvezda, a Melijana je rodila izuzetnu Princezu Lutijenu. Čak i
tokom ratom istrzanog Prvog Doba Sunca izgledalo je da je Dorijat bezbedan jer su ga štitile čini
zvane Pojas Melijanin. Međutim, u petom veku Tingolova kći se srela sa smrtnim junakom Berenom
i zaljubila se u njega. Ne želeći da zbog jednog smrtnika izgubi kćer, Tingol je poslao Berena u
Potragu za Silmarilom. Ljubavnici su uspeli da ukradu dragulj iz Morgotove krune. Međutim, kada
je Tingol unajmio Patuljke Nogroda da umetnu Silmaril u ogrlicu zvanu Nauglamir, zanatlije je
iznenada obuzela žudnja da poseduju dragulj. Ubili su Tingola i ukrali Silmaril.
Tinuvjela
Mnoge pesme i priče su sastavljene o noćnoj ptici pevačici koju Ijudi zovu slavuj. Od svih ptica
njegova pesma je najomiljenija jer, kao i sami Vilenjaci, i on peva pod svetlošću zvezda. Ta ptica
ima mnoga imena: Dulin ("noćni pevač"), Tindomerel ("kći sumraka"), Lomelinde ("sutonski
pevač") i Tinuvjel ("deva od sumraka").

Najveće legende o ovoj ptici poticale su iz Dorijata. Jer Kraljica Sivih Vilenjaka, Melijana Maja,
uvek je bila okružena umilnim glasovima Slavuja. Konačno je Melijani i Kralju Tingolu rođena kćer
jedino dete rođeno iz veze Vilenjaka i Majara u Krugovima Sveta. Ona je bila najlepša od svih
Vilenjaka, najzanosnija pevačica u celoj svojoj rasi, i zato je nazvana Lutijena Tinuvjela. "Balada o
Leitijanu" priča kako je čarolijom svoje pesme ona zagospodarila ogromnom silom Arde. Ali, kao
kratkoveka noć ona je iščilela sa Sveta, jer je uzela za muža smrtnika Berena, sina Barahirovog, i
sama je postala smrtna. Tako je najbajnije biće na Ardi nestalo mnogo pre no što je okončano Prvo
Doba Sunca.

Mnogo pesama govori o Lutijeninoj lepoti, a u "Priči o Aragornu i Arueni" se kaže da je u Trećem
Dobu Sunca tamna lepota Lutijenina ponovo otelovila u Arueni, kćeri Elronda Poluvilenjaka.
Aruena je takođe bila poznata kao Tinuvjela. Njena pesma je bila bajna i, kao i Lutijena, udala se za
smrtnika i odabrala smrtni život.
Tirion
U Neumirućim Zemljama noldorski i vanjarski Vilenjaci su sagradili prvi i najveći grad u Eldamaru.
Bio je to Tirion od belih kula i kristalnog stepeništa. On se nalazio na brdu Tuni u Kalakiriji, Prolazu
Svetlosti. Grad je bio tako postavljen da ne samo što su Vilenjaci mogli da žive u Svetlosti Drveća i
gledaju na more, nego su takode, iz senke Tune i visokih kula, mogli da posmatraju svetlucave
zvezde koje su obasjavale svet pod sobom s one strane valinorskih Pelori Planina. U skladu sa tim,
ime Tirion je vilenjačka reč za "osmatračnicu", i možda se odnosi posebno na najvišu kulu koja se
zvala Mindon Eldalieva i u kojoj je bila postavljena jedna velika srebrna svetiljka. U dvorištu ove
kule zasađeno je sveto Belo Drvo Eldara, Galation.
Tol Ereseja
U prvim Dobima Arde je postojalo jedno veliko ostrvo usred Velikog Mora Belegaira koje je Ulmo
Valar, Gospodar Okeana, usadio i pretvorio u ploveće ostrvo koje mu je služilo kao neki ogromni
brod. Bio je to Brod Ulmoa kojimje on prevezao vanjarske i noldorske Vilenjake na Velikom
Putovanju iz Srednje ZemIje u Neumiruće Zemlje. Posle polaska, međutim, jedan deo ostrva se
nasukao tik od Belerijanda, otcepio se i postao Ostrvo Balar. Bilo kako bilo, Vanjari i Noldori su
bezbedno stigli i Ulmovo ostrvo se vratilo u Belerijand da bi prevezlo telerske Vilenjake. Međutim,
prošlo je mnogo godina od prvog prelaska, i u to vreme Teleri su toliko zavoleli more da je Ose,
majarski duh, Gospodar Talasa, ubedio Ulmoa da ne završe prelazak, već da ukotve ostrvo u Zalivu
Eldamar. lako nadomak Neumirućih Zemalja i svoje braće u Eldamaru, tokom jednog Doba
Zvezdane Svetlosti telerski Morski Vilenjaci su bili odvojeni od svoje braće, i za to vreme ostrvo je
dobilo ime Tol Ereseja, "Samotno Ostrvo". Tek kad su naučili veštinu brodogradnje okončana je
njihova izolovanost. Odonda su oni gospodarili morima i išli su kud su želeli. Neki su otišli i
sagradili telerski grad Alkvalonde u Eldamaru, a drugi deo je ostao na Tol Ereseji i njegovom
pristaništu Avaloneu, koje je gledalo na istok preko mora. To su bili Vilenjaci koji su trgovali s
Numenorejcima i donosili im znanje i darove tokom Drugog Doba Sunca pre Promene Sveta, i čija
123
 je bela kula Avalonea mogla da se spazi kako svetluca u zapadnom moru s najvišeg vrha Numenora.
Tol Sirion
U Belerijandu je tokom Prvog Doba Sunca postojalo jedno zeleno ostrvo na severnom toku Reke
Sirion koje je nadziralo Prelaz Siriona. Bio je to Tol Sirion, i tu je noldorski princ Finrod sagradio
tvrdavu Minas Tirit da čuva prelaz od Morgotovih snaga. Ono je ostalo bezbedno sve do godine 457.
kada gaje zauzeo Sauron i silna vojska Vukodlaka. Odonda se jednu deceniju ostrvo zvalo Tol-in-
Gaurot, "ostrvo Vukodlaka". U njegove tamnice bačeni su Finrod i Beren, i ostali tu sve do dolaska
Lutijene i Huana Vučjaka Valara. U sukobu koji je usledio Huan je zaklao Sauronovog glavnog
zapovednika Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka, i savladao samog Saurona u vučjem
obličju. Posle Huanove pobede zle sile su pobegle s ostrva koje je ponovo nazvano Tol Sirion.
Finrod je tu sahranjen, i to je ostalo zeleno i mirno ostrvo sve do kraja tog doba i razaranja
Belerijanda.
Tom Bombadil
Majar, gospodar Stare Šume, Tom Bombadil bilo je hobitsko ime za moćnog i čudnovatog
gospodara Stare Sume. Među Vilenjacima zvan Jarvain Benadar, što znači i "star" i "bez oca", on je
verovatno bio majarski duh koji je došao u Srednju ZemIju u Dobima Zvezdane Svetlosti. Patuljci su
ga zvali Forn, dok su ga Ljudi znali kao Oralda. On je bio veoma neobičan i veseo duh. Bio je nizak,
stamen Čovek, s plavim očima, crvenim licem i smeđom bradom. Nosio je plavi kaput, visoki
pohabani šešir s plavim perom i žute čizme. Uvek pevajući ili govoreći u stihovima, izgledao je kao
neko budalasto biće, ali je u Staroj Šumi njegova vlast bila apsolutna, i nikakvo zlo nije bilo
dovoljno snažno da ga dotakne. Žena mu je bila Zlatozrna Kći Reke. Tom Bombadil je odigrao
ulogu u Potrazi za Prstenom spasavši Hobite koji su nosili Prsten dva puta: prvo od Starca Vrbe u
Staroj Šumi, a kasnije od Utvara Prstena u Sprudovima Humki.
Torin III
Patuljački kralj Erebora. Poznat kao Torin Kamenšlem, ovaj sin Daina Gvozdenstope (naslednika
Torina II) rođen je u Ereboru 2866. Trećeg Doba. Postao je Kralj pod Planinom 3019, pošto mu je
otac poginuo braneći Erebor za vreme Rata za Prsten. Kao hrabar ratnik, Torin Kamenšlem je
okupio svoj narod i, s Ljudima Dola, razbio opsadu Erebora i porazio vojske Istočnjaka i Orka.
Torin II
Patuljački kralj u izgnanstvu. Rođen 2746. Trećeg Doba u Kraljevstvu pod Planinom, Torin je bio
unuk Kralja Trora. 2770. sve Patuljke Erebora je isterao iz planine Smaug Zmaj. 2790. ubijen je
njegov deda, a njegov otac Train II poveo je svoj narod u Rat Patuljaka i Orka. U to vreme postao je
poznat kao Torin Hrastoštit zato što je, kad je razoružan za vreme Bitke od Azanulbizara, upotrebio
kao oružje jednu hrastovu granu. Posle rata Torin Hrastoštit je ostao u Plavim Planinama i 2845.
postao je Torin II, kralj u izgnanstvu. Nakon gotovo čitavog stoleća, 2941. organizovao je
ekspediciju Torina i Družine i otišao u Potragu za Samotnom Planinom. Ova pustolovina je kao
ishod imala smrt Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljačkog Kraljevstva pod Planinom.
Međutim, u borbi da zadrži posed nad onim što je družina stekla, Torin Hrastoštit je smrtno ranjen u
Bici Pet Vojski i ubrzo potom umro.

Torin I
Patuljački kralj Sivih Planina, rođen u Kraljevstvu pod Planinom 2035. Torin je bio sin Kralja
Traina I. 2190. postao je Torin I, drugi Kralj pod Planinom. Trideset godina kasnije, poželevši da se
suoči s novim izazovima, Torin je poveo svoj narod u Sive Planine gde je osnovao jedno uspešno i
bogato kraljevstvo, i vladao njime sve do svoje smrti, 2289.
Torbin Kraj
Torbin Kraj je smatran među Hobitima za jednu od najlepših i najboljih hobitskih rupa u celom
Hobitonu, ako ne i u celom Okrugu. Sagrađen u dvadeset osmom veku Trećeg Doba, na kraju
Sačmarinog Niza, ona je bila dom tri generacije Baginsa (Torbića): Bunga, Bilboa i Froda. 3018,
kad je krenuo na put s Družinom Prstena, Frodo je prodao Torbin Kraj Lobeliji i Lotou Sekvil-
Baginsu. Od septembra 3019, za vreme poslednjih meseci Rata za Prsten, to je postao štab zlog
124
 volšebnika Sarumana, tokom njegove kratke strahovlade nad Okrugom. Posle Sarumanove propasti,
Lobelija je vratila Torbin Kraj Frodu Baginsu. Kad je Frodo Bagins krenuo s obala Srednje Zemlje
na jednom vilenjačkom brodu koji je išao u Neumiruće Zemlje, Torbin Kraj je postao dom Sema
Gamdžija, njegove porodice i naslednika.
Torondor
Orao Okružujućih Planina, Torondor je bio kralj Orlova tokom Prvog Doba Sunca. S rasponom krila
kojije dostizao trideset hvati (sto osamdeset stopa), on je izgleda bio najveći Orao koji je ikad živeo.
Za vreme Ratova Belerijanda Torondor je spasao noldorskog princa Maidrosa sa Tangorodrima,
vratio telo Kralja Fingolfina iz Angbanda i kandžama unakazio Morgotovo lice. Berena i Lutijenu je
takođe izbavio iz Angbanda Gospodar Orlova. Vekovima su Torondorovi Orlovi branili od
neprijatelja skriveno kraljevstvo Gondolin. Međutim, Torondor i njegovi Orlovi zadobili su najveću
slavu u Velikoj Bici satrvši Krilate Zmajeve Angbanda. Izgleda da se Torondor, što znači "uzvišeni
orao", vratio s Valarima i Majarima u Neumiruće Zemlje na kraju Prvog Doba Sunca.
Torozi
Za vreme Ratova Belerijanda u službu Morgota, Mračnog NeprijateIja, došla je jedna rasa Divova
Ljudoždera velike snage. Vilenjaci su nazvali ta stvorenja Torozi, od čega su Ljudi kasnije izmislili
ime Trolovi. Predanje Srednje Zemlje je puno priča o ovoj zloj ali glupoj rasi Divova koji su često
napadali usamljene, neoprezne putnike.
Train l
Patuljački kralj Erebora, Train I je postao prvi Kralj pod Planinom na Ereboru 1999. Trećeg Doba
Sunca. Roden u Moriji 1934. Train je bio sin Kralja Naina I. Njegov otac je vladao Morijom samo
jednu godinu pre nego što ga je ubio Balrog 1981. Prisiljen da napusti Moriju, Train I je postao kralj
u izgnanstvu. Najzad, Train I je doveo svoj skitački narod u Erebor, gde je pronašao onaj veliki
dragulj koji se zove Arkenkamen, "srce planine". Tu je osnovao KraIjevstvo pod Planinom i živeo u
sreći i blagostanju do svoje smrti, 2190.
Train II
Patuljački kralj u izgnanstvu. Rođen u Kraljevstvu pod Planinom 2644. Trećeg Doba Sunca, bio je
sin Kralja Trora. 2770. Trora, Traina i sve PatuIjke Ereboraje odatle isterao Smaug Zmaj. 2790.
Kralja Trora su ubili Orci Morije, a Train je započeo krvavi šestogodišnji Rat Patuljaka i Orka.
Njegov vrhunac bio je pokolj Orka od Maglenih Planina u Bici od Azanulbizara, u kojoj je Train II
izgubio jedno oko. Još uvek bez kraljevstva, posle rata Train II je živeo neko vreme u Plavim
Planinama. Međutim, 2854. on je prilično lakomisleno rešio da se konačno vrati u Erebor sa
nekoliko pratilaca. Nažalost, u Mrkoj šumi ga je zarobio Sauron i oduzet mu je poslednji Patuljački
Prsten Moći. 2850, pošto je pet godina bio zatočen, Gandalf je uspeo da ga pronađe i Train je
Čarobnjaku dao ključ tajnih vrata u Ereboru.
Trava-za-lulu
Pre dana Rata za Prsten Hobiti su bili miran narod koji se nije mogao pohvaliti velikim uticajem na
Svet izvan Okruga. Međutim, dičili su se time da su prvi otkrili svojstva biljke nikotiane, na
vilenjačkom nazvane Galenas, i postali majstori u veštini pušenja te trave. Kada su je prvobitno
Ljudi doneli iz zemlje Numenor, ona je hvaljena samo zbog mirisa svog cveta.

Hobiti od Brija su je uzgajali specijalno da bi je pušili u lulama s dugim drškama. Ne znajući

vilenjačko ime za ovu biljku, ili pak za to malo mareći ako su i znali, oni su je, po njenoj najčešćoj
upotrebi, preimenovali u Trava-za-lulu. U ovoj zabavi oni su nalazili veliko uživanje, i, shodno
Hobitima svojstvenom odnosu prema svemu što je izvor zadovoljstva, pušenje Trave-za-lulu je
smatrano uzvišenim umećem.

Hobiti su takođe bili stručnjaci za fine Luline-trave i davali su primat onima iz Brija i
Dalekojužnestvari, sledili su Dugodni List, Stari Tobi, Južna Zvezda i Jugosinor. Tako se iz centra
Brija ova najčuvenija hobitska navika proširila po Srednjoj Zemlji i Patuljci i Ljudi su je uveliko
upražnjavali.
Trnje Mordora
125
 U crnoj zemlji Mordor nalazio se Gorgorot, gde su bili smešteni velika peć i kovačnica Gospodara
Prstenova Saurona. On se dičio time da ništa ne raste na toj zatrovanoj zem-Iji, ali, kako govori
"Crvena Knjiga Zapadne Međe", nešto živo se ipak usudilo da iznikne iz tog surovog tla. Na
zaklonjenim mestima drveće nakaznih oblika i zakržljale sive trav-ke su izobličeno i lagano rasli i,
mada je lišće bilo zgrčeno od sumpornih isparenja i legla larvi, nigde na Srednjoj Zemlji nisu trnjaci
izrasli tako ogromni i divlji. Trnjaci Mordora bili su užasni, s trnjem dugim čitavu stopu,
bodljikavim i oštrim kao bodeži Orka, i pružali su se nad zemIjom kao namotaji bodljikave žice.
Ono je zaista bilo pravi plod zemlje Mordor.
Trolovi
Misli se da je u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, u dubokim Jamama Angbanda, Melkor Neprijatelj
okotio jednu rasu divovskih Ijudoždera koji su bili okrutni i snažni, ali s malo pameti. Ti divovi crne
krvi su se zvali Trolovi, i tokom pet Doba Zvezdane Svetlosti vršili su dela onoliko opaka koliko je
to njihova tupost dopuštala.

Trolove je, kažu, okotio Melkor zato što je želeo rasu moćnu kao što su divovski Enti, Pastiri
Drveća. Trolovi su bili dvostruko viši i krupniji od najvećih Ljudi, a imali su kožu od zelenih krljušti
kao oklop. Kao što su Enti bili sazdani od drveta, tako su Trolovi bili od kamena. Mada ne tako
snažni kao Enti, koji su mogli da mrve kamenje, Trolovi su bili čvrsti kao stena i snažni. Ali, u
čaroliji njihovog stvaranja potkrala se fatalna greška: oni su se plašili svetla. Čini njihovog stvaranja
su bile bačene u tamu i kad bi svetlost pala na njih bilo bi kao da su te čini razbijene i oklop njihove
kože bi se izvrtao na unutra. Njihova zla, bezdušna bića bila bi skršena jer bi postajali komadi
beživotnog kamena.

Trolova glupost bila je tako velika da mnogi nisu uopšte mogli da se nauče govoru, dok su drugi
naučili puke osnove Crnog Govora Orka. Premda su oni koji su hitrog uma često uspevali da
obezvrede njihovu snagu, u planinskim pećinama i mračnim šumama njih su se s pravom plašili. Oni
su najviše voleli da jedu sirovo meso. Ubijali su iz zadovoljstva, i nemajući nikakav razlog - izuzev
svoju neodređenu lakomost - i gomilali su blaga koja su otimali od svojih žrtava.

U Dobima Zvezdane Svetlosti oni su slobodno tumarali po Srednjoj Zemlji i zbog njih i Orka
putovanja su predstavljala veliku opasnosl. U to vreme često su išli u rat uz Vukove i Orke, i druge
zle sluge Melkorove. Ali, u Prvom Dobu Sunca bili su daleko oprezniji, jer je silna svetlost Sunca za
njih značila smrt, i u Ratovima Belerijanda izlazili su samo po mraku. U "Kventa Silmarilionu" je
ispričano da su u Bici Nebrojenih Suza Trolovi u velikom broju bili telesna straža Gotmoga,
Gospodara Balroga i, mada nisu bili ni vešti ni lukavi, borili su se žestoko i nisu znali za strah.
Sedamdeset njih je ubio sam onaj veliki edainski ratnik po imenu Hurin, ali su drugi Trolovi
nastavili da dolaze i najzad ga zarobili.

Posle Rata Besnih i Prvog Doba Sunca mnogi od trolovske rase su ostali u Srednjoj Zemlji i sakrili
se duboko pod stenjem. Kad se u Drugom Dobu uzdigao Sauron Majar, on je uzeo k sebi te stare
sluge svog gospodara Melkora. Sauron je takođe podario Trolovima prepredenost

U Trećem Dobu Sunca, kad se Sauron po drugi put pojavio u Mordoru, bilo je još uvek mnogo zlih i
glupih Trolova koji su su se pojavljivali u Smrtnim Zemljama. Neke od ovih su zvali Kameni
Trolovi; drugi su bili Pećinski Trolovi, Brdski Trolovi, Planinski Trolovi i Snežni Trolovi. Mnoge
priče iz Trećeg Doba govore o njihovom zlu. U Hladnobrežju, severno od Rivendela ubili su
dunedainskog poglavara Aradora.

U Trolčestarima Erijadora vekovima su se tri Trola hranila seoskim stanovništvom tog kraja. Po
trolovskim merilima ta tri Trola su bila umni giganti, jer su govorili i razumeli vestronski jezik Ljudi
i imali elementarna, premda pogrešna, znanja iz aritmetike. Ipak, oštroumnošću je Čarobnjak
Gandalt uspeo da ih pretvori u kamen. U Moriji je Balrog zapovedao mnogim ogromnim Pećinskim
126
 Trolovima.

Ipak, kažu da Sauron još nije bio zadovoljan zloćom ovih slugu i da je nastojao da njihovu veliku
snagu bolje upotrebi. Tako se desilo da je, pred kraj Trećeg Doba, Sauron nakotio Trolove velike
lukavosti i okretnosti koji su mogli da podnesu Sunce dokle god je Sauronova volja bila uz njih, Njih
je on nazvao Olog-hai, i oni su bili velike zveri koja su posedovale pamet i moć rasuđivanja zlih
Ljudi. Naoružani otrovnim zubima i kandžama koje su parale, i s kamenim krljuštima, kao i ostali od
trolovske rase, nosili su još i crne štitove, okrugle i ogromne, i zamahivali moćnim maljevima
kojima su mrvili kacige neprijatelja. Tako je bilo u Planinama Mordora i šumama oko Dol Guldura u
Mrkoj šumi gde je Olog-haie slao u rat Sauronove neprijatelje i vrebalo ih je veliko zlo.

U Ratu za Prsten na Pelenorskim Poljima i pred Crnom Kapijom Mordora ova užasna divlja bića su
izazvala strašna razaranja. Ali, njih je održavala jedna moćna čarolija, i, kadje Prsten uništen i
Sauron prešao u senke, čini su razbijene. Olog-hai su se kretali bez cilja kao da im je oduzet razum,
bili su kao nema stoka koja tumara po mračnim poljima i uprkos svojoj velikoj snazi raštrkali su se i
bili pobijeni.
Trolčestar
U Erijadoru, tokom poslednjih hiIjadu godina Trećcg Doba, šuma koja je stajala odmah na severu od
Vilin-kraljevstva Rivendel zvala se Trolčestar. To je nekad bio civilizovani deo Arnora, i tu su se
nalazile ruševine dunedainskih zamkova, ali od ratova sa Vešcem-kraljem od Angmara ova šuma je
postala posed Trolova, divova kojima je najdraže bilo da se slade neopreznim putnicima. Trolčestar
je bio dom tri diva: Berta, Toma i Vilijama Haginsa, koje je Gandalf pretvorio u kamen za vreme
Potrage za Ereborom.
Turingvetil
Maja i Vampir, Turingvetil, što znači "žena senke", bila je zli majarski duh Melkora, koji je preuzeo
obličje ogromnog vampirskog Slepog Miša. Tokom Prvog Doba Sunca Turingvetil je bila jedna od
mnogobrojnih čudovišta koja su menjala oblik, a živela u Sauronovoj kuli na ostrvu Vukodlaka u
Belerijandu. Ona je letela između Saurona i Melkora noseći poruke i čineći zlodela. Posle poraza
Saurona i vukodlaka, izgleda da je njena moć uništena. Njen lik-ogrtač je uzela i iskoristila Lutijena
da bi ušla u kraljevstvo Angband.
Tulkas
Valar zvani "Rvač", bio je Herkul Valara. Poslednji od Ainura koji su ušli u Ardu, došao je da se
bori sa Melkorom u Prvom Ratu. Pravičan i preke naravi, Tulkas je voleo da oprobava svoju snagu s
drugima. Bio je mladalačkog izgleda i lep, sa zlatnom kosom i bradom. Ponekad je zvan Tulkas
Snažni, i Tulkas Astaldo, što znači "Smeli", a za ženu je imao Nesu Plesačicu. Za vreme Rata Sila,
Tulkas je zarobio Melkora, a u vreme Rata Besnih izvršio je podvige u kojima se ispoljila njegova
strahovita snaga.
Tuor
Edain od Dor-lomina, Tuor je rođen 473. Prvog Doba Sunca, baš pred Bitku Nebrojenih Suza u
kojoj je njegov otac Huor ubijen a njegov stric Hurin zarobljen. Tuora su podizali sindarski Vilenjaci
u pećinama Androta sve dok nije napunio šesnaest godina, kada ga je uhvatio i porobio Lorgan
Istočnjak. On je kasnije pobegao i živeo četiri godine kao odmetnik. 496. Tuor je ušao u Skriveno
KraIjcvstvo Gondolin da bi preneo Kralju Turgonu upozorenje Ulmoa, Gospodara Okeana, o
predstojećem uništenju Gondolina. Turgon je, međutim, odbio da ode, i Tuor je takođe ostao tu i
oženio se vilenjačkom princezom Idrilom. Ovaj par je imao samo jedno dete, Earendila. 511.
Gondolin je opustošen. Tuor, Idrila i Earendil, sa preživelima iz Gondolina, pobegli su u Luke
Siriona. Nekoliko godina kasnije Tuor je otplovio sa Idrilom i živeli su u Eldamaru.
Turgon
Vilin kralj Gondolina, rođen za vreme Doba Zvezda u Eldamaru, Turgon je bio drugi sin Fingolfina
od Noldora. Posle uništenja Drveća Svetlosti bio je među Noldorima koji su gonili Morgota i
Silmarile u Srednju Zemlju. U Belerijandu Turgon je prisvojio Nevrast kao svoje kraljevstvo.
Međutim, godine 51. Prvog Doba Sunca, Valar Ulmo je pokazao Turgonu skrivenu dolinu Tumladen
127
 u Okružujućim Planinama. Tu je sagradio grad od belog kamena i nazvao ga Gondolin. Grad je
završen 104, a Turgon je vladao svojim skrivenim kraljevstvom pet vekova. 473. je poveo
Gondolindrime u Bitku Nebrojenih Suza u kojoj je samo žrtvovanje zaštitnice Edaina sprečilo
potpunu propast. 496. Ulmo je poslao edainskog junaka Tuora da upozori Turgona, ali on je odbio
da beži. Posle mnogo godina uhođenja, 511. Morgot je konačno otkrio gde se Gondolin nalazi i
poslao svoje vojske da ga unište. Turgon je, sa svojim mačem Glamdringom u ruci, poginuo braneći
svoj voljeni grad.
Turin Turambar
Edain od Dor-lomina i Zmajoubica, Turin je rođen 465. Prvog Doba, kao sin Hurina i Morvene.
Posle propasti u Bici Nebrojenih Suza 473. Turin je poslat da ga odgajaju Sivi Vilenjaci kralja
Tingola u Dorijatu. Od 482. Torin se, sa svojim učiteljem, sindarskim ratnikom Belegom Jakim
Lukom, borio protiv slugu Morgota u močvarama Dorijata i izvan njega. 486. uzeoje ime Neitan i
otišao u izgnanstvo. Pošto su zarobili Sitnog Patuljka, Mima, on i njegova odmetnička družina su
pretvorili pećine pod Amon Rudom u središte svog delovanja. Tokom tog perioda zvali su ga Gortol
Zmajeva Kaciga..0d 488. do 496. Turin je živeo u Nargo-trondu i zvao se Mormegil Crni Mač.

128
Ugluk
Uruk-hai od Izengarda. Za vreme Rata za Prsten Uglukje bio zapovednik svađalačke grupe Orka
koja je u Rohanu zarobila Hobite, Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka. Ubrzo potom tu skupinu
su pobili Jahači Rohana. Ugluk je svoj čin verovatno dugovao činjenici da je bio krupniji, snažniji i
gadniji od uobičajenih Orka. Uglukaje ubio Eomer, Maršal od Ridermarka.
Uilos
U Srednjoj Zemlji je postojao jedan cvet koji je uvek bio u cvatu, po imenu Uilos, što znači "beli",
na vilenjačkom. Bio je to zvezdoliki cvet i pojavljivao se u velikom mnoštvu na grobnim humkama.
Ljudi su ga zvali Simbelmine ili Večnoset, na vestronskomjeziku.
Uinena
Majarski duh mora, Uinena, Gospa od Mirnih Voda, bila je žena Osea, Gospodara Talasa. Oboje su
služili Ulmoa, Gospodara Okeana, koji je vladao vodom u svim njenim oblicima. Uinenu su svi oni
koji su išli po moru isto toliko voleli koliko su se Osea plašili. Mornari su se molili Uineni da im
omogući bezbedan prelaz preko mora.
Ulairi
Duge istorije Prstenova govore kako se posle Rata Saurona i Vilenjaka pojavilo devet utvara u
predelima Srednje Zemlje. To su bili Ulairi, koji su se zvali Nazguli u Crnom Govoru, a koje su
Ljudi znali kao Utvare Prstena. Nekad silni gospodari među Ijudima, Ulairi su podlegli iskušenju
volšebnog Prstena i konačno postali robovi Mračnog Gospodara Saurona. Priča o njihovom
razaranju kraIjevstava Vilenjaka i Ljudi je dugačka i strašna.
Ulmo
Valar, Gospodar Okeana, Ulmo, što znači "Gospodar Voda", zapoveda kretanjima svih voda na
Srednjoj Zemlji, od njenih mora, jezera i reka do kiše, magle i rose. Za vreme Doba Zvezda Ulmo je
pomogao da se Vilenjaci dovedu u Neumiruće ZemIje, i često je podučavao Vilenjake u muzici i
morskim zakonima i ćudima. Ulmo se nije često pokazivao, ali kad je to činio, bilo je to obično kao
da se neki divovski morski kralj uzdiže iz vode s kacigom od kreste talasa i oklopom od srebra i
smaragda. Glas mu je dubok i snažan, a kad duva u svoje rogove od morskih školjki, Ulumire, mora
odjekuju od njihovog zvuka.
Umbar
Za vreme Drugog i Trećeg Doba Sunca najveće obalsko pristanište u Haradu, južnim predelima
Srednje Zemlje, zvalo se Umbar. Ime Umbar odnosilo se na grad, pristanište, tvrđavu, rt i okolna
obalska područja. Bila je to velika prirodna luka koja je do Drugog milenijuma Drugog Doba postala
glavno numenorejsko pristanište u Srednjoj Zemlji. Godine 326. Drugog Doba Numenorejci su
okupili moćnu flotu koja se iskrcala u Umbaru da bi se borila protiv Sauronovih snaga, ali posle
razaranja Numenora Ijudi te rase u Umbaru pali su pod Sauronov uticaj. Oni su postali poznati kao
Crni Numenorejci i često su predvodili moćne flote Umbara protiv Dunedaina Gondora, naročito
onih u suparničkoj luci Pelargir. U desetom veku Trećeg Doba Kraljevi Gondora napali su Umbar i
skršili moć Crnih Numenorejaca na moru i zauzeli njihovo pristanište, grad i posede. Umbarje
postao deo kraljevstva Gondor i ostao to sve do građanskog rata i pobune 1448, kad su pobunjeničke
snage i njihovi saveznici Haradrimi zauzeli pristanište i otcepili se od Gondora. 1810. Gondor je na
kratko osvojio pristanište i grad, ali su ga Haradrimi ubrzo povratili. Ponovo su crni brodovi ili
dromondi Umbara bili na vodama harajući po obali, i ovi Ijudi koje su zvali Korsari od Umbara
postali su strah i trepet na moru. Očekujući da će Sauronova moć porasti, 2980. Aragorn II je (pod
imenom Torongil) na čelu jednog odreda izvršio iznenadni napad na umbarsku luku i spalio veći deo
njegove flote. Za vreme samog Rata za Prsten Korsari su napali Pelargir, ali ih je do nogu potukao
Aragorn s Mrtvim Ljudima Dunharoua. Korsari su bili prisiIjeni da mole za mir i, tokom Četvrtog
Doba Sunca, Umbar je bio pod upravom dunedainskih kraljeva Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva
Arnora i Gondora.
Umanjari
Od sveg novorođenog vilenjačkog naroda koji je odlučio da se odazove na pozive Valara i napusti
Srednju Zemlju da bi došao u Neumiruće Zemlje, samo jedan deo je završio Veliko Putovanje, Oni
koji su stigli u Neumiruće Zemlje, kontinent Aman, nazvani su Amanjar, dok su oni koji su se
129
 izgubili na putu i otcepili se od glavnih vojski nazvani Umanjar, "oni koji nisu iz Amana". Glavne
otcepljene grupe Umanjara zvale su se Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari, ali bilo je takođe i
mnogo manjih plemena i porodica među onima koji su se izgubili na tom dugačkom putu na kome
su vrebale mnoge opasnosti.
Ungolijant
Pauk od Avatara, Ungolijant je bila čudovišna i divovska ženka Pauka koja je živela u Avataru,
nenaseljenom zapadnom području između Pelori Planina Valinora i hladnog mora juga. Verovatno
iskvareni majarski duh po svom nastanku i poreklu, bila je najgnusmja od svih stvorenja koja su ikad
živela u Ardi. Posedovala je moć da isplete paučinu od tmine zvanu Nesvetlost Ungolijantina. Na
Melkorov zahtev, Ungolijant je zatrovala i uništila Drveće Valara. Potom su Melkor i Ungolijant
pobegli u Srednju Zemlju gde su nasrnuli da se bore jedno protiv drugog oko Silmarila. Takoje
velika bila Ungolijantina zla moć da je sam Melkor mogao da bude nadvladan da je nisu oterale
njegove legije Balroga. Ungolijant je pobegla u Dolinu Smrti u podnožju Planina Užasa u
Belerijandu gde se parila s tamošnjim paukolikim stvorovima i stvorila jedan čudovišni nakot
džinovskih Paukova. Kasnije je Ungolijant odlutala na jug u pustinje Harada, gde je ne našavši ništa
drugo za jelo - prožderala samu sebe.
Uruci
U Trećem Dobu Sunca izašla je iz Mordorajeda strašna rasa divovskih Orka. U Crnom Govoru oni
su se nazivali Uruk-hai, ali su uobičajeno zvani Uruci. Bili su visoki koliko i Ijudi, sa zlim
osobenostima Orka, ali su bili snažniji i nisu se plašili svetla.
Uruk-hai
Godine 2475. Trećeg Doba jedna nova vrsta orčkih vojnika je izašla iz Mordora. Oni su se zvali
Uruk-hai. Imali su crnu kožu, crnu krv i kose oči, bili su visoki skoro kao Ljudi i nisu se plašili
svetla. Uruk-hai su bili snažniji i izdržljiviji od manjih Orka, i strašniji i opasniji u borbi. Nosili su
crni oklop i crne pancirne košulje, imali su dugačke mačeve i koplja i štitove ukrašene Crvenim
okom Mordora.

Kao što se razmnožavanje manjih Orka ubrajalo među najveća zla Melkorova, tako se stvaranje
Uruk-haia računalo među Sauronova najstrašnija dela. Kako je Sauron stvorio bića nije poznato, ali
se pokazalo da oni savršeno odgovaraju njegovim zlim ciljevima. Njihov broj se umnožavao i oni su
odlazili među manje Orke i često postajali njihovi zapovednici, ili su obrazovali svoje čete, jer Uruk-
hai su bili ponosni na svoju neustrašivost u borbi i prezrivo su se odnosili prema neznatnijim
Sauronovim slugama.

Kad je mnoštvo Uruk-haia iznenadno navalilo na Ljude Gondora .kopljima i mačevima, poterali su
Ljude pred sobom i na juriš osvojili Ozgilijat, upalili ga buktinjama i razrušili njegov kameni most.
Tako su Uruk-hai opustošili najveći grad Gondora.

Ovo je, ipak, bio tek početak delovanja Uruk-haia, jer su ove velike Orke Mračne Sile cenile i oni su
sa strašću vršili zla dela. Tokom Rata za Prsten Uruk-hai su bili među snagama koje su došle iz
Morgula i Mordora. I, pod barjakom Sarumanove bele Ruke, došli su u velikom broju iz Izengarda u
bitku od Rogburga. Međutim, s krajem Rata i padom Mordora, Uruk-hai su bili kao slamka pred
vatrom jer, pošto Saurona više nije bilo, oni su, zajedno sa manjim Orcima i drugim zlim zverima,
tumarali bez gospodara i bili ubijani ili naterani da se kriju u dubokim pećinama gde su mogli samo
da se hrane jedan drugim, ili da pocrkaju.
Uruloki
Uruloki Vatreni zmajevi koji su se pojavili u Prvom Dobu Sunca iz Jama Angbanda bili su deo
velike rase Zmajeva. Uruloki, ili "vrele zmije", imali su otrovne zube i kandže,
Utvare Prstena
Bilo je devet moćnih utvara koje je Sauron pustio u Srednju Zemlju pošto su iskovani Prstenovi
Moći. U Crnom Govoru nazivali su se Nazgu-li, što na uobičajenom jeziku glasi "Utvare Prstena", i

130
bili su glavne sluge i Sauronovi zapovednici.

Dugačka je priča o zlim delima Utvara Prstena, a sablasne senke ovih Crnih Jahača su izazivale strah
u srcima čak i najhrabrijih naroda Srednje Zemlje.

131
Vaire
Valiera zvana "Tkalja". Ainurski duh Bezvremenih Holova koji je ušao u Ardu i postao jedan od
Valara, Vaire je žena Mandosa, Citača Sudbine. Ona je tkalja sudbine jer tka zastirke koje vise na
zidovima Kuće Mrtvih i pričaju priču o svetu do kraja Vremena.
Valari
Kada je Ei, "Svetu koji jeste", dat materijalni oblik, došao je u njega deo prve rase, Ainuri, "sveti". U
Bezvremenim Holovima oni su bili bića čistog duha koja su, kako "Valakventa" beleži, ušli u Svet i,
uzimajući zemaljsko obličje, podelili se u dva naroda. Manje moćan narod bio je mnogobrojan, i
njihova priča se kazuje pod imenom Majari; većih sila bilo je petnaest na broju i oni se ovde opisuju
kao Valari, Sile Arde.

U drevnim knjigama priča se da su se Valari i Majari, kada su došli i oblikovali grubo obličje Sveta,
trudili da stvore savršenu lepotu koju su bili opazili u Viziji. Ali u tome je došlo do razdora i svađe
među Valarima i rat je pokvario njihovo delo. Ipak, najzad je najednom ostrvu usred prostranog
jezera u Srednjoj Zemlji stvoreno prvo kraljevstvo Valara zvano Almaren, a ceo Svet bio je osvetljen
dvema blistavim Svetiljkama koje su stajale na Severu i Jugu. Tako je otpočelo Doba Svetiljki. Ali
jedan od Valara se pobunio i razbio Velike Svetiljke Valara i razorivši ostrvo Almaren i njegove
čarobne vrtove.

Tako su Valari napustili Srednju Zemlju i otišli na Zapad do kontinenta Aman gde su oko sebe
postavili Pelori Planine i stvorili svoje drugo kraIjevstvo vrtova i palata još lepše od prvog. To
kraljevstvo se zvalo Valinor, a njegov grad s kupolama, zvonima i velikim dvorima je nazvan
Valimar. U to vreme je stvoreno Drveće Valara, kojeje davalo Večnu Svetlost, zlatnu i srebrnu, i ceo
Aman unutar granica koje su obrazovale Pelori Planine bio je osvetljen; to kraljevstvo beše čudo od
lepote.

Prvi od Valara je Manve, koji živi na Tanikvetilu, najvišoj planini Arde. On je Gospodar Vetra i Prvi
Kralj. Ćitava Arda je njegovo carstvo, ali njegova glavna Ijubav je element vazduh, i zato se on zove
Sulimo, "gospodar daha Arde". On sedi na uglačanom prestolu odeven u nebeskoplavu odoru, sa
skiptrom od safira u ruci. Slične safiru su i Manveove oči, ali još sjajnije, i strašne kao munja.
Manve vidi ceo svet pod nebesima. Bure u vazduhu su delanja njegovog uma, njegov bes je oluja s
grmljavinom koja Ijulja Zemlju i slama čak i planinske tornjeve. Sve ptice vazduha su njegove, a
iznad svih Orlovi. Njegov je Dah zemlje i Dah naroda Arde. Govor i sam zvuk su isto tako deo
njegovog delokruga;a umetnosti koje voli više od svih ostalih su poezija i pesma.

U zasvođenim dvorima Ilmarina, u "kući visokog vazduha" koju je Manve podigao na Tanikvetilu,
stanuje takođe i Kraljica Valara. To je Varda, Gospodarica Zvezda, najlepša od svih Valara, jer
svetlost Iluvatarova je i dalje u njoj. Ona je duh svetlosti koja je kao vrelo dijamanata. Varda je ona
koja je oblikovala zvezde, i zato je Vilenjaci zovu Elentari i Elbereta, "Zvezdana kraljica." Njeno
ime je amajlija svima onima koji bi hteli da svetlost odagna tamu. Vardaje ispunila Svetiljke Iluin i
Ormal Svetlošću koja je obasjavala Svet, a kasnijeje isto tako uzela rosu Drveća Valara i učinila
Zvezde još sjajnijim. Onaje stvorila oblike zvezda koji su poznati kao sazvežđa:
- Leptira Vilvarina, Mačevaoca Me-nelmakara, Srp Valakirku, Orla So-ronumea i mnoga druga. U
tim obli-cima može se pročitati sudbina svih naroda Sveta. Kažu da Vilenjaci vole Vardu više od
svih ostalih, jer su ih njene zvezde dozvale u svet, a deo njene svetlosti se zauvek zadržao u
njihovim očima. Zbog ovog dela oni su je nazvali Tin-tale i Giltonijela, "Raspaljivačica", i uvek joj
pevaju na zvezdanoj svetlosti i zovuje Uzvišena i Veličanstvena.

Sledeći od Valara je Ulmo, čiji element je voda. On je Gospodar Okeana koga znaju svi moreplovci
i koga se plaše Patuljci i Orci. Najčešćeje ogroman i bezobličan u svom dubokom vodenom Svetu, a
njegovo pojavljivanje je kao neki visoki talas plime koji stiže na obalu; kaciga mu je kresta talasa, a
oklop smaragdan i sjajno srebren. On podiže do svojih usana Ulumuri, velike bele rogove od školjki,
132
i duva u njih duboko i dugo. Kada govori, glas mu je isto tako dubok kao odjek morskih dubina.
Ipak, njegov lik nije uvek zastrašujući, a zapravo se i ne pojavljuje uvek kao Gospodar Okeana. Jer
njegova je voda u svim svojim oblicima, od prolećnih kiša i izvora do brzaka potoka i rečica, do
zavojitog toka reka. Njegov glas, isto tako, može da bude blag i umilan, bajan i pun tuge. Ali, nežan
ili okrutan, Ulmo se kreće po celom svetu i sve što vode mogu da saznaju kraj obala reka ili morskih
žala stiže na kraju do ovog gospodara.

Hraniteljka celog Sveta je Javana, jer njeno ime znači "dariteljka plodova"; ona je takođe i
Kementari, "kraljica Zemlje". Ona uzima mnoga obličja, ali često stoji visoka kao najgospodstveniji
čempres, u zelenom ruhu i obasjana zlatnom rosom. Svi oni koji vole plodove Zemlje, vole i poštuju
Javanu. Ona je sila koja zelenom eksplozijom stvara cveće, a prvo semenje svih Olvara je izmislila i
zasadila. Ona je zaštitnica svih hitronogih Kelvara šumovitih predela i polja. Javana je iznedrila
moćne šume Arde, i baš je ona, tokom Doba Tame, štitila život u predelima Srednje Zemlje Snom
Javaninim - moćnim činima koje je bacila na Smrtne Zemlje. Najveće od njenih dela je stvaranje
Drveća Valara i, posle njihovog uništenja, upravo je ona iz njihovih ugljenisanih stabljika izmamila
jedan jedini cvet i plod, od kojih su stvoreni Mesec i Sunce.

Javanin suprug, sa kojim ona deli element Zemlju, ali još dublje od nje je Aule Kovač, Tvorac
Planina, majstor svih zanata, izumitelj metala i dragog kamenja. Njega Patuljci nazivaju Mahal,
"tvorac", jer on je sila kojaje oblikovala taj narod iz zemlje i kamena. Premda nesavršeni, Patuljci su
bili snažni i tvrdokorni kao samo kamenje i voleli su sve ono što se ticalo njihovog gospodara. Aule
je takođe bio prijatelj i učitelj noldorskim Vilenjacima koji su prvi rezali drago kamenje i isticali se
u građenju kula i gradova od sjajnog kamena. Oni su često dolazili u njegove dvore, usečene duboko
u planinskom korenju Valinora, i naučili mnoge od njegovih veština. Najveća od njegovih dela bili
su veliki radovi kojih se latio u najranijim Dobima, kada je oblikovao samu Zemlju.

Još dublje od Auleovih palata su Dvori Mandosovi, koji se nalaze na zapadnoj obali gde talasi Ekaje,
Okružujućeg Mora, zapljuskuju Neumiruće Zemlje. To je Kuća Mrtvih u kojoj živi Valar Namo,
koga svi, po tom dvoru, zovu Mandos, Čitač Sudbine. Ovaj Prorok Sudbine je Gospodar duhova i,
od Valara, najsvesnijije Volje Iluvatarove. Njega sažaljenje ne može pokolebati ni ganuti, jer on zna
sve sudbine koje su bile objavljene u Muzici. U predanju Vilenjaka duhove ubijenih Vilenjaka
priziva Gospodar Mrtvih i oni prebivaju u njegovoj palati u mestu zvanom Dvorane Cekanja. Blizu
Mandosa na zapadnoj obali Valinora živi njegova sestra, Niena Naricaljka.

Valari Bogovi Arde. Ta titanska bića upravljaju svim elementima sveta. Orome, lovac Valara, voleo
je šume Ardepo kojlma je jahao uvek na svom belom pastuvu, duvajuci u rog, Va-laromu.Zveri i
Lovac. Njega vole svi narodi konjanika, kao i oni koji žive od lova i oni koji su pastiri i šumari.
Orome je strašan kad lovi i njegov gnev u boju je užasan. S kopljem i lukom Lovac izjaše na svom
pastuvu Naharu, životinji beloj i srebrnoj s kopi-tama od zlata koja potresaju Zemlju. Kad Orome
dune u svoj veliki duvački rog Valaromu, planine i šume odjekuju od tog zvuka i u njegovu svitu
dolaze lovački psi Majara i eldarski lovci na neobuzdanim Konjima. Najčešće se ovaj lovac zove
Orome, "onaj koji svira u rog", što je Arav među Ljudima Gondora i Bema na vestronskom; za
Vilenjake je on Aldaron, na kvenijskom, i Tauron, na sindarskom, što znači "gospodar šume".

Dakle, to su osam Valara koji se zovu Aratari, najmoćniji od sila koje obitavaju u Sferama Sveta. Ali
ima još šest Valara, i još jedan posle njih koji je podlegao ziu i zato se navodi kao poslednji.

Oni koji žude za večnom mladošću obožavaju Vanu, ženu Oromea i mladu sestru Javaninu. Vana
Večno-mlada je njeno ime, ona ima bašte zlatnog cveća i njena glavna ra-dost su ptičja pesma i
cvetanje cveća.

Nesa Plesačica je sledeća, to je Oromeova sestra. Ona voli hitra šumska stvorenja i ona dolaze kod
133
 nje, jer sama lepa Nesa je divlji duh koji igra bez prestanka na zelenim travama Valinora koje nikada
ne venu.

Suprug Neseje Tulkas Snažni, koji je ušao u Ardu poslednji od svih Valara. On se zove Rvač i
takođe Astaldo, "smeli". On je najjači od Valara, brz i neumoran, zlatokos i zlatobrad. Čak i u Ratu
on ne nosi nikakvo oružje jer njegova gola snaga i veliko srce nadvladavaju sve neprijatelje.

Brat Mandosaje Lorijen, Gospodar Snova. Kao i Mandos, Lorijen je nazvan po svomprebivalištu, jer
Lorijen je najlepša bašta u Ardi. Njegovo pravo ime je Irmo, ali za sve je on Lorijen, Kralj Snova i
Vizija.

U divnim vrtovima Lorijena je Jezero Lorelin u kome se nalazi jedno ostrvo puno visokog drveća i
bl-gih izmaglica. Tu živi nežna Este Isceliteljka. Njen ogrtač je siv, i ona daruje odmor. Nju cene
svi, ali njene darove najviše priželjkuju oni čija je patnja velika.

Vala zvana Vaire je žena Mandosova, a zovu je Tkalja. U dvorima svog muža ona neumorno tka na
preslici ćilime istorije i sudbine mnogo pre nego što ćc se događaji zbiti u vremenskom sledu.

Poslednji od Valaraje onaj kojije na početku bio najmoćniji od Ainura. Zvao se Melkor, "Onaj koji
se uzdiže u Moći". On je posedovao delimično moć svakog od Valara, ali je njegovo carstvo bilo
uglavnom Tama i Hladnoća. Kretao se nad Ardom kao neki crni oblak kojeg je bilo strašno
pogledati, kao noćna mora Sveta izašla na svetlost dana. Sve zlo koje je postojalo i koje postoji u
Svetu svoj začetak imaio je u Melkoru, jer se on pobunio protiv Iluvatara u Bezvremenim Holovima
i došao u Ardu u srdžbi, želeći da stvori sopstveno kraljevstvo. Doneo je iskvarenost u Svet, a s njim
je došao jedan deo Majara izopačenih njegovom zlobom. On je napravi svoju tvrđavu, Utumno, i
svoju oružarnicu, Angband, duboko ispod korenja planina Srednje Zemlje. U Ardi je vodio pet
velikih ratova protiv Valara i ugasio najlepše svetlosti Sveta uništivši i Velike Svetiljke i Drveće
Valara.

Na početku se Melkor pojavljivao u obličjima lepim i zlim, mnogobroj-ne su bile njegove lukave
prevare, i čak je i Manve Prvi Kralj bio obmanut. Ali posle Mračenja Valinora on je zauvek preuzeo
svoje zlo obličje i Vilenjaci su ga nazvali Morgot, "mračni neprijatelj Sveta". Taj ratnički kralj bio je
kao neka velika kula, s gvozdenom krunom, crnim oklopom i crnim štitom, ogromnim i bez
obeležja. Izraz lica mu je bio opak, jer vatra zlobe je gorela u njegovim očima i lice mu je bilo
iskrivljeno od besa i izbrazdano ožiljcima od kandži Torondora, Gospodara Orlova i noža Berena
Edaina. Imao je još osam rana, a šake su mu bile opečene od vatre Silmarila, tako daje neprestano
osećao bol. Glavno mu je oružje bio Malj Grond, zvani Čekić Podzemnog Sveta, koji je tutnjao kao
grmljavina i cepao Zemlju svojom silinom. Ipak, u Ratu Besnih sva ta sila je uništena, iako je
Melkor pozvao u pomoć Zmajeve, Balroge, Orke, Divove Trolove i sva druga zla bića. Taj je rat bio
njegov kraj i, mada je mnogo njegovog zla i nešto njegovih slugu preostalo, on je jedini od Valara
proteran iz Sfera Sveta i sada prebiva zauvek u Praznini.
Valaraukari
Od Majara, slugu Valara, bilo je mnogo onih koji su bili sazdani od elementa vatre. Melkor je došao
medu ove vatrene duhove u najranijim danima i zaveo i iskvario mnoge od njih, okrećući ih protiv
Iluvatara i Valara. Od blistavih bića oni su pretvoreni u demone koji su goreli mržnjom, to su bila
glomazna čudovišta zaogrnuta tminom i nosili su plamene bičeve. Ovi izopačeni Majari, od kojih su
svi strepeli, nazvani su "Valaraukari", "vatreni bičevi", ali u Srednjoj Zemlji su bili poznati kao
Balrozi, "demoni moći". Pod tim imenom kazuje se istorija njihovih zlih dela u Smrtnim Zemljama
Arde.
Valimar
U središtu Valinora u Neumirućim Zemljama nalazio se grad Valara i Majara. On se zvao Valimar,
"dom Valara", i bilo je u njemu mnoštvo belih kamenih kuća, srebrnih kupola i zlatnih šiljatih
134
 vrhova kula. Grad je bio čuven po nebeskoj muzici svojih mnogobrojnih zlatnih i srebrnih zvona.
Ispred njegovih belih zidina i zlatne kapije Valinora nalazio se Mahanaksar, Prsten Sudbine, gde su,
u velikom krugu, postavljeni prestoli Valara, i gde su većali. A tu se takođe tokom mnogih doba,
nalazila Velika Humka Ezelohar na kojoj je raslo Drveće Valara.

Valinor
Prvo kraljevstvo Valara i Majara u Svetu bio je Almarin. Njihovo drugo kraljevstvo bio je Valinor,
"zemlja Valara", na prostranom zapadnom kontinentu Aman. Na mestu zaštiće-nom s tri strane
ogromnim Pelori Planinama, i omeđenom morem Ekaja na zapadu, Valari i Majari su podigli grad
Valimar i zasadili Drveće Svetlosti kojom je bilo osvetIjeno celo njihovo carstvo sve do Pelori
Planina. Posle uništenja Drveća Svetlosti Valari su stvorili Sunce i Mesec koje su postavili na nebesa
i koji su osvetljavali ceo Svet. Valinorom dominiraju ogromne palate i teritorije Valara i njihovih
pratilaca Majara. Najupečatijiviji je Ilmarin, dvor Manvea Gospodara Vetra i Varde, Kraljice
Zvezda, na vrhu Tanikvetil, najvišoj planini na Ardi. Posle razaranja Numenora i Promene Sveta u
Drugom Dobu Sunca do Valinora, kao ni do ostatka Neumirućih Zemalja, nisu mogli stići oni koji
dolaze iz Smrtnih Zemalja, izuzev čarobnim brodovima Vilenjaka koji su mogli da plove Pravim
Putem izvan Sfera Sveta.
Vampiri
Da li je od ptice ili zverke Melkor okotio opakog Slepog miša Srednje Zemlje koji siše krv, ne
govori se ni u jednoj priči. Ali priča se kako su, u Prvom Dobu Sunca, u ovom krilatom obličju -
uvećani i naoružani kandžama od gvožđa - vampirski duhovi došli u službu Melkora, Mračnog
Neprijatelja.

U Potrazi za Silmarilom Turingvetil, "Žena tajanstvene senke", bila je moćni Vampir i glavni
glasonoša koji je putovao između Angbanda i Tol-in-Gaurota, gde je vladao Sauron sa svojim
legijama Vukodlaka. Kada je Tol-in-Gaurot pao, sam Sauron je uzeo lik Vampira i pobegao. Kad je
volšebnička moć Saurona skršena, mnoge zle čini su takođe razbijene. Ogrtač preobražavanja kojije
Turingvetili dao moć da uzima lik Slepog miša je spao s nje, i strašan duh ovog vampira je iščezao.
Vana
Vana zvana "Večno-mlada", Vana je večno mladalački duh Valara i najsrećnija je kada je okružena
cvećem, pticama i vrtovima. Sestra Javane Plodne, a supruga Oromea Lovca, Vanaje personifikacija
proleća. Ona se može naći u svojim vrtovima u Valinoru koji su puni zlatnih cvetova i raznobojnih
ptica
Vanjari
Od Tri Roda Vilenjaka koji su preduzeli Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje u Neumiruće Zemlje u
istorijama koje su stigle do Ljudi najmanje se govori o onom Rodu koji se smatra prvim i čiji se kralj
Ingve naziva Uzvišenim Gospodarem nad svim Vilin narodima. Ta loza su Vanjari, takođe poznati i
kao Lepi ili Svetli Vilenjaci. Oni izgledaju kao da su od zlata, jer im je kosa najsvetlija od svih
naroda. U najvećoj su slozi s Va-larima i ovi ih najviše vole, savet Gospodara Valara, Manvea, i
Varde, njegove kraljice, uvek im je na raspolaganju.

Vanjari su imali malo veze s Ljudima. Samo jednom su se vratili u Srednju Zemlju, i to zato da bi se
borili protiv Morgota Neprijatelja u ratu Besnih, koji je okončao Prvo Doba Sunca. Niko od Vanjara
nije ostao u Srednjoj Zemlji; svi su prešli more i vratili se u Neumiruće Zemlje.

Ono što je poznato o Vanjarima Ljudi su čuli od izgnanika - Noldora koji su se vratili u Srednju
Zemlju u vreme Pojavljivanja Ljudi. Mada su Vanjari najmanje brojni od Tri Roda, oni su
najmudriji i najhrabriji. S Noldorima, u prvim danima, su u Neumirućim Zemljama sagradili grad
Tirion na zelenom brdu Tuna. Bio je to veliki grad s belim zidinama i ku-lama, a najviša od kula
svih Vilenjaka bila je Mindon Eldalieva, Kula Ingveova. S nje je jedna srebrna svetiljka osvetljavala
Senovita Mora, a u dvorištu Kule Ingveove stajala je mladica od drveta Telperiona zvana Galatilion,
135
 koja je cvetala zajedno s vilinskim narodom.

Ali, posle nekog vremena Vanjari su još više zavoleli Svetlost Drveća, jer ih je ono nadahnjivalo da
komponuju pesme i pišu poeziju, što su njihove glavne Ijubavi. Zato su oni poželeli da se nasele
tamo gde se mogla videti njihova puna svetlost. Tako je Ingve poveo svoj narod iz Tiriona do
podnožja Tanikvetila, Planine Manvea, Uzvišenog Gospodara Va-lara. Vanjari su se zakieli da će tu
ostati, i tu su se zadržali, mada je Drveće odavno nestalo.

Varda
Valiera, Kraljica Zvezda. Najveća i najlepša kraljica među Valarima, Varda je žena Manvea, Kralja
Arde. Ona živi u svojoj palati Ilmarinu na vrhu Tanikvetila, najviše planine Arde. Varda se često
naziva "Kraljica Svetla" jer je svetlost njen element. Ona je stvorila i upalila zvezde, zapalila
Svetiljke Valara, sakupila rosu svetlosti s Drveća Valara i postavila Mesec i Sunce na nebesa. Varda
je valarska Kraljica Nebesa koju Vilenjaci najviše vole i među kojima je poznata pod mnogim
imenima: Tin-tale, Elentari, Snežnobela, Giltoni-jela, Elbereta i Gospodarica Zvezda.
Vardarijana
Zemlja Numenor bila je blagoslovena u svom postanju darovima Valara i Eldara. Među darovima
Vilenjaka bilo je mnogo mirisnog zimzelenog drveća koje su u Numenor doneli telerski Morski
Vilenjaci sa Samotnog Ostrva Ereseje i koje je mnogo cenjeno zbog nebeskog mirisa svog cveta,
lista, kore i drveta. Među njima je bilo i drvo Vardarijana, koje je, kao što mu ime kaže, bilo drvo
"omiljeno od Varde", valarske Kraljice Nebesa.
Varge
U Trećem Dobu Sunca u Rovanionu živela je zla pasmina Vukova koji su sklopili savez s
planinskim Orcima. Ti Vukovi su se nazivali Varge i često su, krećući u rat, išli s Orcima zvanim
Jahači vukova, koji su jahali Varge kao Konje. U bitkama Rata za Prsten Varge su potučeni zajedno
s većinom orčkih hordi i posle tog vremena istorije Srednje Zemlje koje su doprle do nas ne govore
više o ovim divljim stvorenjima
Varjazi
U zemlji Kand, južno od Mordora, tokom Trećeg Doba Sunca je živeo jedan okrutni narod po imenu
Varjazi. Oni su bili saveznici zlim Istočnjacima i Haradrimima, i bili su sluge Mračnog Gospodara
Saurona. Istorije zapada pričaju kako su Varjazi po Sauronovom naređenju dvaput krenuli protiv
Gondora. Godine 1944, s Ljudima Bliskog Harada, Varjazi su se borili protiv vojske Earnila od
Gondora i bili poraženi na Prelazu Poros. Više od hiljadu godina posle toga Varjazi, s Haradrimima i
Istočnjacima, došli su u pomoć Sauronovim armijama iz Morgula i Mordora u Ratu za Prsten. Ali, to
je bio poslednji put da se bore protiv Gondora, jer Sauronovoj moći je došao kraj i Varjazi su
sklopili mir s Dunedainima, zadovoljni u sopstvenoj zemlji Kand.
Vatreni zmajevi
Od svih stvorenja koje je odgajio Morgot Mračni Neprijatelj tokom svih doba svoje moći, opaki
gmizavci koji su se zvali Zmajevi su ulivali najviše straha. Bilo je mnogo pasmina ovih bića,
najsmrtonosniji su bili oni koji su bljuvali ližuće plamenove iz svojih nečistih trbuha. Oni su se zvali
Vatreni Zmajevi, i među njih su se ubrajali najsilniji od Zmajeva. Glaurung, Otac Zmajeva, bio je
prvi od Urulokija, vatrenih zmajeva, i imao je mnogo potomaka. Užasno je bilo zlo koje su ovi
Zmajevi činili u kraIjevstvima Vilenjaka, Ljudi i Patuljaka u Prvom Dobu Sunca.

U poslednjim danima tog Doba, kad je većina Glaurungovog legla koje je bilo vezano za zemlju
usmrćeno u Ratu Besnih, iz Angbanda su se pojavili krilati Vatreni Zmajevi. Za njih se kaže da su
bili među najvećim užasima sveta, a za Ankalagona Crnog, koji je bio od ove rase, i čije ime znači
"nasrćuće čeljusti", pričalo se da je najmoćniji Zmaj svih vremena.

U kasnijim Dobima sve istorije Srednje Zemlje pričaju o poslednjem moćnom krilatom
zlatnocrvenom Vatrenom zmaju koji je bio skoro isto tako strašan kao Ankalagon. Bio je to Zmaj od
136
 Erebora koji je oterao Patuljke Durinove loze iz kraljevstva pod Planinom. On se zvao Smaug
Zlatni, i godine 2941. Trećeg Doba ubijen je smrtonosnom crnom strelom koju je odapeo Bard
Lukonosac iz Dola.

Večnoset
Divno belo cveće koje se na vestron-skom jeziku običnih Ijudi zvalo Večnoset raslo je preko
grobnih humki kraljeva Marke kraj Eldorasa u zemlji Rohan. Ti cvetovi, koji su se zvali Simbelmine
na rohirimskom jeziku, bili su kao svetlucavi kristali snega koji su cvetali u svim godišnjim dobima,
uvek blistajući zvezdanom svetlošću na grobovima ovih kraIjcva. I Rohirimima i običnim Ljudima
ovi beli cvetovi na zelenim travnjacima bili su večni podsetnik na moć snažnih kraljeva Marke.
Veliki narod
Maloj, povučenoj rasi Hobita ponašanje drugih rasa (izuzev Vilenjaka) izgleda grubo, bučno i lišeno
finoće. I mada su postupci i delanja drugih rasa često mogli da ugroze živote Hobita, njih izgleda
malo zanimaju velike nacije Ljudi, i tako su Ljudi bilo kog porekla Hobitima znani jednostavno kao
Veliki Narod.
Veprovi
Lov na veprove bio je sport koji su upražnjavali Vilenjaci i Ljudi Arde. Čak bi i Orome, valarski
lovac, koji je bio Gospodar šume, s lovačkim psima i Konjem gonio te šumske zveri s kljovama.

Najčuvenija od svih priča o ulovljenom Vepru je zabeležena u "Letopisima Kraljeva i Vladara", koja
govori kako je jedan kralj Rohana poginuo na kljovama divljeg vepra. Folka od Rohirima bio je
moćni ratnik i lovac, trinaesti u lozi kraljeva, ali je zver koju je gonio a koja se zvala Vepar od
Večnogaja, bila razjarena i ogromna. Tako, kad je u Šumi Firien pod senkama Belih Planina došlo
do sukoba, nastupila je gromo-glasna bitka u kojoj su nastradali i lovac i lovina
Vešala-trava
U močvarnim predelima Srednje Zemlje, gde su vrebale opake aveti po imenu Mjaukala i letele ptice
po imenu Krvovrane, takođe je rasla i vešala-trava. U predanju Hobita poznato je ime ovog korova
koji je visio s drveća, ali o njegovim svojstvima se ne govori; jer je malo bilo onih koji su ušli u ove
zlosrećne i uklete močvare a da su se ikad iz njih vratili.
Vešci
U Srednjoj Zemlji postojala su bića mnogih rasa koja su vladala volšebnim moćima. Među kasno
došlom rasom Ljudi oni koji su se odali volšebnim moćima bili su poznati kao Vešci. Najmoćniji
vešci su bili poznati kao Utvare Prstena koji su se u Crnom Govoru zvali Nazguli. Jer to su bili oni
Ljudi kojima je Sauron dao Devet Prstenova Moći i koji su Svetu doneli tako mnogo užasa.

Od tih devet Veštaca uzdigao se jedan koji je imao vrhovnu moć. U Trećem Dobu Sunca on se
pojavio na severu Erijadora i stvorio za sebe jedno zlo kraljevstvo u Angmaru. Mnogo vekova Ljudi
su sa strahom govorili o ovom Vešcu-kralju od Angmara koji je opustošio Severno KraIjevstvo
Dunedaina. Kasnije, taj isti Veštac-kralj se ponovo podigao na Jugu protiv kraljevstva Gondor i od
Gondora oteo kulu koja je potom nazvana Minas Morgul. Tu je Veštac-kralj vladao sve do dana
Rata za Prsten, kada je uništen, i on i drugi Vešci su nestali zauvek s lica Arde.
Veštac-kralj
Nazgul, gospodar Utvara Prstena. Veštac-kralj je prvobitno bio kralj volšebnik u Drugom Dobu
kome je Gospodar Prstenova dodelio prvi od Devet Prstenova. On je postao Go-spodar Nazgula ili
Utvara Prstena. Tokom Drugog Doba zapovcdao jc Sauronovim snagama i borio se u njegovim
bitkama, ali s padom Gospodara Prstenova i oduzimanjem Jedinog Prstena je zbrisan i oteran u seni.
Međutim, pošto Jedini Prsten nije uništen, posle hiljadu godina Sauron ga je dozvao natrag iz senki.
1300. Trećeg Doba on se uzdigao u liku Vešca-kralja od Angmara. Skoro sedam vekova stalno je
ratovao sa Severnim Kraljevstvom Arnor, sve do 1974, kad je uništio njegovo poslednje utvrđenje u
Artedainu. Sledeće godine njegove snage su potučene do nogu i njegovo zlo kraljevstvo Angmar je
razoreno posle Bitke od Fornosta. Pošto je uništenje Severnog kraljevstva Dunedaina uspešno
137
 ostvareno godine 2000, on je usmerio svoju pažnju na Južno kraljevstvo Gondor. Napao je i zauzeo
Minas Itil, i preimenovao ga u Minas Morgul. Kao Veštac-kralj od Morgula borio se protiv
kraljevstva Gondor i harao njime tokom hiljadu godina. 3018, prerušen u jednog od Crnih Jahača,
poveoje druge Utvare Prstena u Okrug u potragu za Jedinim Prstenom. Na Bregu Vetrova ranio je
Nosioca Prstena, a zatim ga gonio do Gazova Rivendela. 3019. Veštac-kralj je poveo svoju ogromnu
morgulsku vojsku i svoje saveznike Haradrime u napad na Belu Kulu. U Bici Pelenorskih Polja ubio
je Teo-dena, ali je u čudnom ispunjenju proročanstva da njega ne može ubiti ruka Čoveka - usmrćen
rukom rohirimske vitez-deve, Eovine, i Hobita, Merjadoka Brendibaka, naoružanog čarobnim vilin-
sečivom.

Vilenjaci
Baš u času kad je Varda, Gospa od Nebesa, upalila sjajne Zvezde iznad Srednje Zemlje, Deca
Eruova su se probudila kraj jezera Kuivienen, "vode buđenja". To su bili Kvendi, zvani Vilenjaci, i
kad su došli na svet prvo što su ugledali bila je svetlost novih Zvezda. Zato od svega Vilenjaci
najviše vole svetlost zvezda i iznad svih Valara poštuju Vardu, koju znaju kao Elentari, Kraljicu
Zvezda. I još, kad je nova svetlost ušla u oči Vilenjaka u tom trenutku buđenja, ona se tu zadržala,
tako da je zauvek potom sijala iz tih očiju.

Tako je Eru, Jedini, koga na zemIji rođeni znaju kao Iluvatara, stvorio najlepšu rasu koja je ikad
nastala, i najmudriju. Iluvatarje objavio da će Vilenjaci posedovati i stvarati više lepote nego bilo
koja druga zemaljska bića i da će doživljavati najveću sreću i najdublju tugu. Oni će biti besmrtni i
neće stariti, da bi mogli da žive dokle god Zemlja živi. Oni nikad neće upoznati bolest i zaraze, ali
njihova tela će biti po sastavu nalik na Zemlju i moći će da budu uništena. Moći će da poginu od
vatre ili mača u ratu, da budu ubijeni, i čak da umru od velike tuge.

Njihov stas bio bi isti kao kod Ljudi, koji tek treba da budu stvoreni, ali Vilenjaci bi bili snažnijeg
duha i udova, i ne bi slabili s godinama, već samo postajali mudriji i lepši.

Mada daleko manja bića po stasu i moći od bogolikih Valara, Vilenjaci imaju prirodu sličniju tim
silama nego Drugorođena rasa Ljudi. Priča se da Vilenjaci uvek hode u svetlosti koja je kao sjaj
Meseca tek zašlog za rub Zemlje. Njihova kosa je kao upredeno zlato, ili utkano srebro, ili uglačani
jantar, i svetlost zvezda blista svud oko njih, na njihovoj kosi, očima, svilenoj odeći i rukama s
nakitom. Na vilenjačkom licu je uvek svetlost, a zvuk njihovih glasova je raznolik, divan i tanan kao
voda. Od svih veština najviše se ističu u govorništvu, pevanju i poeziji. Vilenjaci su bili prvi od svih
naroda na Zemlji koji su progovorili glasovima i nijedno zemaljsko biće pre njih nije pevalo. I s
pravom su oni sebe nazvali Kvendi, "govornici", jer su podučavali veštinama govora sve rase na
Srednjoj Zemlji.

U Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, posle pada Utumna i poraza Melkora Mračnog Neprijatelja,
Valari su pozvali Vilenjake u Neumiruće Zemlje Zapada. Bilo je to pre Uzdizanja Sunca i Meseca,
kada su samo Zvezde osvetljavale Srednju Zemlju, i Valari su želeli da zaštite Vilenjake od mraka i
zla koje je vrebalo, a koje je Melkor ostavio za sobom.

I tako su, u Neumirućim Zemljama koje su ležale iza zapadnih mora, Valari pripremili jedno mesto
po imenu Eldamar, što znači "Vilin-dom", gde će, predskazano je, s vre-menom Vilenjaci sagraditi
gradove s kupolama od srebra, ulice od zlata i stepeništa od kristala.

I tako su Vilenjaci prvi put podeIjeni, jer nije ceo vilenjački narod želeo da napusti Srednju Zemlju i
uđe u Večnu Svetlost Neumirućih Zemalja. Na poziv Valara veliki broj ih je otišao na Zapad, i oni
su se zvali Eldari, "Ijudi zvezda", ali drugi su ostali iz Ijubavi prema zvezdanoj svetlosti i zvali su se
Avari, "nevoljni". I mada upućeni u tajne prirode i, kao i njihovi srodnici, besmrtni, bili su
138
beznačajnji narod. Oni su uglavnom ostali u istočnim zemljama gde je moć Melkora bila najveća i
zato su izumirali.

Eldari su bili takođe poznati i kao Ljudi s Velikog Putovanja jer su putovali na zapad preko
neprohodnih predela Srednje Zemlje prema Velikom Moru tokom mnogo godina. Od tog
vilenjačkog naroda bilo je Tri Roda kojima su vladala tri kralja. Prvi su bili Vanjari, i njihov kralj
bio je Ingve; drugi su bili Noldori, s Finveom kao gospodarom; a treći su bili Teleri kojima je vladao
Elve Singolo. Vanjari i Noldori su stigli do Belegaira, Zapadnog Mora, mnogo pre Telera, a Ulmo,
Gospodar Voda, došao je po njih i postavio ih na jedno ostrvo koje je bilo kao neki ogroman brod.
Potom je odvukao ova dve vojske preko mora u Neumiruće Zemlje, u Eldamar, mesto koje su Valari
za njih pripremili.

Sudbina Telera bila je drugačija od sudbine njihovih srodnika i oni su se razdvojili u razne rase.
Pošto su. Teleri bili najmnogobrojniji od svih rodova, njihov prelazak bio je naj-sporiji. Mnogi su
skrenuli s Putovanja da bi se vratili, i među nima su bili Nandori, Laikvendi, Sindari i Falatrimi.
Elve, Uzvišeni Kralj, i sam se izgubio i ostao u Srednjoj Zemlji. Međutim, većina Telera je nastavila
prema zapadu, izabravši Olvea, Elveovog brata, za svog kralja, i tako su stigli do Velikog Mora. Tu
su sačekali Ulmoa koji ih je na kraju odveo u Eldamar.

U Eldamaru Vanjari i Noldori su sagradili veliki grad po imenu Tirion na brdu Tuna, dok su na obali
Teleri sagradili Luku Labudova, koja se na njihovom jeziku zvala Alkvalonde. Ti gradovi Vilenjaka
Eldamara bili su najdivniji gradovi na celom Svetu.

U Srednjoj Zemlji su Sindari (koji su se zvali Sivi Vilenjaci), uz pomoć učenja i svetlosti Melijane
Maje, postali moćniji od svih drugih Vilenjaka u Smrtnim Zemljama. U šumi Dorijat je stvoreno
veoma moćno začarano kraljevstvo i bilo je to najveće kraljevstvo među Eldarima koji nisu videli
Drveće Valara. Uz pomoć Patuljaka s Plavih Planina Sindari su sagradili Menegrot, zvani Hiljadu
Pećina, jer je to bio grad ispod planine. Ipak, bio je kao šuma u kojoj su visile zlatne svetiljke. Po
njegovim galerijama mogla se čuti pticja pesma i smeh kristalne vode koja je tekla u srebrnim
fontanama.

To su bila velika Doba Eldara, i u Srednjoj Zemlji i u Neumirućim Zemljama. U to vreme je

noldorski princ Feanor izradio Silmarile, tri dragulja kao dijamanti koja su blistala plamenom koji je
sam po sebi bio jedan oblik života, i sijali takođe živom Svetlošću Drveća Valara.

Laži koje je u to vreme širio Melkor su donele ploda, i nastupila je kavga i rat. Sa Velikim Paukom
Ungolijantom, Melkorje došao i uništio Drveće, i Svetlostje zauveknestala iz Neumirućih Zemalja.
Za vreme Duge Noći koja je usledila Melkor je ukrao Silmarile i s Ungolijant pobegao preko
Helkaraksea, "leda koji mrvi", i vratio se u Srednju Zemlju i u mračne Jame Angbanda, svoje velike
oružarnice.

Feanor se zakleo na osvetu i Noldori su gonili Melkora u Srednju Zemlju. Čineći to, postali su
prokleti narod, jer su zarobili Labudove brodove Telera od Alkvalondea i pobili svoju vilenjačku
braću. Bilo je to prvo Rodoubijanje među Vilenjacima. Brodovima Telera Noldori su prešli Belegair,
Veliko More, dok su Noldori koje je predvodio Fingolfin učinili veliki podvig, jer su se sa
zadivljujućom hrabrošću usudili da pređu Helkarakse pešice.

I, kao što je ispričano u "Kventa Silmarilionu", takoje počeo Rat Dragulja. Noldori su gonili
Melkora i nazvali ga Morgot, "Mračni Neprijatelj Sveta". Rat je bio ogorčen i strašan, i od onih
Eldara koji su bili u Srednjoj Zemlji malo ih je preživelo.Najzad, došli su Valari i mnogi Eldari iz
Neumirućih Zemalja i, u Ratu Besnih, zauvek slomili Morgota Neprijatelja. Ali u tom ratu
Belerijand je razoren i prekrili su ga talasi širokog mora. Velika kraljevstva tog mesta su zasvagda
139
nestala, kao i vilenjački gradovi Menegrot, Nargotrond i Gondolin. Samo je jedan mali deo
Osirijanda, Lindon, preživeo poplavu. Tu je ostalo poslednje eldarsko kraljevstvo u Srednjoj Zemlji
u prvim godinama Drugog Doba Sunca. Većina Eldara koji su preživeli Rat Besnih vratila se na
Zapad i beli brodovi Telera su ih odvezli u Tol Ereseju u Zalivu Eldamar. Tu su oni sagradili luku
Avalone. U međuvremenu, oni Ijudi koji su pomagali Eldarima protiv Morgota otišli su na ostrvo po
imenu Numenore.

Ipak, izvesno vreme su neki Eldari ostali u Srednjoj Zemlji. Jedan od takvih bio je Gil-galad,
poslednji od svih Uzvišenih Kraljeva Eldara u Srednjoj Zemlji. Njegova vladavina je trajala tokom
celog Drugog Doba Sunca a njegovo kraIjevstvo Lindon je opstalo do Četvr-tog Doba. Neki
noldorski i sindarski Vilenjaci su se priključili Šumskim Vilenjacima i stvorili su svoja kraIjevstva:
Tranduil je osnovao KraIjevstvo Zelenšumu Veliku, a Keleborn i Galadriela su vladali Lotlorijenom,
Zlatnom Šumom. U to vreme najveće od eldarinskih naselja bilo je Eregion, koji su Ljudi nazvali
Holin, u koji je otišlo mnogo plemenitih velikaša Noldora. Oni su nazvani Gvait-in-Mirdain, ali u
kasnijim danima zvali su se Vilin-kovači. Upravo kod njih je Sauron Majar, najveći sluga Morgotov,
došao prerušen. Kelebrimbor, najveći Vilin-kovač Srednje Zemlje i unuk Feanora koji je načinio
Silmarile, živeo je u Holinu. Po njegovom naređenju i uz njegovu veštinu, Prstenovi Moći su
napravljeni, i zbog njih i Jedinog Prstena kojije Sauron iskovao, vodio se Rat Saurona i Vilenjaka i
mnogi drugi ratovi.

Opake bitke Sauronovog rata su bile strašne. Kelebrimborje poginuo, njegova Zemlje je uništena, i
Gil-galad je poslao Elronda i mnogo ratnika iz Lindona u pomoć vilovnjacima Eregiona. Oni
Vilenjaci koji su preživeli razaranje Eregiona pobegli su u Imladris (koji se u Trećem Dobu zvao
Rivendel) i sakrili se od terora, uzevši za svog gospodara Elronda Poluvilenjaka. Vilenjaci nisu bili
dovoljno snažni da skrše moć Mračnog Gospodara dokle godje on držao u vlasti Jedini Prsten, ali
njihovi saveznici Numenorejci su postali moćni na Zapadu. Numenorejci su došli svojim brodovima
u Lindon i oterali Saurona iz zemalja Zapada. Nešto kasnije, oni su opet došli i zarobili samog
Mračnog Gospodara i u okovima ga poveli preko mora u svoje zemlje.

Tu je Sauron ostao sve dok čitavu zemlju Numenor nije progutalo More Belegair i dok nije došlo do
Promene Sveta kad su Neumiruće Zemlje Valinor i Eldamar uklonjene iz Krugova Sveta. Smrtne
Zemlje su se međusobno približile, a Neumiruće Zemlje su se odvojile, postavši nedostupne za sve,
osim za bele vilin-brodove.

Ali u Drugom Dobu Sunca i dalje je postojao Sauron, Gospodar Prstenova, s kim je trebalo izaći na
kraj. Jer on je izbegao Slom Numenora i vratio se u svoje kraljevstvo Mordor. Stoga je obrazovana
Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi. Oni su razvalili Mordor i Barad-dur, njegovu kulu i oteli od
njega Prsten.

On i njegove sluge su nestali i pretvorili se u senke, ali je i Gilgalad, poslednji Uzvišeni Kralj
Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, takođe poginuo, kao i skoro svi veliki gospodari Numenorejaca.

Još uvekje ostalo nekoliko Eldara da čuva zemlje koje je rasa Ljudi polako počela da zauzima. U
trećem Dobu Eldari u Srednjoj Zemlji su bili samo senka svog nekadašnjeg lika. Lindon je opstao,
ali je najviše bio po strani od bitaka Srednje Zemlje, i Kirdan, gospodar Sivih Luka, smatran je za
najvišeg među njima. Izgleda da su Vilenjaci uveliko brinuli samo svoje brige u svemu, sem u
jednom: po pitanju Gospodara Prstenova koji je ponovo došao u Mordor i iz njega slao svoje sluge,
Nazgule, izvan te zemlje. Zatim su se Vilenjaci i potomci Numenorejaca još jednom borili u onome
što se naziva Rat za Prsten. Jedini Prslen je u to vreme uništen. Mordor je ponovo pao i najzad je i
Sauron nestao zau-vek, kao što su i njegove sluge i njegova vlast nad svim zlom u Svetu srušeni. U
Četvrtom Dobu, u vreme Vladavine Ljudi, poslednji od Eldara su poslednjim belim brodom koji je
Kirdan od Sivih Luka sagradio otplovili napolje Pravim Putem. Itako su ti Ljudi Zvezda prešli
140
 zauvek u ono mesto koje je van domašaja smrtnika, izuzev u drevnoj priči i možda u snovima dece.
Vilenjaci Svetla
Priča o Velikom Putovanju pripoveda kako je većina Vanjara, Noldora i Telerija stigla do obala
Neumirućih Zemalja u vreme Drveća Valara. Tu su oni obitavali u Eldamaru i po-dučavale su ih Sile
Arde, Valari i njihovi podanici i pomagači, Majari. Vilenjaci su postali mudri i plemeniti i naučili su
mnoge veštine, pravljenje dragulja i dragocenih metala, građenje veličanstvenih gradova i najlepše
umetnosti muzike i jezika. Ti Ijudi su se zvali Vilenjaci Svetla, Svetli Vilenjaci, jer su sijali i telom i
duhom, i od svih naroda koji su živeli u okviru Krugova Sveta oni su, po mnogim kazivanjima, bili
najlepši.
Vilenjaci Šume
U najvećem delu šumskih predela Srednje Zemlje istočno od Maglenih Planina koje zlo Morgota i
Saurona nije bilo potpuno proželo i razorilo, živeo je ostatak Avarija, naroda koji je odbio da krene
na Veliko Putovanje na Zapad. Ti su se Ijudi, koji su se zvali Vilenjaci Šuma ili, češće, Šumski
Vilenjaci, proredili s uzdizanjem Morgotove moći na Istoku. Da bi preživeli, oni su postali umešni u
pronalaženju zaklona u šumi i skrivali su se od svojih neprijatelja. Bili su upućeni u šumske
osobenosti i ćudi, a oči su im, kao i oči svih Vile-njaka, sijale zvezdanom svetlošću. Oni nisu bili
moćan narod kao njihova braća Viosokorodni Eldari, ali su bili silniji od Ljudi i svih rasa koje su se
posle njih pojavile.

Mada istorije Arde malo govore o sudbini Šumskih Vilenjaka i bave se uglavnom Eldarima,
ispričane su mnoge priče o dva kraljevstva ovih neznatnijih Vilenjaka. U Drugom Dobu Sunca
sindarski Gospodar Tranduil je izašao iz Lindona i prešao preko Maglenih Planina. On je našao
mnoge Šumske Vilenjake u Zelenšumi Velikoj (koja je kasnije nazvana Mrka šuma). Tu je Tranduil
postao kralj Šumskog Kraljevstva tih Vilenjaka. Na sličan način noldorska plemkinja Galadrijela i
sindarski velikaš Keleborn su došli kod Šumskih Vilenjaka Lotlorijena, koji su ih uzeli za kralja i
kraljicu Zlatne Šume.
Vilin-kovači
U Trećem i Četvrtom Dobu Sunca legende o Ljudima i Patuljcima govore naširoko o Vilin-
kovačima, jednoj iščezloj rasi kojaje nekad živela u Eregionu, na zapadu od Planina Magle. To su
bili noldorski Vilenjaci koji su se pravilnije zvali Gvait-in-Mir-dain. Upravo oni su iskovali veliki
Prsten Moći iz koga je izašlo toliko mnogo užasa u predele Srednje Zemlje.
Vilvarin
Za vreme Proleća Arde, koje je bilo u godinama Svetiljki, Valari su na svet doneli šume i mnoga
stvorenja koja nisu imala glas, ali ih je bilo divno pogledati. Medu njima je bio Vilvarin, koga su u
potonjim vremenima Ljudi zvali Leptir. Valari su bili toliko zadovoljni ovim divnim stvorenjem da
je Varda, kada je uzela srebrnu rosu Telperiona da bi načinila blistavu svetlost Zvezda, postavila i
obris Vilvarina kao jedno sazvežđe među nebeskim Zvezdama.
Visokorodni
Vilenjaci
Od svih Vilenjaka najmoćniji su bili Visokorodni Vilenjaci, oni od Eldara koji su prvi stigli do obala
Amana, Neumirućih Zemalja, u danima Drveća Valara. Zvali su se Visokorodni Vilenjaci, i to su
bili Vilenjaci koji su stigli u ono mesto koje se zvalo "Vilin-dom" i kojima su Valari i Majari
dodelili veliku mudrost i mnoge veštine. Velikim delom i dalje tamo obitavaju, iako je Drveće
uništeno i Neumiruće Zemlje odstranjene iz Krugova Sveta i sad ne može da se stigne do njih
nikakvom Ijudskom napravom.
Vitograna
Entska supruga Drvobradog, Vitograna Lakonoga bila je ženski Ent, ili "Entina", koju je voleo
Drvobradi od Fangornske Šume. Vitograna je najviše ličila na drvo Breze, i zato je njeno vilenjačko
ime bilo Fimretila ili "vitka breza". Tokom Doba Zvezdane Svetlosti Vitograna i druge Entine su
živele u slozi s muškim Entima. Međutim, tokom Doba Sunca, Entine su se preselile na otvorene
predele i starale se o voćkama, grmlju i trava-ma, dok su Enti više voleli drveće po dubokim
šumama. Ali kasnije, u Drugom Dobu, bašte Entina su uništene. Vitograna i druge Entine su u to
141
 vreme ili pobijene ili oterane daleko na Istok ili Jug Srednje Zemlje.
Vojska Seni
U Ratu za Prsten vodila se velika bitka pred drevnim pristaništem Pelargir u kojoj su brodove
Korsara od Umbara porazili ratnici utvare. Ti ratnici bili su Mrtvi Ljudi Dunharoua, duhovi koji su
se tokom dugih godina Trećeg Doba zadržali na Zemlji zbog prekršene zakletve. Da bi ispunila tu
zakletvu i oslobodila se od zatočenja, ova Vojska Seni pred-vođena Aragornom, sinom
Aratornovim, došla je u bitku protiv Korsara, neprijateija Dunedaina. Kad je pobeda osigurana,
Vojska Seni je zauvek nestala sa Zemlje.
Vozi
U Ratu za Prsten jedan čudan, primitivan narod, po imenu Vozi, došao je u pomoć Rohirima i
Dunedainima u razbijanju Opsade Gondora. Ti divlji šumski Ijudi živeli su u drevnoj Šumi Druadan,
koja se nalazila u Anorijenu, podno Belih Planina. Oni su poznavali šumu bolje od svih Ljudi, jer su
živeli kao nage životinje, nevidIjivo između drveća tokom mnogih doba i nisu marili za društvo
drugih naroda. Bili su istrošeni od vremenskih prilika, kratkonogi, debelih ruku i zdepastog tela.
Ljudi Gondora zvali su ih Divlji Ijudi od Druadana i verovali da su oni potomci još starijih Pukel-
ljudi. U Prvom Dobu Sunca to su bili Ijudi koji su živeli u Belerijandu u slozi s Haladinima, koji su
ih zvali Druzi. Vilenjacima su bili poznati kao Druedaini; za Orkc su bili Ogor-hai, a za Rohirime
Rogin.

Pred kraj Trećeg Doba, Orci, Vukovi i druga zloćuda stvorenja su često ulazila u Druadan. Mada bi
ih Vozi potiskivali otrovnim strelama i kopljima, zla bića su se uvek vraćala. Tako se desilo da je,
mada Vozi nisu želeli da učestvuju u poslovima Ljudi izvan svoje šume, njihov poglavica, zvani
Gan-buri-Gan, ponudio pomoć Rohirima da stignu u bitku od Pelenorskih Polja. Jer Vozi su se
nadali da će im pobeda Rohirima i Dunedaina u Gondoru doneti neko olakšanje u ovom
neprestanom šumskom vojevanju.

Kada je pobeda zaista došla i kad su uništene orčke legije Mračnog Gospodara, Elesar, Kralj
ponovno Ujedinjenog Kraljevstva Gondora i Arnora, odobrio je da Druadanska Šuma bude zauvek
neotuđiva zemlja Voza, da njom vladaju i upravljaju po svojoj volji.
Vrane
Vrane su oduvek bile glavne ptice lešinari u Srednjoj Zemlji i bio ih je glas da su saveznici Mračnih
Sila. Ljudi su ih nazivali Pticama Zloslut-nicama, jer se mislilo da one uhode nad zemljom i prenose
glasine zlim

stvorovima koji su kovali zavere o zasedama i ubistvima. Tako su ove ptice strvinari imale koristi od
potka-zivanja, jer su se na krvavim dela-njima zlih vojski Orka Vrane često gostile.

Kao što je bilo uobičajeno među pticama Srednje Zemlje, Vrane su govorile jednim narečjem ptičjeg
jezika, madaje, po mišljenju Patuija-ka koji su znali njihov jezik, njihov govor bio isto tako zloban i
s lošim redosledom reči kao i govor opake rase Orka.
Vrbe
U Dobima Svetiljki kada su stvorene Velike Šume Arde, u šumama se pojavilo drevno drveće Vrba.
Duhovi Vrba bili su snažni i voleli su močvarne krajeve i spore tokove reka. Oni su dugo živeli
mirno i nisu marili ni za novodošlu rasu Ljudi, ni za starije rase Patuljaka i Orka koji su sekli i palili
šume. Neki među Vrbama su stekli sposobnost da osećaju i da se pokreću; oni su se ubrajali među
one koji su se zvali Huorni i njihova volja je bila usmerena na uništavanje svih neprijatelja šuma.

Među Vrbama, najmoćniji zabeležen u pričama o Srednjoj Zemlji je Starac Vrba, koji je u Trećem
Dobu Sunca živeo na obalama Vrbovitla u Staroj Šumi. Bio je crnog srca, pokretnih grana i
posedovao je veliku moć da začara pesmom. Celom oblašću Stare Šume vladala je njegova volja.
Njegova silna pesma savijala je sve staze prema njegovim koracima. Putnike je zadržavao
hipnotičkim činima, moćna pesma vode i vetra koji je ćarlijao kroz lišće uspavljivala ih je i oni su
142
 padali u dubok san kraj njegovog prastarog debla. Ćvornovatim korenom ili zjapećom dupljom u
svom deblu on bi ih zarobljavao, a zatim gnječio ili davio u reci. Njegova moć je pretvorila Staru
šumu u mesto od koga su putnici s pravom strepeli, i da nije bilo moći Toma Bobadila, malo njih bi
moglo da bezbedno prođe kroz njegov posed.
Vrbovitlo
(Vitivindl)
Rečica zvana Vrbovitlo proticala je kroz Staru Šumu koja se prostirala istočno od Okruga, zemalja
Hobita. Njen izvor bio je u brdima predela Humki i ona je, poput meandra, išla kroz šumu do
Brendivinske Reke. Njena dolina, koja se zvala Dolinica, obilovala je drvećem vrbe i bila dom
velikog šumskog duha zvanog Starac Vrba. Duh zvani Žena-reka od Vrbovitla bila je majka žene
Toma Bombadila, Zlatozrne Kćeri reke.
Vučjaci
Iz kraljevstava Melkora Mračnog Neprijatelja, u Dobima Sunca, mnoge opake zveri su dolazile da
uznemiravaju Ijude Srednje Zemlje. Glavna medu ovim stvorenjima bili su Vukovi i Vukodlaci
Melkora. Da bi se odbranili, Vilenjaci Belerijanda su nakotili lovačke pse kojima su mogli da unište
ta zla bića.

U istorijama Srednje Zemlje najveći od ovih pasa bio je Huan, koji nije rođen u Smrtnim Zemljama.
Njega je odgajio Orome, Lovac Valara, koji ga je darovao noldorskom princu Kelegormu u
Neumirućim Zemljama. Valarski Vučjak bio je zver koja se nikad nije umarala niti spavala. On je
bio besmrtan, kao i Vilenjaci, i golemog rasta. Po odredbi Valara, Huan je samo tri puta pro govorio
rečima, mada je uvek mogao da razume govor Vilenjaka i Ljudi. Čarolija nije mogla da ga ubije niti
su čini mogle da ga začaraju.

U Srednju Zemlju su ga doveli noldorski prinčevi, a očekivala ga je kobna sudbina. U Potrazi za

Silmarilom odigrao je veliku ulogu iz Ijubavi prema Lutijeni Tinuvjeli otišao je u Sauronovu kulu na
Tol-in-Gau-rotu, Ostrvu Vukodlaka. Tu je pobio mnoge zle zveri na, mostu Ostrva i konačno ubio
Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka i glavnog od Sauronovih slugu u tom kraljevstvu. Onda
je istupio sam Sauron u liku Vukodlaka i usledilaje strašna borba između Huana i Saurona na mostu
Tol-in-Gaurota. Sauron je bio silan i užasan u tom obličju, ali je moć Huana bila još veća. Ščepao je
najvećeg od Majara za gušu, snagom koja slama i Sauronu se bližila smrt. I tako je Sauron predao
Huanu i Lutijeni kulu i junaka Berena koji je bio zatočen na tom mestu. Sve moćne čini su spale s
Tol-in-Gaurota, Sauronove sluge su pobegle, a Sauron, u obličju velikog Vampira, u strahu i besu je
poleteo preko neba.

Ali, još jedna bitka je čekala Huana Vučjaka. Bila je to borba s Vukom Karharotom, Crvenim
Čeljustima, koji je bio zli čuvar Kapija Angbanda. To je najveći vuk koji je ikad došao na svet, a
odgajen je Morgotovom rukom. Ovaj vuk je slučajno progutao Silmaril koji je Beren uzeo iz
Morgotove krune. Dragulj je goreo u Vuku i on je išao pomahnitao od bola. Niko nije mogao da se
suprotstavi Karharotovom pomamnom besu, čak je i ratnik Beren pao pred njegovom silom. I, kao
što je predskazano, došao je Huan i nastupila je najveća bitka zveri protiv zveri koja je ikad vođena.
Sva dobrota Valara bila je uz Huana i sva zloća Melkorova uz Karharota. Brda su se orila od njihove
bitke, ali na kraju je Huan preklao Karharota, mada je i njega samog opaka zver smrtno ranila jer je
u zubima Vuka bio strašan otrov. Znajući da ga očekuje smrt, on je došao do Berena koji je takođe
umirao i poslednji put progovorio, rekavši samo "zbogom".
Vukodlaci
U Prvom Dobu Sunca došla je u Belerijand jedna rasa mučenih duša kojc su bili robovi Melkora. Da
li su oni bili majarski duhovi koji su nekad služili Melora u Utumnu i koje su Valari lišili njihovih
zemaljskih obličja, ili su bili zla bića neke druge vrste, nije poznato. Ipak, sigurno je da su ti zli
duhovi ušli u vučja obličja mađijom. Oni su bili strašna rasa i oči su im sijale od užasnog besa.
Govorili su i razumeli i Crni Govor Orka i umilan govor Vilenjaka.

143
 U dugotrajnim Ratovima Belerijanda najveći broj Vukodlaka je došao, pod Sauronovom zastavom,
do noldorske kule na Reci Sirion, i ona je pala. Kula je dobila drugo ime, Tol-in-Gaurot, "ostrvo
Vukodlaka", i tu je vladao Sauron. Ispod Tol-in-Gaurota bile su duboke tamnice, a na grudobarnima
sa zupčastim kulama šunjali su se Vukodlaci.

U potrazi za Silmarilom Huan, Lovački pas Valara, došao je u Tol-in-Gaurot i ubio mnogo
Vukodlaka. Najzad je jedan od njih, po imenu Draugluin, praotac i gospodar rase Vukodlaka, došao
da se bori sa Huanom. Vodio se Ijuti boj, ali je na kraju Draugluin pobegao u kulu, do prestola
Saurona, svog gospodara. Pred Sauronom je Draugluin izgovorio ime Huan, čiji je dolazak bio
predskazan, a zatim je lipsao. Zatim je Sauron, menjač obličja, i sam postao Vukodlak. Po veličini i
snazi bio je silniji od Draugluina, ali čak i tada je Huan uspeo da zauzme most i da ščepa Saurona za
gušu, i nikak-vom čini niti snagom udova Sauron nije mogao da se oslobodi. Stoga je on predao kulu
Berenu i Lutijeni, koju je Vučjak služio. Zle čini su zbačene s Tol-in-Gaurota i Vučja ob-ličja su
spala s Vukodlaka. Sauron jc pobegao u liku velikog vampirskog Slepog miša i zla volšebna moć
koja je održavala kraljevstvo Vukodlaka u Belerijandu je zauvek skršena.
Vukovi
Pre no što je zasijalo Sunce, u Jama-ma Utumna u Srednjoj Zemlji okotile su se mnoge opake zveri
koje su se šunjale Svetom sa zlim Orcima. Glavne od zveri saveznika Orka bili su Vukovi, koji su
prvi put ušli u Zapadne Zemlje u godinama Sunca. Neki koji su bili krupni služili su kao jahaće
životinje Melkorovim slugama i izazivali su veliki strah.

U Prvom Dobu Sunca okoćena je rasa Vukodlaka. Najmoćniji je bio Draugluin, njihov praotac i
gospodar. Oni, medutim, nisu bili pravi Vukovi, nego mučene duše držane u vućjem obličju.
Njihova je moć bila velika jer su bili miljenici Saurona Majara. Oni su dolazili k njemu u čoporima i
lovili u zemljama Belerijanda. Od Noldora su oteli Tol Sirion, koji je kasnije nazvan Tol-in-Gaurot,
"ostrvo Vukodlaka", i tu su stvorili kraljevstvo zla.

Mada su do Trećeg Doba Sunca Vukovi postali manja bića od onih u ranim Dobima, ostali su jedna
zas-trašujuća vrsta. "Hronike Zapadnih zemalja" govore o rasi Belih Vukova koii su izašli iz Severne
Pustopoljine za vreme Opake Zime 2911. i umrljali sneg Erijadora krvlju Ljudi. "Crvena Knjiga
Zapadne Međe" govori mnogo o Vargama, jednoj rasi Vukova koja je u Rovanionu sklopila
sporazum s Orcima Maglenih Planina i nosila na leđima u bitku tu rasu Orka zvanih Jahači Vukova.
I mada su i same Varge izazivali strah, ovaj savez s Orcima bio je još veće zlo. Zaista, u čuvenoj
Bici Pet Vojski najjači deo orčkih snaga bila je njihova konjica, koja je jahala na velikim Vargama.

Najveća legenda o Vukovimaje o Karharotu, Crvenim Čeljustima, koga je u Prvom Dobu Sunca
othranio Morgot živim mesom i ispunio ga velikim moćima. Tako je Karharot, koji se nazivao i
Anfauglir, "žedne čeljusti", izrastao do ogromne veličine i izgledalo je da njegovoj snazi nema
premca. Oči su mu bile kao užareno ugljevlje a zubi su mu bili kao otrovna koplja neke orčke čete.
Karharot je bio čuvar Kapija Angbanda i niko nije mogao da se provuče pored njega samo telesnom
snagom. Zidine Angbanda su bile strme i strašne, ponori puni zmija su se nalazili s obe strane puta, a
Karharot je ležao budan pred Kapijom.

U Potrazi za Silmarilom, Karharot je odgrizao Berenovu šaku kod angbandske Kapije i progutao Sil-
maril, koji ga je pekao žestokom vatrom. U velikom bolu Karharot je ubijao Vilenjake i Ljude jer je
njegovo ukleto telo gorelo iznutra, ali njegova snagaje postala još veća. Jer Karharotov bes bio je
kao samo-uništavajući neugasivi plamen Zvezde padalice. Ali najzad se sreo s jednim s kojim je
odavno bilo suđeno da se bori: Huanom, Vučjakom Valara. I mada je Karharot ujeo Huana otrovnim
zubima i tako je i Huana očekivala sigurna smrt, moćni valarski vučjak je kraj slatkih voda
Ezgalduina preklao Karharota.

144
Začarana Ostrva
Pošto su Melkor Valar i Ungolijant Veliki Pauk ugasili svetlost Sveta uništivši Drveće Valara,
Manve i drugi Valari su sagradili mnoga utvrđenja i odbrambene linije u Neumirućim Zemljama,
plašeći se da se ne vrate ova zla stvorenja i njihove legije. Među najdelotvornijim od njih bio je
lanac ostrva duž istočne obale Neumirućih Zemalja. To su bila Začarana Ostrva, a vode oko njih su
se nazivale Senovita Mora. Ostrva su bila začarana snagom moćne čarolije: njen lavirint vodenih
puteva osujećivao je sve načine da moreplovci odrede položaj broda, a ako bi se sami mornari
iskrcali na ostrva, odmah bi padali u dubok i večni san.
Zapadni
Vilenjaci
U dobu Buđenja Vilenjaka jedan veliki Glasnik je došao sa zapada. Bio je to Valar Orome, koji je
pozvao Vilenjake u zemlju Večitog Svetla. Neki su odlučili da krenu na Putovanje na zapad i zvali
su se Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su izabrali da ostanu nazivali su se Istočni Vilenjaci ili
Avari, "nevoljni". Istočni Vilenjaci su odumirali i postajali neznatniji duhovi, dok su Zapadni
Vilenjaci postali moćni i proslavili se u legendama i pesmama.
Zapadnog-

čoveka-trava
U Srednjoj Zemlji je ušla u upotrebu jedna biljka za koju su Hobiti otkrili da pruža veliko
zadovoljstvo ako polako gori i ako se njen dim udiše. To je bila biljka nikotiana, koja se u ves-
tronskom jeziku zvala Zapadnog-čoveka-trava, ali je najčešće jednostavno nazivana Trava-za-lulu.
Njena upotreba se proširila iz hobitskih predela Okruga širom Srednje ZemIje i s uživanjem su je
koristili, sebi u korist ili na štetu, Ljudi i Patuljci.
Zeleni Vilenjaci
U Osirijandu, u izgubljenom kraljevstvu Belerijand, živeli su Zeleni Vilenjaci u poslednjem Dobu
Zvezdane Svetlosti i Prvom Dobu Sunca. Ti Vilenjaci su nosili ruho zeleno kao šuma da bi bili
nevidljivi za svoje neprijatelje u šumovitom predelu. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazivali su
se Laikvendi. Oni nisu bili neki veliki niti silan narod ali su, zahvaljujući svom poznavanju te zemlje
preživeli, dok su moćniji Vilenjaci stradali od Melkora i njegovih slugu.
Zelenšuma
Velika
Najveća šuma Rovaniona i dolova Velike Reke Anduin bila je poznata kao Zelenšuma Velika.
Šumsko KraIjevstvo Vilin Kralja Tranduila se moglo naći na severoistoku ove šume, ali godine
1050. Trećeg Doba jedna druga silaje ušla u najjužniji deo Zelenšume i sagradila citadelu zvanu Dol
Guldur. Bio je to Sauron Gospodar Prstenova s Nazgulima koji je došao u tajnosti i brzo zatrovao
ovu nekad divnu šumu po kojoj su počeli da haraju zla magija, Orci, Varge i ogromni pauci.
Sauronov uticaj bio je tako veliki da je dve hiljade godina Zelenšuma, zvana Mrka šuma, zbog senke
zla koja je tako zamračila ovo mesto. Srećom, pred kraj Rata za Prsten zlo Dol Guldura je zbrisala
jedna vojska Vilenjaka iz Šumskog Kraljevstva, na severu i druga vojska iz Lotlorijena, na jugu.
Odonda je ovo mesto promenilo ime u Erin Les-galen, "Šumu Zelenog Lišća".
Zirak-zigil
Na sredokraći venca Maglenih Planina stajao je vrh Zirak-zigil, jedna od tri velike planine pod
kojima je ukopano Patuljačko kraljevstvo Kazad-dum. Ljudi su ga zvali i Srebrozub, a Vilenjaci
Kelebdil. U samom vrhu Zirak-zigil na vrhu Beskrajnog Stepeništa - nalazila se odaja zvana
Durinova Kula.Upravo ovde je na kraju Trećeg Doba, za vreme Potrage Prstena, Čarobnjak Gandalf
Sivi vodio boj s Balrogom od Morije. U toj Bici Vrh, Beskrajno Stepenište i Durinova Kula su
uništeni, a Gandalf je nadvladao Balroga i s te velike visine ga bacio dole u provaliju.
Zlatozrna
Kći reke iz Stare Šume, Zlatozrna je bila kći Žene reke od Vrbovitla i supruga Toma Bombadila.
Bila je zlatokosa i lepi duh prirode koji je možda bio Maja. Kakvo god da joj je bilo poreklo, ona se,
kao i Tom Bombadil, posvetila staranju o prirodnom svetu šuma i reka. Za vreme Potrage za
Prstenom Hobite su spasli i pružili im zaklon Bombadil i Zlatozrna. U svom sjaju poređena s nekom
145
 Vilin-kraljicom, Zlatozrna je nosila cveće u kosi i pojasu. Nosila je halje od srebra i zlata, i cipele
koje su svetlucale kao riblja krljušt. Govorilo se da njena pesma zvuči kao ptičiji poj.
Zmajevi
"Kventa Silmarilion" priča kako se, u Prvom Dobu Sunca, Morgot Mračni Neprijatelj skrivao u
Jamama Ang-banda i izrađivao svoja remek-dela zla od plamena i vradžbina. Mračni dragulji
Morgotovog genija bili su Veliki Crvi, zvani Zmajevi. Načinio je tri vrste: velike zmije koje su
gmizale, one koji su hodali nogama, i one koji su leteli krilima poput Slepog miša. U svakoj vrsti
postojala su dva tipa: Hladni zmajevi, koji su se borili otrovnim zubima i kandžama, i čudesni
Uruloki, .Plameni zmajevi, koji su uništavali plamenim dahom. Svi Zmajevi su bili otelovljenja
glavnih zala Ljudi, Vilenjaka i Patuljaka, i zato su bili tako silni u uništavanju tih rasa.

Zmajevi su bili sami po sebi ogromne oružarnice koje su delovale u skladu s Morgotovim ciljevima.
Reptili su bili ogromne veličine i moći, zaštićeni krljuštima od neprobojnog gvožđa. Zubi i nokti su
im bili kao koplja i bodeži, a njihovi repovi su mogli da skrše zid od štitova bilo koje vojske. Krilati
Zmajevi su brisali zemlju pod sobom uraganskim vetrovima, a Vatreni zmajevi su bljuvali grirnizne
i zelene plamenove koji su lizali Zemlju i uništavali sve što bi im se našlo na putu.

Pored snage oružja, Zmajevi su raspolagali istančanijim moćima. Njihov vid bio je oštriji od
sokolovog, i ništa što bi ugledali ne bi moglo da im umakne. Imali su sluh koji bi uhvatio zvuk i
najslabijeg daha najtišeg neprijatelja, i njuh koji im je omogućavao da prepoznaju svakog stvora, čak
i po najblažem mirisu njegovog tela.

Čuvena je njihova inteligencija, kao i Ijubav prema postavljanju i rešavanju zagonetki. Zmajevi su
bili drevne zmije, i stoga su bili bića velike promućurnosti i znanja, ali ne i mudrosti jer je njihova
inteligencija imala slabe strane: sujetu, proždrIjivost, pohlepu, varanje i jarost.

Budući da su bili sazdani uglavnom od elemenata vatre i volšebništva, Zmajevi su se klonili vode i
više voleli mrak od dnevne svetlosti. Zmajeva krv bila je crna i predstavIjala su smrtonosni otrov, a
isparenja njihovog crvozadaha bila su od gorućeg sumpora i sluzi. Tela su im uvek sijala okrutnim
plamenom dragulja. Njihov smeh bio je dublji od izvorskih vrela i potresao je i same planine. Oči
Zmajeva su zračile rubin crvenom svetlošću ili su, kad bi bili besni, bljeskale crvenim munjama.
Njihovi okrutni reptilski glasovi bili su promukli šapat i, udruženi sa žestinom zmijskog pogleda,
prizivali Zmajevu čaroliju koja je opčinjavala neoprezne neprijatelje i nagonila ih da požele da se
predaju zastrašujućoj volji ove zveri.

Prvi od Vatrenih zmajeva, Urulokija, koje je stvorio Morgot u Angbandu, bio je Glaurung, Otac
Zmajeva. Posle samo jednog stoleća koćenja i rasta u pećinama, Glaurung je u žestokom besu
provalio iz angbandskih kapija i pojavio se u preneraženom Svetu. Mada nije pripadao krilatoj rasi
koja će se kasnije pojaviti, Glaurung je bio najveći strah i trepet svog doba i začeo je golemo
mnoštvo manjih Vatrenih zmajeva i Hladnih zmajeva. Palio je i pustošio zemlju Vilenjaka u
Hitlumu i Dortonionu pre no što ga je na povlačenja naterao Fingon, princ Hitluma. Morgot je,
međutim, bio nezadovoljan Glaurungom zbog njegove prenagljenosti jer je isplanirao da Zmaj
izraste do pune svoje moći pre no što ga otkrije Svetu koji ništa ne sluti. Za Glaurunga je ovaj napad
bio samo mladićka avantura mladalačko oprobavanje snage. I mada je za Vilenjake bio strašan,
njegova snaga bila je nedovoljno zrela i njegov oklop od krljušti još uvek osetljiv na na-pade
oružjem. Zato je Morgot držao Glaurunga u Angbandu još dva stoleća pre no što je pustio Urulokija
na slobodu. Bio je to početak Četvrte Bitke u Ratovima Belerijanda. Ona je postala poznata kao
Bitka Iznenadnog Plamena kad je Glaurung, Veliki Crv, u punoj snazi poveo Morgotove snage u
bitku protiv Uzvišenih Vilenjaka Belerijanda. Njegova velika snaga i vatra koja je pržila raščistilaje
put vojskama neprijatelja i, s Morgo-tovim demonima, Balrozima i crnim legijama bezbrojnih Orka,
razbio je Opsadu Angbanda i izazvao očaj i beznađe kod Vilenjaka.

146
Zmajevi najstrašnija čudovista Srednje Zemlje. Neki su gmizali kao zmije, drugi su hodali na
nogama koje su imale kandže, a ostali su leteli gušterastim krilima. Neki su se borili zubima i
kandžama - a najveći su bljuvali vatru.

U Petoj Bici, nazvanoj Bitka Nebrojenih Suza, Glaurung je počinio još strašnija razaranja, jer do
tada je već (na misteriozan zmajski način) okotio mnoštvo manjih Vatrenih i Hladnih zmajeva koji
su ga pratili u ratu. Tako je velika vojska Vilenjaka i Ljudi pala pred ovim naletom, i niko nije
mogao da se odupre Zmajevoj vatri, izuzev Patuljaka Belegosta koji su došli da se bore protiv
zajedničkog neprijatelja.

Morgotje koristio Glaurunga i da zadrži teritorije koje je osvojio; ali snaga u borbi nije bila jedina
moć koju je poznavalo ovo čudovište. Mnoge su pod njegov uticaj podvele opčinjavajuća moć
njegovog oka i hipnotičke Zmajeve čini.

Mnogo godina pošto je Glaurung poharao i opustošio kraljevstvo Nargotrond, ispričano je u "Narn i
Hin Hurin", ubio ga je smrtnik Turin Turambar. Jer ovaj Hurinov sin se prikrao Vatrenom zmaju i
saterao mač Gurtang duboko u donji trbuh čudovišta, ali je, otrovan njegovom crnom krvlju i
zatrovan Zmajevim poslednjim rečima, Turin Turambar takođe poginuo.

Mada je Glaurung prozvan Ocem Zmajeva, najveći zmaj koji je ikad došao na Svet bio je onaj po
imenu Ankalagon Crni. Ankalagon je bio prvi od krilatih Vatrenih zmajeva, i on i drugi od te
pasmine su izašli iz Angbanda kao moćni olujni vihorni i vatreni oblaci kad je sačinjena poslednja
odbrana Morgotovog kraIjevstva. "Nasrćuće čeljusti" je značenje njegovog imena, a njegova
proždrijiva veličanstvenost je opustošila vojsku Zapada u Velikoj Bici i Ratu Besnih pri kraju Prvog
Doba Sunca. Bio je to prvi od Vatrenih zmajeva koga je Svet video, i neko vreme Morgotovi
neprijatelji su se povlačili. Ali Orlovi i sve ptice ratnici ZemIje pojavile su sa Zapada, zajedno s
velikim letećim brodom "Vingilotom" i ratnikom Earendilom. Bitka ovih bića vazduha trajalaje
dugo, ali je najzad Earendil pobedio, Ankalagon oboren, a drugi Vatreni zmajevi su ubijeni ili su
pobegli. Tako se završio Rat Besnih i moć Morgota je slomljena zauvek u okvirima ovog sveta.Tako
je veliki bio poraz Zmajeva da letopisi Srednje ZemIje više ne pominju Zmajeve sve do Trećeg
Doba Sunca. U to vreme oni su naseljavali pustopoljine između Sivih Planina Severa. I, priča se,
njihova pohlepa ih je dovela do nagomilanih riznica Sedam Kraljeva Patuljaka.

Najsilniji od Zmajeva sa Sivih Planina bio je Skata Crv koji je PatuIjke naterao da u strahu i užasu
beže iz svojih dvora, ali se jedan princ Ljudi isprečio i započeo bitku. To je bio ratnik Fram, sin
Frumgara, poglavice Eoteoda, i Skataje nastradao od ruke ovog Čoveka. Ali, bilo je to samo
privremeno olakšanje od užasa koji je vrebao u planinama, jer su se s vremenom mnogi Hladni
zmajevi vratili u Sive Planine. I mada su se Patuljci branili snažno i odvažno, ipak su bili
nadvladani. Jedan po jedan njihov ratnik je ginuo, i zlatom bogate Sive Planine su potpuno
prepuštene legijama Zmajeva.

U dvadeset osmom veku Trećeg Doba hronologije Zapadnih Zemalja pripovedaju kako je najveći
Zmaj tog doba došao sa Severa u kraljevstvo Patuljaka u Ereboru, Samotnoj Planini. Taj Vatreni
zmaj zvani Smaug Zlatni bio je ogroman, s krilima slepog miša, i predstavljao je strah i tre-pet, i
propast za Patuljke i Ljude. Proždirućim Zmajevim plamenom, Smaug je razorio grad Ljudi od Dola
i razvalio kapiju i zidine Kraljevstva Patuljaka Samotne Planine. Patuljci su pobegli ili nastradali, i
Smaug je oteo bogatstva tog mesta: zlato i drago kamenje, mitril i srebro, vilin-dragulje i bisere,
brušene kristale smaragda, safire i blistave dijamante.

Dva veka je Smaug suvereno vladao Ereborom. Ali, godine 2941. jedna družina pustolova je stigla u
planinu: dvanaest Patuljaka predvođenih zakonitim kraljem Erebora, Torinom Hrastoštitom i Hobit
plaćenik, po imenu Bilbo Bagins. Oni su se kradom približili Zmaju i preneražili se, jer je Smaug bio
147
 toliko veliki da to nisu mogli ni zamisliti i sijao je zlatno-crveno od zmijskog besa. Bio je, kao i svi
iz njegove rase, oklopljen krljuštima od neprobojnog gvožđa, ali je iz opreznosti zaštitio i svoj
mekani donji trbuh od napada:dok je ležao ispružen preko blaga svoje riznice, ostavio je dijamante i
tvrde dragulje da mu se usade u trbuh i na taj način je oklopio svoju jedinu slabu tačku. Ipak,
lukavstvom je Hobit Bilbo Bagins otkrio jedno mesto na širokim grudima zveri koje nije bilo
prekriveno nakitom i gde se moglo zaseći oštro sečivo.

Kad su pustolovi probudili Smauga, on je u besu izašao i počeo da bljuje vatru po toj zemlji. U
osveti je došao do Ezgarota na Dugačkom Jezeru, jer su Jezerski Ljudi pomogli pustolovima. Ali
tamo je živeo jedan Severnjak, hrabar i snažan, po imenu Bard Lukonosac, koji je, znajući koja je
Zmajeva slaba tačka, naciljao jednom crnom strelom u mesto zveri koje je bilo opasno po život. I,
gle čuda, veliki Zmaj je kriknuo i u plamenu se srušio s neba. Tako je poginuo Smaug Zlatni,
najsilniji Zmaj Trećeg Doba.

Šuškalo se da su Zmajevi još mnogo stoleća naseljavali Severnu Pustopoljinu između Sivih Planina,
ali do Ljudi nije stigla nijedna priča iz Srednje Zemlje koja bi govorilajoš o tim zlim a ipak
veličanstvenim stvorenjima.
Zujorozi
Prema jednoj hobitskoj pesmici, pričalo se da se jedna rasa insekata, zvani Zujorozi, borila s nekim
vitezom pustolovom. Da li su ti svirepi insekti bili džinovske veličine ili je vitez bio od neke sićušne
rase, ili je pak ta priča proizvod hobitskog humora, sad je nemoguće doznati.
Žene-reke
U istorijama i spisima Srednje Zemlje pominju se Žene-reke. Da li su one, kao Ose i Uinena, bile
Majari Ulmoa, Gospodara Voda, ili su bile duhovi koji su došli na svet kao i Enti, nije ispričano, ali
sigurno je da su im glavna briga bili Kelvari i Olvari Sveta.

Žene-reke Radosni duhovi, čuvari reka i potoka. "Crvena Knjiga Zapadne Međe" priča kako je žena-
reka od Vrbovitla imala kćer po imenu Zlatozrna, koja je bila žena Toma Bombadila. Ta Kći Reke
bila je zlatokosa i sjajna kao neka vilin-deva. Njene halje su često bile srebrne i zelene, a u vrelu
njene svetlosti i smeha cveće je cvalo bez prestanka.

148