Вы находитесь на странице: 1из 28

UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD

FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT


I OSIGURANJE

prof dr Miroljub Hadži

BANKARSTVO

B e o g r a d 2007.
SADRŽAJ
OPŠTI DEO 7
1. UVOD U BANKARSTVO 8
1.1. Istorijat banke i bankarskih poslova 8
1.2. Predmet nauke o bankarstvu 10
1.3. Bankarski poslovi i organizacija banke 12
1.4. Banka kao nov ano preduze e 14
1.5. Finansijski sistem i institucije 15
1.6. Klasisfikacija banaka 18
1.7. Bankarstvo u savremenoj privredi 21
1.8. Istorijat i struktura doma eg bankarstva 24
PRVI DEO – MAKROASPEKT 28
2.SAVREMENE TENDENCIJE U BANKARSTVU 29
2.1.Transformacija bankarskog sistema 29
2.2.Savremene tendencije u bankarskom menadžmentu 34
2.3 Globalizacija i medjunarodno bankarstvo 38
2.4. Transnacionalna banka 44
2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja 47
2.6. Medjunarodna standardizacija 49
2.6. Elektronsko bankarstvo 53
3. KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI 53
3.1.Modeli savremenog organizovanja banaka 53
3.2.Praksa i komparacija bankarskih sistema 56
3.3.Bankarstvo razvijenih zemalja 58
3.4. Bankarstvo zemalja u tranziciji 63
3.5.Islamsko bankarstvo 66
4. TRANZICIJA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE 69
4.1. Iskustva zemalja u tranziciji 69
4.2. Dijagnoza stanja i pristup tranziciji 72
4.3. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema 74
4.4. Re -privatizacija banaka 78
4.5. Rezultati tranzicije i dalji koraci 80
5. MEDJUNARODNE BANKE i FINANSIJSKE INSTITUCIJE 88
5.1.Medjunarodni monetarni fond - MMF 88
5.2. Svetska banka – SB 92
5.3.Evropska monetarna unija i organizacija Evropske centralne banke – ECB 93
5.4. Evropska investiciona banka - EIB 98
5.5.Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD 101
6. CENTRALNA BANKA 104
6.1.Karakter i uloga centralne banke 104
6.2.Osnovne funkcije centralne banke 105
6.3.Organizacija centralne banke 107
6.4.Centralne banke razvijenih zemalja 109
6.5.Centralne banke zemalja u tranziciji 110
6.6.Koncept, status i delokrug Narodne banke Srbije 111
6.7.Organi i organizacija Narodne banke Srbije 113
6.8.Monetarna fukcija i intervencija Narodne banke 116
6.9.Vrste poslova Narodne banke 119
6.10.Kontrola Narodne banke 120

2
DRUGI DEO - BANKA – MIKRORASPEKT 121
7. OSNIVANJE BANKE I STATUSNA PITANJA 122
7.1.Propisi o bankama 122
7.2.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 125
7.3. Spajanje i pripajanje banaka 128
7.4.Akcionarski kapital banke 130
7.5.Vrste i obim bankarskih poslova 131
7.6. Organizacija banke 133
7.7.Osiguranje depozita i revizija banke 135
7.7.Utvrdjivanje prihoda, dobiti banke i likvidnost 135
7.8.Harmonizacija sa zakonodavstvom EU 135
8. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE BANKOM 138
8.1.Korporativno upravljanje bankom 138
8.2. Upravlja ka struktura banke 141
8.3. Organizovanje banke po funkcionalnom principu 148
8.6. Organizaovanje banke po teritorijalnom i hijerarhijskom principu 152
8.7. Organizacija i poslovanje banke u skladu sa ISO standardima 157
TRE I DEO - FINANSIJSKI I INVESTICIONI POTENCIJAL BANKE 163
9.KAPITAL BANKE 163
9.1.Akcionarski kapital banke 163
9.2. Struktura kapitala banke 167
9.3.Funkcije kapitala banke 169
9.4.Adekvatnost kapitala banke 170
9.5.Fondovi i rezerve 174
10. DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE 176
10.1. Pojam i vrste depozita 176
10.2. Depoziti po vidjenju 178
10.3 Oro eni deopoziti 179
10.4.Štedni i specijalni depoziti 179
10.5.Depoziti HOV 180
10.6.Kreiranje depozitnog potencijala banaka 181
10.7. Poslovi štednje i namenske štednje 183
10.8. Zaštita depozita 184
11. FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE 188
11.1. Formiranje finansijkog potencijala 188
11.2. Struktura finansijskog potencijala 189
11.3. Investicioni potencijal 191
11.4. Nedepozitni izvori sredstava 193
11.5. Tra sformacija ro ne strukture 198
ETVRTI DEO - POSLOVI NA UNUTRAŠNJEM TRŽIŠTU 200
12. UNUTRAŠNJI PLATNI PROMET 201
121. Pravna regulativa unutrašnjeg platnog prometa 201
12.2.Organizacija poslova unutrašnjeg platnog prometa 205
12.3. Ra uni za obavljanje platnog prometa i transakcija pla anja 208
12.4. Agent i izvršavanje pla anja 210
12.5. Jedinstveni instrumenti platnog prometa 212
12.6. Sistem velikih pla anja 218
13. KREDITI I KAMATA 220
13.1. Bankarski kreditni posao, zna aj i funkcije 220
13.2. Vrste bankarskih kredita 221
13.3. Principi kredit e politike 227
13.4. Uslovi odobravanja kredita 228

3
13.5. Procedure u postupku kreditiranja 229
13.6. Organizacija kreditnih poslova 234
13.7. Pojam, poreklo i opravdanost kamate 235
13.8. Faktori i vrste kamatnih stopa 237
13.9. Funkcije kamate i njen uticaj na privrednu aktivnost 238
13.10.Politika kamatnih stopa banke 240
14.SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI – PROIZVODI 244
14.1. Plasmani u hartije od vrednosti 244
14.2. Poslovi forfetinga 249
14.3. Poslovi faktoringa 250
14.4. Poslovi lizinga 251
14.5. Poslovi akceptiranja i avaliranja 253
14.6. Konsalting poslovi 253
14.7. Franšizing poslovi 254
14.8. Hedžing i inovativni bankarski poslovi 255
15. SREDSTVA OBEZBEDJENJA 260
15.1. Bankarske garancije 260
15.2. Jemstvo 268
15.3. Stvarno pravna obezbedjenja 270
15.4.Zaloga 271
15.5.Hipoteka 276
PETI DEO – MEDJUNARODNI BANKARSKI POSLOVI 277
16. DEVIZNO POSLOVANJE 278
16.1. Teku e devizno poslovanje 278
16.2. Kapitalni poslovi i poslovi sa HOV 281
16.3. Pla anje, naplate i prenos 282
16.4. Kurs dinara, valutna klauzula 283
16.5. Fizi ki prenos sredstava pla anja i spre avanj pranja novca 284
16.6. Obaveštavanje i kontrola deviznog poslovanja 285
16.7. Obavljanje menja kih poslova 286
17. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM 291
17.1. Elektronsko pla anje – SWIFT 291
17.2. Medjunarodni dokumentarni akreditiv 294
17.3. Medjunarodni dokumentarni inkaso 297
17.4. Instrumenti bezgotovinskog pla anja 299
17.5. Transportne klauzule 301
18. KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRATSVOM 303
18.1. reditni poslovi sa inostranstvom 303
18.2. Subjekti kreditnih poslova 304
18.3. Registrovanje i otplate kredita 305
18.4. Izra unavanje kamate i diskonta 306
18.5. Strana ulaganja 307
18.6.Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu 310
ŠESTI DEO - UPRAVLJANJE POSLOVANJEM I KAPITALOM BANKE 312
19. PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA 313
19.1. Principi bankarskog poslovanja i upravljanje finansijskim potencijalom 313
19.2. Princip likvidnosti 314
19.3 Princip poslovnosti i efikasnosti 316
19.4.Princip sigurnosti 318
19.5. Pirncip rentabilnosti 318
19.6. Princip solventnosti 319
19.7. Princip ažurnosti 320
20. UPRAVLJANJE RIZICIMA 322

4
20.1. Pojam rizika 322
20.2. Vrste rizika 324
20.3. Upravljanje rizicima 328
20.4. Operacionalizacija upravljanja rizicima 330
21. ANALIZA USPEŠNOSTI POSLOVANJA 334
21.1. Pristup merenju prinosa banke 334
21.2. Klju ni pokazatelji prinosa 334
21.3. Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika 338
21.4. Unutrašnja kontrola i uskladjenost poslovanja 339
21.5. Unutrašnja i spoljna revizija 340
22. UPRAVLJANJE KAPITALOM BANKE 343
22.1. Merenje veli ine kapitala 343
22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom 345
22.3. Planiranje kapitala u bankama 347
22.3.1. Interno pove anje kapitala 350
22.3.2. Eksterno pove anje kapitala 352
LITERATURA 355
Spisak koriš enih skra enica 358

5
SADRŽAJ TABELA
2.3.1 Vode ih 10 bankarskih grupacija – mereno kapitalom 41
2.3.2.Vode ih 10 bankarskih grupacija – mereno aktivom 41
2.4.1.Usluge koje pruža medjunarodna banka 43
2.4.2.Organizaciona šema multinacionalne banke 45
3.4.1. Aktiva banaka/GDP zemalja u tranziciji 64
3.4.2. Ukupni depoziti /GDP zemalja u tranziciji 65
4.4.1. Banke sa državnim vlasništvom 78
4.4.2. Preuzimanje doma ih banaka u 2005. godini 80
4.5.1. Struktura bankarskog sektor Srbije 82
4.5.2. Mreža bankarskih organizacionih jedinica 84
4.5.3. Indikatori profitabilnosti bankarskog sektora Srbije 86
6.8.1. Instrumenti monetarne politike NBS 116
9.2.1. Kapital banke – funkcionalno 166
9.4.1. Pokazatelji adekvatnosti kapitala banaka u Srbiji 171
9.4.2. Kvalitet aktive bankarskog sektora 172
11.1.1.Stope obavezne rezerve 189
12.6.1. Dnevni termin plan RTGS 217
12.6.2. Dnevni termin plan Kliringa 218
13.5.1. Odnos traženih i odobrenih kredita i stepen naplativosti 229
14.4.1. Aktiva i tržišno u eš e lizing kompanija u Srbiji 251
21.3.1. Opcioni odnos prinosa i rizika 338
22.2.1. Ponderi rizika i faktori konverzije kod utvrdjivanja rizi ne aktive 344
22.2.2. Izveštaj o visini kapitala i ostvarenim pokazateljima poslovanja banke 346
22.3.2.1. Glavne forme eksternog pove anja kapitala banke 351
22.3.2.2. Primer izvora forme eksternog pove anja kapitala banke 353

SADRŽAJ GRAFIKONA
3.4.1. Krediti / GDP zemalja u tranziciji 65
3.4.2. Stopa povra aja na aktivu - ROA zemalja u tranziciji 66
4.4.1.Vlasni ka struktura banaka 79
4.5.1.ROA i ROE 87
6.8.1. Kretanje primarnog novca i nov ane mase 118
9.1.1. Kapital i rezerve banaka 164
9.5.1. Rezervisanja za gubitke i kapital banaka 175
10.1.1. Depoziti banaka /GDP 176
10.1.2. Depoziti banaka mil EUR 177
10.6.1. Depoziti mil RSD 182
11.2.1. Struktura pasive banaka 190
11.4.1. Izvori plasmana banaka 195
11.4.3.1. Krediti NBS i u eš e u pasivi banaka 197
12.1.1 Platni promet – broj naloga 203
12.1.2. Platni promet – vrednost 205
13.1.1. Krediti (miliona EUR) 219
13.1.2. Krediti / GDP 220
13.2.1. Sektorski raspored kredita 222
13.2.2. Krediti preduze ima 223
13.2.3.1.Struktura kredita stanovništvu 225
13.3.1. Krediti stanovništvu (milioni RSD) 227
13.7.1. Inflacija i kamate 235
13.8.1. Kamatne stope 236
14..1.1. Promet na Beogradskoj berzi 244
16.1.1. Devizne rezerve 279

6
16.1.2. Struktura prometa medjubankarskog deviznog tržišta 280
16.4.1. Devizni kurs 282
17.2.1. Izvoz, uvoz i saldo teku eg bilansa 294
18.1.1. Društveni proizvod i spoljni dug 303
18.5.1. Strane direktne investicije 306
19.2.1. Likvidnost banaka 316

SADRŽAJ SLIKA
1.1.1.Novac rimskog imperatora Gordijana iskovan u Viminaciumu (Kostolac) 9
1.1.2.Novac srpskog cara Stefana Dušana iskovan 1346. godine 9
1.3.1.Usluge koje pruža savremena banka 12
1.7.1. Nebankarski konkurenti savremene banke 22
1.8.1.Zgrada Narodne banke Srbije 25
2.1.1.Model finansijske holding kompanije 30
2.1.2.Model supsidijarne banke 30
2.2.1.Bankarski sistem, kompjuterske mreže i Web bankarstvo 33
2.3.1. Vrste medjunarodnih bankarskih organizacija i institucija 38
3.3.1.Zgrada FED 60
3.3.2.Centralna banka Engleske 62
3.5.1.Muhamed Junus,– tvorac „banke za siromašne“ 69
5.1.1.Sedište MMF u Vašingtonu 87
5.3.1.1.Podru je EMU 94
5.3.2.1.Sedište ECB u Franfurtu 97
5.3.4.1.Zemlje lanice EBRD 101
6.6.1.Zgrada NBS u Beogradu 110
6.7.1.Organi NBS 112
6.7.2.Organizaciona šema NBS 114
8.2.1. Primer upravlja ke strukture banke 142
8.3.1. Primer funkcionalne organizacije banke 150
8.4.1. Primer organizacije banke u teritorijalnom smislu 153
12.5.1. Nalog za uplatu 212
12.5.2. Nalog za isplatu 214
12.5.3. Nalog za prenos 215
12.5.4. Nalog za naplatu 216
17.1.1 Šema kretanja robe i pla anja u medjunarodnom prometu 290

7
OPŠTI DEO

8
1.UVOD U BANKARSTVO
1.1. ISTORIJAT BANKE I BANKARSKIH POSLOVA

Lingvistika1 i etimologija2 ukazuju da je re banka (italijanski banco, francuski


banque, nema ki i engleski bank) koriš ena tokom više od 2000 godina postojanja u
zna enju «klupa» ili «pult za promenu novca», što samo potvrdjuje da je menja ki posao
medju prvim poslovima karakteristi nim za banku.
Istorija bankarstva usko je povezana sa istorijom novca. Geneza bankarstva
proistekla je iz razvoja bankarskih poslova, pre svih depozitnog i kreditnog posla, koji
odredjuju osnovnu instuticionalnu funkciju banke kao nov anog preduze a3.
Kreditni, menja ki i založni poslovi postojali su ve u starom veku kod starih
Sumera, Asiraca, u Vavilonu, na Kipru, kod Egip ana i starih Grka. Ove aktivnosti su
bile vezane za religiozne hramove anti kog sveta, što je sa svoje strane doprinosilo razvoju
trgovine i poljoprivrede. U periodu od VII –V veka p.n.e.u Vavilonu su se pojavile prve
privatne ku e Igibi i Murašu, koje su se bavile poslovima skladištenja i uvanja roba (žita,
hrane, zlata i dragocenosti), kao i davanja u zajam robe drugim licima. Potvrde o
deponovanim proizvodima služile su kao sredstvo obr auna i pla anja, a pozajmice su
vršene uz visoku (zelenašku) kamatu. Ove ku e su nazivane tezauri, pa otuda i poti e
odoma eni naziv za povla enje, skladištenje i uvanje robe i novca (tezaurisanje).
U anti koj Gr koj došlo je do daljeg razvoja bankarskih poslova, u koje su bili
uklju eni sveštenici i gradjani. Karaketristi no je bilo postojanje velikog broja gradova -
državica koje su kovale svoj sopstveni novac. Otuda su se razvili poslovi menja a -
sarafski poslovi, a ljudi koji su vršili zamenu novca – trapezari(od trapeza – sto za kojim
je zamena vršena). Oni se istovremeno javljaju i kao zajmodavci. Kasnije su formirane
velike menja nice, koje su davale zaloge na založnice, primale novac na štednju i
obavljale poslove prenosa novca.
U starom Rimu je došlo do daljeg razvoja poslova koji predstavljaju prete u
bankarskih, kao i do administrativnog regulisanja finansijskih institucija i prakse. Rimski
bankari imali su naziv argentarius – lice koje se bavi primanjem depozita i uloga,
davanjem zajmova i posredovanjem u nov anom prometu. Pri tom ve i broj autora ukazuje
na veliki stepen razvijenosti ovih poslova, kao i na povezivanje, odnosno uticaj
argentariusa ne samo na privredne, ve i na državni ke poslove.
U ranom srednjem veku, osim daljeg razvoja bankarskih poslova, karakteristi an
je razvoj menja kih poslova, jer je veliki broj lokalnih vladara kovao sopstveni novac, kao
i pojava prvog «kvarenja» novca (odstupanjem bilo u težini, bilo u kvalitetu metala od

1
Nauka o jeziku.
2
Prou avanje porekla re i.
3
Bjelica V. – Bankarstvo, teorija i praksa, Ekonomski fakultet Novi Sad, Novi Sad, 2001.

9
kojih je novac izradjen).4 Istovremeno, kreditni posao se javljao naj eš e u formi
naturalnog kredita, da bi se tek kasnije razvio i nov ani kreditni posao koji prati trgova ke
transakcije. U okviru ovih poslova širu primenu dobija menica, na osnovu koje se kao
instrumenta pla anja uspešnije odvija trgova ki i nov ani promet. Veliku ulogu u razvoju
bankarskih poslova izmedju XI i XIII veka imali su Templari, koji su izmedju ostalog uveli
praksu izdavanja menica u lokalnoj valuti, što je omogu avalo prenošenje novca bez rizika.
Tada se šire javljaju, pored menja kih i kreditnih poslova i poslovi državnih zajmova i
medjunarodnih kredita.
U ranom srednjem veku došlo je do pojave prvih banaka modernog tipa kao
institucionalno organizovanih nov anih ustanova u italijanskim gradovima, koje su
bile komercijalne banke:
- Banca di Genova osnovana 1320. godine,
- Casa di Sant Georgio – 1407. godine.

U poznom srednjem veku došlo i do pojave prvih emisionih banaka:


- Sverigen Riksbank - emisiona banka Švedske - osnovana 1668. godine,
- Bank of England, takodje emisiona banka osnovana 1694. godine,
- Bank de France - osnovana 1800. godine,

1.1.1.Novac rimskog imperatora Gordijana 1.1.2Novac srpskog cara Stefana Dušana


iskovan iskovan u Viminaciumu (Kostolac) 243.g. 1346. godine povodom njegovog krunisanja

Nakon nacionalnog oslobodjenja u Srbiji, paralelno sa razvojem trgovine i industrije, u


drugoj polovini XIX veka razvija se bankarstvo. U Srbiji se prvom bankom smatra
Uprava fondova, prete a Državne hipotekarne banke, kao državna ustanova za izdavanje
dugoro nih hipotekarnih kredita, koja je osnovana 1862. godine. Centralna banka -
Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije - osnovana je 1883. godine.
Razvojem trgovine u XVI i XVII veku i snažnim industrijskim razvojem, otkrivanjem i
razvojem niza novih država i razvojem medjunarodne trgovine stvaraju se valjane osnove
za institucinalno organizovanje komercijalnog bankarstva u svetu. Osnove savremenog
bankarstva položene su u XIX veku kada su osnovane velike banke akcionarskog tipa.

4
Tako je napr. u Engleskoj srebrni peni 1300. godine težio 22 g, a 1364. godine samo 12 g., u Francuskoj su
od iste koli ine srebra 1309. godine kovali 2 livre, a 1720. godine 98 livri.

10
Ove banke obezbedjene sopstvenim i pozajmljenim kapitalom postale su važan faktor za
razvoj privrede i prometa u svetu.

1.2. PREDMET NAUKE O BANKARSTVU

Banka se može smatrati poslovnom jedinicom – preduze em koja obezbedjuje


bankarske usluge u profitne svrhe. U zavisnosti od razli itih uslova u kojima se bankarstvo
razvijalo u pojedinim zemljama, javile su se i razne definicije banaka. U Engleskoj se
smatra da je osnovna karakteristika banaka nov ana emisija, u Francuskoj posredovanje u
odobravanju kredita, dok je u Nema koj njihovo u eš e na berzama i bavljenje nov anim
špekulacijama.
Banka je nov ano preduze e i kreditna ustanova ija je osnovna aktivnost
depozitni posao, uzimanje i davanje kredita, posredovanje u oblasti kredita i
obavljanje drugih nov anih poslova za ra un svojih klijenata.
Banka takodje može da se definiše u smislu:
1) Ekonomskih funkcija – banke u privredi obavljaju transfer sredstava od štediša ka
zajmoprimaocima (finansijsko posredovanje) i pla anja za robe i usluge koje su
prometovane;
2) Usluga koje pruža klijentima – od nastanka banke pružaju veliki broj usluga
klijentima od odobravanja zajmova kompanijama, fizi kim licima i državama,
trgovanja hartijama od vrednosti, organizovanja i garantovanja emisija hartija od
vrednosti, zaštite osiguranja, planiranja finansija, upravljanja penzionim sitemima,
do savetodavnih usluga kompanijama;
3) Pravne osnove postojanja – kako bi država mogla sprovoditi kontrolu bankarskog
poslovanja banka je krajem XIX veka u SAD definisana kao bilo koja kompanija
koja pruža usluge deponovanja sredstava koja podležu povla enju na zahtev ( na
osnovu eka ili elektronskog tranfera sredstava) i odobrava zajmove komercijalne
ili poslovne prirode. Vek kasnije da bi se razgrani ilo bankarstvo od drugih
finansijskih institucija, koje su poslednjih decenija sve aktivnije Savezna
Korporacija za osiguranje depozita SAD (FDIC) banku je definisala kao bilo koju
instituciju koja može da se prijavi za osiguranje depozita koje je u njenoj
nadležnosti5.
Nauka o bankarstvu se bavi bankama kao monetarnim ustanovama i nov anim
preduze ima, ija je osnovna posredni ka funkcija da snabdevaju potrebnom koli inom
novca i kredita razli ite ekonomske subjekte, odnosno bankarstvom kao podsistemom u
okviru finansijskog sistema, monetarnog i kreditnog sistema.

5
Rose P., Hudgins S. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd 2005., s.7,8

11
Nauka o bankarstvu spada u red primenjenih ekonomskih disciplina. Ona se
sastoji od teorijskih osnova i primenjenog dela istraživanja. Cilj bankarstva kao nau ne
discipline je da se nau nim metodama opiše, objasni i prou i funkcija banaka, kako
unutrašnjih problema banke, tako i opšta ekonomska dejstva koja poti u iz njenog
funkcionisanja.
Kao nau na disciplina bankarstvo se prvenstveno bavi:
1) Funkcijom, ulogom i oranizacijom banaka u bankarskom i kreditnom sistemu;
2) Bankarskim poslovima, kao što su depozitni, kreditni i ostali poslovi, kao i
na elima bankarskog poslovanja;
3) Monetarnom, deviznom i kamatnom politikom koje opredeljuju e uti u na
poslovanje banaka;
4) Opštim privrednim i monetarno - finansijskim delovanjem banaka i drugih
finansijskih institucija.

Bankarstvo se kao nau na disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo u


drugoj polovini XIX veka. Njen se sadržaj najpre sastojao u tome da (budu em) bankaru
pruži potrebna znanja kako da sa uspehom vodi bankarsko preduze e, polaze i od
osnovnih principa bankarskog poslovanja, kao što su kreditno pokri e, likvidnost,
poverenje i sl. U novijem periodu došlo je do preokreta, pogotovo u anglosaksonskoj
ekonomskoj teoriji sa ja anjem državne intervencije tokom 1930-tih godina i nakon II
svetskog rata. Bankarstvo u novijem periodu posmatra banke kao nov arska preduze a i sa
stanovišta njihovog uticaja na privredne, finansijske i monetarne tokove u celini.
Bankarski sistem je više determinisan konstantim iniocima, za razliku od monetarnog
sistema. Pri tom, treba imati u vidu veliki zna aj kako mikroekonomskog aspekta
istraživanja tj. interna pitanja funkcionisanja banaka, a tako i makroekonomski aspekt tj.
funkcionisanje bankarskog sistema kao celine.
Opšti pojam bankarstva naj eš e podrazumeva uklju ivanje u prou avanje bankarskog
sistema i bankarske prakse zajedno sa izu avanjem kreditnog sistema i prakse.
Veoma važno je pitanje ograni enja prou avanja bankarske prakse na nacionalnu
ekonomiju. Naime, pored opšte teorijskih zajedni kih osnova, faktora i na ina i principa
funkcionisanja postoje zna ajne razlike po zemljama, koje se ti u: organizacije, ciljne
funkcije poslovanja, društveno - ekonomskog i društveno - politi kog okruženja, uticaja na
privredne tokove i povratnog uticaja privrede na banke. Veoma je zna ajno imati u vidu
specifi nosti koje se ti u: stepena razvijenosti zemlje, sklonost ekonomskih subjekata ka
štednji i investicijama, istorijske uslove razvoja, pravnu regulativu itd. Sa procesom
globalizacije svetske privrede i pojave ekonomskih integracija šireg podru ja dolazi i do
procesa harmonizacije finansijskih i bankarskih sistema na nadnacionalnom, odnosno
medjunarodnom nivou i stoga gubljenja specifi nosti nacionalnih finansijskih i bankarskih
sistema.

12
1.3. BANKARSKI POSLOVI I ORGANIZACIJA BANKE

Bankarstvo je opredeljeno vrstom i sadržinom bankarskih poslova i institucija, što


zajedno ini sadržaj bankarskog sistema. Pri tom, njihov zna aj i uloga su povezani sa
novcem i kreditom kao bitnim iniocima kontinuiteta reprodukcije, jer je njihova uloga
upravo da reprodukciju snabdevaju potrebnom koli inom novca i kredita.
Razvoj banaka tokom istorije bio je opredeljen oblicima i specifi nostima
prozvodnje i reprodukcije, emu se funkcija i organizacija banaka prilagodjavala, pri emu
je svo vreme zadržan osnovni sadržaj banke kao posrednika u nov anim poslovima.
Ono što je bila konstanta, a za šta se vezuje i sama definicija banke, to je da se
banka kao ustanova bavi kreditnim i nov anim poslovima. Osnovna posredni ka
funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava sa svrhom uzimanja i davanja
kredita. Otuda su osnovni bankarski poslovi slede i:
1) prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava,
2) kreiranje novca i odobravanje kredita,
3) obavljanje platnog prometa

Slika 1.3.1.Usluge koje pruža savremena banka

Kreditna funkcija Funkcija platnog


prometa

Osuguravaju a Funkcija štednje


funkcija

Investiciona funkcija
Brokerski poslovi

Poslovanje
Investiciono nekretninama
bankarstvo

Upravljanje gotovinom
Trgova ko bankarstvo

Izvor: Rose P., Hudgins.S.C. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, s. 12

1)Prikupljanje depozita – je osnovni bankarski posao, jer na taj na in banka dolazi do


prikupljenih i pribavljenih sredstava koja predstavljaju osnov za kreiranje novca i za
odobravanje kredita. Kreditni potencijal banaka u obimu i strukturi je pri tom najviše
odredjen upravo depozitima privrede i stanovništva, emu treba pridodati i pribavljanje
sredstava od drugih banaka. Zbog toga se u svakodnevnom poslovanju banaka ovim

13
poslovima mora posvetiti odgovaraju a pažnja, iako se, bankarskim re nikom govore i,
ovi poslovi ozna avaju pasivnim, jer je u njima banka dužnik.

2) Kreiranje novca i odobravanje kredita – Kreiranje novca predstavlja osobenost


bankarskog mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolaže
umnožava svoj kreditni volumen pomo u kreditno – monetarne multiplikacije. Kreiranje
novca u bankama predstavlja sekundarnu emisiju, iju osnovu ini primarni novac
centralne banke. Centralna banka primarnom emisijom vrši kreditiranje poslovnih banaka.
Na razli ite na ine centralna banka može upravljati sekundarnom emisijom banaka,
izmedju ostalog, kontroliše je nivoom obavezne rezerve, sredstava koje su banke dužne da
drže imobilisane na ra unima. U razvijenim zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem
ta kontrola se ne obavlja direktno, ve indirektno - emisijom i povla enjem hartija od
vrednosti (HOV). Dakle, osnovni smisao postojanja banke jeste da prikuplja sredstva od
onih kojima ona trenutno nisu potreba i da ih plasira onima kojima su ona preko potrebna.
Posebno treba naglasiti mogu nost da kroz mehanizam kreiranja sredstava i kredita banka
vrši promenu kvaliteta odredjenog dela sredstava postupkom ro ne transformacije
sredstava. Ona može deo sredstava iz kratkoro nih izvora plasirati dugoro no, pri emu
mora voditi ra una o limitima likvidnosti banke tj. o mogu im rizicima da pravovremeno
odgovori na dospele i preuzete finansijske obaveze.

3) Poslovi platnog prometa – poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu se obi no


obavljaju u celosti preko bankarskogs sistema. Do 2003. godine u Srbiji je, medjutim,
najve i deo platnog prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Služba
društvenog knjigovodstva), SPP (Služba platnog prometa), odnosno ZOP (Zavod za
obra un i pla anja) , a od po etka 2003. godine platni promet je u celini preba en u banke
tj. omogu eno je fizi kim i pravnim licima da poslove platnog prometa obavljaju preko
poslovnih banaka. Ovi poslovi imaju uticaj i na kreditni potencijal banaka i njihovo
poslovanje, naravno zavisno od obima i relativnog odnosa prema obimu na drugi na in
prikupljenih ukupnih sredstava kojima banka raspolaže.
Savremena banka je zna ajno pove ala paletu proizvoda i usluga koje pruža, kao
što je prikazano na slici 1.3.1., u cilju osiguranja profitabilnog poslovanja kroz dopunske
poslove i nastoje i da izadje u susret klijentima i objedini najrazli itije finansijske usluge,
istovremno pariraju i sve ve oj konkurenciji nebankarskih finansijskih institucija.
Sa stanovišta organizacije banaka treba razlikovati organizaciju poslovne banke
u funkcionalnom i teritorijalnom, odnosno hijerarhijskom smislu.
1) U funkcionalnom smislu pojedini bankarski poslovi u pravilu se organizuju i
odvijaju u posebnim organizacionim jedinicama banke – sektorima, odeljenjima,
direkcijama. Pri tom je tokom razvoja bankarskog sistema i bankarske
organizacije dolazilo do pojave izmene na ina organizovanja i upravljnja pojedinim
organizacionim delovima zaduženim za pojedine bankarske poslove.

14
2) U teritorijalnom, odnosno hijerhijskom smislu poslovna banka raspolaže
razli itim poslovnim jedinicama: centralom banke, glavnim filijalama,
filijalama, ekspoziturama, šalterima. Smisao ovakve organizacije je, s jedne
strane, specijalizacija pojedinih poslovnih jedinica za pojedine vrste delatnosti, a s
druge strane, neposredni kontakt sa klijentima na teritoriji koju pokriva. U centrali
banke, koja je po hijerarhiji na vrhu, naj eš e su smešteni mandžment tim,
centralni ra unar, sektori, odnosno odeljenja pravnih i upravnih poslova, interna
kontrola i revizija banke. Filijale predstavljaju organizacione delove koji su
teritorijalno odvojene od centrale, a poseduju odredjeni stepen samostalnosti u
radu, pri emu filijala ne predstavlja peseban pravni entitet, niti poseduje sopstveni
ra un. Ekspoziture su poslovne jedinice banke koje se osnivaju u mestima za koje
je banka zainteresovana zbog privrednog potencijala da razvija bankarske usluge, a
nema ekonomske opravdanosti formiranje filijale.

1.4.BANKA KAO NOV ANO PREDUZE E

Banke akcionarska društva, kakve su uobi ajene u tržišnoj privredi, imaju cilj
umnožavanje nov anog kapitala i maksimiranje dobiti. U doma im uslovima, kao i drugim
zemljama sa praksom planske privrede, banke su za ciljnu funkciju decenijama imale
redistribuciju bankarskih sredstava, a ne maksimiranje profita i uve anje kapitala. Nakon
akcionisanja banaka po osnovu odredbi Zakona o bankama i drugim finasijskim
organizacijama 1993. godine u Srbiji je u najve em broju banaka došlo samo do formalne
promene u akcionarska društva, jer su preovladjuju i akcionari banaka postala društvena i
državna preduze a, pa otuda nije ni došlo do promene u ponašanju banaka.
U razvijenim zemljama bankarski i šire finansijski sistem su veoma kontrolisani.
Mere državne intervencije se svode na:
- nacionalizaciju centralne banke,
- stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova,
- podržavljenje velikih poslovnih i komercijalnih banaka,
- stvaranje krupnih državnih finansijskih institucija,
- formiranje posebnih finansijskh institucija – fondova sa primarnim ciljem podrške
izvozu.

Navedene mere ograni avaju stihijnost privatne inicijative u ovoj oblasti. Medjutim,
njih treba posmatrati u kontekstu trenda globalizacije, gde bankarski poslovi nisu
izuzetak. To zna i da banke u današnje vreme, naro ito ukoliko su banke nastale
pripajanjem više banaka iz razli itih zemalja, nemaju ograni enja nacionalnih granica i
kontrole u prikupljanju sredstava, kao ni u plasmanu. Time se stvaraju internacionalne,
odnosno transnacionalne banke.

15
Kredit i dalje opstaje kao primarni bankarski posao i pored injenice da globalizacija, a
pre svega pojava elektronskog bankarstva, izuzetno proširuju ponudu bankarskih usluga tj.
bankarskih poslova. Kredit opstaje zbog prirode robno - nov anih odnosa i nametnute
potrebe za koncentracijom, centralizacijom i mobilizacijom raspoloživog finansijskog
kapitala u cilju što bržeg privrednog razvoja.
Sem razlika u obeležjima banaka zavisno od vlasni ke strukture postoje zajedni ke
karakteristike funkcionisanja koje su izražene u bankarskim na elima poslovanja, a
odnose se prvenstveno na smanjivanje stepena rizika i maksimiranje racionalnosti
poslovanja:
- Princip likvidnosti banke,
- princip poslovnosti i efikasnosti
- princip sigurnosti plasmana,
- Princip rentabiliteta poslovanja.
1) Princip likvidnosti se izražava kao princip poslovanja banke kao posrednika,
poverioca i dužnika da u svakom trenutku može svoje dospele obaveze izmiriti likvidnom
nov anom imovinom. Ovaj problem se može zaoštriti ukoliko banka ne uskladjuje
adekvatno svoje obaveze sa finansijskim potencijalom, a banka je dužna da preduzme
odgovaraju i redosled koraka u cilju prevazilaženja problema koji treba da bude uskladjen
sa stepenom nelikvidnosti banke.
2) Princip poslovnosti i efikasnosti se izražava potrebom da se maksimalni rezultati
poslovanja postignu uz minimalno koriš enje sredstava.
3) Princip sigurnosti plasmana je princip koji izražava potrebu banke da svoja
raspoloživa sredstva plasira sa najmanjim rizikom, za šta je neophodno da obezbedi
odgovaraju e li no ili realno jemstvo, kao i da se plasirana sredstva kod klijenta najbolje
efektuiraju, što povratno pozitivno uti e na veli inu depozita banke.
4) Princip rentabilnosti poslovanja banke izražava celinu interesa banke da
maksimira profit u odnosu na uloženi kapital, kao ciljnu funkciju poslovanja. Ovo je
vrhunsko na elo svakog privrednog subjekta koji posluje u tržišnim uslovima i nije
specifi no za banku.
5) Princip solventnosti se tuma i tako da poslovna banka treba da ima stalnu
sposobnost da odgovori svojim obavezama u celini.
6) Princip ažurnosti je na elo po kojem je banka u obavezi da sve poslove obavlja u
odredjenom roku i da ta no i ažurno evidentira svoje poslovne pormene.
Pri svemu treba voditi ra una da postoji interaktivni odnos medju navedenim principima.

1.5. FINANSIJSKI SISTEM I INSTITUCIJE

Finansijski sistem ili finansijski sektor, iji su sastavni delovi monetarni i


fiskalni sistem, je skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje,

16
koncentracija i transfer i alokacija finansijskih resursa6. Polaze i od ovako definisanog
finansijskog sektora treba imati u vidu da postoji visoka pozitivna koreliranost izmedju
stepena razvijenosti finansijskog sistema i stepena razvijenosti realnog sektora privrede,
kao i povratno delovanje privrede na finansijski sistem.
U okviru monetarnog sistema relevantni su tokovi kreiranja i povla enja novca, za
šta je odgovorna centralna banka i tokovi koji se obavljaju u okviru šire posmatranog
bankarskog sistema:
1) teku e finansiranje - finansijske transakcije po osnovu teku eg poslovanja privrednih
subjekata i
2) razvojno finansiranje - finansijske transakcje kojima se vrši transfer od sektora koji
raspolažu viškovima štednje onim transaktorima kojima ta sredstva nedostaju.
Razvoj se može finansirati na slede e na ine:
a) samofinasiranjem – koriš enje sopstvenih izvora sredstava,
b) direktnim finansiranjem – snabdevanje sredstvima za razvoj od strane suficitarnih
transaktora,
c) indirektnim finansiranjem – finansiranje deficitarnih transaktora preko posrednika
(intermedijera) - finansijskih institucija.
Kod direktnog finansiranja ne pojavljuju se poslovne banke, odnosno finansijske
institucije kao posrednici transfera sredstava, ve u ulozi institucija koje realizuju emisiju
hartija od vrednosti, vrše distribuciju i promet finansijskih instrumenata. Finansiranje se
vrši preko dugovnih ili vlasni kih hartija od vrednosti (HOV). Kod dugovnih HOV re je
o uzimanju kredita, emitovanju obveznica, komerijalnih zapisa, koja se vrši uz obavezu da
se pozajmljena sredstva vrate u odredjenom roku i da se uz to plati i odgovaraju a kamata.
Kod vlasni kih hartija od vrednosti prednost je u tome što se pomenuta sredstva ne
moraju vratiti, ali transaktor koji vrši plasman sredstava u kupovinu odgovaraju ih HOV,
u ovom slu aju akcija, postaje srazmerni vlasnik, što je manje primamljivo za postoje eg
vlasnika.
Kod indirektnog finansiranja pojavljuju se finansijske institucije kao posrednici u
transferu sredstava i tu je, naravno, važna uloga poslovnih banaka. Indirektno finansiranje
se pojavljuje, jer u pravilu teško dolazi do direktnog finansiranja iz raznih razloga, kao što
su: nepoklapanje iznosa sredstava koji je neophodan, odnosno na raspolaganju transaktoru
koji pozajmljuje, nepoklapanje rokova, rizik ulaganja za suficitarne transaktore.
Zavisno od toga kome pripada vode a uloga u finansiranju kompanija razlikuju se
dva osnovna modela finansijskog sistema: nema ko – japanski i anglosaksonski.
Nema ko – japanski model je bankarsko - finansijski sistem kod kojeg dominantnu
ulogu u finansiranju kompanija imaju banke. U ovom sistemu banke su istovremeno i
veliki akcionari preduze a, a karakteristi no je ponašanje japanskih banaka prvenstveno
kao akcionara, a ne kao finansijskih institucija kojima je u prvom planu zarada od kamata.
Dakle, japanske banke su sklone da prate kompanije na dugoro noj osnovi.

6
Dušani J. – Poslovno bankarstvo, Consecco institut, Srpsko Sarajevo – Beograd, 2003. s.15

17
Anglosaksonski model finansijskog sistema karakteriše veoma razvijeno finansijsko
tržište, kome i pripada primarna uloga pri finansiranju kompanija, naj eš e na bazi
plasmana akcija i obveznica. U ovom sistemu vizura koju finansijski posrednici imaju je
kratkoro na, više vezana za pojedina ni projekat, a manje za životni ciklus kompanije. Na
drugoj strani same kompanije ovde teže pove anju vrednosti imovine kompanije.
Finansijske institucije se definišu kao posrednici u transferu sredstava izmedju
deficitarnih i suficitarnih transaktora7. Finansijski posrednici se svrstavaju u tri osnovna
tipa:
1) kreditne institucije,
2) institucionalni investitori,
3) berzanski posrednici.
Pri tom se razlikuje situacija kod zemalja sa razvijenim finansijskim tržištem, gde pri
finansiranju kompanija primat imaju institucionalni investitori i berzansi posrednici, i kod
zemalja sa nerazvijenim finansijskim tržištem, gde kao posrednic dominiraju kreditne
institucije. U zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem se takodje zapaža trend ja anja
uoge institucionalnih investitora, s jedne strane, i slabljenja pozicije kreditnih institucija.
Osnovna karakteristika kreditnih institucija je da one na osnovu formiranog
potencijala plasiraju sredstva pretežno u obliku kredita. Zavisno od toga kako formiraju
finansijski potencijal – na bazi depozita ili na neki drugi na in, razlikuju se depozitne
kreditne institucije i nedepozitne kreditne institucije. U depozitne kreditne instucije
spadaju banke i štedionice, koje svoj potencijal pretežno formiraju na osnovu depozita
prikupljenih od svojih klijenta, a preovladjuju e ga plasiraju u obliku kredita. Finansijske
kompanije spadaju u nedepozitne finansijske institucije, jer svoj potencijal formiraju na
bazi plasmana sopstvenih HOV na finansijskom tržištu i uzimanjem pozajmica od banaka,
a ne na prikupljanju depozita. Kao finansijske institucije one plasiraju ovako formirana
sredstva gradjanima (za potroša ke kredite) i proizvodnim i trgovinskim kompanijama (za
finansiranje proizvodnje i prodaje robe na kredit).
Institucinalni investitori su finansijske institucije koje plasman sredstava ne vrše
u obliku kredita nego ulaganjem u HOV. Oni svoj finansijski potencijal formiraju na bazi
dugoro nih izvora sredstava, a ovako formirana sredstva plasiraju pretežno, takodje, u
dugoro ne HOV. Raspolažu i velikim finansijskim potencijalom insitucionalni investitori
predstavljaju danas najvažnije «igra e» na finansijskim tržištima, jer obimom svojih
kupoprodaja dominatno uti u na kretanja na finansijskom tržištu u celini. Oni pri tom
mogu poslovati u svoje ime i za svoj ra un, kao i za ra un klijenata. U ovu grupu
finansijskih posrednika spadaju :
- penzioni fondovi,
- osiguravaju a društva i
- investicioni fondovi.

7
isto, s. 18

18
Penzioni fondovi su vrsta institucionalnih investitora koji obezbedjuju penziono
osiguranje gradjanima kako bi u starosti, nakon završetka radnog veka, dobijali naknadu –
penziju. Na bazi ugovornog osiguranja osiguranik upla uje mese ni iznos doprinosa za
penziono osiguranje, da bi nakon penzionisanja primao penziju od fonda. Penzioni fondovi
na bazi ugovorenog osiguranja imaju mese ne prilive sredstava, koje koriste za isplatu
penzija, a ostatak sredstava plasiraju prvenstveno u kvalitetne HOV. Pri tom treba imati u
vidu da penzioni fondovi raspolažu zna ajnim viškovima sredstava. Penzioni fondovi se
prema vrsti osniva a dele na privatne i javne penzione fondove.
Osiguravaju a društva su vrsta institucionanih investitora koji za odrednjeni iznos
sredstava – premiju osiguranja – preuzimaju obavezu da osiguraniku, fizi kom ili pravnom
licu koje je nosilac premije osiguranja, pruže uslugu osiguranja od eventualnog dešavanja
odredjenog dogadjaja. Na bazi ugovorenog osiguranja ova društva prikupljaju
kontiunuirano mese ne prilive sredstava. Višak sredstava u odnosu na ispla ene premije
osiguravaju a društva plasiraju na finansijskom tržištu. Ove kompanije obavljaju u pravilu
dve vrste osiguranja: osiguranje života i osiguranje imovine, iako se u najnovijem periodu
veoma razvila paleta usluga ovih kompanija.
Investicioni fondovi predstavljaju vrstu institucionalnih investitora koji svoj
finansijski potencijal formiraju prikupljaju i sredstva manjih individualnih investitora
kojima emituju vlasni ke HOV ili redje opredeljuju udele u finansijskoj aktivi fonda.
Poslednjih decenija ovi fondovi su imali izuzetno dinami an razvoj. Iz tako formiranog
potencijala vrši se kupovina razli itih HOV na finansijskom tržištu i time diversifikuje
investicioni potrfelj. Na taj na in smanjuje se rizik za ulaganje malih individualnih
investitora. Ovi investitori su motivisani da ulažu u ovakve fondove zbog ekonomije
obima koja se na taj na in ostvaruje, zbog koriš enja menadžerskih znanja onih koji
rukovode fondom, nemogu nosti diversifikacije sopstvenog portfelja i mogu nosti
ostvarivanja velike stope prinosa na dugi rok.

1.6.KLASIFIKACIJA BANAKA

Banke se mogu klasifikovati na osnovu pretežnog sadržaja poslova kojim se


bave, prema ro nosti odobrenih kredita(kratkoro ne, srednjoro ne i dugoro ne), prema
karakteru vlasništva(javno - pravne, zadružne i privatne), prema pravnoj formi
(inokosne, društva sa delimi nom dogovornoš u, akcionarska društva, zadruge), prema
regionalnom rasporedu (lokalne, oblasne i savezne).
Osnovna klasifikacija banaka polazi od sadržine poslova kojima se banka pretežno
bavi, pa je mogu a slede a klasifikacija banaka:
- centralna ili emisiona banka,
- depozitne banke,
- unverzalne banke,
- specijalizovane i granske banke,

19
- poslovne banke,
- štedno – kreditne organizacije,
- ostale bankarske i finansijske institucije i
- medjunarodne i regionalne banke i medjunarodne finansijske organizacije.

Centralna ili emisiona banka – prema poslovnom obeležju to je emisiona banka ili
banka banaka. Država na nju kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlaš enja u
domenu vodjenja emisione, kreditno – monetarne, devizne politike i regulisanja nov ane
mase. Pored niza zajedni kih obeležja, ovlaš enja i na in fukcionisanja mogu se
razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveni zavisi od stepena razvijenosti finansijskog
sistema i infrastrukture. Centralne banke se takodje razlikuju sa stanovišta odnosa i uticaja
države na vodjenje monetrane, kreditne, kamatne i devizne politike.
Depozitne banke – primarni posao ovih banaka je pribavljanje sredstava iz depozita i
uloga na štednju. Obzirom na kratkor ni kvalitet ovih sredstava, pa otuda i karakter
plasmana ove banke se nazivaju komercijalnim bankama. Zbog širine poslova i
razvijenosti interesa one se organizuju u šire bankarske organizacije. U ranijoj doma oj
bankarskoj praksi depozitne banke su bile samostalne ili manje banke u sistemu ve ih
holding banaka.
Univerzalne banke – ovakve banke se bave najve im brojem poslova iz bankarske
nomenklature, a obim i širina bavljenja odredjeni su veli nom i njenim potencijalom.
Osnovna potreba za formiranjem ovakvih banaka poti e od interesa klijenata - privrednih
subjekata da sve bankarske usluge obavljaju kod jedne banke. Obzirom na univerzalan
karakter kod ovih banaka su u prvom planu pitanja stru nosti u obavljanju svih vrsta
poslova i racionalnosti organizacije i funkcionisanja. Savremeni trend u svetu je upravo
univerzalizacija banaka.
Poslovne banke - One se bitno razlikuju od komercijalnih banaka, mada se u doma oj
bankarskoj praksi pod ovim nazivom naj eš e podrazumeva banka opšte poslovnog tipa. U
razvijenim zemljama se ove banke pretežno bave finansiranjem razvoja kompanija na
osnovu depozita ili hartija od vrednosti (HOV) sa dugim rokom.
Specijalizovane i granske banke - Ove banke se bave pojedinim vrstama bankarskih
poslova, pa se sa stanovišta stru ne usmerenosti govori o uskoj specijalizaciji i o podeli
rada medju bankama. Naj eš e je re o investicionim bankama, izvozno – uvoznim
bankama, bankama koje se bave deviznim poslovima, eskontnim poslovima, poslovima sa
hartijama od vrednosti ili grupi poslova. Posebnom vrstom banaka se smatraju lombardne i
hipotekarne banke. Granske banke se mogu smatrati specifi nim specijalizovanim
bankama koje se bave pojedinim bankarskim poslovim, a za potrebe grane, grupacije ili
ve e asocijacije. U doma oj praksi poslovale su Jugoslovenska izvozna i kreditna banka
(JIK), Jugoslovenska banka za medjunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES),
Jugoslovenska poljoprivrdna banka (Agrobanka), dok su u današnje vreme one

20
prevashodno zadržale gransko odredjenje samo u nazivu, a po karakteru su univerzalne
banke.
Štedno - kreditne organizacije – U odnosu na kriterijume kojima se definišu banke
ove ustanove ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju nov ana sredstva. Njihova
primarna uloga je prikupljanje i usmeravanje sredstava stanovništva U zavisnosti od
strukture poslova i ciljeva postoje posebni organizacioni oblici, kao što su štedionice,
štedno - kreditne zadruge i štedno - kreditne službe. Osnovni sadržaj poslova ovih
institucija je, s jedne strane, prikupljanje štednih uloga, depozita po teku im i žiro
ra unima i, s druge strane, plasiranje kredita stanovništvu, ali kako se samo deo
prikupljenih sredstava plasira, to su one zna ajan izvor sredstava koja se usmeravaju u
privredu. Štedionice mogu osnovati gradjani, štediše na odredjenoj teritoriji, kao i
institucije ili jedinice teritorijalne samouprave. Primer takve ustanove je Poštanska
štedionica., koja je osnovana 1921. godine. Osim ovih postoji mogu nost organizovanja
štedno - kreditnih zadruga i službi pri zanatskim i zemljoradni kim zadrugama, koje služe
unapredjenju ovih delatnosti. Novi zakon o bankama8 je obuhvat suzio samo na banke,
tako da njime nisu obuhva ene nebankarske finansijske institucije, a štedionice, štedno –
kreditne zadruge i službe su obavezne da svoje poslovanje usklade sa Zakonom o
bankama.
Bankarski konzorcijum – Konzorcijum se može zasnivati na trajnoj ili projektnoj
osnovi i može obuhvatiti doma e banke i/ili inostrane banke. Na trajnoj osnovi formiraju
se konzorcijumi za realizaciju kreditnih aranžmana u cilju plasmana pojedinih vrsta roba,
radi proizvodne kooperacije, zajedni kih ulaganja u inostranstvo, zajedni kih nastupa na
tre im tržištima. Prava i obaveze lanica regulišu se posebnim ugovorom. Pošto
konzorcijum nema svojstvo pravnog lica njegovo delovanje usmerava upravni odbor,
sekretarijat i izabrana banka - gestor banka. U doma oj bankarskoj praksi trajni oblici
konzorcujuma naj eš e su sklapani sa isto noevropskim, a projektni naj eš e radi
povla enja, odnosno realizacije kreditnih linija sa bankam iz razvijenih zemalja.
Ustanove za kreditnu podršku izvoza – U gotovo svim zemljama, u cilju
unapredjenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom formirane su posebne kreditne ustanove
koje obezbedjuju finansijsku podršku refinansiranjem i osiguranjem izvoznih kredita. Pri
tom treba imati u vidu ograni enja koja postoje od strane Svetske trgovinske organizacije
(STO), da se neposredno kreditira izvoz roba i usluga. Ovakva podrška obezbedjuje
subvencije, izvozne kredite, carinske i poreske olakšice i to zbog barijera i drugih
neekonomskih, kao i ekonomskih ograni enja u zemljama koje uvoze.
Medju ostale nebankarske i druge finansijske institucije, koje poslednjih decenija
naro ito u razvijenim zemljama zauzimaju sve zna ajnije mesto u finansijskom sistemu
izlažu i banke sve ja oj konkurenciji, spadaju:
- Ustanove osiguranja i reosiguranja,
- Fondovi socijalnog i penzionog osiguranja i drugi fondovi,

8
Službeni glasnik RS br.107/05.

21
- Poslovne korporacije za plasiranje novca i kredita,
- Trgovinske i druge organizacije za finansiranje potroša kih kredita,
- Nov ane i robne berze,
- Stambene i druge zadruge,
- Institucije koje se bave forfeting i faktoring poslovima,
- Ustanove koje se bave poslovima kliringa,
- Institucije koje se bave poslovima lizinga,
- Finansijski posrednici – brokerske i dilerske kompanije i dr.
- Hedžing kompanije,
- Fondovi tržišta novca,
- Finansijske holding kompanije i konglomerati,
- Ostali – agencije, komisionari, menja i, posrednici, biroi.

1.7. BANKARSTVO U SAVREMENOJ PRIVREDI

Mada se banka definiše kao nov ano preduze e, ona je prvenstveno odredjena
posredni kom, monetarnom (depozitnom) funkcijom, kreditnom funkcijom i funkcijom
platnog prometa. Vekovima su banke bile ispred drugih finansijskih institucija u pružanju
usluga štednje i investiranja, pla anaj i zaštite od rizika, likvidnosti, odobravanja zajmova.
One su dominirale u nacionalnim finansijskim sistemima do pre nekoliko decenija.
Medjutim, poslednjih deceniija došlo je do snažnog razvoja nebankarskih finansijskih
institucija koje ne samo da konkurišu bankama, ve zauzimaju sve ve e u eš e u
ukupnim finansijskim poslovima.
U SAD do pre jednog veka banke su držale više od 2/3 sredstva i prihoda u poredjenju
sa svim drugim finansijskim institucijama. U poslednje dve dencije to u eš e je opalo na
samo 1/5 sredstava finansijskog tržišta. Medjutim, istovremeno u Japanu banke još uvek
drže 2/3 svih sredstava koja cirkulipšu u okviru doma eg finansijskog sistema.
U pogledu poslova finansijske institucije su po ele da konkurišu bankama sa
uklju ivanjem u istovetne poslove kao i banke i disperzijom usluga na nove oblasti. Takve
su kompanije koje trguju hartijama od vrednosti (HOV), brokerke i dilerske kompanije,
kreditna udruženja, štedionice, investiconi fondovi i osiguravaju e kompanije, kakve su na
pr. Merrill Lynch, Dreyfus Corporatuon i Prudential Insurance. I ne samo to, poslednjih
decenija su ak poslovne kompanije zapo ele sa odobravanjem zajmova, izdavanjem
kreditnih kartica, projektovanjem sistema planiranja štednje i pružanjem ostalih
tradicionalnih bankarskih usluga. Primeri takvih kompanija su General Motors,
Acceptance Corporation (GMAC), General Electric Capital, Ford Motor Credit.
Banka se u odnosu na druge (nebankarske) finansijske institucije razlikuje u pogledu
slede ih karakteristika:

22
- bavi se uzimanjem i odobravanjem kredita, kao primarnim poslom;
- koriš enjem primarne emisije centralne banke i na osnovu sopstvenog potencijala
vrši sekundarnu emisiju;
- pribavljaju i i prikupljaju i sredstva uti e na usmeravanje i raspored akumulacije i
štednje;
- zavisno od obima i strukture kreditnog potencijala ona vrši ro nu trasformaciju
sredstava;
- osim ostvarivanja svoje ciljne funkcije, uti e i na ostvarivanje ciljeva razvojne i
ekonomske politike;
- funkcijom platnog prometa uti e na brzinu nov ane cirkulacije.

Slika 1.7.1. Nebankarski konkurenti savremene banke

Kreditna udruženja Osiguravaju a društva i


-Ponuda kreditnih usluga, penzioni fondovi
pla anja, štednih uloga - Dugoro ni planovi štednje

Brokersko dilerske Finansijske kompanije


kompanije -Pristup gotovini, kratkor. i
- Usluge investicionog srednjer. kreditima.
planiranja i štednje
Finansijski konglomerati
-raznovrsne usluge,
Investicioni fondovi -kontrola finansijskih
-Usluge upravljanja kompanija
gotovinom i usluge za
dugoro ne štediše

Izvor: Rose P., Hudgins.S.C. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, s. 11

Ima autora koji banku definišu samo sa stanovišta kreditne funkcije, kao što su Golijanin
ili Somary («preduze e koje se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita»).9 Ove
definicije ukazuju prvenstveno na funkcionalno odredjenje banke, a ne na organizovanost
ili pravnu formu. Bankarstvoi i kredit u savremenim uslovima imaju veoma snažno
povratno delovanje na privrednu i finansijsku sferu u celini.
Koje su mogu nosti banke da kreira novac? Za poslovnu banku ovo opredeljuje
kreditni potencijal banke, stopa obavezne rezerve i kreditna multiplikacija. Centralna
banka nema ova ograni enja, jer poseduje monopol na nov anu emisiju teorijski, što je

9
Somary F. – Bankopolitik, Tubingen, 1934., na osnovu Živkovi A., Komazec. S., Risti Ž. – Berzanski i
bankarski menadžment, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2003. s. 250

23
empirijski definisano neophodnom koli inom novca u opticaju, što opet opredeljuje
društveni proizvod (GDP), stopa inflacije, brzina nov anih transakcija.
Kreditnom funkcijom banka ne samo da kreira novac, ve vrši posredni ku ulogu
izmedju sektora privrede i stanovništva preusmeravaju i viškove finansijske štednje.
Funkcijom posredovanja banka obavlja slede e aktivnosti:
- mobiliše i koncentriše raspoloživa nov ana sredstva,
- na bazi kreditnog potencijala vrši ro nu transformaciju sredstava,
- doprinosi intergrisanosti nov anih tokova i prevazilaženju vremenskih,
teritorijalnih i drugih ograni enja.
Paralelno sa procesom sve snažnije konkurencije nebankarskih finansijskih institucija i
preuzimanjem dobrog dela tržišta karakteristi an je proces brze integracije malog broja
solidnih, velikih banaka i drugih finansijskih kompanija. Na primer broj ameri kih
komercijalnih banaka opao je sa oko 14.000 na manje od 8.000 u periodu izmedju 1980. i
2002. godine. Efikasnost u koriš enju automatizacije i drugih tehnoloških inovacija
podrazumeva veliki obim poslovanja(ekonomija obima). Zato banke nude svoje usluge na
sve više tržišta nastoje i da prošire krug svojih klijenata.
Ovaj proces geografske ekspanzije i konsolidacije bankarskih i drugih finansijskih
institucija je ve zahvatio i prekograni ne integracije poprimaju i razmere
globalizacije bankarskog i šire posmatrano finansijskog sektora. Na taj na in se
stvaraju internacionalne i transacionalne banke za ije poslovanje nema granica, što je
naravno omogu ila deregulacija finansijskog sektora poslednjih decenija.
Treba imati u vidu da je liberalizacija finansijskog sektora i ulazak najrazli itijih
kompanija na ovo podru je, koje sve više približavaju ponudu svojih proizvoda i usluga
bankarskim, imala ne samo negativne, ve i zna ajne pozitivne strane, prvenstveno za
korisnike tih usluga. Sve ve a konkurencija i širenje sprektra usluga posledica je
slabljenja državne kontrole – deregulacije – u sektoru finansija. Ovaj proces zapo et je
u SAD uklanjanjem maksimiranja kamatnih stopa i proširenjem prostora za delovanje
nebankarskih institucija. Medjutim, to je dovelo i do zna ajnog pove anja rizika
poslovanja i pove anja opasnosti od bankrota, zbog ega je u cilju spre avanja velikih
finansijskih kriza i lomova reagovala medjunarodna zajednica uvodjenjem medjunarodnih
standarda i ja anjem kontrole centralnih banaka i odgovaraju ih regulatornih institucija.
Banke i njihovi finansijski konkurenti prolaze i kroz proces informati ke
revolucije, koja snažno uti e na oboga ivanje palete proizvoda i usluga koje se pružaju
klijentima. Suo ene sa porastom troškova poslovanja banke sve više pribegavaju procesu
automatizacije i koriš enja savremenih elektronskih sistema. Najo igledniji primer
ovakvih promena je masovna upotreba bankomata(automated teller machine – ATM-s) i
prodajnih mesta koja su povezana sa bankarskim kompjuterskim sistemima (point of sale
terminals - POS). Postavljanje automata omogu ava klijentima 24- asovni pristup
ra unima za povla enje gotovine ili deponovanih sredstava, kao i brojne druge usluge.
Sli na je situacija sa razvojem ku nog bankarstva (home banking), koje omogu ava

24
obavljanje najrazli itijih bankarskih usluga koriš enjem internet veze u toku 24 asa
direktno iz kancelarije ili ku e i to na globalnom nivou, sa bilo kog mesta zemaljske kugle.
Ovakve tendencije dale su za pravo ekonomistima da ustvrde da e klasi an li ni kontakt
bankara sa klijentima ustupiti mesto elektronskom komuniciranju. Medjutim, još uvek
zna ajan broj klijenata je sklon direktnom kontaktu i li nim konsultacijama, pogotovo kod
osetljivih i savetodavnih bankarskih usluga.

1.8. ISTORIJAT I STRUKTURA DOMA EG BANKARSKOG


SISTEMA

Nastanak i razvoj bankarstva u Srbiji umnogome je zavisio od društvenih


promena tokom XIX veka do danas, od osnivanja ve eg broja bankarskih i
finansijskih ustanova u to vreme i osnivanja Privilegovane banke Kraljevine Srbije,
kao emisione banke.
Periodizacija razvoja i prakse doma eg bankarstva mogla bi se izvršiti na slede i
na in:
Prvo, period od osnivanja prve emisione banke do 1945. godine;
Drugo, period komunisti ke vladavine i izgradnje specifi ne plansko - tržišne privrede
i
Tre e, period tranzicije.
Navedena periodizacija razdvaja bankarsku praksu kako suštinski, tako i po
teritorijalnom obuhvatu, tj. po njegovom ukupnom potencijalu. Ovi periodi razlikuju se
kako po geografskoj veli ini, odnosno lanovima državne zajednice, tako i po uredjenju
ekonomski i posebno svojinskih odnosa, kao i po zna aju tržišnih elemenata sistema.
Analiza funkcionisanja bankarskog i šire finansijskog sistema pokazuje da je ovaj
sistem bio dominantno uslovljen promenama društveno – politi kog i ekonomskog
ambijenta, a manje faktorima internog karaktera i zahtevima samog bankarskog sistema.
Ono što je jedinstveno za itav posmatrani period je potvrda da su banke i kredit opstale i
ostale kao nezamenjivi subjekat finansijskog i privrednog sistema.

25
1.8.1.Zgrada Narodne banke Srbije

Prvi period Prvi nov ani zavod u Srbiji bila je Uprava fondova (prete a Državne
hipotekarne banke), osnovana 1862. godine, koja je poprimila karakter banke 1898.
godine. Institucija koja se smatra prete om Narodne banke nastala je objedinjenjem novca
svih tadašnjih fondova, a pored toga ulagan je državni i privatni kapital. «Prva srpska
banka» osnovana je 1869. godine sa privatnim kapitalom i u eš em Francusko – ugarske
banke iz Pešte, ali je nekoliko godina nakon toga likvidirana. Istovremeno se u Srbiji
osniva još pet kreditnih zavoda sa isto doma im kapitalom, a nakon toga po inju da se
osnivaju okružne štedionice. Do 1908. godine funkcionisalo je 154 nov ana zavoda – 52
banke, 49 štedionica i 5 kreditnih zavoda, a neposredno pred balkanske ratove 187
nov anih zavoda sa 51 milion dinara upla nog kapitala, 65 miliona uloga i 96 miliona
izdatih zajmova. Izmedju dva svetska rata doma e bankarstvo karakteriše heterogenost sa
velikim brojem sitnih, akcionarskih banaka univerzalnog tipa, s jedne strane, i krupnih
banaka koje su bile osnovane stranim kapitalom, s druge strane. Godine 1938. postojale su
u Jugoslaviji 2 državne banke (Državna hipotekarna banka i Poštanska štedionica), 3
poludržavne (Narodna banka, Privilegovana agrarna banka i Zanatska banka), 61
samoupravna štedionica, preko 600 privatnih banaka i 766 gradskih kreditih zadruga.
Narodna banka u vidu zavoda za emitovanje novca - Privilegovane banke
Kraljevine Srbije - je osnovana 1883. godine, sa isklju ivo doma im kapitalom u vidu
privilegovane privatne instutucije akcionarskog tipa. Banka je organizovana po ugledu na
Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila kao obrazac savremenog organizovanja
i funkcionisanja centralne bankarske institucije. Kao organi Banke formirani su Zbor
akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Eskontni odbor i ustanovljene
su funkcije guvernera i viceguvernera. Narodna banka Kraljevine Srbije transformisana je
1920. godine u Narodnu banku SHS, a 1931. godine dobila je naziv Narodne banke
Kraljevine Jugoslavije.
Drugi period Nakon 1945. godine osnovna karakteritsika bankarskog sistema je
nacionalizacija svih bankarskih institucija. Pored državnih u po etnom periodu postojale su

26
republi ke banke, mesne i lokalne banke, zadružna i privatna bankarska preduze a, koja su
ubrzo konfiskovana ili likvidirana. Nakon toga sa periodom administrativnog upravljanja
došlo je do koncentracije bankarstva, koje je kulminiralo postojanjem sistema jedinstvene
banke (1952-54.). Nakon toga došlo je do postupne decentralizacije, tako da su bankarsku
strukturu sa injavale osim Narodne banke, specijalizovane banke, lokalne banke, kao što
su komunalne, zadružne štedionice, gradske i mesne štedionice. Sa tzv. privrednom
reformom (od 1965. godine) stvorene su poslovne banke koje su kao i doma a preduze a
relativno samostalno funkcionisale. U organizaciji Narodne banke nakon 1972. godine
došlo je organzacione promene, koja je umesto jedinstvene centralne banke podrazumevala
organizovanje sistema centralne banke koju su sa injavali Narodna banka Jugoslavije i
centralne banke republika i pokrajina.
Tre i period Razvoj, izgled i struktura finansijskih organizacija u direktnoj je
vezi sa promenama privrednog sistema. Period tranzicije se vezuje za politi ke promene
nastale krajem 2000. godine i trasformaciju privrede iz plansko – tržišne u tržišnu, koja je,
izmedju ostalog, obuhvatila i tranziciju finansijskog i uže posmatrano bankarskog sistema.
Strukturu bankarskog sistema u Srbiji na po etku novog milenijuma sa injavaju:
- Narodna banka Srbije (NBS) kao centralna monetarna ustanova, koja je nakon
2003. godine preuzela u potpunosti ulogu i funkcije Narodne banke Jugoslavije;
- Banke opšteg tipa ili univerzalne poslovne banke, specijalizovane i mešovite
banke,
- Banke i posebni oblici sa posebnim delokrugom rada, ovlaš enjima i
odgovornostima kao što su JUBMES i bankarski konzorcijumi;
- Ostale finansijske organizacije.
Centralna banka ima za cilj o uvanje stabilnost i vrednosti valute. Funkcije NBS su
emisija, izdavanje nov anica i kovanog novca, obezbedjenje likvidnosti u doma em
platnom prometu, obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, rukovanjem dela deviznih
rezervi, donošenje mera monetarnog regulisanja, monetarna kontrola banaka, u estvovanje
u radu medjunarodnih finansijskih organizacija. Pitanje nezavisnosti rada NBS je klju no
za njeno racionalno ponašanje.
Organizovanje i funkcionisanje banaka veoma je važno za racionalno i efikasno
funkcionisanje finansijskog sistema. Postoje problemi nedore enosti doma ih zakonskih
propisa, ali i realna injenica nepovoljnih uslova poslovanja banaka u proteklom periodu,
što ograni avaju e deluje na racionalnost i efikasnost njihovog poslovanja. Treba takodje
imati u vidu da na poslovanje banaka uti u i mere monetarno - kreditne politike NBS.
Jasno a i adekvatno regulisanje uredjivanja i funkcionisanja ostalih finansijskih institucija
je takodje bitno za celinu finansijskog mehanizma.

Kontrolna pitanja:

27
1.Istorijat banke i bankarskih poslova
2. Predmet nauke o bankarstvu i organizacija bankarstva
3. Bankarski poslovi i organizacija banke
4.Banka kao nov arsko preduze e
5. Finansijski sistem i institucije
6.Klasifikacija banaka
7. Bankarstvo u savremenoj privredi
8.Istorijat i struktura doma eg bankarskog sistema

28