TEHNIKUM TAURUNUM

Visoka inženjerska škola strukovnih studija

Seminarski rad
iz
Bezbednost i ekologija saobraćaja sa propisima

Tema:

ZAUSTAVNI PUT

Studenti:
Krstić Tihomir 699/08
Nešovanović
Marina 507/08

Beograd, 2010

1
SADRŽAJ

1. Zaustavni put ....................................................................................... 3

1.1 Vremena ........................................................................................ 6

1.2 Psihotehnička sekunda .................................................................. 6

2. Tabele ................................................................................................. 8

3. Zadaci .................................................................................................. 11

Zadatak 1. ............................................................................................ 11

Zadatak 2. ............................................................................................ 13

Zadatak 3. ............................................................................................ 16

Literatura .................................................................................................. 20

2
 4. Zaustavni put

Zaustavni put je put koje vozilo pređe od trenutka kada vozač uoči opasnost (zbog koje
preduzima kočenje), pa do trenutka zaustavljanja.

Zaustavni put se sastoji iz puta pređenog za vreme reagovanja vozača, puta pređenog za
vreme odziva kočionog mehanizma, puta pređenog za vreme porasta usporenja (do trenutka
blokiranja točkova) i puta pređenog za vreme dok su točkovi blokirani tj. dok se ostvaruje
maksimalno usporenje.

Sz = S1 + S2 + S3 + S4
Sz - zaustavni put
S1 - put koje vozilo pređe za vreme (t1)
S2 - put koje vozilo pređe za vreme (t2)
S3 - put koje vozilo pređe za vreme (t3)
S4 – put kočenja

Da bi smo dalje mogli da definišemo zaustavni put, potrebno nam je pre toga da znamo
brzinu vozila pre preduzimanja kočenja i brzinu vozila na početku kočenja maksimalnim
usporenjem, kao i usporenje vozila.
Na sledećim dijagramima su prestavljani put, usporenje i brzina u funkciji od vremena.

3
 Sa prvog dijagrama gde je predstavljen put u funkciji od vremena, vidimo da se brzina
vozila (V0) ne menja u intervalima vremena (t1) i (t2), pa se pređeni put (S) za vreme (t), ako se
telo kreće brzinom (V), računa kao:

S=V∙t

Kada se to primeni na slučaj gde se vozilo kreće brzinom (V 0) u intervalima (t1) i (t2)
dobija se da je:

S1 = V0 ∙ t1
S2 = V0 ∙ t2
Usporenje vozila (b) u intervalima vremena se menja pravolinijski, pa se vozilo kreće
nejednakim usporenim kretanjem. Promena usporenja u zavisnosti od vreme raste
pravolinijski po zakonu:

b(t) = ∙ (t – t1 – t2)

Promena brzine u zavisnosti od vremena računa se na sledeći način:

V(t) = V0 ∙ b(t) ∙ dt

Kada iz predhodnog uslova uvrstimo usporenje, dobija se:

V(t) = V0 - dt

rešavanjem integrala dobijamo brzinu vozila nakon porasta usporenja tj. nakon
vremenskog intervala (t3)

V1 = V0 –

U slučaju da nam je poznata brzina na početku kočenja (V 1), možemo izračunati brzinu
pre početka kočenja na sledeći način:

V0 = V1 +

Kako se brzina menja u intervalu vremena (t3), put koji vozilo pređe u tom intervalu
računa se kao integral:
t1  t2  t3

S( t3 )  
t1  t2
V( t )  dt

4
 Rešavanjem ovog integrala dobija se da je:

S3 = V0 ∙ t3 -

Kod jednako ubrzanog kretanja, pređeni put tela koje se kretalo, bez početne brzine u
intervalu (t) ubrzanjem (a), izračunva se kao :

S=

Brzina koju je telo postiglo nakon pređenog puta (S), a za vreme (t), računa se kao:

V=a∙t

Kada ove dve jednačine rešimo tako da izrazimo (t), iz jednačine za put i uvrstimo ga u
jednačinu za brzinu, dobićemo tada odnos brzine, ubrzanja i puta, u slučaju jednoliko
ubrzanog kretanja kada je početna brzina jednaka nuli.

V=a∙ V=

U našem slučaju će to biti:

V1 =

a vreme kočenja će biti:

t4 = ili t4 =

Put kočenja (S4) se izražva kao:

S4 =

5
 1.1. Vremena

t1 – vreme potrebno za reagovanje vozača na nastalu opasnost

t1 se kreće u intervalu od 0,4s do 1,5s, ali se najčešće u praksi uzima vrednost 0,8s

t2 – vreme potrebno za poništavanje zazora kočionog uređaja

njegove vrednosti se kreću u intervalu od:
0,05-0,1s – kod mehaničkog i hidrauličnog sistema za kočenje
0,2-0,3s – kod pneumatskog sistema za kočenje
0,4-0,6s – kod skupa vozila sa vazdušnim sistemom kočenja

t3 – vreme porasta usporenja do maksimalnog usporavanja ili blokiranja točkova

ovo vreme može biti u sledećim granicama za pojedine slučajeve:
- putnički automobili bez opterećena t3 0,15s
- teretni automobili bez opterećenja t3 0,2s
- autobusi bez opterećenja sa hidrauličnom kočnicom t3 0,25s
- teretni automobili bez opterećenja nosivosti do 4,5 (t) t3 0,3-0,5s
- teretni automobili bez opterećenja nosivosti više od 4,5 (Mp) t3 0,4-0,6s
- autobusi bez opterećenja sa vazdušnom kočnicom t3 0,5-0,7s

1.2. Psihotehnička sekunda

U sudskoj praksi se često pominje "psihička sekunda" koja se poistovećuje sa vremenom

reagovanja vozača. Govori se o "psihotehničkoj sekindi", tj. zbiru vremena
tr = t1+t2+t3 (vreme reagovanja vozača i vozila)
i uzima se za to vreme 1s.

Pri brzini kretanja vozila od 60 km/h vozilo u jednoj sekundi pređe put dužine 16,67m, a
za 0,2s put dužine 3,33m.
Pri brzini kretanja vozila od 100 km/h vozilo u jednoj sekundi pređe put dužine 27,78m, a
za 0,2s put dužine 5,56m.
Iz ovog se može zaključiti da se svako produženje vremena reagovanja skraćuje put do
opasne prepreke i stvara opasnost da dođe do nezgode.

Zaustavni put je zbir ovih parcijalnih puteva koje smo predhodno izračunali i iznosi:

Sz = S 1 + S 2 + S 3 + S 4
Sz = V0 ∙ t1 + V0 ∙ t2 + V0 ∙ t3 - +

6
 Sz = V0 ∙ (t1 + t2 + t3) - +

Krajni obrazac koji se može koristiti za računanje zaustavnog puta je:

Sz = V0 · tr – +

Slika br. 1. Šematski prikaz toka zaustavljanja vozila sa

raspodelom vremena reagovanja vozača

7
 Tabela br. 1. Usporenje za različite vrste kolovoza

Vrsta Usporenje m/s2

Vrsta
kolovoznog Stanje kolovoznog zastora Granična Prosečna
gume
zastora vrednost vrednost
1.Suv,nov D, R 7,3 – 8,8 8,05
2.Suv, nov, posuti pesak D, R 5,2 – 6,5 5,85
BETON 3.Suv, star, istrošen, glatki D, R 6,5 – 7,9 7,20
4.Mokar, star,istrošen, glatki D, R 4,0 – 6,8 5,40
1.Suv, nov, grub D, R 7,2 – 8,6 7,90
2.Suv, star, istrošen, glatki D 7,0 – 8,8 7,90
3.Suv, posuti pesak R 4,8 – 5,5 5,15
4.Suv, sa prelivom bitum. Mase R 5,0 – 6,0 5,50
5.Suv, zablaćen R 3,2 – 4,4 3,80
6. Suv, tragovi prljavštine R 6,2 – 7,1 6,60
7.Suv, vlažni tragovi prljav. R 4,5 – 5,4 4,95
ASFALT 8.Mokar, jako zaprljan, pesak, blato R 3,5 – 4,5 3,90
9.Mokar, jako zablaćen, pesak R 2,5 – 3,2 2,85
10.Vlažan, istošen, glatki R 6,5 – 7,8 7,15
11.Mokar, istošen, glatki R 5,4 – 7,3 6,35
12.Početak pad. kiše, glatki R 3,7 – 4,3 4,00
13.Mokar sa pov. Sadržajem bitum.mase R 3,0 – 4,0 3,50
14.Mokar sa podupnim prelivom bitum. mase R 2,0 – 3,5 2,75
1.Suv, sitne kocke D 7,1 – 8,4 7,75
2.Suv, sitne kocke R 6,8 – 8,2 7,50
3.Suv, krupne kocka D, R 6,6 – 7,5 7,05
4.Mokar, sitna kocka D, R 4,2 – 5,8 5,00
KOCKA 5.Vlažan, sitna kocka R 5,5 – 6,1 6,30
6.Mokar, krupna kocka R 3,3 – 6,2 5,30
7.Suv, keramička kocka R 4,2 – 5,6 4,90
8.Mokar, keramičke opeka R 2,0 – 3,2 2,60
1.Suv, tvrd, prašnjav, peščan R 4,2 – 5,5 4,90
2.Suv, tvrd, blatnjav R 4,0 – 5,1 4,60
MAKADAM 3.Suv, tvrd, šumski grubi, blatnjav R 5,1 – 5,6 5,40
4.Vlažan, tvrd, blatnjav, peščan R 3,8 – 4,7 4,30
5.Mokar, tvrd, peščan R 2,7 – 4,4 3,60
1.Suv, mekša podloga, prašnjav, travnat D, R 5,1 – 5,5 5,30
2.Suv, čista podloga, niska trava R 4,0 – 5,0 4,50
POLJSKI 3.Mokar, čista podloga, srednje rastinje D 2,8 – 4,0 3,40
PUT 4.Suva i tvrda podloga D, R 4,3 – 5,6 5,00
5.Mokra, čista i ravna podl., srednje rastinje R 2,8 – 3,5 3,20
6.Mokar, čista i mekša podloga R 2,0 – 2,4 2,20
1.Sabijeni suvi sneg MS1 2,0 – 2,8 2,40
SNEG 2.Rasuti suvi sneg (mokar trag) MS1 3,1 – 3,5 3,30
3.Raskvašen mokar sneg MS2 1,8 – 2,3 2,10
1.Sabijeni sneg i led MS2 1,2 – 1,8 1,50
LED 2.Zaleđeni mokri kolovoz MS1 0,4 – 0,6 0,50
3.Sabijeni sneg i led MS1 1,4 – 2,2 1,80
Ispitivanja su vršena za usporenja pri brzinama od 30-50 km/h. Ispitivani automobili (normalno opterećeni) su
posedovali: radijalne gume (R), dijagonalne gume (D), i zimske gume sa ekserima i lancima (MS 1 i MS2).

8
 Tabela br. 2. Tabela zaustavnog puta (za vreme reagovanja, vreme aktiviranja radne
kočnice i vreme odziva kočionog sistema, ukupno 1s)

usporenje u m/s²
Brzina
1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0 4.5 5.0 5.5 6.0 6.5 7.0 7.5 8.0 8.5 9.0
km/h m/s Zaustavni put u m
10 2.8 6.4 5.1 4.5 4.0 3.8 3.6 3.5 3.3 3.3 3.2 3.1 3.1 3.0 3.0 3.0 2.9 2.9
15 4.2 12.4 9.5 8.1 7.2 6.6 6.2 5.9 5.7 5.5 5.3 5.2 5.1 5.0 4.9 4.8 4.8 4.7
20 5.6 20.4 15.3 12.8 11.2 10.1 9.4 8.9 8.4 8.1 7.8 7.6 7.4 7.2 7.0 6.9 6.8 6.7
25 6.9 30.4 22.3 18.4 15.9 14.3 13.1 12.3 11.6 11.1 10.6 10.3 9.9 9.7 9.5 9.3 9.1 8.9
30 8.3 42.2 30.6 25.0 21.4 19.1 17.4 16.2 15.2 14.4 13.8 13.3 12.8 12.4 12.1 11.8 11.6 11.3
35 9.7 56.0 40.3 32.5 27.7 24.5 22.2 20.6 19.2 18.2 17.3 16.6 16.0 15.5 15.0 14.6 14.3 14.0
40 11.0 71.7 51.1 41.0 34.7 30.6 27.6 25.4 23.7 22.3 21.2 20.3 19.5 18.8 18.2 17.7 17.2 16.8
50 14.0 108.9 76.8 60.9 51.1 44.6 40.1 36.6 33.9 31.8 30.0 28.6 27.3 26.3 25.3 24.5 23.8 23.2
60 17.0 153.9 107.6 84.6 70.6 61.3 54.7 49.7 45.9 42.8 40.2 38.1 36.4 34.8 3.5 32.3 31.3 30.4
70 19.0 206.5 143.5 112.3 93.1 80.5 71.5 648.0 59.5 55.3 51.9 49.0 46.6 44.5 42.7 41.1 39.7 38.5
80 22.0 266.9 184.6 143.7 118.8 102.3 90.5 81.7 74.9 69.4 94.9 61.1 58.0 55.3 52.9 50.9 49.0 47.4
90 25.0 335.0 230.8 179.1 147.5 126.7 111.8 100.6 91.9 85.0 79.3 74.6 70.6 67.1 64.2 61.5 59.3 57.2
100 28.0 410.8 282.2 218.2 179.3 153.6 135.2 121.4 110.7 102.2 95.1 89.3 84.3 80.1 76.4 73.2 70.4 67.9
110 31.0 494.3 338.7 261.3 214.2 183.1 160.9 144.2 131.2 120.9 112.4 105.3 99.3 94.2 89.7 85.8 82.4 79.4
120 33.0 565.6 400.4 308.2 252.2 215.2 188.7 158.9 153.4 141.1 131.0 122.6 115.5 109.4 104.1 99.4 95.3 91.7

Tabela br. 3. Tabela za određivanje kočenja u zavisnosti od brzine i usporenje vozila

9
 Tabela br. 4. Put koji automobil pređe za vreme reagovanja vozača u zavisnosti od brzine
i vremena reagovanja (t1) vozača (Sp)

U sudskoj praksi se za izračunavanje puta reagovanje vozača putničkih automobila i vozila na dva točka koristi najčešče vreme
reagovanja od 1s.(tzv, “psihotehnička sekunda”) koja sadrži vreme reagovanja vozača kočenjem oko 0,8s i vreme zakočivanja
(odziva sistema za kočenje i zakočivanje vozila ) od oko 0,2s.

10
 Zadatak 1 :

Na suvom,istrošenom asfaltu izmereni su tragovi dužine 25,8m. Usporenje pri

blokiranim točkovima iznosi b=7m/s2. Dužina automobila L=3,86m, prednji prepust l1=0,8m,
a međuosovinsko rastojanje l=2,4m. Od ostalih podataka poznato je: vreme reagovanja
vozača t1=0,8s, vreme poništenja zazora u kočionom uređaju t 2=0,05s i vreme porasta
usporenja t3=0,18s.

Izračunati :

 zaustavni put automobila (Sz)

 put kočenja (S4)
 brzinu automobila na početku tragova kočenja (V1)
 brzinu automobila u trenutku reagovanja vozača (V0)

23.34 0.8 2.46

25.8

Dužinu puta kočenja (S4) dobijamo kada utvrdimo koliki je put automobil prešao duž
tragova kočenja. Pošto su zadnji točkovi počeli da ostavljaju trag tj. početak traga je nastao
zbog blokiranih zadnjih točkova. Prednji točkovi su bili na kraju tragova kočenja, pa je na taj
način i nacrtan automobil na skici. Gledajući duž tragova, svaki deo automobila je prešao isti
put (S4). Sa skice vidimo da su zadnji točkovi automobila prešli put, gledano od mesta na
početku tragova do mesta gde se automobil zaustavio na kraju tragova kočenja, koji je kraći
od tragova za dužinu međuosovinskog rastojanja (l).

- Put kočenja :

S4=25,8-2,46
S4=23,34 m

- Brzina autombila na početku tragova kočenja :

V1=

V1=

V1=18,08 = 65,09

11
- Brzina automobila u trenutku reagovanja vozača :

V0 = V1 +

V0 = 18,08 +

V0 = 18,71

V0 = 67,3

- Vreme reagovanja vozača :

tr = t1 + t2 + t3
tr = 0,8+0,05+0,18
tr = 1,03s
- Vreme kočenja do zaustavljanja se računa kao:

t4 =

t4 =

t4 = 2,58 s

- Zaustavni put :

Sz = V0 · tr – +

Sz = 18,71·1,03 – +
Sz = 42,58 m

12
Zadatak 2 :

Usled nagle promene vremenskih uslova,praćenih kišom,došlo je do povećane klizavosti

kolovoza. Ova pojava je izazvala da vozač automobila zbog ne prilagođene brzine
novonastalim uslovima da odreaguje naglim kočenjem, usled čega je došlo do proklizavanja
automobila i ocrtavanja kosih tragova koji su vidljivi na kolovozu. Na licu mesta zatekli smo
tragove kočenja u dužini od 8m. Koeficijent prijanjanja je =0,85. Težina automobila je
G=1320 kg, a opterećenje na prednjoj osovini je Gp=792 daN, opterećenje zadnje osovine
Gz=528 daN. Uspon u pravcu kretanju automobila je i=3%. Na uočenim tragovima vidi se da
zadnji desni točak ne koči.

Izračunati:
 usporenje automobila (b)
 brzinu automobila na početku tragova kočenja (V1)
 brzinu automobila u trenutku reagovanja vozača (V0)
 zaustavni put automobila (Sz)

- Usporenje automobila:

b = g·(μ·ε i)

- Koeficijent kočionih masa:

ε=

- Na točkove, koji su kočeni, oslanja se težina automobila (Gk) koja se računa kao:

Gk = Gp+Gz,

13
 ali u našem slučaju će se opterećenje zadnje osovine umanjiti za pola jer ne koči
zadnji desni točak, pa ćemo računati kao:

Gk = Gp+

Gk = 792+

Gk = 1056 daN

Dok je ukupna težina automobila:

G = Gp+Gz
G = 792+528
G = 1320 daN

ε=
ε = 0,8

- Usporenje automobila je:

b = 9,81

b = 6,96

- Brzina automobila na početku tragova kočenja :

V1=

V1=

V1=10,55 = 37,98

- Brzina automobila u trenutku reagovanja vozača :

V0 = V1 +

V0 = 10,55 +

14
 V0 = 11,14

V0 = 40,1

- Vreme reagovanja je :

tr = t1 + t2 + t3
tr = 0,8+0,05+0,17
tr = 1,02s

- Zaustavni put :

Sz = V0 · tr – +

Sz = 11,14·1,02 – +
Sz = 19,32 m

15
Zadatak 3 :

U naseljenom mestu, u blizini raskrsnice došlo je do saobraćajne nezgode. Nezgoda se

dogodila po danu, u uslovima dobre vidljivosti i suvog kolovoza. U nezgodi je učestvovao
automobil marke „Tojota Korola“ koji je ostavio tragove kočenja. Na osnovu skice koja je
izrađena na licu mesta može se videti da je u jednom trenutku došlo do kratkog prekida
tragova u odnosu na početak tragova kočenja. Težina automobila je 930 daN, a opterećenje
prednje osovine Gp=558 daN i zadnje osovine Gz=372 daN. Automobilu ne koči zadnji desni
točak. Od podataka poznat je koeficijent prijanjanja =0,65 i sledeća vremena: vreme
reagovanja vozača t1=0,8s, vreme poništavanja zazora u kočionom uređaju t2=0,05s i vreme
porasta usporenja t3=0,15s.

Izračunati:
 usporenje automobila (b)
 brzinu automobila na početku tragova kočenja (V1)
 brzinu automobila u trenutku reagovanja vozača (V0)
 zaustavni put automobila (Sz)
 put kočenja (S4)

Legenda:
OT – orjentaciona tačka
1. pravac kretanja automobila
3. trag kočenja nastao od levih točkova automobila
4. trag kočenja nastao od desnih točkova automobila
5. trag kočenja nastao od levih točkova automobila
6. trag kočenja nastao od desnih točkova automobila

16
 RAD

Put kočenja ćemo računati tako što ćemo posmatrati od početka tragova do zadnjih
točkova automobila tj. od početka tragova kočenja koji je ostavo zadnji levi točak, pa do
tragova gde se vozilo zaustavilo. Sa skice se vidi da su tragovi pod određenim uglom, tako da
ćemo njihovu dužinu naći uz pomoć Pitagorine teoreme.

Tragove kočenja dela 3 naći ćemo kao hipotenuzu nad ostale dve katete čije dužine
možemo izačunati sa skice.
Dužinu veće katete ćemo naći u odnosu na orjenticionu tačku gde je trag završen i
započeo tj. kada od veličine 12,60m u odnosu na OT oduzmemo veličinu 2,20m dobićemo
dužinu katete koja iznosi 10,4m. Predstavljeno na slici kao:

a
1,1m

10,4m

Dok je dužina manje katete izračunata tako što smo od veličine 5,10m (koja
predstavlja kraj kočenja prvog dela traga kočenja) od podužne ose trotoara oduzeli vrednost
od 4,00m (koja je predstavlja početak prvog dela traga kočenja) i na taj način dobili vrednost
katete koja iznosi 1,1m. Dalje se računa kao:

a2 = 10,42 + 1,12
a2 = 109,37
a = 10,46m

Na isti način ćemo doći i do ostale dve vrednosti iz kojih se sastoji naš put kočenja.
Na delu gde je došlo do prekida dužina iznosi b=2,18m i deo tragova kočenja do samog
zaustavljanja automobila iznosi c =5,52m.

Put kočenju u ovom slučaju iznosi kada te tri vrednosti saberemo:

S4 = a + b + c
S4 = 10,4 + 2,18 + 5,52
S4 = 18,1m

Usporenje računamo na sledeći način:

b = g·(μ·ε i)

Automobil se kreće po horizontalnom putu, pa je onda i=0.

17
 Da bi smo izračunali usporenje potrebno je prvo izačunati koeficijent kočenih masa:

ε=

Na točkove, koji su kočeni, oslanja se težina automobila (Gk) koja se računa kao:

Gk = Gp+Gz,

ali u našem slučaju će se opterećenje zadnje osovine umanjiti za pola jer ne koči
zadnji desni točak, pa ćemo računati kao:

Gk = Gp+

Gk = 558 +

Gk = 744 daN

Dok je ukupna težina automobila:

G = Gp+Gz
G = 558+372
G = 930 daN

pa sledi da je vrednost koeficijenta kočenih masa jednaka:

ε=
ε = 0,8

Usporenje automobila je:

b = 9,81 0,65·0,8

b = 5,1

Kada smo našli vrednosti puta kočenja i usporenja, možemo naći brzinu na početku
tragova kočenja po obrascu:

V1 =

V1=

18
 V1 = 13,59

V1 = 48,9

Brzina automobila u trenutku reagovanja vozača je:

V0 = V1 +

V0 = 13,59 +

V0 = 13,97

V0 = 50,3

Vreme kočenja do zaustavljanja se računa kao:

t4 =

t4 =

t4 = 2,66s

Vreme reagovanja nam je potrebno za računanje zaustavnog puta:

tr = t1 + t2 + t3
tr = 0,8 + 0,05 + 0,15
tr = 1s

Na osnovu vrednosti koje smo dobili sada možemo izračunati zaustavni put koji se
računa na sledeći način:

Sz = V 0 · t r – +

Sz = 13,97·1 – +
Sz = 32,06 m

19
20
LITERATURA

Dragač, R., Vujanić, M., Bezbednost saobraćaja II deo. Saobraćajni fakultet,

Beograd, 2002.

Dragač, R., Uviđaj i veštačenje saobraćajnih nezgoda na putevima. JP Službeni

list, Beograd, 2007.

Vujanić, M., Antić, B., Zbirka zadataka iz bezbednosti saobraćaja sa

praktikumom 1.deo. Saobraćajni fakultet, Beograd, 2006.

Vujanić, M., Lipovac, K., Vučen, N., Sredić, Z., Cvijan, M., Talijan, D.,

Selman, S., Priručnik za saobraćajno-tehničko vještačenje i procjene

štete na vozilima, Banja Luka, 2000.

21