Sadržaj

XIV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “EFIKASNOST I KVALITET BOLONJSKIH STUDIJA”

Kopaonik, 03. – 06 03. 2008.
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

NOVI STRUČNI NAZIVI I TRŽIŠTE RADA

Vladimir Katić, Srđan Kolaković, Ilija Ćosić, Ilija Kovačević, Janko Hodolič
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Republika Srbija

1. UVOD

Zakonom o visokom obrazovanju [1] definisano je da se delatnost visokog obrazovanja

ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih
studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja. Na akademskim studijama izvodi se
akademski studijski program, koji osposobljava studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i
umetničkih dostignuća. Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski program, koji
osposobljava studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.
Studije su rangirane u tri nivoa i donose odgovarajući broj ESPB poena, odnosno ECTS kredita:
1. Studije prvog stepena:
ƒ Osnovne akademske studije, 180-240 ESPB;
ƒ Osnovne strukovne studije. 180 ESPB;
2. Studije drugog stepena:
ƒ Diplomske akademske studije – master, 60-120 ESPB;
ƒ Specijalističke strukovne studije, min. 60 ESPB;
ƒ Specijalističke akademske studije, min. 60 ESPB;
3. Studije trećeg stepena:
ƒ Doktorske akademske studije, min. 180 ESPB.
Na slici 1 su predstavljene ove studije, dat je tok studiranja i broj ESPB za sve nivoe.

Slika 1. – Dijagram studija u Republici Srbiji

Nacionalni savet, na predlog Konferencije univerziteta, odnosno Konferencije akademija
strukovnih studija, utvrdio je listu zvanja iz odgovarajućih oblasti i skraćenice stručnih,
akademskih i naučnih naziva:
ƒ Lice koje završi osnovne akademske studije stiče stručni naziv sa naznakom zvanja
prvoga stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti. Na engleskom se ovo
prevodi sa Bachelor (B.Sc.) iz odgovarajuće oblasti. U slučaju studija iz tehničko-
tehnološkog polja, ova lica dobijaju titulu inženjer iz odgovarajuće oblasti (na primer:
inženjer mašinstva, inž.maš.)
95
XIV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “EFIKASNOST I KVALITET BOLONJSKIH STUDIJA”
Kopaonik, 03. – 06 03. 2008.
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ƒ Lice koje završi osnovne strukovne studije stiče stručni naziv sa naznakom zvanja
prvoga stepena strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti – engleski: Bachelor (applied)
(BA). U gornjem slučaju će to biti : inženjer strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti (na
primer: inženjer strukovnih studija iz mašinstva, inž.struk.maš.))
ƒ Lice koje završi diplomske akademske studije stiče akademski naziv diplomirani, sa
naznakom zvanja drugog stepena diplomskih akademskih studija iz odgovarajuće oblasti
– master. Na engleskom jeziku se ovo prevodi sa Master of Science (M.Sc.). Za isti
gornji slučaj ima se diplomirani inženjer – master iz odgovarajuće oblasti (na primer:
diplomirani inženjer – master mašinstva, dipl.inž.maš.)
ƒ Lice koje završi doktorske, odnosno akademske studije trećeg stepena, stiče naučni
naziv doktor nauka, odnosno doktor umetnosti, sa naznakom oblasti. Na englesko m
jeziku se to prevodi sa Doctor of Philosophy (Ph.D.). U pomenutom primeru bi bio:
doktor nauka iz oblasti mašinstva, Dr. Maš.
Ovim je obrazovni sistem u Srbiji potpuno prilagođen zahtevima Bolonjske deklaracije i
ujednačen sa sistemom u evropskom obrazovnom prostoru.

2. ŠTA JE URAĐENO NA FTN

Radi implementacije zakonskih rešenja Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu sproveo je
niz mera i doneo odgovarajuće odluke i pravilnike za njihovo sprovođenje [2]. Tako je:
a. Donešeni su studijski programi za sva tri nivoa studija sa precizno definisanim
brojem ESPB za svaki predmet i studijski program;
b. Definisana su pravila i uslovi izrade završnih radova na svim nivoima;
c. Uveden je postupak za ekvivalenciju/zamenu diploma diplomiranog inženjera sa
diplomama diplomirani inženjer-master za studente, koji su diplomirali ili studiraju
po prethodnim nastavnim planovima i programima;
d. Počelo je izdavanje diploma diplomirani inženjer-master, sa dodatkom diplomi na
srpskom i engleskom jeziku
e. Akreditovao je FTN za naučni rad i predao sva dokumenta za akreditaciju
nastavnog procesa (očekuje se do kraja aprila 2008. god.)
Može se zaključiti da je fakultet uradio sve potrebno da studenti dobiju sva potrebna znanja
i uslove neophodna za uspešan početak njihove profesionalne karijere.

3. PROBLEMI

Međutim, primećeno je da studenti nakon završetka studija, kad steknu stručni naziv
inženjer (bechelor) ili diplomirani inženjeri – master, se susreći sa neprilagođenim sistemom
tretiranja njihovih diploma. Takođe, u slučaju novih ili interdisciplinarnih struka često dolazi do
problema pronalaženja adekvatnog stručnog naziva.

3.1. Stepenovanje novih diploma

U prvom slučaju radi se o ustaljenom sistemu stepenovanja stručne spreme, koji je dat
sledećom tabelom:
Stepen stručne spreme Nivo obrazovanja
I Osnovno obrazovanje
II Polukvalifikovani radnik
III Kvalifikovani radnik
IV Srednje obrazovanje (4 godine)
V Visoko kvalifikovani radnik
VI (VI1 i VI2) Više obrazovanje (I stepen fakulteta)
VII1 Visoko obrazovanje
VII2 Magistratura
VIII Doktorat nauka

96
XIV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “EFIKASNOST I KVALITET BOLONJSKIH STUDIJA”
Kopaonik, 03. – 06 03. 2008.
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kao što se iz tabele vidi, visoko obrazovanje se definiše stepenom VII1, VII2 i VIII. Problem
nastaje kod definisanja stepena stručne spreme za nove stručne nazive inž.-bechelor i dipl.inž.-
master.
Prva titula, na primer za tehničko-tehnološke struke: inženjer-bechelor, rezultat je osnovnih
studija, bilo akademskih, bilo strukovnih, koje se odvijaju na fakultetima ili visokom školama.
Dakle, radi se o visokom obrazovanju, pa bi stepen stručne spreme, po gornjoj tabeli, trebao da
bude VII1.
Međutim, Ministrastvo prosvete, na predlog odgovarajućeg skupštinskog odbora, je donelo
tumačenje da je diploma visokog obrazovanja, stečena po ranijim zakonima o univerzitetu,
ekvivalentna po pravima sa diplomom diplomirani-master. To znači da se radi o visokom
obrazovanju stepena VII1 sa kojim su rangirane diplome visokog obrazovanja, ali to je u
kontradikciji sa rešenjem u prethodnom pasusu. Ovaj problem postoji i bez gornjeg tumačenja,
jer su diplomske – master studije, po zakonskoj definiciji, studije drugog nivoa, koje se ne mogu
rangirati sa VII1 stepenom.
Moguće rešenja ovog problema sa stepenovanjem stručne spreme VII2, nije moguće jer je
taj stepen vezan za diplome magistarskih (poslediplomskih) studija, kojih po novom sistemu
nema više, ali su diplome i dalje (i biće još dugo) u opticaju.
Dakle, očigledno je da se mora uvesti dodatno stepenovanje za diplome po zakonu iz 2005,
jer postojeća rešenja nisu adekvatna.

3.2. Klasifikacija delatnosti

Sledeći problem, sa kojim se susreću diplomirani studenti novih studijskih programa, je

neadekvatna klasifikacija novih struka, jer se u službama za zapošljavanje (tržištu rada) koriste
klasifikacije delatnosti prilagođeni strukama, odnosno stanju, od pre deset i više godina. Tako
se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Republike Srbije koristi klasifikacija delatnosti iz 1996.
god. («Službeni list SRJ», br.31/96), a kod iskazivanja podataka po područjima rada,
zanimanjima i stepenu stručne spreme, jedinstvena nomenklatura zanimanja iz 1990. god.
(JNZ, «Službeni list SFRJ»,br.31/90) i šifarnik zanimanja i stručne spreme iz 1998. god.
(«Službeni list SRJ», br.9/98) [3].
Treba napomenuti i da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje tek 2007. god., utvrdio je
listu zvanja iz odgovarajućih oblasti i skraćenice stručnih, akademskih i naučnih naziva, što
može da bude malo opravdanje za gornji problem.
U svakom slučaju, potrebno je izvršiti ažuriranje pomenutih dokumenata, da ne bi dovodi
diplomirane stručnjake raznih profila dovodili u neadekvatne pozicije.

3.3. Prihvatanje novih diploma u javnosti

Poseban problem predstavlja nedovoljno poznavanje šire javnosti novih diploma, posebno
rukovodećih struktura u privredi i administraciji. To se ogleda u raspisivanju konkursa za
tradicionalne stručne nazive i u potpunom neshvatanju trenutnog stanja u visokom obrazovanju.
S druge strane, u ovom trenutku studenti iskazuju malo poverenje prema stručnom nazivu
bechelor, pa se praktično svi odlučuju za integrisane studije, tj. Za diplomu diplomirani-master.
Istovremeno, ranije završeni studenti traže da se njihove diplome izjednače sa diplomirani-
master nivoom. To dovodi u pitanje diplomu osnovnih studija, odnosno uspostavlja se uverenje
da je ona adekvatna ranijim diplomama viših škola, što svakako nije slučaj.
Za diplomirane inženjere, novi stručni nazivi donose još jednu dilemu, koju treba da razreši
Inženjerska komora Srbije. Oni stručnjaci, koji se odluče da se posvete projektovanju ili sličnim
poslovima gde je potrebna licenca Inženjerske komore, očekuju da se razreši dilema da li je
diploma osnovnih studija (sa 180 ili 240 ESPB), pored ostalih uslova, dovoljna da se može
podneti zahtev za dobijanje licence ili se za to zahteva stručni naziv diplomirani inž.-master.
Sve ovo govori da je potrebno uraditi više na popularisanju novih stručnih naziva u javnosti
da bi ona stekla adekvatan tretman.

97
XIV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “EFIKASNOST I KVALITET BOLONJSKIH STUDIJA”
Kopaonik, 03. – 06 03. 2008.
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. PREDNOSTI

Novi stručni nazivi donose i određene prednosti, kojih su studenti sve više svesni.
Pre svega oni su usaglašeni sa evropskim sistemom stepenovanja diploma i pri tome su
lako prepoznatljivi i adekvatno priznati kod traženja posla bilo u Evropi, bilo u van–Evropskim
zemljama (SAD, Australija, Novi Zeland i dr.), gde naši stručnjaci nalaze posao. Time je
sprečena diskriminacija naših diploma, koje su ranije u slučaju diplomiranih stručnjaka (sa 4 ili 5
god. studija) izjednačavani sa bechelor (B.Sc.) diplomom (sa 3 ilio 4 god. studija). To je i razlog
što sve više studenata tehnike traže da zamene svoje dipl.inž. diplome za bechelor (B.Sc.) i
dipl.inž.-master diplomu.
Isto tako, ove diplome su prepoznatljive i za sve veći broj stranih kompanija, koje su
prisutne na našem tržištu, bilo kroz green-field investicije, bilo kroz proces privatizacije i
preuzimanje postojećih društvenih firmi.

5. ZAKLJUČAK

Može se zaključiti da su fakulteti uradili veliki posao u sprovođenju novih studijskih

programa i uvođenju novih stručnih naziva. I dalje ostaje određeno nepoverenje kod studenata
vezano za nejasan kasniji status stručnog naziva osnovnih studija. Postoji i pravnih problema u
prihvatanju novih stručnih naziva kod Nacionalne služnbe zapošljavanja, na tržištu rada i u
javnosti, koji se moraju rešiti unapređenjem pratećih pravnih akata. S druge strane, uočene su i
neke prednosti, pre svega u lakšem uključivanju naših stručnjaka na globalno tržište rada.

6. LITERATURA

[1] ***, „Zakon o visokom obrazovanju“, Službeni glasnik Republike Srbije, Br.76-05, 02.09.2005.
[2] Referati sa skupova Trendovi razvoja, CD ROM, XIII skup Trendovi razvoja, Kopaonik, mart 2007.
god.
[3] Web sajt Nacionalne službe za zapošljavanje, http://www.nsz.sr.gov.yu

98