VISOKA STRUKOVNA KOLA ZA PREDUZETNITVO BEOGRAD

Seminarski rad:

Meunarodno poslovno pravo

Iz predmeta:

Privredno pravo

Student : Boris Samardi

Mentor : Mr Vladan Perii

Beograd, 2010

POJAM I PREDMET MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Meunarodno poslovno pravo je skup pravnih pravila kojima se reguliu meunarodni ekonomski odnosi. To je disciplina koja se povezuje sa privrednim pravom, meunarodnim javnim pravom, meunarodnim privatnim pravom, i drugim granama prava. Za predmet prouavanja obuhvata meunarodne pravne odnose, promet roba i usluga i s tim u vezi se zakljuuju meunarodni ugovori. Meunarodna plaanja, sudstvo, privredne arbitrae su opteg karaktera i predmet izuavanja jedne drave koje se javljaju u meunarodnim poslovnim odnosima. Meunarodno poslovno (privredno) pravo predstavlja skup pravnih pravila kojima se reguliu meunarodni ekonomski odnosi. To je mlada pravna discipline koja afirmaciju dobija u zadnje vreme. Odreeni autori smatraju da treba da ima status posebne pravne discipline, a postoje i oni koji smatraju da se ne moe raditi o posebnoj grani prava. Razvojem meunarodnih ekonomskih odnosa meunarodnog poslovnog optenja izmeu poslovnih (privrednih) subjekata iz razliitih drava i uveanog prometa robe i usluga na meunarodnim relacijama nuno je egzistiranje posebne pravne discipline, kao to je Meunarodno poslovno (privredno) pravo. Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava su: meunarodni privredni odnosi, kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi meunarodni privredni ugovori koji se u vezi sa tim prometom zakljuuju izmeu privrednih subjekata iz razliitih drava meunarodna plaanja, meunarodno sudstvo i meunarodne privredne arbitrae meunarodne privredne i ekonomske organizacije opteg i regionalnog karaktera privredne organizacije jedne drave koje se kao subjekti javljaju u meunarodnim poslovnim odnosima.

Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava bilo bi kongentno imperativno pravo drave, koja je posebno znaajna kao ograniavajui faktor meunarodnih poslovnih optenja. U imperativno pravo spadaju svi oni instituti koji se odnose na spoljnotrgovinsko, devizno i carinsko poslovanje i reim ili uslovi izvoza i uvoza, uslovi za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa, privremeni uvoz i izvoz, obavljanje poslovnih delatnosti u inostranstvu, strana ulaganja u meunarodnom poslovnom pravu, carinska ogranienja, devizna ogranienja i dr. Meunarodno poslovno pravo izuava i norme i pravila dispozitivnog karaktera. To su pravila koja privredni subjekti svojom voljom ugovaraju i odnose se na regulisanje njihovih ugovornih odnosa. Postoji autonomija volja ugovornih partnera, ali je ona u delu meunarodnog poslovnog prava dobrim delom i ograniena. Ogranienja slobode ugovaranja i autonomija volje poslovnih subjekata u dve ili vie razliitih drava, vrlo je esto predviena i diktirana od strane ekonomski jaih subjekata u meunarodnom poslovanju. Subjekti Meunarodnog poslovnog (privrednog) prava kao subjekti Meunarodnog poslovnog (privrednog) prava, pojavljuju se meunarodna zajednica, drava, kao i drutva koja obavljaju odreene privredne delatnosti. Meunarodna zajednica nije subjekt prava, pa samim tim i nije subjekt meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Meutim, vrlo esto, meunarodna zajednica indirektno postaje znaajan faktor meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. 2

Ujedinjene Nacije (UN) mogu neke drave i da iskljue od meunarodnog poslovnog (privrednog) optenja, uvoenjem raznih mera zabrana i ogranienja uvoza, izvoza, transporta roba, vrenja usluga i sl., kao oblika sankcija za neko njihovo ponaanje koje meunarodna zajednica sankcionie, kao nedolino i neodgovarajue. Drava je subjekt meunarodnog prava, a time i meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Ona stupa sa drugim dravama u mnoge ekonomske i poslovne odnose, zakljuuje u vezi s tim ugovore, dravne sporazume, a vezi sa ekonomskom razmenom roba i usluga. Na bazi ovih ugovora, preduzea i drutva konkretizuju nizom ugovora generalne ugovore, odnosno opte ugovore, izmeu dve ili vie drava. IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA (PRIVREDNOG, TRGOVINSKOG) Meunarodno javno pravo Meunarodno privatno pravo Domae zakonodavstvo

Meunarodno poslovno pravo crpi izvore iz meunarodnog ugovornog prava, koje zakljuuju odreene drave, bilo bilateralne ili multilateralne. Domae zakonodavstvo se odnosi na niz zakona kao sto su Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o preduzeima, koncesijama, stranim ulaganjima itd. Zakon koji prati materiju MPP je Zakon o obligacionim odnosima. Postoji vie vrsta izvora meunarodnog poslovnog prava, kao to su na primer izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava (meunarodno izvori i meunarodno obiajno pravo) izvori koji potiu od meunarodnog privatnog prava, izvori koji potiu iz autonomnog domaeg zakonodavstva, izvori iz autonomnog meunarodnog trgovinskog prava kao to su tipski ugovori, obiaji i uzanse, opti uslovi poslovanja, kodifikovana prava. Izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava Meunarodni ugovori se odnose na meunarodne ekonomske i privredne odnose, a predstavljaju znaajan izvor meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Radi se o dvostranim ili viestranim ugovorima koji se u pravu nazivaju i konvencijama. Dvostrane konvencije se nazivaju bilateralnim konvencijama i njih najee zakljuuju iz oblasti meunarodnog poslovno prava i meunarodnih ekonomskih odnosa, odreena drava sa drugom dravom i reguliui meusobno ekonomske i privredne odnose. Za meunarodno poslovno (privredno) pravo znaajni su multilateralni ili viestrani sporazumi i konvencije koje zakljuuje vie drava meusobno, kao to je to bio Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT), tj. Sporazum o Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), kao organizacija koja je formirana umesto GATT-a. Konvencije predstavljaju snaan izvor meunarodnog poslovnog prava i obavezne su za zemlje koje su pristupile i ratifikovale takve meusobne konvencije. Od trenutka ratifikacije ista konvencija predstavlja ak i snaniji izvor prava u odnosu na domae zakonodavstvo i domae propise. U sluaju sukoba (kolizije), ratifikovane konvencije i domaeg zakona, jau pravnu snagu ima pravna norma iz meunarodne konvencije, nego pravna norma iz domaeg zakona. Meunarodno obiajno pravo u meunarodnom prometu roba i usluga pojavljuju se obiaji, posebno oni koji se primenjuju dugi niz godina. Ovakvi obiaji za dugom primenom esto se kodifikuju ili prenose u druge izvore prava, na primer, meunarodne konvencije opte uslove poslovanja. Mogu se pojavljivati obiaji i uzanse za poslovanje na odreenom tritu ili u odreenoj oblasti, delatnosti, kao na primer, prometni obiaji. Prometni obiaji se esto u meunarodnim trgovinskim odnosima javljaju kao nekodifikovani i nastaju stihijno u svakodnevnoj trgovinskoj praksi. Obiaji su posebno znaajni kada se radi o distancionim prodajama, isporukama robe, dostavljanja robe, tehnikim reenjima u transportnim 3

sredstvima pri prevozu robe u meunarodnom transportu. Poslovni obiaji imaju znatno iru primenu od prometnih obiaja, na primer, poslovni obiaji u vezi sa projektovanjem i izgradnjom objekata i dr. Poslovni obiaji su optiji i odnose se na odreene grane i privredne oblasti, a prometni obiaji na jedno preduzee. Poslovni obiaji predstavljaju odreeni opteprihvaen nain poslovanja pri obavljanju robnog prometa i vrenju usluga sa inostranstvom. Kodifikovana pravila nastala su dugom upotrebom i primenom odreenih postupaka i pravila u meunarodnom poslovnim optenjima. Kada se ti obiaji dugim nizom upotrebe prihvate od veine poslovnih subjekata, posebno od ekonomski jaih dolazi do njihove kodifikacije od strane meunarodnih privrednih organizacija. Meunarodna trgovinska komora u Parizu je izvrila kodifikaciju u meunarodnim trgovakim poslovima meunarodne prodaje sa transportnim klauzulama i preuzimanja rizika, u vezi sa prevozom i oteenjem robe u toku tog prevoza na jednu od ugovornih strana (prodavca i kupca), poznata kao INCOTERMS. Opti pravni principi u meunarodnom pravu predstavljaju znaajne izvore meunarodnog poslovnog prava kojima se omoguava u mnogim dravama zatita odreenih prava i interesa. Princip uzajamnosti (reciprociteta) omoguava jednoobrazno postupanje u odnosu na svakog pravnog subjekta u dve razliite drave, posebno kod primene bilateralnih konvencija. Reciprocitet predstavlja znaajan princip meunarodnog poslovnog prava. Po principu reciprociteta, omoguava se konkretnom subjektu da ostvari neko pravo u odreenoj dravi, ali isto tako, da i subjekt iz te drave (koja je takvo pravo dala) ima pravo da u toj dravi (iji subjekt ostvario neko pravo), realizuje takvo ili slino pravo. Princip koordinacije tj. snaga u meunarodnom poslovnom pravu se pre svega moe odnosi na subjekte meunarodnog poslovnog prava, gde isti treba da pri zakljuenju i realizaciji meunarodnog poslovnih poslova, putem koordinacije svojih volje ugovaraju meunarodne privredne poslove. Ta koordinacija volja esto se potiskuje u drugi plan od strane ekonomski jaih subjekata koji nameu svoju volju, diktiraju uslove pri zakljuenju ugovora i dr. Izvori koji potiu iz meunarodnog privatnog prava Meunarodno privatno pravo regulie odnose pravnih i fizikih lica, kao odnose sa graansko pravnim stranim elementom, ali i odnose koji se odnose na meunarodno poslovno pravo (npr. Nacionalnost preduzea i dr.). Izvori domaeg prava Domae pravo, kao i domae zakonodavstvo, stvara odreene opte akte kojima se reguliu odreeni ekonomski odnosi sa inostranstvom. Tu se pre svega radi o zakonima, kojima se regulie spoljnotrgovinsko poslovanje. To su kongentni propisi, imperativne prirode, koji ine ekonomski javni poredak jedne drave. Domai privredni subjekti ne mogu u svom poslovanju sa inostranstvom zanemariti pri zakljuivanju i realizaciji poslovnih odnosa iz oblasti prometa robe i usluga, pozitivne zakonske propise svoje zemlje. Inostrani privredni subjekti, pored svojih autonomnih propisa, moraju imati u vidu domae zakonodavstvo nae zemlje, kada su im poslovni partneri nai privredni subjekti. U naem pozitivnom pravu moe se istai vie zakona, koji su od posebnog znaaja za meunarodno poslovanje naih privrednih subjekata ali i stranih privrednih subjekata: Zakon o spoljnotrgovinskom preduzeu, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o preduzeima, Zakon o stranim ulaganjima, Carinski zakon i dr. Za ugovore u meunarodnom poslovnom pravu, posebno je u naem pravu znaajan Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je osnovni izvor prava za ugovore u poslovnom pravu. Izvori prava koji reguliu meunarodne poslovne operacije

U ove izvore prava mogu se istai oni izvori koji reguliu meunarodni robni promet i usluga. Radi se o graanskim i trgovakim zakonicima ili drugim odgovarajuim izvorima prava koje donosi odreena drava, nacionalnim propisima javnog prava i sl. Autonomno meunarodno trgovinsko pravo Pravila autonomnog meunarodnog trgovinskog prava dovode do pravne sigurnosti subjekata koje ista primenjuju u meunarodnim poslovnim odnosima i kao takve predstavljaju vrlo znaajan izvor meunarodnog poslovnog prava. Drugi izvori meunarodnog poslovnog prava Ovde spadaju tipski ugovori za razne poslove robnog prometa. Kao izvori meunarodnog poslovnog prava, mogu da poslue i opti uslovi poslovanja (pediterskih, skladinih i drugih organizacija), koji su doneti od strane nacionalnih granskih udruenja. Takoe, znaajan izvor su i poslovni i proizvodni standardi. Arbitrana praksa i praksa nacionalnih sudova Predstavljaju znaajan izvor meunarodnog poslovnog prava. Arbitrana praksa usklauje odreeni nesklad koji postoji izmeu pravila nacionalnih zakonodavstava. NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Naelo slobodne trgovine polazi od toga da je slobodna trgovina u principu bez ikakvih ogranienja i zabrana ustanovljena u korist meunarodnih poslovnih (privrednih) subjekata. Slobodna trgovina oznaava i slobodno formiranje cena, bez uplitanja sa strane, ogranienja od strane drave i sl. U vezi sa ovim naelom postavljaju se ustanove koje imaju za cilj da se unapredi slobodna trgovina ili ista otea. Potrebno je istai institut monopola, preferencijala i izjednaenja. Monopol je kao ustanova, suprotan principu slobodne trgovine. Subjekti koji imaju monopol u sferi proizvodnje, prometa, u dobroj meri ograniavaju slobodnu trgovinu drugim privrednim subjektima. Monopol je ogranienje, a esto i iskljuenje principa slobodne trgovine za neke subjekte, a za druge neogranienu slobodu. Preferencijalni institut omoguava povlaeni poloaj odreenim privrednim subjektima. Drava, kada je zainteresovana za uveanu meunarodnu privrednu saradnju, razmenu sa odreenom dravom, daje domaim subjektima niz preferencijala (povlaene carinske stope, povoljnijeg reima uvoza) kako di unapredila robnu razmenu sa odreenim privrednim subjektima iz konkurentne drave. Izjednaenje tretmana poslovnih (privrednih) subjekata predstavlja i cilj savremene trgovine, odnosno slobodne trgovine, gde bi svi privredni subjekti uivali iste uslove poslovanja i bili bez diskriminacije. U meunarodnoj trgovini se to postie, smatra se, putem sistema klauzue najveeg povlaenja, kojom se osigurava podjednako postupanje prema svima. Naelo slobode saobraaja i slobode plovidbe ima za cilj da se sloboda transporta i plovidbe na meunarodnim relacijama odvija slobodno. Na tom planu su donete mnoge konvencije koje pospeuju ovakvu slobodu. Meutim, kada se radi o slobodi plovidbe teritorijalnim i unutranjim vodama vae drugaija pravila, po osnovu meunarodne Konvencije o teritorijalnom moru i spoljnjem morskom pojasu. Istom konvencijom se utvruje da drave prostiru svoj suverenitet i izvan svog kopnenog prostora i na unutranje vode i morski pojas pored obale koji se naziva teritorijalno more. Sloboda suvozemnih i vazdunih komunikacija na meunarodnom planu pridruena je i sloboda suvozemnim (drumski, elezniki prevoz) kao i slobodna vazduna plovidba. Naelo slobode transfera novca, novanih vrednosti i dobiti ovo naelo prati slobodu trgovine, i ima veliki znaaj za razvitak meunarodnih ekonomskih i poslovnih (privrednih) 5

odnosa. Na meunarodnom planu, zakljuene su mnoge konvencije koje imaju za cilj unapreenje sloboda transfera novca i novanih vrednosti, kao i doneti propisi i zakoni od strane niza drava koji imaju za cilj da ispotuju ovu slobodu transfera. Princip (naelo) najpovlaenije nacije pod ovime se podrazumeva unoenje odredbi u meunarodni ugovor da e svaka strana ugovornica (drava) priznati drugoj strani ugovornici (dravi) u odreenoj oblasti uzajamna prava, povlastice i olakice koje je ona dala ili e u budunosti dati bilo kojoj treoj dravi. Naelo reciprociteta tj. uzajamnosti je znaajno naelo za meunarodne privredne odnose. Oovo naelo omoguava uzajamno ponaanje drava ugovornica tako to jedna ugovorna strana daje odreene pogodnosti, povlastice, da bi druga ugovorna strana dobila odgovarajuu povlasticu ili pogodnost. U praksi se esto primenjuje kod meunarodnih trgovinskih ugovora, posebno kad se tie olakica pri uvozu i izvozu roba, osloboenja od plaanja carina na proizvode Minimalni sistem odnosno, minimalna pravila su skup pravila tj. njihov minimum koji odreena drava mora da obezbedi kao savremena meunarodna drava stranim privrednim subjektima. Jo nije standardizovan i esto varira od zemlje do zemlje. Naelo nacionalnog tretmana podrazumeva izjednaavanje stranih subjekata sa domaim privrednim subjektima. Putem ovog naela strani subjekt ne moe imati loiji pravni tretman od domaeg privrednog subjekta. Domaa drava obezbeuje stranim licima ista prava koja imaju i domaa lica. Preferencijalni tretman (klauzula povlaenog poloaja) ovim tretmanom se postie povlaeno nastupanje odreene drave, odnosno njenih poslovnih (privrednih) subjekata i roba, poreklom iz te drave, u drugoj stranoj dravi, dravi ugovornici. Ogleda se putem niza beneficija, pogodnosti, snienja stopa, osloboenja plaanja carine Sistem pravinog tretmana ili sistemske nediskriminacije tj. jednakog i pravinog postupka za sve zemlje i njihove privredne subjekte. Ovim sistemom bi trebalo dovesti sve privredne subjekte u jednake ili priblino jednake uslove obavljanja nekih delatnosti u odreenim dravama. Razlikuje se od sistema najpovlaenije nacije po tome to se isti faktiki primenjuje i ne zahteva se od druge drave da prui iste ili sline pogodnosti. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (STO) Svetska trgovinska organizacija pojavljuje se kao naslednica sledbenica GATT-a. Od 1. januara 1995. godine stupio je na snagu Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije kojoj su pristupile sve ranije lanice GATT-a. Osnovne funkcije STO-a su: nadzor i sprovoenje multilateralnih i plurilateralnih trgovinskih sporazuma koji svi skupa predstavljaju STO, forum za multilateralne trgovinske pregovore, reavanje trgovinskih sporova, nadzor nad nacionalnim trgovinskim politikama i saradnja sa ostalim meunarodnim institucijama. Sporazum o stvaranju STO nastao je iz Urugvajske runde pregovora i sadri vie sporazuma, kao sastavnih delova nove organizacije. Radi se o sledeim sporazumima: Finalnom aktu Urugvajske runde koji sadri akte multilateralnih trgovinskih pregovora, Sporazum iz Marakea o osnivanju STO, Optem sporazumu finalnog akta Urugvajske runde o trgovini i uslugama iz 1994. god. Uz sporazum o osnivanju STO dodati su u posebnim aneksima i Sporazum o trgovini uslugama, Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, kao i Opti sporazum o carinama i trgovini. STO nije prosto proirenje GATT-a. Izmeu GATT-a i STO postoje i odreene razlike: GATT je predstavljao meunarodni multilateralni sporazum, dok je STO pravno liceorganizacija sa svojim sekretarijatom; 6

GATT se primenjivao na privremenoj osnovi, a obaveze STO su stalne i potpune; pravila GATT-a su se primenjivala na trgovinu robom, dok se pravila STO a primenjuju ne samo na robu ve i na usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine; GATT je imao i sporazume multilateralnog i plurateralnog karaktera dok STO ima skoro sve sporazume multilateralnog karaktera i predstavljaju obavezu za sve zemlje lanice; sistem reavanja sporova u STO je mnogo bri i manje podesan za blokiranje u odnosu na GATT-ov raniji sistem;

Osnovni organ STO je Ministarska konferencija koju sainjavaju su predstavnici zemalja lanica STO. Ista konferencija sastaje se najmanje svake druge godine gde se donose odluke o svim pitanjima. Treba istai da Generalni savet ine sve zemlje lanice STO-a. On ispoljava svoje funkcije putem organa nadlenog za reavanje sporova na nain to prati primenu procedure za reavanje sporova i kroz telo nadleno za reviziju trgovinskih politika-koje sprovodi koristan nadzor nad politikama zemalja lanica. Ministarska konferencija STO-a je osnovala jo tri tela koja su odgovorna Generalnom savetu STO-a: Komitet za trgovinu i razvoj, Komitet za platno-bilansna ogranienja, Komitet za budet, finansije i administraciju. STO pored meunarodne trgovine, pod svoj reim ukljuuje i poljoprivredu, tekstil, usluge, direktne investicije koje utiu na trgovinu i intelektualnu-industrijsku svojinu. STO se rukovodi odreenim principima i naelima: status najpovlaenije nacije, nacionalnom tretmanu odnosno trgovini bez diskriminacija, podsticaju razvoja i ekonomskih reformi, koncesijama u meunarodnoj trgovini. Klauzula najpovlaenije nacije podrazumeva da sva prava, prednosti, pogodnosti, privilegije i imuniteti koje jedna strana ugovornica odobri jednom proizvodu poreklom iz odreene zemlje bie odmah i bezuslovno proirene na slian proizvod koji je poreklom iz te zemlje ili je namenjen teritoriji svake druge strane ugovornice. Nacionalni tretman podrazumeva da se takse i ostale unutranje dabine kao i zakoni, propisi koji se odnose na prodaju, transport, kupovinu, stavljanje u prodaju, nee primenjivati na uvozne ili domae proizvode kako bi se na taj nain vrila zatita nacionalne proizvodnje. STO polazi od posebne vanosti liberalizacije trgovine, koja je nuna za rast i razvoj nacionalnih privreda. Kvote u meunarodnoj trgovini su gledano generalno, nepoeljne i zabranjene. STO posebno vodi rauna o podsticanju razvoja i ekonomskih reformi, posebno kod zemalja u razvoju, a zemljama u razvoju daje odreeni rok za prilagoavanje, s tim to im daje i odreenu tehniku pomo. Vei deo lanica STO su bile lanice GATT-a, nekoliko zemalja pristupilo je kasnije kada su zavrile pregovore sa ovom organizacijom i potpisale Finalni akt Urugvajske runde. Procedura pristupa novih zemalja bi se ogledala u sledeem: u prvoj fazi Vlada drave podnosi zahtev, mora dostaviti STO-u memorandum koji bi obuhvatio sve aspekte nacionalne trgovinske i ekonomske politike, to se odnosi na STO sporazume. Vlada stupa u pregovore sa zainteresovanim zemljama lanicama STO-a u cilju davanja koncesija u sferi roba i usluga. Prilikom ponovnog stupanja nae zemlje u meunarodne organizacije posebno u STO, nuno je prilagoavanje nae zemlje zahtevima STO-a, to se pre svega ogleda u prilagoavanju spoljnotrgovinskog reima nae zemlje zahtevima STO-a, razrade legalnih mera zatite, carinskih i vancarinskih instrumenata.

MEUNARODNI MONETARNI FOND (MMF) MMF osnovan je 1945. god. kada je i stupio na snagu Statut meunarodnog monetarnog fonda usvojen formalno 1944. god. U Breton Vudsu (SAD). Statut MMF-a je od tada menjan u dva navrata 1969 i 1978. godine. lanstvo u Fondu je uslovljeno lanstvom u Svetskoj banci (Meunarodnoj banci za obnovu i razvoj), pa postoji vrlo bliska veza izmeu ove dve organizacije. Na elu MMF-a je Savet guvernera sa izvrnim odborom. MMF-om rukovodi generalni direktor koji kao organ predstavlja fond o kojeg bira Izvrni odbor MMF-a. Guverner emisione banke zemlje lanice MMF-a je i lan Saveta guvernera Fonda. Pet zemalja ( SAD, Velike Britanije, Nemake, Francuske i Japan) imaju najvei broj glasova i kod njih SAD imaju najvie glasova u Fondu. Osnovni ciljevi MMF-a su razvijanje meunarodne monetarne saradnje, olakavanje irenja i razvijanja meunarodne trgovine, odravanje razvoja proizvodnih snaga, zaposlenosti i realnog dohotka, devizne stabilnosti, uvoenje multilateralnog sistema plaanja izmeu drava lanica za tekue transakcije sa ciljem da se eliminiu smanjivanje stepena prezaduenosti drava i smanjivanje neuravnoteenosti platnih bilansa zemalja lanica. Uloga Fonda je i garantovanje zemljama lanicama mogunosti pod jednakim uslovima, povremeno korienje sredstava Fonda, kako bi one popravile svoje platne bilanse. MMF je u poetku postavio kao prioritetno pitanje utvrivanje pariteta valuta zemalja lanica kao neophodnog uslova za razvoj meunarodne trgovine i razmene uopte. Tokom 1949. godine je uraeno znaajno prilagoavanje pariteta i sprovoene su mnoge mere devalvacije u zemljama lanicama. Neke zemlje su utvrdile paritete svojih valuta u saglasnosti sa MMF-om, a neke su imale plivajue kurseve svojih valuta. MMF je bio protiv ovih plivajuih kurseva i smatrao je da su te mere privremenog karaktera. Kasnije je MMF insistirao da pozajmice iz fonda budu kratkorone i utvrdio je posebnu kamatnu skalu koja je imala za cilj da natera zemlje lanice da pozajmljena sredstva ovog fonda vraaju to pre. Svaka zemlja lanica fonda ima 250 glasova i jo po jedan glas za svaki h 100000 US$ svoje kvote. Sistem kvota je najvanija karakteristika delovanje MMF-a i na osnovu kvote se odreuje broj glasova zemlje lanice, doprinosi i poveanja tih doprinosa. Kvota odrava snagu privrede odreene drave. Svaka drava lanica Fonda plaa lanarinu Fondu i ona je srazmerna kvoti koja je od MMF-a odreena. To daje veliku prednost u upravljanju fondom i zemljama lanicama ije su kvote velike, to je bio i uzrok stvaranje posebnog kluba razvijenih zemalja, na bazi opteg aranmana za zaduivanje. Savet guvernera fonda odreuje visinu lanarine i da li e biti ista u vidu specijalnih prava vuenja ili u valuti zemlje lanice. Ova specijalna prava vuenja emituje fond i raspodeljuje ih prema zemljama lanicama da bi poveao postojee rezerve. Nastala su 1969. god. Specijalna prava vuenja predstavljaju knjigovodstvenu vrednost koju MMF daje odobravanjem odgovarajuih iznosa na raunima drava lanica. Svakoj lanici dravi MMF-a se na osnovu uea u novanom potencijalu MMF-a odreuju kreditne trane koje zemlja lanica moe da koristi radi popravljanja svog platnog bilansa. Ovo korienje sredstava fonda se vri putem stand-by aranmana ili direktnim vuenjem od fonda (drawings). MMF odobrava zemlji lanici okvirni kredit koji ona moe da koristi po odreenoj dinamici u toku jedne godine. Uobiajeni vremenski period stand-by aranmana je jedna godina, ali se na zahtev zemlje lanice moe produiti ali taj rok ne moe biti dui od tri godine. Prvobitna funkcija stand-by aranmana imala je kreditnu ulogu i cilj im je bio da zemljama lanicama omogue kupovinu stranih sredstava za plaanje. Kasnije su se u MMF-u odobravali krediti i kada su kvote zemlje lanice nie od potreba, s tim to je zemljama trebalo da omogui da u granicama svojih kvota kupuju valute. Oni su imali i funkciju da poveaju kreditnu sposobnost zemlje lanice. Sredstva fonda su se skoro automatski odobravala ovim zemljama 8

lanicama koje su traile finansijska sredstava do iznosa 25% svoje kvote u cilju reavanja svojih platno-bilansnih potekoa. Kada su sredstva traena do visine 100% kvote zemlje lanice MMF-a, tada se fond trebao uveriti da lanica vodi odgovarajui ekonomski i monetarnu politiku u skladu sa ciljevima fonda. Kada se MMF uveri o potrebi odobravanje finansijskih sredstava zemlji lanici, tada ih odobrava u granicama stand-by aranmana. MEUNARODNE EKONOMSKE ORGANIZACIJE REGIONALNOG KARAKTERA Regionalne ekonomske komisije UN-a Posle osnivanja UN-a i posle odreenih iskustava iz rada Ekonomskog i socijalnog saveta bilo je neophodno stvoriti komisije koje bi obuhvatile pojedina podruja i tako su nastale etiri regionalne ekonomske komisije: za Evropu (1947 god) za Aziju i Daleki Istok (1948), za Latinsku Ameriku i za Afriku. Cilj ovih komisija je bio da se olaka ekonomska obnova Evrope i drugih zemalja, da se saine i podre studije ekonomskih i tehnolokih problema i problema razvoja. Evropska komisija (ECE) predstavlja evropsku univerzalnu organizaciju koja preko svojih komiteta (za poljoprivredu, umarstvo, elik i dr.) i subkomiteta reava probleme razvoja odreenih poslovnih (privrednih) oblasti i grana, uspostavlja veu privrednu saradnju izmeu mnogih drava i dr. Sastoji se iz komisije, tehnolokih komiteta i sekretarijata. ECE je uradila niz tipskih ugovora kao to su za itarice, za izvoz i uvoz meke rezane grae, za meuprivrednu prodaju junog voa, uvoz i izvoz vrstih goriva i dr. Organizacija za ekonomsku saradnju (OECD) Osnovana je u Parizu 1948 godine i njoj su pristupile sve zemlje koje su bile korisnice Maralovog plana. U trenutku osnivanja, status pridruenih lanova su imale i Kanada i SAD. Njihov razlog pristupanja je bio ekonomski, jer su imale poloaj kreditora zemljama lanicama OEPS. 1960 god. SAD i Kanada su postale punopravni lanovi i tada je izmenjen naziv Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Organi ove organizacije su: Savet i Izvrni komitet. Osnovni zadatak ove organizacije je na ekonomskom planu, u cilju usklaivanja uzajamnih delatnosti zemalja lanica. Njena delatnost kao organizacije je i na planu liberalizacije trgovine, posebno u Evropi, kao i meunarodnih plaanja. U okviru OECD je 1953. godine stvorena i Evropska produktna agencija, koja za cilj ima unapreenje delatnosti i poveanja produktivnosti rada u industriji. Takoe, kao poseban organ OECD, stvoren je i Savet minstara za poljoprivredu i ishranu 1954. godine. Evropska zajednica (Evropska unija) Tri organizacije su ranije smatrale se evropskom zajednicom: Evropska zajednica za ugalj i elik, Evropska ekonomska zajednica (Evropska unija) i Evropska zajednica za atomsku energiju. 1968 godine obrazuju se zajedniki organi i donose zajednike odluke u skladu sa ugovorom i osnivaju odgovarajue zajednice (Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik u Parizu 1951, Rimski ugovor o osnivanju EEZ 1957. godine i Rimski ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju 1957. godine). Evropska zajednica za ugalj i elik (CECA) Osnovana je 1951. godine u Parizu, u cilju stvaranja ekonomski snane grupacije za odreena kljuna privredna podruja i u cilju razvoja privrede zemalja lanica i podizanja ivotnog standarda stanovnitva. Organi Evropske zajednice za ugalj i elik su Visoka vlast, Skuptina zajednice, Specijalni savet, Savetodavni komitet i Sud pravde. Osnivanjem CECA stvoreno je zajedniko evropsko trite za ugalj, elik i rude gvoa. Evropska ekonomska zajednica (Evropska unija) 9

Bila poznata pod nazivom Zajedniko evropsko trite (EEZ). EEZ je stvoren Rimskim ugovorom 1957 god., koji je stupio je na snagu 1.1.1958. godine, a zakljuili su ga: SR Nemaka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg. Cilj EEZ je stvaranje zajednikog trita, carinske unije i uzajamna privredna saradnja. 1955 godine su ukinute meusobne carine izmeu drava lanova Evropske unije i stvoreno je jedinstveno trite, u perspektivi je bila jedinstvena valuta. Organi Evropske unije su: Skuptina, Savet komisije i Sud pravde. Evropsko udruenje slobodne trgovine (EFTA) osnovano je 1959 godine u Stokholmu, u cilju unapreenja poslovnih (privrednih) aktivnosti zemalja lanica, poveanje produktivnosti, obezbeivanje finansijske stabilnosti, poboljanja ivotnog standarda i sl. lanice su Austrija, vedska, Norveka, Protugal, vajcarska, Danska, Velika Britanija (dve poslednje bile lanice do 1973. godine). Latinsko-Amerika zona slobodne trgovine (LAFTA) Formirana u Montevideu 1960. godine od strane Argentine, Brazila, ilea, Meksika, Paragvaja, Urugvaja i Perua. Trgovina izmeu zemalja lanica zasniva se na 3 znaajna principa koji su dominantni iz polotikih razloga: stvaranje podjednakih mogunosti, dobrovoljnosi i neiskljuivosti. Udruenje za slobodnu trgovinu zemalja Centralne Amerike (CAFTA) Osnovano je 1957. godine ugovorom o slobodnoj trgovini i ekonomskoj integraciji zemalja Centralne Amerike: Gvatemala, Honduras, Nikaragva, Kostarika i Salvador. EVROPSKA UNIJA (EU) Evropska ekonomska zajednica je u poetku svoga rada bila poznata i pod nazivom Zajedniko evropsko trite, iako to nije bio zvanian naziv (Evropska ekonomska zajednica EEZ stvorena Rimskim ugovorom 1957. god.). Ugovor je stupio na snagu 1.1.1958. god., a zakljuili su ga: Italija, Francuska, Savezna Republika Nemaka, Holandija, Belgija i Luksemburg. Njen cilj je bio stvaranje zajednikog trita, stvaranje carinske unije i uzajamna privredna saradnja. Zadnjih godina je taj cilj i ostvaren i stvorena je Evropska unija gde su od 1995. god. ukinute meusobne carine izmeu drava lanica EU. Stvoreno je jedinstveno trite sa perspektivom jedinstvene valute. Ujedinjenje Evrope u ekonomskom smislu rei se javlja kao nuna potreba iz razloga to je ona bila pritisnuta izmeu SAD-a i SSSR-a i imala je izbor da se ujedini ili da se prikljui nekoj od postojeih ekonomskih sila. Organi EU su: skuptina, savet, komisija i sud pravde. Skuptina EU se sastoji od predstavnika drava koji donose odluke shodno ugovoru o osnivanju EEZ. Ugovorom je predvieno da pojedine drave imaju sledei broj poslanika, a time i glasove: Francuska 36, SR Nemaka 36, Italija 36, Holandija 14, Belgija 14 Luksemburg 6. Zaseda po pravilu jednom godinje. Savet EU je organ koji donosi odluke bilo konsenzusom, kvalifikovanom ili obinom veinom. On je nadlean da usklauje optu politiku drava lanica i donosi odluke koje imaju za cilj da se uskladi njihova privredna politika. Komisije kao izvrni organ ima 9 lanova sa mandatom od 4 godine. Zadatak komisije je da brine o primeni ugovora i propisa koje donose nadleni organi EU. Sud pravde kao pravosudni organ ima dunost da obezbedi pravnu primenu Rimskog sporazuma. Sastoji se od 7 sudija. Osim ve navedenih ciljeva EU, zajednica ima cilj i da se ostvari ekonomska ekspanzija i podigne ivotni standard u dravama lanicama. To se moe postii uklanjanjem carinskih i kvalitativnih ogranienja, stvaranjem zajednike tarife prema treim zemljama, uklanjanjem 10

barijera za slobodnu cirkulaciju robe, radne snage, usluga i kapitala, stvaranjem zajednike ekonomske politike u oblasti agrara i saobraaja, izjednaavanjem zakonodavstva u zemljama lanicama i dr. Svi navedeni zadaci EU planirani su da se ostvare u tri etape u trajanju od po etiri godine. Krajnji cilj zajednice je da se postigne ne samo jedinstveno trite nego i potpuna monetarna i carinska unija. Zajednica podrazumeva meusobno ukidanje carine izmeu drava lanica i uvoenje zajednike carinske tarife prema treim zemljama. Jedinstvenim evropskim aktom iz 1986. god. uveden je i novi organ, Evropsko vee, koje sainjavaju efovi drava i vlada lanica, kao i predsednika Komisije Evropske zajednice. lanom 8 Jedinstvenog evropskog akta iz 1986. god. se predvia da svaka evropska drava moe zahtevati da postane lanica i zahtev podnosi Savetu EU, koji o tome se izjanjava jednoglasnom odlukom. Da bi jedna drava mogla da pristupi EU potrebno je da ispuni odreene uslove: geografski uslov da se drava nalazi u Evropi ekonomski uslov da u toj dravi postoji slobodna trina privreda sa odreenom stopom razvoja politiki uslov da se radi o dravi u kojoj postoji demokratski sistem i viepartijski parlamentarni sistem.

SFRJ je imala odreene sporazume o saradnji sa EU. To je bio trgovinski sporazum SFRJ i EEZ zakljuen 1970. god., kada je naa zemlja dobila tretman najpovlaenije nacije, kako u pogledu carina i dabina koje se preuzimaju prilikom uvoza robe i tako i pri izvozu i drugim pogodnostima kao na primer, prilikom obavljanja carinskih formalnosti i carinjenja. Naa zemlja je u trgovinskoj razmeni sa EEZ imala bogatu razmenu roba, kao i veliki izvoz naih proizvoda, mesa i mesnih preraevina i dr. Posle ukidanja ekonomskih sankcija od UN oekuje se dalja ekonomska saradnja izmeu nae zemlje i EU. AUTONOMIJA VOLJE I OGRANIENJE AUTONOMIJE VOLJE (SLOBODE UGOVARANJA) Princip ili naelo autonomije volje manifestuje se u sledeem: ugovorne strane su slobodne da izaberu svog ugovornog partnera, sa kojim ele da zakljue odgovarajui ugovor ugovorne strane su slobodne u meunarodnom poslovnom pravu pogledu izbora vrste ugovora u

ugovorne strane, po pravilu, slobodno reguliu sadrinu ugovora.

Naelo autonomije volje je sloboda ugovaranja i podrazumeva da ugovorni partneri slobodno odluuju da li e zakljuiti neki ugovor, sa kim i pod kojim uslovima. Predmet ugovorne obaveze mora da bude mogu, doputen i odreen. Sloboda ugovaranja ipak nije apsolutna i trpi odreena ogranienja. Ogranienje volje putem prinudnih, imperativnih (kogentnih) propisa sloboda ugovaranja pretpostavlja da je predmet obaveze mogu i doputen, odreen ili odrediv. Kod nas Zakon o obligacionim odnosima predvia da pravno lice moe da zakljui ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. Ukoliko je ugovor zakljuen suprotno ovome, bio bi nevaei i ne bi proizvodio pravno dejstvo. Ogranienje slobode ugovaranja javnim poretkom i dobrim obiajima javni poredak podrazumeva imperativne, kogentne norme koje strane ugovornice ne mogu zaobii pri zakljuenju i realizaciji pojedinih ugovora privrednog prava. Strane ugovornice ne mogu zakljuivati ugovore koji bi bili suprotni javnim poredkom. 11

Najea ogranienja u meunarodno privrednim odnosima, odnose se na sadrinu ugovora, na formu ugovora i na nain zakljuenja. Kod ogranienja autonomije volje, a koja se odnose na sadrinu ugovora putem imperativnih propisa, moemo dati primer: ugovor o pribavljanju patenta znanja i iskustva, mora da sadri izmeu ostalog, obavezu davaoca patenta da e primenom patenta i znanja i iskustva proizvesti robu ugovorenog kvaliteta, kao i da za vreme trajanja ugovora primaocu stanja stavlja na raspolaganje unapreenje patenta. Forma ugovora je veoma znaajna kada se radi o ovim poslovima. DISPOZITIVNE I KOGENTNE (IMPERATIVNE) NORME U MEUNARODNIM POSLOVNIM UGOVORIMA I SPOLJNOTRGOVINSKO, DEVIZNO I CARINSKO PRAVO PRI ZAKLJUENJU UGOVORA Ugovori koji su zakljueni u meunarodnom privrednom poslovanju su zakon za stranke i one su dune da iste kao takve i izvravaju. Pri izvravanju zakljuenih ugovora u meunarodnom poslovnom (privrednom) prometu, osim dispozitivno ugovorenih normi koje su strane ugovornice potpisale, mogu se ispreiti i imperativni propisi koji su kogentne prirode i obavezni su za strane ugovornice pa se isti kao takvi moraju potovati. Ne mogu se propisi imperativne prirode, koje je jedna drava ili obe drave strana ugovornica propisale, voljom strana ugovornica izmeniti ili ne biti primenjeni. Imperativni propisi koji su propisani u dravama, obavezuju strane ugovornice u MPP-u i smatraju se obaveznim za zakljuenje ugovora. Najbolje reenje u ovim sluajevima je da strane ugovornice u meunarodnim ugovorima predvide zakon koji ce se primeniti na njihove ugovorene odnose pod uslovom da doe do spora. Ako to ne uine, to je dalje dunost suda ili arbitrae. Vano je da strane ugovornice znaju koje je pravo merodavno i koje se pravo primenjuje. Dunost suda je da utvrdi pravo koje su strane svojim voljama to elele tj. pravo koje je najblie u vezi sa ugovorom. Vano je mesto zakljuenja ugovora, pravo mesta izvrenja ugovora (gde se izvrsava ugovor), pravo mesta plaanja i pravo mesta dravljanstva ili domicil. Norme su obavezujue za privredne subjekte u meunarodnim odnosima a odnose se na spoljnotrgovinske propise, reime uvoza i izvoza i carinsko i devizno pravo. Autonomija volje je prilino izraena kod pojedinih ugovora. Radi se o dva potpuno slobodna privredna subjekta koji se nalaze u dve razliite drave. Koliko god ugovornice bile slobodne, one su isto toliko i ograniene posebnim imperativnim propisima i one to uvek imaju u vidu jer njihova sloboda nije apsolutna i ona je uvek ograniena. USLOVI ZA OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKOG ODNOSNO MEUNARODNOG PRIVREDNO-PRAVNOG POSLOVANJA I OBLICI SPOLJNOTRGOVINSKOG REIMA (KVOTA, DOZVOLA I SLOBODAN UVOZ) Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju predvieno je da spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu da obavljaju preduzea i druga pravna lica, kad ispunjavaju uslove koji su propisani istim Zakonom. Spoljnotrgovinski promet moe za potrebe svoje delatnosti obavljati domae fiziko lice koje obavlja privrednu delatnost preduzetnik, kada je ono upisano u registar kod nadlenih organa, u skladu sa Zakonom o preduzeima i Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Preduzee i drugo pravno lice stie pravo da obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje od dana upisa tog poslovanja u odgovarajui registar, pod uslovom da Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju nije drukije propisano. Tada takva preduzea i druga pravna lica stiu svojstvo spoljnotrgovinskog preduzea, odnosno spoljnotrgovinskog drutva.

12

Za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa, preduzee, drutvo i drugo pravno lice je duno da ispunjava uslove koji su propisani saveznim zakonom kojim se ureuje njihov pravni poloaj u Srbiji, kao i uslovi propisani meunarodnim ugovorima i aktima koji su doneti radi njihovog izvrenja. Svakako se zahteva da preduzee svojim optim aktom (statutom) utvrdi da obavlja spoljnotrgovinski promet, odnosno spoljnotrgovinsku delatnost, bilo kao jedinu delatnost ili da pored drugih delatnosti obavlja i spoljnotrgovinski promet, dalje, da se optim aktom (statutom) utvruju poslovi i zadaci spoljnotrgovinskog prometa, zastupanje i predstavljanje preduzea i zakljuivanje ugovora u spoljnotrgovinskom prometu, kao i granice istih ovlaenja, kao i da preduzea koja se bave izvozom odreenih usluga moraju imati sredstva i opermu za obavljanje tih usluga. Oblici spoljnotrgovinskih reima pri uvozu i izvozu roba - robni reimi U skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, sve robe se razvrstavaju na sledee oblike reimskih ogranienja uvoza i izvoza, i to kvote (K) u okviru koje opte i pojedinane kvote. U okviru optih kvota one mogu biti po koliini (KK) i po vrednosti (KV), slobodan uvoz i izvoz roba (LB) i reim uvoznih i izvoznih dozvola (D). Reim kvota (K) U cilju zatite domae proizvodnje i ostvarivanja planiranog razvoja, odnosno razvojne politike i zatitne politike, uvoz i izvoz roba moe se regulisati odraivanjem kvota (K). Te kvote imaju dva podoblika - koliinske kvote (KK) i kvote po vrednosti (KV). Korienje kvota prati i evidentira nadleni savezni organ, a savezni organ nadlean za carinske poslove prati i sprovodi korienje kvota. Roba za koju je izdato odgovarajue odobenje o korienju kvote vee od pojedinane ne moe se otuiti, dati drugom na upotrebu ili koristiti u druge svrhe u periodu od 2 godne od dana uvoza. Reim dozvola (D). U cilju izvravanja meunarodnih ugovora, regulisanja uvoza i izvoza naoruanja (oruja, municije, eksploziva, reprodukcionog materijala za proizvodnju eksploziva, sportskog i lovakog oruja) i vojne opreme, izvoza i izvoza istorijskih i umetnikih dela i pojedinih plemenitih metala, odreena roba se moe uvoziti i izvoziti po osnovu dozvole (D). Opojne droge za koje dozvolu izdaje Savezno ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku mogu se uvoziti samo uz takvu izdatu dozvolu. Reim slobodnog uvoza i izvoza (LB). Sve druge robe koje se ne nalaze na ograniavajuim uvozno izvoznim reimima se mogu uvoziti i izvoziti slobodno i bez ikakvih ogranienja. One su oznaene skraenicom (LB). USLUGE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ne daje opti pojam usluga, ali u svojim odredbama istie da usluge u spoljnotrgovinskom prometu mogu da obavljaju preduzea i druga pravna lica koja su upisana u registar za obavljanje istih usluga. Zakonodavac je naveo vrste poslova koji se smatraju uslugama spoljnotrgovinskom prometu: izvoenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanja investicionih radova stranom licu u zemlji usluge meunarodnog transporta robe i putnika

13

pomorsko tehnike usluge na moru i podmorju i druge usluge koje su u vezi sa meunarodnim transportom (meunarodna pedicija, skladitenje, aerodromske takse i agencijske usluge u transportu i sl. ) ugostiteljske i turistike usluge posredovanje i zastupanje u prometu roba i usluga potansko telefonsko telegrafske i druge telekomunikacione usluge usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta u uvozu i izvozu robe nauno istraivake, istraivako razvojne usluge pruanja i korienja informacija i znanja u privredi i nauci usluge atestiranja

i druge usluge u skladu sa prihvaenim klasifikacijama i nomenklaturom. POJAM SPOLJNOTRGOVINSKOG PREDUZEA I OSNIVANJE (NORMATIVNI SISTEM, DOZVOLE, KONCESIJE, ODOBRENJE) Pod spoljnotrgovinskim preduzeem smatra se pravno lice koje obavlja spoljnotrgovinski promet i privrednu delatnost na inostranom tritu radi sticanja dobiti. Spoljnotrgovinsko preduzee je pravno lice, gde vlasnik moe biti i vlasnik pokretnih i vlasnik nepokretnih stvari. Postoje: normativni sistem nepokretnih stvari, sistem dozvola, sistem koncesija i sistem prijava. Pravna lica mogu da osnivaju akcionarska drutva i drutva sa ogranienom odgovornou. Imovinu spoljnotrgovinskog preduzea ini pravo svojine na pokretne i nepokretne stvari. Spoljnotrgovinsko preduzee zastupa ovlaeno lice koje je zakonski zastupnik. Osnivanje spoljnotrgovinskog preduzea: Normativni sistem Osnovni sistem osnivanja spoljnotrgovinskih preduzea, po kojem se omoguuje osnivanje spoljnotrgovinskih preduzea svim licima osnivaima, kada ispune zakonske uslove koji su unapred predvideli nain i postupak osnivanja spoljnotrgovinskih preduzea. Ovaj sistem podrazumeva i registraciju spoljnotrgovinskih preduzea kod nadlenog registracionog suda, prema seditu spoljnotrgovinskog preduzea. Taj registracioni sud nema ovlaenje da procenjuje da li je celishodno osnivati spoljnotrgovinsko preduzee ve samo da li su ispunjeni uslovi koji su zakonom predvieni za osnivanje spoljnotrgovinskog preduzea. Sistem dozvole ili odobrenja Po sistemu dozvole ili odobrenja, odnosno davanja saglasnosti, u naem pravnom sistemu, postoje potrebe da se pri osnivanju spoljnotrgovinskog preduzea, pored njegovog upisa u sudski registar izdaje i dozvola za obavljanja poslovnih (privrednih) delatnosti u inostranstvu, od strane nadlenog saveznog organa za ekonomske odnose sa inostranstvom. Sistem prijava U naem pravu predvien je i sistem prijava odreenim sluajevima, kada se radi, primera radi, o statusnim promenama spoljnotrgovinskog preduzea po osnovu stranih ulaganja, kao i odluke o osnivanju spoljnotrgovinskog preduzea sa stranim ulaganjem gde se predvia da nadlenom Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom bude, od strane privrednog subjekta, prijavljeno osnivanje meovitog spoljnotrgovinskog preduzea, odnosno stranog ulaganja u roku od 30 dana, od dana potpisivanja ugovora o stranom ulaganju ili od dana donoenja odluke o osnivanju. Sistem koncesija U nekim sluajevima, kao to je sluaj i sa Republikom Srbijom koja je donela i poseban Zakon o koncesijama, predvieno je davanje koncesija licima za korienje poslovnih (privrednih) bogatstava i dobara u optoj upotrebi, odnosno od opteg interesa Tako se citiranim Zakonom, utvruju uslovi, nain i postupak davanje koncesija za korienje prirodnog 14

bogatstva, odnosno dobara u optoj upotrebi za koje je zakonom odreeno da su u svejini Republike Srbije, odnosno za obavljanje delatnosti od opteg interesa i odreuje predmet koncesije, sadrina ugovora o koncesiji, organi nadleni za davanje koncesije, prava na povlastice, prekid i prestanak koncesionog odnosa, finansiranje projekta po B.O.T. sistemu i ureuje druga pitanja od znaaja za realizaciju koncesije. VRSTE SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZEA (PRIVREDNA DRUTVA, DRUTVENO I JAVNO PREDUZEE) Ranije vaei Zakon o preduzeima iz 1988. god., delio je preduzea sa aspekta vlasnitva sredstava, odnosno u ijoj se svojini sredstva nalaze, pa se i u tom smislu mogla izvriti podela spoljnotrgovinskih preduzea: na spoljnotrgovinska preduzea u drutvenoj svojini, zadrunoj, meovitoj i privatnoj svojini. Sa stupanjem na snagu Zakona o preduzeima 1996. godine izvrena je druga klasifikacija preduzea, samim tim i spoljnotrgovinskih preduzea, koja se ne zasniva na svojinskom obliku, ve se prihvata sistem lasifikacije spoljnotrgovinskog preduzea na standardizovanim oblicima spoljnotrgovinskog preduzea, kakav je pre svega u zemljama EU. Sve drave EU poznaju 4 oblika preduzea, pa time i spoljnotrgovinskih preduzea: dva spoljnotrgovinska drutva lica ortako i komanditno, i dva spoljnotrgovinska drutva kapitala akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou. Zakon o preduzeima nae zemlje, predvia sledee oblike preduzea i to: privredno drutvo, drutveno preduzee i javno preduzee,

pa se ona mogu na ovaj nain osnivati i kada se radi o spoljnotrgovinskim preduzeima. Privredno drutvo se osniva kao drutvo lica ili drutvo kapitala (korporacija, kompanija). Spoljnotrgovinsko drutveno preduzee se javlja kada ono u celini posluje drutvenim kapitalom koji je takoe podeljen na akcije ili udele odreene nominalne vrednosti i upisuje se u registar. Javno spoljnotrgovinsko preduzee se pojavljuje u sluajevima kada ono obavlja delatnost od opteg interesa i koje osniva drava, odnosno jedinica lokalne samouprave. Delatnost od opteg interesa mogu obavljati i drugi oblici spoljnotrgovinskih preduzea, kao i preduzetnik. Postoji razgranienje u Zakonu o preduzeima i meu osnovaima, pa tako fizika lica mogu da osnivaju drutva lica i drutva kapitala, a pravna lica mogu osnivati drutva kapitala (AD i DOO) i komanditno drutvo, ali samo u svojstvu komanditora. Na osnovu svega navedenog, izbor organizacionog oblika preduzea, pa i spoljnotrgovinskog, izmeu 4 oblika poslovnih (privrednih) drutava u naelu je slobodan i zavisi od komparativnih prednosti, koje e opredeliti osnivae za konkretan oblik drutva. INDIVIDUALIZACIJA SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZEA (FIRMA, NAZIV I SEDITE) Firma spoljnotrgovinskog preduzea Spoljnotrgovinsko preduzee kao pravni subjekat, posluje u pravnom prometu, odnosno preuzima prava i obaveze kao pravno lice pod odreenim nazivom imenom. Taj naziv sa kojim se spoljnotrgovinsko preduzee u pravnom prometu slui je firma spoljnotrgovinskog preduzea. Firma je, dakle, naziv pod kojom spoljnotrgovinsko preduzee posluje. Firma spoljnotrgovinskog ortakog drutva sadri lino ime najmanje jednog lana, uz navoenje da ima vie lanova i uz oznaku o.d.. Firma spoljnotrgovinskog komanditnog 15

drutva sadri lino ime najmanje jednog komplementara i oznaku k.d. U firmi komanditnog drutva ne mogu biti uneta imena komanditora. Firma spoljnotrgovinskog akcionarskog drutva sadri, pored njenog naziva i oznaku a.d., dok spoljnotrgovinsko drutvo sa ogranienom odgovornou, pored naziva ima i oznaku d.o.o.. Firma spoljnotrgovinskog drutvenog preduzea ima oznaku d.p, a spoljnotrgovinskog javnog preduzea j. p.. Firma preduzetnika sadri njegovo lino ime. Firma matinih spoljnotrgovinskih preduzea moe da sadri oznaku: holding, koncern, kompanija, korporacija, grupacija preduzea, poslovni sistem i matino spoljnotrgovinsko preduzee. Pod istom ili slinom firmom ne mogu biti upisana kod istog registracionog suda dva ili vie spoljnotrgovinskih preduzea koja vre istu ili srodnu delatnost, ime je prihvaeno naelo iskljuivosti. Na ovaj nain se postie adekvadtna zatita pravnog subjekta u pravnom prometu sa odreenom firmom. Sastojci firme spoljnotrgovinskog preduzea Elementi firme koja ona mora da sadri. - Firma mora da sadri naziv, odnosno ime pod kojim se ista pojavljuje u platnom prometu. Firma mora da sadri oznaku koja upuuje na delatnost spoljnotrgovinskog preduzea kao i oznaku kojom se blie obeleava naziv spoljnotrgovinskog preduzea. Firma mora da sadri i sedite spoljnotrgovinskog preduzea. Elementi firme koja ona moe da sadri. Za unoenje u firmu imena istorijske i druge znamenite linosti, potreban je njen pristanak, a kada je to lice umrlo potreban je pristanak njegovih srodnika do treeg stepena srodstva u pravoj liniji, odnosno uz dozvolu ili odobrenje nadlenog optinskog organa, kada tih srodnika nema. Elementi firme koja ona ne moe da sadri. Kako predvia na Zakon o preduzeima, firma ne moe da sadri naziv strane drave, kao i njen grb, zastavu i druge dravne ambleme niti oznake koje ih podravaju. Ona ne moe da sadri ni naziv meunarodne organizacije ni njene ambleme. Takoe, firma ne moe da sadri ni znakove za kontrolu i garanciju kvaliteta i usluga. Skraena oznaka firme Spoljnotrgovinsko preduzee moe imati i skraenu oznaku firme, koja sadri skraeni naziv, oblik i sedite spoljnotrgovinskog preduzea. Skraena oznaka firme upisuje se u registar, prilikom upisa u sudski registar. Korienje firme U svom poslovanju, spoljnotrgovinsko preduzee koristi firmu u onom obliku u kojem je ona upisana u registar kod nadlenog registracionog suda. Sedite spoljnotrgovinskog preduzea Zakonom o preduzeima je predvieno, da je sedite preduzea, pa prema tome i spoljnotrgovinskog preduzea mesto u kojem se obavlja delatnost spoljnotrgovinskog preduzea. Kada se takva delatnost obavlja u vie mesta, seditem spoljnotrgovinskog preduzea smatra se ono mesto u kojem je sedite uprave. Sedite spoljnotrgovinskog preduzea se upisuje kod nadlenog registracionog suda. Sastavni deo sedite spoljnotrgovinskog preduzea je adresa spoljnotrgovinskog preduzea u odreenom mestu koja se, takoe, upisuje kod nadlenog registracionog suda. U odreenim sluajevima, spoljnotrgovinsko preduzee moe da promeni sedite svog spoljnotrgovinskog preduzea, odlukom organa odreenog osnivakim aktom. Osnivakim aktom moe se predvideti da se sedite moe promeniti samo uz saglasnost osnivaa. 16

Znaaj sedite spoljnotrgovinskog preduzea je viestruk jer se prema njemu moe odrediti nadzor odreene optine nad zakonitou rada i poslovanja spoljnotrgovinskog preduzea. UPRAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIM PREDUZEEM (UPRAVNI ODBOR, SKUPTINA, DIREKTOR, NADZORNI ODBOR) Spoljnotrgovinskim preduzeem upravljaju vlasnici tj. predstavnici vlasnika srazmerno udelu u akcijama, osim u sluaju posedovanja akcija ili udela bez prava upravljanja. U naem Zakonu o preduzeima pojavljuje se vie organa u spoljnotrgovinskom preduzeu: skuptina organ vlasnika upravni odbor organ upravljanja direktor organ poslovanja nadzorni odbor organ nadzora.

Upravni odbor i direktor spoljnotrgovinskog preduzea sainjavaju upravu istog, s tim da direktor moe biti i lan upravnog odbora spolj. preduzea. Zakon o preduzeima predvia da direktor spoljnotrgovinskog preduzea ne moe biti predsednik upravnog odbora u drutvenom spoljnotrgovinskom preduzeu, javnom spoljnotrgovinskom preduzeu i dr. Skuptina po Zakonu o preduzeima skuptina ima sledea ovlaenja da donosi statut i utvruje poslovnu politiku, usvaja godinji obraun i izvetaje o poslovanju, odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala, odluuje o statusnim promenama, promeni oblika i prestanku spoljnotrgovinskog preduzea, odluuje o raspodeli godinje dobiti i pokriu gubitaka, bira i opoziva lanove upravnog odbora, predsednika, donosi poslovnik o svom radu i dr. Upravni odbor ima sledee nadlenosti: priprema predloge odluka za skuptinu i izvrava njene odluke, donosi opte akte koje ne donosi skuptina i priprema izvetaje o poslovanju i sprovoenju poslovne politike, priprema godinje raunovodstvene iskaze, stara se o pripremi godinjeg obrauna, predlae raspodelu dobiti, bira predsednika upravnog odbora, postavlja i razreava direktora, donosi investicione odluke kad statutom nije drugaije predvieno i daje smernice direktoru za ostvarenje poslovne politike i dr. Direktor ma sledea ovlaenja: organizuje i vodi poslovanje spoljnotrgovinskog preduzea, zastupa spoljnotrgovinsko preduzee, odgovara za zakonitost rada preduzea, obavlja druge poslove utvrene saveznim Zakonom osnivakim aktom i statutom. Nazorni odbor ma sledea ovlaenja: obavlja nadzor nad zakonitou rada uprave spoljnotrgovinskog preduzea i izvrnog odbora direktora, pregleda periodine i godinje obraune i proverava da li su u skladu sa propisima, proverava poslovne knjige i druga dokumenta da li su u skladu sa propisima i dr. U spoljnotrgovinskim drutvima kapitala koja imaju vie od sto zaposlenih biraju se upravni i nadzorni odbor. Predstavnici vlasnika, lanovi uprave i izvrnog odbora direktora i lanovi nadzornog odbora biraju se na vreme odreeno osnivakim aktom koje ne moe biti due od 5 godina. Zaposleni uestvuju u upravljanju spoljnotrgovinskih preduzea u skladu sa naim Zakonom o preduzeima i drugim saveznim zakonima, osnivakim aktom i statutom spoljnotrgovinskim preduzeima. U javnim spoljnotrgovinskim preduzeima i spoljnotrgovinskom drutvu kapitala sa veinskim drutvenim vlasnitvom, predstavnici zaposlenih ine treinu upravnog i nadzornog odbora. U drutvu sa veinskim privatnim kapitalom, zaposleni biraju najmanje jednog zaposlenog u upravni i nadzorni odbor. Takoe, zaposleni u spoljnorgovinskim preduzeima imaju pravo da obrazuju savet zaposlenih. 17

ZASTUPANJE, PUNOMOSTVO I PROKURA KOD SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZEA Zastupanje je svako delovanje za drugog, i to delovanje za drugog u smislu zatite njegovih ekonomskih interesa bez obzira da li zastupnik dobija i punomoje, da u ime i za raun ovoga preuzima takva prava i obaveze. Ovakvo ire zastupanje obuhvata tzv. indirektno zastupanje koje postoji kod ugovora o komisionu. Tako, kod indirektnog zastupanja postoji odnos zastupanja u privrednom smislu rei, jer je za takvo zastupanje karakteristino da zastupnik ulazi u odreeni pravni posao za komitenta, da uz naknadu (proviziju) obavi u svoje ime i za njegov raun jedan ili vie poslova koje mu komitent poveri. Tom prilikom zastupnik ne dobija punomoje da istupa u ime komitenta. U irem smislu rei, u zastupanje spadaju i poslovi posrednitva kod kojih posrednik dovodi u vezu zainteresovana lica, po osnovu naloga, a posao sklapaju zainteresovani subjekti neposredno, direktno. To isto je predvieno i kod nas, u Zakonu o obligacionim odnosima, gde je istaknuto da se ugovorom o posredovanju obavezuje posrednik da nastoji nai i dovesti u vezu sa nalogodavcem odreeno lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, kad taj ugovor bude zakljuen. Zastupanje u uem smislu podrazumeva odreene oblike kod kojih zastupnik dobija konkretan nalog i punomoje da svojom izjavom volje, u ime i za raun zastupanog preuzima odreena prava i obaveza. Vidovi zastupanja se mogu posmatrati i sa drugog aspekta, od koga je poao i na Zakon o obligacionim odnosima. Po tom kriterijumu, zastupnik obavlja zastupanje na osnovu zakona, opteg akta pravnog lica, akta nadlenog organa ili po osnovu izjave volje zastupanog (na bazi punomoja), kao i sa drugog aspekta, da zastupnik obavlja poslove zastupanja kao svoju delatnost, na osnovu posebnih ugovora kao to su na primer, ugovor o komisionu, ugovor trgovinskom zastupnitvu i ugovor o posredovanju. Prokura Potrebno je istai da na Zakon o preduzeima zadrava institut prokure kao oblika zastupanja preduzea, pa prema tome i spoljnotrgovinskog preduzea. Postoje dva oblika prokure: pojedinana (individualna) i kolektivna (zajednika, skupna) prokura. Pojedinana prokura se daje jednom ili veem broju lica, a ako je ona data veem broju lica, tada svaki prokurista ima sva ovlaenja koja po Zakonu o preduzeima sadri prokura. Kolektivna prokura se daje dvojici ili veem broju lica zajedno. U sluaju kolektivne prokure, pravni poslovi i radnje punovani su, kada postoji saglasna izjava volje svih prokurista a izjave volje i saoptenja treih lica uinjenih jednom od prokurista, smatraju se uinjenim svim prokuristima. Prokurista ne moe preneti prokuru na drugo lice. Prokura predstavlja ovlaenje za zakljuivanje ugovora i vrenje pravnih poslova i radnji u vezi sa poslovanjem spoljnotrgovinskog preduzea. Prokura ne sadri ovlaenje koje se odnosi na otuenje i optereenje nepokretnosti i stvari u spoljnotrgovinskom preduzeu. Ovlaenja iz prokure se ne mogu ograniiti, a prokura se ne moe dati samo na odreeno vreme, niti se moe vezivati za odreene uslove. Po obimu ovlaenja, prokura je jednaka ovlaenjima direktora spoljnotrgovinskog preduzea. Punomoje i punomonici Zastupnik spoljnotrgovinskog preduzea moe u okviru u okviru svojih ovlaenja dati pismeno za zastupanje spoljnotrgovinskog preduzea. Zakon daje mogunost da se statutom spoljnotrgovinskog preduzea ili odlukom organa upravljanja moe odrediti da zastupnik daje punomoje i drugom licu uz saglasnost odgovarajueg organa u spoljnotrgovinskom preduzeu. 18

Zakon o obligacionim odnosima regulie institut punomoja i odreuje pojam punomoja, formu davanja punomoja, obim, nain davanja, opozivanje, dejstvo i naine prestanka punomoja. Vrste punomoja Spoljnotrgovinsko preduzee moe dati vie vrsta punomoja: Opte ili generalno punomoje Zakon o obligacionim odnosima predvia da punomonik kome je dato opte punomoje moe da preduzima samo pravne poslove koje spadaju u redovno poslovanje. U posebne poslove spadaju preuzimanje menine obaveze, zakljuivanje ugovora o jemstvu, zakljuivanje ugovora o poravnanju, zakljuivanje ugovora o izabranom sudu i odricanje nekog prava bez naknade. Posebno ili specijalno punomoje Ovo posebno ili specijalno punomoje se daje od strane vlastodavca punomoniku radi preuzimanja odreenog konkretnog posla (jednog ili vie, ali tano odreenih poslova) i za preuzimanje odreene vrste poslova. To je predvieno i naim Zakonom o obligacionim odnosima kada je normirano da se poslovi koji ne dolaze u redovno poslovanje mogu od strane punomonika preduzeti samo kada je posebno ovlaen za preduzimanje takvog posla, odnosno vrste poslova u koje ovaj spada. Poslovno punomoje - Zakonom o obligacionim odnosima predviene su odredbe o poslovnom punomoju i to one koje reguliu pitanje davanja punomoja i njegove sadrine kao poslovnog punomoja. Poslovno punomoje moe biti dato, u granicama zakona, od strane spoljnotrgovinskog preduzea ili pravnog lica i njime ovlastiti punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiajeni u vrenju njihove delatnosti. Da bi se blie odredio koje su to poslovne delatnosti, zakonodavac nabraja koji se ugovori, odnosno koje pravne radnje ne smatraju uobiajenim i kao takvi ne spadaju u redovne poslovne delatnosti za koje se, poto ne ulaze u krug uobiajenih poslova, za njihovo vrenje zahteva posebno odobrenje. Punomoje trgovakog putnika - Trgovaki putnik spoljnotrgovinskog preduzea je specijalna vrsta punomonika koji zastupa spoljnotrgovinsko preduzee putujui i prodajui robu izvan sedita spoljnotrgovinskog preduzea u inostranstvu. Koju to robu oni mogu prodavati, izriito je navedeno u punomoju koje mu je izdalo spoljnotrgovinsko preduzee. Punomoje po zaposlenju Posebna vrsta punomoja prokura. SPOLJNOTRGOVINSKO DRUTVENO I JAVNO PREDUZEE U SCG Spoljnotrgovinskim drutvenim preduzeem smatra se pravno lice koje obavlja privrednu delatnost u inostranstvu ili spoljnotrgovinski promet roba i usluga radi sticanja dobiti i koje u celini posluje drutvenim kapitalom koji je podeljen na akcije ili udele odreene nominalne vrednosti. Ovo preduzee se upisuje u sudski registar i u registar kod nadlenog saveznog organa za ekonomske odnose sa inostranstvom. Spoljnotrgovinska drutvena preduzea se ne mogu vie osnivati, ali postojea i dalje funkcioniu kao takva. Ona bi se trebala transformisati u spoljnotrgovinska drutva ili u dravna spoljnotrgovinska preduzea sa jasno definisanim titularom svojine. Zakon o preduzeima je jo 1988. godine faktiki zabranio osnivanje novih drutvenih spoljnotrgovinskih preduzea osim javnih.

19

Organi spoljnotrgovinskog drutvenog preduzea su: skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. U malim spoljnotrgovinskim drutvenim preduzeima sa manje od 50 zaposlenih ne bira se upravni odbor i nadzorni odbor. Skuptinu spoljnotrgovinskog drutvenog preduzea ine predstavnici zaposlenih i izabrani na nain utvren statutom. Skuptina po pravilu odluuje javnim glasanjem. U malim preduzeima funkciju skuptine obavljaju svi zaposleni. Neka ovlaenja skuptine spoljnotrgovinskog drutvenog preduzea su donosi i menja statut, utvruje poslovnu politiku, odluuje o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala, bira i opoziva predsednika, lanove upravnog odbora, lanove nadzornog odbora, revizore i dr. Upravni odbor bira skuptina spoljnotrgovinskog drutvenog preduzea i ona priprema predloge odluka za skuptinu i izvrava odluke skuptine, donosi opte akte koje ne donosi skuptina, priprema izvetaj o poslovanju bilans sredstava i bilans uspeha, sprovodi poslovnu politiku, stara se o pripremi godinjeg obrauna, postavlja i razreava direktora, bira predsednika upravnog odbora itd. Direktor je organ poslovoenja u spoljnotrgovinskom preduzeu. Njega bira i razreava upravni odbor, ako nema upravnog odbora (tj. u malim preduzeima) direktora bira i razreava skuptina preduzea. Direktor spoljnotrgovinskog preduzea zastupa preduzee, organizuje i vodi poslovanje tog preduzea stara se o zakonitostima rada preduzea i odgovara za zakonitost rada preduzea. Nadzorni odbor je organ nadzora koji obavlja nadzor nad radom uprave spoljnotrgovinskog preduzea i izvrnog odbora, direktora, pregleda periodini i godinji obraun, utvruje da li su poslovne knjige voene u skladu sa propisima. Statut srpskog spoljnotrgovinskog drutvenog preduzea je najvii pravni akt. Zakon o preduzeu predvia da ovo preduzee mora da sadri sledee odredbe: firma, delatnost i sedite, zastupanje, nain rasporeivanja dobiti i pokrie gubitka, rezerve, organe spoljnotrgovinskog preduzea i dr. Spoljnotrgovinsko javno preduzee je ono koje obavlja delatnost od opteg javnog interesa a koje osniva drava tj. jedinica lokalne samouprave. Ovo preduzee ima svoju firmu pored naziva dodaje i oznaku j.p. odnosno s.j.p. U sudski registar se prilikom osnivanja javnog spoljnotrgovinskog preduzea upisuje firma i sedite preduzea. Republiki zakoni Srbije Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa predvia sledee privredne delatnosti u oblasti infrastrukture, elektroprivrede, elezniki i PTT saobraaj, vazduni saobraaj, radio televizija i korienje u upravljanje dobara od opteg interesa (umarstvo, putevi, privreda, vodoprivreda), komunalne i dr. Javna spoljnotrgovinska preduzea se organizuju u cilju da obavljaju delatnost od opteg interesa, da delatnost vre na nain kojim se obezbeuje tehniko-tehnoloka i ekonomsko jedinstvo sistema, razvoj i usklaenost sopstvenog razvoja sa ukupnim privrednim razvojem, zatita i unapreenje dobara od opteg interesa i ivotne sredine, kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika. Organi javnog spoljnotrgovinskog preduzea su: Upravni odbor, nadzorni odbor, direktor. Upravni i nadzorni odbor, osim predstavnika zaposlenih bira osniva. Direktor bira upravni odbor. Zaposleni takoe uestvuju u upravljanju ovog preduzea, a kada ih ima vie od 50 imaju pravo da obrazuju savet zaposlenih.

20

SPOLJNOTRGOVINSKA PRIVREDNA DRUTVA (DRUTVA KAPITALA I DRUTVA LICA) Stupanjem na snagu Zakona o preduzeima iz 1986. godine i u naem trgovinskom pravu i u meunarodnom poslovnom (privrednom) pravu, javljaju se nove organizacione forme poslovnih subjekata, koje su poznate kao spoljnotrgovinska privredna trgovaka drutva. Dele se na spoljnotrgovinska drutva, spoljnotrgovinska drutva kapitala. Ovakva podela je uinjena obzirom na to koji je element u takvom drutvu preovladao, lini ili novani (kapital). Ako su lica koja se udruuju dala prednost linosti sa kojom udruuju odreena sredstva i rad, radi se o spoljnotrgovinskom drutvu lica, a kada je prednost data kapitalu, govori se o spoljnotrgovinskom drutvu kapitala. Sve zemlje Evropske unije poznaju etiri oblika preduzea: spoljnotrgovinska drutva lica (ortako drutvo i komanditno drutvo) i spoljnotrgovinska drutva kapitala (akcionarsko drutvo, postoji ogranienje meu osnivaima).

Fizika lica mogu osnivati spoljnotrgovinska drutva lica, spoljnotrgovinska drutva kapitala dok pravna lica samo spoljnotrgovinska drutva kapitala i spoljnotrgovinska komanditna drutva, ali u svojstvu komanditora. Karakteristike spoljnotrgovinskih poslovnih drutava bile bi, u skladu sa Zakonom o preduzeima, pluraritet subjekata koji ine ova spoljnotrgovinska drutva, povezivanje subjekata na profilnom interesu, formiranje imovine spoljnotrgovinskih drutava, njeno uveanje ili umanjenje i odgovornost za poslovanje imovinom. Spoljnotrgovinska drutva lica zasnivaju se pre svega na linim odnosima lica koja ine to spoljnotrgovinsko drutvo, jer predstavlja zajednicu takvih lica. Prema Zakonu o preduzeima osnivai mogu biti sve domae i sve strane osobe tj. pravna lica pod uslovima uzajamnosti. Ako je ulaga srpski dravljanin koji ima boravite u inostranstvu due od godinu dana i strano lice, mogu u skladu sa Zakonom o stranim ulaganjima osnivati meano preduzee u kojem je uee stranog kapitala vee od 51%. Da bi se preduzee osnovalo potrebno je da se sklopi ugovor o osnivanju u pismenom obliku. Propis o upisu u sudski registar kada se radi o osnivau stranom fizikom licu, zahteva podnoenje dokaza o identitetu osnivaa. Ako se radi o osnivanju akcionarskog drutva, morao bi da se saini ugovor o osnivanju, a ako to drutvo osniva jedan lan trebalo da postoji odluka o osnivanju. Za postojanje spoljnotrgovinskog trgovakog privrednog drutva potrebna su 4 elementa: ugovor o osnivanju, ulog, uee u dobiti i volja lana da se udrui u spoljnotrgovinsko drutvo. Ugovor o osnivanju smatra se bitnim elementom za nastanak spoljnotrgovinskog drutva. Svaki ugovor mora imati oznaku o firmi i seditu spoljnotrgovinskog drutva, iznos uloga, udela, odredbe o osnovnom kapitalu, odredbe o organima spoljnotrgovinskog drutva, prava i obaveze osnivaa i dr. Osnivaki ulog je imovinska vrednost (novac, stvar i prava izraena u novanoj vrednosti, rad ili usluge). Lini rad tj. line usluge koje se iskazuju u novcu a koje svaki lan drutva unosi u drutvo radi obavljanja odreene delatnosti predstavljaju osnivaki ulog. Ulozi lanova drutva postaju imovina i ine osnovni kapital drutva. Pri izvravanju obaveze prema treim licima, kapital drutva je garancija, jer dobit drutva pripada samo lanovima drutva i na taj nain dobit postaje njihova svojina.

21

Uee u dobiti se u ugovorima o osnivanju drutva istie kao hitan element bez kojeg takav ugovor nije ni punovaan. Uee u gubicima moe se regulisati na dva naina ili smanjenjem kapitala tj. uloga lanova ili poveanjem uloga dobitnim kapitalom od strane lanova. Namera i volja lanova spoljnotrgovinskog drutva je bitan element ugovora o drutvu. Neophodno je da je volja izraena slobodno o tome da postane lan nekog drutva i da je nastala bez pritisaka, pretnji i prinude. SPOLJNOTRGOVINSKA DRUTVA KAPITALA Spoljnotrgovinsko drutvo kapitala prestavlja ono spoljnotrgovinsko drutvo kod kojih je bitno udruivanje kapitala. Ovakva spoljnotrgovinska drutva kapitala nastaju na osnovu ugovora, ali to nije jedini akt STD i ta preduzea moraju doneti i statut spoljnotrgovinskog drutva. Posle donoenja statuta i ugovor o osnivanju spoljnotrgovinskog drutva gubi vanost pri delovanju spoljnotrgovinskog preduzea osim kad sadri odredbe kojim lanovi tog drutva preuzimaju neke obaveze u vezi sa odnosim u drutvu. Za spoljnotrgovinsko drutvo kapitala karakteristino je sledee: Imaju osnovni kapital i s tim u vezi propisuju najmanje sredstva sa kojima se spoljnotrgovinsko drutvo osniva, Pri osnivanju STD se ne trai postojanje vie lica, mada je to vrlo est sluaj, nego se STD moe osnovati i sa samo jednim licem lanovi spoljnotrgovinskog drutva ne odgovaraju za njegove obaveze osim u izuzetnim sluajevima propisanim Zakonom o preduzeima, ve STD odgovara neogranieno tj. sa itavom imovinom za svoje obaveze, lanovi STD snose ogranieni rizik za poslovanje STD i to sa sredstvima koje su uloili u drutvo, pa se STD koriste za to da se ogranii snoenje rizika STD mora imati statut spoljnotrgovinskog drutva, Kontrola ulaska i izlaska iz STD nije bitna karakteristika, a uspostavlja se samo onda kada se to predvidi u statutu STD ima odreene organe u kojima ne moraju biti s lanovi STD, a zakon im daje iskljuivo pravo da obavljaju poslove pravljanja STD Udeli STD su lako prenosivi i po pravilu bez saglasnosti ostalih lanova STD mogu se prenositi, npr. prenoenjem akcija lanovi STD ne odgovaraju prema treim licima za obaveze istog drutva, ve drutvo odgovara svojim kapitalom, STD upravljaju lica koja u momentu odravanja suptine STD poseduju akcije, odnosno udele u STD.

Spoljnotrgovinska drutva kapitala su: spoljnotrgovinska akcionarska drutva i spoljnotrgovinska drutva sa ogranienom odgovornou. U naem pravnom sistemu moe se osnivati jednolano spoljnotrgovinsko akcionarsko drutvo i jednolano spoljnotrgovinsko drutvo sa ogranienom odgovornou. ei je sluaj da udeli spoljnotrgovinskog drutva dou u vlasnitvo jednog lica, a ree osnivanje ovakvog drutva od strane samo jednog akcionara. Veina zemalja doputa da spoljnotrgovinsko drutvo nastavi postojanje kao jednopersonalno spoljnotrgovinsko drutvo. Jednopersonalno spoljnotrgovinsko drutvo ima sve organe koje imaju i spoljnotrgovinska drutva ovog oblika.

22

Organi spoljnotrgovinskog akcionarskog drutva koje se osniva bez upuivanja javnog poziva za upis i uplatu akcije su: skuptina i direktor u sluajevima koje propisuje zakon o preduzeima i nadzorni odbor. Organi spoljnotrgovinskog drutva sa ogranienom odgovornou su: direktor, upravni i nadzorni organ, moe biti i skuptina ako je to predvieno zakonom o preduzeima. Do prestanka spoljnotrgovinskog drutva obino dolazi iz imperativnih (zakonskih) razloga, ali mogu prestati i iz drugih razloga, npr. voljom lanova STD ili istekom roka na koji je STD osnovano. Najei razlozi su: kada je spoljnotrgovinsko drutvu izreena mera zabrane obavljanja delatnosti; kad prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; kad se pravosnanom sudskom odlukom utvrdi nitavnost upisa u sudski registar, odlukom skuptine lanova spoljnotrgovinskog drutva; kad ne obavlja delatnost due od 2 godine neprekidno; kad se broj lanova drutva svede na jedan, a u roku od 6 meseci se sudu ne prijavi novi lan spoljnotrgovinskog drutva steajem i dr. SPOLJNOTRGOVINSKA DRUTVA LICA Spoljnotrgovinska drutva lica se formira kao drutvo intuitu personae, odnosno, pri formiranju lanovi STD imaju u vidu pre svega linost lanova STD, stoga ustupanje udela STD treem licu podlee saglasnosti svih lanova STD. Smrt, odnosno poslovna nesposonost nekog lana ST ortakog druta zahteva izjanjavanje svih ostalih lanova u STD o nastavku postojanju STD. Nepostojanje javnih ortaka komplementara kod ST komanditornog drutva zahteva primanje novih komplementara ili statusnu promenu STD u novo STD, npr. STD sa ogranienom odgovornou. Spoljnotrgovinsko drutvo lica u naem pravu kao i u drugim pravima moe se organizovati kao spoljnotrgovinsko ortako drutvo i spoljnotrgovinsko komanditno drutvo. U nekim zemljama postoji ovakav organizacioni oblik spoljnotrgovinskog komanditnog drutva na akcije (Italija, Nemaka, vajcarska, Francuska), a u nekim ne (Austrija, Engleska, Maarska). Kod spoljnotrgovinskog drutva lica firma mora imati jasno navedeno ime bar jednog lana. lanovi spoljnotrgovinskog drutva lica upravljaju poslovima tog drutva, ali isto tako te poslove mogu poveriti i drugom licu. Znaajno za postojanje ovakvog drutva je i lina odgovornost lanova spoljnotrgovinskog drutva za njihove obaveze. Ta odgovornost proizilazi iz line povezanosti lanova, koji u STD predstavljaju odreenu zajednicu. Odnos lanova u drutvima lica je obligacioni odnos kojem se dodaje i statusno pravo. Zakon o obligacionim odnosima nae zemlje ne regulie pitanja koja se odnose na ugovor o ortakluku lanova spoljnotrgovinskog drutva lica i zbog toga je vrlo znaajan Zakon o preduzeima koji posebno regulie ortako drutvo. Ugovor o ortakluku je jedini pravni osnov, pa je neophodno dopuniti odredbe o ugovoru o ortakluku i u Zakonu o obligacionim odnosima, jer se taj Zakon primenjuje na nae spoljnotrgovinske i privredne subjekte. Bitne karakteristike spoljnotrgovinskog drutva lica: osnivaju se iskljuivo putem ugovora lanova spoljnotrgovinskog drutva i nemaju statut, ne postoji osnovni kapital spoljnotrgovinskog drutva, 23

postoji kontrola o ulasku i izlasku lanova spoljnotrgovinskog drutva, lanovi spoljnotrgovinskog drutva upravljaju poslovima tog drutva ali to mogu poveriti i nekom drugom, firma mora imati navedeno ime bar jednog lana spoljnotrgovinskog drutva, postoji odgovornost lanova spoljnotrgovinskog drutva za obaveze takvog drutva ime se otklanja ogranienje u snoenju rizika poslovanja. SPOLJNOTRGOVINSKO AKCIONARSKO DRUTVO

Stupanjem na snagu Zakona o preduzeima, pojavljuje se novi oblik privrednih drutava akcionarska drutva, kao oblik drutva kapitala, pa se javljaju i spoljnotrgovinska akcionarska drutva. Spoljnotrgovinsko akcionarsko drutvo osnivaju pravna tj. fizika lica radi obavljanja spoljnotrgovinske delatnosti iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije odreene nominalne delatnosti. Spoljnotrgovinsko akcionarsko drutvo je pravno lice i ima imovinu koju u poetku ini samo uplaena sredstva kao osnovni kapital, osnovna glavnica, a kasnije ine i sva prava koja pripadaju drutvu za vreme postojanja. To znai da imovina moe da bude vrednosno manja ili vea od osnovne glavnice koji je prvobitno odreen. STD je drutvo kapitala to znai da se ovakvo drutvo konstituie na osnovu udruenja kapitala, a ne na osnovu udruivanja lica. Ovo drutvo se moe baviti svim delatnostima koje se odnose na uvoz i izvoz robe i pruanja usluga u meunarodnom trgovakom poslovanju kao to ini i spoljnotrgovinsko preduzee. Akcionarsko drutvo se osniva ugovorom o osnivanju, a kada ga osniva samo jedan lan odlukom o osnivanju. Ugovor sadri: odredbe o firmi i seditu drutva, firmi osnivaa i adresi, a kada je osniva fiziko lice, ime i adresu i matini broj graana osnivaa; delatnost drutva; osnivaki ulog, odnosno osnovni kapital koji je podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti; prava, obaveze i odgovornosti osnivaa prema ST akcionarskom drutvu o ST akcionarskog drutva prema osnivau; uslovima i nainu utvrivanja i rasporeivanja dobiti i snoenja rizika; zastupanju; zatiti ivotne sredine i dr. Osnivai, fizke i pravne osobe, odluuju se za jedan od sledea dva naina osnivanja ST akcionarskog drutva: Da otkupe sve akcije STD i to ve pri osnovanju simultano (istovremeno) osnivanje Da upute javni poziv (prospekt) za otkup akcija svim zainteresovanim licima sukcesivno (postepeno) osnivanje.

Osnivai ovog drutva utvruju iznos sredstava koji je potreban za osnivanje i kod drutva koji ini osnovni kapital ovog drutva. Osnovni kapital ini zbir nominalnih vrednosti svih akcija. Osnovni kapital je utvren i podeljen na akcije odreenih nominalnih vrednosti. Zakonodavac je odredio minimalni osnovni kapital ovog drutva osniva se na taj nain to se otkupe sve akcije prilikom njegovog osnivanja, a to znai da e se prvo upisati, a zatim i uplatiti akcije u celini i to bez upuivanja javnog poziva za upis i uplatu akcije i bez odravanja osnivake skuptine. Tada svi osnivai potpisuju ugovor o osnivanju i donose statut spoljnotrgovinskog drutva. Akcije se mogu upisati ne samo u novcu, nego i u stvarima i pravima izraenim u novanoj vrednosti. Uloge u stvarima i pravima procenjuje ovlaeni procenjiva. Akcionar ne moe svoje potraivanje prema spoljnotrgovinskom drutvu prebijati svojom obavezom. Osnovai su duni da sazovu osnivaku skuptinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija, utvrenog u javnom pozivu (prospektu). Ukoliko osnivai ne sazovu osnivaku skuptinu u predvienom roku, smatra se da do osnivanja ST akcionarskog drutva nije ni dolo. 24

Osnivaka skuptina ima sledee ovlaenje: da utvrdi da je osnovni kapital upisan i uplaen u skladu sa zakonom, donosi statut i dr. Statut je najvaniji i najvii pravni akt u drutvu. Spoljnotrgovinsko akcionarsko drutvo se upisuje u sudski registar kad sud utvrdi da je osnivaka skuptina sazvana i odrana, da je osnovni kapital upisan u celini i uplaen, da novani ulozi u celini predati spoljnotrgovinskom akcionarskom drutvu koje se osniva, da je dato odobrenje od strane nadlenog saveznog organa za javni poziv za upis akcije. U naem pravu ovo drutvo nastaje tek od momenta upisa u sudski registar. Primenjuje se normativni sistem nastanka drutva i sud prilikom upisa nije ovlaen da ceni svrsishodnost nastajanja spoljnotrgovinskog akcionarskog drutva. Sud samo utvruje da li su ispunjene sve pretpostavke koje su zakonom propisane za osnivanje ovakvog drutva. SPOLJNOTRGOVINSKO DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU Spoljnotrgovinsko drutvo sa ogranienom odgovornou ima elemente i spoljnotrgovinskog drutva lica i kapitala, mada je ono pre svega drutvo kapitala, pa se zato u zakonodavstvima mnogih zemalja izbegava definisanje ovog spoljnotrgovinskog drutva. STD sa ogranienom odgovornou je nstalo kao svojevrstan hibrid izmeu dva koncepta STD: drutva lica i drutva kapitala. ST doo moemo definisati kao drutvo osnovano radi obavljanja ST delatnosti, odnosno prometa roba i usluga sa inostranstvom, koje osnivaju pravna i fizika lica koja ne odgovaraju za obaveze drutva, a snose rizik za poslovanje drutva do visine svog uloga i gde ulozi lanova Stdoo ine osnovni kapital. Osnovne karakteristike STdoo: Spoljnotrgovinsko drutvo sa ogranienom odgovornou je pravno lice, tj. moe da bude nosilac prava i obaveza i da stie vlasnitvo i druga stvarna prava, da raspolae sa stvarima i imovinom, da skalpa pravne poslove. Ima i procesnu slobodu, tj. moe da uestvuje u postupku pred sudovima i drugim organima, da moe da tui odreene subjekte pred sudom ili pred arbitraom, kao i da bude tuen, da odgovara za privredne prestupe. Nad njim se moe vriti postupak likvidacije, steaja, a i postupak izvrenja. Spoljnotrgovinsko drutvo sa ogranienom odgovornou je pre svega spoljnotrgovinsko drutvo kapitala iako ima odreene komponente i primesa STD lica. lanovi spoljnotrgovinskog drutva sa ogranienom odgovornou ne odgovaraju za obaveze drutva. Obaveza lana je da uplati nalog da bi stekao odreeni udeo i drutvu i time je njegova obaveza prema drutvu ispunjena. Ovo drutvo moe obavljati predmet poslovanja zbog koje je i osnovano, ali to ne podrazumeva odgovornost lana za obaveze spoljnotrg. dru. lan uestvuje u podeli dobiti koje dru. ostvari. lan snosi rizike poslovanja i ograniava se na to da izgubi ono to je uneo, tj uloio u STD. U naem pravnom sistemu se ovo drutvo moe pojaviti u svim vlasnikim reimima, tj u privatnom, drutvenom, dravnom i meovitom obliku svojine. Zakon o preduzeima ne postavlja nikakva ogranienja u pogledu delatnosti STdoo. Zakon o preduzeima decidirano navodi da drutvo sa ogranienom odgovornou sadri oznaku d.o.o., pa prema tome i firma STdoo mora da sadri oznaku s.d.o.o. Osnivanje spoljnotrgovinskog drutva sa ogranienom odgovornou Zakon o preduzeima, predvia da se STdoo osniva Ugovorom o snivanju, a kada ga osniva jedan osniva odlukom o osnivanju. Ovo STD moe imati najvie 30 lanova sem kad su lanovi STD zaposleni u STD koji kupuju udele pod povlaenim uslovima. Ugovor o osnivanju STdoo sadri: firmu i sedite; firmu osnivaa i adresu, tj sedite, a kada je osniva fiziko lice ime, adresu i matini br. graanina osnivaa ; delatnost STdoo ; osnivaki ulog; prava, obaveze i odgovornosti osnivaa prema STD i STD prema osnivau; uslove i nain 25

utvrivanja i rasporeivanja dobiti i snoenja rizika; zastupanje spoljnotrgov. dru. i zatiti ivotne sredine. Osnovni kapital (osnovna glavnica) spoljnotrgovinskog drutva sa ogranienom odgovornou Osnovni kapital, tj osnovna glavnica je jedno od osnovnih pitanja koja se moraju predvideti u ugovoru. Zakon o preduzeima propisuje najmanji iznos osnovnog kapitala. Ulozi bi se mogli uplaivati u delovima obrocima. Pri kasnijem poveanju osnovnog kapitala, poto je STD osnovano i upisano u sudski registar, mogue su i uplate u delovima onako kako to lanovi predvide Ugovorom o osnivanju tj proirenju osnovnog kapitala STD, statutom ili odlukom organa STD koji je po statutu ovlaen da o tome odluuje. Ugovorom o osnivanju, lanovi se ne mogu osloboditi unoenja uloga u imovinu, sem u sluaju primene pravima o smanjenju osnovnog kapitala. lanovi STD ne mogu svoju obavezu unoenja uloga u imovinu STD prebiti svojim potraivanjem prema STD. Udeo koji se stie po osnovu uloga, moe pripadati jednom licu ili veem broju lica . Prenos udela udeo se moe slobodno prenositi izmeu lanova STD, a u skladu sa ugovorom o osnivanju STD. Saglasnost STD, pri prenosu udela, potrebna je i kada je lan STD preuzeo obavezu i na sopstvenu inidbu. U sluaju da lan STD, pri prenosu udela uz svoj udeo, stekne jo jedan udeo ili vie njih, onda se svi spajaju u jedan udeo. Udeo se moe preneti i treem licu. Prava i obaveze lanova spoljnotrg. dru. sa ogran. odgovornou sa statusnim promenama ovog STD Neka od prava lanova ovog drutva su: imovinska prava, pravo uticaja u dru. kao imaoca udela, ugovorna prava i posebna prava. Pod imovinskim pravima lanova se smatraju prava u uestvovanju u dobiti i ostatku likvidacijske ili steajne mase, posle sprovedenog postupka likvidacije ili steaja. Pravo uticaja u drutvu, kao imaoca udela podrazumeva: pravo glasa ulagaa u organima dru. pravo na obavetavanje lanova dru. pravo na pobijanje odluka organa dru. pravo na tubu actio pro sotio, tj tubu kojom lan dru. moe podii zahtev dru. , tj prema drugom lanu u dru. da on uini neku inidbu koju je on obavezan da uini i actio negatoria, kao pravo odbrane lana dru. protiv pravnih prekoraenja ovlaenja od strane organa dru. obaveza uplate uloga obaveza sporednih inidbi obaveza dodatnih (dopunskih) uplata obaveza na lojalno ponaanje SPOLJNOTRGOVINSKO ORTAKO DRUTVO Spoljnotrgovinsko ortako drutvo je drutvo lica koje se osniva ugovorom dva fizika lica ili vie fizikih lica koja se obavezuju da uz sopstvenu neogranienu solidarnu odgovornost za obaveze STD obavljaju spoljnotrgovinsku delatnost pod zajednikom firmom. Ovo STD osniva najmanje 2 ili vie fizikih lica. To je ugovor intuitu personae i iz tih razloga ne postoji mogunost prenosivosti udela. Ortak ne moe bez saglasnosti ostalih ortaka 26

Obaveze lanova STdoo:

raspolagati svojim udelom u ortakom dru. pa ga iz tih razloga ne moe ni opteretiti raznim teretima. Cilj osnivanja ortakog STD je da ortaci poslovanjem ortakog STD ostvare dobit. Osnivanje spoljnotrgovinskog ortakog drutva Ovo spoljno trg. dru. nastaje na bazi ugovora o osnivanju, tj ugovora izmeu najmanje 2 ili vie fizikih lica koja se obavezuju da uz sopstvenu neogranienu solidarnu odgovornost za obaveze STD obavljaju odreene ST delatnosti pod zajednikom firmom. Na ugovor o osnivanju ortakog STD primenjuju se pravila o ugovoru o ortakluku, kad ugovorom o osnivanju nije drukije predvieno Upis spoljnotrgovinskog ortakog dru. u sudski registar Ortako STD se upisuje u registar kod nadlenog suda u koji se unosi: firma, delatnost, sedite, zastupanje, ulog lana ortakog STD i osnovni kapital ovog drutva. Pored toga, prijava za upis u sudski registar sadri i lino ime, zanimanje i prebivalite svakog lana drutva. Ulog lanova spoljnotrgovinskog ortakog drutva Zakon o preduzeima predvia da lan ortakog STD moe u ovo drutvo da uloi novac, stvari, prava, rad, ili usluge. Organi i poslovodstvo spoljnotrgovinskog ortakog drutva Ortako STD ima direktora (poslovodstvo). Funkciju direktora moe obavljati jedan ili vie lanova ortakog STD. Ugovorom o osnivanju ortakog STD utvruje se nain vrenja f-ja i drugih organa kad se i tome lanovi dru. istim ugovorom sporazumeju, tj koje e druge organe imati. Jo se kao organi pojavljuju: skuptina organ vlasnika, upravni odbor organ upravljanja, direktor organ poslovoenja i nadzorni organ organ nadzora. upravljanje i voenje poslova STD pravo na dobit i obaveza snoenja gubitaka pravo na informisanje raspolaganje udelom u dru. dunost obavetavanja i pravo uvida u poslovne knjige. Zastupanje STD Odgovornost STD za obaveze drutva Istupanje lana STD iz drutva. Pretvaranje ortakog STD u ST komanditno drutvo Pretvaranje ortakog STD u ST akciono drutvo Pretvaranje ortakog STD u ST sa ogranienom odgovornou.

Prava i obaveze (dunosti) lanova ortakog STD:

Spoljni odnosi ortakog STD i lanova:

Statusne promene oblika ortakog STD :

Prestanak ortakog STD:

27

Prestanak ortakog STD protekom vremena na koje je osnovano ili izvrenjem posla za koje je osnovano Usled izreene mere zabrane obavljanja delatnosti Prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova Odlukom lanova ortakog STD (otkaz lanova) Svoenjem na jednog lana drutva Nitavnost upisa u registar Usled njegove neorganizovanosti shodno imperativnim normama Neobavljanje delatnosti Spajanjem sa drugim STD ili podelom Iskljuenjem lana STD ili smru lana drutva Odlukom suda. SPOLJNOTRGOVINSKO KOMANDITNO DRUTVO

Pod pojmom spoljnotrgovinskog komanditnog drutva, podrazumeva se organizaciona forma spoljnotrgovinskog drutva lica koje se osniva ugovorom 2 ili vie lica u cilju obavljanja ST delatnosti, pod zajednikom firmom, kod kojih je najmanje jedno lice odgovorno neogranieno, solidarno, za obaveze spoljnotrgovinskog drutva (komplementar), rizik najmanje jednog lica ogranien je na iznos ugovorenog uloga (komanditor). Komplementar moe biti samo fiziko lice, a komanditor fiziko i pravno lice. Predmet uloga komanditora Ulog komanditora u ST komanditnom drutvu moe biti u novcu, stvarima i pravima. Ulog komanditora u stvarima i pravima, procenjuju ovlaeni procenjivai ili samo jedan, sem kad novana vrednost takvih stvari i prava ne prelazi iznos od 3000 US$, u dinarskoj protivvrednosti, po kursu na dan unoenja uloga kada u procenu u tom sluaju obavljaju osnivai. Poslovodstvo u spoljnotrgovinskom komanditnom drutvu Komplementar upravlja komanditnim STD i vodi poslove komanditnog STD. Komanditor ne moe voditi poslove komanditornog STD. Takoe, on se ne moe protiviti voenju poslova komanditornog STD od strane komplementara, sem kad su u pitanju poslovi izvan delatnosti ovog drutva. Spoljni odnosi spoljnotrgovinskog komanditnog drutva i lanovi Komplementari u zastupanju komanditnog STD u svemu imaju identian status sa lanovima ortakog STD. Meutim, kada se radi o poloaju i statusu komanditora ne postoji u teoriji i zakonodavstvu jedinstven stav da li on moe da se pojavi kao punomonik ili prokurista komaditnog STD. Pravna priroda spoljnotrgovinskog komanditnog drutva Spoljnotrgovinsko komanditno drutvo koje pre svega nastaje kao STD intuitu personae i na osnovu meusobne povezanosti i njihovih linih osobina komplementara, daje prevagu o sutini ovog STD kao STD lica, jer svojstva komanditora tu nisu toliko ni izraena. Naime, komanditori u STD uestvuju sa odreenim kapitalom, njihovo uestvovanje u spoljnotrgovinskom komanditnom drutvu nije vezano za njihovu linost i njihova lina svojstva. Komanditori su iskljueni iz prava upravljanja u drutvu. Oni, ne mogu samostalno raspolagati ni svojim udelima u komanditnom STD, ve im je i za to potrebna saglasnost svih lanova spoljnotrgovinskog 28

komanditnog drutva (pod uslovom da Ugovorom o osnivanju nije drugaije predvieno), a to je i bitna osobina spoljnotrgovinskog drutva lica. Ugovor o osnivanju spoljnotrgovinskog komanditnog drutva Spoljnotrgovinsko komanditno drutvo se osniva na bazi ugovora lanova spoljnotrgovinskog komanditnog drutva koji osnivaju isto drutvo. Ovaj ugovor predstavlja i osnivaki akt odnosno konstitutivni akt spoljnotrgovinskog drutva. Udeo i sredstva spoljnotrgovinskog komanditnog drutva Zakon o preduzeima ne zahteva nikakav zakonski minimum sredstava, odnosno kapitala za osnivanje ovog drutva. Iz toga proizilazi da poetna sredstva za rad ovog STD svojim ugovorom o osnivanju spoljnotrgovinskog komanditnog drutva odreuju komanditori i komplementari, bez obzira to komplementari odgovaraju za obaveze ovog STD neogranieno i solidarno. Ovo je potrebno iz razloga to spoljnotrgovinsko komanditno drutvo mora imati imovinu da bi moglo da posluje. Raspolaganje udelom u drutvu Kako se radi o dve kategorije lanova spoljnotrgovinskog komanditnog drutva, onda je potrebno razlikovati udeo u kapitalu ovog drutva (komplementara i komanditora) i udeo u lanskim pravima (komplementara i komanditora). Visina tih udela zavisi od ugovora i isti ne moraju biti jednaki, kao i izmeu lanova iste kategorije, tako i unutar obe kategorije lanova, tj ne moraju biti jednaki udeli komplementara sa komanditorima, kao ni u okviru komplementara, tj komanditora jednaki udeli svakog lana. Prava, obaveze i odgovornost lanova spoljnotrgovinskog komanditnog drutva Prava komplementara Zakon o preduzeima izriito predvia da komplementar upravlja spoljnotrgovinskim komanditnim drutvom i vodi poslove drutva, odnosno da komanditor ne moe voditi poslove spoljnotrgovinskog komanditnog drutva. Komanditor, po ovom zakonskom reenju, ne moe se protiviti voenju poslova spoljnotrgovinskog komanditnog drutva od strane komplementara, sem kada su u pitanju poslovi izvan delatnosti ovog dru. Prava komanditora mada komanditori, u osnovi imaju ulogu lanova ovog drutva sa ogranienom odgovornou, ipak se njihova uloga u komanditnom STD razlikuje od pozicije lanova STdoo , jer su oni iskljueni iz upravljanja i vienja poslova u STD , koji su povereni komplementarima. Obaveze komanditora iz same zakonske stilizacije proizilazi da komanditor nema obavezu upravljanja spoljnotrgovinskim komanditnim drutvom i voenja poslova u STD. Uloga upravljanja drutvom po pravilu je u svim komanditnom STD, kod svih zemalja, poverena komplementarima i spoljnim licima, menaderima prokuristima, ali ne i komanditorima. To vazi samo za poslove koji spadaju u redovnu delatnost komanditnog STD, dakle o poslovima koji su registrovani kao delatnost spoljnotrgovinskog komanditnog drutva. Odgovornost komanditora - komanditno STD i poverioci komanditnog drutva mogu podneti tubu protiv komanditora koji nije uplatio ili nije uneo u ugovoreni ulog, tj. deo tog uloga, u kojem sluaju, komanditor odgovara samo do visine neizmirenog uloga. U ovom sluaju, svi komanditori odgovaraju solidarno. Sporazum lanova spoljnotrgovinsko komanditno drutvo kojim se komanditor oslobaa plaanja uloga (delimino ili u celini ili se odlae plaanje uloga) ne proizvodi pravno dejstvo prema poveriocima ija su potraivanja nastala do upisa sporazuma u registar. Kad se komanditoru vrati ulog u odnosu prema poveriocima, smatra se da ulog nije vraen. Odgovornost komplementara odgovornost komplementara, koji moe biti samo fiziko lice u spoljnotrgovinsko komanditno drutvo je neogranieno solidarna za nastale obaveze drutva. Prestanak spoljnotrgovinskog komanditnog drutva Nas zakon o preduzeima da u sluaju smrti lana spoljnotrgovinskog komanditnog drutva ili prestanka jednog ili vie komanditora (ali ne i svih), spoljnotrg. dru. ne prestaje da postoji. Na 29

mesto komanditora koji je umro ili je prestao da postoji (na pr. , usled transformacije) dolaze njegovi pravni sledbenici (kad je re o pravnom licu), tj njegovi naslednici (kada se radi o fizikom licu) izuzev, kad lana spoljnotrgovinsko komanditno drutvo prestaje da postoji putem steaja ili likvidacije, jer tada nema pravnog sledbenika. PRESTANAK PREDUZEA I DRUGIH PRIVREDNIH SUBJEKATA (STEAJ, LIKVIDACIJA) Steaj Steaj predstavlja poseban institut kolektivnog namirenja poverioca generalnim izvrenjem na imovini steajnog dunika, ime on prestaje da postoji kao pravni subjekat. Razlikuju se dve vrste steaja: u materijalnom smislu podrazumeva stanje prezaduenosti odreenog privrednog subjekta u steaju, tj njegova insolventnost, zbog koje isti nije u stanju da ispunjava svoje obaveze prema poveriocima u formalnom smislu rei do steaja dolazi po oceni suda i pod istim se podrazumeva stanje koje proglasi sud, gde se prezadueno preduzee stavlja u steaj nad ijom se imovinom obavlja namirenje poverilaca putem zajednikog podjednakog namirenja. Sto se tie pravne prirode steaja, postoje dva shvatanja i to: 1. Steaj je generalna egzekucija, tj izvrenje na celokupnoj imovini dunika 2. Steaj je posebna grana vanparninog postupka. Shodno prvom gleditu, moe se prihvatiti da steaj predstavlja izvrenje, a prema drugom on obuhvata pored prinudnog namirenja, i utvrivanje i ispitivanje trabina. Naela steajnog postupka Naelo univerzalnosti steaja Naelo jednakosti poverilaca Naelo sudskog rukovoenja Naelo hitnosti Naelo unovenja

Prethodni postupak za utvrivanje uslova za otvaranje steaja podrazumeva odreene radnje koje su usmerene na proveru da li su prezentirane injenice u predlogu takve prirode da mogu dovesti do steaja, kao i da se uini pokuaj da se zainteresovanim licima omogui, putem fin. intervencije dalji rad dunika. Osim toga, daje se mogunost poveriocima da se poravnaju sa dunikom to je poseban oblik sanacije, mada ovaj Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ne poznaje institut sanacije. Kao organi steajnog postupka pojavljuju se: steajno vee, steajni sudija i steajni upravnik. Odbor poverilaca nije obavezan, ve fakultativan organ, koji se pojavljuje kao savetodavno telo. Steajno vee odluuje o pokretanju prethodnog postupka za utvrivanje postojanja uslova za steaj i sprovodi taj postupak, odluuje o otvaranju steajnog postupka o prigovorima steajnog upravnika protiv zakljuka i uputstava steajnog sudije, o prigovorima poverilaca protiv zakljuka steajnog sudije. Steajni upravnik odreuje se reenjem o otvaranju steajnog postupka. On obavlja prava i dunosti organa upravljanja dunika i rukovodi poslovima dunika kao i zastupa dunika. On je duan posebno: da aurira knjigovodstvenu evidenciju do dana otvaranja steajnog postupka, da 30

sastavi uz saglasnosti sa steajnom sudijom, predraun trokova steajnog postupka i da ga podnese na odobrenje steajnom veu obrazuje komisiju za inventarisanje, sastavlja poetni bilans steaja, stara se o ostvarivanju potraivanja dunika, unovava stvari dunika i dr. Steajni sudija je operativni organ i on je nadlean po svim pitanjima u vezi sa sprovoenjem steajnog postupka koja nisu data i nadlenost steajnog vea. Steajni sudije je istovremeno i nadzorni organ nad steajnim upravnikom. Odbor poverilaca kao fakultativni organ, svoje poslove vri na sednicama koje saziva steajni sudija ( bilo po slubenoj dunosti, na predlog steajnog upravnika ili veine lanova odbora poverilaca). Odbor poverilaca razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase, ima prava da pregleda posl. knjige i celokupnu dokumentaciju, ima pravo prigovora steajnom sudiji na rad steajnog upravnika kao i steajnom veu na rad steajnog sudije. Subjekti steaja i pokretanja postupka kao subjekt steaja javlja se lice nad kojim se sprovodi steajni postupak. To je dunik koji je trajnije nesposoban za plaanje, tj. koji je insolventan. To lice kao subjekt steaja moe biti i ST preduzee i ST drutvo. Otvaranje steajnog postupka steajno vee moe da odobri ili ne otvaranje steajnog postupka. Meutim, pre nego to donese odluku o tome steajno vee prima izvetaj steajnog sudije i miljenje vetaka o ekonomsko finansijskom stanju dunika i zakazuje roite radi raspravljanja o postojanju uslova za otvaranje steajnog postupka. Steajno vee na istom roitu odluuje, putem reenja, o otvaranju steajnog postupka nad dunikom ili odbijanje predloga za otvaranje postupka. Zakljuenje steajnog postupka steajni sudija, kad od steajnog upravnika primi izvetaj da su svi poslovi iz steajnog postupka okonani podnosi steajnom veu predlog za zakljuenje stenje steajnog postupka. Odluka o zakljuenju steajnog postupka od strane steajnog vea objavljuje se u slubenom glasniku drave, kod nas Slubenom glasnik Republike Srbije. Likvidacija Likvidacija spoljnotrgovinskog preduzea, tj privrednog subjekta je u stvari postupak koji se odvija nad ST preduzeem koji je solventan, ali prestaje da postoji iz nekog drugog zakonom predvienog razloga (likvidacija ST preduzea). Kako je imovina ST preduzea odnosno subjekta likvidacije dovoljna da podmiri obaveze preduzea koje prestaje da postoji, to se u likvidacionom postupku likvidiraju njegova prava i obaveze ova likvidacija se sprovodi samo u sluaju kada preduzee nema pravnog sledbenika. Postupak za pokretanje postupka likvidacije mogu podneti: osniva, vlasnik, dunik, sud koji vodi sudski registar kada se radi o ponitenju upisa, kao i nadleni organ lokalne samouprave kad se radi o zabrani delatnosti, prestanku postojanja uslova, odnosno ispunjenju cilja radi kojeg je ono osnovano i kada ono nije organizovano u skladu sa zakonom. Postupak likvidacije se ne sprovodi kada postoje uslovi za sprovoenje steaja. Postupak likvidacije otvara i sprovodi redovni sud na ijem je podruju sedite dunika. Organi sprovoenja postupka likvidacije su likvidaciono vee i likvidacioni upravnik koje odreuje sud. PRAVA INTELEKTUALNE (INDUSTRIJSKE) SVOJINE Izraz industrijska svojina s u poslednje vreme, a pogotovo sa donoenjem grupe zakona koji se odnose na ovu oblast: Zakona o patentima, Zakona i igovima, Zakona o modelima i uzorcima i Zakona o geografskim oznakama porekla, zamenjuje se izrazom intelektualna svojina, jer u ostalom i industrijska svojina predstavlja skup intelektualnih vrednosti proizvoda 31

ljudskog duha kao sto su pronalasci, modeli i uzorci, robni i usluni igovi, oznaka porekla proizvoda i suzbijanja nelojalne utakmice na tritu. Tu spadaju i odreena znanja koja se zatiena (know-how). Pronalazako pravo Patenti i mali patenti Pronalazak se titi patentom ili malim patentom ( korisni model). Patent je pravo kojim se titi pronalazak i koji predstavlja novo tehniko reenje odreenog problema koji ima inventivni nivo i koje je primenljivo, a mali patent (korisni patent), je novi institut u srpskom pravu industrijske (intelektualne) svojine kojim se titi pronalazak koji predstavlja novo tehniko reenje odreenog problema i koje je primenljivo, ali koji ima nii inventivni nivo. Kao predmet pronalaska koji se titi patentom moe biti proizvod (ureaj, supstanca, kompozicija, mikroorganizam, biljna i ivotinjska elijska kultura), postupak kao i primena poznatog proizvoda ili postupka u nove svrhe. Predmet pronalaska koji se titi malim patentom moe biti reenje koje se odnosi na oblikovanje, konstrukciju, ili konfiguraciju nekog predmeta ili raspored njegovih sastavnih delova. Postoje sledee podele patenata: I 1. Patent 2. Mali patent (korisni model). II 1. Poverljivi Kod poverljivog patenta titi se pronalazak koji se odnosi na narodnu odbranu i dravnu bezbednost. Postoje i zavisni patent kojim se zatiuje pronalazak koje se ne moe samostalno primeniti bez istovremene primene drugog pronalaska koje je vremenski ranije zatien patentom i gde ova dva pronalaska pripadaju razliitim licima. Postoje i tzv zavodski patenti, tj patenti koji su stvoreni zajednikim radim u fabrici, zavodu, preduzeu, pa nije mogue koja su lica u timskom radu stvorila pronalazak. 2. Nepoverljivi. III 1. Osnovni titi osnovni pronalazak 2. Dopunski titi dopunski pronalazak. Osnovna mu je karakteristika da titular mora biti isto lice oje je titular osnovnog patenta. IV 1. Zavisni njime se titi pronalazak koji se ne moe primeniti, a da se ne upotrebi ve ranije stvoreni pronalazak. Titulari ovih patenata s razliita lica. 2. Nezavnisni Uslovi za zatitu pronalaska Zakon o patentima predvia odreene uslove koji moraju biti ispunjeni na dan podnoenja prijave za zatitu pronalaska, tj na dan priznatog prava prvenstva prijava, a to su: da pronalazak mora biti nov, da ima inventivni nivo i da mora biti primenljiv. Pravo na zatitu pronalaska ima pronalaza, odnosno njegov pravni sledbenik, ili pod zakonskim uslovima poslodavac, odnosno njegov pravni sledbenik. Takoe, i strana fizika i

32

pravna lica u pogledu zatite pronalazaka u naoj zemlji uivaju ista prava kao i domaa lica, kad to proizilazi iz meunarodnih ugovora ili iz naela uzajamnosti. Patent traje 20 godina, a mali patent 10 godina od datuma podnoenja prijave. Dopunski patent ne traje due od osnovnog. Danom smrti fizikog lica, odnosno, prestankom postojanja pravnog lica koje je nosilac patenta/malog patenta, to pravo prestaje da postoji, ukoliko nije prelo na naslednike, odnosno pravne sledbenike. Pravo znakova razlikovanja Modeli i uzorci pod modelom se podrazumeva pravo kojim se titi novi spoljni oblik odreenog industrijskog ili zanatskog proizvoda, tj njihovog dela dok je uzorak pravo kojim se titi nova slika ili crte koji moe da se prenesi na novi industrijski ili zanatski proizvod tj njegov deo. Predmeti i uslovi zatite oblik tela, slika ili crte, su novi kad se bitno razlikuju od onih koji su ranije prijavljeni i od onih koji su pre podnoenja prijave, bilo gde u svetu i na bilo koji nain uinjeni dostupnim javnosti. Osim kod onih za koje je prijava povuena pre objavljivanja reenja kojim se priznaje model tj uzorak. Da li su prijavljeni oblik tela, slika i crte novi ne utie injenica da su oni u periodu najvie 6 meseci od dana podnoenja prijave postali dostupni javnosti. Pravo na zatitu predmeta modela, uzorka ima autor ili njegov pravni sledbenik, tj poslodavac u sluajevima predvienim zakonom o uzorcima i modelima. Sadrina sticanja i obim modela, uzorka - nosilac modela, uzorka ima iskljuivo pravo na ekonomsko iskoriavanje zatienog spoljnog oblika, slike ili crtea i da to pravo uskrati svakom treem licu koje nema njegovu saglasnost. Promet i prestanak prava model, uzorak ili pravo iz prijave moe biti predmet ugovora o prenosu prava, licenci, zalozi, franizi i sl. Taj se ugovor mora sainiti u pismenoj formi i isti se upisuje u odgovarajui registar kod nadlenog saveznog Zavoda. Licenca nosilac modela ili uzorka, tj podnosilac prijave moe ustupiti pravo korienja modela, uzorka ili prava iz prijave, ugovorom o licenci koji se sastavlja u pismenoj formi i sadri naznaenje ugovornih strana sa brojem modela , br. prijave, vreme trajanja licence i visinu naknada kada je ista ugovorena. ig ig je pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe ili usluga jednog pravnog ili fizikog lica od iste ili sline robe, odnosno usluge nekog drugog pravnog ili fizikog lica. ig moe biti: Individualni Kolektivni Kolektivni ig imaju pravo da koriste vie lica za obeleavanje svoje robe/usluga u prometu. Korienje kolektivnog iga od strane korisnika, moe se uiniti samo na nain predvien optim aktom o kolektivnom igu. Pod igom, u smislu zakona o igovima, ne smatraju se: peat, tambilj i punc (slubeni znak za obeleavanje dragocenog materijala, mera i sl. ). Predmet i uslovi zatite igom se titi znak za razlikovanje robe, a znak se moe sastojati, npr. od rei, slogana, sloga, brojeva, slika, crtea, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova i sl. Sadrina, sticanje i obim prava nosilac iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obeleavanje robe na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian 33

znak neovlaeno koriste. Ovo pravo obuhvata i pravo da se ovaj znak koristi na sredstvima za pakovanje, katalozima, prospektima, oglasima, i drugim oblicima ponude, na uputstvima, fakturama itd. Prestanak prava ig prestaje istekom roka od 10 god. za koji je plaena taksa, kada se njegovo vaenje ne produi. ig moe prestati i pre isteka ovog roka: Kad se nosilac iga odrekne svog prava Na osnovu sudske odluke ili odluke nadlenog zavoda Kada je prestalo pravno lice ili umrlo fiziko lice koje je nosilac prava Promet prava ig, tj pravo iz prijave moe biti predmet ugovora o prenosu prava licenci, zalozi, franizi i sl. Licenca nosilac iga, tj podnosilac prijave moe ustupiti pravo korienja iga, tj prava iz prijave. Ugovor o licenci, sastavlja se u pismenoj formi i sadri vreme trajanje licence, obim licence i visinu naknade, ako je naknada ugovorena. Kolektivni ig ne moe biti predmet ugovora o licenci. Geografska oznaka porekla proizvoda Geografska oznaka porekla je pravo kojim se tite oznake porekla i geografske oznake kojima se obeleavaju proizvodi koje fizika ili pravna lica proizvode na odreenom geografskom podruju. Oznaka porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili mesta kojim se oznaava proizvod koji iz njih potie i iji su kvalitet i posebna svojstva iskljuivo ili preteno uslovljeni geografskom sredinom koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i ija se proizvodnja, prerada ili prodaja odvijaju na odreenom ogranienom podruju. Oznake porekla koje nisu registrovane, u smislu zakona o geografskim oznakama, ne uivaju zatitu kao geografske oznake. Ovlaeni korisnik geografske oznake porekla stie pravo korienja istog upisom priznatog svojstva ovlaenog korisnika u registar koji o tome vodi Savezni zavod za intelektualnu svojinu. Pravo korienja traje 5 godina od dana upisa ovlaenog korisnika u registar. To se pravo moe produiti neogranieni broj puta. Ovo pravo moe prestati i pre isteka 5 god. ukoliko: se ovlaeni korisnik odrekne prava je to sudska odluka je prestalo pravno lice ili umrlo fiziko lice Know-How Pojam know-how na engleskom znaci znati kako ili znati kako da se neto uradi. To je znanje nematerijalnog karaktera. Da bi se know-how kao znanje i iskustvo primenjivao u praksi ili prenelo na drugo lice, potrebno je da se isto znanje materijalizuje u nekoj stvari. Know-how postoji nezavisno od vremena i mesta. Stvarna kontrola nad njim je zavisna od kontrole nad fizikom stvari za koju je on vezan. Pod tajnou know-how-a se podrazumeva ono to nije lako dostupno zainteresovanoj strani. Tajnost doprinosi ekonomskoj vrednosti know-how-a. U uem znaenju, on je samo dopunsko znanje i iskustvo koje je neophodno za primenu patentiranog pronalaska. U irem smislu, on predstavlja svo tehniko znanje i iskustvo i to ne samo ono koje je dopunskog karaktera nego i ono koje je samostalno i primenljivo samo za sebe. ist ugovor bi bio onaj koji se odnosi samo na know-how bez ikakvih drugih elemenata i ovi su ugovori retki. Meoviti ugovor sadri know-how u kombinaciji sa drugim pravima intelektualne svojine (patent, ig, model, uzorak), ali i sa nekim drugim ugovorima (npr. Ugovor o zajednikom ulaganju, izvoenju investicionih radova, kooperaciji i sl.). 34

STRANA ULAGANJA I KONCESIJE SCG U sadanjem privrednom trenutku prelaska domae privrede na nove uslove privreivanja, odnosno na trino privreivanje, posebno je znaajan faktor stranih ulaganja u domau privredu, i to iz vie razloga, primera radi, oivljavanje domae proizvodnje uvozom modernih tehnologija, to bi dovelo do vee, savremenije i kvalitetnije proizvodnje, sa veom automatizacijom i daleko kvalitetnijim proizvodima, zatim, to bi dovelo do veeg zapoljavanja domae radne snage, razvoja infrastrukture, izgradnje novih saobraajnica, unapreivanja transporta i breg dopremanja robe do mesta destinacije. Usvajanjem dva zakona koja se odnose na oblast stranih ulaganja u naoj zemlji 1994. godine Zakona o stranim ulaganjima i Zakona o slobodnim zonama i drugim, stvoreni su povoljniji uslovi za dalji razvoj stranih ulaganja u nau privredu. Na savezni Zakon o slobodnim zonama daje niz pogodnosti kada se radi o stranim ulaganjima u obliku osloboenja od plaanja carine na opremu i reprodukcioni materijal koji se uvozi u slobodnu zonu sa ciljem proizvodnje robe namenjene izvozu. Posle prestanka ratnih sukoba u okruenju nove Jugoslavije i ukidanja ekonomskih sankcija od UN, javljaju se neke pogodnosti u naoj zemlji koje privlae strance da ulau u nau privredu. Pre svega to je geografska lociranost Jugoslavije jer se nalazi na raskru mnogih puteva, koji slue kao veza izmeu Evrope, Azije, Severne i June Evrope i Zapadne sa Istonom Evropom. Veoma je znaajna izgradnja brze pruge Subotica Beograd Bar, kao i modernih autoputeva, pa se oekuje izgradnja autoputa Subotica Beograd Bar i Ni Bar. Dunav kao meunarodna plovna reka, kao jeftin transportni put dobija sve vie na znaaju, to e biti veoma znaajno kada se bude izgradio kanal Dunav Zapadna Morava Vardar Egejsko more. Jedan od veoma bitnih faktora za ulaganje stranaca u srpsku privredu je jeftina i struna radna snaga, jer e imati daleko jeftinije proizvode proizvedene u Jugoslovenskim fabrikama, nego u fabrikama u razvijenim evropskim dravama. Naa zemlja bi trebalo da obezbedi pravnu stabilnost i neizmenljivost propisa i zakona koji se odnose na strana ulaganja. Propisi bi trebali da budu stimulativni i da pospee strana ulaganja u naoj zemlji. Zakonski propisi ne smeju bit restriktivni za strana ulaganja ve liberalni i stimulativni. Pored postojeih beneficija, povlastica osloboenja plaanja carine, poreza pri uvozu opreme i robe reprodukcionog materijala treba traiti druge olakice, npr. oslobaanje od raznih davanja prema drutvenoj zajednici za odreeni niz godina. Takoe je neophodno da se ukine odredba koja je predviena Zakonom o slobodnim zonama, koja predvia da osnivaki ulog, stranog lica pri osnivanju preduzea za upravljanje zonom ne moe biti vei od 49%. Koncesije koncesija je pravo korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi, koje domaem ili stranom licu ustupa dravni organ pod posebno predvienim uslovima i uz odreenu naknadu. Domae lice: podrazumeva se pravno lice sa seditem na teritoriji drave i fiziko lice koje ima prebivalite na teritorije drave Srbije najmanje 2 godine, a strano lice koje po zakonskim propisima o stranim ulaganjima je odreeno kao strano lice. Bod sistem: izgradi, koristi, predaj. Zasniva se na Ugovoru o izgradnji i finansiranju kompletnog objekta drave Srbije. Rok: Ne dui od 30 godina. Uslovi za davanje koncesije: 1. Racionalno korienje prirodnih bogatstava ili dobra u optoj upotrebi, 2. Tehniko-tehnoloko unapreenje, 3. Zatita i unapreenje ivotne sredine. Predmet koncesije: 1. Istraivanje ili eksploatacija mineralnih sirovina, 35

2. Izgradnja, odravanje i korienje telekomunikacija, 3. Rekonstrukcija, modernizacija i korienje ve postojeih komunalnih objekata. Rok trajanja koncesije: 30 godina. Postupak i nain davanja koncesija: Predlog za dobijanje koncesije podnosi se Vladi republike Srbije, preko agencija i sadri: predmet, visinu ulaganja, rokove, predlog o visini naknade itd.

Donoenje i sadrina akta: Koncesioni akt donosi vlada i objavljuje se u Slubenom glasniku (predmet, rok, nain davanja, uslove itd.). Koncesija se daje na osnovu javnog postupka licitacije. SLOBODNE ZONE (I CARINSKE) U svetu se mogu sresti razliiti termini za slobodne zone: slobodne zone , slobodne carinske zone, slobodne ekonomske zone, izvozne preraivake zone, spoljno trgovake zone itd. Svi ovi termini za slobodne zone oznaavaju posebne pogodnosti i olakice koje jedna drava daje najee stranoj robi, koje omoguavaju uvoz strane robe bez plaanja carine i drugih dabina, poreza, taksa. Drava na ijoj se teritoriji nalazi slobodna zona ima poseban ekonomski interes za razvoj ovog instituta jer se postie znaajan razvoj domae privrede; vea proizvodnja; vee upoljavanje domae radne snage, razvoj domaih saobraajnih kapaciteta i dr. Kod nas, dopunom carinskog Zakona 1963. godine one su nazivane carinskim zonama; a kasnije donoenjem posebnog Zakona o slobodnim carinskim zonama su uvedena dva odvojena instituta sa razliitim terminom i tretmanom slobodnih carinskih zona. Slobodne zone bi trebalo da budu u pravom smislu slobodne, proizvoake, eksportne zone, a carinske bi predstavljale poseban institut sa posebnim merama carinskog nadzora i posebnim olakicama carinskog postupka. Slobodne zone su otvorene za strana ulaganja, izdavanje beneficija stranim ulagaima '' otvorena vrata''; carinske zone predstavljaju deo carinskog podruja nae zemlje gde se primenjuju posebne mere carinskog zakona i olakice u carinskom postupku. Slobodne zone su vrlo znaajan privredno ekonomski institut i u svetu se mogu podeliti na dva osnovna tipa: tip potpuno slobodnih institucija i tip institucija sa ogranienim funkcijama. Kod oblika slobodnih zona potpuno slobodnih institucija dozvoljeno je osim skladitenja robe i obrade i prerada robe uz mnoge carinske i necarinske pogodnosti. Kod drugog tipa nije dozvoljena industrijska proizvodnja, ve su one vie lager skladita za smetaj i uvanje robe pod carinskim nadzorom. U prvi tip slobodnih zona spadale bi zone u: Kopenhagenu, Veneciji, Trstu, evionu, a u drugi tip zone; Malme, tokholm, Pirej, Kil i dr. Postupak za osnivanje preduzea i drutva za upravljanje slobodnom zonom odvija se u skladu sa zakonom o preduzeima na osnovu osnivakog akta. Osnivaki akt sadri: firmu i sedite preduzea, firmu osnivaa i adresu, kada se radi o fizikom licu, ime, adresu, matini broj osnivaa, delatnost preduzea, osnivaki ulog itd. Poslovanje u slobodnim zonama je bez ikakvog ogranienja i izvoz i uvoz roba i usluga. Korisnik zone i preduzea za upravljanjem zonom: 36

 Mogu devizna sredstva, ostvarena poslovanjem, drati na deviznom raunu kod ovlaene banke u zoni, ili kod druge ovlaene banke. Stranac (inostrano lice) moe biti vlasnik 49%, a ostalo vlasnitvo domaeg lica (51%) Prestanak rada slobodne zone Kada se utvrdi da u 3 uzastopne godine ne ostvaruje godinji izvoz u inostranstvo od 50% od ukupne vrednosti proizvedene robe i izvrenih usluga. I onda vlada moe da, na predlog nadlenog ministarstva (Ministarstvo finansija) donese odgovarajuu odluku o vaenju rada slobodne zone. Zbog perspektive razvoja domaih slobodnih zona bilo bi potrebno raditi na izgradnji slobodnih zona kod nas i raditi na poboljanju putne mree (Subotica - Novi Sad Beograd, Beograd Lapovo - Ni itd.) Znaajna bi bila izgradnja puta Ni - Bar i dogradnja putne mree Bar Beograd - Subotica. Slobodna zona se osniva na podruju koje ima pomorsku luku, vazduhoplovno ili reno pristanite koje je otvoreno za meunarodni saobraaj i na magistralnim putevima, koji su ukljueni u mreu evropskih puteva. U skladu sa zakonom o slobodnim zonama smatra se da e ekonomski biti opravdano osnivanje slobodne zone, ako se obezbedi izvoz iz osnovane zone najmanje 30% godinje proizvedene robe. Jedan od motiva za strana ulaganja u odreenoj zoni je prvenstveno stabilna politika situacija u toj zemlji gde se zona nalazi pa i u irem regionu. Takoe je bitna stabilnost pravnih propisa i Zakona koji e garantovati odreenu pravnu sigurnost. NEKE OPTE KARAKTERISTIKE I PITANJA KOJA SE ODNOSE NA ZAKLJUENJE MEUNARODNIH UGOVORA Ugovori u MPP-u koje zakljuuju dve ugovorne strane ili vie ugovornih strana iz dve ili vie razliitih drava. Javljaju se kao distancioni ugovori. Kod ovih ugovora ugovorne strane najee se nalaze u 2 ili vie razliitih drava. Meunarodni privredni ugovori se sa razvojem proizvodnje, transporta i drugih ekonomskih i meunarodnih korporacija javljaju se u vidu tipskih, formularnih i standardnih ugovora. Ima nekih tipskih ugovora koji se pojavljuju u vidu standardnih ugovora, gde su ostavljene odreene praznine, gde se ugovorne strane mogu dogovarati kod uslova prevoza. Mnogi ugovori koji postoje u privrednom pravu jedne zemlje, javljaju se i u meunarodnom privrednom pravu. Meunarodni privredni ugovori se sa razvojem proizvodnje, transporta i jaanjem ekonomskih meunarodnih korporacija, javljaju u vidu tipskih formularnih i standardnih ugovora. Oni su najee adhezioni ugovori tj. ugovori po pristupu. U takvim sluajevima ponueni moe da prihvati ili ne prihvati unapred date uslove iz ponude. Ponueni ne moe da menja nita iz ponude, jer u suprotnom prvobitni ponudilac ne mora da prihvati ponudu. Prvobitni ponudilac kao ekonomski jaa strana unapred diktira uslove ugovora. Kod tipskih ugovora su mogua odstupanja od ponuenih ugovornih elemenata. Meunarodni ugovori u pomorskom saobraaju - sadre: Ime i nosivost broda koji e obavljati prevoz, ime brodara i naruioca prevoza, dan i krajnji rok do kada se brod prijavljuje radi ukrcaja tereta.

Meunarodni tipski enevski ugovori Njih je sainila Evropska komisija Organizacije Ujedinjenih nacija. To su najee ugovori iz oblasti investicione opreme i za kupoprodaju itarica. Osnovne karakteristike: 37

 Izraeni su na meunarodnom planu i to radnim grupama pri izradi ugovora uestvuju i zemlje-izvoznice i zemlje-uvoznice.. Ugovor je zakljuen kada su se strane ugovornice u potpunosti usaglasile o svim bitnim elementima iz ugovora, Trenutak zakljuenja ugovora teorija prijema, teorija otpreme, teorija izjave u teoriji saznanja. NADLENOST SUDOVA I MEUNARODNA ARBITRAA U MEUNARODNOM POSLOVNOM I PRIVREDNOM PRAVU Meunarodni privredni ugovorni odnose sa elementima inostranosti dovode ne samo do sukoba Zakona nego i sukoba jurisdikcije tj. nadlenosti sudova. Sporovi koji nastaju u vezi sa nepokretnostima, spadaju u nadlenost sudova one drave gde se ta nepokretnost nalazi. Sporovi u vezi sa industrijskom svojinom intelektualnom svojinom vezuje se za nadlenost sudova one drave gde su ovakva prava izdata. Ovakva reenja o iskljuivoj i apsolutnoj nadlenosti domaeg suda zemlje u kojoj je patent ili intelektualna svojina registrovana, predviena su i pariskom konvencijom o zatiti industrijske svojine. Sporovi koji proistiu iz obligaciono pravnih odnosa iji su predmet pokretnosti spadaju u domen iskljuive nadlenosti pravosua odreene drave. Nadlenost sudova se najee odreuje prema domicilu ili prema boravitu tuenog iz razloga to se u mestu tuenog moe obaviti i izvrenje jer se u tom mestu najee nalazi imovina, a time e i presuda biti efikasnije izvrena. Tako se nadlenost suda za pravna lica, odreuje prema domicilu, seditu preduzea, firme tuenika, a u nekim zemljama i prema nacionalnoj pripadnosti pravnog lica. Nadlenost sudova u ugovorima meunarodnog privrednog prava moe biti odreena i sporazumom ugovornih stranaka. U meunarodnim trgovinskim odnosima i ugovorima, ugovorne strane sve vie ugovaraju nadlenost arbitrae, umesto nadlenosti suda. Ugovorne arbitrae u meunarodnim privrednim ugovorima su daleko fleksibilnije pri reavanju nastalih sporova, nego sudovi koji reavaju po krutim pravilima. U meunarodnim privrednim ugovorima su ee arbitrane klauzule kojima se ugovara nadlenost odreenih profesionalnih arbitraa. Elastinost i fleksibilnost meunarodnih arbitraa se ogleda u tome to one nastoje da donesu odreene odluke po naelu pravinosti. Arbitri deluju po principima pravinosti i nisu obavezni da se kruto pridravaju propisa, kao to bi to inio nadleni sud. Na taj nain arbitri nalaze potena i pravina reenja i donose odluke na meunarodnim trgovakim obiajima nezavisno od nacionalnih propisa. Arbitrana klauzula u meunarodnim trgovakim ugovorima oznaava da ugovorne strane ele da eventualne sporove reava ugovorena arbitraa, jer imaju vie poverenja u arbitre koji dobro poznaju meunarodnu trgovinu. Evropska Konvencija o arbitrai predvia da arbitri mogu odluivati na bazi pravinosti, kada su dobili takvo ovlaenje od ugovornih strana i kada je dozvoljeno po zakonu po kojem arbitraa donosi odluke. Ugovorne strane arbitranog sporazuma mogu da budu domaa pravna i fizika lica i inostrana pravna i fizika lica. Ugovorne strane se slobodno sporazumevaju i predviaju: da arbitrai poveravaju konkretan trgovaki spor; sedite arbitrae; broj arbitra; jezik; pravilnik o postupku. NEKE ZAJEDNIKE KOMPONENTE UGOVORA U MEUNARODNOM PRIVREDNOM POSLOVNOM PRAVU (PONUDA, PRIHVAT PONUDE, SUBJEKT UGOVORA, FORMA UGOVORA) Ugovori u meunarodnom privrednom (poslovnom) pravu imaju odreene karakteristike po kojima se razlikuju od ugovora graanskog i privrednog prava. 38

 subjekti ugovora u meunarodnom poslovnom (privrednom) pravu subjektima ovih ugovora smatraju se spoljnotrgovinska preduzea i spoljnotrgovinska drutva koja stupaju u ugovorne odnose i zakljuuju ugovore iz predmeta poslovanja. Subjekti ugovora u meunarodnom poslovnom pravu mogu biti fizika lica koja obavljaju privrednu spoljnotrgovinsku delatnost u vidu zanimanja, preduzetnici. Po naem Zakonu o preduzeima to su preduzetnici koji obavljaju delatnost radi sticanja dobiti. predmet ugovora u meunarodnom poslovnom pravu promet roba i to najee telesnih pokretnih stvari i vrenje usluga. Nepokretnosti kao to su brodovi, zgrade koji su namenjeni za trite, takoe su ukljuene u promet roba; ali da ugovore zakljuuju privredni subjekti. Takoe se podrazumeva: promet prava koja se odnose na prava intelektualne svojine, model, patent, ig itd. znaaj ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu ovi ugovori imaju poseban znaaj jer se ne ostvaruju samo interesi ugovornih strana nego i iri interesi drutvene zajednice. Drutveni interes se manifestuje i u pogledu intervencije od strane drave sa ciljem stvaranja povoljnih uslova na tritu i regulisanja cene. forma ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu ugovori u meunarodnom poslovnom pravu su neformalnog karaktera jer za zakljuenje ugovora nije potrebna posebna forma, osim ako zakonom nije drugaije predvieno. Meutim, za neke ugovore u meunarodnom poslovnom pravu je neophodna pisana forma ugovora i to se posebno odnosi na ugovore ija je vrednost predmeta ugovora vea ili kod sloenijih ugovora izmeu strana ugovaraa, meunarodni ugovor o investicionoj opremi je primer. Beka Konvencija UN iz 1980. godine predvia sledee o meunarodnoj prodaji robe: ugovor o meunarodnoj prodaji robe se ne mora zakljuiti u pismenoj formi a nije ni podvrgnut bilo kojim zahtevima u pogledu forme; moe se dokazati na bilo koji nain; ukljuujui i svedoke. Ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma, a nije zakljuen u toj formi, smatrae se punovanim ako su ugovorne strane izvrile vei deo obaveza koje iz njega proistiu. Meutim, postoje ugovori koji su neformalni ali se pod odreenim uslovima moraju zakljuiti u pismenom obliku, npr. brodarski ugovor na vreme za ceo brod i ugovor o zakupu broda. Za neke ugovore u meunarodnom poslovnom pravu ne moe se tano odrediti da li su formalni ili neformalni, npr. ugovor o osiguranju, ugovor o prevozu robe u pojedinim oblicima transporta itd. pootrena odgovornost ugovornih strana zahteva se pojaana panja prilikom zakljuivanja ugovora u meunarodnom poslovanju. '' Panja dobrog privrednika '' je pravni standard koji zavisi od svakog konkretnog sluaja, vrste ugovora, obiaja itd. '' Panja dobrog privrednika '' podrazumeva njegovu pootrenu odgovornost iz razloga to u meunarodnom poslovnom pravu zakljuuju strana lica iz odreene delatnosti koja poznaju pravila stranke i poseduju dovoljno znanja a tim imaju i vie odgovornosti. Kod ugovornih partnera se zahteva da pri zakljuenju ugovora, izvrenja i ostalim poslovima privrednog prava postupaju sa '' panjom dobrog privrednika '' i '' dobrog trgovca '' sa '' panjom dobrog strunjaka ''. naelo savesnosti i potenja u ugovorima meunarodnog poslovnog ( privrednog ) prava Naelo se zasniva na primerima moralnog ponaanja u ugovornim odnosima. Obzirom da su u pitanju pravila poslovnog morala, sankcije moe da preduzme i drutvo, komora, asocijacija privrednika itd. Mogu biti ekonomske sankcije predviene zakonom, gubljenje poslovnog ugleda, reputacije na tritu. U pravnoj literaturi se pod pojmom savesnog i potenog ponaanja ugovornih strana smatra njihova meusobna iskrenost i odanost, posebno pri izvrenju obaveza. Ovo naelo podrazumeva i zabranu prouzrokovanja tete drugom ugovornom partneru. nadlenost posebnih sudova i arbitraa pri reavanju sporova za sporove koji nastaju iz ugovora u meunarodnom poslovnom pravu, predviena je posebna 39

nadlenost privredni sudova. esto se ugovara i nadlenost arbitraa, kao posebno strunih tela koje ugovorni partneri dogovorno odreuju u samom ugovoru. Cilj ovih sudova, arbitraa je da se ubrzaju postupci reavanja sporova i da se dobiju kvalitetne sudske odluke kojima e ugovorne strane biti zadovoljne. prekomerno oteenje u ugovorima u meunarodnom poslovnom pravu Na Zakon o obligacionim odnosima predvia da strane ugovornice polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Ako doe do oigledne nesrazmere, oteena strana ima pravo da trai ponitenje tog ugovora. OBEZBEENJE UGOVORA U MEUNARODNOM POSLOVNOM PRAVU Postoji vie vrsta obezbeenja ugovora u meunarodnom poslovnom ( privrednom ) pravu i to su : Jemstvo poseban oblik linog obezbeenja, gde jemac odgovara poveriocu celokupnom svojom imovinom za obaveze dunika ako ovaj ne ispuni ili neadekvatno ispuni svoju punovanu i dospelu obavezu. Jemstvo moe da bude na bazi ugovora ili predvieno zakonom. Karakteristika jemstva je njegova akcesornost i subsidijarnost. Akcesornost oznaava da obaveza jemca zavisi od glavnog dunika i gde postoji primarna obaveza glavnog dunika, a sporedna obaveza jemca. Subsidijarnost jemeve obaveze se sastoji u tome, to jemac ne preuzima dug kao svoj, ve se obavezuje da e platiti i tui dug. Jemac nije u dunikom odnosu prema poveriocu iz ugovora o dugu. Glavni dunik je zasnovao duniko poverilaki odnos izmeu sebe i poverioca tako da se poverilac mora prvo odrediti glavnom duniku, a ako ne uspe da namiri svoje potraivanje od njega, moe se obratiti jemcu sa zahtevom da izvri obavezu dunika. Jemstvo u ugovorima u meunarodnom poslovnom (privrednom) pravu je solidarno i esto se primenjuje, jer poverilac nema dovoljno poverenja samo u jedno lice koje je preuzelo jemstvo. esto vie lica garantuje ispunjenje glavne obaveze. Zaloga stvarnopravno obezbeenje poverioca da naplati svoje potraivanje iz dunikove stvari koju je on zaloio, sa kojom poverilac raspolae i to pre svih poverilaca ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti. Poverilac se obavezuje da e zaloenu stvar da uva i da je neoteenu vrati zalogodavcu po prestanku svog potraivanja. Runa zaloga je zaloga na pokretnim stvarima. Pravo zaloga se stie na osnovu Zakona i to je Zakonsko zalono pravo, tako da nije potrebno da poverilac i dunik zakljuuju poseban ugovor o zalozi. U ugovorima u meunarodnom poslovnom (privrednom) pravu predmet prava zaloge su robe, tj. pokretne stvari koje se nalaze u meunarodnom prometu. Predmet zaloge mogu biti i hartije od vrednosti, potraivanja. Kod bankarskih poslova, predmet rune zaloge mogu biti zlato, plemeniti metali, drago kamenje itd. Zalogodavac je obavezan da zalogoprimcu preda urednu dravnu robu stvar koja je predmet zaloge. Zalogoprimac stie zalono pravo na predmetnoj stvari i u obavezi je da uva sa panjom dobrog privrednika. Zalogoprimac ima pravo da namiri svoje potraivanje iz zaloene stvari, ako potraivanje ne bude o dospelosti namireno. Moe da proda zaloenu stvar, u naem pravu nije da ona pree u svojinu poverioca ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. Hipoteka predstavlja zalogu na nepokretnim stvarima i upisuje se u javne knjige u registru suda, ali ona ostaje u dravi dunika. Hipotekarni zalogoprimac ima pravo da namiri svoje potraivanje iz vrednosti zaloene nekretnine pre drugih poverilaca. Hipoteka se esto koristi kao sredstvo obezbeenja vraanja dugoronih i srednjeronih kredita koji se koristi za izgradnju veih investicionih objekata. Ugovorna kazna odreena suma novca ili neka druga vrednost koja je predviena ugovorom. Plaanje ugovorne kazne se plaa u sledeim situacijama: kada jedna ugovorna strana ne ispunjava svoju ugovornu obavezu ili je ispuni sa zakanjenjem. 40

Predvia se samo za nenovane naturalne obaveze. Ugovorna kazna proizvodi sledea pravna dejstva: kada je ugovorna kazna predviena za ne ispunjenje obaveze, tada poverilac ima pravo da trai od dunika ispunjenje obaveze ili da plati ugovornu kaznu, ako je ugovorna strana neuredno ispunila svoju obavezu, poverilac ima pravo da trai ispunjenje ugovora i plaanje ugovorne kazne, u sluaju neispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze dunika, a ako poverilac nije pretrpeo tetu, ima pravo da naplati ugovornu kaznu, itd. Penali iznosi koje je obavezna da plati u odreenim zakonskim sluajevima, ugovorna strana koja ne ispuni ili neuredno ispuni svoju obavezu. Penali i ugovorne kazne imaju velike slinosti, ali postoje i razlike: penali se predviaju imperativnim normama, imaju pravno dejstvo nezavisno od volje ugovornih strana, stranka koja je ovlaena da zahteva naplatu penala ne moe odustati itd. Kapara odreena suma novca koju dunik daje poveriocu prilikom zakljuenja meunarodnog ugovora. Proizvodi sledea pravna dejstva: slui kao obezbeenje da ugovorna obaveza bude uredno izvrena od strane koja je duna da preda kaparu, a i od druge strane. Iznos kapare se uraunava u izvrenje ugovora, ako je ispunjenje ugovorne obaveze nemogue zbog ega nije odgovorna nijedna strana, tada se kapara vraa i ako je davalac kapare odgovoran za neispunjenje, primalac kapare ima pravo da je zadri, itd. Odustanica izvesna suma novca ili neka drugu vrednost koju jedna ugovorna strana daje drugoj ugovornoj strani u sluaju da odustane od ugovora. Strane ugovornice mogu ugovorom odrediti rok do kojeg mogu odustati od ugovora. Postoji jo vrsta obezbeenja ugovora u meunarodnom poslovnom (privrednom) pravu kao to su : avans, akontacija, zatezna kamata, bankarska garancija, itd. PROMENE U UGOVORIMA U MEUNARODNOM POSLOVNOM PRAVU Promene u ugovorima u meunarodnom poslovnom (privrednom) pravu mogu nastati voljom samih stranaka ili nezavisno od volje stranaka. Stranke mogu sporazumno da izvre promene u ve zakljuenom ugovoru i to promenom ugovornih strana (poverioca ili dunika) i promenom sadrine zakljuenog ugovora (promena prava i obaveza stranaka). Do promene poverioca dolazi putem ustupanja potraivanja zakljuivanjem posebnog ugovora izmeu poverioca i treeg lica. Na osnovu ovog ugovora dotadanji poverilac (cedent) prenosi na svog poverioca (cesionara, tree lice) potraivanja koje ima prema duniku (cezusu). Cedent mora da obavesti dunike o izvrenom prenosu, a ugovor je punovaan uz suglasnost dunika. Cesionar stie prema duniku sva prava koja je imao raniji poverilac zakljuivanjem ugovora o cesiji potraivanja. Takoe moe doi do promene dunika na osnovu zakljuenog ugovora izmeu dunika i treeg lica, kojim dunik prenosi svoje obaveze. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo kada se saglasi poverilac i u tom sluaju dotadanji dunik postaje jemac da ce tree lice izvriti svoje obaveze prema poveriocu. Promena sadrine ugovora voljom ugovornih strana sporazumne izmene u sadrini ugovora moraju da budu u istoj formi u kojoj je bio zakljuen prvobitni ugovor. Promena sadrine ugovora voljom jedne strane ugovornice ovo se dogaa samo kad jedna ugovorna strana odustaje od ugovora, kada je ona na taj odustanak ovlaena zakonom, trgovinskim obiajima, uzansama ili na osnovu ugovora. Ugovorna strana moe odustati od ugovora uz plaanje odustanice i kad poverilac odustaje od ugovora zbog toga sto dunik nije ispunio svoje obaveze ili ih je neblagovremeno i delimino ispunio. Promena sadrine ugovora povredom ugovornih obaveza ovo se deava kad dunik uopte ne izvri svoju obavezu, izvri je sa zakanjenjem, ne izvri na ugovoreni nain i izvri neovlaenom licu. Tada dolazi do promene sadrine ugovora na osnovu zakona, uzansi 41

ili obiaja. Promena se sastoji u tome sto dunik pored glavne obaveze dobija i druge obaveze: plaanje zatezne kamate, penala itd. Promena sadrine ugovora zbog promenjenih okolnosti strana kojoj je oteano ispunjenje obaveze tj. strana koja zbog promenjenih okolnosti ne moe ostvariti svrhu ugovora, moe zahtevati da se ugovor raskine. Strane ugovornice polaze od toga da se ugovor moe izvriti pod okolnostima koje su postojale u vreme zakljuenja ugovora. Ugovorna strana moe da zahteva izmenu ili raskid ugovora usled promenjenih okolnosti ako ispuni sledee uslove: da su se okolnosti koje su postojale u momentu zakljuenja ugovora izmenile usled vanrednih dogaaja; da strane u momentu zakljuenja ugovora nisu mogle da predvide vanredne dogaaje; zbog vanrednih dogaaja ispunjenje ugovora za jednu ugovornu stranu postalo je otezano i izvrenje ugovora bi prouzrokovalo velike gubitke; da ugovorna strana ne snosi krivicu za postojanje vanrednih dogaaja. U ovim sluajevima ugovorne strane sporazumno mogu izmeniti odredbe ugovora u pogledu sadrine, naina ispunjenja, vremena itd. Promena sadrine ugovora usled promene propisa pri promeni imperativnih (prinudnih) propisa vrlo esto dolazi i do promene u ve zakljuenim ugovorima. Prinudni propisi utiu na zakljuene ugovore, npr. propisi o kvalitetu proizvoda, uvoz izvoz robe itd. U tom sluaju dunik treba da preduzme sve radnje kod nadlenih organa da bi izvrio svoje ugovorne obaveze, u suprotnom smatrae se da je do neizvrenja dolo usled vie sile. Promena sadrine ugovora usled vie sile da bi se dogaaj smatrao visom silom treba da sadri odreene elemente: da se nije mogao predvideti u momentu zakljuenja ugovora; da se nije mogao izbei; da je taj dogaaj trajno ili privremeno onemoguio izvrenje ugovornih obaveza. Pod viom silom se smatraju: zemljotres, sua, poplava, ratovi, politiki neredi, trajkovi, itd. U ovakvom sluaju svaka ugovorna strana snosi tetu koju bi pretrpela zbog vie sile. Dunik je obavezan da obavesti poverioca o nemogunosti izvrenja svoje obaveze. Promena sadrine ugovora usled prestanka jedne ugovorne strane ako je kod jedne ugovorne strane otvoren steajni postupak ili postupak likvidacije, to dovodi do promene sadrine ugovora koji je zakljuen pre otvaranja steaja ili likvidacije. Sva potraivanja poverilaca prema steajnom duniku smatraju se dospelim, bez obzira na ugovorni rok. PRESTANAK UGOVORA U MEUNARODNOM POSLOVNOM PRAVU Ugovori u meunarodnom poslovnom( privrednom) pravu mogu prestati usled volje ugovornih strana, ali i nezavisno od njihove volje. Prestanak ugovora usled ispunjenja najei nain prestanka ugovora u meunarodnom poslovnom pravu, odnosno sa ispunjenjem prestaje i ugovor. Svaka ugovorna strana koja je ispunila svoje ugovorne obaveze, ima pravo da trazi od druge strane pismenu potvrdu o ispunjenju obaveze. Prestanak ugovora sporazumom ugovornih strana ugovorne strane se mogu sporazumeti o raskidu ugovornog odnosa. Mogu se sporazumeti da raskid ugovora deluje samo u budunosti, tako da svaka ugovorna strana zadrava sto je primila do trenutka raskida ugovora. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da raskid deluje unazad retroaktivno i u tom sluaju ugovorne strane vraaju sto su dobile do momenta raskida ugovora. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da raskid deluje i od zakljuenja ugovora, pa se smatra da ugovor nije ni zakljuen. Prestanak ugovora kompenzacijom ugovori mogu prestati i kompenzacijom tj. prebijanjem uzajamnih potraivanja ugovornih strana. U tom sluaju neophodni su sledei uslovi: da su meusobna potraivanja istorodna, da se vrednost moe izraziti u novcu i da su potraivanja dospela. Do kompenzacije potraivanja moe doi sporazumom stranaka ili odlukom suda, na osnovu zahteva jedne ugovorne strane. 42

Prestanak ugovora konfuzijom - ugovor moe da prestane kada doe do spajanja ili pripajanja privrednih subjekata, prenosom potraivanja, preuzimanjem duga itd. Na ova nain je ugovor prestao konfuzijom ugovornih strana tj njihovim sjedinjenjem. Prestanak ugovora voljom jedne ugovorne strane ugovor moe da prestane i zbog volje jedne ugovorne strane, ako je ugovorom dato pravo jednoj ugovornoj strani da moe odustati od ugovora uz plaanje odustanice i kada poverilac odustane od ugovora zato sto dunik nije ispunio svoju obavezu ili je ispunio delimino itd. Prestanak ugovora zbog propasti predmeta ugovor u meunarodnom poslovnom pravu moe da prestane i usled propasti predmeta ugovora osim ako su predmeti odreeni po rodu, pa se sa propau odreene stvari moe izvriti ispunjenje ugovora drugom stvari. Ugovor moe prestati i iz drugih razloga. UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBE Ovaj ugovor predstavlja pravni posao gde se prodavac obavezuje da ce isporuiti robu kupcu, nad kojom kupac stie pravo svojine uz isplatu odreene cene prodavcu. Ugovor o meunarodnoj prodaji robe je dvostran, teretan i komutativni pravni posao. Privredni subjekti koji se nalaze u dve razliite drave i profesionalno obavljaju privrednu delatnost pojavljuju se kao ugovorne strane. Bitni elementi ovog ugovora su: roba i cena, rok izvrenja, uslovi izvrenja, ambalaa. Nebitni elementi: kvalitet robe, mesto vreme i nain isporuke robe, osiguranje robe, skladitenje robe itd. I nebitni elementi ugovora postaju bitni ukoliko na njih insistira jedna od ugovornih strana. Ugovor o meunarodnoj prodaji robe u meunarodnom poslovnom pravu ima obligaciono pravno dejstvo, gde prodavac ima obavezu da izvri isporuku robe a kupac da plati ugovorenu cenu. Predmet ugovora o meunarodnoj prodaji robe jeste konkretna i postojea roba koja je sa svojim karakteristikama u momentu zakljuenja ugovora odreena, a moe biti i roba koja ce se sa sigurnou u budunosti proizvesti. Koliina robe predstavlja masu robe koju je prodavac u obavezi da isporui kupcu, a ugovorom se tano navodi broj komada odreene robe, teina, dimenzija, zapremina sa oznakom jedinice mere (litar, kilogram, metar itd.). Koliina se moe utvrivati na vise naina: merenjem, vaganjem, prebrojavanjem. Trokove merenja snosi prodavac. Koliina isporuene robe utvruje se u mestu i u vreme kada je prodavac duan da izvri isporuku. U sluaju da prodavac ne pozove kupca da prisustvuje utvrivanju koliine robe ili kupac iz drugog razloga nije bio prisutan, pretpostavlja se da je isporuena ona koliina koju je utvrdio kupac u svojem skladitu. Kvalitet robe podrazumeva skup mnogih svojstava o robi: hemijska, fizika, estetska, tehnika itd. Pored kvaliteta robe i trgovakog naziva robe navodi se i marka proizvoda: automobil marke Fiat, tip, karakteristike motora, godina proizvodnje ili na primer kafa minas, italijansko vino uz dodatak ekstra kvalitet i sl. Kupac je u obavezi da po prijemu isporuke utvrdi kvalitet robe. U sluaju da su kupac i prodavac zakljuili meunarodni ugovor o prodaji robe prema odreenom uzorku, onda je i prodavac u obavezi da isporui robu koja u svemu odgovara uzorku. Odustpanja su dozvoljena samo onda kada je to predvieno ugovorom, uzansama ili trgovinskim obiajima. Kada je ugovoreno da se kvalitet robe utvruje prema standardu, podrazumeva se standard koji vai u mestu prodavca. Standard na opti nain odreuje osobine ugovorene robe: oblik, dimenzija, kvalitet, namena i sl. On odreuje minimum svojstava robe tako da ona 43

moe biti i boljeg kvaliteta. Pored domaih postoje i meunarodni standardi za kvalitet: ISO9000, 9001, 9002 itd. Cena robe je po pravilu odreena u ugovoru i predstavlja bitan elemenat ugovor. Cenu moe odrediti i neko tree lice neka agencija, vetak, s tim da treba da postupa poteno, savesno i razumno. Cena obuhvata neto teinu robe, bez kasa skonta ili rabata pod kojim se podrazumevaju popusti koje prodavac daje kupcu. Ukoliko ovakvi popusti nisu ugovorom predvieni, oni se i ne priznaju. Obraun cene vri se fakturom ili raunom, to je isprava koju ispostavlja prodavac kupcu za isporuenu robu. UGOVOR O MEUNARODNOM TRGOVINSKOM POSREDOVANJU I ZASTUPANJU Ugovor o meunarodnom trgovinskom posredovanju je poseban ugovor o spoljnotrgovinskim uslugama, kojim se trgovinski posrednik obavezuje da drugu ugovornu stranu, svog nalogodavca, komitenta dovede u vezu sa nekim treim licem, po pravilu izvan domicila zemlje u kojoj je sedite nalogodavca, u cilju zakljuenja nekog meunarodnog privrednog ugovora (izmeu nalogodavca i treeg lica) iz oblasti ST prometa roba ili usluga, a nalogodavac se obavezuje da e za ovu uslugu platiti posredniku odreenu naknadu proviziju. Meunarodnim posredovanjem u irem smislu se smatra delatnost privrednih subjekata koji pruaju meunarodne trgovinske usluge kao to su: meunarodno posrednitvo, meunarodna pedicija, meunarodni komision itd. U uem smislu, pod meunarodnim posredovanjem se smatra posao meunarodnog meetarenja, odnosno dovoenja dva licu u vezu putem posrednika u cilju zakljuenja meunarodnog privrednog ugovora. Meunarodno posrednitvo moe biti: trgovinsko posredovanje pri obavljanju raznih poslova kupovine i prodaje roba itd; berzansko posredovanje na berzi. Poslovi meunarodnog trgovinskog posredovanja se mogu podeliti u tri grupe: obavljanje u svoje ime i za raun inostrane firme poslova koji prethode zakljuivanju ugovora o kupovini i prodaji robe ili vrenju usluge; spajanje inostranih firmi sa domaim privrednim organizacijama radi zakljuenja meunarodnog ugovora o kupovini i prodaji robe ili vrenju drugih usluga; poslovi koji se odnose na izvrenje ugovora meunarodne kupovine-prodaje robe i poslova u vezi izvrenja usluga. Ugovorne strane u ugovoru o meunarodnom trgovinskom posredovanju su spoljnotrgovinski posrednik (meetar) i njegov nalogodavac, komitent. Meunarodnim posrednikim poslovima bave se spoljnotrgovinska posrednika preduzea i drutva, trgovinske agencije. Predmet ovog ugovora je dovoenje u vezu nalogodavca sa treim licem u cilju zakljuenja meunarodnog privrednog ugovora. Ovaj ugovor je neformalan, moe se zakljuiti u bilo kakvoj formi, takoe je ugovor po pristupu, dvostrano obavezan i teretan jer obavezuje obe ugovorne strane posrednika i komitenta. Ugovor (posao) o meunarodnom trgovinskom zastupanju ( agenturi ) ovim ugovorom se obavezuje zastupnik, trgovinski agent da ce u ime i za raun nalogodavca zakljuiti jedan ili vie meunarodnih privrednih ugovora i da ce za taj posao dobiti odreenu proviziju od nalogodavca. Trgovinski agent odnosno trgovinske agencije koje se bave profesionalno ovim poslom obavljaju poslove meunarodnog trgovinskog zastupnitva, a kod nas se ovim poslom 44

mogu baviti samo privredne organizacije kao sto su: spoljnotrgovinske organizacije , trgovinske organizacije itd. Postoji vie vrsta zastupnitva i mogu se podeliti : 1. unutranje i meunarodno zastupanje, u zavisnosti da li se obavlja u unutranjem ili meunarodnom prometu U unutranjem prometu poslovima zastupnitva se bave specijalizovane zastupnike firme, a zastupnitvo u meunarodnim privrednim odnosima i spoljnoj trgovini se najee obavlja preko isto zastupnikih firmi od strane domaih privrednih subjekata koja zastupaju inostranu firmu. Pomorski agent je lice koje na kopnu pomae brodaru da pronau teret za transport i dovede u vezu stranke radi zakljuenja ugovora o prevozu robe. 2. opte i specijalno meunarodno trgovinsko zastupanje po optem zastupanju se ovlauje trgovinski zastupnik da na odreeno vreme u ime i za raun svog nalogodavca na odreenom prostoru, obino na teritoriji druge drave zakljuuje sve ili odreene ugovore u vezi sa predmetom posla nalogodaveve delatnosti. Kod specijalnog meunarodnog trgovinskog zastupanja ovlauje se posebnim ugovorom meunarodni trgovinski zastupnik, koji u ime i za raun svog nalogodavca obavlja odreeni pravni posao. 3. obino i del credere meunarodno zastupanje ova podela zavisi od obima odgovornosti zastupnika za rad treih lica. Obini trgovinski zastupnik ima manju odgovornost i ne odgovara za rad treih lica. Del credere zastupnik odgovara sire za izbor i rad treeg lica. 4. prema obimu ovlaenja 5. prema podruju obavljanja delatnosti itd. Poslovi meunarodnog trgovinskog zastupanja obuhvataju: poslove koji prethode zakljuivanju ugovora, zakljuivanje ugovora i otvaranje i dranje konsignacionih skladita i servisiranje robe. Ugovor o meunarodnom trgovinskom zastupanju je dvostrano obavezani teretan, zakljuuje se u pismenoj formi i evidentira se u saveznom nadlenom organu. Ovaj ugovor se zakljuuje tako sto zastupniko preduzee od nalogodavca dobije nalog za zastupanje, a zastupnik je duan da se izjasni da li prihvata nalog. Ugovor koji je zakljuen na neodreeno vreme moe da se raskine krajem svakog tromeseja, a ugovor koji je zakljuen na odreeno vreme prestaje istekom tog vremena. MEUNARODNI UGOVOR O KONTROLI ROBE I USLUGA Meunarodni ugovor o kontroli robe je ugovor gde jedna ugovorna strana (kontrolor, kontrolna organizacija) preuzima na sebe obavezu da objektivno i struno obavi ugovorenu kontrolu robe ili izvri usluge u meunarodnom privrednom prometu i izda sertifikat, a druga ugovorna strana se obavezuje da isplati ugovorenu naknadu za obavljenu kontrolu. Ugovor o kontroli robe ima sledee karakteristike: to je ugovor o vrenju meunarodnih privrednih i meunarodnih trgovinskih usluga; strane u ugovoru su privredni subjekti u obliku preduzea i drutva koja se po pravilu nalaze u dve razliite drave; kontrolna organizacija, kontrolor, obavlja u vidu zanimanja. je struna organizacija koja kontrolne poslove

Postoje dve osnovne vrste ugovora o kontroli: 45

1. 2.

ugovor o kontroli koliine i kvaliteta robe gde se kontrolor obavezuje da izvri kvalitativno i kvantitativno proveravanje robe. ugovor o preuzimanju robe gde se kontrolor obavezuje da izvri kontrolu ali i da preuzme robu iz neke zemlje u ime i za raun komitenta.

Ugovor o meun. kontroli zakljuuje se tako sto naruilac kontrole zahteva da druga ugovorna strana obavi ugovorenu kontrolu robe, obino u drugoj dravi, i da izda sertifikat, za ega se nalogodavac obavezuje da plati odreenu naknadu. Smatra se da je ugovor zakljuen kada je postignuta saglasnost volja kod ugovora o kontroli robe i usluga. Ovaj ugovor spada u neformalne ugovore tj. on je adhezioni ugovor koji se sastavlja na bazi optih uslova poslovanja kontrolnih organizacija. Kontrolor sastavlja isti takav ugovor. Dakle, to je formularni ugovor i zakljuuje se na posebnim formularima. Bitni elementi ugovora o kontroli robe i usluga su predmet: predmet ugovora, cena, provizija kontrolora. Predmet ugovora su usluge koje kontrolor treba da izvri komitentu vezane za robu. Kontrolor ima vise obaveza: da izvri kontrolu robe ili kontrolu robe sa preuzimanjem na vreme i na nain na koji je ugovoreno; kontrolor je obavezan da postupa po nalozima komitent i ako utvrdi da je neki od naloga nepravilan treba da upozori komitenta jer u suprotnom odgovara za naknadu tete; on mora da titi interese komitenta u odnosima prema treim licima; on mora da po zavretku kontrole izda sertifikat, jer se na osnovu njega utvruje da li je tree lice uredno i saobrazno izvrilo svoju obavezu, a to moe biti jako znaajno kod smanjenja cene itd.; kontrolor ima obavezu da obezbedi robu od zamene; obavezan je da uva uzorke odreeno vreme (6 meseci); da izvri obraun komitentu. Obaveza naruioca, komitenta: da isplati naknadu za obavljenu kontrolu i da naknadi trokove kontrole ako ih je uopte bilo. Naknada se najee ugovara u ugovoru o meunarodnoj kontroli robe i usluga. KOMISIONI POSLOVI U MEUNARODNOM POSLOVNOM PRAVU Pod ugovorom o komisionim poslovima u meunarodnom poslovnom pravu podrazumeva se ugovor o meunarodnim privrednim uslugama, gde se jedna ugovorna strana, komisionar obavezuje da uz odreenu naknadu (proviziju) obavi u svoje ime, a za raun druge ugovorne strane (komitenta, nalogodavca), jedan ili vie poslova koje mu poverava komitent. Predmet ugovora moe biti prodaja i kupovina robe, investicija, HOV, prevoz, osiguranje i sl. Prednosti koje dobija komitent putem komisionih poslova u meunarodnom prometu roba i usluga su: Da komitent moe nabavljati robu direktno od velikih proizvoaa i da plaaju mnogo manje cene Da komitent moe stupiti u poslovni odnos i sa onim preduzeima sa kojima ne bi eleo javno poslovati 46

Da komitent moe doi do dela kupovine cene i pre nego to se roba proda.

Vrste ugovora: Prodajni komision komisionar preuzima na sebe obavezu da nastoji da roba (HOV) koje pripadaju komitentu proda nekom treem licu. Ova vrsta komisiona je najea u praksi. Kupovni komision kada se komisionar obaveze da kupi odreenu robu za raun komitenta. Komisionar ovde nastupa u svoje ime, a za raun komitenta. Moe kupovati robi i HOV. Komision u meunarodnom transportu ovde se komisionar obavezuje da u svoje ime, a za raun komitenta zakljui ugovor u meunarodnom prevozu robe sa vozarom. Tokom vremena, ova vrsta komisiona se razvila u poseban ugovor, a to je Ugovor o meunarodnoj pediciji. Komision sa klauzulom star del credere kod ovog komisiona, komisionar se, za razliku od obinog komisiona, se obavezuje da e da zakljui ugovor sa treim licem i da garantuje da e tree lice da ispuni obavezu iz ugovora. Ukoliko se dogodi da tree lice ne ispuni svoju obavezu, da sam ispuni umesto treeg lica, kao jemac takvu obavezu, tj da komitentu nadoknadi tetu nastalu zbog ne ispunjene obaveze treeg lica. Za ove ugovore nije predviena nikakva forma, tj mogu se zakljuiti pismenim putem, usmeno ili na drugi nain. Ovi ugovori se zakljuuju na osnovu prethodno upuenog naloga, koji moe biti: Limitativni kada komitent zahteva da se komisionar pridrava svih bitnih taaka naloenog posla Demonstrativni kada komitent odreuje uslove komisionara koje je on duan da ispuni Fakultativni kada komitent preputa komisionaru da zakljui posao prema svom najboljem nahoenju. Ugovorne strane kod ovog ugovora su komisionar (privredni subjekt registrovan za obavljanje ovih trgovinskih usluga) i komitent (pravno ili fiziko lice). Obaveze komisionara: izvravanje komitentovih naloga zakljuenje ugovora sa treim licem zatita komitentovih interesa obavetavanje komitenta uvanje poslovne tajne voenje knjiga obraun sa komitenti pravo na proviziju koja se utvruje ugovorom, obiajem, tarifom pravo na naknadu trokova obaveza plaanja naknade provizije obaveza naknade trokova 47

Prava komisionara:

Obaveze komitenta:

Zalono pravo komisionara komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu, dok se iste nalaze kod njega (ili se nalaze kod treeg lica, a ono ih dri za njega) ili kada ima u rukama ispravu pomou koje moe da raspolae sa stvarima. Tada komisionar ima pravo da iz vrednosti tih stvari naplati svoja potraivanja, pre ostalih komitentovih poverilaca i to po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom, kao i po osnovu zajmova i predujmova ( akontacija) datih komitentu, bez obzira da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili nekim drugim. Komisionar ima pravo prvenstva naplate iz potraivanja koje je izvravajui nalog stekao za raun komitenta. Odnosi sa treim licima komitent ima pravo da zahteva ispunjenje potraivanja iz poslova koje je komisionar zakljuio za njegov raun sa treim licem, kada mu ih komisionar ustupi. Samostalno ostupanje komisionara u ovom sluaju, komisionar moe (umesto treeg lica) kupiti robu od komitenta, prodati svoju robu komitentu, tj izvriti komitentu uslugu koja je bila predviena komitentovim nalogom. UGOVOR O MEUNARODNOM OTPREMANJU (PEDICIJI) Ovim Ugovorom se obavezuje meunarodni pediter da radi otpreme/dopreme odreene stvari iz ili u inostranstvo zakljui u svoje ime, a za raun nalogodavca, meunarodni ugovor o prevozu i druge meunarodne ugovorwe koji su potrebni za izvrenje prevoza robe, a nalogodavac se obavezuje da izvri odreenu nadoknadu. pediter je samostalna privredna i usluna delatnost. pediter je organizator otpreme i dopreme stvari svim prevoznim sredstvima i na svim prevoznim putevima. Vrste pedicije: unutranja i meunarodna; nepotpuna, potpuna, fiksna i skupna ili zbirna. Pod unutranjom pedicijom podrazumeva se otprema ili doprema robe koja se obavlja unutar granica jedne drave, pod meunarodnom pedicijom podrazumeva se otprema ili doprema robe dve ili vie drava. Nepotpuna meunarodna pedicija je gde meunarodni pediter preuzima na sebe obavezu da otpremi ili dopremi robu svoj klijenta iz jedne u drugu dravu ali ne preuzima obavezu da izvri meunarodni transport robe ve sa vozarem zakljuuje poseban ugovor o meunarodnom prevozu. Potpuna meunarodna pedicija je kada meunarodni pediter pored peditnih poslova preuzme i obavezu meunarodnog prevoza robe. Fiksna meunarodna pedicija je kada komitent plaa meunarodnom pediteru fiksni iznos koji pokriva proviziju, trokove za pediterske usluge kao i vozarinu i ostale transportne trokove. Zbirna meunarodna pedicija je ona gde meunarodni pediter vri istovremeno otpremanje i dopremanje robe koja pripada njegovim razliitim komitentima i to u istom prevoznom sredstvu. Zakljuivanje ugovora o meunarodnoj pediciji ovaj ugovor spada u red neformalnih, ali u praksi je najee u pisanoj formi, zbog lakeg dokazivanja. Zakljunice i pediterske potvrde smatraju se dokaznim sredstvima. Ugovorne strane: meunarodni pediter ili otpremnik komitent. Ugovor o meunarodnoj pediciji se zakljuuje na osnovu naloga komitenta ili na osnovu ponude peditera u kome se javljaju sledei poslovni odnosi: komitenta i meunarodnog peditera; 48

meunarodnog peditera i meunarodnog prevoznika; komitenta i meunarodnog prevoznika.

Obaveze meunarodnog peditera su da primi robu, ako prima robu treeg lica, duan je da zatiti interese svog nalogodavca posebno ako je roba oteena. On je takoe duan da proveri ambalau, da izvri korisne radnje. Prijem robe moe da bude realan, faktiki, putem prijema robnih dokumenata. Meunarodni pediter ima obavezu da pre prijema robe obavi i neke tehnike radnje; sortiranje, pakovanje robe i dr. Takoe je obavezan da obavesti nalogodavca na nedostatke pakovanja robe. Meunarodni pediter je obavezan da uva robu sa panjom dobrog privrednika sa pojaanom panjom. Ako robu smeta i u javno skladite, obavezan je i za izbor skladita. Obaveza meunarodnog peditera je da putem zakljuenja ugovora obezbedi otpremu i dopremu robe iz jedne u drugu zemlju ali da preduzima druge pravne radnje i zakljuivanje ugovora o osiguranju meunarodnom prevozu i skladitenju robe. Meunarodni pediter je obavezan da odredi put kojim treba da se izvri prevoz robe, ako to nije uinio komitent. Obavezan je da izvrava naloge nalogodavca i da titi njegove interese kao i da ga obavetava o toku posla. Prilikom obrauna trokova obavlja se istovremeno i obraun provizije i trokova meunarodnog peditera. pediter je u obavezi da zakljuuje posebne ugovore u interesu komitenta i ugovor o meunarodnom prevozu, osiguranju i dr. Obavezan je da preda robu primaocu i da obavesti komitenta. Meunarodni pediter ima pravo da samostalno istupa i da sam obavlja neke poslove i ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate na otpremanje. Obaveze komitenta su: 1. 2. da isplati pediteru naknadu prema ugovoru, a ako ugovorom nije predviena naknada se plaa prema tarifi ili nekom drugom optem aktu. meunarodni pediter ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova , vrlo esto komitent je obavezan da da odreenu akontaciju meunarodnom pediteru kao potrebnu sumu za trokove koji su neophodni za izvrenje ugovora. komitent je obavezan da obavesti meunarodno peditera kada se radi o otpremanju opasnih stvari koje mogu da ugroavaju sigurnost lica i dobara ili o dragocenostima. u sluaju da je dogovoreno da primalac stvari isplati potraivanje meunarodnom pediteru po primalac odbije da to uini pediter ima pravo da isplatu nadoknade trai od nalogodavca.

3.

4.

49

UGOVORI O MEUNARODNOM PREVOZU ROBE Meunarodni prevozilac se obavezuje da e da preveze na odreeno mesto, po pravilu u drugu dravu, neko lice ili neku stvar, a putnik, tj. poiljalac, da za to isplati odreenu naknadu (vozarinu) prevoziocu. Opta karakteristika ugovora o meunarodnom prevozu je da su to ugovori koji imaju za predmet obavljanje meunarodnih transportnih usluga odnosno prevoz stvari (robe) i prevozu lica (putnika) iz jedne u drugu zemlju i da se kao ugovorne strane osim poiljaoca i prevoznika pojavljuje i primalac robe ako je u pitanju prevoz stvari. Predmet: Obavljanje meunarodnih transportnih usluga, a one se odnose na prevoz stvari i lica. Meunarodni prevoznik: Lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost. Obaveza prevozioca: Duan je da redovno i uredno odrava objavljenu liniju i da primi na prevoz svako lice i svaku stvar. Predaja stvari: Meunarodni prevozilac je obavezan da stvar koju je primio u cilju meunarodnog prevoza preda na odreenom mestu piiljaocu ili odreenom licu. Poiljalac je obavezan da obavesti vozara o vrsti poiljke, njenoj koliini i mestu gde poiljka treba da bude prevezena. Meunarodni tovarni list: U njega treba uneti: Ime i prezime i adresu poiljaoca i prevozioca; vrsta, sadrina i koliina poiljke; vrednost skupocenih stvari; mesto opredeljenja, iznos naknade za prevoz, odredba o svoti kojom je poiljka optereena, mesto i datum izdavanja tovarnog lista i potpis obe ugovorne strane. Ugovori o meunarodnom prevozu imaju veliki ekonomski znaaj jer doprinose boljem poslovanju privrednih subjekata a i boljem snabdevanju odreenim robama pravnih i fizikih lica. UGOVORI O MEUNARODNOM KOMBINOVANOM, MULTIMODALNOM, VIEGRANSKOM PREVOZU ROBE Ovo je posebna vrsta ugovora gde se organizator obavezuje da preveze odreenu robu od mesta otpreme do mesta dopreme, destinacije (koja se mesta nalaze u dve razliite drave) putem meunarodnih prevozilaca iz najmanje dve grane prezova (sa najmanje dva prevozna sredstva), sa jedinstvenom ispravom i odgovornou, a naruilac se obavezuje da za to plati prevozninu. Meunarodni multimodalni prevoz se u poslednje vreme snano razvija iz razloga razvoja i savremenih transportnih sredstava, kontejnerizacije i paletizacije u transportu, a i potrebe korisnika meunarodnog pevoza da se ovakav transport to efikasnije obavi, a sa to veom sigurnou. Kombinovani prevoz je daleko ekonominiji, racionalniji, brzi i sigurniji a pri tom se koriste i savremena transportna sredstva kao sto su: kontejneri, palete, "Ro-Ro"(roll-onroll-of) , " Lo-Lo"( lift-on-lift-off ) itd. Postoji vie oblika odgovornosti organizatora meunarodnog kombinovanog prevoza i to: jedinstvena odgovornost organizator kombinovanog prevoza odgovara nezavisno od pravila o odgovornosti koja su propisana za pojedinane vozare. Ovde je teko utvrditi gde je teta nastala. mreasta odgovornost organizator kombinovanog prevoza odgovara po propisima prevozioca na ijem je delu puta teta nastala. Ovde organizator nadoknauje tetu tacno u obimu u kojem se on moe regresirati od prevozioca. 50

meovita odgovornost predstavlja kombinaciju prethodne dve odgovornosti, prema kojem ako bi se moglo ustanoviti na kom delu puta je nastala teta, primenjivao bi se sistem mreaste odgovornosti, a ukoliko se to ne bi moglo uiniti, primenjivao bi se sistem jedinstvene odgovornosti organizatora kombinovanog prevoza.

Prema Konvenciji UN o meunarodnom multimodalnom prevozu robe, regulie se i gubitak robe, te se smatra da ako roba nije isporuena u roku od 90 dana od dana kada je trebala biti isporuena smatra se izgubljenom. Tako da se shodno Konvenciji UN organizator multimodalnog prevoza smatra odgovornim za tetu usled gubitka ili oteenja robe, a njegova odgovornost moe se ograniiti na iznos koji ne prelazi 920 obraunskih jedinica. Konvencija predvia i postupak prigovora i tube, tj. prilikom prijema robe od prevozioca , primalac moe da postupi na dva naina: Da zajedno sa vozarom utvrdi stanje robe posle obavljenog prevoza i saini zapisnik U sluaju da prevozilac odbije da potpise zapisnik o utvrenom stanju, primalac je tada obavezan da stavi pismene prigovore na gubitak i oteenje robe. Kada se radi o nevidljivim nedostacima na robi prigovori se mogu staviti u roku od 6 dana od dana prijema robe, a vidljivi nedostaci prijavljuju se prvog dana. UGOVORI POSLOVI O TURISTIKIM USLUGAMA U INOSTRANSTVU Pod ovim ugovorima se smatraju oni ugovori gde se jedna ugovorna strana (davalac turistike usluge) obavezuje da drugoj ugovornoj strani (korisniku usluge) da odreenu vrstu usluge (smetaj u hotelu, turistikom objektu, ishranu, obezbeenje putnih isprava, organizovanje putovanja i dr.), s tim to korisnik preuzima obavezu da davaocu turistike usluge plati ugovorenu naknadu. U naoj zemlji ugostiteljske i turistike usluge spadaju u red usluga u spoljnotrgovinskom prometu i njih obavlja preduzee i drugo pravno lice koje je upisano u sudski registar za obavljanje turistikih poslova sa inostranstvom. Kod svih turistikih usluga sa inostranstvom u velikom broju sluaja postoje dva pravna osnova: 1. izmeu davaoca i korisnika usluge 2. izmeu davaoca usluge i nekog treeg lica. Prema treem licu davalac turistike usluge moe da istupa: u svoje ime i za svoj raun (posrednik), u tue ime i za tu raun (zastupnik), ili u svoje ime i za raun korisnika usluge (komisionar). Ovi ugovori spadaju u red neformalnih ugovora. Tako se ugovor smatra zakljuenim kada stranke ugovornice postignu saglasnost bilo na koji nain o bitnim elementima ugovora. U meunarodnom turistikom prometu ovi se ugovori zakljuuju u pismenoj formi iz razloga ne samo lakeg dokazivanja i njegove sadrine, nego i iz razloga kontrole od strane dravnih organa. Kao strane u ugovoru javljaju se davalac i korisnik turistike usluge sa inostranstvom. Kao davalac turistike usluge pojavljuje se preduzee ili drutvo koje obavlja ovakvu delatnost za koju su registrovani kod nadlenog suda. Kao predmet ovog ugovora mogu se pojaviti na primer: ugostiteljske usluge, turistikoagencijske usluge, organizovanje turistikih putovanja i izleta, organizovanje posete kulturnim, sportskim, privrednim ili drugim priredbama, itd. Pod cenom se podrazumeva naknada za pruanje turistike usluge koju korisnik turistike usluge plaa davaocu usluge. Ova naknada je odreena sporazumom ugovornih strana. Postoji vie vrsta ovakvih ugovora, i to:

51

1. Meunarodni ugovor o angaovanju ugostiteljskih kapaciteta (meunaordni ugovor o alotmanu) zakljuuje se izmeu turistikih agencija i ugostiteljskih organizacija. Ugovorom se ugostitelj obavezuje da u toku odreenog vremena (npr. turist. sezone) stavi na raspolaganje turistikoj agenciji odreeni broj leajeva u nekom objektu i prui ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj odreenu proviziju, a ova se obavezuje da e ih popuniti, odnosno da obavesti u odreenom roku ugostitelja kada nije u mogunosti da to uini i da za pruanje usluga plati cenu za angaovanje i korienje hotelskih kapaciteta. Ugovor o alotmanu se zakljuuje pismeno i to na odreeni vremenski period. 2. Ugovor o organizovanju putovanja se zakljuuje izmeu turistike agencije i putnika, i tu se razlikuju dva ugovora: ugovor o organizovanju putovanja gde se organizator me. putovanja da pribavi putniku skup usluga koje se sastoje od: prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njima vezane, a putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu ukupnu cenu posredniki ugovor o meunarodnom putovanju gde se posrednik obavezuje da u ime i za raun putnika zakljui bilo ugovor organizovanju me putovanja, bilo ugovor o izvrenju jedne ili vie posebnih usluga koje omoguuju da se ostvari neko me. putovanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za to plati odreenu naknadu.

MEUNARODNI UGOVOR O VIIM OBLICIMA PRIVREDNE SARADNJE Meunarodni ugovor o transferu tehnologije (licenca) 47. pitanje Meunarodni ugovor o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji 45. pitanje Meunarodni ugovor o franizingu 46. pitanje Meunarodni ugovor o forfetingu 46. pitanje Meunarodni ugovor o lizingu 44. pitanje Ugovor o meunarodnom faktoringu 46. pitanje MEUNARODNI UGOVOR O LIZINGU Posebna vrsta ugovora u kojem se jedna ugovorna strana davalac lizinga, obavezuje da ustupi odreenu stvar na korienje i da obavi odreene radnje. Razlikuje se od Ugovora o zakupu, jer se zakupodavac ne liava svojine na svojoj stvari, dok je kod lizinta to esto situacija. Razlikuje se kod Ugovora o prodaji, jer se kod prodaje javlja i prenos svojine na stvari, dok kod lizinta u momentu zakljuenja to nije sluaj. Bitno je da davalac odreenu stvar ustupi na privremeno iskoriavanje primaocu lizinga koji se nalazi u nekoj drugoj zemlji. Jedna od najeih podela lizinga je na: meunarodni finansijski lizing i meunarodni operativni lizing itd. Cari: Vrste meunarodnog lizinga: 1. Prema osobinama: Meunarodni lizing potronih dobara, Meunarodni investicioni lizing, Meunarodni lizing pokretnih i nepokretnih stvari. 52

2.

Prema duini trajanja ugovora:

Kratkoroni Dugoroni 3. Shodno poloaju davaoca meunarodnog lizinga: Lizing preko lizing drutva Meunarodni koncern lizing Proizvoaki lizing Meunarodni proizvodno finansijski lizing Sale-and-lease-back lizing Meunarodni ugovor o lizingu se smatra specijalnim ugovorom meunarodnog privrednog prava. Postoje shvatanja da je ugovor o meunarodnom lizingu meovit ugovor i da se u njemu nalaze elementi drugih meunarodnih ugovora, npr. ugovor o zakupu, prodaji i krediti. Znaaj ugovora o meunarodnom lizingu u privredi je to omoguava pribavljanje savremene opreme i drugih stvari odreenim privrednim subjektima, koji esto nemaju dovoljno finansijskih sredstava da ih nabave. Njihov znaaj je u tome to korisnik ovog ugovora moe da se koristi savremenom tehnikom opremom i tehnologijom i omoguava mu se da u oblasti nauke, tehnike stie potrebna znanja. Meunarodni ugovor o lizingu je dvostruko obavezan ugovor. Obaveze davaoca meunarodnog lizinga su ustupanje stvari tj. opreme korisniku lizinga na korienje a uz plaanje odreene cene zakupa. Davalac meunarodnog lizinga ima obavezu odravanja i servisiranje objekata lizinga, zamene istroenih stvari. Davalac meunarodnog lizinga je obavezan da obui struni kadar primaoca lizinga. Osnovna obaveza korisnika meunarodnog lizinga je da plaa naknadu tj. zakupninu u skladu sa meunarodnim ugovorom o lizingu. Najee se ugovara plaanje naknade za korienje lizing dobra na est meseci ili godina dana, unapred. Korisnik je takoe obavezan da iskoriava lizing objekta na dogovoreni nain i u skladu sa namenom. Takoe, on snosi trokove transporta i poremestvari po isteku ugovora kao i trokove osiguranja, plaanja taksi drugo. MEUNARODNI UGOVOR O DUGORONOJ PROIZVODNOJ KOOPERACIJI Meunarodni ugovor o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji je takav ugovor gde ugovorni partneri (kooperanti), koji se nalaze u dve razliite drave, obezbeuju tehniki, tehnoloki, energetski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvoda koja je predmet kooperacije. Ista se proizvodna kooperacija moe sastojat iz vie elemenata, kao to su: zajedniko programiranje razvoja, zajedniko ostvarivanje proizvodnje, meusobne isporuke proizvoda i sastavnih delova proizvoda. Meunarodna proizvodna dugorona kooperacija podrazumeva saradnju kooperanata iz najmanje dve razliite zemlje, pri proizvodnji odreene vrste proizvoda ili na delovima proizvoda koji se kasnije finaliziraju i ugrauju u jedan jedinstven proizvod. Na Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju predvia da preduzee i drugo pravno lice u okviru svoje proizvodne delatnosti moe sa stranim licem, proizvoaem da zakljui ugovor o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji, na osnovu odobrenja od nadlenog saveznog organa. Da bi ugovor bio odobren od nadlenog saveznog organa potrebno je da se ispune etiri uslova: da je ugovor zakljuen u pismenoj formi da je rok trajanja ugovora najmanje 3 godine 53

 da je vrednost izvoza najmanje jednaka vrednosti uvoza da se razmenjuju reprodukcioni materijali, poluproizvodi, delovi sklopova i gotovi proizvodi u istorodnoj proizvodnji a sa ciljem specijalizacije takve istorodne proizvodnje. Obaveza je da ugovorni partneri ako ima dopuna i izmena iz ovog ugovora podnesu nadlenom saveznom ogranu u roku od 30 dana od dana njegovog zakljuenja. Meunarodni ugovor o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji je obligaciono pravni ugovor, dvostrano obavezan, teretan ugovor, formalan ugovor, i zakljuuje se saglasnou volja. Zahteva se pismena forma zakljuenja ugovora. Takoe to je ugovor sa trajnim prestacijama. Ovaj ugovor sadri u sebi elemente i drugih ugovora: ugovor o licenci, ugovor o ulaganju, ugovor o tehnikoj pomoi, ugovor o pribavljanju i ustupanju prava intelektualne svojine i know-how itd. Ovaj ugovor je posebno znaajan kada se radi o kooperaciji domaih preduzea sa inostranim pravnim subjektima koji omoguava veu privrednu saradnju, vei obim proizvodnje, vei devizni prihod iz inostranstva, kvalitetniju proizvodnju. Elementi ugovora ugovorne strane se nalaze u dve razliite zemlje, od kojih na jednoj ugovornoj strani moe postojati i vise lica pod uslovom da ugovorni partneri obavljaju proizvodnu delatnost. Ugovor sadri i druge elemente kao sto su: cena, vreme poetka proizvodnje, odredbe o zajednikom programu razvoja, vreme poetka isporuke sastavnih delova, valuta plaanja, obraunska valuta, nain plaanja itd. Predmet ugovora je proizvodnja delova i njihove ugradnje u finalni proizvod . Na zakonodavac je iskljuio restriktivne rezime uvoza i izvoza robe kada se radi o meunarodnoj proizvodnoj dugoronoj kooperaciji. Carinske beneficije i olakice predviene su carinskim propisima. Carinski zakon nae zemlje predvia da ako je uvezena roba upotrebljena u proizvodnji robe koja je izvezena u inostranstvo, moe se u roku od 6 meseci od dana izvoza podneti zahtev za vraanje plaene carine i drugih uvoznih dabina. Na osnovu odredbe Carinskog zakona propisan je postupak za povraaj carine i drugih dabina za uvezene sirovine i reprodukcioni materijal koji su upotrebljeni u proizvodnji robe za izvoz, pod sledeim uslovima: da je roba upotrebljena u proizvodnji robe koja je izvezena, da nije korieno pravo na povraaj carine i drugih uvoznih dabina. Ugovorni partneri se najee opredeljuju da meusobna plaanja ostvaruju preko posebnih deviznih rauna koje imaju kod ovlaenih banaka za poslove sa inostranstvom u svojim dravama. Odgovornost kooperanata se posebno ogleda za neizvrenje ugovornih obaveza iz ovog ugovora. Posto je ovo ugovor sa trajnim prestacijama i sa zajednikim interesom, pojavljuju se i odreene posebnosti u uzajamnom izvravanju prava i obaveza kao i posledicama neizvravanja. Ako se radi o odgovornosti meunarodnih kooperanata prema treim licima, smatra se da se u pravnom odnosu prema treim licima nalazi samo jedan kooperant, finalni proizvoa koji odgovara za nekvalitetnu isporuku. Ostali kooperanti odgovaraju finalnom proizvoau za materijalne nedostatke robe. MEUNARODNI UGOVOR O FRANIZINGU, FORTFETINGU I FAKTORINGU Frainzing sistem poslovnih odnosa u najirem smislu rei. Ti odnosi se uspostavljaju zakljuivanjem ugovora. Pod pojmom franizinga smatraju se mnogi oblici saradnje i koordinacije izmeu preduzea, pri suksecivnim fazama proizvodnje ili distribucije Meunarodni ugovor o franizingu je poseban oblik neimenovanog ugovora, kojim se davalac franizinga obavezuje da e obavljati sukcesivno isporuku roba i pruati odreene usluge, prenosei svoja znanja i iskustva(know-how) u poslovanju na primaoca franizinga koji se obavezuje da za to plati odreenu nadoknadu i koji se nalaze u dve razliite zemlje.

54

Meunarodni ugovor o franizingu spada u neimenovane ugovore, a sadri elemente niza ugovora, kao to su ugovori o meunarodnom prodaju robe, o delu, o zastupanju. Primalac franizinga ima odreene koristi putem smanjivanja rizika, osnivanja nekog nekonkurentnog i nerentabilnog preduzea sa umanjenim rizikom plasmana roba i usluga. Obaveze davaoca franize: ustupanje prava iskljuive prodaje robe i vrenja usluge, ustupanje upotrebe robnog i uslunog iga, ustupanje prava upotrebe firme, ustupanje how-how, vrenje nadzora, obrazovanje kadrova primaoca franizinga sa ciljem adekvatnije proizvodnje proizvoda ili pruanje usluga, plana u upravljanju preduzeem. Obaveze primaoca franizinga: odnose se na spoljni i unutranji izgled sedita tj. da uz ime davaoca franizinga upotrebljava i svoju firmu jer je on samostalan privrednik koji posluje u svoje ime i za svoj raun;unapreenje plasmana robe i usluga;da sledi poslovnu politiku koju je odredio davalac franizinga;nabavka robe od davaoca franizinga i plaanja nadoknade za ustupke za prava i usluge davaocu franize. Vrste franizinga: 1.prometni franizing (zakljuuju se dva ugovora, jedan se zakljuuje izmeu proizvoaa i davaoca franizinga, a drugi izmeu davaoca franizinga i krajnjeg korisnika) 2.proizvodni meunarodni franizing (davalac franizinga ustupa primaocu franizinga ne samo pravo plasmana robe ve i pravo delimine proizvodnje). Meunarodni ugovor o forfetingu je ugovor u kojem banka (forfeter) iz jedne preuzima od svog klijenta, komitenta iz druge zemlje, potraivanje koje on ima treem licu i istovremeno se odrie prava da postavlja regresni zahtev i u sluaju potraivanje ostane neplaeno, klijent je obavezan preda banci isprave o dugu, isplati eskontnu kamatu, trokove i proviziju. zemlje prema da isto da joj

Predmet je uvek neko potraivanje sa dugoronim dospeem. Banka primalac tog dospea snosi rizik u sluaju da ono ne bude naplaeno od treeg lica. Banka gubi pravo regresa u sluaju da ne naplati potraivanja prema ranijem imaocu potraivanja. Potraivanje ne mora biti samo u obliku hartija od vrednosti, kao kod eskontnih kredita kojim se finansiraju samo kratkorona potraivanja, nego i u obliku dokumentarnog akreditiva sa odloenim rokom plaanja, kao i u obliku graansko-pravne cesije, jer se Ugovor o meunarodnom forfetingu finansira dugorone osnovne operacije. Uesnici u meunarodnom ugovoru o forfetingu su: domai izvoznik, strani uvoznik, banka koja preuzima potraivanje. Pored njih, pojavljuje se i uvozna banka preko koje se obavlja poslovno finansijska transakcija. Osnovne osobine ovog ugovora: Naplata potraivanja ne zavisi od banke, nego od nekog neizvesnog dogaaja, za koji se ne zna u trenutku zakljuenja ugovora. U praksi do zakljuenja ovog posla dolazi od strane izvoznika koji eli da plasira odreenu robu i usluge na inostranom tritu. Izvoznik ini inicijativu za ponudu banci koja treba da sadri: oznaenje zemlje uvoznika, u kojem se obliku izraava dugovanje, vrste i trgovaki naziv robe koja se izvozi, orijentacioni dan isporuke, rokovi.... Cilj ugovora je kreditiranje kratkoronih izvoznih poslova, gde banka-faktor garantuje naplatu potraivanja i za potrebe komitenta obavlja poslove. Vrste ugovora: Otvoreni i zatvoreni, Sa uslugama i kreditiranjem, Pravi i kvazi 55

Ugovor o meunarodnom faktoringu je takav kreditni bankarski posao kojim se banin klijent obavezuje da na faktora (banku) prenese postojea ili budua potraivanja prodaji robe, meunarodnog vrenja usluge, zakljuenih sa kupcem korisnikom usluge, a faktor banka se obavezuje da uz proviziju i naplatu trokova naplati potraivanja i da kreditira klijenta i vri druge faktoring usluge. Faktor banka moe preuzeti obavezu da obavlja i razne uslune poslove kao to su marketing, voenje poslovnih knjiga, utvrivanje boniteta kupaca i dr. Ovaj ugovor je veoma sloen, ima elemente ugovora o cesiji, ugovore o delu, ugovore o zastupnitvu, ugovor o korisniku i gde je cilj ovog ugovora kreditiranje kratkoronih izvoznih poslova, gde je banka faktor garancije za naplatu potraivanja i za potrebe komitenta obavlja pravne, komercijalne i knjigovodstvene poslove. Ovaj ugovor je veoma znaajan za mala i srednja preduzea kao i preduzea u osnivanju zbog toga to tako dolaze do znaajnih finansijskih sredstva, a samim tim i do modernizacije procesa proizvodnje. Vrste: 1. Otvoreni meunarodni faktoring (izvoznik prenosi na faktora svoje potraivanje koje ima prema kupcu i duan je da o tom prenosu potraivanja obavesti inostranog kupca i pozove ga da kupovnu cenu isplati banci-faktoru). 2. Zatvoreni faktoring (izvoznik prodaje banci robu za gotovinu i banka se u svojstvu prekrivenog principala pojavljuje preko istog izvoznika i preprodaje robu inostranom kupcu na kredit). 3. Pravni faktoring 4. Kvazi faktoring 5. Domai faktoring 6. Meunarodni faktoring. MEUNARODNI UGOVORI O TRANSFERU TEHNOLOGIJE Meunarodni ugovor o transferu tehnologije predstavlja ugovor u kojem davalac tehnologije ustupa pravo na privredno iskoriavanje prava intelektualne svojine kao i nezatienih prava zajedno sa opremom i tehnolokim postupcima koji su povezani sa datim znanjem i uz potrebnu tehniku pomo i to korisniku tehnologije, a koji se obavezuje da za to plati naknadu. U predmet ugovora spadaju sva prenosiva prava i intelektualne svojine kao sto su: patent, model, uzorak, ig, znanje, iskustvo, kao i nezatieno pravo industrijske svojine i razne kombinacije zatienih i nezatienih prava. Osobine ugovora: meunarodni ugovor o transferu tehnologije je dvostrano obavezan jer prava i obaveze postoje za obe ugovorne strane, za davaoca tehnologije i korisnika tehnologije. Pismena forma je bitan uslov. Pored pismenog zakljuivanja ovog ugovora isti Zakon predvia da se ovakav ugovor mora prijaviti nadlenom Saveznom organu u roku od 30 dana od dana potpisivanja i smatra se punovanim tek od dana upisa u registar koji vodi nadleni savezni organ. Ugovor o pribavljanju patenata, znanja i iskustva mora da sadri: obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da ce primenom doi do ugovorenog kvaliteta; obavezu davaoca patenta, znanja i iskustva da njihovo korienje nije tetno za zdravlje i ivot ljudi i ivotnu sredinu; klauzulu u ugovoru da se stavljanjem u promet ne povreuju prava treih lica.

56

Ugovor o meunarodnom transferu tehnologije se razlikuje od ugovora o zakupu u tome sto je ovaj prvi linog karaktera a drugi nije. Predmet zakupa se vraa sopstveniku po isteku ugovora, a kod meunarodnog transfera tehnologije to je po pravilu nemogue. Meunarodni ugovor o transferu tehnologije se razlikuje i od ugovora o ortakluku iz razloga to kod ortakluka, ugovorne strane ortaci imaju zajedniki cilj, a kod ugovora o transferu tehnologije svaka ugovorna strana ima svoj cilj. Vrste ugovora o transferu tehnologije Prema vremenu dele se na vremenski ograniene i neograniene ugovore o transferu tehnologije. Ugovorne strane mogu zakljuiti ugovor svojom voljom na odreeno vreme ili na neodreeno vreme. Ograniavanje na prostor teritoriju ili da takvo ogranienje ne postoji prostorno ogranien i neogranien ugovor. Prema intenzitetu ustupljenog prava: iskljuivi i neiskljuivi ugovori. Iskljuivi ugovori se pojavljuju gde se korisniku transfera tehnologije daje iskljuivo pravo korienja predmeta ugovora za vreme trajanja ugovora, a kod neiskljuivih ugovora to pravo se daje veem broju lica. Obaveze davaoca tehnologije jedna od osnovnih obaveza je da preda predmet meunarodnog ugovora o transferu tehnologije u cilju iskoriavanja, korisniku tehnologije u odreenom roku, uz to davalac tehnologije je obavezan da korisniku preda i svu dokumentaciju, ugovorenu opremu i alate sa uputstvima za korienje. On takoe garantuje i tehniku izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta ugovora. Obaveza korisnika tehnologije je da predmet ugovora iskoriava na ugovoreni nain, u ugovorenom roku i u ugovorenim granicama. Ako to ne potuje tada on odgovara za neadekvatno izvrenje ugovora u skladu sa optim pravilima graanskog prava. Obaveza korisnika tehnologije je i da plati naknadu za ustupljenu tehnologiju. Oblici plaanja naknade utvruju se ugovorom. Korisnik je u obavezi da tehnologiju uva i adekvatno korist. Podlicenca prema naem Zakonu o obligacionim odnosima, sticalac iskljuive licence moe pravo iskoriavanja predmeta licence ustupiti drugome. Ugovorom se moe predvideti da sticalac ne moe davati podlicencu nekom drugom ili je ne moe dati bez dozvole. Do prestanka ugovora o transferu tehnologije moe doi usled: prestanka ugovora protekom vremena, smrti, steaja, likvidacije. MEUNARODNI UGOVOR O KREDITU Ugovor o meunarodnom kreditu je takav bankarski posao kod kojeg se banka (domaa ili strana) obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odreen iznos novanih sredstava, na odreeno ili neodreeno vreme, za neku namenu ili bez utvrene namene, a korisnik kredita se obavezuje da banci plaa odreenu kamatu i dobijeni iznos vrati na vreme i nain kako je utvreno u ugovoru. Ugovorne strane su domaa ili strana banka koja se pojavljuje u svojstvu poverioca, kreditora, zajmodavca i druga ugovorna strana je domai lili inostrani banin klijent u svojstvu zajmoprimca, dunika. Predmet ugovora je odreena suma novca. Ovaj ugovor predstavlja adhezioni, pismeni i formularni ugovor. Sva vanija pitanja u vezi sa sadrinom ugovora su odtampani unapred na posebnom formularu od strane banke, a klijent samo potpisuje i zakljuuje ugovor. Meutim, ugovor o kreditu mora da bude zakljuen u skladu sa zakonskim propisima, bankarskim optim uslovima poslovanja i objavljenim uslovima za davanje kredita.

57

U sluaju da je kredit korien suprotno njegovoj nameni, ako je korisnik insolventan ili ne plaa rate pri otplati kredita, meunarodni ugovor o kreditu banka moe da otkae i pre isteka ugovorenog roka. Takoe, korisnik kredita moe odustati od ugovora pre nego to je poeo da koristi kredit, moe da vrati kredit pre isteka roka ali da obavesti banku, i tada banka ne obraunava kamatu za vreme od dana vraanja kredita , a do dana kada je kredit trebalo da bude vraen po ugovoru. Postoji dosta vrsta ugovora o meunarodnim kreditu, a oni se dele prema nekim od sledeih kriterijuma: prema duini kreditnog odnosa: kratkoroni, dugoroni, srednjoroni prema karakteru poverioca: javni i inostrani krediti prema delatnosti dunika: turistiki, zanatski, ugostiteljski i dr.

prema obliku meunarodnog kredita u kojem se daju: robni ili komercijalni i novani prema ekonomskoj nameni: proizvodni i potroaki prema vrsti obezbeenja vraanja meunarodnog kredita: lini i pokriveni kamatni ili beskamatni ugovori o kreditu prema svrsi i f-ji koju ostvaruju: opti i namenski prema nainu vraanja: jednokratni, obroni i amortizacioni

prema f-jama i njihovoj nameni: investicioni, kratkoroni i potroaki Neke osobine pojedinih vrsta (oblika) meunarodnih kredita: 1. Meunarodni investicioni krediti najee se odobravaju pravnim licima, privrednim subjektima, preduzeima, drutvima u privredi ali se mogu odobravati i pravnim subjektima u vanprivredi. Meunarodne banke daju investicione kredite za ulaganje u privredne neprivredne investicije. Kada se daju u privredne svrhe, daju se za ulaganja u osnovna i trajanja obrtna sredstva. Ovi krediti se daju na osnovu konkursa. Prilikom odobravanja kredita, meunarodna banka zahteva od investitora da prui dokaze o svojoj solventnosti i likvidnosti. Banka je obavezna da vodi rauna o sigurnosti svojih plasmana prilikom donoenja kredita i o kreditnoj sposobnosti dunika. Kamata kod ovih kredita moe imati redovne i interkamatne 3. Kratkoroni meunarodni kredit onaj kredit koji banka daje na osnovu depozita po vienju ili kredit dobijen na drugi nain, a kojim se utie na koliinu novca u opticaju (u unutranjem platnom prometu). Ovi krediti se daju na drugi nain, a kojim se utie na koliinu novca u opticaju u unutranjem platnom prometu. Daju se sa rokom vraanja od jedne godine i daju se daju se korisnicima kreditima u razliite svrhe. 4. Potroaki krediti krediti koje banke odobravaju graanima po posebnim propisima i slui za linu potronju graana i to u okviru jedne zemlje. Davaoci potroakih kredita pored banaka su i preduzea, kada se radi o kupovini robe koju oni proizvode. Turistike organizacije takoe daju ove kredite. Ovi krediti se odobravaju samo radi kupovine robe domae proizvodnje. Potroaki krediti se najee daju radi kupovine potroakih dobara; 5. Robni krediti odobravaju ih privredna preduzea, drutva i druge organizacije pri isporuci svojih roba i za obavljanje odreenih usluga. Ovaj ugovor se pojavljuje 58

kao pratei ugovor, uz neki drugi ugovor o prometu roba ili usluge. Davalac kredita moe dobiti od banke i finansijski kredit da bi mogao finansirati proizvodnju roba. 6. Meunarodni hipotekarni krediti posebna vrsta investicionih kredita se u korist davaoca kredita konstituie odreena hipoteka na nepokretnoj imovini dunika. Ovaj oblik se esto javlja u zemljama Zapadne Evrope, SAD itd. 7. Akceptni meunarodni krediti posebna vrsta bankarskih kratkoronih kredita kojim meunarodne banke akceptiraju menicu komitentu, koju je on izdao, a u cilju da se povea bonitet i kvalitet komitentove menice. Komitent takvu akceptovanu menicu koristi radi dobijanja kredita. Banka je po toj menici glavni imenii dunik i ima obavezu isplate menice o njenoj dospelosti. Akceptirana menica moe se koristiti i kao sredstvo plaanja. 8. Raznovrsni krediti kratkoroni bankarski krediti i javljaju se u spoljnotrgovinskoj razmeni. Oni su posebna vrsta akceptnog kredita kod koga banka daje kredit izvozniku uz pokrie robnih dokumenata, a stavlja na raspolaganje izvozniku. Uvoznik raznovrsnim kreditom plaa izvozniku kupljenu robu. MEUNARODNI AKREDITIV Pod akreditivom se podrazumeva odreeni instrument plaanja kojim se banka izdavalac akreditivna banka, domaa ili strana, obavezuje da po nalogu nalogodavca, klijenta (domaeg ili stranog) na osnovu ugovorenih dokumenata obavi plaanje ili ovlasti drugu banku korespondentnu banku, da izvri plaanje treem licu korisniku akreditiva ili po njegovom nalogu izvri prenos novca. Kreditna banka moe po nalogu nalogodavca ili uz pomo druge banke da plati, akceptira ili otkupi menicu vuenu od strane korisnika akreditiva. Kod ovog pravnog posla se pojavljuju tri lica, a nekada i etiri: klijent, nalogodavac, banka i korisnik akreditiva. tako se kod akreditiva kao nalogodavac, klijent pojavljuje odreeni kupac robe, investitor radova, akreditivna banka koja na zahtev nalogodavca, klijenta otvara akreditiv, korisnik akreditiva je po pravilu tree lice kojem se stavlja na raspolaganje odreena svota novca. Pored toga u ovom poslu moe se pojaviti i neka druga banka kod koje se otvara akreditiv. Akreditna banka kod akreditnog posla istupa u svoje ime a za raun komitenta, kao komisionar. Druge isplatne banke istupaju u ime i za raun akreditivne banke, kao zastupnici. Termin meunarodni akreditiv ne sme se shvatiti kao kredit i vezivati za pojam meunarodnog kreditiranja. Iz razloga to su akreditivi kod banke najee pokriveni od strane nalogodavca u trenutku njegovog otvaranja. re akreditirati se ne upotrebljava u smislu rei davati kredit ve u smislu ovlastiti , dati poverenje. Na meunarodnom planu, akreditiv je regulisan prvi put jo 1933 godine. Jednoobraznim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive Meunarodne trgovinske komore. Ista su pravila pretrpela pet revizija (1951, 1962, 1974, 1983 i 1993 godine) a pretposlednjom revizijom 1983. godine Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, prilagoena su novim uslovima transporta robe i novim transportnim dokumentima. Postoje dve osnovne vrste meunarodnih akreditiva: obini (neuslovljeni) i robni, dokumentarni (uslovljeni). Pod obinim meunarodnim akreditivom smatraju se takvi akreditivi kod kojih isplata odreene ugovorene novane svote nije vezana nikakvom posebnom inidbom korisnika akreditiva. Kod ove vrste akreditiva razlikujemo: Lini akreditiv banka ne daje klijentu nikakvu posebnu ispravu, nego izdaje nalog nekoj drugoj banci da klijentu, korisniku meunarodnog akreditiva stavi na raspolaganje odreenu sumu novca do odreenog isteka vremena. Akreditivna banka kad je 59

meunarodni akreditiv otvoren, obavetava o tome korisnika meunarodnog akreditiva, korisnik isto pravo moe realizovati kad banci podnese kopiju meunarodnog akreditiva. U sluaju da korisnik meunarodnog akreditiva u predvienom roku ne naplati akreditiv, onda se isti gasi i sredstva koja su se nalazila na akreditivu vraaju se banci nalogodavcu koja ih vraa klijentu, odnosno licu po ijem je zahtevu otvoren meunarodni akreditiv. Kreditno pismo Smatra se posebnom ispravom pomou koje banka izdavalac isprave ovlauje svog klijenta korisnika isprave da kod neke druge banke naplati odreenu sumu novca do iznosa koji je predvien u toj ispravi Permanentni akreditiv Predstavlja posebnu vrstu akreditiva gde nalogodavac ovlauje korisnika meunarodnog akreditiva da svakodnevno, nedeljno, meseno do isteka odreenog vremena podie odreene sume novca do predvienog najveeg iznosa. Budetski akreditiv Meunarodni, robni, dokumentarni, uslovljeni akreditiv najea i najznaajnija vrsta akreditiva. Korisnik realizuje svoje pravo iz meunarodnog akreditiva kod akreditivne banke deponujui robna ili transportna dokumenta. Najee se ova vrsta akreditiva primenjuje kod ugovora o meunarodnoj prodaji ili kod nekog drugog meunarodnog ugovora. Meunarodni dokumentarni akreditiv titi i interese prodavca i interese kupca kod meunarodne kupoprodaje. Zatita interesa prodavca se ogleda u tome to se sa otvaranjem meunarodnog dokumentarnog akreditiva obezbeuje njegova naplata prodate i izvezene robe. Oblici meunarodnog robnog dokumentarnog akreditiva: Opozivi i neopozivi meunarodni dokumentarni, robni akreditivi Kod opozivog meunarodnog akreditiva nalogodavac ima pravo da opozove akreditiv pre isteka roka na koji je otvoren. Opozivi dokumentarni akreditiv ne vezuje banku prema korisniku i ona ga u svakom trenutku moe izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi kada je to u interesu nalogodavca. Kada je opozivi akreditiv prenet na neku drugu banku ili filijalu njegova izmena ili opoziv imao bi pravno dejstvo tek od momenta kada one prime izvetaj o opozivu akreditiva. Kada se radi o neopozivom meunarodnom akreditivu, nalogodavac ne moe opozvati akreditiv pre isteka odreenog roka kada se sa tim ne saglasi korisnik akreditiva. Odlazei (nostro) i dolazei (loro) akreditivi se klasifikuju prema injenici dali akreditiv otvara domai uvoznik u korist inostranog izvoznika ili inostrani uvoznik u korist domaeg izvoznika. Prenosivi i neprenosivi akreditivi se javljaju u pravnoj teoriji sa aspekta da li se oni mogu prenositi ili ne. Po pravilu akreditivi su neprenosivi. Oni se mogu prenositi samo kada je to izriito oznaeno kao prenosiv od strane akreditivne banke. Prenosivi akreditiv se moe preneti samo jedanput i to od strane prvog korisnika na drugog korisnika, bilo u istoj ili drugoj zemlji, sem ukoliko akreditiv ne odreuje to drugaije. Jednokratne i revolving (rotativne) akreditive Jednokratni akreditivi se gase sa iscrpljenjem akreditivnog iznosa. Isti se otvara u vezi sa odreenim poslom na odreeni iznos i njegovim potpunim korienjem iscrpljuje. Kod rotativnog akreditiva postoje tri varijante: a. akreditiv se automatski povisuje na prvobitnu visinu posle svakog pojedinog korienja i bez obzira da li je pojedina trana iskoriena ili ne, b. akreditiv se vraa na prvobitnu visinu tek kada pojedine akreditivne trane budu u celini iscrpljene, i c. akreditiv se vraa na svoju prvobitnu visinu tek po prijemu naknadnog naloga inostrane akreditivne banke, a na zahtev isplatne banke. 60

Akreditivi po vienju i terminski akreditivi Akreditivi po vienju su oni akreditivi kod kojih se isplata korisniku obavlja odmah posle blagovremenog prezentiranja ispravnih akreditivnih dokumenata. On predstavlja najpovoljniji oblik meunarodnog akreditiva . Meutim postoje i oni akreditivi gde se isplata prezentiranih akreditivnih dokumenata vezuje za odreeni rok. Kod ovih akreditiva, dokumenta takoe treba da budu podneta unutar odreenog roka ali se njihova isplata ne obavlja odmah ve tek po isteku odreenog perioda. Akreditivi domicilirani u zemlji i u inostranstvu kod akreditiva ije mesto plaanja je u zemlji domaeg uvoznika ili domaeg izvoznika, onda se radi o akreditivu domiciliranom u zemlji, ako je isplata kod banke u zemlji inostranog uvoznika ili inostranog izvoznika, onda je akreditiv domiciliran u inostranstvu. Akceptni dokumentarni akreditivi su oni akreditivi kod kojih se zahteva akceptiranje trasirane menice od strane akreditivne ili konfirmirajue banke ili nekog drugog trasata. To e biti na primer sluaj kad jugoslovenski kupac kupuje od inostranog prodavca robu na poek, s tim to do visine fakturisanog iznosa vue menicu na neku poznatu banku iz prodaveve zemlje koja e takvu menicu uz predaju odreenih robnih i transportnih dokumenata akceptirati i u roku honorisati. da bi se ovaj akcept dobio od neke poznate banke u zemlji prodavca najee se dogaa u iznetom sluaju da na primer jug. kupac otvori akceptni akreditiv a preko korespondentne jug. banke prodavevoj zemlji. Negocijabilni akreditivi predstavljaju posebnu vrstu akreditiva koji se vrlo esto praktikuje u trgovini sa zemljama Dalekog Istoka gde kupeva banka na Dalekom istoku ovlauje svoga korespondenta u Evropi na primer da otkupljuje trate koje e prodavac vui na svoga kupca gde je banka po ijem se nalogu otvara negocijabilni akreditiv u obavezi prema svom korespondentu da mu pribavi pokrie za izvrene isplate. Paking akreditivi i akreditivi sa crvenom ili zelenom klauzulom paking akreditiv se najee javlja kod zemalja June Afrike, Australije, Novog Zelanda, Azije i drugih u trgovini sa vunom, pamukom, pirinem i ajem kod kojih nije razvijeno kreditiranje izvoza i kod njih se omoguava da korisnik akreditiva moe da podigne kod lokalne banke jedan deo akreditivnog iznosa u vidu avansa akontacije u cilju pakovanja i pripreme robe radi otpreme pri izvozu. Reeksportni akreditivi slue za obavljanje reeksportnih poslova. Reeksportni poslovi podrazumevaju viestrano obavljanje uvoza i izvoza odreene robe iz jedne u drugu zemlju a preko odreene tranzitne zemlje. Ti reeksportni poslovi u meunarodnoj trgovini omoguavaju trgovinu esto izmeu onih zemalja iji meusobni bilansi sa aspekta plaanja ne dozvoljavaju neogranienu trgovinu ili trgovinu u oba pravca. Podakreditiv (Back to back credits, Contre credits, credit secondary, Gegenakreditiv, credito supsidario) Podakreditiv predstavlja oblik prenosivog akreditiva, s tim to se on javlja u sluajevima kada nije dozvoljeno prenoenje kreditiva sa jednog na drugog korisnika. To moe biti u sluaju kada se prodavac nije dogovorio sa kupcem o otvaranju prenosivog akreditiva ili kada je ovaj otvoren, ali sadri klauzule koje ne odgovaraju stranom liferantu ili kada prodavac nee da otkrije kupcu inostranog proizvoaa ili isporuioca robe. Podakreditiv se otvara na osnovu prvobitnog akreditiva pod istim uslovima sem cene, datuma utovara i vanosti. Ciljevi koji se postiu prenosom akreditiva mogu se realizovati i otvaranjem podakreditiva pod kojim se podrazumeva dokumentarni akreditiv koji po nalogu prodavca na osnovu posebnog sporazuma o pokriu izdaje banka u korist drugog korisnika. Glavni akreditiv je finansijska podloga prodavcu za otvaranje podakreditiva. Prodavac koristi neki ve postojei akreditiv koji je otvoren u njegovu korist kao finansijsku podlogu za otvaranje drugog akreditiva na nain da on sva svoja prava naplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira.

61

Glavni akreditiv i podakreditiv se potpuno pravno samostalni i odvojeni i stoga podakreditivna banka, posebno zbog karaktera pokria mora da vodi rauna da honorie samo ona dokumenta koja mnogo ne odstupaju od glavnog akreditiva, da bi ih kasnije mogla naplatiti od banke koja je izdala glavni akreditiv. Kad podakreditivna banka isplati akreditiv koji je izdala, onda ona poziva prodavca da svojom fakturom zameni fakturu korisnika iz podakreditiva i iskupljene dokumente prezentira akreditivnoj banci iz glavnog akreditiva. TOVARNI LISTOVI I ISPRAVE ZA MEUNARODNI PREVOZ ROBE Skladinica Skladinica predstavlja ispravu koju izdaje javno skladite (u nekim sluajevima i slobodna carinska skladita), a koja slui kao dokaz da je primljena na uvanje roba od ostavioca (deponenta) koja je oznaena u toj ispravi i na osnovu nje depozitar javno skladiti i obavezno je da robu izda licu koje je prema istoj legitimisano da je primi. Skadinica, kao hartija od vrednosti ima veliki privredno pravni znaaj, posebno za meunarodni promet roba. Pomou nje se na simboliki nain sa njenom predajom vri prenos stvarnih prava na robi. Znai, dovoljno je preneti skladinicu prostom predajom, pa da roba doe u posed novog vlasnika ili da prenosom dela skladinice varanta roba koja je uskladitena bude na taj nain i zaloena kod odreenog zalagaa. Skladinicu mogu da izdaju javna i carinska skladita. U naem pravu, shodno Zakonu o obligacionim odnosima, skladinica se sastoji iz priznanice i zalonice (varanta). U nekim dravama Evrope, posebno u Francuskoj, postoje i neke posebne vrste varanta: industrijski, petrolejski i hotelski varant. Teretnica (konosman) Konosman ili teretnica je posebna isprava u pomorskom prevozu koja slui kao dokaz, kojom brodar potvruje da je primio odreenu robu i odreene koliine radi prevoza, na odreenom putu u pomorskom transportu, tj da je zakljuio ugovor o pomorskom prevozu, kojom ispravom teretnicom (konosmanom) obavezuje da e robu predati ovlaenom licu imaocu teretnice u luci opredeljenja. Na osnovu teretnice, moe se utvrditi vrsta i koliina robe koja je predata na prevoz brodaru do odreene luke opredeljenja. Vrste teretnica (osnovne): Teretnica na ime Teretnica na donosioca Teretnica po naredbi Vrste teretnica: ista i neista teretnica teretnica ukrcana na brod i teretnica primljeno radi ukrcaja direktna i naslovljena teretnica grupna ili skupna teretnica luka teretnica elektronska, tj. elektronika teretnica Tovarni list

62

Tovarni list je prevozna isprava koju izdaje vozar kojim se potvruje da je on primio na prevoz odreenu robu i sluzi kao dokaz da je zakljuen ugovor o prevozu robe u domaem ili meunarodnom transportu. Vozar se obavezuje da robu, po tovarnom listu, preveze do odreenog mesta uz naplatu vozarine od poiljaoca, kao naknade za izvrenu uslugu prevoza. Pored toga, vozar se obavezuje da u odreenom mestu destinacije gde je prevoz okonan imaocu tovarnog lista ( po njegovom prezentiranju), isporui prevezenu robu. Vrste tovarnih listova: Prenosivi u novije vreme se javlja prenosivi tovarni list koji glasi na donosioca ili po naredbi odreenog primaoca robe i koji ima svojstva HOV. U meunarodnom vodnom, eleznikom, drumskom i vazdunom saobraaju se izdaje meunarodni tovarni list koji takoe, najee, ima svojstva HOV jer predstavlja prenosivu ispravu. Neprenosivi neprenosivi tovarni list glasi na ime primaoca robe i kao takav nema osobine HOV. Kod veine zemalja danas u svetu, neprenosivi tovarni list ee se javlja u pojedinim vidovima saobraaja i isti ne predstavlja HOV. Njegova osobina je da on sluim kao dokaz o zakljuenom ugovoru o prevozu, pa su ovakve isprave koje slue samo radi dokaza nekog prava, ne smatraju HOV. Prema vrsti saobraaja, postoje: Tovarni list u eleznikom saobraaju Tovarni list u drumskom saobraaju Tovarni list u vazdunom saobraaju Tovarni list u pomorskoj i unutranjoj plovidbi Isprave za kombinovani prevoz robe

MEUNARODNI UGOVOR O STRANIM ULAGANJIMA I KONCESIJAMA Zakon o stranim ulaganjima predvideo je da strana lica radi obavljanja delatnosti u naoj zemlji mogu, pod uslovima reciprociteta, ulagati sredstva u preduzea i druge oblike organizovanja u cilju obavljanja delatnosti, kao i osnivati preduzea. Zakonom o stranim ulaganjima restriktivno su predviene odreene oblasti kao sto su: proizvodnja i promet oruja, javno informisanje, sistem veza, kao i na podrujima koja su odreena kao zabranjene zone u kojima strano lice ne moe samo ili sa drugim licem osnivati preduzee. Ugovor o stranom ulaganju je dvostrano obavezan, teretan, formalan, pismen. Kao ugovorne strane pojavljuju se domaci i strani ulagai. Kao strano lice pojavljuje se pravno lice sa seditem u inostranstvu i fiziko lice sa boravitem u inostranstvu. Sadrina ugovora: oznaenje ugovornih strana; oznaenje preduzea u koje se ulaze i koje vodi poslove za raun ugovorenih strana; ciljevi tj. poslovi koji su predmet ugovora; vrsta i visina uloga;nain raspodele dobiti i pokria gubitka; trajanje ugovora; nain vraanja uloga; upravljanje poslovanja; uslovi i nain raskida ugovora; reavanje sporova itd. Zakonom se predvia da su ugovarai duni da autentian tekst ugovora o ulaganju na srpskom jeziku, kao i izmene i dopune, prijave Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom u roku od 30 dana od dana potpisivanja. Ulog stranog lica moe biti u devizama, uslugama, stvarima, imovinskim pravima, hartijama od vrednosti i dinarima koji se mogu transferisati u inostranstvo. Strani ulagai imaju jednak i ravnopravan poloaj u pogledu prava i odgovornosti na jugoslovenskom tritu sa domaim privrednim subjektima( princip nacionalnog tretmana stranog lica). Sporovi koji nastaju po osnovu stranih ulaganja reava nadleni sud ili ugovorena arbitraa. 63

Na Zakon o stranim ulaganjima predvia mogunost da strano lice moe dobiti dozvolu (koncesiju) radi korienja privrednog bogatstva ili dobra ili za obavljanje delatnosti od javnog interesa u naoj zemlji. Takoe, strano lice moe da izgradi ili rekonstruie objekat, postrojenje ili pogon. Strano lice moe dobiti koncesiju u trajanju od 30 godina. U taj rok se ne rauna vreme neophodno za obavljanje pripremnih radnji na nekom objektu. Koncesija se daje pod uslovom da se obavljenim delatnostima obezbeuje odravanje tehniko - tehnolokog jedinstva sistema, njegovo efikasno funkcionisanje, racionalno upravljanje i da se ne ugroava ivotna sredina. Po dobijanju koncesije, koncesionar osniva preduzee za obavljanje delatnosti koja je predmet koncesije u skladu sa Saveznim propisima. Ugovorne strane su: koncedent - davalac koncesije, koncesionar - primalac koncesije. Drava, odnosno neki dravni organ, se pojavljuje u ulozi davaoca koncesije, a u ulozi primaoca pojavljuju se pravna lica koja ispunjavaju uslove za dobijanje koncesije. Sa usvojenim izmenama i dopunama Zakona o stranim ulaganjima iz 1996 god., predvieno je da ugovor o koncesiji sadri sledee odredbe: ugovorne strane, predmet koncesije i vreme trajanja pripremnih radnji, vreme trajanja koncesije, uslovi korienja, nain i rok obezbeivanja sredstava za finansiranje, naknada za korienje, prava i obaveze, uslovi raskida ugovora, nain reavanja sporova. Zakljuenje meunarodnog ugovora o koncesiji vre Vlade i koncesionar. Vrlo esto primalac koncesije po ugovoru na koncesiju preuzima obaveze, jer se radi o dvostranom teretnom ugovoru. Radi se o obavezama kao sto su: da izgradi odreene objekte, da eksploatie prirodno bogatstvo, da izgradi puteve i infrastrukturu, da plati naknadu dravi itd. Sporove koji nastaju reava nadleni Sud u Srbiji, kad ugovorom nije drugaije odreeno. Do prestanka ugovora o koncesiji moe doi i istekom roka, raskidom ugovora, otkazom jedne od ugovornih strana, usled vie sile.

64