Ризница лекова 2

РИЗНИЦА ЛЕКОВА
Поуке Светих Отаца

друга књига
Питај оца свога и саопштиће ти,
старце твоје - и казаће ти (Пон. Зак. 32,7)
Корице:
Први ред: Свети Владика Николај, Преподобни Јустин Ћелијски,
Старац Тадеј Витовнички, Преподобни Старац Гаврило Грузијски,
Преподобни Старац Пајсије Светогорац
Други ред: Свети Јован Кронштатски, Старац Јефрем Аризонски,
Свети Игњатије Брјанчанинов, Свети Теофан Затворник, Архи-
мандрит Рафаил Карелин
Трећи ред: Преподобни Старац Јосиф Исихаста, Преподобни
Старац Силуан Светогорац, Преподобни Старац Софроније
Сахаров, Преподобни Старац Јаков Цаликис, Преподобни Старац
Порфирије Кавсокаливит, Јеромонах Серафим Роуз
Четврти ред: Свети Нектарије Егински, Преподобни Амвросије
Оптински, Свети Лука Кримски, Архимандрит Лазар Абашидзе,
Старац Сампсон Сиверс, Игуман Никон Воробјов
Пети ред: Архиепископ Аверкије Џорданвилски, Преподобни
Симеон Дајбабски, Старци Јефрем Катунакијски и Емилијан
Симонопетритски, Свештеномученик Данил Сисојев, Свети Јован
Шангајски, Свети Серафим Собољев
Ризница лекова
Поуке Светих Отаца
књигу приредио:
Јован Чича
Садржај
Предговор ........................................................................................... 6
Благодат .............................................................................................. 9
Мир ................................................................................................... 40
Радост ............................................................................................... 51
Смирење ........................................................................................... 59
Праштање ........................................................................................ 96
Милостивост .................................................................................. 98
Милостиња (материјална) ........................................................... 101
Кротост ........................................................................................... 107
Трпљење ......................................................................................... 109
Послушност .................................................................................... 117
Уздржање ........................................................................................ 128
Ћутање ............................................................................................ 131
Ревност ............................................................................................ 133
Самоукоревање ............................................................................... 143
Пресвета Богородица ..................................................................... 149
Светитељи ....................................................................................... 154
Света Србија ................................................................................... 163
Породица ........................................................................................ 185
Пријатељ .......................................................................................... 276
Хришћанин ..................................................................................... 278
Духовни наставник ........................................................................ 294
Свештеник .................................................................................... 310
Монаштво ....................................................................................... 333
Рај .................................................................................................... 356
Када нас вређају ............................................................................. 364
Када нас хвале ................................................................................ 370
Однос према другим људима ........................................................ 376
Како се односити према гресима других људи ........................... 391
Греховне страсти ............................................................................ 395
Борба са страстима ........................................................................ 405
Искушења ....................................................................................... 415
Гоњење ............................................................................................ 427
Помисли .......................................................................................... 432
Предговор
1. Ове поуке сам почео да сакупљам још 2015. године. Тада сам кре-
нуо у цркву. На фејсбуку сам лајковао неколико страница које
постављају поуке Светих Отаца. Помислио сам да би било добро
да сваку поуку копирам и да их сачувам у један ворд. Тих дана сам
наишао на једну апликацију за андроид: ,,300 изрека подвижника
Православне Цркве”. Тамо је све лепо распоређено по насловима,
па сам и ја добио идеју да радим исто. Направио сам по један ворд
за сваки наслов и када би наишао на некој фејсбук страници на
добру поуку, или на неком сајту, ја би је копирао у мој ворд. Када
би читао неку књигу, и када би наишао на неку лепу реченицу, или
више реченица, или чак, ако ми се свиди цела страна, ја би то под-
вукао и после копирао са интернета или прекуцао, у случају да тог
текста или књиге нема на интернету.
2. Што се тиче читања ових књига (спремио сам три ризнице лекова
и у свакој је предговор исти):
Не читајте одједном много, само да бисте прочитали, јер, ако нам
ум није присутан у тренутку духовног читања, нећемо имати ни-
какве користи. Духовне књиге треба читати помало, да се ум не би
презаситио. Са умом се догађа исто што и са желуцем, који, када
се презасити, одвраћа се и од најбоље хране. Читајте више само ако
имате концентрације, ако је мир и тишина... Штета је да вам, услед
механичког читања, нека лепа и корисна поука промакне.
Поуке Светих Отаца се не читају ради забаве. Јако је важно:
Прво: да размишљамо о прочитаном и да се трудимо да то приме-
њујемо у животу.
Друго: да не верујемо себи, него Богу Који је говорио кроз Свети-
теље. Дакле, када се сусрећемо са ситуацијом да ми мислимо на
један начин, међутим, прочитавши и видевши да Свети Оци говоре
другачије, ми смо дужни да смиримо свој ум пред Истином Цркве,
а не да Истину Цркве прилагођавамо у складу са својим умом. Ако
и не разумемо зашто је нешто тако и тако, ипак смиримо свој ум
пред Светим Оцима. Немојмо се правити паметнији од Светитеља.
Смиренима ће се све открити у своје време. То је најлакши и
најбржи пут ка духовном напредовању и спасењу, уствари, једини
6
пут: веровати зато што је тако Црква благословила, зато што је
тако Бог рекао. А ако ми прилазимо вери са осећањем: ,,оно што
ми се буде допало, у то ћу веровати, у оно што ми се не допада нећу
веровати“, или ако мудрујемо типа: ,,мени не треба пост, ја свакако
увек чиним само добро“, или: ,,зашто долазити сваке недеље на
Литургију?“, или одбацивати неке каноне Цркве - такав “верник“
никада неће напредовати. Дакле, ако желимо да кренемо путем Бо-
жијим, не смемо смањивати строге и тачне захтеве Цркве и њена
висока начела. Заповести Божије заправо нису тако тешке како нам
се у почетку чини. Само ми кренимо, помоћ Божија ће брзо доћи.
Немојмо се плашити, и немојмо жалити себе. Православље није си-
стем забрана. Православље је: основ свега чему се надамо, делатна
љубав, мир и радост у Духу Светоме, нада на спасење, Богопо-
знање, благодат Божија, премудрост Божија, весеље душе... Живот
јесте блаженство, не само зато што верујемо у блажену вечност, већ
зато што и овде на земљи живот може бити блажен, ако живимо са
Христом испуњавајући Његове свете заповести. У почетку је по-
требан велики труд, велико одрицање, борба са страстима које су
се већ укорениле и прешле у навику, борба са палом природом која
се противи извршавању јеванђелских заповести, али када нас обасја
Сунце Правде, Христос, онда ћемо познати да је све сујета, да стра-
сти лажу, да нам обећавају срећу, али иза себе остављају унут-
рашњу празнину. Познаћемо да је истински живот - општење са
Богом, охладићемо се према свету, са радошћу ћемо постити,
извршавати молитвено правило и ићи на Литургије. Дакле, само
кренимо!
Треће: Посебно обратите пажњу на подебљане реченице. Зато сам
их и подебљао, да не бисмо механички прешли преко њих, него да
прочитамо са пажњом. Добро је разговарати о прочитаном са бра-
ћом и сестрама у Христу. Ако неку поуку не разумете, значи да још
увек немате довољно личног опита. Ту поуку оставите по страни.
Како будемо све више читали и испуњавали оно што можемо и
разумемо, тако ћемо све више напредовати. Па када се после пар
месеци, или за две - три године вратимо оним поукама које у
почетку нисмо разумели, или на које нисмо обратили пажњу,
видећемо како ће нам сада једне поуке доносити утеху, друге ће нас
7
потресати, треће ће нас учврстити у покајању тако што ће нам
помоћи да сагледамо своју греховност, од четвртих ћемо осећати
велику захвалност и љубав према Господу, пете ће нам донети
познање Божије... Али треба бити стрпљив и смирен. Зато пре-
поручујем да ове књиге не прочитате само једном, него да им се
стално враћате, да читате поново и поново. Ја сам све ове поуке
морао да прочитам много пута: док сам читао, па подвлачио, па
прекуцавао, па разврставао по насловима, па проверавао више
пута... и све поуке су ми увек биле као нове, увек су имале своју
једнаку важност, светост и занимљивост.
- Дакле, читајте полако, сваки дан по мало, размишљајте о томе што
сте прочитали, примењујте у свом животу оно што сте прочитали,
враћајте се поново и на оне поуке које сте већ прочитали, јер
сигурно ће нешто да вам промакне.
,,Почетак премудрости је најискренија жеља за учењем, а брига за

учење је - љубав, љубав је - чување њених закона, а поштовање за-
кона је - залог бесмртности, а бесмртност приближава Богу, јер
жеља за премудрошћу води ка Царству” (Прем.6, 17-20).
Милосрдни Господ нека благослови читаоце ових књига и саста-

вљача истих.
8
Благодат
Под благодаћу се разумеју сва света божанска средства и све свете
божанске силе, дате људима од Трисветог Божанства преко Господа
Христа ради њиховог спасења од греха, смрти и ђавола, и светог
живљења од Оца кроз Сина у Духу Светом... Све што треба души,
даје благодат. А кроза све то она даје и божански мир.
Преподобни Јустин Ћелијски
На целом путу спасења, од почетка до краја, благодат Божја и мир

Божји неопходни су нашој вери и нашем освећењу.
Шта је благодат? У најширем смислу: сам Господ Христос; затим

Његово свето Еванђеље, и све што је Он као оваплоћени Бог Логос
донео човеку и роду људском. У томе је и изузетан мир, божански
мир, који се са Еванђељем Христовим усељује у сваку душу која
живи по Еванђељу. Нема правог мира без благодати Божије. Док
се душа светим еванђелским Тајнама и светим еванђелским
добродетељима не облагодати, она не зна за прави мир, у коме
се душа наслађује осећањем блаженог свејединства живота и света.
Што је више претварам у своју душу, у своју природу, благодат ми

постаје све милија, све слађа, све неопходнија, те ме тиме сама она
подстиче на све већи и већи труд и напор. Тако, и кад се трудим
више од свију, трудим се не ја него благодат Божија која је са мном
(1. Кор. 15, 10).
Благодат је Бог у нама. Благодат је Царство Божије у нама. Кад

је благодат Божија у нама, дан је у душама нашим. А дан значи свет-
лост, знање и неустрашивост.
Свети Владика Николај
О Душе Свети, Ти си мио души. Описати Тебе није могуће, али
9
душа осећа Твој долазак и Ти дајеш мир уму и сладост срцу.
Старац Силуан Светогорац
Кад бисмо добили сву васиону на дар, тај дар био би мањи од бла-
годати Божије.
Побожан човек јако осећа присуство Божије и опходи се пажљиво

и опрезно.
Старац Пајсије Светогорац
Дај, Господе, свим људима да разумеју Твоју љубав и сладост Духа

Светог, да забораве земаљски јад, да оставе све зло, да се љубављу
привију уз Тебе и живе у миру и да чине вољу Твоју и славу Твоју.
- Шта осећате? Упита ме о. Серафим (Преп. Серафим Саровски).

- Необично ми је лепо, одговорих ја.
- Али, како је то лепо? Управо шта?
- Осећам такву тишину и мир у души да то речима не могу изра-
зити.
- То је, рече о. Серафим, онај мир за који је Господ рекао Својим
ученицима: Мир вам остављам. Мир свој дајем вам. Не дајем вам
га као што свет даје (Јн 14, 27). Када бисте били од света, онда
би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света
изабрах, зато мрзи на вас свет (Јн 15, 19). Али не бојте се, јер ја
победих свет (Јн 16, 33). Ето, таквим људима, омрзнутим од овога
света, али изабраним од Бога, Господ даје тај мир који ви сада
осећате - мир Божији, који превазилази сваки ум (Фил. 4,7), како
каже Апостол. И стварно, душевно благостање које тај мир про-
изводи у нама, речима се не може исказати. Христос Спаситељ на-
зива га Својим миром, а не миром овога света, јер га никакво
земаљско благостање не може дати нашем срцу. Тај се мир дарује
одозго, од самог Господа Бога и зато се назива миром Божијим...
Шта још осећате?
- Необичну сладост, одговорих ја.
10
- То је она сладост за коју се у Светом Писму каже: Хране се од из-
обиља дома Твога, и из потока сладости Твојих Ти их напајаш (Пс.
36, 8). Та сладост сад испуњава наша срца и разлива се по читавом
нашем телу. Од тога наше срце као да се топи... Шта још осећате?
- Необичну радост у срцу.
- Кад Дух Божији посети човека и обасја га пуноћом Свог до-
ласка тада се душа испуњава неисказаном радишћу, јер Дух
Божји чини радосним све чега се дотакне. То је она радост о којој
говори Спаситељ у Јеванђељу: Жена кад рађа трпи муку, јер дође
час њезин. Али кад роди дете, више се не опомиње жалости од ра-
дости, јер се роди човек на свет (Јн 16, 21). У свету ћете жалосни
бити, али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и ваше ра-
дости нико неће узети од вас (Јн 16, 22). Велика је радост и ве-
лика утеха коју сад осећате у срцу, али знајте, све је то
непознато у поређењу с радошћу коју је Господ обећао после
смрти онима који Га љубе. Јер што око не види, и ухо не чу, и у
срце човеку не дође, оно уготови Бог онима који Га љубе (Кор. 2,
9). Сада нам се даје да осетимо само одблесак те небеске радо-
сти, па кад је од тога тако лепо и весело на души, колика је тек
радост припремљена тамо онима који плачу овде на земљи!
Наша тела су створена ради духовне насладе... Услед пада она

су се спустила на ниво склоности ка скотоподобним насладама...
Путем истинског покајања она могу да се врате на склоност ка ду-
ховним насладама. Авај! Људи су изгубили чак и знање о постојању
способности људског тела за духовни осећај.
Свети Игњатије Брјанчанинов
Научени Светим Писмом и делима Светих Отаца, ми верујемо

и исповедамо да Божанска благодат и данас делује у Правосла-
вној Цркви као и пре, без обзира на то што се може наћи мало
сасуда који су је достојни. Благодат осењује оне подвижнике Бо-
жије за које јој је благоугодно да их осени. Они који тврде да је
хришћанину данас немогуће да постане причасник Духа Светога,
противрече Светом Писму и наносе својим душама највећу штету,
како о томе прекрасно расуђује преподобни Макарије Велики. Они
11
хришћанству не приписују никакав нарочито узвишени циљ, не
знају за тај циљ, не труде се око њега, чак и не помишљају да га до-
стигну: задовољавају се само спољашњим испуњавањем неких доб-
родетељи и сами себе лишавају хришћанског савршенства. Што је
најгоре, задовољавајући се сопственим стањем и сматрајући за
себе да су својим спољашњим понашањем узишли на сам врх
духовног живота, они не само да не могу задобити смирење, ду-
ховно сиромаштво и скрушеност срца, него још падају у умиш-
љеност, гордост, самообману и прелест, и више ни мало не маре
за истински духовни напредак. Насупрот томе, они који су пове-
ровали у постојање хришћанског савршенства свим срцем стреме
ка њему и ступају у непопустљиви подвиг како би га достигли.
Знање о хришћанском савршенству чува их од гордости: у недо-
умици и плачу они стоје на молитви пред закључаним улазом у ту
духовну одају. Уведени Јеванђељем у исправно самопосматрање,
они о себи размишљају смирено и скромно: себе сматрају за
непотребне слуге, које не испуњавају своје назначење, одређено
од стране Искупитеља за људе које је искупио.
Духом Светим човек познаје Господа, Творца Свог. Блажени су они

који Му служе јер је Господ рекао: Где сам Ја, онде ће и слуга Мој
бити (Јн. 12,26).
О браћо моја, молим вас и преклињем у Име Божијег милосрђа, ве-

рујте у Јеванђеље и у сведочанство Свете Цркве, и осетићете се још
овде на земљи као у Рају. Јер Царство је Божије унутра у вама.
Љубав Божија уноси Рај у душу. Многи кнезови и господари,
када су осетили ту љубав, напустили су своје положаје. И то је ра-
зумљиво, јер Божија љубав до суза наслађује душу благодаћу
Духа Светог и ништа се земаљско не може упоредити са њом.
Старац Силаун Светогорац
Благодат се снажно осећа на оним местима на којима су се многи

посветили или су примили мученичку смрт. Исто тако, осећа се и
12
одсуство благодати на оним местима или у оним земљама које нису
дале светитеље и мученике.
Не може се описати колико нас Господ воли; та се љубав сазнаје

Духом Светим. Душа која се моли познаје Духа Светог.
Господе, дај народима целога света да познају колико нас много

волиш и како необичан живот дајеш онима који верују у Тебе.
Благодат Свесветога Духа се, као обручење или залог, даје душама
које су се уневестиле Христу. Жена без обручења нема чврсту уве-
реност да ће се несумњиво икада сјединити са мужем. Ни душа
која не добије обручење или залог благодати Божије и која га
свесно не поседује у себи, никада неће стећи веродостојно
уверење да ће вечно пребивати са својим Владиком и Богом,
или да ће се тајинствено и неизрециво сједињавати са Њим и
наслађивати се Његовом неприступном красотом.
Преподобни Симеон Нови Богослов
Унутрашња лепота душе, осим што улепшава и освећује човека ду-

ховно, чини то и са његовом спољашњошћу, предаје га божанској
благодати, улепшава и освећује и ружну одећу коју носи благосло-
вени човек Божји.
Благодат нас не пита када да дође. Један из моје пратње каже: данас
је било Преображење, нисам се радовао. Ниси се радовао Преобра-
жењу? Можеш да се радујеш неког другог обичног дана. Не од
поштовања према празнику него од суда Божијег зависи благо-
дат. Сигурно да ово није правило. Али ипак, суд Божији је друга-
чији од суда човековог.
Неко се радује на мотору, неко у авиону. Суд Божији је различит.
Неко се радује док у Свету Ану односи жито на млевење. Тог часа
13
је срећан. Не можемо да судимо зашто нас Бог на неки начин не
чини радосним на Литургији већ нас усрећи ван Литургије. Ми о
томе не можемо да судимо. Можеш на Литургији да постанеш
радостан, можеш и да на Литургији не будеш радостан а да се
радујеш над рукодељем. То је Његов суд. Наше је да се увек
молимо.
Када Бог посети нашу душу, жели и захтева да је затекне у молитви.
Да не налази душу нашу и ум наш у расејаности. То жалости Бога.
Можемо ли да будемо целог дана у сабраности? То би нам помогло.
Старац Јефрем Катунакијски
Светитељ није онај који поседује високе црте људске моралности,

нити онај ко свој живот проводи у подвизавању и молитви (јер и
фарисеји су постили и “дуго” се молили), него онај ко у себи носи
Светога Духа.
Ако се усрдно трудимо да угодимо Богу, свакако ћемо и од небеске

славе окусити. А онај који осети ту славу, презираће сваку зе-
маљску славу. Чудио бих се, наиме, када би неко презрео другу
пре него што окуси прву.
Преподобни Јован Лествичник
Безмолвник је онај човек који, не желећи да се лиши сладости Бо-

жије, бежи од људи (иако их не мрзи) онако како други трче у свет.
Бестрашће има она душа која се тако навикла на врлине, као

што су страсни људи навикли на уживања.
Само онај ко живи светим животом и има благодат Светога

Духа може да издвоји добро од зла.
Старац Гаврило Грузијски
Безазлени, простодушни, неоптерећени бригама овога света
14
брзо примају Божански огањ ради непрестане молитве.
Старац Тадеј Витовнички
Кад год смо ван благодати Божије ми смо и ван себе и, сравњени
са благодатном природом својом, ми се не налазимо у бољем стању
него један сумашедши у сравњењу са такозваним здравим човеком.
Само је благодатан човек природан човек, тј. Човек више,
непокварене природе којом влада и управља благодат Божија. Бити
пак, без благодати значи бити удаљен од Бога, па удаљен и од ствар-
ности сопственог бића... Зато на грешнике треба гледати као на
болеснике, као на немоћне сенке, без стварности и без ума.
Бог може испунити срце таквим блаженством и љубављу! Уколико

га претходно не бисмо доживели, пали бисмо приликом прве са-
блазни. Међутим, уколико би се то блаженство задржало, напу-
стили бисмо манастире и затворили се у пећине, док би мирјани
одбацили своје послове и породице. Због тога нас Бог, Који је
Љубав, не испуњава таквим блаженством.
Душа која је познала Господа и сладост Светога Духа, изгледа као

безумна. Она седи, ћути и неће да говори. Као безумна она по-
сматра свет и неће га, и не види га. А људи не знају да она сагле-
дава љубљеног Господа, и да је свет остао иза ње као
заборављен, и да неће да мисли више на њега, јер у њему нема
сладости.
Скривамо се од стварности, она нас ужасава. Све нас узнемирава и

то суштински, а Христос је Тихи Свет. Он је Божији Свет који нас
просвећује и смирује кроз предукус вечног Царства Божијег. Када
човек осећа присуство вечног Царства, ништа не може да га
уплаши, ништа не може да наруши његов мир. Он се не боји чак
ни смрти, јер за Божијег човека оно има сасвим друго значење.
Митрополит Лимасолски Атанасије
15
Спасење је у стицању благодати, те невидљиве силе Божије
чијим се дејством човекова душа преображава.
Код благодати је увек све потпуно ново. Она је неисцрпна, баш као
и Сам Бог. Благодат човеку пружа могућност за три виђења.
Прво од њих је виђење духовног света који за човека постаје уну-
тарње очигледан. Али то унутарње виђење духовног света никад
не представља две једнаке, две истоветне слике. Благодат нам увек
открива духовни свет као нешто ново и неочекивано и по опсегу и
по дубини. То виђење нема материјалне форме, боје и контуре. Али
то није ни некаква празнина, попут бескрајног вакума, нити мета-
физичка тама у којој се човекова душа губи, већ свет потпуно дру-
гачијих димензија, који се души открива као невидљива светлост.
Та светлост се никако не може поредити с физичком светлошћу, са
сјајем огња или са сунчаним зрацима.
Друго виђење јесте виђење сопствене душе. Благодат открива чо-
веку његову душу у стању њене оскрнављености грехом, гнојну од
страсти и дубоко палу. Само виђење греха је почетак исцељења. Ту
је у питању чудна и несхватљива антиномија. Наиме, благодат
човековом погледу открива мрачно дно његовог срца, где се,
попут змија, комешају страсти, и истовремено му душу чини
све лепшом, баш као да са ње скида прљаве рите и облачи је у
белу венчаницу.
Треће виђење које благодат дарује јесте виђење света који нас
окружује. У том свету човек види исто што и у својој души - отпа-
дање од Бога и трагове изгубљеног раја. Човек тада почиње
заиста да воли тај пали свет, али на другачији начин. Он више
није према њему пристрасан, већ је његова љубав спојена с
болом и тугом што су људи сами себе гурнули у море патњи и
што су глуви за Божије призиве. Благодат човеку открива тра-
гедију овог света и он доживљава Божију љубав, љубав коју
свет не прихвата. Она човеку открива да су највеће несреће не
знати Бога и вечна смрт, и зато он почиње истински да саосећа
са онима које је до тад сматрао својим непријатељима.
Архимандрит Рафаил Карелин
Умом погледај шта се дешава у души. Ако је у души макар мало
16
благодати, биће мира и осећаће љубав према свима. Ако је благо-
дати више, осећаће се светлост и велика радост, ако је још више,
онда ће и само тело осетити благодат Духа Светог.
Много је теже очувати благодат, него је задобити.

Ако човек не постане дубоко свестан својих грехова, своје кри-

вице и своје унутарње изопачености, неће моћи да се промени,
да се покаје и да прими благодат Божију, нити ће моћи да ступи у
нове односе с људима и Богом.
Дух Свети учи душу да се моли за све људе, да се сви покају и по-
знају како је милостив Бог.
Без благодати Божије, слични смо животињама, а када је благодат

у нама, човек је велики у Богу.
Господ је дао свету Духа Светог и у коме Он живи тај осећа Рај у
својој души. Можда ћеш рећи: Зашто не осећам у себи такву бла-
годат? - Зато што се ниси предао вољи Божијој него живиш по
својој.
Слуга Божији је онај који се боји Господа и који чува Његове запо-
вести. То није ропство у коме се ми налазимо, већ праведност која
води ка синовству. Господ наш је изабрао Апостоле и поверио им
благовест Јеванђеља. Заповести које су нам они дали установиле
су прекрасно ропство у коме ми господаримо свим страстима и
обављамо прекрасно служење врлинама. Међутим, кад се још више
приближимо благодати, Господ наш Исус Христос ће и нама, као
Својим Апостолима, рећи: Више вас не називам слугама, јер слуга
17
не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима,
јер све што чух од Оца свога, објавих вам (Јн.15,15). Они који при-
ступе благодати, из опита ће познати покрете Духа Светог и схва-
тити своје духовно стање. Схвативши и познавши то, они ће
узвикнути: Не примисмо духа ропства, да се опет бојимо; него
примисмо Духа усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче (Рим.8,15).
Преподобни Антоније Велики
Бог говори: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети (Мт. 5, 8).
Чисто срце не чини једна, или две, или десет врлина, већ све
заједно, сливши се, такорећи, у једну, којом се достиже последњи
степен савршенства. Па ипак, ни у наведеном случају саме врлине
не могу срце учинити чистим, уколико не дође дејство и посета
Духа Светог. Ма колико искусно знао да рукује оруђем, ковач ништа
не може да уради без садејства огња. И човек који све чини са своје
стране (ради очишћења срца), користећи се врлинама као оруђем
за остварење свог циља, ипак остаје неуспешан и недејствен без
посете огња Духа. Јер, саме врлине немају силу да чисте нечи-
стоту и скверну душе.
Мудри Соломон говори: Хоће ли ко узети огња у њедра и хаљине

да му се упале (Приче 6, 27). А ја кажем: „Зар онај ко у своје срце
прими непокривени небески огањ Духа Светога неће да се разгори
и облиста, зар неће засијати и зар неће стећи обасјање Божанством
по мери свог очишћења и примања огња?“. Јер, примање огња
долази после очишћења срца. И опет, очишћење срца иде за
примањем огња. Наиме, срце прима божанствену благодат по
мери очишћења, и опет – оно се чисти по мери примања благо-
дати. Када се речено заврши (тј. и очишћење срца и примање
благодати), човек свецело постаје бог по благодати.
Свети Симеон Нови Богослов је говорио да су духовно узвишени

људи, преиспуњени божанском благодаћу и налазећи се у стању
духовног созерцања какво ,,око не виде и ухо не чу“, дужни да то
18
открију другима како би укрепили веру хришћана и навели их да
”постану љубоморни“, тј. да би се и у њима увећало нестрпљење
да се успињу по духовним степеницама.
Из књиге: Са Тибета на Свету Гору Старцу Пајсију
У божанственом крштењу ми добијамо отпуштење сагрешења,

ослобађајући се од прародитељске клетве и освећујући се наилас-
ком Светога Духа. Ипак, савршену благодат која се означава
речима: Уселићу се у њих, и живећу у њима (2. Кор. 6, 16), ми не
добијамо у наведеном тренутку. Она је наслеђе оних који су се савр-
шено утврдили у вери и доказали је делима. Уколико после
крштења скрећемо на скверна и рђава дела, ми потпуно губимо и
само освећење. И већ покајањем, исповешћу и сузама које одгова-
рају делима ми опет добијамо отпуштење грехова, а потом и осве-
ћење горњом благодаћу.
За човека који није укључен у живот Цркве, који није доживео су-
срет с благодаћу, опис овог стања, овог сусрета остаје несхватљив.
Не доживевши је, он неће наћи унутрашњу сазвучност с оним што
ће читати у духовним књигама; оне могу да му изгледају монотоне,
па чак и безбојне.
Не може изаћи пиле из јајета, ако кокош не лежи на њему. Тако ни

човјек добро чинити ако га не загрије Божија благодат.
Преподобни Симеон Дајбабски
Бестрашће је непокретност душе на зло. Оно се не може стећи без

благодати Христове.
Свети Ава Таласије
Прекрасна је глава која је украшена драгоценом дијадемом са бли-

ставим индијским камењем и бисером. Међутим, неупоредиво је
лепша душа која је богата познањем Бога, која је просвећена
светлим сагледавањима и која у себи има Пресветог Духа. Ко може
19
достојно да опише лепоту такве блажене душе!
Свети Теодор Едески
Под дејством благодати дух добија снагу од Бога, али, у исто време,
он остаје као мало дете - нежан, рањив и беспомоћан. Приликом
додира са грехом и страстима он поново улази у себе, као што ми-
моза скупља своје латице на непажљиви додир душе.
Господ је створио Адама и удахнуо му Свој дах. Ту није реч само о

души као образу и подобију Божијeм, већ и о благодати Божијој,
оној сили, коју немају остала бићa, која обитавају на земљи.
Праоци су били насељени у Едему – земаљском рају. Али сам Едем
- прекрасни врт - символ је унутрашњег Едема - односно духовног
стања првих људи, који су се налазили у сталном општењу са
Богом. Адам и Ева су били безгрешни, али не и савршени. Ова чи-
стота била је дар Божији и није зависила од њиховe природне да-
тости. Но, да би усвојили овај дар, да би чистота постала не само
природа већ лична својина, било је потребно искушење.
Основом богоопштења у рају не сматра се безгрешна Адамова
природа, већ благодат Божија, која је обитавала у њему. Зато је
она основ спасења и вечног живота, а стицање благодати је пут
од изгубљeног Едема до небеског раја. Благослов праотаца, сим-
болички обреди старозаветне Цркве и тајне новозаветне Цркве -
све су то средства за стицање благодати. Својим властитим снагама
човек се не може спасти као што се само једним напором воље не
може зауставити старост или савладати смрт. Метафизику спа-
сења представља учење о благодати Божијој, о тим божанским
енергијама у којима се Бог открива свету и општи са човеком.
Хришћанска аскетика у суштини је учење о оним условима и
стањима, када благодат може да делује у души човека.
Либерални начин размишљања приписује спасење искључиво мо-
ралу, то јест понавља јерес пелагијанства о човековом самоспасењу.
Либерална и хуманистичка мисао, још од античког доба па све до
наших дана, и не слути да и грех има своју метафизику, те страшне
дубине. За хуманисте и либерале грех је само грешка, глупа навика
20
или претеривање. Према њиховом тумачењу, довољно је спознати
грех, а касније ће га бити лако исправити, као кад се гумицом из-
бришу дечје сличице на хартији. Али, у суштини, грех је издаја
Бога и уз то тајни савез са демонским силама. И отуд у свакој
грешној помисли постоји елемент саосећања са демоном, а у греш-
ној навици – љубав према сатани. Зато је у греху заложена, као про-
грамирана, смрт. Насупрот томе, благодат Божија осећа се душом
као живот. Свако од нас има искуство губитка благодати и у таквом
стању (човека) смрт прилази највише. Ми осећамо да нас на-
пушта нешто најдрагоценије. Осећамо тугу и патњу, као да се
приближавамо капији смрти. Наша властита душа чини нам
се као мрачна гробница.
Благодат је била дарована прародитељима, њу је требало само чу-
вати. Али после пада у грех, кад првородни грех, као наследна бо-
лест, живи у човеку, кад као гнојна рана разједа његову душу,
благодат је потребно тражити као изгубљено скровиште, стезати и
чувати је у сталној борби са грехом којим одише наша пала при-
рода, која се налази под утицајем мрачних сила. Метафизика греха
- то је вечно усличавање демону. Зато је грех највећа несрећа и
највеће зло на земљи.
Ужас вечне смрти човеку открива само благодат Божија. Зато

су светитељи, видећи човечју природу и пад, оплакивали своју
душу дан и ноћ. Савремене либералне представе о могућности спа-
сења, то јест Богоопштења, без благодати Божије, произилазе од
те исте духовне лажи, од непознавања греха, који се укоренио
у човеку, који се увукао у његову природу, кога може само бла-
годат победити.
Човек мора да прође дванаест степеника до савршенства. Ако је

неко достигао дванаести степеник, тај је достигао савршенство. Но
када благодат почне да дејствује слабије, тада он силази за један
степеник, и налази се на једанаестом. Онај други, који је богат и
изобилује благодаћу, увек, и дан и ноћ, стоји на степенику савр-
21
шенства зато што је слободан и чист од свега, увек занет и усхићен
небеским. Када би то натприродно, откривено и лично дожив-
љено стање увек било у човеку, он не би могао ни да узме на
себе служење Логосу, ни да понесе било какве трудове, ни да
чује шта, ни да се у потребним случајевима побрине о себи или
о наступајућем дану: не, он би седео у једном углу, усхићен и
опијен. Пуна мера савршенства и није дата човеку баш зато да би
он могао да има бригу о браћи, да би се вежбао у служењу Логосу.
Али зид је већ срушен, и смрт је побеђена. Ово треба схватити
овако: као што на неком месту на коме сија запаљена свећа у исти
мах може да се налази и нека мрачна сила која затамњује то место,
тако се и при духовној светлости налази неки вео. Због тога човек
који се налази у тој светлости исповеда да још није потпуно
савршен и слободан од греха. Срушен је и разорен преградни
зид, али само делимично, а не сасвим и заувек, зато што благо-
дат понекад снажније поучава и учвршћује човека, а понекад
као да слаби и умањује се, и све то прилагођава тако да то буде
корисно за човека. Ко је достигао у овом животу савршени сте-
пеник, и самим опитом открио будући век? Још нисам видео
ни једног човека који је потпуно достигао хришћанско савр-
шенство, потпуно слободног од сваког порока. Грех, ипак, оби-
тава и у ономе који налази мира у благодати, разумева тајне и
откривења, проба неисказиву сладост благодати… Још нисам
видео некога ко је потпуно слободан: и ја сам некада усходио
делимично до тог степена, и сазнао сам да ниједан човек није
(потпуно) савршен.
Преподобни Макарије Велики
После два светска рата, савремени свет је изгубио благодат Светог

Духа. А без Духа Светог немогуће је појмити Христа као Бога. У
противном, веровати да овај Човек, који је истински Човек, јесте
Творац космоса – превазилази наше поимање. Веровати да се сами
Бог оваплотио и да нас је позвао да вечно будемо са Њим - ето
шта недостаје многим нашим савременицима, нарочито инте-
лектуалцима.
Старац Софроније Сахаров
22
Смиреност је мерило правог хришћанина... Благодат се очувава
смиреношћу, губитком смирености губи се благодат.
Од Бога је благодат, а од нас труд.

Човек најпре приморава себе на свако еванђелско добро ради Хри-

ста; ревнује у оскудици, ревнује у посту, у молитви, у љубави, у
трпљењу, у страдању, ревнује у свему еванђелском, а човекољу-
биви Господ му према ревности додаје све више и више благо-
датне силе, док му еванђелски подвизи не постану навика.
Онај ко је примио благодат сматра се ништавнијим од свих

грешника. Таква помисао се усађује у њега и постаје готово при-
родна. Што више улази у познање о Богу, толико више се сматра
незналицом; што више учи, толико више сматра да ништа не зна.
То дејство у души постаје природно захваљујући благодати која јој
служи.
Благодат има обичај да теши оне са поузданом вером, који су ради

љубави Божије и ради Његових заповести спремни да зароне у море
самоодрицања.
Старац Јефрем Аризонски
„У чему вас затекнем у томе ћете бити“ – говори Господ. О тешко,

тешко нама ако нас затекне оптерећене бригама овога света, јер ко
ће отрпети гнев Његов, а пред гневом Његовим ко ће се одржати!
Зато је речено: Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст
(Мат. 26,41), тј. да се не лишите Духа Божијег, јер бдење и мо-
литва доносе нам благодат Његову.
Преподобни Серафим Саровски
Шта је то што ће најпре задржати благодат у души? - Кротост. Шта
23
је то што је најпре одгони? - Гордост, високо мишљење о себи,
уздање у себе.
Свети Теофан Затворник
Ко себе посебно и свим силама приморава на молитву, али се не

труди око задобијања смирења, љубави, кротости и свих оста-
лих добродетељи и не мучи себе како би их усвојио, тај може
да постигне само то, да га се понекад по његовом мољењу дотакне
Божанска благодат, јер Бог по Својој природној благости чове-
кољубиво дарује онима који моле то што они хоће. Ако пак
онај ко ово добије не научи себе и на друге поменуте добро-
детељи и не навикне се на њих, онда се или лишава добијене бла-
годати, или се узнесе и пада у гордост, или остаје на нижем степену
на коме је, и више не напредује и не узраста. Духу Светом
као престол и одаја, да тако кажемо, служе смирење, љубав,
кротост и даље све свете заповести Христове.
Дух Свети је душа цркве: Он освећује све и сва што је у Цркви: и

нас и све наше. Зато у нас хришћана све има бити свето, сем – ако
Духа Светог свеосвећујућег не одгурнемо од себе својим гресима.
За наше молитве и подвиге Дух Свети излива у срца наша и
разлива по бићу нашем свете и светотворне силе.
Бог нам долази да се Сам открије када га својом слободном љу-

бављу примимо у наш живот. Тада нам се показује слава и благодат
Његова и ми примамо Његово благословено присуство. Тако иску-
ством спознајемо шта значи живот са Богом и шта је то зајед-
ница са Богом.
Јеромонах Филотеј Григоријатски
4 правила Старца Силуана за стицање и чување благодати

Духа Светога
Прво је правило:
Не држи много до себе и не примај к срцу увреде.
24
,,Душа смиреног човека је – пише он – као море. Бациш ли у море
камен, он ће само за тренутак узбуркати морску површину и одмах
потонути на дно. Тако све увреде, и непријатности, и незгоде брзо
и неповратно тону на дно срца смиреног човека“.
Друго је правило:
Волети и непријатеље.
,,Има – вели старац – људи који желе својим непријатељима и не-
пријатељима Цркве пропаст и паклене муке. Поступају тако јер се
нису научили љубави Божијој од Духа Светога. А који се научио,
тај љуби свакога и пролива сузе за цео свет. Јер, Христова љубав
жали све и свакога“.
,,У Светом Писму пише да је Бог – Љубав. У души у којој има макар
и мало мржње, Богу и срдачној топлини и благодати Светога Духа
нема места“.
Треће је правило:
Не осуђивати никога, не говорити и не мислити рђаво ни о
коме.
Па додаје Старац једну реч која изненађује:
,,Ако мислиш рђаво о коме, значи да још зли дух живи у теби“.
Седела су једном четири пантелејмонска монаха и међу њима и о.
Силуан. Она тројица су осуђивала неког сабрата због извесне
грешке коју је учинио према манастиру. О. Силуан је све време само
ћутао. Кад су га упитали зар он не мисли да је онај брат рђаво по-
ступио, Старац је одговорио новим питањем:
- Колико ме година познајете?
Одговорили су – тридесет и пет.
- Да ли сте чули да сам за то време некога осудио?
- Нисмо, одговорила су она тројица.
- Зашто онда тражите да то сада, после 35 година учиним?
И стварно, више се рђавих људи поправило у сусрету са неком све-
том душом која их не осуђује, него од оних који их осуђују.
Свету нису потребни осуђивачи, него душе у којима живи Дух
Свети и које исправљају човека не критикама него самом својом
светом, и благом и пуном љубави, личношћу.
Четврто је правило:
Радити вредно и уредно све што се од нас тражи, али се потпуно
25
предати вољи Божијој и не туговати због неуспеха.
- Како ћеш знати да живиш по вољи Божијој? – пита Старац Си-
луан, и одговара:
- Ево како. Ако тугујеш због чега, значи да се ниси сасвим предао
вољи Божијој... Јер ко се предао вољи Божијој, тога неспокојство
не спопада.
Наше је да радимо вредно и исправно, а до Бога је како ће се наш
труд завршити: успехом или неуспехом. Важна је та свест да је Бог
увек са нама и да Он зна шта је за нас боље.
Свети Златоуст је говорио: ,,Ако смо на слободи, Бог је с нама, ако
паднемо у тамницу или ако одемо у прогонство, Он ће нас и тамо
дочекати; ако живимо – живимо у Њему, ако умремо – пашћемо у
Његово наручје“.
Нема провалије, нема бездана у који ћемо пропасти. Бог ће нас
свуда дочекати. Нема места неспокојству.
То су, ето, четири правила О. Силуана:
Не држати много до себе и не примати к срцу увреде.
Волети и непријатеље
Не осуђивати никога ни речима ни у мислима
Радити вредно и уредно, али се потпуно предати вољи Божијој и
не туговати због неуспеха.
Наизглед, све је то природно и лако. Али су та правила ипак тешка
и мали ће их број усвојити и по њима живети. Отац Силуан за-
вршава своју књигу речима:
,,Можда ће ове савете примити бар једна душа. Али, она нека је си-
гурна да је душевна топлина, да је мир, љубав и радост у Духу Све-
том неће остављати“.
Откривено ми је једне вечери после дуге молитве да јако мало људи

на свету спозна и добије Божију благодат у себи. Господ је даје само
људима кроз пост, молитву, искрено покајање и исповедање, кроз
тежњу и труд за чистим животом, несебично добрим односом
према свим другим људима на свету и кроз учествовање на светим
литургијама и службе током читавог свог живота. Јер Господ само
у чистима пребива и остаје. Без таквог живота, нико под небом не
може спасити душу, нити напредовати кроз живот у датим им та-
26
лентима и даровима. Таквим искреним начином живота Господ све
даје. Љубав, мир у срцу, здравље па чак и материјално добро.
Када благодат Божија однесе твој ум, чуда ће следити једно за дру-
гим, он (ум) ће у потпуности бити у иступљењу и стајаће пред изо-
билном светлошћу разумевања познања Божијег.
Сладост меда нико јасно не може да изрази речима онима који га

нису окусили. Ни сладост радости и благодати која је од Бога нико
не може да објасни онима који их нису искусили.
Свети Григорије Палама
Благодат се губи због неверја и немара, а стиче кроз веру и ревност.

Они [који је стичу] крећу се напред, а они [који је губе] сасвим се
враћају уназад.
Преподобни Григорије Синаит
Шта је ово што ми се догађа? Тражио сам да задобијем отпуштење

грехова, а ово што сам добио је изнад сваког замисливог отпуштаја
и опроштаја. Трагао сам да нађем какав смирај, а мир који ми је дат
је неисказив. Знам да сам саздан да дајем и примам љубав, али ова
љубав коју сам срео превазилази сва моја очекивања. Борио сам се
да се одржим у каквој нади, али ово што сам овде пронашао је
опипљиво блаженство, највиша срећа. Не желим да се надам
ничему другом, не желим ништа више. Приближивши се свему
овоме кажем: Све ово за мене? Зашто? Шта сам учинио? Како
сам то заслужио?
Јеромонах Филотеј Григоријатски
Услед блаженог садејства Духа Светога у човеку најпре почиње

да се осећа необична тишина, а затим се јавља обамрлост за
свет, за његово наслађивање сујетом и греховношћу, као и за
служење у свету. Хришћанин се мири са свиме и са свима посред-
ством чудног, смиреног и уједно високо духовног расуђивања, које
27
је телесном и душевном стању непознато и недоступно. Он почиње
да саосећа са људским родом и сваким појединим човеком. Са-
осећање прелази у љубав. Потом почиње да се удвостручује његова
пажња на молитви: речи молитве почињу да производе силан и не-
обичан утисак на душу, да је потресају.
Свети Оци стање након стварања називају природним, а стање

после пада - неприродним (потприродним), а стање после искуп-
љења - натприродним.
Како да Те представим? Шта да кажем браћи својој о Теби? Како

да им пренесем име Страника који се склонио под кров моје душе,
под кров трошан и разрушен, отворен пред силовитим ветровима,
кишом и снегом - погодан само за неко привремено склониште за
стоку? Шта си нашао у моме срцу, у које су једна за другом дола-
зиле различите греховне помисли, улазећи у њега без препреке и
налазећи ту као у јаслама, или као што свиње налазе у кориту,
укусну храну свакојаких страсних осећања? Чини ми се да знам
име свога Госта! Али, с обзиром на моју нечистоту, плашим се да
изговорим то име. И само непобожно изговарање тог великог и све-
светог имена може да донесе осуду! Колико је тек онда страшније
присуство Именованога! Но, Ти си ту! Твоја бескрајна доброта до-
вела Те је код прљавог грешника, како би он, познавши достојан-
ство и назначење човека, опитно окусио и чулно видео да је добар
Господ (Пс. 33,8), како би оставио путеве безакоња, оставио своје
омиљено блато смрадних страсти и постарао се да покајањем
стекне чистоту и постане Твој храм и обитавалиште. Како да назо-
вем Страника Који станује код мене, који обитава у мени? Како да
назовем чудесног Госта који је дошао да ме утеши у моме изгнан-
ству, да ме исцели од неисцељиве болести, да ме извуче из мрачног
бездана, да ме изведе на травнато поље Господње, да ме постави
на стазе праве и свете? Онога Који је дошао да уклони непрозирну
завесу што је до сада била раширена пред мојим очима, скривајући
од мене величанствену вечност и мог Бога? Како да назовем На-
28
ставника који ми објављује учење о Богу, учење ново и уједно врло
древно, учење Божанско, а не људско? Хоћу ли тог Наставника да
назовем светлошћу? Ја светлост не видим, али Он просвећује мој
ум и срце више од сваке речи, више од сваког земаљског учења: без
речи, неописиво брзо, као каквим чудесним додиром - да тако по-
кушам да опишем неописиво - или делањем унутар самог ума. Да
га назовем огњем? Али Он не спаљује; напротив - орошава и
пријатно хлади. Он је некакав глас тих и танак (1. Цар. 19,12), али
од Њега као од огња бежи свака страст и свака греховна помисао.
Он не изговара никакве речи - не изговара, али ипак говори, учи и
пева: чудесно, тајанствено, неописиво тихо и префињено, мењајући
и обнављајући ум и срце који у безмолвију у тајној одаји срца
ослушкују Њега. Он нема никакав лик нити облик. У Њему нема
ничег чулног. Он је потпуно нематеријалан, невидљив и крајње пре-
фињен; изненада, неочекивано и неописиво тихо, јавља се у уму и
срцу, и постепено разлива по целој души, по читавом телу, овладава
њима и удаљава из њих све греховно; зауставља деловање плоти и
крви; сједињује раздвојене делове човека у једно; нашу природу,
која се услед страшног пада распала као крхка посуда, показује као
целу. Ко видећи пресаздавање неће препознати руку Саздатеља,
Који једини има власт да саздава и пресаздава? До сада сам говорио
само о делању, не именујући Делатника. Страшно ми је да га име-
нујем. Погледајте ме браћо! Видите шта се у мени догађа! Реците
ми ви - шта се то у мени догађа? Ви кажите ко то чини? Осећам
присуство Страника у себи. Одакле је дошао и како се појавио у
мени - не знам. Појавивши се, Он остаје невидљив и потпуно не-
докучив. Али присутан је, јер делује у мени, јер влада мноме, не
уништавајући моју слободну вољу, него је увлачећи у Своју вољу
неописивом светошћу те воље. Невидљивом руком Он је узео мој
ум, срце, душу, моје тело. Тек што су осетили ту руку, они су ожи-
вели! У њима се појавио нов осећај, нов покрет - духовни осећај и
покрет! Ја до сада нисам познавао те осећаје и покрете, нисам чак
ни слутио, ни претпостављао да постоје. Они су се појавили, а пред
њиховом појавом телесни и душевни покрети и осећаји су се сак-
рили или су остали оковани. Они су се појавили као живот, а пре-
ђашње стање ишчезло је као смрт. Од додира руке сви делови мога
29
бића - ум, срце и тело - сјединили су се међу собом, сачинивши
нешто целовито и јединствено, да би се потом погрузили у Бога,
пребивајући у Њему док год их та невидљива, недокучива и све-
моћна рука држи. Какав ме тамо осећај обузима? Читаво моје биће
бива прожето дубоким и тајанственим ћутањем, изван сваке
мисли, изван сваког маштања, изван сваке душевне кретње
коју производи крв. Целокупно моје биће празнује и уједно дела
управљано Духом Светим. To управљање не може се описати
речима. Живим као опијен, заборављам на све, храним се не-
познатом и непропадљивом храном; налазим се изван свега
чулног, у области нематеријалног, у области која је не само
изнад материје, него и изнад сваке мисли, сваког поимања; не
осећам ни само своје тело. Моје очи гледају - и не гледају, виде
- и не виде; уши слушају - и не чују; сви моји удови су опијени
и ја се клатим на ногама, придржавам се да не бих пао, или
лежим на одру као болестан без болести и раслабљен од преизо-
биља снаге. Чаша Господња, чаша Духа, напајајућа је као
најјача (Пс. 22,5). Тако проводим дане и недеље!... A време се скра-
ћује!... Дивно ћутање обузима ум, срце и душу, који су се свом си-
лином устремили ка Богу и, да тако кажем, изгубили се у
бесконачном кретању ка безграничном. To ћутање уједно је и бе-
седа, али без речи, без икаквог ширења, без мисли и изнад мисли.
Страник, Који све то чини, има необичан глас и речи - изговарају
се немо и без звука и чују на тајанствен начин. Да бих препознао
чудесног Страника тражим у Светом Писму место где би се гово-
рило о таквим делима и нехотице се заустављам пред Спаситеље-
вим речима: Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуд
долази и куда иде: такав је свако ко је рођен од Духа (Јн. 3,8). Ho,
како назвати само то деловање? Оно умирује човека и сједињује
га са самим собом, а потом и са Богом; немогуће је не препо-
знати у том деловању утицај благодатног Божијег мира, који
превазилази сваки ум и који ће сачувати срца ваша и мисли ваше
у Христу Исусу (Фил. 4,7) мира који даје Дух Свети када при-
ступа човеку и обнавља га. Тачно! Од тога ум и срце постају
јеванђелски, постају Христови: човек гледа Јеванђеље написано у
себи - на таблицама душе, прстом Духа. ... Божански Страник
30
одлази и скрива се једнако неприметно као што долази и што се
јавља. Али Он у читавом мом бићу оставља миомирис бес-
мртности - нематеријалан, као и Он Сам што је нематеријалан
- миомирис духовни, животни, који се може осетити новим
чулом које је Он засадио или васкрсао у мени. Оживљаван и
храњен тим миомирисом ја пишем и саопштавам реч живота
мојој браћи...
Девственици, то јест ви који нисте окусили душевну смрт стварним

упадањем тела у блуд, чувајте своју девственост као драгоцено
благо: у правилном монашком животу одмах ћете осетити духовно
дејство, како су га назвали Свети Оци, или дејство Светог Духа на
душу, дејство које душа преноси телу, и опитно нас уверава да су
наша тела створена за духовно наслађивање, да су се због пада сро-
зала до склоности према животињским насладама, но да посред-
ством духовног покајања могу да се врате склоности према
духовним насладама. Авај! Људи трубе да много знају, а изгубили
су чак и знање да је људско тело способно за духовна осећања. Про-
повед о тој способности слушају неповерљиво, као ново и не-
обично учење. Није оно ново, и није необично! Проучите дела
Светих Отаца: наћи ћете у њима то учење. Наћи ћете га у Све-
том писму, чим га укратко изучите. Искупљење које је Бог да-
ровао људском роду преиспуњено је неисказивим, суштинским
добрима: она сведоче о њему, али ми се задовољавамо по-
вршним знањима, заснованим на речима, а не на делу, и нећемо
да стичемо опитна познања, која захтевају распеће, и зато ли-
шавамо себе живих познања. Чим се срце причести духовним
насладама, његово осећање постаје друкчије. Такво срце по-
чиње да гаји одвратност према сладострашћу, ревносно се про-
тиви тежњама и наговорима сладострашћа, са плачем вапи ка
Богу да га избави из тог смрдљивог блата.
Облици искуства благодати Божије

Које су спознаје благодати које може да добије хришћанин, при
31
чему вера и хришћански живот нису нешто наменски промишљено
и спољашње, већ истинито, духовно осећање Бога, заједница са
Богом, блискост Бога, у чему учествује читав човек?
То је, као прво, унутрашње осећање да, помоћу своје вере у Бога,
налази истински смисао свога живота. Осећа да је његова вера у
Христа она која га изнутра смирује, која његовом животу даје сми-
сао и усмерење, и која представља једну јарку светлост која га
обасјава. Рађањем таквог унутрашњег осећања, са хришћанском
вером у себи, почела је да живи и благодат Божија. Бог, дакле, није
нешто спољашње.
Другу спознају благодати Божије добија човек када у свом срцу
чује Божије позивање да се покаје, (μετανοήση) промени, због
својих мрачних и грешних дела, да се врати хришћанском жи-
воту, да се исповеди, да ступи на Божији пут. Тај глас Божији,
који чује унутар себе, је први доживљај благодати Божије. Толике
године док је живео далеко од Бога, ништа није разумевао.
Почиње да се каје и исповеда се духовнику први пут у своме жи-
воту. Након исповести осећа дубоки мир и радост коју још никада
у свом животу није осетио. И онда каже: „Растеретио сам се“. То
растерећење је присутност божанске благодати у једној души која
се покајала и коју Бог жели да утеши.
Сузе које има покајани хришћанин, када се моли и од Бога тражи
опроштај грехова, или када се исповеда, су сузе покајања. Те сузе
су веома растерећујуће. Доносе обиље мира човековој души. И тада
човек осећа да су оне дар и спознаја божанске благодати.
Што се дубље каје, што даље иде у љубави према Богу и моли се
божанском љубављу, те сузе покајања све више постају сузе радо-
сти, сузе божанске љубави. Те сузе, које су више од покајничких
суза, представљају један виши степен присутности и благодати Бо-
жије.
Приступамо да се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом по-
кајани, исповеђени, кроз пост и духовну припрему. После Божанске
Заједнице (причешћа) шта осећамо? Дубоки мир у души, духовну
радост. И то је присутност и благодат Божија.
Други пут опет, током молитве или Божије службе, Свете Литур-
гије, осећамо неизрециву радост. И то је присутност благодати Бо-
32
жије и спознаја Бога.
Постоје, међутим и друге више спознаје Бога. Виша спознаја Бога
је виђење нетварне светлости. Ту су светлост видели ученици Гос-
подњи на Гори Преображења. Видели су Христа како сав светли
као сунце, обасјан небеском и божанском светлошћу, која није била
материјална, створена светлост, као што је сунце и друге створене
светлости. Била је то нематеријална, нетварна светлост, односно
Светлост Божија, светлост Свете Тројице.
Они који се до краја чисте од својих страсти и греха и моле се ис-
тинском и чистом молитвом, досежу ову велику спознају, да виде
Божију Светлост за овога живота. То је Светлост која ће сијати у
вечном животу. И не само да они њу сада виде, већ сада њих виде
унутра у тој Светлости. Та Светлост обавија Светитеље. Ми је не
видимо, али они чисти у срцу и свети је виде. Ореол који се прика-
зује око ликова Светитеља је Светлост Свете Тројице која га је упа-
лила и посветила.
У житију Василија Великог читамо да су Василија Великог, док се
молио у својој келији, видели како сав блиста од нетварне светлости
која га је обасјавала. Исто то налазимо у житијима многих Светих.
Дакле свако мора да заслужи да види нетварну Светлост, јер то
представља највишу спознају Бога која није дата свима, већ само
веома малом броју оних који су начинили помак у свом духовном
животу. Према авви Исааку, у сваком покољењу једва да један човек
доживи да види нетварну Светлост (Беседа 32). Постоје, међутим,
и данас свети хришћани који успевају да имају ову јединствену
спознају Бога. Наравно, треба рећи да не значи да свако ко види
неку светлост - види управо нетварну Светлост. Ђаво обмањује
људе показујући им друге светлости, демонске или психолошке,
да би они поверовали да је то нетварна Светлост, али она то
није. Због тога сваки хришћанин који види нешто, или чује
неки глас, или доживи неку спознају, не треба да то прихвата
као да је од Бога, јер га можда ђаво обмањује. Треба то да испо-
веди свом духовнику, па ће му он рећи да ли је од Бога или се
ради о прелести која долази од демона. Код овог питања по-
требно је много опреза.
Архимандрит Георгије Капсанис
33
Многи људи на почетку духовног живота добијају благодат, али она
се, због наших грехова, касније повлачи, па се опет јавља. Кад се
неко од срца обрати Богу умном молитвом, постепено се на њу на-
викне и стекне радост и мир, који нису од овога света. И та радост
се стекне, па се повремено изгуби. Али, благодатна молитва је не-
исказана радост, која се не може упоредити ни са чим од овог света.
Требало би да у сушним периодима душе покушамо да сагледамо

да ли је у души било каквог осећања сујете или уображености… У
највећем броју случајева, сушни период је казна због гнева, ла-
гања, пркоса, осуђивања или гордости.
Видиш каква само пустош влада без благодати, како је душа не-
марна и равнодушна према свему духовном. То је стање добрих па-
гана, Јевреја преданих Закону и хришћана који воде бестидан
живот, не мислећи на свој унутрашњи живот и однос са Богом. Они
ни тада не осећају такав бол, јер они, за разлику од тебе, не
знају за плодове благодати. Будући да им се с времена на време
деси да искусе неку врсту духовне утехе – природне, не благо-
датне – они се примирују.
Док не прими благодат, човек мисли да му је у души све у реду и

по Божијој вољи, али када га благодат посети и усели се у њега,
тада он себи изгледа сасвим друкчији; и када потом изгуби Духа
Светог, тек је онда у стању да увиди у коликој се беди налази.
Господ нам је наложио да Га љубимо свим срцем и свом душом -

али како ћемо љубити некога кога никад нисмо видели и како да се
таквој љубави научимо? Господ се познаје по Своме деловању у
души. Када нас Он посети, ми то осећамо. Знамо да је неки
мирни Гост дошао к нама, а када отиде, душа тугује за Њим и
са сузама Га тражи: Где си, Светлости моја, где, Радости моја?
34
Миомирис од Твог присуства још се осећа у души мојој, али Тебе
нема и душа моја тугује за Тобом, и срце пати, и ништа више не
може да ме развесели, јер сам ожалостио Господа и Он се уклонио
од мене“.
О браћо моја, кад бисте могли да разумете жалост душе која је

имала Духа Светог па Га изгубила! Она је неиздржљива. Душа је
тада у неописивој тузи и жалости. То је право Адамово мучење
после изгнања из Раја.
Сјајна звезда, која је водила и тешила мудраце на путовању, сакрила

се, наиме, од њих да би искушала њихово трпљење и мужевност и
да би их потом, када се опет појавила, обрадовала још више него
први пут: А кад видеше звезду, обрадоваше се веома великом ра-
дошћу (Мт. 2, 10). Тако исто и божанска благодат обично чини са
својим слугама и пријатељима, како говоре Свети Оци, такозвани
трезвеноумници, па и свети Дијадох. Она некад као чедољубива
мати теши и увесељава своја чеда својим умним осијањима, божан-
ским дејствима и даровима просветљујући им ум, блажећи, скру-
шавајући и разгоревајући им срце и будећи их за љубав Божију. А
некад се крије од њих и повлачи, то јест пушта да дођу искушења
на њих, као што чини и мати много пута се скривајући од својих
чеда, да би искушала њихово трпљење и срчаност и да би она по-
стала мужевна у искушењима и невољама и да не остану дојенчад
која плачу и жељно траже благодат коју су изгубила. Али се онда,
када је опет уживају, још више обрадују, као што дете са неизреци-
вом радошћу трчи мајци да је загрли плачући и смејући се чим је
угледа, пошто је претходно, изгубивши је, горко плакало и лило
срце. Али колико си пута ти, брате, био малодушан када ти је
недостајала небеска звезда да би те водила? Колико пута си
роптао и хтео да се вратиш назад, то јест да напустиш пут
врлине којим си одлучио да кренеш, па да се опет вратиш на
ранији пут греха, када се благодат Божија привремено повукла
од тебе и пустила те да окусиш неко мало искушење, или неку
35
тугу у срцу, или пак неко помрачење у уму? Следствено томе,
из те твоје малодушности и нетрпљења можеш да закључиш да
си у погледу врлине још увек детенце и дојенче и да зато још
увек хоћеш да се храниш млеком, то јест да доживљаваш сла-
дости благодати и да одмах, чим си је лишен, постајеш нетрпе-
љив, губиш се и очајаваш и вапиш баш као и Петар када је био
у опасности да потоне у море: Господе, спаси ме! (Мт. 14, 30). Али
ја ти одговарам као што је тада Исус одговорио Петру: Маловерни,
зашто посумња? Шта има чудно у томе да идеш за Исусом када
иде на гору Таворску да би се преобразио? Хоћу да кажем, шта има
чудно у томе да упражњаваш врлину и чуваш заповести Гос-
подње, док ти благодат Божија просветљава ум својим божан-
ским осијањима? Шта има велико у томе ако показујеш
трпљење и мужевност док ти благодат Божија блажи срце рав-
номерном топлином, својим благим светлосијањем? Чудесно је
и дивљења достојно да идеш за Исусом док иде на Голготу да
буде распет, то јест дивљења је достојно да упражњаваш врлину
и да од ње не одустајеш када дођу невоље и искушења, како спо-
љашња тако и унутрашња, када у теби наступи духовна сувота
срца и недостатак скрушавања. Велика мужевност се огледа у
томе да никако не посустајеш и не постајеш малодушан када
си лишен благодати Божије, када си лишен њених сладости.
Преподобни Никодим Светогорац
Када влада суша (духовна), онда сам задовољан ако видим да је Бог
послао макар и најмањи облак који се појавио на небу (утеха).
Многи мешају благодат Божију са непознатим елементима.

Ако потајно очекујеш благодат пази се: налазиш се у опасном

положају! Такво очекивање сведочи како за себе скривено смат-
раш да заслужујеш почасти, a то опет показује да у теби тиња
умишљеност у којој је - гордост. За гордошћу лако следи и за њу
се лако хвата прелест. Прелест је удаљавање од Истине и Духа Све-
36
тога Који Истини садејствује, и то удаљавање према лажи и од-
баченим Духовима који лаж подржавају. Прелест постоји већ и у
умишљености, у указивању почасти самоме себи и у очекивању
благодати. To су њени почетни облици, као што су пупољак, цвет
и клица почетни облици зрелог плода.
Религиозни, али не и црквени људи благодатно духовно искуство

богоопштења најчешће замењују пантеистичким искуством, одно-
сно демонским искуством самообожења у којем, наравно, нема
никакве благодати, него постоје само душевне емоције и екстазе.
Али чак и у православном свету можемо уочити чудан парадост, а
то је да људи који су прихватили православно учење о вери не
траже у религији благодат као оно што је најважније, што је
темељ и њен живот, већ суштину религије виде у испуњавању
ритуала или у чињењу добрих дела. Унутарњи живот пак (чу-
вање душе од греховних утисака, чишћење ума од помисли и
срца од страсти, тежња ка непрекидној молитви и унутарње
безмолвије) за већину православних је у неку руку заборављена
страница историје Цркве. Они не одбацују унутарњи живот,
али њихово срце припада ономе што је спољашње.
Додир благодати Господње слађи је од меда и шећера и више крепи

од свих укрепљујућих духовних средстава. Али, ваља имати на
уму да је он у потпуности дар Божији, и да од Самог Господа за-
виси када ће га, коме и како подарити.
Хришћанин треба да га прихвата са страхом Божијим и радошћу,
веселећи се ако га се удостоји; али не треба се напрезати да до тога
дође, не измишљати могућне начине за постизање тога, не испити-
вати да ли је до тога дошло и да ли је оно што се осећа заиста
дотицај Господњи. Ово препоручујемо да би се избегло преузно-
шење и да би се предупредила прелест.
Православии хришћани, чувајте благодат Божију коју имате! Знајте
37
да она није ствар обичаја. Она се не мери само људским мерилима
и не очекујте да њу схвате они који могу да разумеју само оно што
је људско, или они који мисле да се благодат Светог Духа може
стећи ван Цркве Христове. Истинско Православље, по својој
природи, мора изгледати несавремено у овом нашем демонизо-
ваном времену. Оно изгледа као неважна мањина презрених и
“луцкастих", усред успешног религијског “препорода"
већине... Али нека нам буду за утеху познате речи Господа нашег
Исуса Христа:
Не бој се, мало стадо, јер беше воља Оца вашега да вам да
Царство (Лк 12:32).
Јеромонах Серафим Роуз
Када се појави утеха, за нелажно и Божије примај само потпуно не-

материјално духовно дејство, које се пројављује у спокојству срца,
у његовој необичној тишини, у некаквој хладној, али уједно ватре-
ној љубави према ближњем и сваком створењу, љубави којој су
страни распаљеност и нагони, љубави у Богу и Богом. Ова духовна
ватрена хладноћа, овај свагда једнообразни најфинији пламен по-
стојано је својство Спаситеља, које постојано и једнако сија из свих
Његових дела, из свих Његових речи, које нам чува и предаје
Јеванђеље. У то својство се облачи Дух Свети када даје утехе слу-
житељима Христовим, скидајући са његове душе одећу старог
Адама, облачећи га у одећу Новог Адама и пружајући му на тај
начин суштинско познање Христа, познање потпуно тајанствено и
потпуно очигледно. Одвраћај се од свега материјалног било да
се јави телесним очима или уобразиљи.
Монах не сме да сумња у добијање дара божанске благодати – каже

свети Исак Сиријски – као што син не сумња да ће добити наслед-
ство од оца. Наследство припада сину по закону природе. Уједно,
свети Исак Сиријски молбу за ниспослање отвореног дејства бла-
годати назива делом које заслужује осуду, молбом која је надах-
нута гордошћу и преузношењем; он жељу и тражење благодати
сматра неправилним настројењем душе, које је одбацила
38
Црква Божија као душевну слабост. Оне који су прихватили
такву жељу, он сматра за оне који су прихватили гордост и пад, то
јест, самообману и демонску прелест. Иако сам циљ монаштва и
јесте обновљење Духом Светим које монаштво задобија, ипак,
свети Исак предлаже да се ка том циљу иде у покајању и смирењу,
да се стекне плач и молитва митара, да се у себи открије гре-
ховност, како би нам наша савест сведочила да смо ми непо-
требне слуге, и да нам је потребна милост. „Божије“ - каже свети
– „само по себи долази, у време кад на њега ни не помишљамо”.
Да, тако је! Али само ако је место чисто, и није оскврњено.
39
Мир
Ми можемо имати овде на земљи много, све што желимо, али ако
немамо мир - ништа нам не користи. А мир долази од извора
мира, од Господа.
Највећи дар Божији јесте мир срца. Он нам је потребнији од свега.

Ми га често добијамо од Бога по нашој молитви. Спаситељ, наиме,
говори: Ходите мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас
одморити (Мт.11,28). Уколико сте добили мир, радујте се и смат-
рајте се богатима, будући да имате све.
Свети Јован Кронштатски
Мир је дух Божији, а узнемирење, смутња и напетост долазе од ђа-

вола. Човек који је лишен мира - лишен је божанске благодати.
Мир је плод благодати и обитава у смиреним и чистим срцима.
Људи траже мир, слободу. Они не знају, сиромаси, шта је слобода,

они мисле да је све - слобода. Међутим, не, све то (њихово) је једно
ропство. Можемо да идемо куда хоћемо, радимо шта хоћемо, па
опет, није то слобода. Слобода је она Господња Слобода - кад је
човек ослобођен од тираније мисли. Кад га не тиранишу никакве
мисли, кад живи у миру.
Код оних који су стекли мир душевни, тело може бити непрестано
у покрету, у раду, у муци, али душа њихова, приљубљена Богу,
остаје увек у непоколебљивом миру.
Кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо

увек радосног духа. Увек. По сваку цену да будемо увек радосни,
увек расположени. Али, ето, и отац Јован Кронштатски каже: ,,Ми
смо исто као време, час наилази бура, ветрови, громови, а, после
40
сунце сија, и добро нам је. Тако и ти. Па после опет наиђе олуја, па
опет сунце, и тако.“ Па каже он даље, пошто ми носимо и тело, на
нас и на ово физичко тело утичу и атмосферски притисак. Кад су
добре прилике и кад није велики атмосферски притисак, онда је
лепо време и ми смо све весели и расположени. А кад је тмурно и
ми смо онда некако кисели. Јесте. И зато треба да сачувамо
духовну равнотежу и баш онда кад је тмурно време да будемо
духовно мирни.
Треба човек да се труди, да по сваку цену увек буде расположен, да
увек буде радосна духа. Зато што духови под небом гледају да
стално будемо тужни...
Ти можеш у свако доба приносити на Жртву Богу своју вољу и Он

ништа више од тога и не жели. Ако увек будеш то чинио и не будеш
ничим другим везан, увек ћеш имати мир у себи. У тој се слободи
духа и састоји оно велико благо о коме слушаш у светим књигама.
Оно није ништа друго до стално пребивање унутрашњег човека
у самом себи без жеље да тражи што ван себе. И све док будеш
држао себе слободним, осећаћеш ту божанску неисказану радост
која је нераздвојна с царством Божјим које се у нас усељава, као
што је рекао Господ: Јер гле, царство је Божије унутра у вама (Лк
17,21).
Ко не успе да постигне унутрашњи мир окружен немиром, неће га

постићи ни у миру.
Искрена жеља да се служи Господу Богу, и предавање свецело, и

себе, и свега, и свих, вољи Божијој, свеблагој и савршеној, доносе
срцу мир Божији, чак и у преживљавању различитих патњи, и спо-
љашњих, и унутрашњих, душевних. Моли се Богу да престану не-
воље, истовремено се одрекавши своје воље - воље грешне, воље
слепе. Предај себе, своју душу и тело, своја настојања, и садашња
и будућа, предај блиске срцу, све твоје ближње, вољи Божијој све-
41
светој и премудрој... Слава Богу! Слава Богу! За све, слава Богу!
Од ових дивних светих речи, одступају мрачне силе и све тешкоће.
У душу човекову улази мир, утеха, радост. Нека буде воља Твоја,
Господе! Слава Богу за све!
Преподобни Никон Оптински
Да бисмо стекли мир у души морамо свима све опростити.

За очување мира душевног потребно је такође избегавати осуђи-

вање других. Неосуђивањем и ћутањем мир душевни се да сачу-
вати.
Главни непријатељ душевног мира јесте грех. Грешна душа, пороб-

љена страстима, не може да има мира и да се радује у Господу,
макар поседовала сва богатсва земље, макар царевала над целим
светом. Мир се губи ако душа постане сујетна, или се узнесе
пред братом, или некога осуди; чак и ако будемо много јели, или
се млако молили - због свега овога се губи мир. Осим тога,
горди и самовољни не дају благодати да живи у њима, те стога
никада немају душевни мир.
Љубав према земаљском благу и насладама, такође, пустоши
душу, па она “дивља“ и губи унутарњи мир. Ко има страст ко-
ристољубивости, тај не може да љуби Бога ни ближњег... и ње-
гова душа не може да зна за сладост мира Христовог. Исто се
односи и на блудне помисли, и на самовољу, и на “бригу о са-
моме себи“. Погледајте онога ко љуби своју вољу. Он никада нема
мира у души и увек је незадовољан: то није тако, ово није добро.
Средства за постизање душевног мира представљају поучавање

закону Божијем дан и ноћ, молитва, покајање и, непрестано,
љубав према другим људима, укључујући и непријатеље, мир
са њима, молитва за њих.
42
- Како ће сачувати душевни мир потчињени, ако му је старешина
раздражљив човек?
- Љути људи довољно сами себе муче. Раздражљив човек и сам већ
пуно страда од демона, због своје гордости. Потчињени, ма ко да
је, треба да зна ово и да се зато моли за болесну душу свог претпо-
тављеног. Тада ће му Господ, видевши његово трпљење дати
опроштај грехова и дар сталне молитве. Велико је дело пред Богом
молити се за оне који су нас увредили или ожалостили; за то ће
ти Господ дати благодат Своју и Духом Светим познаћеш Гос-
пода. Тада ћеш с радошћу подносити све муке, и то Њега ради, а
Он ће ти дати љубав према целом свету и читавим својим бићем
свима ћеш желети добро и молићеш се за свакога као за самог себе.
Сам Бог живи у оном човеку који има мирно срце. Главно је - смат-
рај себе горим од свих, не тражи ни љубави, ни уважавања ни од
кога, већ сам имај то према свима - и стећи ћеш мир! А чим будеш
почео да тражиш да тебе други примете, да виде у теби
достојанство и неке врлине - онда збогом мире душевни!
Преподобни Анатолије Оптински Старији
Мир срца ремете страсти. Не пуштај страсти до срца и оно ће увек

бити мирно. Онај који се бори за спасење стоји наоружан на вра-
тима срца и одбија све што покушава да уђе у њега и да га узне-
мири. Кад се страсна узнемиреност поткраде до срца, не устремљуј
се на страст да се с њом бориш, него се брзо повуци у срце и старај
се да га умириш. Чим се срце смири, борба је завршена.
Мир је избављење од страсти, који се не налази без деловања Духа

Светога.
Преподобни Марко Подвижник
Свим срцем се молим да си добро и да се радујеш у душевном миру,

јер мир Божији није ништа друго до место Божије, починак, бла-
женство и божанска наслада. Мир Божији, који превазилази сваки
43
ум (Фил. 4;7) даје се као награда и царски дар душама које се боре.
Он је својина чеда Божијих. Да би тај мир обитавао у души једног
хришћанина неопходан је, као прво, побожан труд, односно труд
који је духовне природе, а затим и расуђивање и савест која је
блиставија од сунца и која зна да је човек урадио оно што је
требало да уради.
Без праве утехе, праве љубави, која је Божија благодат – све убрзо
постаје досадно. Једна од основних осећања данашњице је досада.
Шта то заправо значи, када неко каже: ,,досадно ми је“? Да ли смо
икад размишљали шта је суштина досаде?
У суштини досаде је немир. Немир је неиздржива спорост проти-
цања времена, потреба за било каквим доживљајем... док човек који
поседује мир, човек који поседује спокој, који поседује радост у
себи, такав човек лако траје. Истински прави, дуготрајни мир се за-
добија једино у Богу. Такав човек лако траје, он безболно, неосетно
и лако пролази кроз време.
Сећам се, читао сам поуке Светог Тихона Задонског. Он је био епи-
скоп и повукао се био у осаму, и у једном тренутку каже, кад је раз-
мишљао о молитвеном правилу, о молитви: ,,Они људи који немају
молитвено правило, који се не баве молитвом, њима мора да је
страшно досадно у животу“. И то заиста јесте тако. Јер молитва
доноси ту радост. Молитва доноси то испуњење које човеку даје
замену за сва лажна уживања.
Монах Арсеније Јовановић
Све што ме чини човеком (тј. душа) живи једино Богом и само у
сједињењу са Њим. Уколико се, пак, раздвоји од Њега, она се до
крајности злопати. Живот моје душе чини мир мојих душевних
сила, који искључиво произилази од Бога. Постоји, истина, и
мир тела. Међутим, он је варљив, с обзиром да је претеча духовне
буре. О таквом миру говори апостол: Када говоре: Мир је и сигур-
ност, тада ће наићи на њих изненадна погибао… (1.Сол.5,3). Ме-
ђутим, духовни мир (који произилази од Духа Божијег) се од
телесног мира разликује као небо од земље. Он је небески и ствара
44
блаженство. Мир вам, често је говорио Господ својим ученицима,
предајући им мир свој. И Апостоли су такође предавали верујућима
мир Божији и као прво добро им желели мир Божији. Он, наиме,
чини живот наше душе и сведочи о њеном сједињењу са Богом.
Одсуство мира у души и смућење, којим се одликују сва
страсна стања наше душе, јесте духовна смрт и знак да у нашем
срцу делује непријатељ нашега спасења.
Свети Јован Кронштатски
Деловање мира Христовог у човеку јесте показатељ његовог

пребивања у заповестима Христовим, изван заблуда и само-
обмана: напротив, узнемирење, па и најфиније, каквим се год
оправдањима прикривало, служи као поуздани показатељ скретања
са тесног пута Христовог на широки пут, који води у пропаст.
Мир Христов је некакав фини духовни хлад... Када се разлије по

души, душа, пребива у узвишеном ћутању, у свештеном миро-
вању.
Царство Небеско, Царство Божије унутра је у вама (Лк. 17, 21).

Царство Небеско је - мир Христов. У души у којој су услед покор-
ности Богу утихнуле страсти, царује Бог, царује мир Христов.
Но, мир Христов никако није мир овога века; Господ не даје Свој
мир онако као што се он даје по обичајима палог људског рода.
Јединство око сујетног па чак и недобронамерног циља неретко
међу људима успоставља привремену и за душу погубну саглас-
ност. Мир Христов је - светлост! Мир Христов је - сав у Христу!
Мир Христов се у души сеје Речју Божијом, зачиње се од обра-
ђивања њиве срца заповестима Христовим, храни се овим не-
видљивим али тешким подвигом и расте од њега. Услед дејства
Духа Светог мир Христов обузима ум, срце и тело савршеног
хришћанина, сједињујући у једно ове делове расечене и разједи-
њене грехом; човека помиреног у себи и са самим собом, који
већ представља једну целину, какав је био пре пада, сједињује
45
са Богом. Такав мир молитвено тражим и себи и вама, љубљена
браћо, од јединог Даваоца истинског и светог мира, од Господа
нашег Исуса Христа.
Једноставност одмара.
На Западу влада немир. Као грудва снега кад се котрља па расте,

тако је и немир на Западу нагло растао. Растао је нагло и нарастао
је толико у нашем столећу, да је западно човечанство доведено до
непрестајућег страховања од онога што ће доћи и до растројства
живаца и често – никад чешће у историји света – до лудила.
Узрок западном немиру исти је као узрок немиру Адама и Еве кад
су окренули леђа Богу Творцу а лице сатани; исти је као и немир у
Каину, који уби праведнога брата Авеља; исти као и немир у цара
Саула, кад отпоче гонити праведнога Давида; исти као и немир у
Ахитофела, који издаде свога господара цара Давида, и на крају се
обеси; Исти као немир у Јуде Искариотског који продаде за про-
клете паре проклетим Јеврејима свога Учитеља и Господа, па сав
дрхтећи од новог непојамног страха и ужаса оде у Кедронски поток
па се обеси, и препуче му утроба и дроб му се просу по земљи, као
триста година доцније јеретику Арију.
Увек исти узрок, а то је отпад од Бога и каскање за сатаном. Бог
опомиње родитељски и озбиљно, а сатана показује лажне вашарске
слике и привлачи к себи лакоме и лакомислене. На своје отровне
слаткише он ваби и привлачи сладокусце и кратковиде.
На Западу је немир. Тај немир створила је машта учених западњака,
која их је љуто заварала. Машта им је поништила сва решења, којим
су живели у миру преци њихови, и сва праискона питања отворила
поново као рашчешане ране. Због тога је на Западу све постало пи-
тањем, и све стављено под питање: и Бог и душа и морал, и брак и
породица, и друштво, и држава, и овај свет и онај свет.
Све је само питање и питање: питање лично, питање социјално,
питање државно, питање морално, питање економско, питања, и
питања и само питања.
46
Ниједно питање западна наука није решила. Јер је западна наука
челична четка у рукама антихриста, четка што раздире старе ране
и отвара нове.
И јер је западна наука позвана од крвника људског, господара ада,
да створи немир, многоструки немир, на свим линијама немир, како
унутра у човеку, тако и у свим круговима друштвеног живота.
И заиста, господар ада створио је помоћу лажне науке немир на За-
паду, нечувен у историји људској.
С немиром западњак леже, с немиром устаје. С немиром вечера, с
немиром руча. С немиром се побратимио па говори: немир је про-
грес, немир је култура, немир је еволуција, немир је живот. Изми-
рио се с немиром Запад, и потурио је своју грбину да га немир шиба
својим бичем изнутра и споља, по души и по телу, а он да говори:
хвала, тако и треба, то води миру, то води срећи човечанства! Из-
мирио се Запад с немиром и кукавички ласка немиру само да би
под његовим наукама продужио за који месец или за коју годину
егзистенцију.
Како ћеш очувати унутрашњи мир

Да би сачувао унутрашњи мир:
1) Пре свега држи строго своја чула и избегавај да пушташ себи на
вољу у спољашњем држању, то јест, не гледај, не говори, не маши
рукама, не корачај и не чини ништа с узрујаношћу, него све чини
пристојно и тихо. Кад навикнеш држати себе мирно у спољашњем
погледу, лако ћеш и без муке задобити и мир у себи, у своме срцу
јер, по сведочанству Отаца, унутрашњи човек у многоме добија
расположење од спољашњег.
2) Створи у себи расположење љубави према свима људима и живи
са свима у миру, као што заповеда св. Апостол Павле: Ако је могуће,
колико до вас стоји, имајте мир са свијем људима (Рим. 12,18).
3) Пази да ти савест не буде узнемирена и да нема зашто да ти пре-
бацује и да те мучи. Нека буде мирна и у односу према Богу, и у од-
носу према теби, и у односу према ближњима, и у свему
спољашњем. Чување савести ствара, продубљује и повећава унут-
рашњи мир, као што сведочи св. Давид: Велики мир имају они који
47
љубе закон твој, и у њих нема спотицања (Пс. 119,165).
4) Научи се да без узбуђења подносиш све непријатности и увреде.
Истина, много ћеш се намучити и претрпети док се на то навикнеш,
али када ту навику стекнеш, твоја ће душа имати велико задовољ-
ство и од самих непријатности које те буду сналазиле. Кад се на то
одлучиш, из дана у дан ћеш све боље управљати собом и ускоро
ћеш умети да сачуваш мир у себи при свим спољашњим и унут-
рашњим немирима.
5) Ако ти се који пут догоди да не можеш владати својим срцем,
одагнати из њега тугу и жалост и успоставити мир, прибегни мо-
литви, угледајући се на Господа Спаситеља Који се у Гетсиманском
врту три пута молио. Он ти је тиме дао пример да у свакој жалости
и тузи прибегаваш молитви. Ма колико жалост и малодушност на-
валили на тебе, не одступај од молитве све док твоја воља не по-
стане потпуно сагласна с вољом Божјом и док ти се срце не умири
и не испуни храброшћу да прими и подноси радосно оно чега се
раније бојало и што је желело да избегне. И Господ се пре молитве
плашио, тужио и био жалостан, а после молитве се умирио и спо-
којно рекао: устаните да идемо; ево се приближи издајник мој
(Мат. 26,46).
Нека те не збуњује одсуство духовних радости и друга уну-
трашња искушења
Премда сам у седмој глави (изнад) говорио о хладноћи срца и о жа-
лости коју душа због тога осећа, рећи ћу и овде нешто што тамо
нисам рекао, а то је да таква жалост, хладноћа срца или одсуство
духовне радости доноси много користи када је примамо и под-
носимо са смиреношћу и трпљењем. И кад би човек унапред
знао ту корист, не би се мучио и жалостио када та искушења
наиђу. Одсуство унутрашњих духовних радости не би сматрао
за знак Божје ненаклоности, него напротив, видео би у томе
знак особите Божје љубави према себи и примио би ово с ра-
дошћу као велику Божју милост.
Већ је и то утешно што таква расположења долазе само онима
који се с особитом ревношћу предају на служење Богу и с на-
рочитом пажњом старају да избегавају све што може да Га ожа-
лости, – и што то не доживљују у почетку свог обраћања Богу,
48
него пошто Му дуже времена служе: када већ очисте своје срце
молитвом и смиреношћу, када осете неку духовну сладост, то-
плоту и радост, када одлуче да се потпуно посвете Богу и већ
отпочну тај труд. Грешници и они који су предати светским
таштинама не осећају тако нешто, нити подлежу тим искуше-
њима. А то је знак да је та горчина драгоцена трпеза на коју
Бог позива оне које воли. Премда није тако пријатна док траје,
та горчина доноси много добра иако ми то у том моменту не
осећамо. Јер кад се душа налази у стању хладноће и страдања
од тих искушења на које и само сећање доводи човека до ужаса,
она се учи да не верује себи и да се не узда у своје добро распо-
ложење, него добија истинску смиреност коју Бог од ње тако
жели. Поред тога, добија жељу за већом љубављу према Богу,
обраћа пажњу на своје мисли, добија већу снагу за подизање
таквих искушења без штете и излази из те борбе задобивши
осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.
Не видећи те скривене корисне плодове, душа се без потребе
узрујава, избегава горчину, не жели да и најмање времена
остане без осећања духовних радости и свако духовно зани-
мање, ако је без ових радости, сматра изгубљеним временом и
бесплодним трудом.
Кад се ко узруја, треба одмах да успоставља душевни мир

Сваки пут кад паднеш у неки лаки грех, па било то и хиљаду пута
на дан, не мучи себе и не губи узалуд време него се одмах понизи
и, увидевши своју немоћ, обрати се Богу с надом и завапи Му
из дубине срца: „Господе Боже мој, учинио сам то што сам такав
те од мене ништа изузев погрешака не треба ни очекивати, ако ми
Твоја благодат не помогне. Кајем се што на Твоје старање о мени
не одговарам исправним животом, него једнако падам. Опрости и
дај ми снаге да Те више не жалостим и да ни у чему не одступам
од Твоје воље. Искрено желим да служим Теби и да Ти у свему
будем послушан“.
Кад то учиниш не мучи се мишљу да ли је Бог опростио. Господ
је близу и чује уздахе слугу Својих. Умири се тим уверењем, а
49
кад се умириш, настави обична занимања као да се с тобом
ништа није догодило.
Тако треба да поступаш не само једном, него ако је потребно и
по сто пута сваког часа, увек са савршеном надом и слободом
као и први пут. Чинећи тако непрекидно ћеш напредовати у ду-
ховном животу и ићи стално напред, не губећи узалуд време и
труд.
За чување унутрашњег мира у овом случају можеш предузимати и
ово: свестан своје недостојности пред Богом, мисли на велике ми-
лости које Ти је Он указао. Ожививши тако љубав према Њему,
створи у себи расположење да Му благодариш и да Га славиш из
дубине душе. Пошто је благодарење и славословљење Бога
највиши знак живог савеза с Њим, плод твога пада ће, ако се ра-
зумно према њему односиш, бити, с Божјом помоћу, твоје веће уз-
дизање Богу. Ово би требало да запамте они који се одвећ
узрујавају и муче због малих погрешака да би увидели колико
су слепи у овом случају и како сами себи наносе штету због
своје неразумности. Ради њих и дајемо ову последњу поуку која
је кључ помоћу кога душа отвара велику духовну ризницу којом се
за кратко време можемо обогатити благодаћу Господа нашега Исуса
Христа, Коме нека је слава са беспочетним Оцем и Светим Духом,
сада и свагда и у векове векова Амин.
50
Радост
Радост је бити човек, само кад је човек свим бићем духовно сједи-
њен са Богочовеком.
Колико се неко више удаљи од Бога, толико ствари постају теже.

Неко може ништа да нема, али ако има Бога, ништа више и не жели!
Али ако и све има, а Бога нема, мучи се у себи. Као што детенце
удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се.
Човекова удаљеност од Бога је пакао. Сразмерно својој удаљено-
сти од Бога, људи већ у овом животу осећају тежину, а у другом
животу та тежина постаће вечна. Зато се већ овде предокуша
делић рајске радости, у оној мери у којој се живи сагласно вољи
Божијој. Када неко чини добро, он осећа радост. Када неко греши,
он онда пати. Светска радост доноси напетост духовним људима.
То није трајна, истинита радост; она је привремена, тренутна.
То је радост која не испуњава човекову душу, пролазна је, а не
духовна. Пуни душу само смећем. Када будемо осетили духовну
радост, ону пролазну више нећемо желети. Данашњи људи не
мисле о вечности. Нису схватили дубљи смисао живота. Нису
никада осетили оне друге, небеске радости.
Човек осећа незадовољство, осећа потмулу чежњу у дубинама свог

срца и тежи ка томе да га насити насладом. Али су оне попут мор-
ске воде: што је човек више пије, тим је жеђ мучнија, што се више
препушта насладама и страстима, тим више позлеђује ране своје
душе, тим болније оне крваре. Страст увек лаже, увек обећава, али
никад не даје обећано. Задовољење страсти никога није учинило
срећним, није донело души мир и радост, ту постоје само две фазе:
опијеност и разочарење. Насупрот томе, победа над страстима чо-
веку даје осећање светле радости.
Раније нисам знао шта значи - болесна душа, а сада то јасно видим
51
и код себе и код других. Када се душа смири и преда вољи Божијој
постаје здрава и необично спокојна у Богу. Од те радости она се
моли да сви познају Господа Духом Светим који јасно души све-
дочи о спасењу.
Пошто су људске олакшице превазишле границе, постале су теш-

коће. Умножиле су се машине, умножиле су се бриге, и човек је по-
стао попут машине, те сада машине и гвожђе владају човеком. Зато
и срца људска отврднуше.
Савременим средствима краја нема. Развијају се брже од ума људ-
ског; јер им ђаво у томе помаже. Људи никада нису имали сва та
помагала, телефоне, факс; читаве гомиле машина, али су зато
живели мирно и једноставно.
- Старче, они су се радовали свом животу!
- Да, а сада су машине потпуно избезумиле људе! Муче се многим
олакшицама, гуши их напетост.
Беседа о томе како треба да се радујемо Христу

Којему (Христу) радујте се, премда сте сад мало, гдје је потребно,
жалосни у различнијем напастима. (I Пет. 1, 6)
Тако говори Апостол Петар, свети, чији је живот био испуњен мно-
гим напастима и честим жалостима. Тако говори човек, који је оста-
вио дом и чељад своју и пошао за Христом; који је ради Христа
претрпео многе муке: од глади, од жеђи, од Јевреја, од Римљана, од
лажних пророка, од сурових незнабожаца, и који је најзад на крсту
распет, све ради Христа Господа. Он који је у овом животу био
немилосрдно бичеван великим жалостима и великим напастима,
саветује нас, да се радујемо Христу, да би та радост прогутала све
наше сразмерно малене жалости и напасти. Али зашто, браћо, да
се радујемо Христу? Зато што нам Он откри и показа стварност
највећих и најлепших нада и снова рода људског: откри нам Бога
једнога, живога, свемоћнога, свемудрога и свемилостивога, и
даде нам право да се зовемо синовима Његовим; откри нам и
показа живот бесмртни и вечни, живот несравњено бољи од
52
овога живота на земљи; откри нам царство духовно, царство
ангела и праведника, царство сваког добра, светлости истине
и правде; откри нам и показа циљ нашег битисања овде на
земљи и смисао свих наших трудова и патњи у овом временом
животу; откри нам океан радости небеске, према коме су све
наше жалости и напасти као капље мутне воде, које не могу тај
океан да замуте.
О браћо, колика нас радост чека! О браћо, како малену цену тражи
од нас Господ, да купимо ту радост, у којој се ангели купају и у којој
праведници пливају! Само да испунимо неколико Његових крат-
ких заповести – то је сва цена!
Брига је страшна болест која хара васељеном, можда највећа мука

човечанства, највећа његова драма. Она не само да је предворје
пакла, него доживљавање пакла већ од овог живота.
Одсуство радости значи одсуство Бога, док је радост доказ при-
суства Његовог.
Монах је увек један добро расположен човек. ниједан разлог, не
може да оправда монаха који је забринут: не само монаха, него и
ни било ког хришћанина, ни онога који је у највећим потешкоћама,
али ни онога који живи у највећем греху, наравно уколико се труди
и мучи да изађе из њега.
Старац Емилијан Симонопетритски
Што више волиш Христа, то ћеш се више радовати, а мање бри-

нути.
Старац Порфирије Кавсокаливит
Треба почети од захвалности за све. Почетак радости јесте задо-

вољство својим положајем.
Преподобни Амвросије Оптински
Бог у теби побеђиваће место тебе. Њему приписуј све победе, а

себи задржавај радост.
53
Да су људи нормални и здрави, они би се радовали детињском ра-
дошћу свакој речи Христовој и сваком делу Његовом.
У мом животу је било толико радости, у мојој тузи - толико безгра-

ничне утехе, желим да бар мрвицу тога да дам другима!
Света великомученица кнегиња Јелисавета Фјодоровна
Постоји радост овога света и радост божанска. Кад нешто није од

Духа, кад није истинско и чисто, не може изазвати истинску радост
и мир у срцу. Радост коју осећа духован човек није радост од овога
света коју, иначе, многи данас траже. Не треба мешати те ствари.
Да ли су светитељи имали ту радост коју ми тражимо? Да ли је
Богородица имала такву радост? Да ли се Христос смејао? Који
је светитељ прошао кроз овај живот без муке и бола? Који све-
титељ је имао ту радост коју покушавају да постигну данашњи
хришћани који не желе да чују ништа непријатно да се не би
ожалостили и изгубили свој мир?
Ако избегавам тугу да бих био радостан, ако избегавам узнемире-
ност да бих био кротак - онда сам равнодушан! Једно је кротост
духовна а друго кротост равнодушности. Неки кажу: ,,Треба да
будем радостан јер сам хришћанин. Могу да будем спокојан јер сам
хришћанин." То нису хришћани. Разумете ли? То је равнодушност,
то је радост овога света, онај ко у себи поседује такве особине није
духован човек.
Духовног човека све боли, све га дира. Болно преживљава
тешке ситуације у свету, боли га људска несрећа, али за тај бол
бива награђен божанском утехом. Осећа бол, али осећа у себи
и божанску утеху, јер Бог, заједно са благословом, шаље души
предукус раја и човек осећа сладост од љубави Божије. То је
радост, духовна радост која се не може речима исказати и она
преиспуњава цело човеково срце.
Ево како ћеш знати да ли си жртва неправде, других људи, зависти,

околности или било чега.. Ако си права жртва имаћеш радост,
54
велику и непомутиву радост и мир у себи.. Ако се гушиш у "не-
правди" коју ти људи и живот наносе, упамти добро, ти јеси
жртва - али жртва свога карактера, своје сујете, самољубља и
саможивости.
Права жртва се не осећа као жртва, не осећа да је она та која трпи
неправду. Жртва свога карактера и егоизма осећа увек бол, њу увек
нешто повређује. Повредљивост је параметар великог "ега".
Престанимо да себе заробљавамо самообманом да ми страдамо на
правди Бога! Умишљене жртве никад неће имати радост живота!
Архимандрит Гервасије Светогорац
Хришћанска вера је вера радости. Али због нечега многи људи

мисле да верски живот не може бити радостан. Они схватају да се
треба одрећи себе, али не могу замислити да то може да донесе
радост. Уствари, нема дубљег и радоснијег живота од живота ис-
пуњеног самопожртвовањем у служењу Христу.
Света мученица царица Александра Романова
Већина људи је везана за свет и сваки од њих осећа да је немогуће

у исто време бити привржен свету и Цркви. Многи интуитивно, чак
и не знајући закон Божији, схватају да уколико постану чланови
Цркве, мораће да се одрекну од много тога што постоји у свету. Зато
човек који тек почиње да се оцрквењује има тако много питања
типа: шта се сме, а шта се не сме? Он тачно осећа да се у Цркви
много тога не сме, а само мало тога сме, а испоставља се да се и то
што се сме, добија јако тешко. Другим речима, са тачке гледишта
светског човека, црквени живот је изузетно мучан. То је стога што
светски човек не зна за радост коју даје духовни живот, радост која
се не да упоредити ни са каквим светским радостима. Управо зато,
када људи осете ту радост, они заувек постају ученици Хри-
стови и спремни су да се одрекну свих светских саблазни, које
су им раније биле драгоцене.
Протојереј Димитрије Смирнов
Непорочност, достојна раја, долази пошто се из срца искорене стра-

сти. Једино Свети Дух може у потпуности да очисти човека од стра-
55
сти и да му поврати власт над самим собом, отету ђаволом. У стању
бестрашћа човек достиже чисту љубав, и мисао његова почиње по-
стојано да пребива уз Бога и у Богу. Душа, осетивши заклон Духа,
угледавши себе победницом греховних помисли и маштања, по-
чиње да осећа неизрециву радост спасења. Та радост нема никакве
сличности са уобичајеном човечјом радошћу, која се рађа једино од
сујете, почива на самозадовољству; када човек ласка сам себи, или
када му ласкају други, или када му, пак, ласка земаљски успех.
Духовна радост, која објављује спасење, пуна је смиреномуд-
рија, пуна благодарења Богу, праћена је обилним и постојаним
сузама, непрестаним молитвама, не засићује се осуђивањем и
унижавањем себе, излива се у исповедању Бога, у славословљу
Бога, испољава се умирањем за свет. Она је – предокус вечног
живота! Она је – живо познање Бога.
Уколико твој живот увек буде окренут Богу, увек ћеш бити у стању
да се радујеш, док ће ти нада на награду олакшати животне недаће.
Да ли си обешчашћен? Погледај на славу која је на небесима при-
премљена за трпљење. Да ли си претрпео губитак? Подигни поглед
ка небеском богатству и ризници коју сабираш добрим делима. Да
ли си прогнан из отаџбине? Твоја отаџбина је, међутим, небески
Јерусалим. Да ли си изгубио децу? Имаш анђеле с којима ћеш се
веселити око престола Божијег и радовати се вечном радошћу. Уко-
лико садашњим недаћама будеш супротстављао очекивано
добро, сачуваћеш безбрижност и непомућеност душе, на шта
нас и позива апостолски закон. Нека успех у људским стварима
не створи неумерену радост у твојој души и нека недаће жа-
лошћу и тескобом не унизе њену бодрост и узвишеност. Уко-
лико ниси васпитан да на [наведени] начин гледаш на житејска
дела, никада нећеш живети без потреса и смућења. У реченоме
ћеш лако успети уколико уз себе будеш имао заповест која ти саве-
тује да се увек радујеш, уколико протераш телесно неспокојство и
сабереш душевне радости, уколико превазиђеш садашње утиске и
управиш мисао ка надању у вечна добра. Јер, и сама представа о
њима је довољна да се душа испуни весељем и да се у наша
56
срца усели анђелска радост у Христу Исусу, Господу нашем,
коме нека је слава и сила у векове векова. Амин.
Свети Василије Велики
Само поред Христа човек налази стварну, истинску, чисту радост,

јер само Христос даје истинску радост и утеху. Где је Христос, онде
је истинска радост и рајско весеље. Они који су далеко од Христа,
немају истинске радости. Могу да сањаре: „урадићу ово, направићу
оно, ићи ћу овамо, ићи ћу онамо“, могу да уживају у почастима,
или иду на забаве и да се веселе, али та радост коју осећају не може
да им преиспуни душу. Таква радост је вештаствена, световна
радост, а вештаственом радошћу душа се не преиспуњава и
човек остаје са празнином у срцу.
Ако се човек стално сећа Бога, он ће се радовати. И псалмопојац

Давид каже: сетих се Бога, и обрадовах се (Пс. 76, 4). Јер, када се
ум узвесели сећањем на Бога, он заборавља на муке овога
света, полаже наду на Њега и више није ни забринут, нити
узнемирен.
Преподобни Петар Дамаскин
Људи у свету воле садашњи живот и, учествујући у његовим насла-

дама, заваравају се и уживају у томе. Онај ко одбаци световни
живот и његова задовољства због духовног живота, доживљава
истинску радост и Божанске насладе које се ни са чим не могу упо-
редити.
Љубав Божија је највећа радост на свету и она се, већ у овоме жи-
воту, дарује усрдној дечици Божијој, заједно са Божијом нежношћу,
која се може само осетити, али се не може исказати речима. Каква
ли је тек нежност коју је Бог припремио у Рају и коју нам још увек
не даје, будући да ми не бисмо никако могли да је примимо у нашу
земну душу?
57
Најбољи лек за сваку болест је духовна радост, јер шири у души
благодат Божију. Духовна радост има највећу исцелитељску моћ за
све болести. Она је божански мелем који исцељује ране, док их
духовна жалост продубљује.
Cтарац Пајсије Светогорац
- Старче, да ли сваки човек који живи по Богу осећа духовну ра-

дост?
- Наравно! Да би се човек истински, духовно радовао, треба да
воли; а да би волео, треба да верује. Људи немају веру, па зато
немају ни љубави, пожртвовања и радости. Да верују, они би и
волели, жртвовали би се и радовали. Из пожртвовања се рађа
највећа радост.
- Старче, човек се радује када воли.
- Не, треба рећи обрнуто! Када воли, човек се радује. А када се
љубав увећа, човек не тражи радост за себе, већ жели да се други
радују.
- Значи, Старче, радост произилази из нечега, док љубав постоји
сама по себи?
-Тако је! Љубав постоји сама по себи, док радост извире из
љубави. Када дајеш љубав, долази радост. Човек даје љубав, а
добија радост; та радост коју осећа је уздарје за љубав. Видиш,
човеку дају једну ствар, он је узме и радује се тој јединој ствари.
Неко други даје све, и радује се за све. Радост коју осећа човек када
узима, јесте људска радост. Док је радост коју осећа када даје -
радост божанска. Божанска радост долази када дајемо!
58
Смирење
Ради тебе Бог је понизио себе, а ти ни ради себе не смираваш се -
него се узвишаваш и гордиш.
Људи не знају силу Христовог смирења и зато теже ономе што је

земаљско. Али, без Духа Светог човек не може да позна силу ових
Христових речи. Онај пак, ко је познао ову науку, неће је оставити
чак и да му се понуде сва земаљска царства.
Један рече да је смиреност потпуни заборав својих врлина; други

- сматрати себе последњим и грешнијим од свих; трећи - позна-
вање сопствених слабости и немоћи; четврти - предухитрити
ближњега у случају да се наљути, и први прекинути свађу;
пети, опет - сазнање Божије благодати и самилости; шести -
осећање скрушене душе и одрицање сопствене воље.
Реч ,,смирење" има у својој основи реч ,,мир". То указује на то да

смирени човек увек пребива у миру с Богом, са самим собом и са
другим људима. Познати египатски подвижник, ава Пафнутије, је
причао како је у време своје младости увек одлазио великим стар-
цима, иако су они живели у пустињи на удаљености од 20 миља од
њега. Ава Пафнутије им је откривао све своје мисли. Они су му
увек говорили једно те исто: где год да си, чувај смирење, и бићеш
спокојан.
Смирење доноси човеку мир, радост и благодатну безбрижност.
Оно ствара ова осећања код хришћанина непоколебљивим, чак без
обзира на невоље и светску сујету. Ако ми, при свим искушењима
будемо прибегавали под покров смирењa, тада ћемо наћи једин-
ствено правилно решење свих својих проблема.
Протојереј Вјечеслав Тулупов
Духовни живот је тако једноставан! Ако човек заволи Бога, ако
59
позна Његову велику жртву и Његову добродетељност и ако са ра-
суђивањем приступи угледању на светитеље, веома брзо достиже
до светости: довољно је да се смирава, да постане свестан своје
ништавности и своје велике неблагодарности према Богу.
Смиреност је божанска сила која потискује све што је гордо у нама,

потискује сваки грех, сваку страст, док је потпуно не потисне.
За људе еванђелски православно васпитане и образоване, чије су

душе изаткане од христолике смирености и кротости, вере и љу-
бави, молитвености и милостивости, осећање личне свегрешности
и свеодговорности је не сан, него стварна јава и очигледна ствар-
ност. То људи православног васпитања знају из искуства, јер човек
не може бити истински православан а да у души не носи живо
осећање и јасно сазнање личне свегрешнсти и свеодговорности.
Смирење и без дела може да нас спасе, док су дела без смирења,
напротив, бескорисна.
Свети Исак Сирин
Скрушеност или смерност, што потиче из правог сазнања своје не-

моћи, основа је свих врлина, основа духовног живота сваког Хриш-
ћанина, основа и рајске пирамиде. Јован Колов рекао је:
„Смиреност - то су врата ка Богу“. Једном се препирао зли дух са
светим Макаријем, па најзад узвикну: „Све могу Макарије, што и
ти можеш, само ме ти једино побеђујеш - смиреношћу!“ За смире-
ност је неко рекао: она нема језика да говори зло о другима, нема
очију да види туђе зло, нема ушију да чује туђе зло.
Ми треба да се увек смиравамо, како у време тескобе, скорби и

борбе, тако и у време мира и спокојства од борбе. У свако време
нам је потребно смирење: у време борбе оно нам привлачи помоћ
60
и даје снагу да поднесемо тежину трпљења, а у време мира и покоја
од борбе нас штити од гордости и задржава да не паднемо.
Заволи смирење, оно ће покрити све грехе твоје. Сви греси су мрски
пред Богом, но најмрскији од свију јесте гордост срца.
Видех просте људе, смиреноумне на делу, који посташе мудрији

од свих мудраца.
Какав си само себи хвалоспев начинио називајући се лошом, лука-

вом, променљивом, незахвалном, гордом, гневљивом особом, која
не зна да се моли Богу! То је врло добро, али мораш додати још и
то да си бедан и недостојан. Често то понављај себи, трудећи се да
те речи изговориш из дубине душе, а не само да их механички изре-
цитујеш. Јер, најчешће се дешава да у дубини срца имамо веома
високо мишљење о себи. Када мислимо тако о себи, језик или ум
понавља ове, или њима сличне речи, док смо у дубини душе убе-
ђени да нисмо као остали. Необично је то што је души скоро немо-
гуће да запази да је пала у прелест, све док јој Господ на неки начин
не открије и покаже у свој њеној ружноћи. Можда бисмо и поми-
слили да смо у прелести, када бисмо увидели да речи посредне
или непосредне критике у нама побуђују незадовољство или
гнев према ономе ко ју је упутио. Потруди се да у таквим
случајевима јасно сагледаш стање у коме се налази твоја душа,
пазећи на велику опасност која прети од самооправдања.
Смирење. Страх Божији. Осећај тог страха приликом молитве.

Овај страх се рађа код посебно чисте молитве, када се нарочито
јасно осећа присуство и узвишеност Божија. Дубока свест о соп-
ственој ништавности. Измена погледа на ближње, при чему ономе
ко се смирио они делују бољи од њега у сваком погледу. Појава про-
стодушности услед живе вере. Мржња према похвалама од људи.
61
Стално самоокривљавање и самопрекоревање. Правичност и ис-
креност. Непристрасност. Умирање за све (светско). Умилење. По-
знање тајне скривене у Крсту Христовом. Жеља за распињањем
себе свету и страстима и стремљење томе распињању. Одбацивање
и заборављање улагивачких обичаја и речи, скромних по принуди,
или са предумишљајем, или по навици додворавања. Прихватање
јеванђелске смелости. Одбацивање земаљске мудрости као непо-
требне за небо. Презир према свему што је код људи високо, а га-
дост пред Богом (Лк. 16,15). Напуштање самооправдавања. Ћутање
пред онима који вређају, изучено у Јеванђељу. Одбацивање сваког
сопственог умовања и прихватање јеванђелског начина размиш-
љања. Обарање сваке помисли која је противна Христовом расуђи-
вању. Смиреномудреност или духовно расуђивање. Свесна
послушност Цркви у свему.
По Светим Оцима, први предуслов обожења јесте смирење. Човек

не може кренути стазом обожења, нити примити Божанску благо-
дат, нити постати присник Божији без благословенога смирења. Чо-
веку је неопходно смирење, чак и да би уопште појмио да је смисао
његовога живота - обожење. Како ћеш уопште, без смирења, при-
знати да се смисао твога живота налази ван тебе, то јест у Богу.
Све док човек живи егоистично, човекоцентрично, аутономно (од
Бога), он себе поставља као средиште и као смисао свог живота.
Он верује да може сам себе да усаврши, да осмисли и обожи. То је
дух савремене цивилизације, философије и политике: створити
бољи, праведнији свет, али свет аутономан од Бога, свет са човеком
као својим средиштем, свет који не признаје Бога, који не признаје
да је Бог источник (извор) свега доброга. Ту грешку је починио и
Адам када је поверовао да може да постане бог и да се оствари
својим сопственим снагама. Сва хуманистичка вјерују свих епоха
понављају ту Адамову грешку, јер не сматрају заједничење са
Богом неопходним предусловом за човеково усавршавање.
Све православно јесте богочовекоцентрично, јер има Богочовека
Христа за своје средиште. Све што није православно - било да се
ради о папизму, протестантизму, масонству, јеховиним сведоцима,
62
атеизму... - све ван православља има заједнички именилац: сре-
диште му је човек. За нас, Христос је средиште. Зато је лако бити
јеретик, јеховин сведок или масон или било шта друго, али је
тешко бити православни хришћанин. Да би постао православни
хришћанин, човек мора да прихвати Христа, а не себе као средиште
свега.
И управо због тога почетак пута ка обожењу јесте смирење, то јест
- свест о томе да смисао нашега живота није у нама већ у нашем
Оцу, Творцу и Саздатељу.
Поред тога, морамо се смиравати да бисмо схватили да смо духовно
болесни, преиспуњени раслабљеношћу и страстима.
Онај који започиње путовање ка обожењу мора непрестано да се
смирава да би постојано ходио тим путем. Јер, уколико прихвати
помисао да оно што чини јесте добро и да он сопственим сна-
гама напредује, постаће плен гордости. Изгубиће све што је сте-
као и мораће да крене из почетка, мораће изнова да се смирава, да
сагледава своје слабости, своју духовну оболелост и да се више не
ослања на себе. Човек мора да се ослања на благодат Божију да би
постојано ходио путем ка обожењу.
Управо зато, када читамо житија Светих, смирење Светих оставља
на нас тако снажан утисак. Иако су били веома близу Богу, иако су
понекад сијали у светлости Божијој, чинили чуда и точили миро,
они су, истовремено, веома смирено мислили о себи, сматрајући да
су и даље удаљени од Бога, да су и даље последњи од свију људи.
Управо их је то и такво смирење учинило боговима по благо-
дати.
Архимандрит Георгије Капсанис
Сво зло почиње од гордости, а сва добра се смирењем стичу.

Врлина смирења је велика пред Богом! И попут драгог камена,
ретко се налази, а још ређе у данашње смутно време.
Преподобни Макарије Оптински
Ко искрено и из свег срца тражи спасење, тог ће Бог довести

истинском учитељу. Не брините сувише, свој свога увек пронађе.
Преподобни Лав Оптински
63
Твој ум ће се, поучен Јеванђељем, смирити пред сваким ближ-
њим када у њему буде видео Христа. Сви који су се крстили у
Христа, у Христа су се обукли. Чиме год и како год да су оскврнули
себе - риза Христова је, до суда Његовог, на њима. Неопходно је
себе сматрати горим од свих других људи: то захтева свето сми-
рење. Апостол није тек тако за себе рекао да је први међу грешни-
цима - он је био убеђен у то. И ми треба да убедимо себе: ту нам
предстоји рад и труд.
Суров живот могу издржати само посебни људи снажни телом, који
без штете могу поднети и хладноћу, и глад, и влагу, и лежање на
земљи. Преподобни Јован Дамаскин каже да је слабима телом
корисније смирење и благодарење, него телесни напори и подвизи
за које нису способни.
Преподобни Амвросије Оптински
,,Шта значи веровати?ʺ упитали су једног великог угодника Божијег

(преподобног Пимена Великог). Он је одговорио: ,,Веровати значи
пребивати у смирењу и милостиʺ. Смирење се нада на Бога - не
на себе и не на људе: зато je оно у своме понашању тако једно-
ставно, директно, чврсто и величанствено. Заслепљени синови
овога света то називају гордошћу.
Благодатно смирење је невидљиво, као што је невидљив и Давалац

његов - Бог. Оно је скривено ћутањем, простотом, искреношћу, не-
принуђеношћу и слободом. Лажно смирење увек има намештено
држање којим се приказује у јавности. ...Хоћеш да стекнеш сми-
рење? Испуњавај јеванђелске Заповести: заједно са њима у твоје
срце ће се усељавати и биће усвајано свето смирење, то јест осо-
бине Господа нашег Исуса Христа. Почетак смирења je сиро-
маштво духа; средина напредовања у њему је мир Христов,
који превазилази сваки ум и појам; крај и савршенство је
љубав Христова. Смирење се никада не гневи, не угађа људима,
не предаје се туговању, не страхује. Смирен човек је неспособан
64
за зло и мржњу: он нема непријатеље. Ако га неко од људи
вређа, он у томе човеку види оруђе праведног суда и Промисла
Божијег. Смирени човек се у потпуности предаје вољи Божијој.
Смирени не живи сопственим животом, него Богом. Смиреноме
је страно самопоуздање, стога непрестано тражи помоћ Божију
и непрестано пребива у молитви.
Ако, као слаби, и не можемо да се трудимо, постарајмо се барем да

се смиримо. И верујем у милост Божију да ћемо се и за то мало што
бива са смирењем наћи на месту светих, који су се много потрудили
служећи Господу. Да, слаби смо и не можемо да се трудимо. Ме-
ђутим, зар не можемо да се смиримо?
Преподобни Ава Доротеј
Ко је слаб телом, а учинио је много тешких безакоња, тај нека иде

путем смирења и томе сродних врлина, јер друго спасење не може
да нађе.
Бешчашће које нам се дешава од људи или демона, бива по правед-

ном суду Божијем и Његовом домостроју ради смиравања сујетног
надимања наше душе. Намера Бога, Управитеља нашег живота,
јесте да свагда будемо смирени, да не мислимо о себи више него
што ваља мислити, него да мислимо смиреноумно (Рим. 12, 3), да
не мислимо о себи високо, већ да гледамо на Њега и по могућности
подражавамо Његово блажено смирење. Јер, Он је кротак и смирен
срцем (Мт. 11, 29). Он, који је ради нас претрпео неправедну и по-
зорну смрт, жели да и ми будемо [смирени]. Њему је, дакле, најугод-
није и најмилије да је свака истинска врлина праћена кротошћу,
смирењем и љубављу према ближњем. Они нас најсилније уздижу
из блата страсти. Без њих, пак, сва наша дела и врлине, сваки
труд подвига јесу узалудни, бескорисни и неприхватљиви.
Преподобни Никита Ститат
Никада се и ни у чему не смеш уздати у себе нити веровати себи.
65
У духовном животу је толико неопходно не уздати се у себе, да без
тога, у то буди уверен, не само не можеш извојевати жељену победу,
него нећеш моћи одолети ни најмањем нападу непријатеља.
Запамти то добро. Без обзира на слабост духовно - моралних моћи,
ми обично врло високо мислимо о себи. Премда нас свакодневно
искуство очигледно уверава да је такво мишљење погрешно,
ми, по некој несхватљивој самообмани, не престајемо веровати
да смо нешто, и то не нешто безначајно. Та је наша слабост, коју
врло тешко увиђамо, од свега највећма противна Богу. Она је
први плод нашег самољубља и извор и узрок свих страсти и свих
наших посртања и падања. Она затвара врата кроз која нам долази
благодат Божја и не дозвољава јој да уђе и да се у нама настани. Јер
како може благодат сићи у човека који мисли за себе да је он нешто
велико, да све зна и да нема потребе ни за чијом помоћи?
Самоуверене Бог укорава преко пророка говорећи: Тешко онима
који мисле да су мудри, и сами су себи разумни (Ис. 5,21). Стога нас
Апостол и саветује: Не мислите за себе да сте мудри (Рим. 12,16).
Бог мрзи човекову самоувереност, а ништа тако не жели да
види у њему као искрено сазнање сопственог ништавила и ду-
боко уверење и осећање да свако добро у нама, нашој природи
и нашем животу долази једино од Њега као Извора сваког
добра и да од нас не може доћи ништа што би стварно било
добро: ни добра мисао, ни добро дело. Зато се Бог и стара да то
небеско семе засади у срцу оних које воли те побуђује у њима
расположење да не цене себе и утврђује у њима уверење да се
не смеју уздати у себе. Некада Он то чини путем благодати и
неким унутрашњим озарењем, некада спољашњим ударима и
страдањима, понекад неочекиваним и скоро неодољивим иску-
шењима, а по који пут чини то и на друге, за нас не увек разум-
љиве начине.
Па ипак, иако је то неочекивање ничег доброг од себе у ствари
Божје дело у нама, дужни смо и ми са своје стране чинити све
што можемо и што је у нашој власти да дођемо до таквог рас-
положења. Зато ти предлажем овде четири вежбања помоћу којих
ћеш, с Божјом помоћу, моћи да дођеш до тога да не верујеш себи и
да се никада ни у чему не уздаш у себе.
66
а) Увиди своје ништавило и имај стално на уму да сам од себе не
можеш учинити никакво добро за које би био достојан царства не-
беског. Слушај шта веле богомудри Оци. Петар Дамаскин каже да
„нема ничег бољег од сазнања своје немоћи и незнања, и ничег
горег него не знати то“. Свети Максим Исповедник учи да је
„темељ сваке врлине сазнање сопствене немоћи“. Свети Златоуст
тврди да „само онај познаје најбоље себе ко о себи мисли да је
ништа“.
б) Тражи у смиреним молитвама да ти Бог у томе помогне, јер је и
то Његов дар. Ако желиш да добијеш тај дар, мораш на првом месту
створити у себи уверење не само да ти недостаје то сазнање о себи,
него да га сам од себе не можеш ни имати. Затим, мораш чврсто ве-
ровати да ће ти Бог то сазнање даровати, када то нађе за сходно и
нимало у то не сумњај.
в) Научи се да увек страхујеш за себе и да се бојиш својих без-
бројних духовних непријатеља којима се не можеш ни кратко време
одупрети. Страхуј од њихове извежбаности у вођењу рата против
човека, од њиховог лукавства и њихових заседа, њиховог претва-
рања у анђела светла, њихових безбројних замки и мрежа које по-
тајно распростиру по путу добродетељног живота.
г) Ако паднеш у какав грех, искористи то одмах да увидиш и сазнаш
своју немоћ. Бог ти је зато и допустио да паднеш, да би упознао
своју слабост и не само научио да презиреш себе, него да би заже-
лео да те и други због твоје слабости презиру. Без те се жеље неће
моћи укоренити у теби благотворно неуздање у себе које је темељ
и почетак праве смирености.
Човеку који жели да успева у духовном животу неопходно је да
упозна своју слабост. Горде и самоуверене доводи Бог до тог са-
знања допуштаући да падну баш у онај грех за који су мислили да
су у стању да се сами од њега сачувају. Падом увиђају своју немоћ,
те се више не усуђују да се уздају у себе како у томе тако и у свему
другом.
Премда је то средство врло успешно (али не и безопасно), Бог га
не употребљава увек, него тек кад сва друга, лакша средства, о
којима смо говорили, нису помогла човеку да упозна себе. Када се
исцрпу сва средства, Бог допушта да човек падне у већи или мањи
67
грех, већ према његовој већој или мањој самоуверености. Онде где
самоуверености нема, та се падања за поуку и не дешавају. Стога,
кад ти се догоди да паднеш, одмах прибегавај ниском мишљењу
о себи и тражи у молитви од Бога да ти помогне да сазнаш своје
ништавило и да утврди твоје срце да се не узда у себе, како не
би опет пао у исти или још тежи грех.
Али не само кад човек падне у грех, него и кад га сналазе несреће
и невоље, особито тешке и дуготрајне телесне болести, треба да
зна да страда зато да би дошао до самопознања, то јест, до сазнања
своје немоћи и да би стекао понизност. Зато Бог допушта да наилазе
на нас све врсте искушења од злог духа, и од људи и од наше по-
вређене природе. И св. Павле мисли да су му с тим циљем била
послата искушења којима је био изложен у Азији: И већ смо сами
себе осудили били на смрт, да се не би уздали у себе, него у Бога
који подиже мртве (II Кор. 1,9). Ко хоће и на други начин да
упозна своју слабост нека не више, него само један дан пази на
своје мисли, речи и дела: о чему је мислио, шта је говорио и
чинио. Увидеће да је већи део његових мисли, речи и дела био
неразуман, неисправан, рђав. Тај ће му опит помоћи да увиди
какав је неред у њему и како је слаб. А то ће га искуство, ако
само искрено жели себи добра, довести до сазнања, како је лудо
очекивати неко добро од себе и уздати се у себе.
Спочетка од плача по Богу настаје смирење, од кога потом долазе

радост и неизрецива веселост. Око смирења по Богу, пак, расте нада
на спасење. Јер, уколико човек себе из све душе сматра грешнијим
од свих људи, утолико у њему све више, заједно са смирењем, расте
и нада. Она цвета у његовом срцу и испуњава га увереношћу да
ће несумњиво бити спасен посредством смирења.
Хвала Богу за све! И за саме немоћи наше, јер је боље да будемо

грешни и да сматрамо себе грешнима, него да имамо спо-
љашњи изглед праведника и да себе сматрамо праведнима.
Свети Игњатије Брјчанинов
68
Врлина која спашава
Браћо и сестре, знате ли ви да се ђаво не боји ни нашег ума, ни
нашег знања. Он их има више. Он се не боји чак ни наших добрих
дела. Он их има више. Само једну врлину он нема и она га убија, а
нас спашава. Која је то врлина? … Једном сам достигавши нешто,
гордо пошао свом старцу. Он је, видевши ме, одмах схватио, да сам
склизнуо, и не дочекавши моје речи рекао: - Зашто се ми тако гор-
димо, сине? Каквим делима се гордимо? Тиме што постимо, мало
једемо? Ђаво пости више од нас, никада не једе. Тиме што не спа-
вамо ноћу, што мало спавамо? Ђаво бди више од нас, никада не
спава. Тиме што се уздржавамо? Што чувамо девственост? Ђаво је
девственији од нас: чак и да хоће да блудничи, не може - он нема
тело.
Нисам могао да поверујем сопственим ушима. Каквим год врли-
нама да поседујемо, ђаво их такође поседује. Какве год врлине да
задобијемо, те врлине које је ђаво имао док је био архангел, ми
никад нећемо задобити.
И све ће оне бити протраћене. Зашто? Зато што њему недостаје
једна врлина. Ми смо дужни да се старамо да задобијемо ону
врлину да би се спасили.
Ђаво нас не искушава само греховима. Он нас искушава врли-
нама више него греховима.
Грехе ми видимо и можемо их избећи, али за врлине се боримо да
их задобијемо.
Један свети човек је рекао: ,,Хоћеш да постип? Ђаво ће ти помићи.
Хоћеш да даш милостињу? Ђаво ће ти помоћи. Да градиш храм?
Ђаво ће ти помоћи. Зашто? Зато што зна, да ако успемо све то, по-
гордићемо се и све изгубити." Ми морамо овладати том врлином
коју он нема. Бити смиреним!!!
Светогорац Никон
Свим силама се потруди да стекнеш смирење које је у свему

супротно од гордости; како се оно задобија читај у књигама Све-
тих Отаца: свакидашње самоукоревање јесте најбржи пут ка
њему.
69
Знај добро, ако те муче рђаве мисли, значи да се ниси смирио. Бла-
жен је онај који се смирио, јер је нашао савршен мир у Богу.
Када и како се постаје смиреноуман? Када [човек] нема језик да

другоме каже да је немаран, или да одговори увредиоцу; када нема
очи да види сагрешења другог, нити слуха да чује нешто што му
није од користи за душу; када нема руке да другог савлада; када не
сваљује на другог кривицу за било шта, већ само на своје грехе.
Преподобни Ава Исаија
Чим хришћанин пожели да у своме спољашњем и унутрашњем де-

лању оствари јеванђелске Заповести, он ће видети своју повређену
природу како устаје против Јеванђеља и упорно се супротставља
Јеванђељу. У светлости Јеванђеља хришћанин у себи види пад
људског рода. Од тог призора у њему се природно рађа смирено
схватање о себи, које се у Јеванђељу назива сиромаштвом духа
(Мт. 5,3).
Сиромаштво духа се проналази изучавањем Јеванђеља, испу-
њавањем његових заповести, поређењем својих дела и особина
са заповестима Јеванђеља, принуђавањем свога срца на вели-
кодушно подношење увреда, самоукоревањем, молитвом за до-
бијање скрушеног и смиреног срца.
Врлине су повезане са патњом, те онај ко избегава патњу несум-

њиво се одваја и од врлине. Зато, уколико желиш врлински живот,
предај се сваком страдању, јер невоље рађају смирење. Све док не
стекнемо истинско познање, смирењу се приближавамо кроз иску-
шења. Ономе ко у врлини пребива без патње, отворена су
широм врата гордости.
... Старај се о тим средствима која ти доносе корист. Кажем: немој

се уздати у свој разум и одсеци своју вољу. Оптужбе, биле опра-
вдане или не, не одбацуј, ако не желиш да одбациш своје спа-
70
сење. Све ово делање довешће те до познања властитих немоћи и
до смирења.
…Нека вам Господ помогне да кроз познање својих немоћи стек-
нете толико жељено смирење…
А како стицати смирење – то велико благо које непријатељи не могу
да украду и које их уништава – о томе читајте отачке књиге. Из њих
ћете видети, да где нема светлости, тамо је све тама, и где нема сми-
рења, тамо је све тамно и мрачно. И ми не можемо да стекнемо сми-
рење ако не спознамо своје немоћи и ако се уздамо у своју
умишљену способност да се поправимо. Већ и то што у себи
осећате хлађење према Богу јесте повод за смирење. Видећи у
себи такву беду, треба се и против своје воље смиравати, а буде
ли узнемирења због тога, јасно ће се показати наша гордост;
јер ако смо нешто и имали, притерани невољама узнемирили
смо се, уместо да прибегнемо смирењу и покајању.
Када сам цар и пророк Давид говори о себи: пре но што си ме сми-
рио, грешио сам (Пс. 118,67), шта да кажемо за себе ми, који не-
мамо такво богатство? И када је добио смирење, није то
приписивао себи, него Богу: благо мени јер си ме смирио (118,71).
То и ми треба да видимо на путевима нашег живота и у деловању
страсти – да нас наше душевне немоћи воде ка смирењу...
Као што ватра и вода не могу бити заједно, тако самооправдање и

смирење искључују једно друго.
Великодушност, смирење и умеће опраштања су, особине

својствене снажним наравима. Псовке и вика су оружје слабића и
некарактерних људи.
Свештеник Павле Гумеров
Ако хоћеш да будеш смирен, онда немој да будеш кротак са јед-

нима, а дрзак са другима, него буди кротак са свима, био то
пријатељ или непријатељ, велики или мали.
Свети Јован Златоусти
71
Смирени никада никог не осуђује, нити кога клевеће, нити у било
чему себе претерано истиче, и никада не празнослови.
Свети Јефрем Сирин
Чува просте Господ; бејах у невољи и поможе ми (Пс. 116:6). Тре-

бало би увек имати на уму речи из псалама. Није добро да се жа-
лостиш када те осуђују. Туга, у том случају, означава да си
сујетан. Који жели да се спаси, мора заволети људски презир,
јер презирање доноси смирење. А смирење ослобађа човека од
многих искушења.
Старац Герман Ставровуниот
Пример смирења
Мој незаборавни духовни отац и старац казивао нам је следеће о
старцу X. из скита Свете Ане. Тај старац је био обдарен расуђива-
њем и обучавао је послушнике.
,,Једном приликом посетио сам старца X. у његовој молчаници (ис-
посници, исихастириону). Био је дан и он је служио божанствену
Литургију. Босоног, у старој, изношеној одежди и са ручно израђе-
ним, зарђалим крстом. Прост, али веома благог понашања, што је
било у супротности са дивљим изгледом и разбарушеном косом
јуродивог Христа ради, каквим се представљао.
Тог дана је пуно људи дошло да присуствује Литургији у капелици
његове молчанице. Затражио је од једног јеромонаха да поје на Ли-
тургији.
Овај јеромонах је имао тако умилан глас да човек, који би га чуо,
није више знао да ли то пева ангео или човек.
Услед величанствене Литургије, сви су тога дана осећали духовну
радост. Међутим, један догађај учинио је тај дан још изузетнијим.
Непосредно пред крај божанствене Литургије, старац X. се појавио
пред царским дверима. Желео је да смири свог послушника - јеро-
монаха, али и да буде од користи посетиоцима. Као што је често
чинио, почео је да грди свог послушника оваквим и сличним
речима:
,,Хеј, ти, гнусни човече, ти, бестидниче, ти, што се не плашиш Бога
и што се не стидиш пред људима! Ти си лицемер. Мислиш да си
72
светац и желиш да ти укажу почасти, да те људи похвале. Напоље!
Напоље из цркве...”
,,Благослови, старче, сасвим си у праву”, рекао је јеромонах,
оставши непомућен и миран. Пао је на колена и поклонио се, а
затим мирно изашао из цркве.
Ми смо занемели. Нико се није ни померио и стајали смо као ки-
пови. Након пар тренутака тишине, старац који се претварао да је
љутит стао је испред царских двери и са сузама у очима радосно
нам објаснио:
Браћо моја, хтео сам да вам кажем нешто душекорисно. Међутим,
како сам неписмен и неук, желео сам да вас помоћу овог светог по-
слушника делатно поучим смирењу. Знајте да је он истински и
савршени монах из скита Свете Ане.
Води рачуна да никада сам не процењујеш своје духовно стање

на основу количине свога подвизавања, броја чворића на
бројаницама, броја метанија и томе слично. Смирено ишти ми-
лост Божију и спасење за све људе и, после свега, један углић у Рају
за себе грешнога и то ни из ког другог разлога но да се Христос не
би бринуо и туговао због тебе у аду.
У зависности од тога колико човек смирено размишља о себи, у

њему обитава Божија благодат која га штити. Када се пак удаљи
од смирених помисли и почне да размишља о ономе што говоре
или чине патријарх, епископ, игуман или други монаси, благо-
дат Божија почиње да се повлачи.
Питао је један ходочасник јеромонаха Доротеја из Коневеца:

- Како достићи духовни мир?
- Морамо се смирити - са осмехом, је одговорио.
- Шта то значи смирити се?
- Ево шта. Када сам био искушеник на Валааму, мој старац ми је
рекао: ,,Дмитриј, твоја природа је болно весела и окретна. Ако се
не смириш, нећеш достићи чисту молитву - никакво ти неће бити
73
ни монаштво ". Па сам га питао, како ви мене сада: ,,Шта значи
смирити се?" Старац је рекао: ,,То је врло једноставно. Сада је ето
лето, а ти, претпостављам, чекаш јесен, када ће посла на пољу бити
мање?" - ,,То је истина, баћушка ..." - ,,Па, а кад јесен дође, чекаћеш
зиму, прве путељке у снегу, Божић, и они ће доћи - чекаш пролеће,
а тамо је Васкрс?" - ,,Истина је, оче". - ,,Ево ти си сада искушеник,
и, претпостављам, чекаш време када ћеш бити расофорни монах?"
- ,,Да, чекам." - ,,Па, ту, претпостављам, и мантију чекаш, свеште-
номонаштво. Ето то значи да се ниси смирио. Али када ти буде
свеједно, пролеће или јесен, лето или зима, Божић или Васкрс, да
ли си искушеник или схимник, и када будеш живео данашњи дан,
не мислиш и не чекаш, а потпуно се предаш вољи Божјој, тада ћеш
се смирити ... "
Када сматраш себе ништим, онда уопште није важно шта људи го-
воре и мисле о теби... Смирени човек је увек сталожен и спокојан,
а да би ово достигли треба нам велико искуство. У свакој ситуацији
која те узнемирава, сагледај своју немоћ и укори себе а не другог.
20 практичних савета како постићи смирење - Протопрезвитер

Стефанос К.
Желите да Вам дам пар савета о стицању смирења? Даћу Вам јед-
ноставне савете, просте.
Рећи ћу Вам како да то постигнете на практичан начин.
1. Заборавили су те? Нису те чак ни телефоном позвали? Није
важно. Пре свега немој се жалити.
2. Неправедни су према теби? Заборави.
3. Презрели су те? Радуј се.
4. Оптужују те? Не одговарај.
5. Провоцирају те? Не узвраћај.
6. Вређају те? Тихуј и моли се.
7. Одузимају ти реч? Прекидају ти говор? Немој да ти буде буде
жао.
8. Ружно говоре о теби? Не супростављај се.
9. Пребацују одговорност на тебе - твоја деца, родбина и
74
пријатељи? Не протествуј.
10. Свађају се са тобом? Остани миран.
11. Поткрадају те и то очигледно? Прави се да не видиш.
12. Изазивају те? Остани суздржан.
13. Не придају значај твојим саветима? Можда твоја деца не желе
да слушају твоје савете? Падни на колена и моли се.
14. Нервоза са супружником? Ти си крив а не други.
15. Крив си? Затражи опроштај.
16. Ниси ти крив? Опет тражи опроштај.
17. Здрав си? Слави Господа.
18. Болестан си? Имаш карцином, мучиш се, много патиш, боли
те? Слави Господа.
19. Незадовољство, незапосленост, сиромашан дом? Пости. Бдиј.
Моли се.
20. За всјеx и за всја се моли. Много се моли, много. Јер " овај род
страсти и демона ничим другим се не изгони сем постом и молит-
вом".
"Тако браћо моја, да сви следимо ове савете о смирењу, а први ја,
како би били сигурни да ћемо се спасити. "
Уколико си немоћан (напада те недостатак воље, малодушност, ле-

њост, осећајност, отупелост и слично) – не одбијај због гордости
те немоћи од себе, спознај их: природна немоћ није грех - буди
смирен (што је при томе природно) чвршће се уздај у Бога, увек му
се обраћај за помоћ, утврђуј се у добру, уразумљуј се...
Немоћи – до спасења, до смирења (на пример твоја расејаност).
У датом тренутку се спасавај, сећај се смрти, и грехова, и Бога; по
томе се увек трезни. Говори: слава Богу – за бол, за немоћи, за
недостатак карактера – очигледно је, за душу је тако боље, спа-
соносније. Нека боли глава, нека си глуп, без памети, без карак-
тера – само до смирења, Господ ти иде у сусрет, радуј се.
Преподобни Симеон Желнин
Да би човек задобио смирење, није му довољно самоукоревање, по-

требна су и људска понижења.
Свети Варсонуфије Велики и Јован
75
Ученик: Шта је смирење?
Старац: Има једна јеванђелска, људском уму несазнајна врлина која
Христовим миром сједињује све човекове снаге уједно.
Ученик: Ако је несазнајна, како онда знамо да постоји? А тим
више: како можемо да стекнемо такву врлину коју не можемо ни
да сазнамо?
Старац: Да она постоји знамо помоћу вере, из Јеванђеља, а саму
врлину дознајемо опитно, у мери у којој смо је задобили. Но и
након задобијања она остаје несазнајна.
Ученик: А зашто то?
Старац: Зато што је божанствена. Смирење је учење Христово,
својство Христово, дејство Христово. Спаситељеве речи: На-
учите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем (Мт 11, 29),
свети Јован Лествичник објашњава овако: „Научите се, али не од
анђела, не од човека, не из књиге, него од Мене, то јест од тога што
ћете Мене примити, од Мог сијања и дејства у вама, јер сам ја кро-
так и смирен срцем, и душом, и телом.“ А како да сазнамо својство
и дејства Христова? Она су и кад их осетимо несазнајна, како је и
апостол рекао: И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће
срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу (Фил. 4, 6-7). Мир Божији
је и начело и непосредна последица смирења; он је дејство смирења
и узрок тог дејства. Он делује на ум и срце свемогућом Божијом
силом. А саму Божију силу и њено дејство не можемо сазнати на
природан начин.
Ученик: А на који начин можемо да достигнемо смирење?
Старац: Испуњавањем јеванђелских заповести, а првенствено
молитвом. Благодатно дејство смирења потпуно се подудара са
благодатним дејством молитве, тачније: то је једно те исто дејство.
Ученик: Изложи ми, молим те, детаљно оба начина стицања сми-
рења.
Старац: Оба су изложена у учењу Светих Отаца. Свети Јован Ле-
ствичник говори да једни, вођени Божијим Духом, прилично добро
могу да расуђују о смирењу, а свети Исак Сиријски каже да Свети
Дух тајанствено учи смирењу човека који се припремио за такво
учење. Ми смо, сакупљајући мрве које падају са духовне трпезе
господара наших, Светих Отаца, стекли веома оскудну представу
76
о смирењу; и сами настојимо да се ње држимо и да је као драгоцено
предање Отаца предајемо онима који нас питају. Добијене пред-
ставе о смирењу можемо сасвим оправдано назвати мрвицама:
саму ризницу у њеној неиспуњивој пуноћи има онај који је у
себи нашао Христа.
Преподобни ава Доротеј говори да „смирење природно настаје у
души као последица поступања по јеванђелским заповестима… Ту
се догађа исто што и у упознавању наука и вештине лечења. Када
их неко добро научи, и када се затим систематски бави њима, онда
малопомало, кроз то бављење, тамо научник, а овамо лекар, стиче
навику, а не може да каже и објасни како је стекао навику управо
зато што ју је душа примила постепено и кроз такво бављење. Исто
се дешава и при стицању смирења: кроз испуњавање заповести
ствара се нека смирена навика, и то нико не може да објасни
речима“. Из овог учења преподобног аве Доротеја очигледно следи
закључак: ако желиш да нађеш смирење, онда мораш брижљиво
да изучаваш Јеванђеље и да исто тако брижљиво испуњаваш
све заповести Господа нашег Исуса Христа. Ако испуњаваш
јеванђелске заповести, онда можеш да дођеш до познања своје
сопствене грешности и грешности целог човечанства, а на
крају и до сазнања и убеђења да си грешнији и гори од свих
људи.
Неки старац кога су питали шта је то смирење, одговорио је: ,,Сми-

рење је велико и божанско дело. А пут ка смирењу је да човек на
себе узме бреме телесних напора, да сматра себе грешником и да
увиђа да је гори од свих“. Брат је упитао: ,,Шта значи бити гори од
свих?“ Старац је одговоио: ,,То значи не обраћати пажњу на грехе
ближњих, гледати непрестано на своје грехе и непрекидно се
молити Богу“.
Смирен човек је незлобив, он никоме не жели зла, па чак ни онима

који му зло чине и наносе. Смирен је човек љубазан и предусрет-
љив према свакоме, како према вишима тако и према нижима од
77
себе. Треба избегавати сваку нервозу и сваку љутњу, јер Христос
никад није био љут. Треба човек да буде кротак и смирен у срцу
као и да нађе мир у својој души.
Горд се човек боји укора, али смирени не. Ко је стекао Христово

смирење тај непрестано укорева себе и радује се када га други
исправљају, а жалости када га људи хвале.
Упадљива карактеристика духовног човека јесте његово незадово-

љство самим собом.
Смиреност долази као последица моралног савршенства.

Истинска смиреност има основе у унутрашњем човеку. Она је
одраз унутрашње благодати душе, блистања њених врлина и њене
духовне преукрашености. Она као благодат, унутра изливена, лик
смиренога чини светлим и љупким.
Смиреност је права слика нарави и пројава душевног расположења
и унутрашњег величанства смиренога. Она, будући нелицемерна и
неизвештачена, проста и туђа претеривању, има постојан и непро-
мењен карактер који се никада не мења или преображава из сми-
реног у несмирено, те тако стално остаје исто.
Смирен је нелукав, искрен и непосредан. Он ступа путем врлине и
твори добро. Владања је пристојног, опхођења је благородног, речи
су му одмерене, а нарав му улива поверење. Држање тела му је до-
лично и достојанствено и лишено сваког разметања. Израз лица
природан је и нелицемеран, поглед му је ведар, постојан и нељубо-
питив, покрети одмерени и мирни, ход природан и уједначен, кре-
тање украшено мером, а одело и зимско и љетње уредно је и
скромно, чисто и једноставно. Смирен љуби све и ћутке поучава.
Смирен човек је миљеник људи.
Свети Нектарије Егински
Неки много страдају због сиромаштва и болести, али се не сми-
78
равају, тако да страдају без користи. Смирен човек је задовољан,
било шта да му се деси, јер је Господ његово богатство и радост.
Сви људи ће се дивити лепоти такве душе.
Смирење нема чак ни језик да за некога каже да је лењ или надмен;

нема очи да види туђа прегрешења; нема уши да чује оно што не
може да донесе корист души; коначно, оно нема никакве бриге,
осим бриге о својим гресима. Њему је својствено да са свима чува
мир, не због пријатељства, него ради заповести Божијих.
Уколико човек дубље силази у дубину смирења и осуђује самог

себе, утолико више плаче и испушта потоке суза. Међутим, по мери
суза и плача у његово срце улази духовна радост. Заједно са њом
се улива и израста и нада, дајући веродостојније уверење о спа-
сењу.
Изабраници Божији су у слави смирени и у убогости славни.

Смирење је - мислити о себи да си грешник и да ништа добро
не чиниш пред Богом.
Преподобни Авва Исаија
Смирење не види за себе да је смирено. Напротив: оно у себи види

много гордости. Оно се стара за то да пронађе све гране те гор-
дости; и тражећи их, види да му ваља још много тражити.
У нашем веку, поносном на свој напредак, већина људи, који себе

држе за хришћане и за велике доброчинитеље, повела се за испу-
њењем правде пале природе, са презиром одбацивши правду еванђ-
елску. Нека та већина почује пресуду коју изговори Господ:
Приближава Ми се народ овај устима својим; и уснама Ме по-
штује; а срце им је далеко од Мене. Но узалуд Ме поштују учећи
79
наукама и заповијестима људским (Мт. 15, 8-9). Онај ко твори
правду људску пун је сумње, високоумља, самопрелашћености; он
проповеда, труби пред собом, разглашава дела своја, не обраћајући
никакву пажњу на забрану што ју је изрекао Господ (Мт. 6, 1-18);
мржњом и осветом он плаћа онима који би се усудили да отворе
уста како би се са највећом могућном основаношћу и добронамер-
ношћу успротивили његовој правди; такав себе држи за достојног
и предостојног свих награда земаљских и небеских. Насупрот томе,
онај ко заповести еванђелске чини, вазда је погружен у
смирење: сравњујући своје испуњавање свесветих заповести
са узвишеношћу и чистотом њиховом, он стално увиђа да је то
испуњење крајње недовољно и недостојно Бога; он себе види
као некога ко је заслужио привремене и вечне муке за сагре-
шења своја, за нераскинуто општење са сатаном, за пад заје-
днички свима људима, за своје сопствено пребивање у палости,
најзад, за потпуно недовољно и често искривљено вршење
заповести. Пред сваком патњом која му се шаље по промислу
Божијем он покорно сагиње главу, знајући да Бог за време овог
земаљског странствовања патњама поучава и обликује оне
који Му служе. Такав човек милостив је према непријатељима
својим и моли се за њих као за браћу коју заносе демони, као за
удове истога тела, болесне у духу, као за добротворе своје, као
за оруђа промисла Божијег.
Човек који се још увек налази у области телесног мудровања, који

још није стекао духовно гледиште на палу природу људску, не може
да не узвисује дела своја и да не признаје себи извесну вредност и
значај, ма колико тај човек изговарао смирених речи, и ма колико
се споља чинио смиреним. Истинско смирење није својствено те-
лесном мудровању и није могућно њему: смирење је својство ду-
ховног разума. Преподобни Марко Подвижник говори: „Они који
не држе за себе да су дужници свакој заповести Христовој, само
телесно поштују Закон Божији, не схватајући ни шта говоре,
ни на чему се темеље: зато и мисле да га испуне “делима“”.
80
- Како се достиже стање у коме човек искрено сматра себе горим
од свега што је створено? Чија је то мера?
- То је дар Божије благодати. По мери причешћа благодаћу и
њеног стицања човеку се открива пакао његове сопствене
душе. Зато су Свети Оци плакали током целог свог живота,
сматрајући себе највећим грешницима, а људи који пропадају
у гресима обично сматрају себе достојним сваког уважавања.
Ученик: Чини ми се да је противуречна тврдња да неко ко веома

брижно испуњава јеванђелске заповести кроз то долази до са-
знања да је управо он највећи грешник. Резултат, по свој прилици,
мора бити супротан. Ако непрестано извршаваш врлине, и то изу-
зетно ревносно, онда не можеш да не видиш да си испуњен врли-
нама.
Старац: Последње се односи на оне који чине привидно добро из
себе, из своје пале природе. Ко такво добро чини по свом миш-
љењу, по склоности и заповести свога срца, тај не може да не види
то добро, не може да не осећа задовољство и одушевљење због
њега; сам се поноси тим привидним добром, наслађује се људским
похвалама; тражи, захтева те похвале; гневан је на оне који одбијају
да га хвале, мрзи их. Он броји своја добра дела: на основу њиховог
мноштва ствара мишљење о себи, и на основу мишљења о себи
ствара мишљење о ближњима онако како га је створио фарисеј по-
менут у Јеванђељу. Таква врста делатности доводи дотле да човек
почне да мисли да је праведан; она ствара праведнике које Господ
одбацује и који одбацују Господа, или само површно и хладно ис-
поведају Бога мртвим исповедањем. Потпуно супротне последице
доноси испуњење јеванђелских заповести. Чим почне да их ис-
пуњава, подвижник одмах увиди да их испуњава сасвим недо-
вољно, нечисто, да се свакога часа препушта својим страстима, то
јест озлеђеној вољи, да чини оно што заповести забрањују. Затим
јасно увиђа да је пала природа непријатељска Јеванђељу. Упорно
поступање по Јеванђељу открива му све јасније оскудност његових
добрих дела, мноштво његових скретања и пораза, несрећно стање
пале, од Бога отуђене природе, која је стекла непријатељско распо-
81
ложење према Богу. Осврћући се на свој протекли живот, он види
да тај његов живот представља непрекидни низ сагрешења, падова,
поступака који изазивају гнев Божији, и због искрености срца при-
знаје да је највећи грешник, достојан привремених и вечних казни,
да му је потпуно потребан Искупитељ, и да у Њему има једину наду
у спасење. У њему се такво мишљење о себи ствара неприметно,
као последица испуњавања заповести. Поуздано се може тврдити
да се човек руковођен Јеванђељем неће уздржати да изнесе своје
потпуно убеђење да не зна ниједно своје добро дело. Такав човек
испуњава заповести, а сматра да их изопачује и скрнави, како го-
вори свети Петар Дамаскин. „Научи ме творити вољу твоју“ виче
он уз плач Богу, „ону вољу коју си Ти заповедио да творим, коју
се напрежем да творим, али не могу зато што моја пала природа
не разуме ту вољу и не покорава се њој. Узалудни су били и биће
узалудни сви моји напори ако ми Ти не пружиш руку помоћи.
Дух Твој Благи – једино Он сам – нека ме води на земљу праву“.
„Добро може бити предмет веровања и делатности једино у Христу
Исусу и у Светом Духу,“ рекао је преподобни Марко Подвижник.
Ученик: Неће ли такво мишљење о себи довести до унинија или
очаја?
Старац: Оно ће довести до хришћанства. Господ је сишао на
земљу управо ради таквих грешника, како је Он сам објавио: Нисам
дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање (Мт 9, 12-13).
Управо такви грешници могу од свег срца да приме и испове-
дају Искупитеља.
Ученик: Рецимо да поступање по јеванђелским заповестима до-
води до познања и сазнања своје грешности; али како достићи то
да човек призна да је грешнији од свих људи, међу којима има
ужасних злочинаца, злотвора?
Старац: То је опет природна последица подвига. Ако се пред нашим
очима налазе два предмета, и ако један од њих разгледамо са сваком
могућом пажњом и непрестано, а на други не обраћамо никакву
пажњу, онда о првом добијамо јасно, детаљно, одређено мишљење,
а о другом остајемо на најповршнијем мишљењу. Код човека који
испуњава јеванђелске заповести пажња ума је стално усмерена
на сопствену грешност; кроз исповедање својих грехова Богу и
82
плач он се труди да открије у себи нове модрице и мрље. Док
их открива уз Божију помоћ, он настоји да открије још шта
ново, а све зато што га вуче жеља за богопријатном чистотом.
Грехове ближњих он не гледа. Ако због нечега буде морао да
обрати пажњу на сагрешења ближњег, он то чини сасвим
површно и узгред, онако како то чине људи заузети нечим
нарочитим. Из самог његовог живота произилази природно и
логично признање да је он грешник над грешницима. То
уређење захтевају од нас Свети Оци. Молитвени подвиг човека
који нема такво мишљење о самом себи Свети Оци сматрају
неправилним. Брат је рекао преподобном Сисоју Великом:
„Видим да у мени пребива непрестано сећање на Бога.“ Препо-
добни је одговорио: „То што твоја мисао јесте уз Бога, није ве-
лико: велико је да видиш да си мањи од целокупне твари“.
Основа молитве је најдубље смирење. Молитва је вапај и плач
смирења.
У недостатку смирења молитвени подвиг лако постаје склон
самообмани и демонској прелести.
Смирен човек је свестан свог унутрашњег стања; али, ма колико

оно било ружно, он не губи своју личност. Зна да је грешан и жа-
лости се због тога, али не губи наду нити потире своје ја. Онај ко
има свето смирење, уопште не одговара, односно не реагује на
увреде. Он пристаје да му се упућују примедбе и да га други кри-
тикују, а сам се притом не гневи и не правда. Не губи равотежу
духа. Сасвим супротно дешава се са егоистом, човеком који има
осећај ниже вредности. Он у почетку личи на смиреног. Ако га, ме-
ђутим, неко такне, одмах губи мир и спокојство и почиње да се
нервира. Истинско смирење не говори, не смиренослови, не упо-
требљава фразе као што су: ја сам грешник, недостојан, мањи од
свих. Смирен човек се плаши да кроз смиреносвовље не падне
у таштину. А ту благодат Божија не прилази ни близу. Напротив,
благодат се налази онде где је истинско смирење, божанствено сми-
рење, савршено поверење у Бога, добровољна зависност од Њега.
Старац Порфирије Кавсокаливит
83
Смирен је онај који прима оптужбе без протеста. Смиреноумље
ћеш испитати, ако се не узнемираваш за приговоре које ти
чине, макар и неоправдано. Смирени ће уживати вечна блага у
Царству Небеском. Смиреномудрије ће му донети радост и весеље
у вечном животу.
Господу је понекад угодно да на нас пусти дуготрајну таму и мрак

духовни, охладнелост и окамењеност, да бисмо себе сматрали по-
следњима и горима од свих, и да не бисмо тражили духовну утеху,
сматрајући се недостојнима. У томе се и састоји савршена и сми-
рена преданост Спаситељу.
Најважнији су доброта и смирење. Без њих телесни подвизи су

ништа. За телесне подвиге без љубави и смирења Господ вас-
питно кажњава блудном похотом, да би се човек смирио.
Архиепископ Серафим Собољев
Велико искушење (страдање) долази пре или после добра које Гос-
под учини. То је зато да би душа остала у смирењу.
Трава не клија на утабаном тлу. Исто тако, страсти и злоба не ничу

у смиреном срцу. Све док нам недостаје смирење, Бог неће
престати да нас смирује кроз искушења, док не научимо ову
озбиљну, животодавну и спасоносну лекцију.
Онај ко је најпре преко напорног и усиљеног подвижништва због

смиреноумља био Богом удостојен великих дарова, да би потом
отпао и био предан страстима и демонима мучитељима, нека зна
да се погордио и нешто велико о себи узмаштао, са презрењем
гледајући на друге. Он исцелење и избављење од страсти и
демона који су завладали његовим животом може наћи једино
у уздизању до ранијег доброг устројства кроз покајање, иза-
84
бравши као добре посреднике смирење и познање своје мере.
Под њиховим дејством и онај ко стоји на основи врлина сматра
себе нижим од читаве твари.
Преподобни Никита Ститат
Не тражите узвишене дарове, заносе и утехе духовне – они се

дарују по мери наше смирености. Можемо ли ући у Царску лож-
ницу и наслађивати се Његовом вечером, обукавши се у нечисте
крпе страсти? Очистимо се покајањем и смирењем, и предајмо се
вољи Божијој; када Њему угодно буде нека нас уведе у ложницу
Своју; а сами себе сматраћемо недостојним тога.
Премда некад доживљавамо утешна осећања и радосне сузе, на

њих се не треба ослањати, нити их сматрати за нешто велико,
већ се треба због тога смиравати, сматрајући себе недостојним
таквих дарова. Што им је живот био узвишенији, Свети Оци су
више себе унижавали и смиравали, јер кротост боље од свега при-
влачи Божију благодат и дарове.
При испуњавају Божијих заповести потребно је имати смирење;

ако сила заповести у нама оскудева, смирење све надокнађује.
Док стичемо врлине, уверени да се већ спасавамо, те јасно као на
длану видимо своје спасење - управо тада веома грешимо. Треба
стицати врлине, али тако да не видимо своје заслуге, него да своја
исправљања приписујемо Богу и Његовој свемоћи, смиравајући се
истинито, а не лажно.
Колико је корисно прекоревaти себе и кривити себе због грешности

пред Богом у тaјности срцa, толико је штетно чинити то пред
људимa. У супротном, побуђивaћемо лaскaво мишљење о себи
кaо о смиреним људимa. Свету се нимaло не свиђa истинско сми-
рење у људимa, a лaжно и претворно гa увек привлaчи.
85
Бога љуби онако како je Он заповедио да Га љубе, a не онако како
самообманути сањари мисле да Га љубе.
He падај у заносе, не доводи у покрет своје нерве, не распаљуј ce
материјалним пламеном, пламеном твоје крви. Жртва угодна Богу
je - смирење срца, скрушеност духа. Бог ce са гневом одвраћа
од жртве која ce приноси са умишљеношћу и гордим мишље-
њем о себи, макар то била и жртва паљеница.
Смирење се не састоји у томе да говоримо о својим манама, већ

у томе да подносимо кад други говоре о њима; у томе да их слу-
шамо стрпљиво, па чак и са захвалношћу; у исправљању недоста-
така о којима нам други говоре; у томе да не осећамо антипатију
према онима који нам о њима говоре.
Света мученица царица Александра Романова
,,Смиреномудрени не треба да показује своје смирење смирено-

словљем (вербалним самоунижавањем): за њега је довољно да го-
вори: ,,Опрости ми” или ,,Помоли се за мене”. He треба такође сам
да се прихвата обављања најнижих послова: ово, баш као и прво
(то јест као смиренословље), води ка сујети, омета духовно напре-
довање и доноси више штете него користи; али када ти нешто за-
поведе, немој да противречиш, него послушно изврши - то доноси
напредак”. (преподобни Јован Пророк)
Смиренословљу служи на осуду већ и то што га свет хвали. Господ
је заповедио да се све добродетељи савршавају у тајности, a сми-
ренословље је показивање смирења пред људима. Оно је неискрено
и представља обману првенствено себе, а потом и других: јер је
скривање својих добродетељи једно од својстава смирења, а сми-
ренословљем и наметљиво смиреним спољашњим држањем то
скривање бива уништено.
Схиархимандрит Авраам Ридман: О мери смирења, глуматању

смирења и истинском смирењу
Питао сам пре много година свог духовника, игумана Андреја
86
Машкова шта је смирење. У то време сам био млад и неискусан,
чинило ми се да ћу ако добијем тачан одговор одмах моћи да стек-
нем ту врлину и да ће све кренути како треба. У то време сам у Ле-
ствици светог Јована Лествичника нашао изреку да смирење
искорењује све страсти и у мени се разгорела жеља да стекнем сми-
рење, да бих на тај начин победио све страсти, што се каже „да јед-
ним ударцем побијем седам“. А заправо, смирење се стиче кроз
борбу, понекад нажалост и кроз спотицања и падове, тако да мо-
жемо рећи да човек који је стекао смирење стекао је савршенство
или да се приближава савршенству. Ово сам и невољно морао да
схватим током година из свог сопственог горког искуства.
Дакле, у то време сам се оцу Андреју обратио са овим питањем
„шта је смирење“ – и он ми је дао одговор који ми је био потпуно
неочекиван и чак неуместан. Он је рекао да је смирење - одсуство
наде на себе (уздања у себе). Ја сам овим његовим речима био јако
разочаран: „Шта он то говори, какве то везе има са мојим пита-
њем?!“, али сам прећутао. Он је очигледно осетио да се са тиме
нисам сложио и није наставио разговор. Након година и година по-
стао сам свестан да тако и јесте. Смирење се управо и састоји у
томе да се у свему надаш не на себе, већ на Бога, као и да смат-
раш себе грешним човеком који не вреди ништа. Отац Андреј
је тако говорио из искуства, он је био истински смирен.
Ми често не разумемо шта је истинско смирење, шта значи смат-
рати себе горим од других. Зато уместо да се смирујемо, ми се ба-
вимо смиренословљем. Смиренословље је врло распрострањена
наводна врлина када човек само на речима говори да је гори од дру-
гих, а изнутра себе не сматра таквим. Толико је раширен овај порок
да је тешко не заразити се њиме. Постоји прича о једном “смире-
номудреном” монаху. Он је тако убедљиво себе разобличавао за
неке грехе да су му слушаоци поверовали и када су поверовали он
се наљутио. Разумете? Замислите себе на његовом месту јер и сви
ми имамо сличне ситуације. Ми кажемо: „Да, ја сам грешан“ - ово
кад кажемо делује заиста скромно, или: „Ја сам неписмен, мало
читам“. Ако човек коме се обраћамо поверује да смо такви, ми ћемо
се наљутити, неће нам се то допасти. А заправо се дешава да ми
себе називамо грешним, неписменим, или помињемо неке друге
87
своје мане само да бисмо задивили људе који смирење сматрају за
врлину. То јест. хвалимо се , и то да тако кажем уз примитивну
лукавост, типа: „Ја сам лош“, док човек са којим говоримо
треба да каже: „Ма не, ти си добар“, – „не, не ја сам лош“, –
„Ма шта ти је, ти си добар“, – „Не, ја сам баш грешан“, – „Ма
шта је са тобом?“. Нама је ово пријатно, и јако је тешко тога се
одрећи.
Мој духовник, отац Андреј, никада о себи није тако говорио. Није
било случаја да он о себи каже нешто лоше, на пример „ја сам
грешник“ или нешто слично томе. Међутим, када су га вређали или
понижавали, или се опходили са њим као са неким неуким и без-
вредним човеком, он на то никако није реаговао. Једном су га
ужасно и страшно увредили. Он је тада �

Язык

Ризница лекова 2

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Ризница лекова 2

Загружено:

Авторское право:

РИЗНИЦА ЛЕКОВА

Поуке Светих Отаца

,,Почетак премудрости је најискренија жеља за учењем, а брига за

Милосрдни Господ нека благослови читаоце ових књига и саста-

На целом путу спасења, од почетка до краја, благодат Божја и мир

Шта је благодат? У најширем смислу: сам Господ Христос; затим

Што је више претварам у своју душу, у своју природу, благодат ми

Благодат је Бог у нама. Благодат је Царство Божије у нама. Кад

О Душе Свети, Ти си мио души. Описати Тебе није могуће, али

Побожан човек јако осећа присуство Божије и опходи се пажљиво

Дај, Господе, свим људима да разумеју Твоју љубав и сладост Духа

- Шта осећате? Упита ме о. Серафим (Преп. Серафим Саровски).

Наша тела су створена ради духовне насладе... Услед пада она

Научени Светим Писмом и делима Светих Отаца, ми верујемо

Духом Светим човек познаје Господа, Творца Свог. Блажени су они

О браћо моја, молим вас и преклињем у Име Божијег милосрђа, ве-

Благодат се снажно осећа на оним местима на којима су се многи

Не може се описати колико нас Господ воли; та се љубав сазнаје

Господе, дај народима целога света да познају колико нас много

Унутрашња лепота душе, осим што улепшава и освећује човека ду-

Светитељ није онај који поседује високе црте људске моралности,

Ако се усрдно трудимо да угодимо Богу, свакако ћемо и од небеске

Безмолвник је онај човек који, не желећи да се лиши сладости Бо-

Бестрашће има она душа која се тако навикла на врлине, као

Само онај ко живи светим животом и има благодат Светога

Безазлени, простодушни, неоптерећени бригама овога света

Бог може испунити срце таквим блаженством и љубављу! Уколико

Душа која је познала Господа и сладост Светога Духа, изгледа као

Скривамо се од стварности, она нас ужасава. Све нас узнемирава и

Умом погледај шта се дешава у души. Ако је у души макар мало

Много је теже очувати благодат, него је задобити.

Ако човек не постане дубоко свестан својих грехова, своје кри-

Без благодати Божије, слични смо животињама, а када је благодат

Мудри Соломон говори: Хоће ли ко узети огња у њедра и хаљине

Свети Симеон Нови Богослов је говорио да су духовно узвишени

У божанственом крштењу ми добијамо отпуштење сагрешења,

Не може изаћи пиле из јајета, ако кокош не лежи на њему. Тако ни

Бестрашће је непокретност душе на зло. Оно се не може стећи без

Прекрасна је глава која је украшена драгоценом дијадемом са бли-

Господ је створио Адама и удахнуо му Свој дах. Ту није реч само о

Ужас вечне смрти човеку открива само благодат Божија. Зато

Човек мора да прође дванаест степеника до савршенства. Ако је

После два светска рата, савремени свет је изгубио благодат Светог

Од Бога је благодат, а од нас труд.

Човек најпре приморава себе на свако еванђелско добро ради Хри-

Онај ко је примио благодат сматра се ништавнијим од свих

Благодат има обичај да теши оне са поузданом вером, који су ради

„У чему вас затекнем у томе ћете бити“ – говори Господ. О тешко,

Шта је то што ће најпре задржати благодат у души? - Кротост. Шта

Ко себе посебно и свим силама приморава на молитву, али се не

Дух Свети је душа цркве: Он освећује све и сва што је у Цркви: и

Бог нам долази да се Сам открије када га својом слободном љу-

4 правила Старца Силуана за стицање и чување благодати

Откривено ми је једне вечери после дуге молитве да јако мало људи

Сладост меда нико јасно не може да изрази речима онима који га

Благодат се губи због неверја и немара, а стиче кроз веру и ревност.

Шта је ово што ми се догађа? Тражио сам да задобијем отпуштење

Услед блаженог садејства Духа Светога у човеку најпре почиње

Свети Оци стање након стварања називају природним, а стање

Како да Те представим? Шта да кажем браћи својој о Теби? Како

Девственици, то јест ви који нисте окусили душевну смрт стварним

Облици искуства благодати Божије

Требало би да у сушним периодима душе покушамо да сагледамо

Док не прими благодат, човек мисли да му је у души све у реду и

Господ нам је наложио да Га љубимо свим срцем и свом душом -

О браћо моја, кад бисте могли да разумете жалост душе која је