Вы находитесь на странице: 1из 6

UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA KRIMINALITET

39.

(znaaj i uticaj medija na javno mnjenje i prevenciju kriminaliteta,Medijski kriminalitet i njegove posledice uticaja na potencijalnuprimarnu i sekundarnu strukturu i na stanovnitvo)

Masovni mediji je opti naziv za prenosnike informacija, odnosno sredstava komunikacija razliite tehnike i funkcionalne sadrine (radio, televizija, novine, filmovi, asopisi i druga tampa) nastali za potrebe masovnog drutva. U pitanju je raznovrsna i masovna struktura tehnike, organizacione i kadrovske prirode i potencijala informisanja, propagande i drugih vidova komunikacije u savremenom svetu. Bitna obeleja medija su: usmerenost prema heterogenom, brojnom i anonimnom auditorijumu. Savremeni mediji imaju mnogobrojne mogunosti da rafinirano i otvoreno utiu na funkcionisanje modernog drutva na njegov kulturni i socijalni aspekt ponaanja. Objektivno od medija se oekuje da razvijaju programe koji su visoko informativni, obrazovni i usredsreeni na uzdizanje kulturnog nivoa graana. Rasprave o tome koliki je njihov uticaj na ljudski ivot, pa i na pojavu kriminaliteta traje veoma dugo. Najea zapaanja su da pod uticajem masovnih medija, ljudi menjaju: svoje stavove, miljenje, sportsku orijentaciju i profesionalnu karijeru. U savremenom drutvu su postali najznaajniji faktor, koji utie na socijalizaciju mladih, bitan faktor formiranja njihovih vrednosnih stavova i modela ponaanja. (deca i mladi provode znatno vie vremena pored televizora, nego u koli). Ne postoji ni teoretska ni istraivaka saglasnost, koliki je negativan, a koliki pozitivan uticaj televizije, kada je re o delikventnoj orijentaciji. Ipak, brojna shvatanja i istraivanja ukazuju na negativne uticaje, mada nisu zanemarljiva shvatanja koja osporavaju ovu tezu.

Medijski kriminalitet i njegove posledice


Medijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena podsticajima masovnih medija na kriminalitet kao motiv umetnikog stvaralatva. Teorija i struna javnost - ukazuju na znaajne efekte raznovrsnosti MEDIJSKE STIMULACIJE kriminalne orijentacije, kako potencijalnih izvrilaca krivinih dela, tako i linosti sa razvijenom kriminalnom karijerom i na odsustvo potrebnih vidova drutvene reakcije. Oni polaze od optih sociolokih formi uticaja na moral, kulturu i vrednosti kroz komercijalizaciju sadraja, do specifinosti koje utiu na mlade (pojave agresivnosti i nasilnikih delikata). Najznaajniji nain zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i ekonomskih, dravnih i partijskih centara moi. To je skladan mehanizam biznisa, politike i medija s ciljem da se dominira informativnim prostorom, odnosno da se pojaaju socijalni naboji, kompromituju neistomiljenici i zaustavi demokratizacija drutva. Usled toga, u kriminolokom smislu, masovni mediji su u mogunosti da trajno uobliavaju svest - ISPIRANJEM MOZGA - , kao sredstvom ideoloke i politike manipulacije, kod drutvenih slojeva. Filmski i televizijski programi, zabavni i drugi mediji imaju gotovo neogranienu slobodu u izraavaju i u stanju su da podstaknu najnie instikte i modele identifikacije i oponaanja poznatih u teorijama socijalnog uenja: LUIS ALVIN DEJ: smatra da najvei deo medijskih sadraja dovodi u pitanje drutvene norme. Posle medijskih predstava, razliitih oblika nasilja i delikventnih radnji gledalac stie utisak da se zloin isplati, jer prolazi nekanjeno. NAI AUTORI: smatraju medije najvanijim faktorima kriminalnih podsticaja. Ne pridaje se isti znaaj svim sredstvima masovnih medija i komunikacije na gledaoce i itaoce. Najpoznatija sredstva masovnijh medija su: 1. tampa i razni anrovi literature; 2. film; 3. televizija

I. TAMPA Ne postoje jasni pokazatelji njenog delikventnog uticaja. tampa je najstarije sredstvo masovnog optenja. Zahvata celokupni drutveni ivot, pa postoje i razliiti vidovi tampe, a samim tim odreene ciljne grupe italaca. Kriminalitet i drugi vidovi predstupnikog ponaanja u tampi zauzimaju vidno mesto i oduvek pobuuju panju ljudskog interesovanja. tampa moe biti nuan i koristan nain optenja, informisanja i komunikacije, a samim tim i znaajan faktor prevencije kriminaliteta. Unapreenje i demokratizacija ljudskih odnosa, istovremeno moe biti i vano sredstvo manipulacije i propagande i predstavljati delikventni faktor. II. FILM tetan uticaj filma se ogleda u potenciranju mrane strane nasilja, i to u vie anrova: 1. kriminalistiki anr, 2. vestern, 3. ratni folmovi III. TELEVIZIJA Od svih sredstava masovnih komunikacija u savremenim drutvima ima najvei uticaj. Iz osnova je promenila nain ovekovog ivota. Ona utie na njegovo miljenje, doivljavanje vremena i prostora. Snagu ovog medija izneli su mnogi autoriteti. DEJVID MEK KVIN: - smatra da televizija oblikuje nain na koji jedno drutvo funkcionie. AN BODRIJAR: - smatra da je televizija odavno izala iz svog medijskog stanja i zaposela realan ivot iznutra, upravo kao virus kada ue u zdravu eliju. DANIJEL BEL: - smatra da se ljudi usled dejstva televizije pretvaraju u pogranine stanovnike. Oni ive na liniji koja razdvaja san od jave, tj. istinito od lanog. Njeni sadraji su usmereni komercijalnim efektima i prilagoeni su primitivnom ukusu, tako da svojim negativnim uticajem podstiu maloletne delikvente.

UTICAJ NA MALOLETNIKE: Smatra se da mediji utiu na devijantno ponaanje mladih na vie naina: prihvatanjem vrednosti koje nude njihovi sadraji pada se pod njihov uticaj; 2. identifikacijom tj. oponaenjem dvijantnih grupa i pojedinaca; 3. ve formirane kriminalce inspirie na izbor sredstava i metoda za izvrenje delikata
1.

Ovo stanovite izraeno je kod nekih amerikih istraivaa sa shvatanjem da se u takvim emisijama ue kriminalne tehnike. Preme Amerikoj psiholokoj asocijaciji skoro sve studije iz ove oblasti su pronale vezu izmeu nasilnih programa i ponaanja dece. Najnepovoljniji uticaji medija u oblasti kriminalne stimulacije su: podsticanje nasilja maloletnika i agresivnog ponaanja dece. NAJDER (nemaki kriminolog): smatra da je medijski kirminalitet gotovo iskljuivo nasilniki gde se nasilje ulepava i estetki prikazuje. Visoki policijski funkcioneti: - takoe smatraju da je medijski uticaj na kriminalitet neposredan i nesumniv. DEJMS HALORAN: - smatra da preterano esto prikazivanje nasilja u sredstvima masovnih medija, poveava verovatnou da e se pojedinci u slinoj situaciji agresivno ponaati. Ipak, ukoliko nema primarnog motiva, i pored stalnog gledanja nasilja, ovek se ne moe primorati na nasilniko ponaanje. To zavisi od socijalnih i individualnih karakteristika. Masovni mediji podstiu kriminalne tendencije razvoja mladei: prikazivanjem superoveka, iivljavanjem svih nagona, specijalno stanja opojnosti (alkohol, nikotin, marihuana, nagon za vonjom)

DOMAI AUTORI: - smatraju da je nasilnika crta ili agresivnost sve snanija osnova na kojoj se razvijaju: izvetavanje, reportae, dramski, filmski ili serijski programi iji su potroai preteno mladi ljudi i najnie obrazovani skloni su da negativnog junaka uzmu za uzor. DRUTVENA REAKCIJA: Posredstvom medija kriminalne pojave se banalizuju, posebno nasilje na koje se publika navikla i stvara utisak njihove normalnosti. Efekti na obinog gledaoca: - pasiviziranje masa; - irenje apatije; - kriminal i agresivnost izgledaju kao normalne pojave. Preterani senzacionalizam i stvaranje zasienosti brutalnim scenama, dovode do 2 vrste reakcija:
1. navikavanje na nasilje i stvaranje svesti da je to normalan vid

komunikacije, 2. pojava oseaja nesigurnosti ( mediji bezazlene vidove delikvencije prikazuju


kao posebno opasne ili prostorno udaljene kriminalne akte prezentiraju kao da se sve odvija pred naim vratima).

Moderna informatika era stvorila je medijsku sliku nasilja:


-

uvoenjem u svest oveka principa efikasnosti reavanja problema brutalnou, a osim toga uvoenjem elementa VIKTIMIZACIJE (odnosno straha od moguih sluajeva, oseanje straha za svoj ivot - lina i materijalna ugoenost).

Istraivanja pokazuju: - da lica koja vie gledaju televiziju i nasilje ive u strahu da ne budu rtve zloina. PREVENTIVNI UTICAJ MEDIJA NA KRIMINALITET HIPOTEZA O KATARZI: - je stanovite koje smatra da nasilje u medijskim scenama utie na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca. Ovo stanovite je potkrepljeno stavovima ARISTOTELA, FROJDA i LORENCA: - oni smatraju da u emisijama, gde dominira nasilje, mediji igraju drutvenu funkciju oslobaanja mladih od latentnih sklonosti agresije, ublaavajui njihove akcione motive.

Sociolozi tvrde - da mediji nisu indikatori ni inspiratori kriminalne orijentacije, niti se mogu smatrati uzronicima kriminalnog ponaanja, ve su vie dodatni agens koji pospeuje efekte kriminalnog ponaanja. Ovo shvatanje zastupa i veliki broj znaajnih autora tvrdei da uticaj MAS medija na oseanja, stavove i ponaanje pojedinca nije dokazan. Znaaj medija u prevenciji kriminalnog ponaanja je veliki. Njihov zadatak je: - objektivno informisanje o kriminalnom fenomenu.