Вы находитесь на странице: 1из 7

PORODINI FAKTORI KRIMINALITETA

1. pojam i socijalna uloga porodice; 2. strukturalne anomalije ( porodini kriminalitet) 3. porodini faktori maloletnike delikvencije a) psiholoka shvatanja; b) socioloki priistupi

40.

(pojam i socijalna uloga porodice, strukturalne anomalije i porodini kriminalitet, porodini faktori maloletnike delikvencije psiholoki i socioloki pristupi)

1. pojam i socijalna uloga porodice


Porodica predstavlja oblik drutvene zajednice zasnovan na: 1. bio-sexualnim, 2. reproduktivnim, 3. ekonomskim i 4. socio-zatitnim funkcijama. Po svom sadraju, ona je univerzalna i tipina zajednica, najhomogenija, najvra i najtrajnija zajednica u svim istorijskim tipovima drutva. Porodina sredina: je jedna od bitnih determinanti ponaanja linosti, posebno delikvencije dece i maloletnika. Moralna funkcija porodice: Integracija drutva i socijalizacije oveka u porodici kao socijalnoj zajednici, branih i srodnikih veza, odgovarajui odnos vaspitanja, harmonije i stabilnosti, ini najvaniji element odgovarajueg i drutvenoprihvatljivog ponaanja pojedinca. Od starijih lanova koji su uzor u ponaanju mlai se ue i stiu pozitivne i negativne navike i obiaje, stavove o vrednostima, moralna svojstva i usvajaju norme ponaanja. Savremena porodica, ipak je doivela promene i iz tradicionalnih i patrijarhalnih odnosa, prela u neke druge, koji kada je u pitanju delikventnost, imaju dve posledice:
1) slabi kohezionu i vaspitnu funkciju; 2) jaa individualizaciju lanova, to dovodi do sukoba sa starim

konzervativnim shvatanjem nadzora i ponaanja.

Porodica: je drutvena sredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije linosti. U njoj se stiu: prva i osnovna moralna i estetska naela, intelektualne predispozicije, radne navike i socijalna funkcija uopte. Svako odsustvo vaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada dezorganizacije vodi u neki oblik devijacije ili delikvencije.

2. strukturalne anomalije i porodini kriminalitet


Na uzroke kriminaliteta utiu strukturalne anomalije u porodici, a posebno:
a) poremeaj porodinih odnosa i b) poremeaj porodine strukture.

Vaspitna, ekonomska i demografska uloga porodice je od bitnog uticaja na pojave kriminaliteta, a naroito: - stambeni uslovi ivota; - zaposlenost roditelja; - broj dece u porodici. Pojava socijalne patologije u porodinoj sredini moe biti izvor sukoba oponaanja ili sticanja devijantnih navika. U porodine kriminogene faktore spadaju:
-

strukturalni poremeaji odnosa, koji se manifestuju odsustvom porodine discipline, poremeeni odnosi roditelja i dece, poremeeni brani odnosi, odsustvo pravilnog porodinog vaspitanja.

Osnovu porodine sredine ini njeno jezgro brak Brak: je prava i priznata zajednica mukarca i ene, ija skladnost ini osnovu stabilnosti porodice. Poremeaji u branim odnosima smatraju se jednim od mikro-grupnih faktora devijantnosti, kako kod suprunika, tako i kod dece.

Poremeeni brani odnosi utiu na: stvaranje porodine krize, zlostavljanje meu lanovima, na emotivni i vaspitni razvoj i socijalizaciju dece. Posledica toga su tee kriminalne radnje: poligamija; dvobranost; vanbranost sa maloletnim licem; zlostavljanje i zaputanje maloletne dece; porodino nasilje; incest

poremeaji u porodinoj strukturi: uslovljeni su nepotpunou porodinog jezgra, a nastaju smru jednog od roditelja, razvodom ili nekim drugim razlogom, razdvojenou suprunika meusobno ili od dece. Obino su praeni i poremeajem porodinih odnosa: mrnjom meu branim partnerima, asocijalnim ponaanjem dece, pojavom divljih brakova, zanemarivanjem dece, pojavom ljubomore, preljube, zlostavljanjem lanova porodice, kao i alkoholizmom, prostitucijom, suicidnim postupcima ..... Na porodinu i branu stabilnost, odnosno stanje i strukturu porodinih odnosa utiu i socijalno-ekonomski faktori. Porodica je u svom razvoju prola kroz mnoge sloene faze obeleene uticajem velikog broja spoljanjih i unutranjih kriza. Porodina kriza Porodina kriza postoji kada u odnosima lanova postoji pojedinano ili grupno nezadovoljstvo i kao takvo zahteva promene. Najtee forme porodinih kriza, uzrokovane su drutvenim i ekonomskim uslovima, kojima su lanovi porodice izloeni: nezaposlenost, stambena nezbrinutost, nedostatak materijalnih potreba, zdravstvena ugroenost.

Sve ovo moe izazvati delikventno ponaanje naroito ako porodice imaju nedovoljno razvijenu unutranju (emocionalnu) vezu pre novonastale krizne situacije.

3. porodini faktori maloletnike delikvencije


Miljenja o uticaju porodice na ponaanje njenih lanova u teoriji su nepodeljena. Razliiti su samo stavovi o modalitetima uticaja porodinih odnosa na takvo stanje. U tom smislu istiu se: a) psiholoka shvatanja i b) socioloka shvatanja

- psiholoka shvatanja
Nain vaspitanja u porodici je bitan uslov ponaanja dece u svim razvojnim fazama. Devijantnost moe sa sobom nositi dva naina vaspitanja: a) represivni nain i b) apstinentni nain
a) represivni nain: podrazumeva strogo vaspitanje i kanjavanje koje

stvara psiholoki invalidnu linost, nesigurnu i depresivnu.


b) apstinentni nain: stvara agresivnu linost bez oseanja za granice

drutveno doputenog i normalnog Dezorganizovana porodica ima posledice na ponaanje dece. Takva deca, prema miljenju nekih kriominologa kreu se u zaaranom krugu pri emu dolaze do izraaja delikti, agresivnost oseanje krivice i teskoba Na ovakve stavove ukazivale su i najranije kriminoloke teorije i studije. Lombrozo: meu kriminalcima se nalazi veliki broj dece poronih roditelja, vanbrane dece i siroadi. TEORIJA PRIVRENOSTI (Bowlby, Horner, Howing, Isabella Belsky) U okviru psiholokih shvatanja istie se TEORIJA PRIVRENOSTI u okviru koje su istraivai dokazivali uslovljenost budueg ponaanja deteta, privrenou deteta sa roditeljem ili drugim starateljem u toku hranjenja i

drugih potreba, koje bitno utiu na kasnije faze pravilnog razvoja u toku socijalizacije ili odstupanja od drutveno prihvatljivih normi. Bowlby: delikventi su u detinjstvu bili lieni privrenosti primarnih staratelja, to je posledica nemogunosti integracije u zajednicu. Na privrenost pored ovog jo utiu i este selidbe, traumatini i teki uslovi ivota. Farrington Hawkins: ovakvi dogaaji do 8. godine razvoja deteta utiu na kriminalnu orijentaciju u godinama kasnije zrelosti. Raine, Brenan, Mednick: nesigurna i blago privrena deca u kasnijim fazama ivota su sklonija fizikom nasilju od drugih. Pithers i Chaffin: odsustvo privrenosti u detinjstvu dovode u vezu sa empatijom prema sredini kasnije i sa sexualnom delikvencijom: U okviru optih teorija o kriminalitetu Gottfredson, Hirrchi navode da je budue ponaanje deteta u vidu normalnog ili devijantnog uslovljeno njegovim emotivnim razvojem sa primarnim starateljima u toku dejeg razvoja. TEORIJA IVOTNOG DOBA Neki noviji istraivai koji se bave uslovljenou ranog i zrelijeg doba u ponaanju ovek, kao to su: (Sampson, Laub, Peter Hoster, Brame, Horney) Zastupaju tzv.Teoriju ivotnog doba. Prema njima: - uzroni odnos izmeu rane delikventne orijentacije i takvog ponaanja u zrelijem dobu, nije proizvod iskljuivo individualnih karakteristika, jer je injenica da jedni nastavljaju devijantnu orijentaciju, dok drugi pod uticajem drutvenih uslova menjaju ranije navike i sklonosti. (Ponaanje oveka je uslovljeno njegovim ranim dobom. Delikventno ponaanje u zrelom dobu je posledica ponaanja u ranom detinjstvu, a i steenih navika pod uticajem drutvenih uslova). Na kraju teorijaska provera navedenih istraivanja u hipotezama, data je u radu Postavke modela (R.Kac). U ovom delu se objanjava model bliske povezanosti (side by side) 1999. godine. Ona je potvrdila sledee kriminoloke vane hipoteze:
-

rano odsutni otac stimulie nesigurnu privrenost deteta;

nesigurna povezanost roditelja i deteta obrnuto je uslovljena sa samokontrolom (empatijom), a stimulie nasilnino ponaanje u kasnijem ivotu; nesigurna povezanost roditelja i deteta stimulie neadekvatnu panju prema detetu; strogost i nezainteresovanost majke i oca smanjuju deju samokontrolu; samokontrola je obrnuto srazmerna sa nasilnikim ponaanjem.

Psihoanalitiar Fridlander: polazi od toga da je dete nagonsko bie koje se vremenom iz faze uivanja prilagoava naelu stvarnosti, to dovodi do preoblikovanja nagona. U periodina razvoja deteta posebno istiu fazu formiranja moralne svesti, kada dete po likvidaciji edipovog kompleksa, prirodno tei poistoveivanju sa roditeljima, pa ukoliko je njegova porodina okolina kriminogena, svest se moe razvijati normalno, ali ponaanje je nuno asocijalno.

- Socioloki pristupi U sociolokim teorijama postoje razliiti pristupi i objanjenja porodinih faktora u vezi sa delikvencijom. Postoje sledee teorije (pristupi): 1. pristupi koji polaze od demografskih postavki (POSTMA); 2. socijalna teorija HOJER; 3. teorija diferencijalne asocijacije SADERLEND; 4. Pristup KOEN-a u delu: delikventni deaci. Postma: ukazuje da je problem u velikm porodicama sa srednjom grupom po redu roenja, jer su okrueni nedovoljnom brigom i razvoj deteta je izloen nepovoljnim uticajima; Hojer: osporava uticaj porodice na delikventno ponaanje dece, ali zato prihvata da porodica u njegovim kasnijim fazama odrastanja predstavlja problem u prilagoavanju; Saderlend: polazi od stavova da dete asimiluje asocijalno vaspitanje od roditelja, koje ga kasnije vodi u zloin.

Koen: u svom delu delikventni deaci primeuje da pozicija odreene porodice u drutvenoj strukturi, odreuje probleme sa kojima e se kasnije dete susresti. Socioloke teorije: u porodine faktore uzronosti ubrajaju:
1. nepotpune porodice (ognjite nije razdvojeno, ali socijalna

adaptacija deteta je ugroena) Uzroni faktori se manifestuju u obliku vaspitne zaputenosti, upuivanje na delikvenciju, patoloka posesivnost majke, neumeren autoritet, pasivnost oca u vaspitanju.
2. razdvojene porodice (ovde se ubrajaju sve vrste rastave: smrt i drugi

oblici nestanka jednog od roditelja)


3. razdvojena ognjita imaju uticaj tamo gde se razdvajanje

pojavljuje u uzronoj vezi sa asocijalnou. Ovde dolaze u obzir mnogobrojne injenice: socijalno i sexualno nezadovoljstvo suprunika, frustracije dece u toku branih razmirica, izgubljeni autoritet roditelja, pojava treeg uljez u ranijoj branoj vezi. Uljez se pojavljuje kao suparnik i dete se osvetniki ponaa prema roditeljima i uputa u kriminalno ponaanje. Roland Berger: smatra da se kriminogeni uticaj vri na dete, skoro od njegovog roenja i da vaspitanje poinje u kolevci. Pinatel: Na osnovu svih istraivanja je utvrdio da strukturalne promene u porodici (raspadanje braka) imaju bitnu ulogu u kriminalitetu odraslih, naroito povratnika. Na asocijalno ponaanje takoe utiu i afektivni poremeaji, kao to su ljubomora, odsustvo panje, preterana nenost, podreenost ... Slobodno vreme: vreme u kome se ovek ne obavezuje radom, profesionalnim, drutvenim i porodinim obavezama, ve je preputeno slobodnom izboru aktivnosti pojedinca. Ono je bitan faktor sa aspekta delikventnog ponaanja, naroito mladih, ako se dobro ne osmisli. Slobodno vreme u dosadi i dokolici poprima kriminogeni karakter.