Колено (art. genus) је зглоб који спаја кондила бутне кости са
кондилима голењаче. Припада кугластим зглобовим. У предњем делу чахуре зглоба налази се тетива m. quadriceps – а и њена велика сезамоидна кост patella. Између зглобних површина голењаче и бутне кости налазе се два менискуса (спољашњи и унутрашњи). То су фиброзно – хрскавичаве творевине, полумесечастог облика које омогућавају кондилима голењаче да се присно приљубе уз конвексне зглобне површине бутне кости.
Најзначајније везе су:
1. Lig. Transversum genus – попречна веза колена
2. Lig. Patellae – чашична веза 3. Lig. Cruciatum anterius – предња укрштена веза 4. Lig. Cruciatum posterius – задња укрштена веза 5. Lig. Collaterale fibulare – спољашња бочна веза 6. Lig. Collaterale tibiale – унутрашња бочна веза 7. Lig. Popliteum obliquum – коса затколена веза 8. Lig. Popliteum arcuatum – лучна затколена веза
Могући покрети у зглобу колена су савијање и опружање око
попречне осовине у сагиталној равн и сољашња и унутрашња ротација око уздужне осовине у хоризонталној равни. Ротације су могуће када је колено савијено при чему унутрашња ротација износи 5°, а спољашња 15 - 20°. Савијање колена се активно врши до 130°, а пасивним покретом обим је већи за 20°. Артрозе су дегенеративно обољење периферних зглобова. Болест настаје као последица дегенеративних промена у хрскавици зглобова, што доводи до субхондралних склероза костију и хипертрофичних промена по ободу костију. Током живота хрскавице се лагано троше, слабе и губе еластичност. То потврђује и чињеница да се прве дегенеративне промене стварају на зглобовима који су највише оптерећени (LS део кичменог стуба и зглобови доњих екстремитета).
Клиничка слика: Субјективне промене ce могу смањити или
потпуно нестати на краће или дуже време. Ове повремене егзацербације и ремисије карактеришу артрозе. Симптоми су: бол који се јавља при промени положаја тела, при дужим физичким оптерећењима, при промени времена и при излагању тела хладноћи или влази; укоченост је један од раних знакова; деформације и крепитације се јављају у касној фази.
Лечење може бити конзервативно и оперативно. Конзервативно
лечење представљају медикаменти и профилактичке мере. Профилактичке мере су: честа промена положаја тела при раду, избегавање дугог оптерећења зглобова, гимнастичке вежбе у току дана, избегавање честих и јаких физичких напора, избегавање дуготрајног рада у неповољном положају, избегавање изненадне промене микроклиматских услова и смањење тежине код гојазних. Физикалну терапију представљају: кинезитерапија, термотерапија, солукс зрачење и парафинске купке (уклањају спазам мишића и киселе продукте метаболизма).
Артрозе најчешће настају код старих особа као примарни
поремећај, а код младих као секундарни поремећај (спортисти). У узнапредовалим случајевима колено је деформисано, постоји ограничење покрета, присутне су крепитације, а ход је немогућ без штапа/штака. Артроза колена је испољена озбиљним функционалним поремећајима -> болови, смањена покретљивост, храмљење, контрактуре, ограничење покрета, скраћење екстремитета. Крепитације се чују приликом покрета у зглобу, а у касној фази услед контрактура околних мишића долази до израженог неправилног држања и промене положаја карлице.