Dr Vukain Pavlovi1

UDC 316.334.3:929 Weber M. 316.282

VEBEROVA KONCEPCIJA MOI

Saetak: Po miljenju autora ovog teksta, Veberovo shvatanje moi predstavlja najvaniju taku u njegovoj sociologiji vlasti. Bez kategorije moi nije mogue razumeti Veberovo shvatanje politike, kao ni njegovo odreenje drave. Veliku vanost ima Veberovo razlikovanje moi i vlasti. U ovom radu se posebna panja poklanja Veberovoj analizi legitimnosti vlasti, jer to pitanje ima veliki znaaj za politiku sociologiju. U tekstu se detaljno prikazuju najvanije odlike sva tri tipa legitimnosti vlasti: racionalno-birokratske, tradicionalne i harizmatske. Drugi deo teksta bavi se pitanjima drutvene podele moi. U okviru toga izlau se Veberovi pogledi na klase i stalee, kao i na politike partije. Kljune rei: mo, vlast, legitimnost, birokratska vlast, tradicionalna vlast, harizmatska vlast, klase i stalei, politike partije ISTORIJSKO-TEORIJSKI KONTEKST Druga polovina devetnaestog veka, vreme Veberovog studiranja i intelektualnog sazrevanja, protie u Nemakoj u znaku istorijske kole koju predvodi Leopold fon Ranke. U sreditu tog teorijskog pravca je pojam drave, i to drave moi (Machtstaat). To je jedan od glavnih razloga kojim se moe objasniti uspon i uticaj istorijske kole u Nemakoj toga doba. Mo je, kao ujediniteljska i osvajaka sila, opsesivan predmet interesa i znanstvenika i politiara2, jer je Nemaka toga doba ne samo dugo ekala na ujedinjenje, ve je u odnosu na Englesku, Francusku i Rusiju, predstavljala svojevrsnu evropsku periferiju. Dakle, opsednutost problematikom moi nemake istorijske kole moe se objasniti dvostrukim razlozima: (a) unutranjim, u vidu legitimnih nacionalno-patriotskih tenji za ujedinjenjem; i (b) spoljanjim, u smislu pretenzija za ulazak u krug velikih evropskih sila i uee u deobi kolonijalnog kolaa. Za ujedinjenje Nemake najzaslunija je Pruska, koja na delu sprovodi obrazac politike moi (Machtpolitik). Naredno obeleje duhovne situacije u Nemakoj druge polovine devetnaestog veka je jaka idealistika tradicija u filozofiji i drutvenim naukama, koje su pod uticajem velikih filozofsko-teorijskih sistema Kanta i Hegela. itavo Veberovo delo, po oceni Mihajla uria,

1 Redovniprofesor,UniverzitetuBeograduFakultetpolitikihnauka. E-mail:vukasin.pavlovic@fpn.bg.ac.rs 2 VjeranKatunari,Weberovpresjekdrutvaipolitike,op.cit.s.23.

10

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

predstavlja gigantski pokuaj da se prevaziu jednostranosti i ogranienja idealistike tradicije u nemakoj pravnoj nauci i ekonomiji i da se produbi i proiri analitiki okvir Marxovog materijalistikog shvatanja.3 ODREENJE MOI Svoju teoriju moi, kao i politiku sociologiju u celini, Veber je zasnovao na osobenim shvatanjima drutvenog delanja, drutvenog odnosa, a posebno iz jedinstvene koncepcije politike, drave i oblika vlasti. Pogledajmo u najsaetijem vidu kako sam Veber shvata i definie ire konceptualne okvire unutar kojih smeta i odreuje pojam moi kao kljuni pojam politike sociologije. Oblici drutvenog delanja Postoje, po Veberu, etiri oblika drutvenog delanja: (1) ciljnoracionalno: kad se dela (ili ne dela) u skladu sa oekivanjem ponaanja spoljnjeg sveta i drugih ljudi, da bi se postigli sopstveni ciljevi kojima se racionalno tei; (2) vrednosnoracionalno: kad se svesno veruje u etiku, estetsku, religioznu ili drugu apsolutnu vrednost odreenog ponaanja, zbog same vrednosti i nezavisno od uspeha delanja; (3) afektivno, naroito emocionalno: kad se dela u skladu sa aktuelnim afektima i duevnim stanjem: (4) tradicionalno: kad se dela u skladu sa ustaljenim navikama i obiajima.4 Mo po Veberovoj koncepciji predstavlja oblik drutvenog delanja sa ciljem da se sprovede sopstvena volja. Oigledno je da svaki od navedena etiri vida drutvenog delanja moe da poslui kao osnova i sadraj procesa moi. Drutveni odnos Veberova definicija moi, kao to emo kasnije videti, ukljuuje pojam drutvenog odnosa. Fenomen moi je, dakle, mogu unutar odreenog drutvenog odnosa. Pod drutvenim odnosom Veber podrazumeva ponaanje veeg broja osoba koje je po svom smisaonom sadraju uzajamno podeeno i time orijentisano. Drutveni odnos sastoji se, dakle, potpuno i iskljuivo u izgledima da se drutveno dela na neki (smisaono) mogui nain, bez obzira na emu se zasnivaju ti izgledi.5 Kao to istie Rajnhard Bendiks (Reinhard Bendix) mo je, u najoptijem smislu Veberovog shvatanja, aspekt veine, ako ne i svih drutvenih odnosa. ovek moe da

3 Mihajlouri,SociologijaMaxaWebera,op.cit.s.17. 4 MaksVeber,Privredaidrutvo,1976,Beograd,Prosveta,tomprvi,s.17. 5 MaksVeber,Privredaidrutvo,op.cit.s.18.

Dr Vukain Pavlovi | VEBEROVA KONCEPCIJA MOI

11

ispoljava mo na tritu, za predavakom katedrom, na veernjem prijemu, u sportu ili naunoj diskusiji, u erotskom ili odnosu milosra.6 Istina, on dodaje da bi upotreba pojma moi u ovako irokom smislu imala malu naunu korist i upotrebnu vrednost.7 Veberovo shvatanje politike Na direktno pitanje ta podrazumeva pod politikom Veber, u svom znamenitom tekstu-predavanju Politika kao poziv, daje sledei odgovor: voenje ili uticaj na voenje neke politike organizacije, a u naem sluaju - drave.8 I dodaje: Politika e, dakle, za nas da znai tenju ka uestvovanju u moi ili uticaju na raspodelu moi bilo izmeu drava, bilo izmeu grupa ljudi u dravi u kojoj ive.9 Za Veberovo razumevanje politike i politikog procesa vaan je i pojam politikog odnosa. Politiki odnos je jedna od moguih manifestacija drutvenog odnosa. Kao i kod svakog drutvenog odnosa, tako se i kod politikog odnosa smisaoni sadraj moe menjati u zavisnosti od okolnosti. Veber to ilustruje sledeim primerom: Politiki odnos zasnovan na solidarnosti moe prei u sukob interesa.10 Ukoliko je u nekom drutvenom odnosu uopte, a u politikom odnosu posebno, delovanje orijentisano prema nameri da se sprovede sopstvena volja nasuprot otporu jednog ili vie partnera, onda se tu radi o borbi. Za razliku od borbe, takmienje se karakterie upotrebom miroljubivih sredstava. Tako se pokazuje da su sukob interesa i borba da se nametne sopstvena volja bitni elementi Veberovog poimanja moi. Neki autori idu i dalje smatrajui da je koncept otpora (resistance) bitan za razumevanje Veberovog shvatanja odnosa moi. U teorijskim diskusijama o Veberu nedovoljno se ceni i neadekvatno uvaava da su u njegovim analizama mo i otpor dva distinktivna ali meuzavisna aspekta odnosa moi, konstatuje J.M. Barbalet.11 Ovde se moe ukazati na jedno zanimljivo, i u odnosu na prethodno, potpuno drugaije tumaenje Veberovog shvatanja moi koje nam nudi Vladimir Gligorov. Gligorov analizira konkurentsku i kooperativnu dimenziju Veberove koncepcije moi. Mada priznaje da se ve iz definicija vidi da je mo konkurentski tip politike vrednosti, a da vlast ima kooperativnu vrednost, Gligorov dolazi do sledeeg zakljuka: Mo se moe stei ak uprkos otporu drugih ljudi, a bar uz njihovu saglasnost. U tom sluaju, budui da dovoljan

6 ReinhardBendix,1977,MaxWeber,AnIntellectualPortrait,UniversityofCaliforniaPress,Berkeley, LosAngeles,London,p.290. 7 ReinhardBendix,MaxWeber,AnIntellectualPortrait,op.cit.,p.290. 8 MaxWeber,Politik als Beruf, navedenopremaMaksVeber,Politikispisi,poglavljePolitikakaopoziv (prevodZoranini),Beograd,2006,FilipVinjiiSlubeniglasnik,s.433. 9 Isto,s.434. 10 MaksVeber,1976,Privredaidrutvo,Itom,op.cit.,s.19. 11 J.M.Barbalet,Powerandresistance,TheBritishJournalofSociology,VolumeXXXVI,Number4,p.531.

12

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

uslov implicira nuni, Veber bi tvrdio: ko moe da stekne mo uprkos otporu, moe da je stekne i uz saglasnost. Naravno, obrnut odnos ne vai. to se moe uz saglasnost, ne mora se moi i uz otpor.12 Dakle, po miljenju Gligorova glavna osobenost Veberovog shvatanja moi svodi se na njegovo shvatanje vlasti, jer vlast je kooperativna mo, po definiciji. Zbog toga zakljuuje da je Veberovo shvatanje jedan od najambicioznijih pokuaja da se odbaci konkurentsko i da se odbrani kooperativno shvatanje vlasti.13 U Veberovoj sociolokoj kategorizaciji vano mesto pripada drutvenim tvorevinama, kao to su porodica, crkva, drava. Prema izriitom Veberovom tvrenju sve politike tvorevine su tvorevine koje upotrebljavaju silu.14 Kad se kae politiki uslovljena ili doneta odluka onda se, po Veberu, uvek misli na interesnu raspodelu, odnosno, odranje i poveanje moi: Ko se bavi politikom, tei moi: moi kao sredstvu u slubi drugih ciljeva (idealnih ili egoistikih), ili moi radi nje same: da bi se uivalo u osjeanju prestia koje ona prua.15 Ve iz ovih nekoliko navoda jasno se vidi da u Veberovoj koncepciji postoji duboka povezanost moi i politike, moi i interesa. Veberovo odreenje drave Slina veza sa kategorijom moi lako se uoava i u Veberovom optem odreenju politike zajednice, a posebno drave. Pod pojmom politike zajednice Veber podrazumeva takvu zajednicu koja svojim delanjem ispoljava spremnost na upotrebu fizike, pa i oruane sile da bi regulisanoj vladavini svojih uesnika potinila jednu teritoriju i ponaanje ljudi koji se trajno ili privremeno nalaze na njoj.16 Dakle, politika zajednica spada u takve zajednice u kojima zajedniko delanje ukljuuje prinudu takve vrste kojom se ugroavaju ili unitavaju ivot i sloboda kretanja kako onih koji ne pripadaju takvoj zajednici, tako i samih uesnika u toj zajednici.17 Politika zajednica, a drava pre svega, oekuje od pojedinca da se izloi smrtnoj opasnosti ako je to, moda, u interesu zajednice.18 Zato svaka politika zajednica razvija specifian patos i postavlja svoje trajne emocionalne temelje u onome to se naziva zajednika politika sudbina.19

12 VladimirGligorov,1985,Politikavrednovanja,Partizanskaknjiga,Beograd,s.93. 13 VladimirGligorov,Politikavrednovanja,op.cit.,s.88. 14 MaksVeber,1976,Privredaidrutvo,IItom,Prosveta,Beograd,s.15. 15 MaxWeber,Politikakaopoziv,op.cit.s.434. 16 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.7. 17 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.9. 18 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.9. 19 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.9.

Dr Vukain Pavlovi | VEBEROVA KONCEPCIJA MOI

13

Poseban i najvaniji oblik politike zajednice je drava. Drava je jedna od najvanijih drutvenih tvorevina, a sve politike tvorevine su tvorevine koje upotrebljavaju silu. Drava je, po Veberu, ona ljudska zajednica i ona drutvena i politika tvorevina koja za sebe, i sa uspehom, zahteva monopol legitimne upotrebe fizike sile. Drava je politika organizacija i politika ustanova: Jednu politiku organizaciju sa karakterom ustanove treba nazivati dravom ako njen upravni aparat s uspehom polae pravo na monopol legitimne fizike prinude za odravanje poredaka.20 Pojam drave je teko zamisliv bez Veberovog kategorijalnog razlikovanja moi i vlasti. Za razliku od moi koja predstavlja relativno amorfne izglede da se unutar odreenog drutvenog odnosa nametne sopstvena volja, po Veberovom odreenju vlast se tie izgleda da e se odreene osobe pokoriti naredbi odreenog sadraja. Za pojam vlasti i drave vano je i Veberovo odreenje politike grupe: Politikom grupom treba nazivati grupu koja ima vlast u sluaju kad njeno postojanje i vaenje njenih poredaka u okviru odreene geografske oblasti neprekidno garantuje upravni aparat primenom i pretnjom fizike prinude.21 Veber upozorava da nasilje nije ni jedino ni normalno sredstvo upravljanja politikih grupa, pa ni drave. Pretnja i eventualno primena nasilja je njihovo specifino sredstvo i svuda ultima ratio, kada zataje druga sredstva.22 Politiku grupu, pa i dravu, karakterie i to to ona polae pravo da vlast njenog upravnog aparata i njenih poredaka vai u jednoj oblasti, i to to svoje pravo obezbeuje nasiljem. Po Veberovom miljenju ni drava, kao ni svaka druga politika grupa, ne moe biti definisana s obzirom na njen cilj. Politiki karakter drave se moe definisati samo u odnosu na sredstvo, to jest vlast: naime u nainu na koji je dravna vlast vri, ne uzimajui u obzir cilj kojemu vlast slui.23 Ako se politiki karakter drave moe odrediti samo pomou sredstva koje je specifino i neophodno za njeno bie, onda je to nasilje. Veber prihvata izreku da se svaka drava temelji na sili. Istorijska osobenost drave je to je nasilje kao sredstvo, pod izvesnim okolnostima postajalo cilj za sebe. Svestan injenice da se pojam drave potpuno razvio tek u moderno doba, Veber nastoji da je definie u skladu sa njenim modernim tipom, apstrahujui i ostavljajui po strani njene sadrinske ciljeve, koji mogu biti vrlo promenljivi. Kao najvaniju formalnu karakteristiku moderne drave Veber izdvaja injenicu da ona ima upravni i pravni poredak, koji se mogu menjati zakonskim putem. Osnovna funkcija upravnog i pravnog poretka je normativna: prema njima se orijentie grupno delovanje upravnog aparata, koji je takoe odreen zakonskim putem. Upravni i pravni poredak pretenduju da vae u irokom obimu za sve i za svako delanje koje se odvija u oblasti kojom se vlada. Dakle, moderna drava je teritorijalna ustanova. Ona ima karakter
20 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.38. 21 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.38. 22 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.38. 23 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.39.

14

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

racionalne ustanove i trajne organizacije. Najzad, kae Veber, legitimno nasilje danas postoji samo jo u onoj meri u kojoj ga dravni poredak dozvoljava i propisuje. Zbog toga je monopolski karakter dravne vlasti bitno svojstvo njenog dananjeg poloaja.24 Osnovne funkcije drave su, po Veberovom miljenju, sledee: (a) ustanovljenje prava (zakonodavna funkcija); (b) zatita line sigurnosti i javnoga reda (policija); (c) zatita steenih prava (pravosue); (d) negovanje higijenskih, pedagokih, drutvenopolitikih i drugih kulturnih interesa (razne grane uprave); (e) i naroito, organizovana nasilna zatita od opasnosti spolja (vojna uprava).25 Veberova definicija moi Veberova definicija moi jedna je od najuticajnijih i najee citiranih definicija u tekstovima koji se bave analizom fenomena moi. Ta uvena definicija glasi: Mo predstavlja izglede da se u okviru jednog drutvenog odnosa sprovede sopstvena volja uprkos otporu, bez obzira na to na emu se zasnivaju ti izgledi.26 U ovoj definiciji pojma moi, koji se u Veberovoj terminologiji obeleava nemakom rei Macht, ima nekoliko vanih momenata. Prvo, mo se odreuje na plauzibilni nain, kao skup izgleda ili verovatnoa, a ne kao stroga uzrono-posledina veza. Drugo, mo se uspostavlja i realizuje u okviru nekog drutvenog odnosa, a ne u socijalnom vakuumu ili u sluaju izolovanog pojedinca. Tree, glavni sadraj ili svrha moi je da se nametne i sprovede sopstvena volja. etvrto, sprovoenje sopstvene volje odvija se uprkos otporu. I peto, mo se uspostavlja bez obzira na emu se zasnivaju izgledi za njeno realizovanje. Za razliku od moi, vlau treba nazivati izglede da e se odreene osobe pokoriti naredbi odreenog sadraja.27 Ovde se termin vlast oznaava nemakom rei Herrschaft, koja ima dva znaenja: ue, u smislu politike ili upravne vlasti, odnosno vlasti drave; i ire u smislu vladanja i gospodarenja, sile i dominacije.28 Otuda se, kao to je ve reeno, esto sree ocena da je sr Veberove politike sociologije njegova sociologija vlasti, odnosno sociologija dominacije.29 O odnosu moi i vlasti u Veberovoj politikoj sociologiji bie kasnije vie rei. Ovde emo se zadovoljiti ocenom koju o tom odnosu daje Rade Kalanj: Razlika izmeu moi i vlasti povezana je, dakle, s razliitim situacijama: kad je rije o moi, onaj koji je podnosi

24 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.39. 25 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.10. 26 MaksVeber,Privredaidrutvo,Itom,op.cit.,s.37. 27 MaksVeber,Privredaidrutvo,Itom,op.cit.s.37. 28 ImenicaHerrschaftpotieodglagolaherrschen ber ,vladati,gospodaritinadnekimilineim. 29 Za sintagmuVeberova sociologija dominacije i njen sadraj vidi dve poznate studije oVeberu: ReinhardBendix,1977,MaxWeber,AnIntellectualPortrait,(prvoizdanje1960)iWolgangJ.Mommsen, 1992,ThePoliticalandSocialTheoryofMaxWeber,(prvoizdanje1989).

Dr Vukain Pavlovi | VEBEROVA KONCEPCIJA MOI

15

prisiljen je slijediti volju drugoga; kad je pak re o vlasti tada je na delu situacija u kojoj se netko pokorava naredbi jer vjeruje da ona ima legitimni oblik.30 VEBEROVA SOCIOLOGIJA VLASTI Kao to smo napred videli, Veber je napravio jasnu razliku izmeu pojma moi i pojma vlasti. Po oceni Mihajla uria ta razlika je ak i preotra, jer ne ostavlja dovoljno jasne mogunosti za shvatanje vlasti kao jednog od oblika moi, odnosno, poimanje vlasti kao institucionalizovanog oblika moi. Ali ba zbog toga to je ovo razgranienje Weber izveo na tako strog nain, treba naglasiti da je vlast, u stvari, samo jedan oblik moi.31 Reklo bi se da je ova urieva primedba preotra, jer na jednom mestu i sam Veber izriito kae to isto: Vlast je poseban sluaj moi.32 Kada je re o vlasti, za razliku od difuznog pojma moi, odnos gospodarenja i podinjenosti ima institucionalnu podlogu, ili drugim reima, to znai da je vlast institucionalizovana mo.33 Pojam vlasti Veber upotrebljava u smislu identinom sa autoritarnom moi zapovedanja.34 U izvrsnoj studiji o sociologiji Maksa Vebera, Mihajlo uri ukazuje na sledee osnovne elemente Veberovog shvatanja vlasti: Prvo, vlast postoji samo u okviru drutvene organizacije. Tamo gde nema organizacije nema ni vlasti. Drugo, vlast je institucionalizovani odnos gospodarenja i podinjavanja; to je odnos izmeu drutvenih poloaja, a ne izmeu linosti. Tree, onde gde postoji odnos vlasti, raspodela prava i dunosti je obostrana. etvrto, za razliku od moi koja se rasprostire difuzno, specifino obeleje vlasti je da se kree u odreenim granicama. Peto, drutvena organizacija je ta koja namee, odrava i titi vlast, to znai da se neposlunost vlasti kanjava po odreenom postupku.35 Ako elimo da na sintetiki nain izrazimo navedene elemente, onda bismo sledei samog Vebera, mogli da kaemo da je vlast najtenje povezana sa upravom. Svaka vlast se ispoljava i funkcionie kao uprava. S druge strane, svakoj upravi potrebna je vlast, jer se za voenje uprave mora uvek nekome u ruke dati bilo kakva mo zapovedanja.36

30 RadeKalanj,2005,Suvremenostklasinesociologije,Zagreb:Politikakultura,s.195. 31 Mihajlouri,SociologijaMaxaWebera,op.cit.s.147. 32 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.45. 33 Mihajlouri,SociologijaMaxaWebera,op.cit.s.147. 34 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.50. 35 Mihajlouri,SociologijaMaxaWebera,op.cit.s.149. 36 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.51.

16

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

LEGITIMNOST VLASTI Jedno od kljunih pitanja Veberove teorije moi je pitanje naina i oblika drutvene legitimacije vlasti. Veberova sociologija vlasti je najpoznatija po analizi tri tipa legitimnosti vlasti. Ta tri tipa vlasti, odnosno tri osnove legitimiteta moi zapovedanja, su: racionalna vlast birokratije, tradicijska patrijarhalna vlast i harizmatska vlast. Pre no to predstavimo svaki od ovih oblika legitimnosti vlasti, potrebno je da se upoznamo sa Veberovom optom teorijom legitimnosti. Izvestan minimum zajednike saglasnosti lanova jednog drutva i svih znaajnih drutvenih slojeva u njemu, a posebno podvlaenih, predstavlja preduslov za stabilnost i trajanje svake, pa i najbolje organizovane vlasti. Ta saglasnost predstavlja sutinu legitimnosti svakog poretka. Uesnici u drutvenom delanju, a pogotovu u drutvenom odnosu, mogu da se orijentiu prema predstavi o postojanju jednog legitimnog poretka. Legitimnost jednog poretka moe da se, prema Veberu, garantuje na dva naina: (a) unutranjim pobudama; i (b) oekivanjima specifinih spoljnih posledica, odnosno interesnom situacijom. Legitimnost garantovana unutranjim pobudama zasniva se na tri osnova: (1) isto afektivnoj, na oseanjima zasnovanoj podrci; (2) vrednosnoracionalnoj, odnosno verovanjem u vaenje poretka na osnovu moralnih, estetskih i drugih vrednosti koje obavezuju; i (3) religioznoj, verovanjem u zavisnost spasenja od odranja poretka.37 Vani stubovi legitimnosti svakog, a pogotovu politikog poretka, su konvencije i pravo. Konvencije ili obiaji garantuju da e svako odstupanje od uobiajenog ponaanja naii na neodobravanje ili bojkot u odreenom krugu ljudi. Pravo pak garantuje izglede na fiziku ili psihiku prinudu da bi se kaznila povreda poretka i iznudilo njegovo odravanje. Zato je postojanje aparata za prisilu bitno za pojam prava. Oni koji drutveno delaju mogu, po Veberovom miljenju, pripisati legitimno vaenje nekom poretku po sledeim osnovama: (a) tradicije, kao vaenje onoga to je uvek postojalo; (b) oseanja, odnosno afektivnog verovanja; (c) vrednosno racionalnog verovanja; (d) pozitivno uspostavljenog poretka i verovanja u njegovu legalnost na osnovu toga; (e) sporazuma svih onih koji su za to zainteresovani; (f) kad se legitimnost namee na osnovu vlasti koja ve vai nad ljudima i zahteva pokoravanje.38 Dakle, postojanje svakog poretka, a pogotovu poretka vlasti, mora se opravdati pozivanjem na principe legitimititeta te vlasti, odnosno poretka. Potreba za legitimnou, to jest opravdanjem politikog poretka postoji kako kod pozitivno tako i kod negativno privilegovanih grupa ljudi i slojeva. Svaka veoma privilegovana grupa razvija mit o svojoj prirodnoj, naroito o svojoj krvnoj nadmoi. ak i negativno privilegovani slojevi prihvataju taj mit u uslovima stabilne podele moi. 39

37 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.23. 38 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.25. 39 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.56.

Dr Vukain Pavlovi | VEBEROVA KONCEPCIJA MOI

17

Kao to je ve reeno, Veber smatra da postoje tri ista tipa legitimne vlasti. Osnov vaenja njihove legitimnosti zasniva se na: (1) racionalnom karakteru vaenja, odnosno na veri u legalnost zakonski zasnovanih poredaka i prava osoba koje su na osnovu njih pozvane da vre vlast (legalna vlast); (2) tradicionalnom karakteru, odnosno na uobiajenom verovanju u svetost tradicije i legitimnost osoba koje su na osnovu toga pozvane da vre vlast (tradicionalna vlast); i (3) harizmatskom karakteru, koji se zasniva na izuzetnoj predanosti svetosti, heroizmu ili uzornim osobinama neke osobe i poretku koji ta osoba personifikuje (harizmatska vlast).40 Razmotrimo blie svaki od ovih oblika vlasti i njenog vaenja. RACIONALNA, ODNOSNO LEGALNA BIROKRATSKA VLAST Osnovna obeleja racionalne vlasti su: neprekidno, pravilima regulisano obavljanje slubenih poslova; u okviru jasno definisanih kompetencija (nadlenosti); na hijerarhijskim principima zasnovanih odnosa kontrolnih i nadzornih organa vlasti; sa inovnicima koji su struno kolovani. Dakle svakog nosioca moi zapovedanja legitimie sistem racionalnih pravila i njegova mo je legitimna sve dotle dok je u skladu sa pomenutim pravilima.41 Prema Veberovoj analizi, najistiji tip legalne, racionalne vlasti jeste vlast koja se vri posredstvom birokratskog upravnog aparata. Upravni aparat se sastoji od individualnih inovnika koji ispunjavaju sledea tri kruga uslova: a) statusno-profesionalne; b) uslove kompetentnosti; i c) ugovorno-administrativne. U prvu grupu (statusno profesionalni) moemo ubrojati sledee uslove: (1) lino slobodni i pokoravaju se samo objektivnim slubenim dunostima; (2) postavljeni (a ne birani) po strogo utvrenoj hijerarhiji u slubi; (3) sa strogo utvrenim kompetencijama (nadlenostima) u slubi. U drugu grupu (uslovi kompetentnosti) moemo ukljuiti: (4) osobe sa odgovarajuim strunim kvalifikacijama; (5) obavezni da se odnose prema slubi kao jedinom i glavnom zanimanju; (6) i mogunosti da napreduju i naprave karijeru. Treu grupu (ugovorno-administrativni) ine sledei uslovi: (7) angaovani na osnovu ugovora, dakle, po slobodnom izboru; (8) plaeni za svoj rad platom u novcu, s pravom na penziju; (9) potpuno odvojeni od vlasnitva nad sredstvima za upravljanje i bez mogunosti aproprijacije slubenog mesta; (10) podvrgnuti jedinstvenoj strogoj disciplini i kontroli u vrenju slube.42 Poslednji navedeni uslov pokazuje koliko je Veber bio svestan da je kontrola upravnih birokratskih aparata jedan od glavnih problema funkcioniranja moderne i suvremene demokracije.43 Rade Kalanj ukazuje na jo neke manjkavosti od kojih pati
40 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.169. 41 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.,s.57. 42 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.173. 43 RadeKalanj,Suvremenostklasinesociologije,op.cit.,s.197.

18

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

birokracija, od koji su dve najznaajnije. Budui da poiva na depersonalizaciji, ona pogoduje nestanku odgovornosti pojedinih funkcionera. Budui da poiva na potivanju standardizovanih procedura, ona sprjeava inovaciju.44 Uprkos ovim manjkavostima, Veber smatra da je isto birokratska, odnosno birokratsko-monokratska uprava onaj vid vrenja vlasti koji moe postii najveu efikasnost i racionalnost. Njoj nema ravne po preciznosti, postojanosti, disciplini, strogosti i pouzdanosti, po mogunostima kalkulacije rezultata za gospodara i zainteresovana lica, po intenzitetu i ekstenzivnosti postignutih rezultata; ona se formalno moe upotrebiti za sve zadatke.45 U drutvenoj teoriji vlada skoro nepodeljeno miljenje da je Veber najzasluniji za ukazivanje na znaaj birokratije u modernim drutvima. Istini za volju treba rei da je teorijski i praktini znaaj pojave birokratije prvi put uoen i relativno jasno izloen kod Tokvilovoj (Tocqueville) u delu Stari reim i revolucija. Prema Tokvilovom uvidu, politikoj revoluciji iz 1789-te godine prethodila je administrativna revolucija, to jest uspostavljanje centralizovanog administrativnog aparata koji je bio uslov jaanja apsolutne monarhije, ali i nain kako je monarhija potkopavala sopstvene temelje. Tokvil je pokazao kako je nova administrativna struktura apsolutne monarhije unitila staru infrastrukturu lokalnih vlasti i zamenila je trajnim sistemom centralizovane kontrole. Francuska revolucija ne samo da nije unitila taj sistem, nego mu je omoguila da se uklopi u novi poredak. I kako je govorio Tokvil, potonje revolucije mogle su da odseku glavu administracije ali je njeno telo ostajalo netaknuto i aktivno.46 No, uprkos tome, ostaje ocena da je Veber na najpotpuniji i najuverljiviji nain pokazao da je birokracija najefikasniji sustav uprave u povijesti i osobito je primjerena upravljanju velikim i kompleksnim drutvima modernog tipa.47 Imajui u vidu Veberove analize, moemo zakljuiti da je pojava birokratije imala ogroman uticaj na politiku i ivot modernih drutava i na izglede za njihovu demokratizaciju. Ona je uvela trajnu doslovnu samoobnavljajuu strukturu moi, koja ne zavisi od reima i politikih stranaka i koja otelovljuje specijalizovanu vetinu izvan politike.48 U toj oceni vide se i jasni tragovi Veberovih sumnji u domete politike demokratije. Te sumnje, kako kae Vjeran Katunari, ne dovode u pitanje demokraciju kao naelo, ve stvarne oblike politike vlasti koja se poziva na nju. Po Katunariu, Veber je naao da je demokracija nepraktina, tehniki neizvediva, da se redovno rastvara u diktaturu

44 RadeKalanj,Suvremenostklasinesociologije,op.cit.,s.196. 45 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.175. 46 Vidi:AlexisdeTocqueville,1967,LancienregimeetlaRevolution,Gallimard,Paris,(prevodnasrpski:AleksisdeTokvil,1994,Starireimirevolucija,IKZS,SremskiKarlovci,NoviSad),Takoei:Vukain Pavlovi, 2006, Nova demokratija i stari poredak (Tokvilov doprinos politikoj sociologiji), u asopisu Kulturapolisa,br.4-5,NoviSad 47 RadeKalanj,Suvremenostklasinesociologije,op.cit.s.196. 48 eldonVolin,Politikaivizija,op.cit.,s.505.

Dr Vukain Pavlovi | VEBEROVA KONCEPCIJA MOI

19

monih manjina, ali je drao da je demokracija cilj kojemu valja teiti, ako ni zbog ega drugog, a ono zbog javne, vanjske kontrole izvrne vlasti.49 TRADICIONALNA VLAST Tradicionalna je ona vlast ija se legitimnost oslanja na svetost prastarih, oduvek postojeih i venih poredaka moi i kada se u nju veruje na osnovu te svetosti.50 Na mo tradicije najbolje ukazuje postavka Talmuda: ovek nikad ne sme menjati obiaj. Primarni tipovi tradicionalne vlasti su situacije kada ne postoji lini upravni aparat gospodara, a to su: a) gerontokratija i b) patrijarhalizam. Gerontokratija oznaava stanje u kome vlast u nekoj grupi ili zajednici vre najstariji, kao najbolji poznavaoci svete tradicije. Patrijarhalizam oznaava stanje u kome vlast u nekoj ekonomskoj grupi, a pre svega u domainstvu, vri pojedinac koji je odreen strogim pravilom naslea. Veber tu primeuje da se gerontokratija i patrijarhalizam esto javljaju uporedo. Poseban vid tradicionalne vlasti je takozvana vlast honorata, koja se javlja onda kada drutveni ugled ili presti pojedinaca ili grupe postane osnova suverenog poloaja i naredbodavne vlasti u drutvu. Veber ocenjuje da je od svih predbirokratskih struktura vlasti patrijarhalna struktura vlasti najvanija. Zaetak i opravdanje ove strukture vlasti lei u autoritetu stareine porodice u kunoj zajednici. Sa uspostavljanjem linog upravnog i vojnog aparata gospodara, svaka tradicionalna vlast poinje da tei patrimonijalizmu i, u krajnjem sluaju, sultanizmu.51 Patrimonijalnom vlau treba nazivati svaku primarno tradicionalno orijentisanu vlast, ali vlast koja se vri na osnovu potpunog linog prava, a sultanskom vlau treba nazivati patrimonijalnu vlast koja se u svojoj upravi preteno kree u sferi potpune samovolje nesputane tradicijom. HARIZMATSKA VLAST Harizmom Veber naziva osobinu neke linosti na osnovu koje ona vai za izuzetnu i zahvaljujui kojoj se smatra da je ta linost obdarena natprirodnom ili nadljudskim, ili izuzetno specifinim i ne svakom dostupnim moima i sposobnostima. Za takve linosti se veruje da su bogomdane ili da su izuzetne i zbog toga se takve linosti od mase doivljavaju kao prirodne i istorijski velike voe.52 Harizmatski autoritet poiva na izuzetnom daru Boje milosti, ali i na dobrovoljnom potinjavanju osoba harizmatskoj vlasti, jer one slobodno priznaju tu harizmu. To priznavanje se zasniva na snanim psiholokim mehanizmima poniklim iz oduevljenja ili oaja i nade. U dobrovoljnom potinjavanju lei glavni osnov legitimnosti harizmatske vlasti. Ali, kako se to potinjavanje zasniva na
49 VjeranKatunari,Weberovpresjekdrutvaipolitike,op.cit.s.7. 50 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.182. 51 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.182. 52 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.191.

20

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

promenljivim psiholokim oseanjima oduevljenja ili oaja, ono nije trajno ni vremenski bezgranino. esto se deava da ukoliko vostvo harizmatske linosti ne donosi koristi potinjenima, dolazi do opadanja harizmatskog autoriteta, da bi na kraju to svojstvo poelo da iezava. U tom smislu je vaan Veberov zakljuak da je po svojoj sutini harizmatski autoritet specifino labilan.53 Po oceni Vebera harizma je velika revolucionarna sila u epohama vezanim za tradiciju. Oevidno je da harizmatska vlast predstavlja otru suprotnost racionalnoj, naroito birokratskoj vlasti. Manje je oigledna druga Veberova tvrdnja, naime da je harizmatska vlast isto tako suprotna i tradicionalnoj vlasti, naroito u njenom patrijarhalnom i patrimonijalnom, odnosno stalekom obliku. Veber kae da harizmatska vlast rui prolost i u tom smislu je specifino revolucionarna.54 Dakle, ona je suprotstavljena tradicionalnim oblicima vlasti zato to je nesvakodnevnog karaktera i to je vezana za aktuelnu linost, a ne za autoritet obiaja i tradicije ili mitsku ili versku linost iz prolosti. Harizmatski tip legitimnosti se s pravom vezuje za autoritarni tip vlasti. Duboke drutvene krize, ekonomske, religiozne, etike, politike i druge nevolje su po pravilu najpogodniji uslov za pojavu harizmatskog tipa vlasti. To su situacije u kojima se ljudima ini da ih moe izbaviti samo neko ko ima Boji dar milosti, osoba sa natprirodnim sposobnostima, voa obdaren boanskom misijom. Kad mase u takvim uslovima prepoznaju i prihvate vou spremne su na slepu poslunost i tu lei glavni razlog i obeleje autoritarnosti. Pokuaji antiautoritarnog tumaenja harizme vezuju se za sluajeve takozvane plebiscitarne demokratije. Po Veberu model plebiscitarne demokratije je najvaniji tip demokratije sa voom (Fhrer-Demokratie) gde voa (demagog) vlada, u stvari, na osnovu privrenosti svojih politikih sledbenika i na osnovu poverenja koje u njegovu linost kao takvu imaju oni.55 Primere plebiscitarne demokratije Veber nalazi kako u antikim tako i u modernim vremenima. Tipini antiki primeri su starogrki tirani i demagozi, Grah i njegovi sledbenici u Rimu, capitani del popolo i predsednici optina u italijanskim gradovimadravama. Primeri u modernim dravama su, po njemu, Kromvelova diktatura u Engleskoj, plebiscitarni imperijalizam u Francuskoj pod Robespjerom i pod Napoleonom.56 Poznati politiki sociolog S. N. Ajzentat (S. N. Eisenstadt) smatra da je nain na koji je Veber razvio koncept harizme od kljune vanosti za razumevanje procesa izgradnje institucija. Objanjenje odnosa izmeu harizme i izgradnje institucija je moda najznaajniji izazov koji je Veberovo delo postavilo pred modernu sociologiju.57 U
53 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.203. 54 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.194. 55 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.214. 56 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.216. 57 S.N. Eisenstadt, 1977, Charisma and Institution Building: Max Weber and Modern Sociology, Introduction in: Max Weber On Charisma and Institution Building, The University of Chicago Press, ChicagoandLondon,(firstpublished1968),p.ix

Dr Vukain Pavlovi | VEBEROVA KONCEPCIJA MOI

21

najveem delu literature iz ove oblasti najee se pretpostavlja da postoji dubok jaz izmeu harizmatskih aspekata moi i rutinskih oblika drutvene organizacije koji obezbeuju kontinuirani ivot socijalnih institucija. Za razliku od veine autora koji smatraju da je i sam Veber naglasio ovu dihotomiju, Ajzentat ocenjuje da glavni doprinos Vebera upravo lei u pokuaju da kombinuje ova dva aspekta i da analizira kako su oni kontinuirano isprepleteni u telu drutvenog ivota i u procesima drutvenih promena.58 Putem koncepta harizme Veber je, po miljenju Ajzentata, razvio svoja istraivanja problema individualne slobode i kreativnosti. Harizmatske situacije su totalna antiteza rutini organizovanih socijalnih institucija i odnosa. Zbog svoje tesne povezanosti sa izvorima drutvene i kulturne kreativnosti, harizmatske aktivnosti i orijentacije sadre kako destruktivne, tako i stvaralake elemente u odnosu na institucije, formalna pravila i procedure.59 Ajzentat zakljuuje da je Veber naglaavao ne toliko harizmu lidera koliko harizmatino ponaanje grupa i sledbenika. Veber je ukazivao na razliite vidove harizme, kao to su harizma srodstva (Gentilcharisma), nasledna harizma (Erbcharisma), a naroito na harizmu kancelarije (Amtcharisma). Upravo je poslednji navedeni oblik, harizma kancelarije ili biroa (the charisma of the office) upotrebljavan kod Vebera da bi se ukazalo na procese putem kojih se harizmatske karakteristike transferiu sa jedinstvenih linosti ili nestrukturiranih grupa na ureenu institucionalnu realnost.60 DRUTVENA PODELA MOI Svaki pravni poredak, a posebno dravni, direktno utie svojim oblikom na raspodelu moi u okviru odreene drutvene i politike zajednice. Veber pokazuje kako se ekonomska, kao i svaka druga mo, raspodeljuje u okviru jedne zajednice. Realna raspodela ekonomske moi, odnosno bogatstva, odvija se u privrednom poretku. Pored moi i bogatstva Veber ima u vidu i drutveni ugled (presti). Dakle, Veber uoava vezu izmeu bogatstva (ekonomske moi), politike moi i drutvenog ugleda, ali ih ne izjednaava. Nain na koji se drutveni ugled raspodeljuje meu tipinim drutvenim grupama u jednoj zajednici Veber naziva drutveni poredak.61 Sledei njegovu logiku moemo nain raspodele moi u odreenoj politikoj zajednici nazvati politiki poredak, ili jo ue i preciznije poredak politike moi. Funkcija pravnog poretka je da garantuje kako mo (politiku i ekonomsku), tako i ugled (presti). Pravni poredak u tom smislu nije primarni izvor

58 S.N.Eisenstat,CharismaandInstitutionBuilding:MaxWeberandModernSociology,Introduction, op.cit.p.ix 59 S.N.Eisenstadt,CharismaandInstitutionBuilding:MaxWeberandModernSociology,Introduction, op.cit.p.xx 60 S.N.Eisenstadt,CharismaandInstitutionBuilding:MaxWeberandModernSociology,Introduction, op.cit.p.xxi 61 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.31.

22

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

ni moi ni ugleda, ve dodatni faktor koji prua i obezbeuje legalni okvir poveanih ili umanjenih izgleda za posedovanje moi, bogatstva i ugleda. Kljuni Veberov nalaz je da su klase, stalei i partije najistaknutije pojave raspodele moi u okviru jedne zajednice. KLASE, STALEI I MO Polazna taka u Veberovom odreenju klasa je definicija klasnog poloaja. Pod klasnim poloajem on podrazumeva tipine izglede za opskrbu dobrima; sticanje poloaja u ivotu; i postizanje unutranjeg zadovoljstva. Ti izgledi su posledica stepena i vrste moi raspolaganja (ili odsustva te moi) dobrima ili sposobnostima i datog naina korienja te moi za postizanje dohotka ili prihoda u nekom datom privrednom poretku.62 Za razliku od Marksovog shvatanja, Veber na klase ne gleda kao na realne drutvene zajednice, ve one za njega predstavljaju samo mogune i este osnove zajednikog delanja.63 Pojam klase on upotrebljava da bi oznaio zajednike i specifine izglede na ivot veeg broja ljudi, koji dele sline ekonomske interese za posedovanje dobara i sticanje prihoda pod uslovima trita, kako robnog tako i trita rada. Veber kae: Klasom treba nazivati svaku grupu ljudi koja se nalazi u istom klasnom poloaju.64 On razlikuje sledee klase: a) posedniku klasu, kojom treba nazivati neku klasu kad razlike u posedu primarno odreuju klasni poloaj; b) poslovnu klasu, kojom treba nazivati neku klasu kad izgledi na trino korienje dobara i usluga primarno odreuju klasni poloaj; i c) drutvenu klasu, kojom treba nazivati sveukupnost onih klasnih poloaja meu kojima je obino vrlo lako moguna i na tipian nain se obavlja razmena, bilo lino, bilo u nizu generacija.65 Posednike klase Veber deli na pozitivno privilegovane (iji su tipian predstavnik rentijeri) i negativno privilegovane, koje naziva klase srednjih stalea (koje ive od svoje imovine ili vetina steenih obrazovanjem). Istu vrstu podele primenjuje i na poslovne klase, razlikujui pozitivno privilegovanu poslovnu klasu iji su tipini predstavnici preduzetnici (trgovci, brodovlasnici, industrijski ili poljoprivredni preduzetnici, i sl.) i negativno privilegovanu poslovnu klasu, iji su tipian primer radnici razliitih kvalifikacija (obueni, priueni, neobueni). Drutvene klase sainjavaju, po Veberu, radnici u procesima automatizovanog rada, sitna buroazija i neimuna inteligencija. Sutinu Veberovog pojma klase, dakle, ini ono to on odreuje kao specifian klasni poloaj. Klasni poloaj je u sutini poloaj na tritu, tanije ona vrsta izgleda na tritu koja
62 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.s.241. 63 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.31. 64 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.,s.241. 65 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.,s.241.

Dr Vukain Pavlovi | VEBEROVA KONCEPCIJA MOI

23

predstavlja zajedniki uslov za sudbinu pojedinaca. Startni izgledi na tritu su, naravno razliiti, jer zavise od toga da li neko ima ili nema posed, a to predstavlja osnovnu injenicu svih klasnih poloaja. Znai, raspolaganje ili neraspolaganje materijalnim posedom samo po sebi odreuje specifine ivotne izglede. Zato su posed i nemanje poseda, po Veberovom miljenju, osnovne kategorije svih klasnih poloaja. Nain drutvene raspodele bogatstva i moi daje imunima monopol na mogunost da posed prenesu iz sfere u kojoj se koristi kao imovina u sferu njegovog oploavanja kao kapitala. To ima za posledicu monopol na preduzetniku funkciju i sve povoljne izglede na direktno ili indirektno uee u podeli dobiti od kapitala.66 Dakle, ekonomski interesi koji se realizuju na tritu jesu onaj osnovni faktor koji utie na odreenje klasnog poloaja i koji stvara klasu. Ili kako sam Veber kae: klasni poloaj i klasa oznaavaju po sebi samo postojanje istih (ili slinih) tipinih interesnih poloaja u kojima se nalazi pojedinac kao i veliki broj drugih lica.67 Do ove take se Veberova analiza pojma klase u znatnoj meri poklapa sa Marksovom. Bitna razlika nastaje u pogledima na pojam klasnih interesa. Veber, naime, smatra, da je pojam klasnih interesa previe vieznaan i da nema jasnu empirijsku podlogu. Jasno aludirajui na Marksa, Veber ukazuje kako se pseudonauno operie pojmovima klase i klasnog interesa: to je danas esto i to je svoj najklasiniji izraz nalo u tvrdnji jednog darovitog pisca, naime da se pojedinac moe varati u pogledu svojih interesa, ali da je klasa nepogreiva u pogledu svojih.68 Za razliku od klasa, stalei su po Veberovom miljenju realne zajednice, mada esto vrlo amorfne. Staleom treba nazivati mnotvo ljudi koji u jednoj organizovanoj grupi uspeno ostvaruju svoj zahtev za uivanjem (a) posebnog stalekog ugleda, a eventualno i (b) posebnog stalekog monopola.69 Stalei nastaju po tri osnova: primarno, kao rezultat stalekog naina ivota (profesionalni stalei); sekundarno, naslednoharizmatski (nasledni stalei); i stalekom aproprijacijom politike ili hijerokratske vlasti (politiki i hijerokratski stalei).70 Dakle, u formiranju stalea presudan uticaj imaju staleki poloaji, koji se zasnivaju na osobenom nainu ivota, formalnom nainu obrazovanja ili prestiu po osnovu porekla ili zanimanja. Uz, kako kae Veber, isuvie veliko uproavanje, moglo bi da se kae da se podela na klase vri u odnosu na proizvodnju i sticanje dobara, a podela na stalee zavisno od principa potronje dobara u vidu specifinog naina ivota. U celini gledano postoji nekoliko momenata koji ukazuju na znaajne razlike izmeu Veberovog i Marksovog shvatanja drutvene strukture, zbog ega je iroko prihvaeno

66 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.32. 67 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.,s.241. 68 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.s.34. 69 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.,s.245. 70 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.,s.245.

24

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

miljenje da je Veberova analiza socijalne strukture ne samo dijalog sa Marksom, nego i teorijska alternativa Marksovom pogledu na drutvo. Te razlike su sledee: Prvo, klase po Veberu, kao to smo videli, nisu realne drutvene zajednice, ve se definiu kao specifini klasni poloaji, to jest izgledi na tritu. Drugo, mada klasni poloaji nastaju na osnovu udruenog delanja, to nije delanje pripadnika iste klase, ve je preteno delanje meu pripadnicima razliitih klasa, koje se odvija na tritu rada, robnom tritu i u kapitalistikom preduzeu. Tree, Veber, kao to je pokazano, dovodi u pitanje naunu vrednost pojma klasnih interesa. etvrto, socijalna struktura jednog drutva ne iscrpljuje se samo na podele na klase, ve je po Veberu, izuzetno znaajna podela na socijalne slojeve, ili kako ih on naziva, stalee. Peto, i svakako, najvanije, klasna diferencijacija po Veberovom miljenju ne vodi nuno klasnim borbama i klasnim revolucijama.71 POLITIKE PARTIJE I MO Trei vid drutvene podele moi ine politike partije. Veber partijama naziva udruenja zasnovana na slobodnom pridobijanju lanstva. Njihov glavni cilj je da u okviru organizovane grupe svojim rukovodiocima obezbede mo, a time i svojim uesnicima izglede da e postii neke objektivne ciljeve ili stei linu korist.72 Partije, po Veberu, mogu biti relativno trajne organizacije, ali i prolazne efemerne pojave. Mnogo je, meutim, znaajnija Veberova podela na patronane, staleko-klasne i ideoloke partije. Patronane partije su one koje su iskljuivo orijentisane na sticanje moi za svog vou i na obezbeivanje poloaja u upravnom aparatu za sopstvene lanove. Staleke i klasne partije su preteno i svesno orijentisane u interesu odreenih stalea i klasa. Ideoloke partije su orijentisane prema konkretnim objektivnim ciljevima ili apstraktnim principima.73 ini se manje znaajnom i nedovoljno konzistentnom njegova podela partija na harizmatske, tradicionalistike, verske i partije orijentisane ka aproprijaciji. Veber konstatuje da partije mogu primenjivati sva sredstva za postizanje moi. On dobro uoava da je osnova politikih partija principijelno voluntaristika, jer poiva na slobodnom pridobijanju lanstva i podrke. Postojanje partija potvruje da je bavljenje politikom pre svega posao zainteresovanih, kako ekonomski, tako i pre svega, politiki i ideoloki orijentisanih prema moi kao takvoj. U osnovi to znai da su politiki rad i aktivnost u rukama nekoliko krugova aktera. Najpre, tu je partijsko rukovodstvo i partijski aparat. Potom dolazi krug aktivnih lanova partije, koji najee aklamacijom podravaju rukovodstvo. Najiri krug ine neaktivne udruene mase biraa i glasaa, objekti, ili kako bi se to danas reklo, ciljne grupe za pridobijanje u doba izbora i glasanja.

71 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.,s.242. 72 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.,s.228. 73 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.,s.228.

Dr Vukain Pavlovi | VEBEROVA KONCEPCIJA MOI

25

Najzad, postoji jedan relativno mali i po pravilu nevidljivi krug sainjen od partijskih mecena i onih koji znaajno finansijski podravaju politike partije. Finansiranje partija je po svojoj vanosti centralno pitanje za podelu moi i odreivanje materijalnog smera partijskog delovanja.74 Mada je njegova analiza partija vrlo kritiki intonirana, Veber tano ocenjuje da su moderne partije plodovi demokratije, izbornog prava masa, nunosti masovnog pridobijanja i masovne organizacije, razvitka najveeg jedinstva rukovodstva i najstroe discipline.75 Politike partije u modernim dravama se, po Veberovom uvidu, zasnivaju ili na principu organizacije sa patronatom nad slubama, ili kao ideoloke organizacije koje ele da slue ostvarivanju odreenih politikih ideala. U praksi je, meutim, najee na delu meovit model, odnosno partije su istovremeno i jedno i drugo. Dakle, partijske borbe nisu samo borbe za objektivne ciljeve, ve i borbe za odreene interese, a pre svega patronat nad slubama u dravnom aparatu. Veber uoava da zbog toga partije u moderno vreme prelaze na birokratsku organizaciju. Po njegovom miljenju, jaanje birokratizacije u partijama ne razlikuje se bitno od jaanja birokratizacije u privredi i dravnoj upravi. U tom smislu, on prihvata ocene Ostrogorskog o jaanju plebiscitarnih oblika demokratije. Partije, njihove voe i njihove maine se pojavljuju kao faktiki plebiscitarni diktator koji stoji iznad parlamenta. U pogledu drutvene raspodele moi moemo slediti Veberov zakljuak da je rodno mesto partija u sferi moi, to jest u politikom poretku. Za razliku od partija, postojbina klasa je privredni poredak, a sfera podele ugleda, odnosno rodno mesto stalea, je drutveni poredak.

74 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomI,op.cit.,s.229. 75 MaksVeber,Privredaidrutvo,tomII,op.cit.,s.462.

26

FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

LITERATURA
uri Mihajlo, 1964, Sociologija Maxa Webera, Matica hrvatska, Zagreb. Eisenstadt S.N., 1968, Max Weber on Charisma and Institution Building, Chicago and London: The University of Chicago Press. Katunari Vjeran, pr., 1999, Maks Veber vlast i politika, Zagreb: Naklada Jasenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo. Mommsen Wolfgang, 1992, The Political and Social Theory of Max Weber, Cambridge: Polity Press. Veber Maks, 1976, Privreda i drutvo, tom I i II, Beograd: Prosveta. Veber Maks, 2006, Politiki spisi, Beograd: Slubeni glasnik.

Vukain Pavlovi WEBERS CONCEPTION OF POWER Abstract: According to the author of this text, Webers understanding of power is the most important point in his sociology of authority. It is not possible to understand Webers concept of politics or his definition of state without the category of power. Great importance has Webers distinction of power and authority. In this text special attention is paid to Webers analysis of authority legitimacy, as this issue is of great importance to political sociology. In this text are shown in details the most important features of all three types of legitimacy: rational-bureaucratic, traditional and charismatic. The second part of the text deals with issues of social division of power within which are presented Webers views on classes and castes, as well as political parties. Key words: power, authority, legitimacy, bureaucratic authority, traditional authority, charismatic authority, classes and castes, political parties