Sveti Ignjatije Brjancaninov Put podvinika posljednjih vremena

Doci ce jednom vreme i ljudi ce postati bolesni. Kada vide onoga ko nije podvrgnut opstoj bolesti, ustace na njega govoreci: ti si najbolesniji, jer nisi kao mi (Sveti Antonije Veliki) Ovde uopste nece biti suvisno da primetimo, da ce taj jedan morati dobro da se cuva pomisli lazen smirenomudrenosti, koju ce neminovno pred njega da iznose demoni i ljudi kao njihova orudja. U takvim slucajevima telesno mudrovanje ce obicno da prigovara: Zar si ti jedini u pravu, a svi ili vecina ljudi grese? Prigovor koji ne znaci nista! Oduvek su malobrojni, sasvim malobrojni hodili uskim putem; u poslednje dane sveta taj ce put do krajnosti opusteti. (7. 10-11) Okrenimo s prizoru koji nam pruza savremeno doba. Sta treba da kazemo o sebi? Kako treba da zivimo, kako da delujemo? Odgovor na to pitanje nalazimo kod drevnih monaha; oni su najavili nasu situaciju, oni su unapred opisali nacin delovanja u takvoj situaciji. U poslednja vremena, oni koji zaista budu sluzili Bogu, blagorazumno ce se sakriti od ljudi i nece ciniti znamenja i cudesa medju njima. Oni ce poci putem delanja, rastvorenog smirenjem, i u Carstvu Nebeskom pokazace se vecim od Otaca koji su se proslavili znamenjima. (Sveti Nifont). Kakva znacajna pouka, kakva uteha za nas u ovim prorockim recima znamenitog i duhonosnog Oca! Usled umnozavanja sablazni, usled njihove rasprostranjenosti i gospodarenja, usled zaboravljanja na jevandjelske zapovesti i njihovog zanemarivanja od strane svih ljudi, za onoga ko zeli da se spase neophodno je udaljavanje od ljudskog drustva u unutrasnju i spoljasnju usamljenost. Usled ponestajanja blagodatnih rukovoditelja i umnozavanja laznih ucitelja, koji su obmanuti demonskom prelescu i citav svet uvlace u tu obmanu, neophodan je zivot prozet smirenjem, neophodan je najdosledniji zivot po jevandjelskim zapovestima, neophodno je sjedinjenje molitve sa placem za sobom i za citavim ljudskim rodom, neophodna je opreznost pred bilo kakvim zavodjenjem raspaljenoscu, koja misli da delo Bozije savrsava samo ljudskom snagom, bez Boga, Koji deluje i savrsava Svoje delo. Koji se spasava, neka spase dusu svoju receno je ostatku hriscana Duhom Bozijim. Sebe spasavaj! Blazen si ako nadjes jednog pouzdanog saradnika u delu spasenja: to je u nase vreme veliki i redak dar Boziji. Kada pozelis da spases bliznjeg, cuvaj se da on i tebe ne odvuce u pogubnu propast. ovo poslednje se neprestano dogadja.

Odstupnistvo je Bogom dopusteno: ne pokusavaj da ga zaustavis svojom nemocnom rukom. Sam se udalji i cuvaj se od njega: to ti je dovoljno. Upoznaj se sa duhom vremena, izuci ga, da bi po mogucstvu izbegao njegove uticaje. Danas gotovo da nema istinske poboznosti, danas postoji samo licemerje govorio je Sveti Tihon Zadonski, sto godina pre nas. Treba da se bojis licemerja, najpre u sebi samom, a potom i u drugima; boj ga se upravo stoga sto je karakteristicno za ovo vreme i sto je u stanju da zarazi svakoga, cak i prilikom najmanjeg skretanja u lakomisleno ponasanje. Ne podvizavaj se da te vide ljudi, nego u tajnosti, radi svog spasenja, pred ocima Bozijim i tvoje ponasanje ocistice se od licemerja. Progoni licemerje u sebi, isteruje ga iz sebe; cuvaj se masa zarazenih njime, koje i svesno i nesvesno deluju usmeravane njime, prikrivajuci sluzenje svetu sluzenjem Bogu, a trazenje prolaznih dobara trazenjem vecnih, prikrivajuci maskom svetosti porocan zivot i dusu u potpunosti predanu strastima. (7. 511-512) Zaista, tesan je put koji vodi u zivot, jer, sa jedne strane, stesnjuju ga nepravde koje cinimo, a sa druge i sama pravedna dela, kada su povezana sa prezirom i osudjivanjem bliznjeg. (13. 724) Zajednicki put podviznika je da trpljenjem medju ljudima lece osecanja slabosti, da uvide Promisao Boziji i udju u umnu molitvu. (6. 151)