Вы находитесь на странице: 1из 11

GETALT

STUDIO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

tema: DEPRESIJA

studentkinja: Milena Kevrean trening teraoeutkinja: Marija Stefanovi

Beograd Oktobar 2008.

DEPRESIJA psihiko stanje koje karakteriu: opadanje raspoloenja, interesovanja, elje i radnih sposobnosti, poviena tuga, plaljivost, usporeno miljenje, kao i oseanje krivice, nevoljnosti, manje vrednosti, beznadenosti i praznine. Osobe u depresiji pate od nesanice, a sklone su i samoubistvu. Uzroci ovakvog stanja su psihogeni ( stvarni ili zamiljeni gubitak bliske osobe, dela tela, zdravlja, stvari ili poloaja) ili nedovoljno poznati biohemijski i organski inioci. Depresija, kao i strepnja uvrtava se u elemente afektivne reakcije. To je osnovna biopsiholoka reakcija na gubitak objekta ili stanja u koje je uloena nagonska energija. Zbog gubitka energije depresija je izraz povlaenja Ega pred gubitkom. Simptomi depresivne reakcije, stanja i neuroze su: 1.) Promene oseanja, afekata i raspoloenja, gubitak radosti ivljenja, plaljivost, tuga, alost, strah od sopstvene smrti ili smrti roditelja. 2.) U oblasti kognitivnih procesa javljaju se: usporenost i smanjenje intelektualnih aktivnosti, neuspeh u koli, usporenost miljenja i govora. 3.) Poremeaj motorike: usporeno kretanje u igri i drugim aktivnostima, snieno reagovanje da drai. 4.) U drutvenim odnosima: povlaenje, odbacivanje okoline, nesposobnost da se prihvati pomo drugih, smanjenje kapaciteta za uspostavljanje novih kontakata. 5.) Ostali simptomi su: nesanica ili preterano spavanje, depresivni snovi, gubitak apetita, razne telesne tegobe. Navedeni simptomi, u razliitim kombinacijama, esto se javljaju zajedno sa drugim neurotinim simptomima (histerinim, anksioznim, opsesivnim, fobinim, hipohondrijskim i dr.) Zavisno od uzrasta, naina ispoljavanja depresivnosti se razlikuju: 1.) Anaklitika depresija, skup simptoma koje viamo najee kod beba. Ispoljava se kao povlaenje, tuga, plaljivost, strahovi, odbacivanje okoline, nesanica, usporenost reagovanja i pokreta, gubitak apetita i interesovanja. Moe se zavriti stuporom, tekim telesnim propadanjem, pa ak i fatalno. Ova vrsta depresije ree, moe da se javi i kod starije dece,
2

mladih, pa ak i kod odraslih osoba, ali se o njoj ne moe govoriti pre 6. do 8. meseca ivota. Depresivna ispoljavnja u detinjstvu i mladosti mogu imati akutni i hronini tok. Primer akutne reakcije je anaklitika depresija i druge reakcije koje nastaju pod uticajem delovanja jakih spoljanjih inilaca (gubitka, smrti...) Kod hronine depresije su sukobi ve pounutranjeni, mehanizmi odbrane uvreni, pa se ona ne sree kod mlae dece, retko kod starije dece, a ee kod mladih. Depresiven epizode mogu biti kratkotrajne, ali mogu trajati vie dana i meseci. Simptomi i raspoloenja se mogu menjati esto i u toku jednog dana, zavisno, iako ne uvek, od spoljanjih, esto i beznaajnih dogaaja. 2.) Tuga i umerena depresivnost se u pubertetu i mladosti javljaju ee nego kod mlae dece. One mogu biti normalan sadraj u psihikom ivotu mlade osobe, povezan sa bioloki (hormonalnim), oseajnim i drutvenim zbivanjem, ali mogu biti i neurotian odgovor, stanje ili prava neuroza. Mladi su posebno osetljivi na gubitke, povrede samoljublja, razoarenja, neuspehe i doivljavanje iskustva iz prethodne faze razvoja. U mladosti bi trebalo da se zavre procesi separacije i individualizacije, da doe do odvajanja iz porodine grupe, do uspostavljanja posebnih objktnih odnosa sa vrnjacima i odraslima, da doe do heteroseksualnih ulaganja, pa se raniji neskladi u toku razvoja usklauju i izgrauju zrelije odbrane. Zato je doba adolescencije izazov za razbuktavanje ranijih, depresivnih jezgra iz preedipalne i edipalne faze i za pokretanje primitivnih odbrana kao to su negacije, projekcija i razdvajanje. Da li e novo, ili obnovljeno, depresivno iskustvo poprimiti psihopatoloka obeleja zavisi od uspenosti odbrana od prvobitnih depresivnih iskustava i od okolnosti u kojima se ona javljaju, uroene i steene sklonosti ka depresivnosti. Kod mladih koji su ostali simbiotski vezani za roditelje, najee majku, moe da se javi depresivnost anaklitikog tipa oni svaki gubitak doivljavaju kao potpuni slom narcistike ravnotee. Oni brzo i dubiko nazaduju i njihova sposobnost da izdre bez simbiotskog objekta, uz ouvanje samopotovanja je minimalna. Obino je roditelj taj koji, svesno ili nesvesno, podstie takav odnos (majka), pa kad nije u mogunosti da odgovori na svaki zahtev svog simbiotski povezanog sina ili keri i sama postaje depresivna, a ujedno i agresivna prema detetu. Tako se stvara izuzetno ambivalentan odnos, nabijem neprijateljstvom i zavisnosu, niti mogu zajedno, niti da se odvoje (rogovi u vrei). Za razliku od tuge, melanholija je patoloko stanje u kome se gubi samopotovanje, dolazi do povlaenja libida sa objekta i do gubitka
3

objekta, koje ne mora biti ili nije stvaran, a doivljen je kao gubitak samog sebe. Melanholija je izazvana dubokom i narcistikom povredom, bez obzira na stvarno i fiziko prisustvo ili odsustvo objekta. Prognoza depresivnih reakcija, stanja i neuroza zavisi od dubine sukoba koji je doveo do depresivnosti, kao i od odgovora okoline na nju. Prejaka rana iskustva tuge, depresivnosti i patnje, koja nastaju pod uticajem jakog stresa ili gubitka, mogu stvoriti, kod tome sklone dece, depresivno jezgro u ranim fazama ivota. Ako su odbrane od prvobitnih depresivnih iskustava slabe i neodgovarajue, separacija i individualizacija ne uspevaju, i takvo dete-omladinac postaje veoma povredljiv, pokazuje sklonost ka povlaenju, ispoljavanju neprijateljstva prema objektima, a moe kasnije da ispolji i tea depresivna stanja i neuroze, psihopatiju, pa i depresivnu psihozu. Atipina depresija se moe razviti i u shizoafektivnu ili pravu shizofrenu psihozu.

REAKTIVNA ili SITUACIONA DEPRESIJA Izvesne depresivne reakcije nazivaju se situacionim ili reaktivnim depresijama. One mogu biti neurotine ili psihotine. Situacionim ili reaktivnim nazivaju se ako su se razvile posle odreenog uoljivog traumatskog doivljaja traumatske situacije. Ne smeju se, meutim, pri tome zanemariti i unutranji faktori koji doprinise razvoju depresije. Traumatski doivljaj nije uvek i uzrok depresije. Treba imati na umu da reakcija na doivljene traume moe da se razvije i posle dueg razdoblja, tako da je veza izmeu traumatskih doivljaja i depresivnog reagovanja zamagljena. Reaktivna depresija je izazvana nekim traumatskim dogaajem ili situacijom odnosno gubitkom koji se nalazi u spoljanjem svetu i koji je mogue identifikovati. Ove su reakcije samoograniene to se tie vremena trajanja te prema tome dijagnoza ima istovremeno i prognostiki znaaj. Najee situacije koje mogu izazvati reaktivnu depresiju su smrt voljene osobe, neuspeh u koli i na poslu, neeljena trudnoa, razoarenje u ljubav, odlazak u penziju, stavljanje u zatvor i slino. Meutim, to takoe mogu biti i fantazmatiki ili pretei gubici voljenog objekta ili onog to ga simbolino predstavlja. U klinikoj slici neurotine reaktivne depresije dominira neraspoloenje, a esto i oseanje bespomonosti i beznadenosti. U poetku se esto javlja poveana razdraljivost uz povremena
4

eksplozivna raspoloenja i povlaenje, odnosno zatvaranje u sebe. Inicijativa bilesnika opada. Javlja se gubitak interesovanja za razonode razliite vrste kao i za uobiajena telesna, socijalna i intelektualna zadovoljstva. Psihomotorna usporenost moe da se savlada poveanim voljnim naporom. Bolesnik se osea preoptereenim iako pred njim stoje uobiajeni zadaci, koje je ranije bez veih tekoa reavao. Zbog smetnji koncentracije postaje manje efikasan, a zbog opteg psihikog stanja sklon je izbegavanju aktivnosti koje su povezane sa odgovornou. Vrlo esto se klinika slika neurotine depresije ispoljava u maskiranom obliku. Kod psihotine depresije, pored obino jae izraenosti svih navedenih simptoma i znakova depresije, postoje i druge karakteristike psihotinog poremeaja. Maskirana depresija Pojam maskirane depresije obuhvata one oblike depresije u kojima je patoloko neraspoloenje prekriveno drugim somatskim i psihikim simptomima i znacima. Najraznovrsniji somatski i psihiki simptomi i znaci mogu da maskiraju depresiju. Pojam depresivni ekvivalent, pod ovim terminom se podrazumevaju simptomi i znaci koji nemaju organsku podlogu i objanjenje, a koji su kliniki povezani sa fazama depresije. Meu ove ekvivalente spadaju glavobolja, poremeaji sa strane srca, abdominalne nelagodnosti, bolovi u vratu, sindrom nemirnih nogu i razne druge somatske tegobe koje mogu da imitiraju gotovo sva telesna oboljenja. Posebno usmerena pitanja za otkrivanje depresije kao to su pitanja o nesanici i ranom jutarnjem buenju, o eventualnom opadanju fizike snage, o gubitku apetita, o tome da li se bolesnik raduje ivotu, da li su njegove tegobe slabije u veernjim asovima, mogu biti od pomoi za postavljanje tane dijagnoze. Razgranienje depresije od normalne tuge alost i depresija su u meusobnom odnosu kao i strah i anksioznost. alost predstavlja reakciju na gubitak voljene osobe, voljenog objekta. Ona moe biti izazvana i gubitkom i nekog ideala. Normalna alost je po svom intenzitetu i trajanju u srazmeri sa znaenjem tog gubitka. Taj gubitak je prisutan u svesti oaloenog. Normalna alost je samoograniena po svom trajanju i postepeno se vremenom povlai i gubi. U alosti nema samopotcenjivanja, to jest oseanja manje vrednosti i nema samooptuivanja. Ukoliko je alost intenzivnija i dueg trajanja, onda se to stanje alosti postepeno utapa u patoloku alost ili depresiju.
5

Linije razgranienja izmeu normalne alosti i stanja alosti, kao i izmeu stanja alosti i depresije, nisu sasvim jasne. Granice poivaju na subjektivnim kriterijuma, to dovodi i do tekoe u dijagnostiki. Da bi utvrdili da li je alost jo u granicama normalnog emocionalnog reagovanja, treba utvrditi kakav znaaj ima pretrpljni gubitak za odreenu osobu. Najvea tekoa je ba to to je znaaj gubitka strogo individualan. Na reakciju alosti utie i prethodno iskustvo. Razoarenje u ljubav, razliito se doivljava u adolescentnom periodu i kasnije u zrelom uzrastu. Postoje velike razlike u emocionalnom reagovanju oaloenih osoba. Kreu se u opsegu od normalne alosti do izraene depresije. Izvesne osobe lake ispoljavaju alost za izgubljenim to dovodi putem emocionalne katarze do slabljenja alosti. Ponekad, kad su u pitanju depresivni bolesnici, stie se utisak kao da oni nisu u stanju da tako reaguju. Deava se da sami bolesnici iznose da su tako tuni da ne mogu da se isplau, nemaju suza. Ponekad se takvi bolesnici u izvesnoj meri rastereuju ne ispoljavanjem alosti, ve nastupima besa, hostilnosti, skrivena kivnost, dugotrajna esto nesvesna u sebi gajena mrnja, zavist, elja za osvetom. Razni obiaji i stavovi koji vladaju u drutvenoj zajednici utiu pozitivn ili negativno na savlaivanje alosti. U nekim drutvenim zajednicama podstie se ekspresija alosti, to pomae da se ona bre prebrodi. Tako se, na primer, po jevrejskim obiajima, rodbina sedam dana posle smrti lana porodice posveuje alosti i molitvama, dok prijatelji i dalji roaci preuzimaju sve njihove neodlone poslove. Nasuprot tome, negovanje emocionalnog stojicizma, podsticanje svesnog i nesvesnog potiskivanja alosti i socijalno vrednovanje takvog dranja u zapadnoj civilizaciji, esto nanosi tetu psihikom zdravlju oaloenog. Izraena alost po mnogim svojim simptomima, to jest objektivnim tegobama i propratnim poremeajima manifestnog ponaanja, jako lii na depresiju. I u alosti je taj osnovni emocionalni poremeaj praen nizom somatskih i psihikih poromena. Kao i depresija, tako i alost dovodi do toga da je individua manje sposobna ili ak nesposobna za bilo kakav rad i odnose sa ljudima. I u alosti se gube, inae, uobiajena interesovanja i ne obraa se panja onome to je ranije prualo odreena zadovoljstva. Psiholozi, psihoterapeuti, kao i drugi strunjaci koji se bave zatitom i unapreenjem duevnog zdravlja, mogu dosta da uine na spreavanju razvoja reaktivne depresije i drugih psihikih poremeaja u oaloenih.

OPIS POJEDINIH OBLIKA DEPRESIJE Blagi oblici depresije ostaju esto dugo neprepoznati. Teko se otkrivaju i oteano je njihovo razlikovanje od blago izraene melanholije, od reaktivne depresije kao i od depresija koje prate druge psihike poremeaje i organska oboljenja. Pored toga, depresivno raspoloenje u mnogim sluajevima ne predstavlja glavnu i izraenu subjektivnu tegobu bolesnika. Bolesnici u prvi plan iznose druge psihike i somatse simptome. Najee su albe: malaksalost, gubitak ivotne energije i uobiajenih interesovanja, tekoe u miljenju i koncentraciji, slabost pamenja, nesposobnost donoenja odluka i obavljanja svojih poslova, neaktivnost i neki odreeni unutranji otpor koji se mora savladati da bi se bilo ta uradilo. Osobe vrlo esto iznose da oseaju unurtanju napetost i nemir i da pate od nesanice. Karakteristino je rano jutarnje buenje posle kojeg bolesnik ustaje umoran i malaksao. esto je prisutan unutranji nemir i anksioznost. Osobe se ale da nita ne moe da ih obraduje, tj. da nisu u stanju da doive nikakvo zadovoljstvo. Ovo stanje esto prisilno obuhvata osobu tako da ga mnogi istiu kao svoju glavnu subjektivnu tegobu. U drugoj grupi ovih blagih depresije somatske albe su najizraeniji simptom koji mogu da maskiraju depresiju. Pored uobiajenih simptoma, kao to su gubitak apetita i telesno slabljenje, malaksalost i lako zamaranje, glavobolja, opstipacija, snienje seksualnog interesovanja uz impotenciju i frigidnost, poremeaj menstrualnog ciklusa u ena, bolesnici izraavaju i razna hipohondrijska strahovanja i ideje. Slabe telesne senzacije, postaju lako predmet panje depresivnog bolesnika. On zbog toga strahuje, a zatim postaje vrsto ubeen da je oboleo od neke organske bolesti i da je njegovo neraspoloenje samo sekundarna propratna pojava toga. Tei oblici depresije mogu da ponu naglo ili postepeno. Bolesnici su pogurenog dranja, pognute glave, namrtenog ela, nepominog lica i fiksiranog pogleda nanie. Izraz lica je tuan i zabrinut. Pacijent je bez apetita i gubi na teini. Znojenje i druge sekrecije su sniene. Miini tonus je takoe snien ukoliko ne postoji izraena anksioznost. Bolesnici pate od opstipacije. Seksualni nagon je ugaen. Javlja se poremeaj spavanja u vidu teke nesanice, nonih mora i ranog jutarnjeg buenja. Tegobe su im najizraenije u jutarnjim asovima i tokom dana postepeno poputaju. Kada depresija postane izraenija javlja se oseanje bespomonosti i beznadenosti. Mnogi
7

imaju oseaj da e se desiti neto strano i predaju se svojoj sudbini. Pokuaji ohrabrenja nemaju efekta. Javlja se strah, a kada je on intenzivan, moe da dovede do pomuenja svesti i do razvoja konfuznog stanja. U depresijama koje idu sa psihomotornom usporenou, javlja se inhibicija misaonog toka i drugih psihikih i motornih aktivnosti. Takvi pacijenti govore usporeno, a odgovori su im kratki, esto jednosloni i sa tihim glasom. Obino ih treba dugo ekati ili podsticati da bi dali odnosno zavrili odgovor na postavljeno pitanje. U tekim sluajevima vidi se pomicanje usana, ali se rei ne uju. Sumanutosti depresivnog su vie odraz njegovog neraspoloenja nego pravog sumanutog doivljavanja kakvo se sree u shizofreniji. One su u saglasnosti sa redukcijom ega u depresiji. Zbog toga se sadrajni pokreti miljenja karakteriu oseanjem krivice, manje vrednosti i bezvrednosti, samooptuivanja i hipohondrija. U mnogih bolesnika sumanute ideje samooptuivanja organizovane su oko dogaaja iz prolosti. U drugih se samooptuivanje odnosi na sadanjost. Bolesnici preuveliavaju svoje greke i postupke. Bolesnici esto iznose da su unesreili time celu porodicu, zemlju i itavo oveanstvo. Relativno esto, naroito u tekim depresijama, javljaju se hipohondrijske sumanute ideje. One mogu da se vezuju za bilo koji deo tela, organ ili sistem. Najee se odnose na gastrointestinalni trakt. Halucinacije nisu simptom depresije. Ako se jave, treba posumnjati na neku drugu psihozu. Orijentacija depresivnih bolesnika ostaje obino dobra, osim u sluaju kada ih njihova depresija toliko okupira da dovodi do poremeaja panje. Oseanje bezvrednosti i krivice kao i elja za samokanjavanjem esto dovodi do pokuaja samoubistva i samoubistva.

Depresivna neuroza Psihiki poremeaji u kojima klinikom slikom dominira patoloko neraspoloenje. Depresivna neuroza nastaje zbog gubitka, razoarenja, liavanja ili konflikta usled preteranih agresivnih podsticaja. Javlja se kod linosti koje karakterie narcizam, zavisnost i ambivalencija, u vidu nesrazmerne tuge koja obino poinje posle za osobu neprijatnog i tekog doivljaja i obino je praena anksioznou. Najvaniji uzrok neurotine depresije je obino doivljaj gubitka zbog naputanja, prestanka ljubavi ili smrti osobe za koju je bolesnik bio emocionalno vezan. Gubitak druge prirode moe biti na primer: otputanje sa posla, materijalni gubitak ili promena sredine. Osnovno oseanje koje preplavljuje bolesnika je gubitak samopotovanja i depresivno raspoloenje. Samo kada je depresija neproporcionalna teini uzroka, ili traje nenormalno dugo, ona se smatra neurotinim poremeajem. U organizaciji ovakvih linosti narcizam igra znaajnu ulogu. To su pasivno-zavisne linosti kod kojih je izraena potreba za ljubavlju, voenjem od strane drugih, podrka i ohrabrivanjem. Prati ih oseanje bespomonosti kao i snieno samopotovanje. Tako da se javlja glad za uveravanjem od strane drugih da su voljeni, potovani i cenjeni. Na uskraivanje ovakvih uverenja oni odgovaraju agresijom. U narcistikoj osobi, preosetljivoj na gubitak, lako se javlja agresivni impuls zbog gubitka. Ovaj impuls izaziva oseanje krivice i smanjuje samopotovanje. Zbog toga se javljaju odbrane koje imaju za cilj da kontroliu agresiju i odvrate je od prvobitnog cilja. Najznaajniji mehanizam odbrane u ovakvom redosledu pojava jeste okretanje agresije od prvobitnog cilja prema sebi. Efekat ovakvog odbranbenog navoenja je depresivno raspoloenje, praeno usmeravanjem agresivnih oseanja, misli, pa i delovanja, protiv sebe (retrofleksija). Telesni simptomi: zamor, malaksalost, nedostatak energije, glavobolje, gubitak apetita, poremeaj spavanja, tekoe u uspavljivanju ili rano buenje. Medikamenti se primenjuju, male doze antidepresiva. Psihoterapija je i ovde najvaniji vid leenja. Antidepresivi Pojam antidepresivnog delovanja odreene supstance obuhvata sposobnost podizanja raspoloenja, oslobaanje od straha i stimulisanje vitalnih dinamizama. Antidepresivima bi se mogle nazvati supstance koje na metabolizam monoamina, naroito serotonina, utiu tako to doprinose poveanju njihove koliine u mozgu.

Leenje Izbor metoda leenja depresivnih bolesnika treba da bude prilagoen svakom pojedinanom sluaju. Pored dijagnoze, potrebno je proceniti jo i sledee: kakav je rizik od samoubistva, da li je neophodna hospitalizacija, da li u terapijski proces treba ukljuiti i porodicu odnosno socijalnu sredinu. Leenje u dnevnoj bolnici i organizovano kuno leenje, predstavljaju oblike leenja koji takoe odgovaraju velikom broju depresivnih bolesnika. Psihoterapija ima za cilj da ublai ili po mogunosti ukloni simptome bolesti. Takoe, cilj ove terapije je izmena linosti bolesnika putem sticanja uvida u uzroke bolesti. Time se, pored uklanjanja simptoma, postie i bolja sposobnost adaptacije i manja ranjivost u reagovanju na nepovoljne ivotne situacije kasnije u ivotu. Pruanje podrke i ohrabrivanje, savetovanje, davanje mogunosti za ventiliranje problema, pomau kod ovih osoba. Metod koji je od pomoi je i metod ubeivanja. Cilj je uveriti bolesnika da e i sadanje tegobe proi kao i one ranije. Veliki znaaj igra i podrka lanova porodice i prijatelja. alost, dobro obavljene pripreme omoguuju da se izbegne ili znatno umanji emocionalni ok koji nastaje smru voljene osobe. Mada pogrebni ritual zamara on je ipak koristan za red alosti. Pojaan onos sa rodbinom i prijateljima prua podrku oaloenoj osobi. Psihoterapija ima vanu ulogu da podstakne red alosti. Psihoterapija moe znatno da pomogne da se alost lake prebrodi. Oaloenima nije potrebno saaljenje, ve razumevanje, podrka i topla re. Neophodna je kontinuirana pomo i podrka psihoteraputa da bi se napredovalo kroz proces alosti. Podstai ove osobe da slobodno vreme i praznike provedu sa prijateljima i da se angauju u profesionalnim i socijalnim aktivnostima koje su ranije voleli.

10

Zakljuak i moje iskustvo Napisala sam ovaj seminar u nameri da pomognem sebi, jer sam u aprilu dobila klijentkinju sa depresijom. Pojavila se i izgledala je jako loe, sa elementima anksioznosti i depresije a pre deset godina je imala panini napad i tada je ostala bez svesti i zavrila u hitnoj pomoi. Nije htela da ide kod psihijatra. Moj strah je bio da ne pokua samoubistvo. Prvo to sam uradila, otrala sam na individualnu superviziju kod terapeutkinje Dragane Ili. Obavestila sam klijentkinju da neu raditi sa njom ako ne poseti psihijatra i krene sa medikamentoznom terapijom. Srea, posluala me. Dolazi sa dijagnozom F 41.2 Meovoti anksiozni i depresivni poremeaj. Posle dva meseca dijagnoza joj se menja, F32.2 Teka depresivna epizoda bez psihikih simptoma. Ono to se deava na terapiji je njena ventilacija i podrka sa moje strane. esto pribegavam metodi ubeivanja kroz podrku. Ono to mene mui je da shvatim da su pomaci izuzetno mali. Treba mnogo, mnogo rada da bi se video neki rezultat. Literatura Andreja Krajger-Guzina (1995): Psihijatrija za defektologe Prof. dr sci M. Antonijevi, prof. dr sci Lj. Eri, prof. dr sci M. Ignjatovi, prof. dr sci P. Kalianin, prof. dr sci D. Milovanovi, prof. dr sci S. Mori-Petrovi, prof. dr sci M. terni, prof. dr sci J. Veljkovi, prof. dr sci J. Vesel i saradnici : Psihijatrija Dijagnostiki kriterijum za istraivanje : MKB-10 Klasifikacija mentalnih poremeaja i poremeaja ponaanja Dr Lidija Pecot : Teorijska predavanja i supevizija kliniki psiholog, Getalt terapeut Marija stefanovi : teorija u okviru naprednog programa individualna supervizija kod terapeutkinje Dragane Ili

11