PROGRAM PLANTANI UZGOJ LESKE U SRBIJI

Znaaj gajenja leske U dosadanjem razvoju poljoprivrede Jugoslavije, a posebno voarstva, moe se rei da je najmanje panje posveeno jezgrovitim vonim vrstama, gde spada i leska. Svoje potrebe naa zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se odvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova lenika. Meutim, kod nas postoje povoljni ekoloki, pa i ekonomski uslovi za gajenje pitome leske. Sa racionalnim korienjem zemljinog kapaciteta, moemo se osloboditi uvoza lenika sa velikom perspektivom da postanemo znaajni izvoznici. Sa privredne take gledita, u povoljnim ekolokim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voaka, leska daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost. Plod leske ima iroku primenu, kako u prehrambenoj industriji i domainstvu, tako i u kanditorskoj industriji, gde se jezgro lenika koristi kao osnovna sirovina za izradu kremova a ima i izvanrednu aromu sa mirisom kakaoa. Pored nabrojanih upotreba, plod leske se koristi i u preciznoj i avio industriji, slikarstvu, parfimeriji i dr. Plod leske ima veliku hranljivu vrednost i po toj osnovi zauzima najznaajnije mesto u odnosu na ostale vrste voaka. U jezgru lenika nalaze se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive hranljive materije kao to su belanevine, masti, eer, vitamini (A, B i E) i mineralne materije, kao i druge bioaktivne materije. Kada govorimo o vanosti leske, treba istai jedan vrlo bitan momenat za podruja sa povoljnim ekolokim uslovima za njen razvoj a to je primena kultura na erozionim terenima, jer leska ima plitak korenov sistem koji odlino vezuje zemljite i na strmim naputenim terenima moe da odigra vanu ulogu u preorijentaciji povrine zemljita i zapoljavanje radne snage za negu i berbu plodova lenika. Porastom ivotnog standarda posebno u razvijenim industrijskim zemljama, trite troi sve vie plodova lenika. Zbog toga vei broj evropskih zemalja (panija, Italija, Grka, Turska, Francuska i Rusija) koje imaju povoljne ekoloke uslove za gajenje leske, u poslednje vreme znatno poveavaju povrine pod zasadima leske. Ove zemlje zajedno sa SAD proizvode ukupno 90% svetske proizvodnje. Leske ima veoma irok areal uspevanja, pa zbog velike potronje i povoljne cene kao i deficitarnosti na svetskom tritu, mnogo zemalja nastoje da lesku gaje na plantanim zasadima na veim povrinama. I kod nas je podignuto nekoliko plantanih szasada leske namenjenih za industrijsku i stonu upotrebu. U Takovu lenik je glavna sirovina. Ova fabrika je do sada uvozila lenik ali i podigla svoje plantae. Meutim zbog manjkavosti pogodnih povrina u okolini neophodno je podizati zasade leske i na teritoriji cele zemlje kako bi se oslobodili uvoza. Da bi samo Takovo zadovoljilo svoje preradne kapacitete samo za Takovo je potrebno podii najmanje 7000 hektara pod lenikom. A gde su druge fabrike koje koriste lenik kao sirovinu. Iz svega se vidi da nijedna vrsta voa u Jugoslaviji nije tako deficitarna na tritu, a toliko potrebna kao leska. Stalno poveanje potornje lenika u svetu ukazuje na postojanje iroke perspektive i za izvoz. U prirodnim uslovima leska raste uglavnom na krenjakoj podlozi do oko 1500 metara nadmorske visine. U kulturama leska se moe uzgajati do 600 metara u

uslovima gde druge vone sorte i druge poljoprivredne kulture daju manji ekonomski efekat. Leska zahteva svetlost i toplotu sa to manjom godinjom i dnevnom temperaturnom amplitudom. Srednja godinja temperatura vazduha treba da je iznad 9.50 C i godinjom koliinom padavina preko 1000 mm. U uslovima estih mrazeva treba voditi rauna o sastavljanju opraivaa koji su otporni na niske temperature, odnosno koji ne cvetaju u vreme moguih pojava mrazeva. Leska se sadi na rastresitom, vlanom, propustljivom dubokom zemljitu koje ne sme biti kiselo. Formiranje leskara Planiranje leskara i ograivanje Zasadi leske moraju biti ograeni bodljikavom icomu visini od 1.5 metara sa 7 redova ice, kako bi se spreilo upadanje nepoeljnih posetilaca i stoke. Stubovi treba da budu izraeni od bagrema duine 2.2 m. Prethodno je potrebno ukloniti pojedinana stara stabla, iblje, kamenje, kao i uklanjanje ostatka korenova ila ime bi se spreila mogunost razvoja tetnih mikroorganizama. Posle krenja obavezno izvriti ravnjanje i planiranje povrina u cilju to lakeg izvoenja kasnijih mehanizovanih i runih radova.
1.

Rigolovanje zemljita pravljenje terase U cilju obezbeenja vodno-vazdunog i toplotnog reima radi normalnog razvoja korenovog sistema, neophodno je izvriti rigolovanje na dubini od 50 cm. Rigolovanje treba obaviti 2 do 3 meseca pre sadnje leske, kako bi se zemljite steglo i delovima krune a time favorizuje formiranje cvetnih pupoljaka. Takoe, treba vriti odstranjivanje izbojaka koji izbijaju iz zemlje. Leska raa na jaim jednogodinjim letorastima duine preko 10 cm. Ukoliko vremenom (obino 10 do 12 godina) doe do zaguenja krune potrebno je krunu razrediti. Proces podmlaivanja treba poeti neto pre nune potrebe i izvoditi ga sa 1/5 zasada godinje, kako bi se obezbedio kontinuitet u proizvodnji plodova lenika, jer podmlaena stabla ne daju u prvim godinama pun rod.
2.

Program primene agrotehnike u toku investicionog odravanja Da bi vonjak to pre stupio u punu rodnost i dao oekivane rezultate, potrebno je primeniti pravovremenu i punu negu.
1.

U prolee prve godine potrebno je u toku marta obaviti ubrenje leske oko stabala sa 100 gr. KAN-a po sadnici u preniku oko jednog metra. Tokom godine vriti redovnu obradu zemljita i ne dozvoliti pojavu korova a ukoliko se javi neka bolest ili tetoina preduzeti mere zatite. Ukoliko se prve godine tokom leta javi sua i due potraje, obavezno treba izvriti zalivanje svake sadnice dva puta po 10 litara vode u razmaku od 15 dana. U prolee druge godine vri se takoe ubrenje KAN-om po 100 gr. Po jednoj sadnici i po 10 kg stajnjaka koji e se kopanjem oko stabala uneti u rizosferu sadnice. Kada korovi u vonjaku dostignu jednu odreenu visinu (u periodu cvetanja)

vri se njihovo unitavanje tanjiranjem ili freziranjem. Posle toga zemljite se obrauje i odrava u stanje jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem, a ono to ne zahvati maina praenjem kopanjem ili morokultivatorom.

U prolee tree godine vri se ubrenje sa 200 kgr po hektaru NPK 10: 30: 20 ili 8:16:24 i KAN 200 kg po hektaru. Odravanje zemljita vri se kao i prethodne godine, s time to se u redovima unitavanje korova vri pomou herbicida Reglan, Cramokson i dr. U prolee ostalih godina (zakljuno sa petom godinom) obavljaju se iste agrotehnike mere kao i u prethodnim, s tim to se koliina azotnih i NPK ubriva dodaju u onim dozama koje su predviene u predraunu trokova po pojedinim godinama. Nega zasada u doba dovelo u najpogodnije stanje za razvoj i funkciju korenovog sistema. Rigolovanje treba izvoditi po suvom vremenu. Posle rigolovanja zemljite treba da se prosui a onda izvri freziranje i ravnjanje povrine, kako bi se sadnja izvrila to lake i uspenije. Rigolovanje pravljenje terase obavie se paralelno sa padom terena kako bi se omoguilo oticanje vode koja se nagomilava iznad neobuhvaenog sloja zemljita a time bi se omoguilo nesmetano oticanje vika vode. Na gornjem delu terase ispod bankine treba u vidu brazde napraviti kanal gde e se viak vode zadravati posle obilnih kia, i na taj nain bi se poboljao vodni reim zemljita a samim tim i vlanost vazduha koja ima vrlo znaajnu ulogu za vreme letnjih sua.

Sorte za gajenje i njihove karakteristike Izbor sorti Uzimajui u obzir klimatske, zemljine i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogunost prerade i plasmana plodova lenika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potronju, a takoe i kao opraiva glavne sorte. Sadnja e se obaviti sa dobro oiljenim sadnicama. Leska je uglavnom samopesplodna biljka, pa u zasadima koji se podiu moraju biti zastupljene vie sorti. Za dobar uspeh zasada treba zasaditi najmanje 4-6 sorti radi uspene oplodnje. Pri ovome glavna sorta treba da bude zastupljena sa oko 60%, a ostale sorte opraivai sa 40%. U tom cilju predlau se sledee sorte: 1. Istarsti 60% 2. Apolda (Rimski) 10% 3. Davijana (Fihtverder)10% 4. Ludolf 10%

5. Avelino (Halski)

10%

Rapored sorti Raspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta i opraivai u redu neizmenino smenjuju. Kao primer dajemo emu iz koje se vidi kako se vri raspored i sadnja glavne sorte i opraivaa. Istarski (broj 1), Apolda (broj 2), Davijana (broj 3), Ludolf (broj 4), Avelino (broj 5) 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 2 5 1 1 1 3 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 2 3 4 5 1 1 1 3 4 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 3 1 1 1 2 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 4 5 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 2 4 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 3 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 5 1 1 1 2 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 3 4 1 1 1 . . . . . . . . . . . . . Ukoliko se ne obezbedi navedene sorte u potpunosti, mogu se koristiti i druge sorte kao na primer. Pijemondski, Landberki, Gustavcelski, Tonda Gentile, Romana i dr. Opis i karakteristike sorti ISTARSKA - Stablo (bun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano i razvija vrlo malo resa, praktino je protandrina sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra. Rano prorodi, redovno i obilno raa. Plod je srednje krupan oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa najveom irinom na samoj sredini. Boje je svetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlaicama. Kupula (omota) je dui od ploda i vrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljoten a po duini sa jasno naznaenim rubom. Plodovi obino ne ispadaju sami iz kouljice. Jezgro je krupno, ukasto-bele boje, veoma ukusno i aromatino. Plodovi uvani godinu ipo dana u obinom skladitu imali su 1% gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12%. upljih plodova je malo. Dobro ga oprauje halski, rimski, landberki i umski lenik. APOLDA Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupenom kapicom. Kupola (omota) je dua od ploda. Na vrhu je zupasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada iz omotaa. LJuska ploda je tamne boje sa jako izraenim paralelnim prugama. Prosena teina ploda je 3.11 gr, a jezgro 1.50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, meutim ima jako sladak i

prijatan ukus. RIMSKI Stablo (bun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano, u poetku raa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva poetkom septembra. Plod je krupan i neujednaeno pljosnatog oblika. LJuska je svetlo smea sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smeurano. Omota ploda je neto dui od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima to omoguava da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika teine 1.4 gr.. Teina ploda je 3.7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat ueglog jezgra posle godinu ipo dana oko 4% a posle 3 godine 22%. Za preradu se se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je opraiva. DAVIJANA - Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omota ploda sastavljen je iz dva dela i dui su od ploda a u vie sluajeva i list omotaa je krai. Zreli plodovi lako ispadaju iz omotaa. LJuska ploda je svetle boje sa jasno izraenim tamnim prugama i izraenim rubom. Prosena teina ploda je 2.67 rg., a jezgra 1.27 gr. Ima dug period cvetanja PIENT VERDEN Plod je jajastog oblika sa jasno izraenim pupkom. Omota je neto dui od ploda, sastavljen je od dva lista koji su meusobni odvojeni. Zreli plodovi se lako odvajaju od omotaa i sami ispadaju. LJuska ploda je svetle boje sa slabo izraenim rubom. Prosena teina ploda iznosi 2.73 gr., a jezgra 1.23 gr. Rano cveta i duina cvetanja se kree od 8 do 22 dana. LUDOLF Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano a sazreva prilino kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje raa ako joj se obezbedi opraiva. Plod je krupan i okruglasto-trbuastog oblika, teine oko 2.9 do 3.2 gr. Jezgro je prosene veliine oko 1.5 gr. Omota ploda je iste duine kao i plod. Vrh omotaa je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno raa i odlina je sorta za sveu potronju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemakoj i ekoj. HALSKI Stablo (bun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta srednje kasno sa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Raa dobro. Sazreva septembra, plod je teak 3.4 gr., proseno pri osnovi je irok a ka vrhu konusan. Iz omotaa lako ispada. LJuska je debela i vrsta, smee boje sa uoljivim prugama. Teina jezgra je 1.3 gr. Posle jedne godine uvanja uegne oko 15%, a posle 3 godine 46%. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemakoj. Podizanje zasada leske i odravanje Razmak sadnje Na osnovu predloenih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i odreuje razmak sadnica. Preporuuje se sadnja na rastojanju od 4 metra izmeu redova odnosno izmeu terasa (gde je
2.

mogue i vee rastojanje zbog razliitog nagiba terena) i 3 metra izmeu sadnica. Redovi po mogustvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja. Vreme i nain sadnje Najpogodnije vreme za sadnju leske je u jesen, poto korenov sistem ima znaajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Nisu retki sluajevi da leska pri povoljnim vremenksim uslovima cveta i u februaru. S obzirom da je predvieno gigolovanje ili pravljenje terase, guranjem i razvlaenjem debelog sloja zemlje uz naknadno oranje, nee se kopati jame u klasinom smislu. Posle pripreme zemljita izvrie se razmeravanje i obeleavanje mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamica dovoljno duboka i iroka da se moe u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Treba voditi rauna da sadnice od momenta vaenja iz trapa pa do sadnje ne provedu vie od jednog sata nepokrivene kako se ne bi suile korenove dlaice koje su vrlo osetljive. Poto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilitu, na ile se stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi popuje jamice. Ukoliko je zemljite pripremljeno bez prethodnog rigolovanja, ve obinim oranjem, neophodno je kopanje rupa veliine 60x60 cm.
3.

Obrazovanje oblika kruna i rezidba leske Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablaice tri grane polaze iz jednog mesta. U prolee prve godine posle sadnje vri se skraivanje sadnica na 30 cm. Iznad zemlje sa ciljem pospeivanja izbijanja dva do tri izdanka koji e initi budui oblik krune za formiranje trostabljaice. U drugoj godini posle sadnje vri se izdor najbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast a izdanke skraivati i ujednaiti do visine rasta. U narednim godinama vri se uklanjanja suvinih grana. Cilj je da se obezbedi dovoljno prosunavanja u svim plodonoenja Od pete godine pa nadalje smatra se da je leska stupila u punu rodnost. Leska od 7 do 15-te moe da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u periodu od 15 do 25te od 5 do 10 kg po stablu. Da bi se ova rodnost obezbedila, lesci se mora u punoj rodnosti u novembru ili decembru dodati 500 kg NPK 10:12:26, a u februaru 250 kg po hektaru KAN-a. Ishrana leske u punoj rodnosti podeava se po veliini prinosa, prema vegetativnom prirasti u stanju zasada. Doze ubrenja leske zavisie od rezultata analize lista leske i zemljita u zasadu. Zemljite u zasadu odrava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem kao i primenom herbicida. Unitavanje izdanaka vri se mehanikim ili hemijskim putem.
4.

Program zatite zasada od bolesti i tetoina

Zasadi leske se mogu uspeno tititi sa relativno malim brojem prskanja. Nedovoljna zatita, meutim, moe permanentno iz godine u godinu dovesti do potpunog gubitka roda usled kombinovanog tetnog dejstva tetoina i u vezi sa

njima pojaanom pojavom gljivinih obolenja zbog nastalih povreda. Kao i kod vonih vrsta, zbog mogunosti infekcija grana, pojave rak rane, bakterijskih i gljivinih obolenja lia, mogunost pojava i irenja trulenica korena, pored programa prskanja neophodna je i odreena higijena zasada. Ona se najee sastoji u uklanjanju suvih grana, zaraenog lia, spreavanju preteranog vlaenja zemljita, unitavanju korova itd. Radi zatite leske od bolesti i tetoina potrebno je izvriti 5-7 prskanja godinje. I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.5% fobidol ulja ili 0.5% Oleadijazinona u cilju zatite od mrazovca i titastih vai. II prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova i cvetova uz primenu jednog od sledeih fungicida: jednoprocentni bakarni kre, 0.3% Ortocida, 0.3% Cineba ili 1% Dorosala u cilju spreavanja pojave monile, bakterioze, aktrantoze i gleosporijuma. III prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle drugog prskanja uz upotrebu istih fungicida, a protiv istih gljivinih i bakterijskih bolesti. IV prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle treeg prskanja sa istim fungicidima i protiv istih bolesti. Ovo prskanje se moe izostaviti u sunim godinama ali je neophodno da se obavi u vlanim. V prskanje se obavlja poetkom ili sredinom maja uz primenu jednog od akaricida: 0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita u cilju suzbijanja preglja leske. VI prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu o.1% Parationa ili 1.0% Thiodana, kojima se moe dodati jedna od akaricida (0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita) u cilju suzbijanja crvljivosti i pregljeva leske. VII prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle estog prskanja uz primenu 0.1% Parationa ili 0.15 Thodana a u cilju suzbijanja crvljivosti plodova. U prvoj i drugoj godini posle sadnje neophodna su prva tri prskanja a od tree godine pa nadalje moraju se obavljati sva predviena prskanja. Berba plodova lenika Berba treba da se vri to kasnije, odnosno u fazi maksimalne fizioloke zrelosti. Za lesku je karakteristino da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno. Zato se eka da plodovi sasvim dostignu svoju fizioloku zrelost a to je kada se kupula (omota) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno poinju da padaju na zemlju. Tada se vri treenje stabala i berba plodova sa prethodno postavljenim platno. Suenje plodova lenika Suenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom moe doi pojave bui i propadanja plodova. Jo prilikom berbe jedan deo plodova pae zajedno sa omotaem. Omota sadri znatno vie vode pa ga zato treba skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotaem a nemoemo ih runo skinuti odmah, prvo se sue 6 do 8 dana na suncu uz esto meanje. Posle ovakvog suenja 80% plodova bie odvojeno od omotaa, a ostali plodovi se jo malo moraju

dopunski osuiti. Ukoliko ostane omota kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se meaju da bi se suenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omota. Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvriti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Kada su svi plodovi oieni onda se oni ue na suncu jo dva do tri dana ili u specijalnoj sunici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32-34 0 C optimalna i dovoljna za suenje. Dobro osueni plodovi mogu se uvati 2 do 3 godine. Meutim, bolje je da sae ne uvaju vie od godinu danajer gube na teini i boji, a ponekad radi visokog sadraja vlage mogu i da uegnu. uvanje plodova lenika uvanje je neophodno ukoliko proizvoa posle suenja nije u mogunosti da odmah proda plodove lenika. U tom sluaju lenik se mora skladititi u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlanim prostirijama plodovi lenika brzo propadaju, buaju i zbog toga gube na teini i kvalitetu. U odgovarajuem skladinom prostoru plodovi lenika treba da budu u tankim slojevima razvueni i da se povremeno meaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporuuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi unitavanja pojedinih gljivica, a takoe da se uva i negaeni kre koji smanjuje vlanost u prostoriji. Pod magacinskog prostora treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljanje i sa unutranje strane. Prostorija treba da ima elektrini ventilator koji e odstaranjivati suvinu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspenog uvanja treba ugraditi i elektrine kalorifere. Broj i veliina kalorifera e zavisiti od veliine protorije odnosno od koliine lenika koji se uva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i sluie za odravanje temperature zagrevanje skladita na 300C. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m2, a izmeu njih je prostor u irini od 1 m koji slui za kretanje ranika i izvoenje svih manipulativnih poslova.

5.

Trokovi proizvodnje Trokovi proizvodnj e 1324 3344 870 864 1515 1892 Vrednost proizvodnj e + Dobitak - Gubitak -1324 -3344 -870 -864 -1515 -1892 Kumulativno vreme povrata stredstava -1324 -4668 -5538 -6402 -7917 -9809 Prinos jezgra po stablu

Godina 0. Ograivanj e Podizanje Nega Nega Nega Nega

1. 2. 3. 4.

5. 6.

Nega Nega

2109 2109

9600 12480

+7491 +10371

-2318 8053

1kg 1.2 kg

Ukupna investiciona ulaganja iznose 11.900,00 po hektaru zasada. U godini punog uroda oekivani prinos jezgra iznosi 3.5 kg po stablu ili 3000 kg po hektaru. Ovaj prinos obezbeuje prihod od 15.650,00