Вы находитесь на странице: 1из 7

SOCIJALNA OBELEJA IZVRILACA KRIVINIH DELA Socijalno obeleje predstavlja socijalnu strukturu i neke socijalne posebnosti kriminalne populacije.

41.

(pojam i vrste socijalnih obeleja i posebnosti njihovog znaaja na pojave kriminaliteta)

Obino se pod socijalnim obelejem podrazumevaju: (starost, pol, profesija, obrazovanje, porodini odnosi, profesionalni i socijalni status i poreklo, materijalne prilike, mesto boravka i vrsta delikventne orijentacije). U sistematizaciji kriminolokih faktora ne mogu se smatrati uzrokom, ali neka od njih upuuju na socijalne okolnosti izvrenja krivinih dela. Socijalna obeleja izvrilaca krivinih dela ine: 1) drutveni status; 2) profesija; 3) pol; 4) narodnost i 5) uzrast 1. Drutveni status: - to je poloaj pojedinca i grupe u drutvenoj strukturi, mesto na sklali drutvenog uticaja, ugleda, moi i materijalnog bogastva. Od statusa linosti, bilo da je ustanovljen roenjem ili steen, zavisi njegov uticaj, ali i ponaanje u drutvu. Nepovoljan drutveni status, koji proizilazi iz rasne, verske ili ideoloke diskriminacije, stanja siromatva, nedovoljnog obrazovanja, nezaposlenosti, moe biti jedan od kriminogenih faktora. Takav status je vea je opasnost da kriminogenom uticaju budu izloeni nii slojevi koji ive u bedi i siromatvu, doseljenici, migranti, nacionalne i verske manjine. Nasuprot tome, vii drutveni status, na viem stepenu drutvene hijerarhije moe se iskazati na 2 naina:
1. s jedne strane - vii drutveni status omoguava i vei

drutveni uticaj na oblike drutvene reakcije i prevencije kriminaliteta;


2. a s druge strane - drutveni status predstavlja objektivni uslov

da uz subjektivne sklonosti, bude osnov za vrenje odreenih dela organizovanog i privrednog kriminaliteta.

___________________________________________________________________________________________________________ _

2. Profesija: - predstavlja osnovno zanimanje, specijalizovanu delatnost.


Vrlo je vana za istraivanje socijalnih obeleja kriminaliteta, kako fenomenoloke, tako i etioloke strane.

Zanimanje, kao profesija u optem smislu, ne smatra se uzrokom kriminaliteta, ali u nekim njegovom pojavnim oblicima je u tesnoj vezi sa uslovima i kao socijalno obeleje. injenica je da se neke profesije pojavljuju u sudskim i policijskim statistikama ee, ali to nije dokaz neposredne uzronosti, ve uslova da se sa odreene pozicije, struke i zanimanja lake mogu vriti krivina dela. (visoko struna znanja i vetine, poznavanje tehnikih i tehnolokih reenja). Ovo se posebno odnosi na: finansijske transakcije, falsifikovanje novca i javnih isprava, krivina dela mita i korupcije. Re je o delima sa pozicija moi i odluivanja o povezanosti nekih zanimanja sa kriminalnom orijentacijom. To ukazuje na okolnost da drutveni poloaj i socijalni uslovi delom utiu na delikventnu orijentaciju ljudi odreenih zanimanja. U kriminolokom smislu profesijom se uslovno tretira i zanimanje jedne delikventne strukture (profesionalnih kriminalaca). Naime, kod tzv. profesionalnih kriminalaca, recidivista, koji kontinuirano ponavljaju iste delikte iz koristoljublja i sama kriminalna aktivnost, uslovno predstavlja zanimanje.
________________________________________________________________________________________________________

3. pol: je anatomsko-fizioloka struktura po kojoj se razlikuje muka i enska osoba. Postoje shvatanja da je kriminalitet tipino muki fenomen, ali se ne moe zanemariti ni uee ena, posebno u nekim vidovima kriminaliteta. Znatno vei procenat uea mukaraca u delikvenciji, nego ena, objanjava se posebnom konstitucijom i psihostrukturom , njihovim drutvenim uticajem, poloajem i ulogom u socijalnoj sredini. Evidentna je podela izmeu mukaraca i ena prema njihovim zanimanjima i ulogama u ivotu i drutvu.

Drutveni poloaj mukarca je takav da oni vie nego ene dolaze u konfliktne odnose zbog prirode njihove profesije i zanimanja, gde unutranje dispozicije delikvencije mogu doi vie do izraaja. Agresija mukarca esto prelazi u razliite vrste nasilnitva (razbojnitva, huliganstvo, zlostavljanje vrnjaka u koli, silovanje i tue). Delikvencija ena je posebna vrsta prestupnitva i oblik antisocijalnog ponaanja, uslovljena psihikom strukturom i socijalnim poloajem ene. To su pojave u kojima dominiraju: (prostitucija i narkomanija). U teoriji su prisutna 2 objanjenja specifinosti delikvencije ena:
1. jedan polazi od - biolokih i psihiolokih faktora (enska priroda- u

fiziolokom smislu, emocionalna nestabilnost, prevrtljivost, nepouzdanost, pasivnost, odsustvo moralnih oseanja);
2. drugi polaze od - socijalno-ekonomskih inilaca poloaja ene u

drutvu (marginalizovan drutveno-ekonomski poloaj ene kada je u pitanju njeno obrazovanje, profesija i status). Kriminalitet ena je tei oblik delikvencije u klasifikaciji kriminalnih pojava kada se imaju u vidu posebna bioloka i socijalna obeleja enskog pola. Ukupno uee ena u kriminalnim aktivnostima, kree se u pojedinim zemljama od 1% - 20% ukupnog kriminaliteta. Uee ena u raznim pojavnim oblicima kriminaliteta je veoma iroko. ene vre laka krivina dela: - prevare, klevete, - prostitucije, uvrede, - sitne krae i neto tee oblike kriminaliteta. Iako ene nisu sklone vrenju nasilnih zloina, nasilje ena dolazi do izraaja u okviru njihovih porodica, kao odgovor na nasilje koje mukarac vri nad njima.

Etiologija enskog kriminaliteta se razliito objanjava: Antropoloka kola: (Paulina Tarnovska, Cezare Lombrozo) uzroke nalaze u morfolokim osobinama. Tarnovska: objanjava uzroke kriminaliteta kod ena (posebno prostitutki), oblikom uiju, zuba, lica i lobanje. Lombrozo: smatra da veina ena vre zloine sluajno. Imaju duge ruke i kratke noge, s razvijenim dlanovima. Kad vre krivina dela vrlo su brutalne i podmukle. Frojd: smatra da su uzroci kriminaliteta kod ena u psiholokim iniocima, odstupanja ene od njene prirodne uloge, pola i pobune protiv takvog statusa. enski kriminalitet se razlikuje od mukog po tome to je:
-

manje agresivnog tipa; rei recidivizam; vre ga lica starijeg ivotnog doba; kada vre krivilna dela nasilja ene preteno - reaguju impulsivno, a veoma retko su takva dela planirana kod umiljajnih krivinih dela obino su u pitanju motivi edomorstva i koristoljublja.

Ne moe se govoriti o enskom tipu nasilnika, ali postoje osobeni faktori koji se nalaze u karakteru impulsivnosti, ljubomore, sujete, mrnje i osvete, koji se kriminoloki tretiraju kao niske pobude i zloini iz strasti. U meuvremenu, naglo se poveao uticaj ena u organizovanom kriminalu. Emancipacija ena, zahvatila je ak i mafiju. Stavljaju se na elo koza nostre, kamore, santa korone, umesto mueva, koji su u zatvoru ili su ubijeni tkz. bele udovice. Kad su u pitanju teka krivina dela: ubistva, ene se razlikuju od mukaraca: - ena retko ubija u afektu, - njen postupak je predhodno dobro isplaniran i promiljen, - na delo ubistva se odluuje u krajnjoj nudi, u situacijama ivotne ugroenosti i zbog dugogodinjeg porodinog zlostavljanja, - ubija, obino, na spavanju (jer nema fiziku snagu) i hladnim orujem.
4

___________________________________________________________ 4. narodnost: - u etnikom smislu u obeleja kriminaliteta spadaju delikti vezani za rasne, verske i nacionalne predrasude. Ovi delikti se dogaaju: - i u mirnodopskim - i u ratnim uslovima. Njihova osobenost je izrazita brutalnost, kako prema pojedincu, tako i prema itavim socijalnim i nacionalnim grupama. Izazivaju visok stepen, straha, panike i anksioznosti kod stvarnih i potencijalnih rtava. Poinioci ovih dela su, po pravilu, organizovane grupe. Takvi akti esto imaju i druge socijalne motive: - obraun sa drugim marginalizovanim grupama, - sexualnim manjinama homoseksualci i sl. PRIMERI: U SAD- istraivanja pokazuju da su ovi zloini evidentirani prema imigrantima,
crncima, afro-azijantima; Dok u Severnoj Irskoj: - oni su izraeni na verskoj osnovi; U Francuskoj i paniji: - na nacionalnoj i etnikoj osnovi; U Nemakoj: prema radnicima na privremenom radu ( posebnoTurcima); U Naoj zemlji: prema Romima od strane SKINHEDSA.

Nacionalna obeleja izvrilaca delikata - za kriminologiju su od znaaja za istraivanje socijalnih faktora materijalnog poloaja i drutvenog statusa manjina. Uprkos prodoru demokratskih ideja o pravima manjina, njihovi pripadnici su i dalje diskriminisani u ekonomskoj, politikoj i kulturnoj sferi. Kod nas je visoka stopa kriminaliteta, posebno delikata imovinskog karaktera izraenija kod Roma, nego kod drugih naroda. To se dovodi u vezu sa: - nihovim marginalizovanim ekonomskim i drutvenim statusom; - materijalnim poloajem; - diskriminacijom sistema socijalne zatite; - i neefikasnosti institucija drutvene kontrole ____________________________________________________________

5. uzrast: - sistematizacija delikventne orijentacije prema uzrastu ispoljava se kao: a) deje prestupnitvo; b) maloletniki kriminalitet; i c) kriminalitet punoletnih lica. Uzrasne kategorije delikvenata iskazuju se u posebnim stopama uea u kriminalnoj strukturi i po pojedinim pojavnim oblicima. Najee se grupe formiraju: U maloletnikom uzrastu na po 2 godine, i to: - do 14 godina; - od 14 do 16 godine; - od 16 do 18 godina Kod punoletnih lica: na svakih 5 godina do 50-te godine; posle 50 -te godine, na svakih 10. godina, s obzirom da je kod takve populacije, kriminalitet u opadanju. ---------------------------------------------------------------------------------------Distribucija delikvenata po uzrasnim kategorijama ima poseban znaaj u izuavanju kriminogenih faktora, posebno u izuavanju:
1. linosti delikventa i 2. socijalnih faktora koji uzrokuju kriminalno ponaanje i stvaraju

uslove za njegovo ispoljavanje. Deja delikvencija: to je vrsta prestupnitva najmlaeg uzrasta. Postoje razliiti zakonodavni pristupi u zavisnosti o kakvom je uzrastu re. Najee se smatra da su u pitanju osobe do 14. ste godine ivota. Zbog specifine psihostrukture i duevne nezrelosti (nestabilne, agresivne prirode, odsustva krivice, neshvatanja posledica svojih postupaka), deca su esto sklona raznim oblicima devijantnosti i prestupnitva. Odnos dece prema drugima i vrednostima drutva, vezan je za kriterijum shvatanja moralnosti. -------------------------------------------------------------------------------------------

Kriminalitet dece - je najtei oblik prestupa koji sekao pojavni oblik raspravlja u okviru maloletnike delikvencije. U pitanju su delikti: - kraa i sitnih kraa, - podmetanje poara, - terorisanje mlaih i slabijih. Ova delikventna populacija u socijalnom smislu potie iz porodica s poremeenim odnosima i porodinom strukturom. U kriminolokom smislu deca, pored subjekta, mogu biti i objekat delikvencije. To se posebno odnosi na: - zlostavljanje dece, - sexualni delikti, protivprirodni blud, incest, - prosjaenje, - prostitucija. ------------------------------------------------------------------------------------------Maloletniki kriminalitet - je vrsta delikvencije posebne populacione strukture, maloletnika. Predstavlja najtei oblik maloletnikog prestupnitva. U savremenim uslovima maloletniki kriminalitet je u porastu, s elementima nasilja, posebno u nekim novim organizovanim i kolektivnim oblicima kriminaliteta. Predstavlja kriminala u celini. Maloletnici najee vre:
a) imovinske delikete (kraa). Taj procenat u ukupnom maloletnikom

kriminalitetu je 50 70%;
b) Drugi oblik maloletnike delikvencije su saobraajni delikti; c) Trei oblik su sexualni delikti, posebno krivina dela silovanja.