Вы находитесь на странице: 1из 8

47.

TERORIZAM (pojam i opte karakteristike, vrste, uzroci i oblici) Pod terorizmom se podrazumeva doktrina, metod i sredstvo izazivanja straha i nesigurnosti kod graana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja odreenih pre svega politikih ciljeva. Terorizam se najee svrstava i definie kao delo politikog nasilja. Sam pojam Terorizam obuhvata razliite akte nasilja i ugroavanja ljudskih prava i ivota kao i individualnih i zajednikih dobara. U prvobitnim definicijama terorizam je tretiran kao metod kojim jedna organizovana grupa ili partija pokuava da ostvari svoje ciljeve prvenstveno primenom sistematskog nasilja prema protivniku. 1930. Konvencijom o spreavanju i kanjavanju terorizma ovaj delikt je definisan kao oblik kriminalne radnje uperene protiv neke drave iji je cilj ili priroda da izazovu strah kod odreenih linosti, grupa ili javnosti. Enciklopedijki - pod terorizmom se podrazumeva akcija nasilja koja se primenjuje iz politikih razloga radi zastraivanja i bespotednog slamanja otpora onoga prema kome se vri. Terorizam je i sistematsko i organizovano nasilje nad pasivnim subjektom kojim se kod njega stvara oseanje nesigurnosti i proizvodi stanje straha s ciljem da se: - pasivni subjekt zadri u stanju politike pokornosti ili - da se kod pasivnog subjekta izazove nepoverenje u postojei drutveni poredak kako bi mu se nametnula politika vlast terorista radi eksploatacije i ugnjetavanja kao i - nasilje kojim se vri uticaj na politiku vlast radi iznuivanja kakvih politikih ustupaka. (najprikladnija je definicija navedena na poetku). Pored definicija koje polaze od svrhe i cilja kriminalnih akcija, izdvajaju se tzv.deskriptivne teorije, koje osim smisla i cilja u sadranj pojama ukljuuju: oblike, metode i sredstva kriminalne aktivnosti. Prema deskriptivnim definicijama terorizam predstavlja oblik organizovane kriminalne delatnosti koja se odlikuje: - vrenjem akata nasilja (podmetanja eksploziva, izazivanje poara i sl.) - vrenja ubistava, atentata, i otmica, i drugih akata nasilja koja se odnose na ljude i imovinu radi zastraivanja stanovnitva i predstavnika vlasti kako bi se nasilno ostvarili pojedini preteno politiki ciljevi.
1

Opte karakteristike terorizma


Savremeni terorizam odlikuju:
visok stepen organizovanosti, globalizam, profesionalizam, zloupotreba tehnikih dostignua, velika finansijaka mo steena pranjem novca i manipulacijama novanih Zavoda u mnogim zemljama, korienje ekstranormalnih oblika politikog nasilja, specifina kardovska struktura organizacije na rasnim, verskim ili nacionalnim osnovama, posebnosti cilja (izazivanje psihoze opte opasnosti), neselektivnost ciljeva (bezobzirnost i izuzetna surovost pri izvravanju akcija usmerena prema nedunim ljudima) raznovrsnost, efektivnost i efikasnost

Iz mnotva bitnih karakterisika mogu se izdvojiti:


a)

b)
c) d) e)

univerzalnost pojave, evolucija primene metoda i sredstava usmerenost cilja u teroristikom aktu, profesionalnost i organizovana aktivnost

a) univerzalnost: proizilazi iz injenice da terorizam predstavlja savremeni i univerzalni fenomen, koji u nekim formama ima istorijske korene. Terorizam je bio izraen u svim drutveno-politikim sistemima i u svim fazama razvoja drutva, kroz veoma razliite oblike ispoljavanja, a u novije vreme je povezan sa organizovanim meunarodnim kriminalom. Meu teroristima su zastupljeni sve drutvene klase i slojevi, sve religije i gotovo sve ideologije. b) evolucija primene metoda i sredstava: ogleda se u raznovrsnosti i prilagoavanju meunarodnim uslovima, okolnostima sredine i svojstvima objekata na kojima se teroristiki akti izvode (najee se ispoljavao u vidu atentata i likvidiranja predstavnika vlasti). U savremenom izrazu sredstva i metodi terorizma mogu se svesti na:
-

nasilje kao metod - manifestuje se u teroristikim aktima (ubistava, atentata, oteenjima objekata, izazivanju nereda, otmicama, diverzijama i sl. oblicima), koje teroristi pravdaju nekim od svojih ciljeva.

na klasine kriminalne akte - kada se terorizam javlja u sticaju s koristoljubivim deliktima i na taj nain obezbeuju materijalnu osnovu funkcionisanja i delovanja teroristikih organizacija. U takve delikte spadaju: udruivanje zloinaca radi zajednikog vrenja delikata nasilja, uzimanje talaca, vrenje otmica, razbojniki napadi na banke i druge objekte u kojima se nalazi novac i dragocenosti, otmice brodova i aviona, trgovina narkoticima i orujem, kao i pranje novca)
-

na pomeranje granice ka razornijim sredstvima.

Posebnost u evoluciji taktikog postupanja ine novine u izboru sredstava i metoda pri teroristikim napadima, a posebno:
< korienje kamikaza tehnika, kao i < opasnost da zastarelo atomsko, bakterioloko i hemijsko naoruanje moe da doe u posed terorista.

Terorizam je profesionalni i preteno kolektivni oblik kriminaliteta, jer se njime retko kada bave pojedinci. Najee su u pitanju posebne profesionalne organizacije kriminalne orijentacije, koje karakteriu: - stroga pravila unutranje hijerarhije, - solidarnost lanstva i - anonimnost lanova.

Vrste i oblici terorizma


Najea je podela na: 1. meunarodni, 2. dravni, 3. individualni i 4. grupni. Neke klasifikacije razlikuju : dravni terorizam (nastojanje vladajuih struktura da prinudom i nasiljem odre stanje status quo); kvazi revolucionarni (ideoloko obeleje - koje politike grupe pridaju u sukobu sa legalnom i legitimnom vlau); reakcionarni (ruenje demokratskih sistema i izabrane vlasti); kompromisni (nasilje s ciljem iznuivanja politikih ustupaka)

Vilkinson: razlikuje - revolucionarni, represivni i subrevolucionarni terorizam. On smatra da revolucionarni terorizam moe biti: ist terorizam primenjen u politikoj borbi, Pomoni terorizam korien kao sredstvo u ratovima, gerilski terorizam, pobunjeniki terorizam, propagandni i meunarodni.

Terorizam se u pravnom smislu definie kao delikt protiv meunarodnog prava. Meunarodni terorizam: obuhvata svaki napad na neko meunarodnim pravom zatieno dobro. Radoslav Gainovi: meunarodni terorizam je skup meunarodnim pravom zabranjenih aktivnosti usmerenih prema pojedincima, grupi, dravi, njenim institucijama i dobrima koje izvode teroristi pojedinci, teroristike organizacije ili drava, radi ostvarenja svojih ciljeva. Vladan Vasiljevi: meunarodni terorizam je meunarodni zloin koji predstavlja posebnu grupu meunarodnih krivinih dela za koja je svojstveno da su svesno preduzeti akti lanova razliitih organizovanih grupa upereni protiv ivota ljudi, materijalnih i duhovnih dobara pri emu se korienjem razliitih dozvoljenih i zabranjenih sredstava pogodnim za to ova dobra unitavaju ili oteuju. Stvara se opta opasnost i ugroava se mir. U najirem smislu meunarodni terorizam se moe razvrstati na:
a) transnacionalni ( gde postoji odreen stepen saradnje izvrilaca iz

vie zemalja) i
b) meudravni ( to je orue, odnosno jedan od specifinih spoljno-

politikih postupaka drave, kao subjekta meunarodnih odnosa i meunarodnog prava, a ne pojedinaca ili grupa).

iovski: je izveo jednu od najnovijih klasifikacija o vrstama terorizma, koja obuhvata 5 tipova terorizma: 1. religiozni, 2. politiki, 3. dravni terorizam - asociran sa organizovanim kriminalom 4. patoloki terorizam 1) Religiozni: - nastaje u okviru istorijskih tradicija, tradicionalnih religija u kojima se nasilje uvek nazire kao pratea senka. 2) Politiki terorizam: - upotreba nasilnih metoda dravnog upravljanja ili otpora takvom upravljanju.(politiki tetrorizam u savremeno doba najee nastaje u nerazvijenom svetu uslovljen je (ekonomskim krizama, sukobima bogatih i siromanih, i politikim ambicijama jednih da promene stanje i status i drugih da ga odre i proire). U 20. veku najea forma politikog terorizma bio je revolucionarni terorizam, 3) Dravni terorizam: - ima najrazliitije forme. Dravni terorizam svojstven diktatorskim reimima moe biti usmeren protiv sopstvenog naroda i protiv drugih drava. On se definie i kao skup mera i aktivnosti na neposrednom preduzimanju teroristikih akata, koje vri drava preko svojih specijalizovanih organa. Te aktivnosti obuhvataju razne oblike podrke teroristikim organizacijama u vidu (isporuke oruja, finansiranja i obuavanja pripadnika, snabdevanja materijalno-tehnikim sredstava, lanim ispravama i obezbeenje od krivinog gonjenja). Combs: - uvodi pojam:
a) tajni dravni terorizam, koji podrazumeva direktno, ali ne otvoreno

uee dravnih slubenika u teroristikim akcijama i


b) terorizam podravan od drave u kome drava ili privatna grupa

uestvuju u izvoenju akcija u korist drave - gde je drava naruilac, ali NE i neophodno aktivan uesnik u teroristikim aktima.

Dravni terorizam - asociran sa organizovanim kriminalom - ostvaruje odreene veze s pojedinim dravama i njenim odgovarajuim organima, kako radi: izvoenja teroristikih aktivnosti na prostorima te zemlje prema politikim protivnicima, tako i na teritoriji neke druge zemlje. ime se ostvaruju pre svega politiki ciljevi. Kao oblik organizovanog kriminaliteta - terorizam podrazumeva postojanje dobro organizovane i strukturisane krimnalne organizacije, koju finansira drava, sa kojom su uspostavljene odgovarajue veze, to akterima teroristike delatnosti obezbeuje sigurnost od krivinog gonjenja i znatnu imovinsku korist. 4) patoloki terorizam: - podrazumeva oblik terorizma, kada individue ili grupe teroriu druga lica prvenstveno zato, da budu primeeni, da skrenu panju drutva - ponekad i itavog sveta na sebe. Mada je opte obeleje terorizma kolektivni oblik kriminaliteta, u praksi se sreu sluajevi da se ispoljava i kao individualni in. Njegova osnovna odlika je: da je terorizam ira organizaciona forma, koju ini: organizovana grupa, organizacija, partija, drava ili internacionalna teroristika organizacija.

Uzroci terorizma
Terorizam je uvek moralno i politiki neprihvatljiv akt, beskurpulozni in demostracije sile i i nepotovanje prihvaenih normi i zakona kojima tei savremena civilizacija. Uzroci terorizma u teorijama i dokumentima tela meunarodne zajednice razliito se definiu: Sociolozi i politikolozi: smatraju da linost teroriste odlikuju neke specifinosti, ali da uzroke terorizma ne treba traiti u prirodi oveka ve u socijalnim i ekonomskim problemima, nastalim siromatvom i otuenou pojedinih drutvenih grupa i slojeva.

Donson i Barton: - uzroke terorizma nalaze u razliitim ideologijama. Prema njima izvori terorizma su ideologije: nacionalistikih manjinskih grupa, separatistikog karaktera. anarhistika shvatanja teroristike borbe protiv drutvenog zla; revolucionarni marksizam, sa idejama socijalistike revolucije; - novoleviarski sindikalizam i - rekcionarni neofaizam.
-

Evans: - navodi 5 bitnih uzronih faktora terorizma:


1. faktor sukoba izmeu oekivanja i mogunosti ispunjenja ciljeva

drutvenih grupa - u uslovima postojeih drutvenih, ekonomskih i politikih promena;


2. drugi faktor definie - ekspolozijom etniciteta, odnosno

identifikacijom sa multirasnom, nacionalnom i religijskom zajednicom;


3. trei faktor uzronosti pripisuje se - nacionalno oslobodilakim

tendencijama osveenja i kohezije;


4. iskustva iz procesa dekolonizacije, kao oblika politike i ideoloke

borbe protiv imperijalizma; i


5.

mit gerile nastao iz kineske i alirske revolucije i cionistikog pokreta u Palestini, kao peti faktor uzronosti.

Prema stavovima Ad hoc Komiteta za terorizam uzroci terorizma su:


1. spoljni: ( kolonijalizam strana okupacija, agresija, imperijalistika i

hegemonistika politika, uplitanje u unutranje stvari jedne drave, strana eksploatacija bogatstava, nepravedan meunarodni poredak); i
2. unitranji:( rasizam , faizam , neofaizam , genocid, aparthejd,

prenaglaena drutvena ekonomska i politika nejednakost, nepotovanje i krenje ljudskih prava, opte siromatvo,beda, glad i osujeenost). Najei oblici motivacije terorizma su politiki, pa mu politiki inioci i daju osnovna obeleja. Njegove odlike su organizaciona i kadrovska struktura zasnovana na: ideolokim, rasnim , verskim i nacionalnim osnovama.

U savremenim uslovima uzroci terorizma su meunarodni faktori ekonomsko-socijalne prirode:


1. Poveavanje ekonomskog jaza izmeu razvijenih i nerazvijenih

zemalja utie na zaotravanje socijalnih, politikih i bezbednosnih problema.


2. irenje kriza, pogreni prilazi reavanju kriza i sukoba, pri emu

dominiraju: - politika sile i pristrasnost, pruaju povoda za irenje terorizma i ee produavaju krize.
3. slabljenje znaaja meunarodnog pravnog poretka i demokratizacije

meunarodnih odnosa, sa nametanjem reenja siromanom delu sveta uslovljavanjem ekonomskog i politikog ureenja i koncepta ogranienog suvereniteta.
4. izvori dravnog terorizma idu uporedo sa zaotravanjem borbe za

izvore energije, stratekim materijala i trita, - agresivnim nastupima multinacionalnih kompanija i uz irenje vojnog prisustva - pod izgovorom zatite ljudskih prava i spreavanja humanitarnih katastrofa.
5. uzrok je i to to kljuni meunarodni faktori u praksi primenjuju

nejednake kriterijume, o tome: ta je terorizam, ko su teroristi i koje su organizacije teroristike.


6. Ni izbor sredstava i metoda ne ide u prilog suzbijanju i spreavanju

pojava terorizma, jer dominiraju sila i ekspanzija vojnog faktora a tek u drugom planu se nalazi: - razmatranje korena terorizma i uslovljenosti sredstava borbe prirodom uzroka tog fenomena.