Вы находитесь на странице: 1из 3

TERORISTIKE ORGANIZACIJE

48.

(opta i posebna obeleja teroristikih organizacija, linost teroriste i krivino-pravni aspekti terorizma /meunarodni i nacionalni/)

To su profesionalne organizacije kriminalne orijentacije koje koriste sredstva nasilja u ostvarivanju zajednikih ciljeva. Karakteriu ih stroga pravila unutranje hijerarhije, solidarnost i anonimnost lanova. Teroristike organizacije se mogu definisati i kao udruenja zasnovana na principima hijerarhije, koordinacije, subordinacije i drugim naelima koja okupljaju vie lica povezanih tenjom za ostvarivanjem odreenih teroristikih ciljeva - koje doivljavaju - kao zajednike vrstom reenou da se radi njihovog ostvarenja slue nasilnim odnosno teroristikim sredstvima. Organizaciona i hijerarhijska struktura ovih organizacija je veoma sloena, zasnovana na striktnoj podeli rada i funkcija meu njenim pripadnicima i mrenoj strukturi. Primanje i prijem niovih lanova obavlja se uz odreeni ritual, koji podrazumeva davanje odreene sveane izjave uz odreene teroristike simbole (no, pitolj, bomba i sl.). Zavisno od tipa terorizma i teroristike organizacije , najee se dele prema utvrenom cilju terorista na:
1. one koje tee ostvarenju odreenih ideolokih ili verskih ciljeva, 2. one koje tee da ostvare neke nacionalne pre svega separatistiki

orijentisane ciljeve i 3. one koje imaju kombinovane ciljeve Velika ideoloka i religijska fanatinost pripadnika, njihova agresivnost i odlunost na samoubilake akcije karakteristika su najekstremnijih teroristikih organizacija u svetu. U vezi zadataka teroristike organizacije:
-

jedan deo je zaduen za obezbeivanje novca, drugi za falsifikovanje dokumenata , a trei za obuku.

Imaju osnovno i vie rezervnih sklonita i odgovarajuu infrastrukturu Struno i fiziki su osposobljeni za izvrenje akcija.

Finansiranje zavisi od tipa teroristikih organizacija. esto se koriste dravni fondovi obavetajnih slubi, sredstva politikih organizacija kao i samofinansiranje iz klasinih kriminalnih akata provala i otmica. Planiranje se odnosi na: - zatitu od otkrivanja organizacije ili - hvatanja i likvidacije pripadnika i - planiranja izvoenja teroristikih akata - posebna panja poklanja se zatiti sredstava prevoza, komunikacije, sklonita i veza. U primeni mera zatite dosledno se pridravaju principa utapanja u socijalni ambijent. LINOST TERORISTE Postoje razliite teorije i pristup izuavanju linosti teroriste. Neke teorije polaze od patoloke prirode terorizma odnosno terorista. Druge ga smatraju supstitutom, a neke surogatom rata. Podaci iz policijskih evidencija ukazuju na to da su u pitanju mlai ljudi do 25 godina ivota vieg obrazovanja da potiu iz imunijih slojeva drutva s devijantnim sklonostima. Karakteristino za teroriste je da za razliku od ostalih delikvenata priznaju svoja dela ali odgovornost odbaciju i pripisuju je objektu ( protivniku) ka kome je usmeren. Njihovi razlozi se svode na 3 osnovna problema: 1. bolesno drutvo koje se ne moe leiti reformistikim merama; 2. dravno nasilje kome se moe suprostaviti samo nasiljem i 3. istinitost za koju se bore. KRIVINO-PRAVNI ASPEKTI TERORIZMA U spreavanju i suzbijanju pojave terorizma - jedan od najbitnijih uslova jeste njegova pravna definicija. U pitanju je specifian oblik fizikog nasilja. Nasilje koje nije samo sebi svrha ve njegova instrumentalizacija - pretnja buduim sistemskim akcijama terora. Primarni cilj takvog nasilja je izazivanje straha i oseanja nesigurnosti u odreenoj socijalnoj sredini ili drutvenoj zajednici.
2

Terorizam mora biti jasno odreen , inkriminisan kako meunarodnim pravnim aktima tako i na nivou nacionalnih zakonodavstava - drava. Postoje dva modela klasifikacije terorizma: 1. objektivni i 2. subjektivni Prema objektivnim kriterijumima - teroristikim deliktima se mogu smatrati kvalifikovani oblici ( nekoliko vrsta drugih krivinih dela). 1. zloini protiv linosti, - umiljajna ubistva, - nasilniko ponaanje, otmice lnosti, 2. napadi na imovinu - napadi na javne objekte i saobraajna sredstva i komunikacije upotrebom eksploziva, podmetanjem poara, - teka razbojnitva i ucene. Subjektivnim kriterijumom obuhvaena su dela izvedena s ciljem izazivanja straha i nesigurnosti graana. Postavlja se pitanje: da li se terorizam moe smatrati aktom pojedinca iza koga ne stoji organizacija ili grupa bez obzira na to to ima sva ostala obeleja takvog delikta, kao i dilema kod delikata koja imaju sva obeleja teroristikih, ako ih priimenjuju organi i snage zvanine vlasti. Odgovor je potvrdan. Imajui u vidu sve navedene probleme moe se odrediti pojam terorizma.

To je - svaki akt nasilja kojim se ugroava ivot ljudi i ini materijalne


tete oteenjem , ali i ruenjem objekata od javnog interesa graana, s ciljem izazivanja straha i opte nesigurnosti graana.