Вы находитесь на странице: 1из 5

POLITIKA DELIKVENCIJA

krivino-pravni elementi)

49.

(pojam i opte karakteristike, institucionalni i vaninstitucionalni oblici i njihovi sadraji, To je vrsta prestupnitva odreena politikim ciljem ili motivima izvrioca. U svim organizovanim drutvima postoji sistem normi kojima je ureen poredak zatite bezbednosti drave i teriorijalnog integriteta, ija povreda predstavlja krivni delikt. Vrsta politike delikvencije neposredno je uslovljena karakterom drutveno-politikog sistema i njegovih temeljnih vrednosti. Ona je najdirektnije odreena elementima koji ine okosnicu ustavnog sistema jedne zamlje i njene bezbednosti. Politiki delikt je u nekim zakonodavstvima sveden iskljuivo na: spoljne oblike ugroavanja bezbednosti zemlje, A kod nekih i na unutranje, ali samo na delikte izvrene nasilnim sredstvima. Kod autokratskih reima politika delikvencija je veoma iroko zastupljena u inkriminacijama ( kod svih dela gde se dokazuje politiki motiv izvrioca). U naem krivinom zakonodavstvu su najveim brojem svrstana u krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti.gde spadaju sledee inkriminacije: 1. 2. 3. 4.
5.

6. 7. 8. 9.

ugoroavanje nezavisnosti , priznavanje kapitulacije ili okupacije, ugroavanje teritorijalne celine, napad na ustavno ureenje, oruana pobuna, terorizam, diverzija, sabotaa, pijunaa, odavanje dravne tajne, ubistvo najviih predstavnika drave.

Bitna obeleja politike delikvencije su politiki motivi kao cilj i nasilje, kao sredstvo njegovog ostvarenja. Svako politiko nasilje je deo planirane sistemske aktivnosti, organizovane politike grupe, organizacije pokreta ili vlasti.

U oblike politikog nasilja spadaju: 1. pritisci i pretnje silom, 2. psihiko zlostavljanje, 3. politika ubistva, 4. diverzije, 5. sabotae, 6. represalije Svaki od ovih oblika elemente prinude i upotrebu nasilja u ostvarivanju politikog cilja Pritisci su oblik politikog nasilja i u osnovi imaju za cilj da se uticanjem na centre posedovanja moi iznude odreeni politiki ustupci. Takvi oblici pritisaka su demostracije sa usmerenim neredima i upotrebom fizike ili druge sile, koje se nazivaju ruilake demostracije.

Ruilake demostracije za posledicu mogu imati pojavu unitavanja


materijalnih dobara i objekata, fiziko nasilje do ubistava predstavnika vlasti ili pripadnika druge politike orijentacije ili nacionalne, verske ili etnike skupine. Takoe, mogu biti uvod u sloenije i tee oblike nasilja, kao to je organizovana pobuna ili graanski rat. Politiko zlostavljanje moe imati razliite oblike ispoljavanja. Njega ine svi oblici fizikog i psihikog nasilja, koji imaju za cilj: poniavanje, nanoenje bola i prisiljavanje politikih protivnika na prihvatanje promena odreenog oblika postojeeg statusa. Nivo i vrsta psihikog zlostavljanja, uslovljeni su ostvarenom pozicijom, raspolaganjem moi i sredstava sile. U poetnoj fazi, oni se mogu ispoljiti u vidu pojedinanog terora, a u kasnijim fazama, sa ostvarivanjem dominacije nad nekim prostorom i na organizovane oblike nasilja nad prestavnicima legalne vlasti, pripadnicima nekih politikih organizacija ili nacionalnih kolektiviteta, podvoenjem pod princip legitimiteta. Politiko zlostavljanje moe imati i drugu formi (kriminalno opasniju) kada to ine predstavnici zvanine vlasti i politikih organizacija u sprezi sa organizovanim kriminalom, pod formom primene principa legaliteta.

TORTURA:

Najdrastiniji oblici politikog nasilja u vidu zlostavljanja jesu akti fizike i psihike torture. Tortura je definisana u vie meunarodnih akata. Prema Konvenciji UN protiv torture i drugih okrutnih, nehumanih i poniavajuih postupaka i kazni, koju su ratifikovale mnoge drave (od 1984. godine): Tortura je definisana kao: svaki akt kojim se nekoj osobi namerno nanose svirepe povrede ili bol, bilo fiziki, bilo psihiki da bi se od njega ili neke tree osobe iznudile informacije ili priznanje, da bi se osoba kaznila zbog dela koje je on ili neka trea osoba poinila ili se sumnja da je poinila, da bi se on zaplaio ili prisilio na neto, ili iz bilo kod razloga koji se zasniva na diskriminaciji ma koje vrste, kada takav bol nanosi ili podstie ili se ini uz pristanak ili preutnu saglasnost nekog slubenog lica ili druge osobe, koja ima slubena ovlaenja. Svetska medicinska asocijacija definie torturu u TOKIJSKOJ DEKLARACIJI (od 1975. godine) - kao je namerno, sistematsko ili proizvoljno nanoenje duevnog ili fizikog bola-od strane jedne ili vie osoba koje deluju samostalno ili po nareenju nekog nekog slubenog lica da bi se od neke osobe prisilno iznudile informacije, priznanje i dr. (svrha: pribavljanje odreene informacije, da se neka osoba prisili da prizna neki zloin ili potpie pismenu izjavu, da se rairi strah ili unuti neija linost, tako da ona nije u mogunosti da okupi druge u pobunu protiv reima). Nanoenje fizikog ili psihikog bola torturom, podrazumeva primenu sile: 1. 2. 3. 4. fizikim zlostavljanjem, psihikom torturom, deprivacionim metodama kombinovanim oblicima torture.

Pod fizikim zlostavljanjem podrazumevaju se svi oblici primene silekojima se ugroava fiziki integritet oveka.(davljenje, guenje, sakaenje, ujedi ivotinja i sl.). Ovaj vid iznuivanja koristi se kao: vid iznuivanja i kao kazna Psihika tortura se primenjuje vie radi iznuivanja. Ona se koristi najrazliitijim metodama pranja mozga:
1. prekida ostvarivanja kontakta sa spoljnim svetom tzvtehnika

deprivacvije; 2. uvoenja tehnike toplo-hladno naizmenino davanje povoljnih i nepovoljnih uslova ivota; 3. tehnike kondiciranja kojom se koriste, kojom se koriste fiobije rtve u zlostavljanju linosti 4. upotrebi farmaceutskih sredstava tzv. seruma istine i dr metoda. Deprivacione metode mogu biti razliite:
1. ulna deprivacija rtvi se moe staviti povez na oi; 2. Perceptualna deprivacija esto remeenje sna; 3. Socijlna deprivacija zatvaranje u samicu, ukidanje kontakta sa 4. 5. 6. 7. 8.

9.

roacima; Deprivacija osnovnih potreba nedostatak vode, hrane, toaleta i sl.; Prinuda potpisivanje lanih izjava ili priznanja; Poniavajue pretnje upuene rtvi i njenim lanovima porodice; Komunikacija nastavak torturisanja rtve kad god ona ne ispuni zahteve muitelja; Dvostruko vezivanje rtva je brutalno torturisana (jedna osoba lepo razgovara-ak i ona koja ga je fiziki zlostavljala, a druga loe i tako na smenu...); obrnut efekat tortura se nastavlja iako se rtva potinjava svakom zahtevu muitelj, zloupotreba lekova.

Postoje i kombinovani oblici torture: fiziki obrauni na javnim mestima, politika ubistva, seksualno zlostavljanje, nasrtaji na zdravlje i ivot pribegavajui namernim saobraajnim nesreama, provale i pljake, reket, ucene, kidnapovanja, navoenje na prostituciju, alkoholisam, narkomaniju lanova porodice, montirani sudski procesi, smetnje u zapoljavanju i profesiji i sl. Najtei oblik kombinovane torture su politika ubistva kao sistematska likvidacija protivnika koja moe da bude:
1. pojedinana na istaknutoj linosti atentati i 2. kolektivna, tzv. etnika ienja. koja za posledicu mogu imati

meunarodne zloine.