Вы находитесь на странице: 1из 5

IMOVINSKI DELIKTI

50.

(pojam i opte karakteristike, pojedini oblici i njihov sadraj i krivinopravna obeleja)

Imovinski delikti su vrsta krivinih dela, kojima se ugroavaju (protivpravno prisvojena ili oteena) imovinska prava graana i drugih pravnih subjekata. Ovi delikti spadaju u vrstu klasinog kriminaliteta. Po obimu ine najbrojniju vrstu krivinih dela i vid delikvencije gde postoji najvei stepen profesionalizacije. Posle krivinih dela silovanja, poinioci ove vrste delikata su u najveem procentu povratnici. Oko 30% su recidivisti.

Prema vrsti - ih moemo razvrstati na:


- klasine delikte - delikte s elementom fizikog nasilja, - prevarne delikte i - delikte bez motiva koristoljublja. KLASINI IMOVINSKI DELIKTI U njih spadaju sve vrste kraa i drugi oblici nezakonitog prisvajanja tue pokretne ili nepokretne imovine. Prema nainu izvrenja najbrojnije su tzv. depne krae. Obzirom na vrednost, vreme i nain izvrenja kraa moe biti: - sitna, - obina, - teka i - razbojnika Obinu krau ini opti oblik krivinog dela bez posebnih okolnosti koje bi delo inilo kvalifikovanim ili privilegovanim. Sitna kraa predstavlja delikt gde je predmet prisvajanja stvar manje vrednosti. Teka i razbojnika kraa su kvalifikovani oblici krae. Tekom kraom smatra se vrsta krae iz zatvorenih zgrada, krae obijanjem ili provaljivanjem kasa i ormana, krae za vreme elementarnih nepogoda i krae na opasan nain, kada je usled naina izvrenja dela: - mogao biti ugroen ivot drugih osoba; ili je - u toku izvrenja ispoljena posebna drskost, ili - ukradeno dobro vee vrednosti. Specifinim oblicima kraa nazivaju se delikti kojima se ugroavaju opta drutvena dobra (kraa ime, nezakonit lov i ribolov i sl.).
1

Prema vrsti delikvenata postoje: profesionalni i neprofesionalni vidovi krae.

Naprofesionalnim se smatraju povremeni i prolazni sluajevi


obesnog ili avanturistikog ponaanja, maloletnika u kraama na objektima sa stepenom manjeg rizika, a profesionalnim one pojave koje se vre kontinuirano ( u povratu) i s koristoljubivim motivom. Najteim oblikom smatraju se teke krae u sprezi s organizovanim kriminalitetom a posebno delikti kraa imovine velike vrednosti.
(krae automobila, kamiona, lepera koje donose velike vrednosti)

Najprofitabilnije su kraa intelektualne svojine, umetnikih i kulturnih dobara. IMOVINSKI DELIKTI FIZIKOG NASILJA U njih spadaju najtei oblici ove vrste krivinih dela kod kojih su fizika sila i pretnja prema rtvi osnov metoda i sredstva izvrenja delikta. Tu spadaju: 1. razbojnitvo, 2. razbojnika kraa, 3. iznuda i 4. ucena. U krivinopravnom smislu -Razbojnitvo i razbojnika kraa esto se vre u sticaju sa drugim najteim vidovima kriminaliteta, kao to su silovanja i ubistva. Delom spadaju u imovinske, a delom u delikte klasinog nasilja.

Razbojnitvo je kriminalni delikt protivpravnog oduzimanja i prisvajanja


tue pokretne stvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na ivot i telo. (sticaj 2 krivina dela: prinude i protivpravnog prisvajanja imovinske koristi).

Razbojnikom kraom smatra se kraa kada izvrilac zateen pri


izvrenju delikta krae upotrebi silu ili ozbiljnu pretnju da e je upotrebiti atakujui na fiziki integritet drugoga da bi zadrao ukradenu stvar.

Kao kvalifikovani oblici razbojnitva i razbojnike krae tretiraju se sluajevi: 1. krae uz nanoenje teke telesne povrede, 2. ubistva ili 3. dela uinjenog u grupi ili 4. u sastavu bande. Ove pojave spadaju u najtipinije oblike profesionalnog kriminaliteta. Najei oblici njihovog napada su lina imovina graana, a najdrastiniji: napad na objekte u kojima se dre i uvaju novana sredstva, menjanice, banke trgovine i sl. U dananje vreme razbojnitvo i razbojniku krau odlikuju: sve ea upotreba vatrenog oruja, kao sredstva pretnje; sve nia starosna granica uinilaca i sve ee nanoenje tekih telesnih povreda i liavanje ivota rtava. Na osnovu sluajeva iz prakse zapadnoevropskih zemalja na jednom meunarodnom savetovanju izdiferencirane su 4 vrste razbojnitva (kriminaliteta s elementima nasilja): o prepad na banke , o na vrednosne transporte, o na trgovine i o prepadi na otvorenim prostorima U poseban oblik razbojnitva i razbojnikih kraa ubraja se: morska piraterija iji su uzroci u velikim vrednostima prekomorskih tereta, dragocenostima putnika i sefovima brodskih prostora. Pored razbojnitva i razbojnike krae u ovu vrstu delikata spadaju klasini i savremeni vidovi reketa. Reket je posebna vrsta kriminalne rente, oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemu prinude i nasilja. Kod klasinog reketa mogue su 3 situacije:
-

kod prve dolazi do obrauna izmeu pojedinaca ili grupa zbog nerasienih imovinskih odnosa naplate preostalih dugovanja iz nekog ranijeg poslovnog odnosa , druga situacija predstavlja klasino izvrenje krivinog dela iznude gde pojedinac ili grupa u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist silom ili ozbiljnom pretnjom prinudi drugo lice
3

koje uglavnom poseduje neki objekat ili drugu imovinu da mu preda odreenu imovinsku vrednost,
-

trea situacija podrazumeva sluajeve gde pojedine kriminalne organizacije nude navodnu zatitu uz obavezu plaanja odreenog novanog iznosa od strane lica kome se nudi takva zatita, a ono je nije trailo.

Poseban oblik reketa je ugovaranje i primanje novca ili drugih potronih stvari uz nesrazmernu imovinsku korist korienjem tekog imovinskog stanja, tekih prilika , lakomislenosti ili nedovoljne sposobnosti za rasuivanje drugoga (krivino delo zelenatva) PREVARNI IMOVINSKI DELIKTI Posebnu vrstu imovinskih delikata ine krivina dela prevarnog karaktera. To su delikti koje uini izvrilac: 1. pribavljanjem pokretnih stvari koje su mu poverene (krivino delo: utaje) ili 2. pribavljanjem kakve imovinske korosti dovoenjem i odravanjem u zabludi (krivino delo: prevare) kao i 3. zloupotrebom ovlaenja u pogledu staranja o imovini ili zastupanja imovinskih interesa (krivino delo: zloupotreba poverenja) , kao i 4. raspolaganje sa stvarima pribavljenim krivinim delom (krivino delo: prikrivanja).

Ostali oblici inovinskih delikata:


U imovinske delikte spadaju i neki koji nemaju prevashodno koristoljubivi motiv, ali se njima onemoguavaju ili oteuju odreena imovinska prava drugih. U takve delikte spadaju: krivina dela oduzimanje tue stvari, unitenje ili oteenje tue stvari, neovlaeno korienje tueg vozila, protivpravno useljenje i oteenje tuih prava.

UZROCI IMOVINSKIH DELIKATA I TIPOLOGIJA DELIKVENATA

51.

Moe se rei da su imovinski delikti po prirodi motiva (koristoljublje) srodni po uzrocima, a po pojedinim osobenostima oblika specifini, a svaki od njih ima i posebne faktore i inioce uzronosti u kombinaciji objektivnihi subjektivnih elemenata. Delikti kraa, posebno sitnih i obinih specifini su po 2 bitna faktora uticaja.

Jedan se odnosi na primerenost pojave maloletnikom uzrastu i poecima


stvaranja kriminlne karijere. Drugi na faktor egzistencijalne nude (onih inilaca uzronosti iju osnovu ini siromatvo, beda i tzv.kriminalitet oskudice). Teki oblici kraa, kao i delikti s elementima fizikog nasilja, tipini su vidovi profesionalnog kriminaliteta. Kod tekih kraa i delikata s elementima fizikog nasilja izvrioce odlikuje vei stepen kriminalne sklonosti. Izvravaju ih delikventi s izgraenom kriminalnom karijerom i preteno psihopatskom, agresivnom i pohlepnom crtom linosti. Po sicijalnim obelejima u pitanju su mlae osobe nieg stepena obrazovanja i iz porodica s poremeenim odnosima. Kriminalnu karijeru obino poinju sitnim kraama, zatim tekim blaim vidovima razbojnitva sve do tekih sluajeva kraa. Krivina dela razbojnitva i razbojnike krae vri poseban tip delikventne linosti uobiajeno nazvan razbojnikom. To je osoba nasilnik, pljaka, profesionalni kriminalac, primitivan tip linosti koga karakterie nii stepen obrazovanja, bezoseajnost, grubost i bezobzirnost pri vrenju krivinih dela. Deliktne radnje krae i pljake obavlja u grupi bezobzirnom primenom nasilja na objekte i svaki otpor, ne prezajui od upistva, ne samo oteenog ve i svedoka. U pitanju su mukarci profesionalni delikventi mlae populacije, izmeu 20 40 godina ivota. Prevarni imovinski delikti po prirodi uzronosti slini su kraama, ali ih bitno razlikuje delikventna struktura. Prevarante karakterie sposobnost manupulacije sa rtvom.
5