Вы находитесь на странице: 1из 12

PRIVREDNI KRIMINALITET

(pojam,opte karakteristike, uzroci i oblasti ugroavanja)

52.

To je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena povredama propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. O pojmu privrednog kriminaliteta postoje razliite definicije u zavisnosti od kriterijuma klasifikacije prestupnitva i nauno metodolokog pristupa. Krivinopravne definicije su najee i one sutinu problema svode na normativistiko stanovite, a zaetnik takvog shvatanja je ALSPERG koji koristi termin privredno - krivino pravo. Kriminoloke i socioloke discipline u pojam privredni kriminalitet ukljuuju: 1. krivina dela, 2. privredne prestupe, 3. prekraje 4. kao i dela uperena ka materijalnim dobrima tzvspoljnim ugroavanjem U definisanju privrednog kriminaliteta postoje dva osnovna pristupa ui i iri. U irem smislu kriminalitetom se smatra ponaanje koje nadleni dravni organ kvalifikuje kao kazneni delikt u za to utvrenom postupku. To podrazumeva delikvenciju fizikih i pravnih lica u oblasti finansijkopravnog poslovanja (krivina dela, prestupe u prekraje)

Ui pojam podrazumeva samo krivino-pravne, privredne i finansijske


delikte, a iskljuuje privredne prestupe i prekraje, ak i neke oblike imovinskih delikata. LINDEMAN - smatra da je privredni delikt svaki kanjivi postupak uperen protiv opte privrede ili funkcionalno vanih grana optenarodne privrede. BIERMAN smatra da je privredni kriminalitet svaki delikt uperen protiv materijalne egzistencije oveka, u irem smislu a u uem smislu prestup protiv dravne intervencije u privredi. PIHLER - razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet smatrajui privredni kriminalitet irim pojmom, a ekonomski posebnim oblikom. Pod privrednim kriminalitetom podrazumeva pojave ekonomskog kriminaliteta delikti protiv slubene dunosti, imovinska krivina dela.
1

Pored teih postoje i neki blai vidovi privredne delikvencije, kao to su: Privredni prestupi. U pitanju su povrede pravila o privrednom i finansijakom poslovanju od strane pravnog ili odgovornog lica sa tetnim posledicama po privrednu organizaciju ili drutvenu zajednicu.

Razlike izmeu krivinih dela i privrednih prestupa su trojake:


-

stepen drutvene opasnosti kod privrednih prestupa je manji nego kod krivinih delikata, kod krivinih delikata odgovorna su samo fizika lica, a kod privrednih prestupa odgovorna su i fizika i pravna lica, kod krivinih dela osnovni princip odgovornosti je subjektivna odgovornost, a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna odreenost prestupa.

Najei oblici privrednih prestupa su dela nezakonitog ostvarivanja prihoda i privilegija. To se posebno odnosi na: prestupe i prekraje u carinskom i deviznom reimu; kod investicionih ulaganja; zloupotrebe poverenja; izbegavanja drutvenih obaveza (plaanje poreza i doprinosa).... Sankcije za privredne prestupe su: kazne i zatitne mere. Kazne su novane, a zatitne mere se najee svode na oduzimanje protivpravne koristi.
OPTE KARAKTERISTIKE

Privredni kriminalitet se od klasinog kriminaliteta razlikuje po: 1. sloenosti i dinaminosti pojavnih oblika 2. motivacionim osnovama koristoljublja, 3. specijalizaciji izvrilaca , odnosno pretenosti profesionalne orijentacije. Kod ovog oblika delikvencije presudan je sticaj linih predispozicijasklonosti ka vrenju krivinih dela i objektivnih okolnosti. Ova vrsta krivinih dela vri se kontinuirano, izvrava se u nekim oblicima saoesnitva, organizovano i poprima oblike profesionalizma.
2

U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminal spadaju razliiti oblici imovine: - naturalni oblik u vidu materijalnog predmeta, stvari ili roba u vlasnitvu. - novani oblik u vidu falsifikovaja gotovinskog i bezgotovinskog plaanja u prometu; - korienje prava ovlaenja i moi na razliitim nivoima nosilaca ovlaenja i kontrolnih funkcija. Tamna brojka kriminaliteta u ovoj oblasti je izuzetno visoka iz razloga to ovu vrstu kriminaliteta izvravaju profesionalni delikventi sposobni da:
1. ne ostave vidljive tragove dela, 2. relativno veliki razmak izmeu vremena izvrenja i mogunosti uoavanja nastale tete, 3. postojanje grupnog interesa u lancu izvrenja dela, 4. promenjivost oblika i funkcija robe od sirovine do gotovog proizvoda njegovog izraza u novcu ili drugim vrednostima, 5. poseban razlog je drutvena tolerancija u prijavljivanju ovih dela.

Posebno obeleje je dinaminost oblika, a ona je zavisna od 1. oblika svojine, 3. poloaja privrednog subjekta 2. naina poslovanja, 4. uslova plaanja
UZROCI PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Optim faktorima uzronosti privrednog kriminaliteta- smatraju se inioci aktuelnih ekonomskih, socijalnih i irih drutvenih uslova- globalnih kretanja. Pored optih uslova tu su i oni specifini koji su doveli u povoljan status odreene politike i privredne stranake strukture i delove dravnog aparata da koristei privilegije promena i neregulisanih odnosa , odsustva dravne i drutvene kontrole omogue razne oblike nezakonitog bogaenja.
Promene vlasnitva, monopolski poloaj pojedinih privrednih subjekata, poslovanje robnim rezervama u uslovima nestaica robe iroke potronje, privilogovanje i dobijanje kredita i zloupotreba stanja na deviznom tritu uslovili su neke oblike

legalizacije nezakonitog poslovanja, protiv-pravnog bogaenja deliktnim radnjama- koje spadaju u klasine vidove privrednog kriminaliteta. Bitna su jo 2 faktora: - privlanost velikih profita,

- ve uhodani oblici kriminalne prirode iz predhodnog perioda. VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Oblasti - u kojima se pojavljuju privredni delikti su mnogobrojne od


proizvodnje, skladino-magacinskog poslovanja preko unutranje robne razmene, spoljno-trgovinskog prometa, blagajnikog poslovanja do sektora knjigovodstva , finansija i sl. Privredni kriminal moemo razvrstati u:
1. delikte zloupotrebe moi, poloaja i ovlaenja,

2. delikte finansijskih prevara, 3. delikte korupcije i 4. delikte nedozvoljene trgovine. DELIKTI ZLOUPOTREBE POLOAJA I OVLAENJA KAO OBRLIK PRIVREDNOG KRIMINALITETA 53.
(pojam, vrste, i naini izvrenja, uzroci i nacionalna krivinopravna regulacija)

Ova vrsta delikata zasnovana je na koristoljubivom motivu i sklonostima izvrilaca krivinih dela da koristei svoj poloaj u privrednoj ili drugoj organizaciji zloupotrebom funkcija nezakonito prisvajaju novana sredstva, materijalna i druga dobra ili privilegije. U krivinom zakonodavstvu ovi delikti su odreeni kao krivina dela: - zloupotreba monopolistikog poloaja, - nesavestan rad u privrednom poslovanju, - prouzrokovanje steaja, - prouzrokovanje lanog steaja, - oteenje poverilaca, - odavanje poslovne tajne, - onemoguavanje vrenja kontrole, - nedozvoljena proizvodnja, - zloupotreba slubenog poloaja, - pronevera i Uobiajeni i masovni oblici prisvajanja u oblasti privrede zloupotrebom funkcija, odvijaju se u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja.

Neke od njih ine sistemske povrede normi privrednog i finansijskog poslovanja, kao to su:
izazivanje poremeaja na tritu-omoguavanje monopolskog poloaja; nesavesnim radom i namernim prouzrokovanjem steaja i oteenjem poverilaca; proizvodnja dobara koja nisu dozvoljena, stvaranje lanih dokumenata i nedozvoljeno dranje novane, robne i drugih vrednosti i dr

Konkretni sluajevi prisvajanja dobara:


1. prisvajanje neevidentiranih vikova u proizvodnji, 2. prisvajanje neevidentiranih vikova putem prevare potroaa 3. prisvajanje neevidentiranih vikova zloupotrebom funkcije u linu 4. 5. 6. 7.

korist, prisvajanje prikrivanjem manjkova, falsifikovanjem dokumentacije prisvajanje korienjem kontrolne funkcije analitikog materijalnog knjigovodstva falsifikovanjem dokumentacije, fiktivna knjienja u knjigovodstvu, prisvajanja iz izvora korupcije (kod primanja provizije za odreene poslove).

Najpogodniji oblik zloupotrebe nalazi se u spajanju triju funkcija: - upravljanja i rukovoenja, - kontrole i izvravanja i - operativne funkcije Najpogodniji oblik je spajanje ovih funkcija: koncentracija funkcija tzvsukob interesa. To moe biti: 1. horizontalna koncentracija (spajanje istorodnih funkcija, nabavka-prodaja-magacin 2. vertikalna koncentracija (izvrni kontrolni vidovi posla)i 3. horizontalno-vertikalna koncentracija (odluivanje-kontrola-izvrenje)

FINANSIJSKE PREVARE

54.

(pojam, opte karakteristike, univerzalnost, uzroci, vrste prema meunarodnim standardima, oblici u domaoj praksi, krivinopravna obeleja u domaem zakonodavstvu)

Svaka prevara je akt dovoenja ili odravanja drugoga u zabludi. Finansijske prevare ine znaajan procenat u strukturi dela privrednog kriminaliteta i najdirektnije su u vezi s deliktima zloupotrebe slubenog poloaja. U zemljama centralne i istone Evrope pojavljuje se pod imenom: nezakonito prisvajanje imovine U SAD su poznate kao poslovne malverzacije U ostalim Evropskim zemljama su tete Nastaju u najveoj meri: 1. od investicionih prevara, 2. povreda autorskih prava , 3. industrijske pijunae i 4. falsifikovanja posebno farmaceutskih i luksuznih proizvoda , brokerske prevare. Najvei deo prevara dogaa se u falsifikovanju finansijskih izvetaja preduzea. Uzroci finansisjih prevara su:
1. enormni rast trokova proizvodnje, kompenziran prihodima od neasnih radnji; 2. recesione krize (smanjenja proizvodnje, manipulisanje profitom banaka), 3. neefikasnost korporativne reorganizacije (to uslovljava slabiju kontrolu, vee broj prevara), 4. tehnoloki napredak (tee otkrivanje prevara, brz obrt finansijakog kapitala).

Postoji 5 glavnih tipova prevara:


investicione prevare - prevare avansnim plaanjima, franizing, akontacije, provizije, bankarske i finansijske prevare faktoring, prevare u osiguranju, hipotekarne prevare sa ekovima i kreditnim karticama direktorske prevare steajne prevare, posrednike prevare, prevare sa novcem i u zalihama, pomorske prevare smanjenje zapremina ili prevare u obraunu pomorskih tarifa, kompjuterske prevare .

U krivinom zakonodavstvu Srbije : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. falsifikovanje novca, falsifikovanje hartija od vrednosti , falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, izdavanje eka i platnih kartica bez pokria, poreska utaja, pranje novca, prevara u slubi, pronevera ....

DELIKTI PROTIV SLUBENE DUNOSTI su: 1. u raznim vrstama falsifikata (finansijske prevare se manifestuju

stavljanjem u opticaj lanog novca, hartija od vrednosti, platnih kartica). 2. prevare platnim karticama su uveliko prisutne u elektronskom poslovanju. Jedan od najirih oblika privrednog prevarnog predstupnitva s elementima prevare predstavljaju delikti utaje poreza. Porezi su dravni prihodi ustanovljeni prema ekonomskoj snazi poreskog obveznika kojima se budetski reguliu funkcije iz oblasti dravnih nadlenosti. Obveznici ga izbegavaju neprikazivanjem prometa i prihoda, fiktivnim prikazivanjem dokumentacije za osloboenje, fiktivnim knjigovostvenim stanjem. U razvijenim zemljama je prisutna industrijska pijunaa.(krivino delo odavanja poslovne tajne) Slian ovom obliku je piraterija odnosno nezakonito kopiranje i distribucija lanih brendovanih proizvoda kroz krenje autorskih prava. U naoj praksi poznate su i organizovane prevare s bankarskim ulozima kod privatnih tedionica Banaka, namamljivanjem graana uz visoke kamate na tednju.(Jugoskandik, Dafiment banka) Novije forme prevare javljaju se na finansijskom tritu u vidu berzanskih prevara.

Najei naini prevara su:


-

zloupotrebe preko e-mail poruka i ON LINE oglasnih tabli , radi izigravanja poverenja potencijalnog korisnika informacije.

Poseban oblik su steajne prevare, ali nije svaki steaj krivino delo - ve samo ukoliko je posledica nesavesnog rada ili namernog izazivanja. Steajne prevare se ine u nameri da se izbegne plaanje obaveza koje preduzee ima usled steaja prividnim , stvarnim umanjenjem vrednosti. To se ini: 1. fiktivnom prodajom cele ili dela imovine , 2. besplatnim ustupanjem ili unitenjem, 3. zakljuivanjem fiktivnih ugovora ili 4. falsifikovanjem ili unitavanjem knjiga. Poseban oblik predstavljuju profesionalne prevare lakovernih koje vre razni vidovnjaci, proroci, vraare, gatare i ostali tumai ljudske neizvesnosti u poslovima nadrilekarstva, proricanja sudbina, otklanjanja magije i skidanja. Ovde su u pitanju inteligentne, ali lukave, perfidne osobe koje zahvaljujui armu i sposobnosti ubeivanja- uspevaju da manipuliu ljudima. Mogu da glume osobe razlih profesija lica za saaljenje, naivne rtve drugih , ali i izuzetno mone, imune i vredne divljenja. Nazivaju se razbojnici s belim rukavicama. Neki od njih se predstavljaju kao direktori ozbiljnih firmi, svetenici, policajci, inspektori, vidovnjaci, iscelitelji, astroloki i parapsihioloki strunjaci. ee su to mukarci svih godita prosene i iznad prosene inteligencije i obrazovanja. Rade u grupama od 3 5 lanova.

KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA I DELIKTI KIORUPCIJE 55. (pojam, opti uzroci i posebni uslovi, meunarodna i domaa krivinopravna obeleja)

Kriminalitet Belog okovratnika je posebna vrsta profesionalnog kriminaliteta viih drutvenih slojeva . tzv. kriminalne elite ili kriminalne aristrokratije , koju je : SADERLEND definisao ( Beli okovratnik). On pod tim podrazumeva kriminal u oblasti privrednog poslovanja ije se pojave najee ispoljavaju u mahinacijama u vezi sa: 1. kupoprodajom raznih akcija, 2. lanog reklamiranja robe, 3. podmiivanja poslovnih partnera , a radi osiguranja povoljnih poslovnih angamana, 4. pronevere, 5. nenamenskog troenja sredstava, 6. poreske utaje i sl. Pod tim nazivom tretiraju se pojave i deliktne radnje osoba na viim pozicijama drutvene hijerarhije gde se donose znaajne privredne ili politike odluke, dri monopol vlasti ili su to neke druge pozicije moi. Ovaj oblik kriminaliteta se najee vezuje za dravne institucije: - inspekcijeske ili poreske slube, - policijske i carinske organe, kao i - medicinsko osoblje. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata skoro sve oblasti i profesije iz javnog ivota. Ova vrsta delikvencije tretira se posebno tekom , jer se nanose - znatno vee tete nego - klasinim oblicima kriminaliteta. DELIKTI KORUPCIJE Imaju najtenju vezu s kriminalitetom Belog okovratnika. Korupcija predstavlja zloupotrebu moi koju ima odreena funkcija, radno mesto ili poloaj u drutvenog i privrednoj hijerarhiji radi nezakonitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa.

Kod nas ovi delikti obuhvataju: - dela primanja i davanja mita, - zloupotreba slubenog poloaja ili ovlaenja, - protiv zakonito posredovanje, - izdavanje ili neovlaeno pribavljanje poslovne tajne uz primanje mita, - protiv-pravno otuivanje i pribavljanje drutvene imovine, - podmiivanje biraa Korupcija je posebno izraena u drutvima koja su zasnovana na totalitarnim principima vlasti i zemljama tranzicije gde su kljune odluke u nadlenosti grupe ljudi ili pojedinaca. Opti uslovi korupcije su nunosti i potreba savremene privrede da funkcionie u interakciji izmeu delovanja trita i makro-ekonomske regulacije drave, naroito na podruju uklanjanja anti monopolskih pozicija (prostor diskrecionog odluivanja) Najpodloniji korupciji su centri odluivanja u siromanim azijskim i afrikim zemljama, istono-evropskim zemljama u tranziciji, a oni koji nude su: meunarodne korporacije, biznismeni iz najrazvijenijih zemalja izvoznicakao to su - vedska, Australija, Kanada, Austrija, vajcarska, Holandija, Britanija, Belgija, Nemaka i SAD. Veoma plodno tle za korupciju je i podkupljivanje politikih partija i njihovih lidera u predizbornim aktivnostima. Poseban kardovski problem predstavlja tzvgomilanje funkcija, odnosno sukob interesa.

Nain borbe protiv korupcije je:


- demoktatizacija drutva i pravnih institucija; - javna odgovornost dravnih funkcionera.
MEUNARODNA DOKUMENTA O KORUPCIJI

Deklaracija o korupciji, Generalne skuptine UN; Konvencija o korupciji Organizacija Amerikih drava; Konvencija protiv mita OECD-a Veliki broj Evropskih zemalja - nisu ratifikovale ova dokumenta.

10

KRIJUMARENJE I NEDOZVOLJENA TRGOVINA KAO OBLICI PRIVREDNOG KRIMINALITETA


(pojam i opte karakteristike, uzroci i uslovi)

56.

Pojam potie od izraza kojim se oznaava tzv. siva ekonomija njome se oznaava neregularno ekonomsko trite, koje nije strogo kontrolisano i koje delom participira u regularnim oblicima delatnosti. U sutini znai pekulativne naine privrednog poslovanja. Krijumarenje - ilegalna trgovima omoguava da se u uslovima brze komunikacije i mogunostima prikrivenih transakcija meunarodnih kriminalnih organizacija ostvaruju ogromne sume steene na prodaji i preprodaji: - narkotika, - oruja, - alkoholnih pia, - umetnikih dela, - plemenitih metala i dijamanata, - trgovinom ljudima i delovima ljudskog tela, - retkim i zatienim ivotinjama i biljkama. Pod pojmom nedozvoljene trgovine podrazumevamo svaku nezakonitu aktivnost usmerenu ka sticanju ekonomske koristi kojom se nanosi finansijska i druga teta pre svega dravi, kao i onim subjektima - koji posluju u skladu sa propisima. Ona obuhvata protiv-zakonite aktivnosti: - nabavke robe ili drugih predmeta, - bavljanje trgovinom ili posredovanje u trgovini i - zastupanje domaih organizacija u prometu roba i usluga. Sivu ekonomiju susreemo u naim uslovima pre svega u proizvodnji i prometu akciznih proizvoda. Najkarakteristiniji pojavni oblici:
-

prodaja robe loijeg kvaliteta od propisanog i deklarisanog, lano deklarisanje robe u cilju izbegavanja propisanih dabina, izbegavanje uplate pazara na iro-raun, neaurno i netano voenje evidencije o prometu robe i sl.

11

Nedozvoljenu trgovinu moemo smatrati prevarnim oblikom privrednog kriminaliteta jer se njime na najdirektniji nain izbegavanjem akciza i plaanja poreza na dodatu vrednost najdirektnije vri utaja, odnosno izbegava oporezivanje prihoda, ime se ugroava ekonomski sistem i njegovo funkcionisanje. Ona je u Srbiji posebno bila izraena u prometu roba dozvoljenih za trgovinu: - energenata:struje, nafte i naftnih derivata, - cigareta i automobila, - kao i onih proizvoda iji je promet zabranjen ili podlee posebnom reimu: droga, oruje, kulturna dobra, intelektualna svojina. Ilegalna trgovina ima svoje uzronike: kako meunarodne , tako i nacionalne prirode. Njoj posebno doprinose: faktori nedostatka meunarodne saradnje i spremnosti za efikasno suprostavljanje u prolosti nedostupnost tajnama u bankarskim sistemima, primamljivost ogromnih novanih i drugih materijalnih sredstava, angaovanih u svrhu korupcije. Ekonomske krize i ekonomske sankcije koje su uvele UN dovele su do poremeaja na tritu kako u oblasti privrednog tako i finansijskog poslovanja. Dolo je i do: naglog porasta protiv-zakonitog trgovinskog poslovanja, kako na unutranjem tako i u spoljanjoj trgovini, do monopolskog ponaanja i pekulativnog prometa roba, do manipulacije na crnoj berzi, novanog i deviznog trita i do nezakonitog prisvajanja poslovnog i stambenog prostora i graevinskog zemljita... Ekonomski inioci siromatva, pojava bede i odsustva sredstava za ivot, spori tranzicioni procesi, veliki priliv izbeglica, rastui broj nezaposlenih su stvarali ambijent za delovanje sive ekonomije.

12