Вы находитесь на странице: 1из 35

Pojam i glavni elementi drave; Glavne vrste dravne vlasti i njena organizacija

Udbenik: Pravo i osnovi prava EU, Prof. dr Gordana Gasmi, Beograd, 2010. Nastavnici: Prof. dr Gordana Gasmi, Doc. dr Marija Kosti, Doc. dr Ivan Nikevi ggasmi@singidunum.ac.rs mkostic@singidunum.ac.rs inikcevic@singidunum.ac.rs

DRAVA KAO DRUTVENA I PRAVNA POJAVA


RES PUBLICA JAVNA ILI ZAJEDNIKA TEKOVINA STATO, ETAT, STAAT, STATE STANJE, UREENJE ILI STABILAN POREDAK DRAVA, DERAVA, GOSUDARSTVO, PANSTVO DRAVA SE ZASNIVA NA POTINJAVANJU VLASTI POLIS DRAVA KAO CELOVITA ZAJEDNICA CIVITAS, REGNUM, IMPERIUM DRAVA KAO POLITIKA ZAJEDNICA LAND, TERRE, TERRA DRAVA KAO PRETENO TERITORIJALNA ZAJEDNICA

DRAVA I DRUTVO
Drava je drutvena pojava - veze izmedju drave i drutva su intenzivne i brojne, a one najznaajnije su: - Fizioloke veze krvnog srodstva prvobitan izvor objektivnog poretka u ljudskom drutvu. Iz njih se razvilo svako drutvo, poev od familija, preko plemena i rodovskih zajednica, do irih drutvenih zajednica, narodnosti i naroda. - Ekonomske veze proizvodnje i raspodele materijalnih dobara sa razvojem zemljoradnje i stoarstva pojavili su se i prvi vikovi hrane i stoke, te se moe govoriti o proizvodnji i razmeni vikova proizvoda. Razvija se i prisvajanje imovinskih dobara, to dovodi i do stvaranja prvih drutvenih klasa (bogati i siromani) i diferencijacije u drutvu Ekonomske veze - uslovile nastanak jednog od najizraenijih odlika strukture savremenih drutava hijerokratiju. Hijerokratija znai da je drutvene nejednakost, kao podloga svakom politikom obliku vlasti u jednoj dravi, dobila institucionalizovan i instrumentalizovan oblik. - Duhovne veze socijalne intergracije i diferencijacije ispoljavaju se u religijskom opredeljenju i pripadnosti. Religija je najmoniji i najrasprostranjeniji oblik duhovnog ivota. Kulturna udruenja i politike stranke zasnivaju se takodje na duhovnim vezama

DRAVA KAO DRUTVENA ORGANIZACIJA


DRAVNO SHVATANJE NEMA POSTOJANE I STABILNE DRUTVENE ZAJEDNICE BEZ DRAVE DRAVA JE INILAC I POKRETA DRUTVENOG IVOTA DRUTVENO SHVATANJE NAJBOLJI OBLIK ZAJEDNIKOG IVOTA JE SAOMOODREIVANJE I DOBROVOLJNO UDRUIVANJE DRUTVO JE INILAC I POKRETA DRAVE DEVIZA DRAVE JE VLAST A DRUTVA SLOBODA (NEMA VLASTI BEZ SLOBODE NI SLOBODE BEZ VLASTI)

Monteskje XVII vek ideja o sintezi vlasti i slobode (primer Engleske, ustavne drave) Sto ljudi svesnije shvataju uslove svog zivota, to vise treba da rade na usavrsavanju svoje drzave. Drzava kao drustvena organizacija = opsteprihvaceno shvatanje u pravnoj nauci
SPOLJANJI ELEMENT DRAVE ( MONOPOL FIZIKE SILE) UNUTRANJI ELEMENT DRAVE (DRUTVENA FUNKCIJA)

TRI GLAVNA ZNAENJA DRAVE


NAJIRE TRODIMENZIONALNI PROSTOR ODREEN DRAVNIM GRANICAMA NA KOME IVI STANOVNITVO I NA KOME SE PROSTIRE DRAVNA VLAST UE POSEBNA DRUTVENA ZAJEDNICA KOJA RASPOLAE MONOPOLOM FIZIKE SILE NAJUE DRAVNA ORGANIZACIJA SA POSEBNO UTVRENIM ORGANIMA ZA VRENJE ODREENIH POSLOVA A POSEBNO ZA PRIMENU DRAVNIH SANKCIJA ZBOG KRENJA PRAVNIH NORMI

ELEMENTI DRAVE PROSTOR I STANOVNISTVO


PROSTOR DRAVE
- FIZIKE DIMENZIJE DRAVE - DRAVNA GRANICA - POSTOJANOST I PROMENLJIVOST DRAVNOG PROSTORA (OKUPACIJA, ANEKSIJA, PRIRATAJ, ODRAJ) - VREMENSKA DIMENZIJA NEPROBOJNOST DRAVE

STANOVNITVO DRAVE
STANOVNITVO, NAROD, NACIJA DRAVLJANSTVO, DRAVLJANI I STRANCI (IUS SANGUINIS, IUS SOLI) PREBIVALITE I BORAVITE POSTOJANOST I PROMENLJIVOST STANOVNITVA MIGRACIJE

ELEMENTI DRAVE - VLAST


DRAVNA VLAST - POJAM I OBELEJA (AUTORITET I SILA, SPOLJANJE OBELEJE OSLANJA SE NA MONOPOL FIZIKE SILE, UNUTRANJE OBELEJE PROIZILAZI IZ DRUTVENOG CILJA, FUNKCIJE) - OBELEJA: TERITORIJALNOST, PERSONALNOST, POLARIZOVANOST, NADMONOST, SVEOBUHVATNOST, SAMOSTALNOST,JEDINSTVENOST I NEDELJIVOST Preko svoje vlasti, drzava je vezana za pravo Sustina vlasti nametanje volje Vrsenje vlasti je stvaranje i primena prava SUVERENOST (AN BODEN: DRAVNA VLAST JE SUVERENA ZATO TO JE NEVEZANA ZAKONIMA, SAMOSTALNA, NEPREKIDNA I NEDELJIVA) - NOVI SVETSKI POREDAK - ANALITIKI: SUVERENOST SE SASTOJI IZ NEZAVISNOSTI, NADMOI I SINTETIKI PRAVNE NEOGRANIENOSTI

TERITORIJA DRZAVE
Drzavna teritorija je trodimenzionalni prostor na kome se primenjuje drzavni pravni poredak, odnosno na kome se ostvaruje drzavna politicka vlast Povrsinski deo drzavne teritorije odredjen drzavnim granicama, ne mora uvek biti iz jednog dela (primer Pakistana). Danas je drzavna teritorija jedinstvena (samo izuzetno rasparcana Aljaska, Havaji u SAD). Jedinstvo drzavne teritorije stoga nije isto sa njenim geografskim jedinstvom, ali je bitno da drzava pravno poseduje samo jednu teritoriju (bila ona rasparcana ili ne). Izuzetak od toga Antarktik (zajednicki pripada drzavama vlasnicama istrazivackih stanica) ili Mesec (pripada svim drzavama nacelno gledano) condominium tj. coimperium na bazi medjunarodnog ugovora

TERITORIJA DRZAVE
Drzavi pripada i obalno tj. pribrezno more kad ima teritorijalni izlaz na more Medjunarodnom konvencijom o pravu mora UN sirina obalnog mora odredjena je na najvise 12 nautickih milja Izvan tog pojasa je tzv. slobodno tj. otvoreno more koje pripada svim drzavama (mare libertatis) Pojedine zemlje u praksi znacajno prosiruju prostor obalnog mora jednostranim proglasenjem privilegovane ekonomske zone (Japan, Island) do 200 nautickih milja U drzavnu teritoriju spadaju i reke, jezera i drugi vodotokovi, kao i podmorje (epikontinentalni pojas) do granice slobodnog mora Drzavna teritorija je ogranicena drzavnim granicama, koje su definisane unutrasnjim I medjunarodnim pravom Granice mogu biti prirodne (planine, reke) ili vestacke bitno je da uvek imaju pravni karakter Granica se prelazi legalno na utvrdjenim granicnim prelazima u skladu sa odgovarajucim pravilima

TERITORIJA DRZAVE
Administrativna granica deli federalne jedinice u saveznoj drzavi ili decentralizovane oblasti u jednostavnoj drzavi (regije, opstine, okruzi) tj. delove teritorije unutar iste drzave Drzavne granice dele nezavisne drzave i nije ih moguce menjati voljom jedne drzave Teritorija drzave nije postojana Povecanje teritorije okupacija (pripajanje territorije koja ne pripada nijednoj drzavi); aneksija (pripajanje teritorije koja je pripadala drugoj drzavi u ratu ili u miru); prirastaj (povecanje zemljista npr. Recnih ili morskih ostrva); odrzaj (neprekidna drzavina nad teritorijom od strane drzave drzaoca pod uslovom da je rok odrzaja odredjen)

TERITORIJA DRZAVE
Smanjenje teritorije vodi se racuna o nacelu efektivnog

vrsenja drzavne vlasti


Napustanje teritorije rezultira uspostavljanjem novog poretka jedne ili zajednickog poretka vise drugih drzava Sastavni deo drzavne teritorije cine I njeni fiktivni delovi (ambasade, brodovi, avioni, diplomatska vozila, konzulati) Vremenska odredjenost drzavne teritorije je bitna, jer svaka drzava postoji kontinuirano u odredjenom vremenu Odatle potice nacelo neprobojnosti drzave samo jedan poredak vazi na tacno odredjenom drzavnom prostoru za sva lica koja se nalaze na njemu Izuzetak od nacela neprobojnosti u miru moze biti jedna drzava ovlascena da na teritoriji druge drzave na osnovu medjunarodnog ugovora preduzima npr. akte prinude I druge radnje Vremensko vazenje drzave odredjuje se domacim i medjunarodnim pravom na osnovu nacela efektivnog vrsenja drzavne vlasti

STANOVNISTVO DRZAVE
Drzava ima samo jedno stanovnistvo na jednoj teritoriji U istoriji je stanovnistvo bilo sacinjeno od podanika u razlicitom stepenu drustvene I pravne zavisnosti Danas se insistira na ulozi gradjana u vrsenju drzavne vlasti Stanovnistvo cine svi ljudi koji zive na teritoriji jedne drzave (najvise ima drzavljana) Mogu biti prisutni pripadnici dva ili vise naroda, ukljucujici tu i manje delove naroda koji su vecina u maticnim drzavama (nacionalne manjine) Otuda, stanovnistvo drzave I narod nisu isto Stanovnistvu drzave pripada samo onaj pojedinac koji je ukljucen u personalnu sferu vazenja njenog pravnog poretka Kelzen Sfera vazenja pravnog poretka je pod odredjenim uslovima ogranicena medjunarodnim pravom

Stanovnistvo drzave cine I stranci koji borave na drzavnoj teritoriji sto doprinosi slozenosti pojma stanovnistva drzave Kada borave na odredjenoj teritoriji, stranci su obavezni da postuju pravni poredak te drzave (izjdnaceni su u tom smislu sa domacim drzavljanima) U slucaju krsenja pravnog poretka drzave na cijoj se teritoriji nalaze, stranci mogu biti podvrgnuti postupcima proterivanja ili ekstradicije (izrucenja) drugoj drzavi Ekstradicija se pod uslovima definisanim medjunarodnim ugovorima odnosi I na domace drzavljane, a proterivanje uvek na strance Razlike medju strancima u pogledu pravnog polozaja apatridi (lica bez drzavljanstva); izbeglice; lica sa dvojnim ili trostrukim drzavljanstvom itd. Drzavljanstvo je pravni odnos predstavlja licnu vezu javnopravnog karaktera izmedju nekog lica I drzave, na osnovu koje to lice stice odgovarajuca prava (gradjanska, politicka, socijalna, itd.) I obaveze Savremena prava utvrdjuju uslove sticanja I prestanka drzavljanstva

STANOVNISTVO DRZAVE

STANOVNISTVO DRZAVE
Sticanje drzavljanstva osnovni nacin je rodjenje moze biti odredjeno prema drzavljanstvu oca (klasicni ius sanguinis); prema drzavljanstvu oba roditelja (moderni ius sanguinis); ili prema teritoriji gde je lice rodjeno (ius soli) Dopunski nacin sticanja drzavljanstva je posle rodjenja: prirodjenjem, medjunarodnim ugovorom, udajom, pozakonjenjem, kad su roditelji nepoznati ili apatridi, itd. Prestanak drzavljanstva oduzimanjem zbog odsutnosti ili nevrsenja duznosti; udajom, razvodom, pozakonjenjem, otpustom iz drzavljanstva ili odricanjem Drzavljanstvo pravnih lica slozen pojam, koji razlicito regulisu razliciti pravni poreci (prema sedistu kompanije, prema drzavljanstvu clanova upravnih tela ili prema glavnom mestu ekonomske delatnosti, itd) Stoga radi se o zakonodavnom, a ne teorijskom problemu Na osnovu drzavljanstva lice raspolaze najsirim pravima (pre svega politicka prava) I obavezama u drzavi ciji je drzavljanin Drzava je duzna da obezbedi zastitu svojim drzavljanima Danas sve vise se gube razlike medju drzavljanima I strancima (primer: uvodjenje profesionalne vojske ukida vojnu obavezu; biracko pravo stranaca u lokalnoj samoupravi, itd.)

STANOVNISTVO DRZAVE
Prebivaliste mesto stalnog boravka gradjanina gde se nalazi srediste zivotnih interesa Boraviste mesto privremenog ili povremenog boravka prostorni odnos gradjanina prema odredjenom mestu je bitan Znacajne pravne cinjenice za utvrdjivanje mesne nadleznosti kod administrativnog postupka, bracnih I drugih statusnih sporova, sukoba normi u domacem I medjunarodnom privatnom pravu, itd. Domicil pravno (zakonski) registrovano sediste nekog subjekta prava Rezidencija mesto u kome je glavno sediste interesa takvog subjekta

STANOVNISTVO DRZAVE
Broj stanovnika se menja odredjuje se prema razlici u stopi radjanja nataliteta I stopi smrtnosti mortaliteta Promene drzavnih granica dramaticno uticu na promene broja stanovnika u jednoj drzavi Migraciona kretanja takodje uticu na promene broja stanovnika (useljavanje imigracija I iseljavanje emigracija), bez promena drzavnih granica Otuda potice znacaj nacionalne populacione politike u savremenim medjunarodnim odnosima do kraja XVIII veka je vazilo shvatanje o vaznosti broja stanovnika Maltus je radikalno promenio to shvatanje teorijom o ugrozenosti hrane I prirodnih resursa usled geometrijskog prirastaja stanovnistva Preovladjuje shvatanje o kvalitetu stanovnistva kao znacajnijem od kvantiteta za napredak drzave sistem povlascivanja odredjene grupe; sistem nemesanja (slobodna konkurencija) I vazeci (preovladjujuci) sistem izmirenja (nacelo socijalne pravde) koji suzbija drustvene sukobe

DRZAVNA VLAST
Drzavna vlast je poseban drustveni pojam koji proistice iz odnosa nadredjenosti I podredjenosti (potestas, pouvoir). Drzavna vlast predstavlja vrhovni izraz moci I drustvenog autoriteta u drzavnoj zajednici. Sastoji se u nametanju volje jednog subjekta drugome = izdavanje zapovesti o ponasanju. Svaka vlast podrazumeva izvesnu prinudu Razlicite vrste vlasti (crkvena, skolska, porodicna, drustvena, drzavna) Samo drzavna vlast moze da koristi fizicku prinudu (silu)!

DRZAVNA VLAST
Upotreba fizicke sile znaci da je sukob drustvenih interesa dostigao razmere u kojima nije moguce resavanje mirnim putem Otuda drzava raspolaze najjacim sredstvima fizicke prinude, jer je jedan od osnovnih zadataka drzave da resava takve drustvene sukobe Svaka drzavna vlast se zasniva na dva oslonca: sili I autoritetu, koji se medjusobno dopunjuju Sto je vlast veca, to je strasnija njena primena. F. Dostojevski Honores mutant mores! (Pocasti menjaju obicaje, tj. kvare coveka).

Odakle potice autoritet drzavne vlasti?


I Vlast je bozje punomocje teokratija II Sama iz sebe crpe svoj autoritet I moc (autokratija) III drzavna vlast crpi svoj autoritet I moc iz naroda (demokratija) Resenje je u skladnom spoju neophodnog autoriteta drzavne vlasti sa nuznom silom. Sustinsko spoljne obelezje vlasti je njeno oslanjanje na monopol fizicke sile Sustinsko unutrasnje obelezje proistice iz drustvenog cilja tj, njene funkcije

Osobine drzavne vlasti


Teritorijalnost (ukljucujuci I vreme), koja odredjuje sta sve spada u drzavnu teritoriju prema nacelu efektivnosti Personalnost definise koja sve lica potpadaju pod drzavnu vlast, prema drzavljanstvu Drustvena polarizovanost drzava I drustvo kao nepotpuno harmonicne zajednice Nadmocnost monopol fizicke sile

Osobine drzavne vlasti


Sveobuhvatnost unapred ne moze da se iskljuci nijedan drustveni odnos iz moguceg drzavnog regulisanja (primer: porodicni odnosi u slucaju razvoda nastupa sudski organ kao drzavni organ I dr.); Samostalnost drzavna vlast se ne izvodi ni iz jedne druge vise vlasti; Jedinstvenost I nedeljivost cak I kad je vrse vise drzavnih organa, drzavna vlast je jedna

Suverenost
U drugoj polovini XVI veka je teziste drzave od njenih konstitutivnih elemenata: teritorije I stanovnistva prebaceno na vlast Modernu teoriju suverenosti je izlozio Zan Boden opisujuci vlast francuskog kralja Suverena vlast ostaje ista I kad se menjaju njeni nosioci Kralj je mrtav, ziveo kralj. neprekidnost I samostalnost suverene vlasti U XVIII veku - republikanac Zan Zak Ruso prihvatio ideje monarhiste Bodena, ali umesto kraljeve suverenosti proklamovao je narodnu suverenost U XVIII veku Monteskje je doveo u pitanje nedeljivost suverenosti primer Engleske gde je vlast podeljena na zakonodavnu, izvrsnu I sudsku Pomirenje ovih teorija je predstavljalo shvatanje o drzavi cija je vlast suverena, ali su funkcije podeljene

Suverenost
U prvoj polovini XX veka pocinje osporavanje suverenosti kao odlucujuce determinante drzave (Leon Digi) Akcenat na javnoj funkciji drzave, sto je slucaj I danas teorije novog svetskog poretka, drzave blagostanja, itd. Suverenost ipak nije bespovratno otisla u istoriju slucaj Velike Britanije, Francuske I Holandije, kod donosenja Evropskog Ustava EU, koje su se usprotivile narusavanju nacionalne suverenosti I prenosu nadleznosti na nadnacionalne organe EU Primer EU pokazuje uspesno funkcionisanje jedne postsuverene nadnacionalne zajednice (Prof. S. Samardzic, G. Gasmi, V. Knezevic-Predic)

Suverenost je pravni izraz monopola fizicke sile kojim raspolaze drzavna vlast!
Otuda je suverenost najvisa drzavna vlast koja pripada najvisim drzavnim organima i pociva na faktickom stanju monopola fizicke sile. Ujedno, to je I pravna cinjenica bazira se na pravnoj neogranicenosti, jer ko ima suverenu vlast moze da stvara pravo kakvo zeli Fakticki - suverenost je ogranicena drugom suverenoscu tj. silom (Monteskje)

ZNAAJ ELEMENATA DRAVE I PRESTANAK DRAVE


ANTIKI NARODI NAJVANIJI ELEMENT DRAVE NAROD SREDNJI VEK TERITORIJA DRAVE NAJVANIJI ELEMENT MODERNO DOBA VLAST NAJVANIJI ELEMENT PRESTANAK DRAVE: IZDVAJANJEM INKORPORACIJOM (DOBROVOLJNIM PRISAJEDINJENJEM) ANEKSIJOM STAPANJEM NA OSNOVU MEUNARODNOG UGOVORA

GLAVNE VRSTE DRAVNE VLASTI


Podela dravne vlasti je tekovina modernih drava Tek sa Monteskjieovom teorijom o trojnoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku zaivljava ideja ustavne monarhije iz koje se kasnije razvija pravna drava. Principi koji u njoj vladaju su: naelo vladavine prava, zatite ljudskih prava i sloboda, naelo demokratije i sl.

ZAKONODAVNA VLAST
Zakonodavstvo je nastalo iz potrebe da se unapred propisanim optim pravilima, koja podjednako vae za sve, reguliu drutveni odnosi, celokupna delatnost dravnih organa, organizacija i graana Parlament je najvii zakonodavni organ, koji predstvalja volju graana. Pored svojstva legaliteta, mora posedovati i legitimitet (izraz stvarne volje graana) Zakoni u jednoj dravi se dele na dve osnovne kategorije- one kojima se regulie rad dravnih organa i one kojima se regulie rad organizacija, kao i osnovna prava, slobode i obaveze graana.

IZVRNA VLAST
Nosilac izvrne vlasti u dravi je Vlada, i kao takva ona je i najvii organ u hijerarhijskom sistemu organa dravne uprave Delatnost izvrne vlasti i uprave u najirem smislu obuhvata izvravanje zakona, a to se faktiki ini donoenjem pojedinanih upravnih akata i izvravanjem materijalnih radnji

SUDSKA VLAST
Sudska vlast je u poverena sudovima, koji se razlikuju po vrsti i mestu na hijerarhijskoj lestvici U nadlenosti sudova je reavanje sporova o pravu, odnosno donoenje odluke da li pravo uopte postoji ili ne, tj. ako postoji da li je povreeno i da li treba izrei sankciju za povredu ili ne

ORGANIZACIJA DRAVNE VLASTISISTEM JEDINSTVA I PODELE VLASTI JEDINSTVO VLASTI


POLITIKO I TEHNIKO JEDINSTVO VLASTI - POLITIKO JE ZAMILJENO KAO SREDSTVO DA SE IZVRNA VLAST IZNUTRA OGRANII USPOSTAVLJANJEM PREVLASTI DEMOKRATSKOG PREDSTAVNIKOG ORGANA NAD DRUGIM DVEMA VLASTIMA - ORGANIZACIONO-TEHNIKO NAELO ODNOSI IZMEU GLAVNIH NOSILACA DRAVNE VLASTI UREUJE SE TANIM UTVRIVANJEM NJIHOVE NADLENOSTI (TAKO TO JEDAN ORGAN VRI SVE TRI VLASTI) APSOLUTNO I RELATIVNO JEDINSTVO VLASTI

***
APSOLUTNO KAD JEDAN ORGAN VRI SVE TRI VLASTI RELATIVNO UTICAJ ORGANA JEDNE VRHOVNE VLASTI VRI SE KORIENJEM ORGANIZACIONIH (OVLAENJA ZA IZBOR NOSILACA DRUGE DVE VLASTI, MOGUNOST OPOZIVANJA) I FUNKCIONALNIH SREDSTAVA (NADZOR NAD RADOM, ZAMENA ILI PREUZIMANJE POSLOVA) AUTOKRATSKO I DEMOKRATSKO JEDINSTVO VLASTI
AUTOKRATSKO KAD DOMINIRA IZVRNO UPRAVNA VLAST DEMOKRATSKO KAD DOMINIRA ZAKONODAVNA VLAST

KONKRETNI OBRASCI JEDINSTVA VLASTI

FRANCUSKI REVOLUCIONARNI SKUPTINSKI SISTEM JAKOBINSKA DIKTATURA 1793. VAJCARSKI SKUPTINSKI SISTEM SKUPTINA I FORMALNO VRI UPRAVNU VLAST PREKO SAVEZNOG VEA

SISTEM PODELE VLASTI


APSOLUTNA I RELATIVNA PODELA VLASTI POLITIKA I TEHNIKA PODELA VLASTI RAZLOZI ZA I PROTIV PODELE VLASTI

KONKRETNI OBRASCI PODELE VLASTI ENGLESKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI


-SVI MINISTRI SAINJAVANJU VLADU - VLADA MOE DA PODNOSI ZAKONSKI PRELOG PARLAMENTU - LANOVI VLADE SU ISTOVREMENO LANOVI PARLAMENTARNE VEINE - KAD IZGUBE POVERENJE VEINE MINISTRI PODNOSE OSTAVKU - PITANJE POVERENJA VLADI SE NE POSTAVLJA - VLADA MOE DA RASPUSTI PARLAMENT

FRANCUSKI I AMERIKI SISTEM


FRANCUSKI PARLAMENTARNI SISTEM PODELE VLASTI - USTANOVA INTERPELACIJE - PITANJE POVERENJA VLADI AMERIKI PREDSEDNIKI SISTEM - USTAV IZ 1787. GODINE
PREDSEDNIKA BIRA NAROD VRHOVNI KOMANDANT OS I EF IZVRNE VLASTI SAM BIRA MINISTRE DONOSI UREDBE IMA PRAVO ODLOENOG ODBACIVANJA ZAKONA KOJE JE IZGLASAO KONGRES - PODNOENJE PREDLOGA ZAKONA PUTEM POSLANICE JEDNOM GODINJE

Pro et contra podele vlasti


PRO: generator politike slobode, ograniavanjem dravne vlasti iznutra uz primenu zatite ljudskih prava i sloboda, uz demokratiju, nezavisno sudstvo i politiku odgovornost nosilaca javnih funkcija; Vaan uslov za postojanje pravne drave sa uravnoteenom podelom nadlenosti meu glavnim dravnim organima CONTRA: podela vlasti stvara zbrku nadlenosti i ugroava efikasnost jedinstvene dravne vlasti (u praksi nemogue izbei meanje sudske sa upravnom vlau sudski nadzor, upravni sudovi) Umesto podele vlasti funkcionalni dualizam izmeu politike veine (na vlasti) koja ima parlamentarnu veinu i svoju vladu i opozicije, S. Jovanovi Ipak podela vlasti nigde nije naputena kao politiko i organizaciono-tehniko naelo

Zakljucak
Sve bi bilo izgubljeno kad bi isti ovek ili isto telo uglednika, bilo plemia bilo ljudi iz naroda, vrilo pomenute tri vlasti, naime vlast donoenja zakona, vlast izvravanja javnih odluka i vlast suenja za zloine ili u sporovima privatnih lica. - arl Monteskje, /O duhu zakona/