ekspir Makbet

Beleke sa predavanja:
Datiranje Makbet je elizabetniska drama, nastala je za vreme vladavine kralja Dejmsa. (od Hamleta pa nadalje, sve drame spadaju pod 'Jacobean drama'). Prvo izvoenje datira se u 1606. godinu. - Nema velikih tekstolokih problema sa tekstom ove drame. Vratarev govor proza, sniavanje, humor to je jedino mesto humora u drami (za razliku od Hamleta i Kralja Lira) Baratanje dvosmislicama barokna zavera, 1605.... (?) Velika rasprava kako se reima moe izmai zakonu... (nije mi jasno sa im je ovo u vezi-?) Drama unekoliko podilazi ukusu kralja Dejmsa. Naroito poetak sa veticama. Dejms je bio zaokupljen demonologijom, poznat je po spaljivanju vetica. Iako su vetice u drami su kompleksnija pojava, drama ipak daje oma kralju Dejmsu. On je uveni naslednik koga su Banku obeale vetice. ekspir donekle uva Banka u ovoj drami. (?)

Pripovest iz Holinedove istorije: - ekspir pravi tragediju od istoriografskog materijala. Koristi se Holinedovom istorijom. Kod Holineda: Dankan nije predstavljen kao dobar vladar. A Makbet je ak imao izvesno pravo na presto. Takoe, postoji i problem da je Dankan nameravao da ostavi presto svom sinu preskaui Makbeta. Dakle, i ovo je politika pria kao i mnoge druge. - ekspir, da bi Makbetov zloin uinio teim, pre svega Dankana prikazuje kao dobrog, kao oca. Vana je i usamljenost u zloinu. Znaajnu ulogu daje ledi Makbet kao linosti. Poreenje Riarda III i Makbeta: - U Makbetu je data psiholoka geneza zloina. - Ove dve drame su najvema senekinske motivi krvi, ubistva, zloina, ali i pojava duhova na samoj sceni. Slikovnost Makbeta: - Opti utisak o slikovnosti Makbeta tama uokvirena svetlom (no, munje, gromovi... Sumrak je ve na samom poetku drame). - Pozadina tama, mrak, crnilo. esto se pominje svetlo koje blesne (no, munja); a boja je uglavnom crvena. ((up. Eshilovog Agamemnona...)) - Slike su do te mere vane da mnogi modernistiki kritiari ovu dramu posmatraju kao pesmu. Vrlo je kompaktna, nema uporednih zapleta, ak je pomalo klaustrofobina (kao Otelo). Utoliko jezik deluje upadljivije kao tkanje na kojem pojedini motivi skreu panju na sebe. Poetak: - (Bredli): Scena koja privlai panju... Meutim, nije samo to... 1

Vetice se nalaze izvan sveta drame, u strukturnom i ontolokom smislu one su na rubu. Istovremeno imaju i ljudske i natprirodne osobine. Vetice govore u protivrenostima. Govore u direktnim suprotnostima. Makbet ih naziva mutnim sabesednicima. Nisu pojedinana bia, javljaju se u grupi one su vrsta androginih bia. Podrivaju strukturu drame na ijoj se ivici nalaze. Teri Iglton ih naziva ,,nesvesno drame. One ponitavaju binarne opozicije lepo je runo i sl. Fluidne su, izmiu, nalaze se u zoni anarhije bogate dvosmislicama. Kada se govori o njima, treba imati u vidu njihovu prirodu. Vetice su izvor podsticanja Makbetove ambicije. Moda i projekcija onoga to u Makbetu ve postoji. Ali ih ipak moramo tretirati kao likove koji utiu na smisao drame.

Ratna scena: - Invazija spoljanji neprijatelj; Graanski rat odmetnuta vlastela. - Makbet je ovde hrabar, bori se za kralja. - Svet meusobnog potovanja ? - Taj unutranji svet koji Dankan oplouje, mora da se brani silom i Makbetova agresivnost je cenjena kao odbrambena. - Tj. kada je Makbetova realna politika mo usmerena ka ouvanju, ona je poeljna, a kada je iskoristi za sebe, ona je zloinaka ovako ovu dramu itaju kritiari koji trae protivrenosti. U Makbetovim reima odzvanja ono to je uo od vetica. One znaju, ali taje (,,stavljaju prst na usta i Hermes se tako predstavlja iako je bog elokvencije) Umesto pozdrava, one Makbeta slave. Banku je to udno i primeuje trzaj kod Makbeta. To ukazuje da u Makbetu ve postoji ambicija. Banko hoe da uje i svoju budunost. Vetice govore orakularno (od orakulum = proroite; dvosmislen govor), kao i svako proroite. One nestanu i ostave ih zbunjene proroanstvima. Dankanova ritualna zahvalnost. Tan od Kodora ostvarivanje proroanstva (?). To Makbeta uverava da ne treba da bude nepoverljiv prema proroanstvu. Sledee proroanstvo ve u njemu stvara problem, osea neprirodno lupanje srca. Kako postati kralj? Raa se ideja o ubistvu i izaziva nelagodu, uznemirenost. Makbet je kao u transu, Banko ne moe da ga dozove. Jo uvek se brani od toga i eli da izbegne odgovornost, da srea uini da se ostvari njegov fantazam, ali da on delom ne uestvuje. Klint Bruks o simbolici neodgovarajue odee koju Makbet nosi. Dankan govori jezikom duga, dunosti, prijateljsko-vazalskog odnosa... Dankan predstavlja roditeljsku humanost Makbeta vidi kao nekog koga neguje. Vezuje se za vitalnost, ivot, roditeljstvo, raanje. On presto namenjuje najstarijem sinu i, za razliku od pripovesti iz Holinedove istorije, ovim nita naao ne ini Makbetu. Dankan se najavljuje da e biti gost u Makbetovom dvoru i Makbet reava da krene i da im pripremi gostoprimstvo. Jo uvek je neartikulisana njegova ambicija u kretanju ka kruni. Duboko i u mraku je skrivena njegova namera. I sam bi da od sebe sakrije ono to eli da vidi. Razdvaja svest od ruke koja ini. Uasava se pogleda na zavrenu zamiljenu scenu, ali je u isto vreme eli takvu, i ruke ne odvaja od toga. 2

Vetice neki vide kao metaforu prekoraenja koja priziva kvarenje sklada. Prelaenje postavljenih granica koje svaka vladavina, ma koliko dobra, postavlja. Iracionalna elja naruavanja celine. Ledi Makbet: - Pismo Makbeta/Makbetu je u prozi, kao i vratarev govor (koji je pomenut na poetku kao jedino duhovito mesto u drami) - Ledi Makbet izbegava re kralj. - Ona kae: ,,the milk of human kindness, pri emu re milk vezuje za Makbetovu slabost. Inverzija onoga to se vezuje za muko i ensko. Ledi Makbet e eleti da bude liena pola, a Dankan ima najvie enskog u sebi (raanje...) Unutar monologa imamo vrstu dijaloga. Ne deli se njen glas unutar sebe, ve se obraa odsutnom muu. Ona je sve vreme hladni analitiar. Kod Makbeta se sve ari, jedva da moe da izae na kraj sa jakim slikama koje ga progone. Ona je nestrpljiva da ga podstakne. Njena ambicija, na ovom poetnom stadijumu, prevazilazi Makbetovu. Ona trai preicu izmeu plana i ostvarenja. Priziva duhove, ne moe bez demonskih sila. Psihiki doivljaj se prikazuje fiziki zatvoriti kajanje kao to se kapije zatvaraju. Poezija koja je uznemiravajue ulna eli da se iz nje isie enskost, ljudskost, a bi se ispunila zlom. Njen monolog se sastoji iz dva dela obraunavanje sa ljudskou i sa femininim u sebi samoj. Ona je cinino-ironina: ,,takvog namernika [Dankana] zbrinuti valja. Destruktivna transgresija potreba da dobiju vie od onoga t im je dato bie za njih samodestruktivna. Paranoja prati tiraniju, oni nee biti slobodni. Gdegod se Dankan pojavljuje vidimo feudalno-vlastelinske odnose. Sve je ipak uasno zlokobno-ironino.

Prvi Makbetov monolog: - Otvaranje njegove svesti ironija spram konteksta: 1. sprema se banket za kralja i goste 2. vs sadraj monologa. - Indirektan nain govora. Ne sme ni sebi da kae ono to eli i zamilja kao da se nastavlja na prethodni njegov govor. - Makbet je sam na sceni. Njegova misao krui i izraava se na dva naina: 1. neodreeno 2. kasnije sa jasnim zamislima - Misi i na zagrobni ivot. Gleda sebe iz daljine, kao zloinca i kalkulie ta je sve spreman da rizikuje i koliko. - Renesansna ideja ovek sam odluuje i preuzima odgovornost za posledice. Problematizacija hrianskog pogleda na svet. Sada je ovek taj koji odluuje ((i preuzima odgovornost)). - Ali, Makbet je tragian izmeu ostalog i zato to je unapred svestan onoga to e se dogoditi, u kakav e neizdriv haos upasti. Nee dobiti presto onako kako eli da dobije: sigurno! - Sledi mu permanentna nesigurnost. 3

Makbet bi i kako domain morao da titi gosta. Nemamo politiku intrigu, ve samo ambiciju vlastoljublje koje pred sobom ima istog oveka. Nago novoroene sadri u sebi protivrenost slabost koja se ipak pretvara u neku snagu. Bruks dolazi do toga da se sistematski pojavljuju metafore beba u Makbetu. Za Makbeta nema budunosti, on je neplodan. Budunost kojom hoe da ovlada ona e mu se osvetiti. Prekoraenje moe da postoji kao fantazam. Ledi Makbet ika da se to i uini. Ona eli samoostvarenje u zloinu. Makbet odgovara da sme sve to moe ovek. Oni se u tome slau, ali se ne slau u shvatanju ta je ovek. Jedna od najstranijih slika: ta bi Ledi Makbet uinila? Prosula bi mozak novoroenetu. Ona je dobila to je traila. Inverzija enskog! Na kraju e Makbet prihvatiti njenu definiciju muevnosti kao prekoraenja granice. Ironino je to to nemaju dece.

Dramska ironija: - Mi znamo vie nego Makbetovi gosti. Dankan je razdragan. - Makbet opet ostaje sam na sceni. uvena halucinacija, monolog koji prethodi ubistvu. - Dijalog sa noem. Makbet kao da stalno oekuje odgovor Jasno je da je odluka ve doneta. Anticipacija krvavog ina. etiri puta se obraa nou. Jo uvek ne zna da je to samo fantastino otelovljenje njegove elje. - Slede jake slike. - Ubistvo se poistoveuje sa seksualnom agresijom (Tarkvinijevo napastvovanje Lukrecije) sladostrasno unjanje. - Kao da se suava fokus, menja se ton. Duboki strah biva zamenjen odlunou. Nema apstraktnog moralnog konflikta koji nalazimo kod Hamleta. Duboki sloj Makbetove nesvesti otkrivamo kroz slike i vizije, a ne kroz antitetiko razmiljanje. (primeri slika: ni okean ne moe da mu spere ruke, i on pocrveni; um mu je pun korpiona...) Ledi Makbet se takoe menja, razvija se. Vidimo i rascepljenost u njoj. I iza njene odlunosti progovara tabu da se ubije roditelj (tako se Dankan odnosi prema njima). To je prva pukotina u njenoj svesti. Razvoji Makbeta i ledi Makbet su protivreni. U svako sledee ubistvo, on e ii sam, a ona nee moi da se nosi sa tim. Dovee je do potpunog rastrojstva. Nakon ubistva, jedan od najvitalnijih delova ivota ostaje mu nedostupan. Nema ivotnog, okrepljujueg kvaliteta kakav je san. Makbet se uasava da vidi svoje ruke. Ona je jo uvek pribrana i ak e rei da se krivica moe sprati sa malo vode. Lupanje i komentar vratarev. Kao da se izjednaava unutranji pakao Makbeta i ledi Makbet i vratarev doivljaj sveta kao pakla. Poistoveivanje atmosfere i dogaaja. Magdorf prizor iz Dankanove sobe poredi sa Gorgonom. Makbetov glas i zvui i ne zvui licemerno: ironino je tana njegova la. On vie nee imati blaenih dana i sledea ubistva bie trice. Ponitio je vrednosni sistem. A istovremeno govori kao iskren domain. Objanjava zato je ubio straare. Ovom lai poinje Makbetova vladavina.

III in
4

Pokazuje nam nesigurnost na prestolu. Sa jedne strane, Makbet se plai vetijeg proroanstva, a Bankovog karaktera sa druge. Ima ambiciju da bude rodonaelnik dinastije, ali mu je jasno da mu to nije dato. Za Bankove potomke je on duu uprljao. Ne vidi smisao ali, to mu je bilo jasno i pre ubistva, samo to nije bio u stanju da skrene sa tog puta. Zna da ga nee smiriti ni ubistvo Bankovih potomaka, ali ne moe da se zaustavi, da se odupre inerciji zloina. Manipulie poput Riarda III najmljene ubice dodatno motivie spletkom. Unutranja dezintegracija Makbeta i ledi Makbet. Ona ga pita zato se udaljio od nje. Makbet sada govori jezikom slinom njenom pre ubistva. Spreman je na sve da bi liio sebe straha. Svest Riarda III nam nije ovako neposredno dostupna kao Makbetova.

3. scena razgovor ubica. - Ubili su Banka, ali Flians bei. Klaustrofobija i paranoja; sumnja i strah. Ceo banket se odigrava u prestravljenoj komunikaciji sa Bankovim duhom koji mu se privia. Ledi Makbet ne vidi duha usamljenost u zloinu. - Makbet ne moe da opstane jer u njemu postoje razliiti slojevi svesti koji se razliito odnose prema zloinu. in je posredovan. Dankanova drava bi trebalo da titi ivot, a Makbetova drava postaje klanica. Tranzicija iz ureenog stanja do anarhije. (Anarhija moe biti tumaena kao 1) izvor destrukcije, i kao 2) sloboda.) - Makbet opet preispituje ta je ovek. Hrabar je da se suoi sa svakom opasnou koja ne nosi u sebi problem moralnog znaenja. Ne mui ga Banko nego KRIVICA. On u sebi nije bezbedan, sam stvara u sebi nepodnoljivi haos. Mui ga neartikulisano kajanje koje ni sebi ne sme da prizna. Potpuna paranoja ne boji se samo ljudi, ve i drvea.

IV in
Opet mrana karnevalska dvosmislenost. Otvoreno ga upozoravaju na Magdafa. Makbet odlazi privremeno umiren. Magdaf u meuvremenu pobegne, a njegovu enu i sina brutalno ubiju. Malkolm se pojavljuje kao ovek novog vremena prdostronost vidi kao neto na emu moe da poiva politika. Sebe predstavlja kao poronog, ali mu Magdaf ne veruje i uspeva da ga ubedi da pristane na savez.

V in
Ledi Makbet je i dalje odluna, ali rascep u njoj postaje sve sloeniji. Plai se mraka, pere ruke... Razgovara sa mrljom na sopstvenoj ruci. Njihov fantazam je svemo koja se ne moe pozvati na odgovornost. Da li je to uopte mogue? Ona ponavlja, ali sad bez ikakvog smisla rei koje je govorila i ranije.

Makbet sebe ubeuje da mu Malkolm nita ne moe. Svestan je da pravda nije na njegovoj strani, ali ne moe to da prizna. Ledi Makbet je umrla. Besmisleno vreme vie nije donosilo nikakve promene. Sve mu se ini izjednaenim i podjednako besmislenim i prolost i sadanjost i budunost. Makbet je sam obesmislio svoj ivot zloinom. Ve je odavno izgubio iluziju, ali ovde najjae govori, otkriva sa ime ustvari ivi. Razjapio se do kraja apsurd sa kojim ovek ivi i bez zloina. Sve vrednosti su ponitene. uma se pokrenula. Koliko je njegovo preoblaenje bilo jalovo, toliko se sada sila koja mu se suprotstavlja javlja obuena u drvee, u neto vitalno, ivotno. Makbet taj ivot nije mogao da dosegne. Ali, i dok gubi, Makbet ubija. Ne uspeva do kraja da se odupre destruktivnom porivu prekoraenja ljudskosti. Magdaf se obraunava sa njim. Ovde se poredak na neki nain obnavlja (u Hamletu i Liru to ne moemo rei).

I Istorijsko-politiko tumaenje prati tri ... u drami: 1. herojsko koje predstavlja Dankan 2. tiransko koje predstavlja Makbet 3. oprezno koje predstavlja Malkolm (nema poverenja)

vie

bezuslovnog

II Druga vrsta tumaenja stavlja naglasak na inverziju polnih svojstava III Trea vrsta tumaenja pre svega se bavi anatomijom zloina. Takva je bila naa analiza.