UVOD

Posle Drugog svetskog rata,jedna od znaajnijih tendencija u svetskoj privredi bila je institucionalizacija meunarodnih ekonomskih odnosa.Odmah nakon rata stvorene su dve meunarodne organizacije u oblasti meunarodne finansijske saradnje dravaMeunarodni monetarni fond(International Monetary Fund-IMF) i Meunarodna banka za obnovu i razvoj(International Bank for Reconstruction and Development-IBRD). Ali pokuaj da se stvori jedna meunarodna organizacija u oblasti meunarodne trgovinske saradnje drava je propao,jer na Konferenciji Ujedinjenih Nacija o trgovini i zaposlenosti,koja je odrana 1948.godine u Havani na kojoj je izraen nacrt o konvenciji o Meunarodnoj trgovinskoj organizaciji(ITO),nije dolo do usvajanja istog usled nespremnosti Kongresa SAD da ratifikuju ovu konvenciju.Neke od zemalja uesnica su nezavisno od konferencije poele da pregovaraju o snienju carina i trgovini robom i kao rezultat tih pregovora nastao je Opti sporazum o carinama i trgovini(GATT).Kasniji pregovori na istu temu,u vie rundi,uslovili su nastanak meunarodnog trgovinskog sistema.Takav sistem je funkcionisao skoro 50 godina sve do nastanka Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organization-WTO)1995.godine.

1.Nastanak Svetske trgovinske organizacije

Prema optoj teoriji meunarodnih organizacija,neophodna su dva uslova za nastanak jedne meunarodne organizacije: 1.Pravni uslov-stupanje na snagu meunarodnog ugovora 2.Faktiki uslov-stvaranje statutom predvienih organa koji poinju da deluju Na nastanak WTO bitno su uticale odluke donete na sastanku ministara 14.aprila 1994.godine.Najznaajnija je odluka kojom se osniva pripremni komitet za Svetsku trgovinsku organizaciju.Osnovni zadatak ovog tela je da obavi pripremne radnje kako bi se omoguila nesmetana tranzicija GATT-a u WTO.lanica Pripremnog komiteta moe postati svaka strana ugovornica GATT-a,sa tim da prilikom odluivanja koje se obavlja po principu konsenzusa,mogu uestvovati samo one strane ugovornice koje ispunjavaju uslove da postanu lanovi osnivai.Rezultati Urugvajske runde pregovora izloeni su u Finalnom aktu,koji je potpisan 15.aprila 1994.godine ,u Marakeu.Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije sa pripadajuim aneksima,Ministarske deklaracije i jo 25 razliitih odluka.Najvaniji rezultat ove runde pregovora je osnivanje Svetske trgovinske organizacije,koja je poela sa radom 1.januara 1995.godine.Finalni akt je potpisalo 111 zemalja,dok je Sporazum o uspostavljanju WTO potpisalo 104 zemlje.Ve poetkom 1995.godine,Sporazum je ratifikovalo preko 80 zemalja.Meu njima su bile:SAD,Evropska unija,Japan i Kanada.To su zemlje ije je uee u ukupnoj svetskoj trgovini robe i usluga oko 90%. Do jula 2008.godine,pravo lanstva u WTO je steklo 152 drave,dok status posmatraa ima 30 zemalja.Za sedite rada WTO odreena je eneva. Svetska trgovinska organizacija je meunarodna organizacija koja poseduje sve potrebne elemente da bi se mogla tako klasifikovati:dravu kao osnivaa i tipinu lanicu,meunarodni ugovor kao osnivaki akt,stalne organe koji sprovode odredbe statuta,odreenu oblast delovanja,svojstvo pravnog lica i subjekt je meunarodnog prava.

2.Odnos WTO i GATT-a

Na konferenciji u Breton Vudsu jula 1944.godine osim formiranja Meunarodne banke za obnovu i razvoj(IBRD) i Meunarodnog monetarnog fonda(IMF)bilo je planirano osnivanje i Meunarodne trgovinske organizacije(International Trade OrganizationITO).Meutim,sporazum o ovoj poslednjoj organizaciji nije ratifikovan u amerikom kongresu,za razliku od sporazuma o osnivanju IBRD i MMF.Umesto stvaranja Svetske trgovinske organizacije,nakon Bretonvudske konferencije,sklopljen je Opti sporazum o carinama i trgovini GATT(General Agreement on Tariffs and Trade).GATT su potpisale 1947.godine 23 zemlje.Sporazum je stupio na snagu 01.januara 1948.godine.Zemlje potpisnice GATT-a sloile su se oko tri osnovna principa1:1)princip nediskriminacije,2)princip zatite domae privrede carinama,3)princip daljeg smanjivanja carina multilateralnim pregovorima.GATT(sporazum) je amandmanima dopunjen i inkorporiran u nove WTO sporazume-legalne pravne osnove i pravila za trgovinu izmeu zemalja,kao i za voenje internacionalne trgovinske politike.Tako je GATT prestao formalno da postoji. Do WTO sporazuma dolo se na osnovu pregovora ,koji su potom potpisani od strane velikog broja svetskih trgovinskih nacija,kao i ratifikovani od strane njihovih parlamenata.Za razliku od GATT-a,koji se bavio samo trgovinom robama,WTO sporazumi,pored trgovine robama obuhvataju usluge i intelektualnu svojinu.Dakle,WTO je GATT plus mnogo vie od toga.Bez GATT-a i njegovih rundi pregovora,posebno Urugvajske runde,WTO ne bi danas postojala.GATT nije bio meunarodna organizacija,ve ugovor sklopljen izmeu vlada zemalja.Kao rezultat toga nije imao zemlje lanice,ve zemlje ugovornice,odnosno zemlje potpisnice.Dok je GATT predstavljao multilateralni sporazum bez institucionalne osnove(sa malim pridruenim Sekretarijatom nastalim krajem 40-tih godina),WTO ima svoj Sekretarijat.GATT je primenjivan na privremenoj osnovi,i to je sa uspehom trajalo 47 godina.

The text of The General Agreement on Tariffs and Trade-GATT;Izvor:www.sunsonline.org.

3.lanstvo i organizaciona struktura u WTO

2

Automatsko lanstvo,odnosno status zemlje osnivaa u WTO,stekle su one zemlje

koje su do 30.decembra 1994.godine,stekle status zemlje ugovornice GATT-a,odnosno do dana stupanja na snagu Svetske trgovinske organizacije(1.januar 1995)i ratifikovale Sporazum o osnivanju WTO i Multilateralne trgovinske sporazume sa listama ustupaka i obaveza koje su pridodate GATT-u tokom Urugvajske runde.Sve ove zemlje se smatraju zemljama osnivaima WTO.lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji otvoreno je za sve zemlje podobne za prijem u WTO.Zemlje koje nisu lanice WTO punopravno lanstvo mogu stei po normalnoj proceduri,tj.podnoenjem molbe za pokretanje postupka za prijem u WTO.U proceduri razmatranja molbe ozbiljno se razmatra spoljnotrgovinska politika i spoljnotrgovinski sistem i reim zemlje,i nakon usaglaavanja i pozitivnog miljenja odgovarajueg organa WTO,odluku o prijemu u lanstvo donosi Ministarska konferencija,odnosno Generalni savet sa najmanje 2/3 glasova zemalja lanica,po sistemu jedna zemlja jedan glas. Najvii organ WTO je Ministarska konferencija,koju ine sve zemlje lanice,a odrava se najmanje jedan put u dve godine,po pravilu svaki put u drugom geografskom podruju sveta,u jednoj od zemalja lanica.Na ministarskoj konferenciji se donose najvanije odluke konsenzusom drava lanica.Predvieno je i odluivanje veinom glasova,ali ta mogunost do sada nije koriena u praksi WTO.Prva konferenciju Svetske trgovinske organizacije. Ministarska konferencija je za obavljanje redovnih poslova osnovala sledea tela: Generalni Savet Komitet za trgovinu i zatitu prirodne sredine Komitet za trgovinu i razvoj Komitet za platno-bilansna ogranienja Komitet za budet,finansije i administraciju Generalni Savet je najvaniji izvrni organ WTO.On obavlja funkcije Ministarske konferencije izmeu dva zasedanja. ministarska konferencija odrana je u Marakeu 1994.godine i predstavljala je sveanu osnivaku

Izvor:www.wto.org. datum pristupa:10.05.2010.,16:10h

Administrativno telo Svetske trgovinske organizacije je Sekretarijat sa preko 450 slubenika na ijem je elu Generalni direktor,koga imenuje Ministarska konferencija,odnosno Generalni Savet na etiri godine.lanove Sekretarijata imenuje Generalni direktor i oni nisu predstavnici zemalja lanica iz kojih dolaze,oni su slubenici meunarodne organizacije,u ovom sluaju WTO. Svetska trgovinska organizacija,Meunarodni monetarni fond i Meunarodna banka za obnovu i razvoj,poznatija kao Svetska banka,zakljuili su Sporazum o saradnji,koji,izmeu ostalog,predvia i podnoenje zajednikog izvetaja direktora te tri meunarodne organizacije Generalnom Savetu Svetske trgovinske organizacije.

4.Principi i funkcije WTO

4.1.Principi WTO Principi na kojima se zasniva multilateralni trgovinski sistem,utvreni WTO sporazumima,su3: 1)Princip liberalizacije meunarodne trgovine-obaveza drava lanica da eliminiu trgovinske prepreke kroz meusobne pregovore,uz dozvoljene izuzetke,kao put unapreenja svetskog ekonomskog razvoja i prosperiteta; 2)Princip najpovlaenije nacije-obaveza opteg tretmana proizvoda iz bilo koje drave lanice,odnosno zemlji sa kojom se sklapa trgovinski ugovor priznaju se sva prava,povlastice i ustupci koji su ve ranije dati bilo kojoj drugoj zemlji; 3)Princip nacionalnog tretmana,odnosno nediskriminacije-obaveza drava lanica da titi interese stranih lica i stranih preduzea,kao i da proizvode uvezene na domae trite ne tretira nepovoljnije od istih ili slinih domaih proizvoda; 4)Princip slobode tranzita-pravo tranzita preko teritorije drugih drava lanica,bez deskriminacije; 5)Princip univerzalnosti-uslov za prijem u lanstvo jednak je za sve drave,ali se van WTO jo uvek nalazi 40 drava lanica UN; 6)Princip transparentnosti-ovaj princip odnosi se na javno publikovanje svih mera WTO.Isto tako i vlade drava lanica obavezale su se da svoje trgovinske politike uine

Izvor:Besla S.Milan,Petkovi Todor,Meunarodna ekonomija i finansije,VP aak,2008,str.133-134.

transparentnim,odnosno da instrumenti reforme trgovine ne kriju nikakve protekcionistike mere; 7)Princip posebnog tretmana zemalja u razvoju-princip znai stimulisanje njihovog breg ekonomskog razvoja i ukljuivanja u internacionalnu trgovinu; 8)Princip nepristrasnosti u reavanju trgovinskih sporova-obaveza drava lanica da uspostave nepristrasna sredstva i mehanizme,kao i da se pridravaju utvrenih postupaka i procedura za reavanje eventualnih trgovinskih sporova koji nastaju u odnosima izmeu njih. 9)Privremeno krenje GATT-ovih obaveza je dozvoljeno u odmazdi za nefer mere koje oteavaju trgovinu sa odreenom zemljom.Na primer,zemlja lanica moe uvesti kompenzacione carine ili druge mere da neutralie konkurentske prednosti koje neka drava stie subvencionisanjem sopstvenog izvoza.Ove mere su usmerene na subvencionisanje dampinkog izvoza-prodavanja robe na inostranom tritu po niim cenama nego to su cene na domaem tritu. 4.2.Funkcije WTO Osnovne funkcije Svetske trgovinske organizacije su: usaglaavanje nacionalnih spoljno-trgovinskih politika; sprovoenje sporazuma koji su postignuti u okviru WTO; nadzor nad voenjem nacionalnih spoljno-trgovinskih politika; reavanje trgovinskih sporova nastalih izmeu zemalja lanica; pruanje tehnike pomoi i obuke zemljama u razvoju saradnja sa drugim meunarodnim organizacijama

5.Sporazumi WTO
4

Pravila-sporazumi WTO rezultat su viegodinjih pregovora drava lanica

GATT.Oni se odnose na promet roba,intelektualnih usluga i industrijske svojine.Do sada je potpisano oko 30 sporazuma i programa odnosno obaveza koje su individualne zemlje

Izvor: Dai .David,Principi internacionalne ekonomije,Univerzitet BK,Beograd,2007,str.96-98.

lanice preuzele u pogledu smanjenja carinskih tarifa i drugih trgovinskih barijera,kao i otvaranja trita usluga konkurenciji sa strane. 5.1.Carine i trgovina Poev od 1.januara 1995.godine,izmenjeni i dopunjeni GATT,postao je faktiki,WTO sporazum o carinama i trgovini robama,u skladu sa rezultatima postignutim Urugvajskom rundom pregovora.Najvaniji kvantitativni rezultati Urugvajske runde pregovora bili su,pored ostalog,sledei:1)carine su smanjene sa prosene stope od 6,3% na 3,8%,2)vrednost industrijskih roba koje su potpale pod tzv. bezcarinski tretman poveana je sa 20% na 44%;3)reduciran je broj proizvoda sa visokom carinskom stopom;4)ukinute su carine i druge dabine na proizvode informativnih tehnologija od strane 40 zemalja koje u svetskoj trgovini tih proizvoda uestvuju sa 92%;5)razvijene zemlje poveale su uvoz roba na koje postoje obavezujue carine sa 78% na 99%;i dr. Posebno znaajan rezultat Urugvajske runde je institucionalizovanje konsolidacije carina u okviru uzajamnih koncesija od znaaja za ukupnu stabilnost svetske trgovine.Zabranjeno je preduzimanje bilo kakvih jednostranih mera od strane individualnih drava lanica koje bi mogle da ugroze tu konsolidaciju carina bez obezbeenja kompenzacija odnosno obeteenja pogoene drave lanice 5.2.Poljoprivreda Sporazumom o poljoprivredi predviena je transformacija necarinskih mera zatite(kao to su uvozne kvote i subvencije)u carine,konsolidovanje carinskih stopa i njihovo postepeno smanjivanje u roku od pet godina za razvijene zemlje,odnosno u roku od deset godina za zemlje u razvoju.Tim aktom,pored ostalog,predvieno je smanjivanje carinskih tarifa u trgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda u proseku 36% za razvijene i 24% za nerazvijene zemlje u narednih pet,odnosno 10 godina.Od implementacije Sporazuma o poljoprivredi,koja je u toku,oekuje se stvaranje svetskog trita poljoprivrednih proizvoda koje bi bilo vie pravedno za farmere irom sveta,uz ravnomerniji razvoj poljoprivrede i stabilniju proizvodnju hrane. 5.3.Tekstil i odea Sporazumom o tekstilu i odei predviena je postepena liberalizacija trgovine proizvodima tekstilne industrije koja bi trebalo da bude apsolutna u 2005.godini.Tim sporazumom eliminisan je sistem uvoznih kvota koji je dominirao u trgovini tekstilom i odeom od ranih 1960-tih godina,to e podstai razvoj tekstilne industrije u svetskim razmerama.Procenjuje se da ta industrijska grana zapoljava od 20% do 40% radnoaktivnog stanovnitva u svetu. 7

5.4.Trgovina uslugama Optim sporazumom o trgovini uslugama - pored optih principa i obaveza koje vae za internacionalnu trgovinu robama - utvrena su pravila internacionalne trgovine za specifine sektore usluga, prilagoena prirodi tih vrsta dobara, kao i utvrene specifine obaveze individualnih zemalja da omogue pristup njihovim tritima usluga. Banke, osiguravajua drutva, telekomunikacione kompanije, turoperatori, hotelski lanci i transportne kompanije koje ele da se bave biznisom u inostranstvu, sada su u mogunosti da uivaju iste principe slobodnije i pravednije trgovine koji su ranije primenjivani samo u trgovini robama.Oekuje se da e nova pravila liberalizacije internacionalne trgovine uslugama stimulisati vea investiciona ulaganja u sektor usluga irom sveta i omoguiti njegov bri privredni rast i razvoj u svetskim razmerama.Optim sporazumom o trgovini uslugama sadri posebne anekse o finansijskim uslugama, uslugama u vazdunom saobraaju i kretanju lica koja pruaju usluge na osnovu tog sporazuma. 5.5.Prava intelektualne svojine Sporazumom finalnog akta Uragvajske runde pregovora o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, koji je stupio na snagu 1. januara 1995. godine, regulisan je pravni reim zatite prava intelektualne svojine u prometu, kao to su autorska i njima slina prava (kopirajt, zatita autora kompjuterskih programa, filmova i dr.), zatitni trgovaki znakovi roba i usluga, industrijski dizajn,patenti, geografske oznake, topografije integralnih kola, neobjavljene informacije, poslovne tajne i dr.Razvijenim zemljama dat je rok od jedne godine, zemljama u razvoju i tranziciji od 5 godina i nerazvijenim zemljama od 11 godina da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa odredbama tog WTO sporazuma.Zatita patenata, predviena ovim sporazumom, zasniva se na odredbama Pariske konvencije o patentima iz 1967. godine.Pored zatite prava intelektualne svojine, sporazumom su predviene i mere za ostvarivanje i jaanje te zatite, ime se posebno bave dve specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) i UNESKO . 5.6.Strana ulaganja koja utiu na trgovinu Sporazumom finalnog akta Uragvajske runde koji se odnosi na strana ulaganja koja utiu na trgovinu predviene su obaveze drava lanica da neizostavno sarauju u pogledu stranih investicija koje mogu da utiu na tokove meunarodne robne razmene, odnosno da ni jedna od njih ne primenjuje mere koje vre diskriminaciju stranaca ili stranih roba

(dobara i usluga).Tim sporazumom, pored ostalog, osnovan je Komitet za uslove praenja stranih ulaganja. 5.7.Ostali sporazumi Ostali vaniji sporazumi finalnog akta Urugvajske runde su: Sporazum o tehnikim preprekama trgovini; Sporazum o inspekciji robe pre isporuke; Sporazum o pravilima o poreklu robe; Sporazum o carinskoj vrednosti; Sporazum o procedurama za izdavanje dozvola; Sporazum o antidempingu;Sporazum o zatitnom sistemu; Sporazum o subvencijama i kompenzacijama; i dr.

ZAKLJUAK
Multilateralni trgovinski sistem institucionalizovan osnivanjem WTO nije ni savren i zavren sistem.Takorei od prvog dana stupanja na snagu WTO postojala je i postoji potreba daljeg dograivanja institucionalizovanog multilateralnog trgovinskog sistema.U dosadanjoj praksi svog funkcionisanja WTO nije pokazala dovoljnu efikasnost, odgovornost i legitimnost u upravljanju globalnom ekonomijom, jo uvek nije postala jedan operacionalizovan sistem(Operational System).Zato je neophodno jo preciznije definisati funkcije WTO, nain ostvarivanja preuzetih obaveza,mehanizam pregovaranja, postupak donoenja odluka, proceduru odluivanja, posebno u Telu za reavanje sporova, i dr.Posebno je vano usavriti mehanizam za reavanje sporova (Dispute Settlement Mechanism) koji e automatski primoravati i najbogatije zemlje kao to su SAD i EU da se bez pogovora pridravaju zajedniki utvrenih pravila u internacionalnoj trgovini. Reforma WTO namee se kao neophodnost. Do sada je odrano pet ministarskih konferencija posveenih, pored ostalog, i pitanjima dalje institucionalne dogradnje multilateralnog trgovinskog sistema: 1) u Singapuru, 9. - 13. decembra 1966. godine, 2) u enevi, 18. - 20. maja 1998. godine; 3)u Sijetlu, 30. novembar - 3. decembar 1999. godine; 4) u Dohi, 9. - 3. novembra 2001. godine; i 5) u Kankunu, 10. - 14. novembra 2003. lanstvo u WTO moe doneti i znaajne negativne posledice po pojedine zatiene sektore odreene nacionalne privrede, pa bilans koristi od ulanjenja u WTO moe biti negativan. Kao zakljuak se namee ozbiljna analiza svake drave kandidata za lanstvo, koja mora dati odgovore i prouiti sve efekte od ulanjenja u ovu organizaciju i odluiti da li je to u njenom nacionalnom interesu.

Literatura:

1)Besla S. Milan,Petkovi Todor,Meunarodna ekonomija i finansije,VP aak,2008. 2)Dai . David,Principi internacionalne ekonomije,Univerzitet BK,Beograd,2007. 3)Bjeli P.,Svetska trgovinska organizacija,Beograd,2002. Internet: www.wto.org. datum pristupa:2,4,10.05.2010.god. www.sunsonline.org datum pristupa:10.05.2010.god.

10