Вы находитесь на странице: 1из 154

Radno pravo

Index (Ctrl+Klik na pitanje)


1. Pojam i predmet radnog prava (individualni i kolektivni radni odnos)__________________7 2. Pojam individualnog radnog odnosa (bitni i nebitni elementi) _______________________7 3.Opti i posebni reimi radnih odnosa___________________________________________7 4.Nazivi za radno pravo i znaaj radnog prava_____________________________________7 5. Ciljevi radnog prava________________________________________________________8 6. Naela radnog prava_______________________________________________________8 8.Naelo jednakosti ansi i postupanja (nediskriminacije)____________________________8 9. Naelo tripartizma_________________________________________________________9 10. Subjekti radnog odnosa____________________________________________________9 11. Zaposleni i vrste zaposlenih_______________________________________________10 12. Poslodavac i vrste poslodavaca____________________________________________10 13. Sindikati zaposlenih______________________________________________________11 14. Udruenja poslodavaca___________________________________________________11 15. Nastanak i razvoj radnog prava_____________________________________________11 16. Izvori radnog prava______________________________________________________11 17. Heteronomni izvori radnog prava___________________________________________11 18. Ustav kao izvor radnog prava______________________________________________11 19. Zakon kao izvor radnog prava______________________________________________11 20. Podzakonski opti akti kao izvori radnog prava_________________________________12 21. Sudska praksa kao izvor radnog prava_______________________________________12 22. Autonomni izvori radnog prava_____________________________________________12 23. Kolektivni ugovor o radu kao izvor radnog prava_______________________________12 24. Pravilnik o radu kao izvor radnog prava______________________________________16 25. Akt o sistematizaciji radnih mesta___________________________________________17 26. Izvori radnog prava meunarodnog porekla___________________________________18 27. Dokumenti OUN ________________________________________________________18 28. Konvencije i preporuke Meunarodne organizacije rada_________________________19 30. Kontrola primene konvencija i preporuka MOR-a_______________________________19 31. Dokumenti Saveta Evrope (Revidirana evropska socijalna povelja)_________________19 32. Ustav Evropske unije i sekundarno zakonodavstvo_____________________________24 33. Dvostrani meunarodni ugovori kao izvori radnog prava_________________________24 34. Mesto i znaaj radnog prava u sistemu prava__________________________________24 35. Odnos radnog i ustavnog prava____________________________________________24

36. Odnos radnog i graanskog prava__________________________________________24 37. Odnos radnog i upravnog prava____________________________________________24 38. Odnos radnog i prava privrednih drutava____________________________________24 39. Odnos radnog i finansijskog prava__________________________________________24 40. Odnos radnog i prava socijalne sigurnosti_____________________________________24 41. Odnos radnog i krivinog prava_____________________________________________24 42. Odnos radnog i meunarodnog radnog prava__________________________________25 43. Odnos radnog i meunarodnog privatnog (radnog) prava________________________25 44. Pravo na rad___________________________________________________________25 45. Pravo na rad u meunarodnim dokumentima (OUN, Savet Evrope)________________25 46. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa (opti i posebni)___________________________25 47. Smetnje za zasnivanje radnog odnosa_______________________________________26 48. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa stranaca i lica bez dravljanstva_______________26 49. Radni odnos dravnih slubenika i nametenika________________________________26 50. Radni odnos zaposlenih u javnim slubama___________________________________27 51. Radna knjiica__________________________________________________________27 52. Naelo javnog oglaavanja slobodnih poslova_________________________________27 53. Nacionalna sluba za zapoljavanje _________________________________________28 54. Mere aktivne politike zapoljavanja__________________________________________30 55. Republiki savet za zapoljavanje___________________________________________30 56. Privatne agencije za zapoljavanje__________________________________________31 57. Ugovor o radu__________________________________________________________32 58. Vrste ugovora o radu_____________________________________________________34 59. Ugovor o probnom radu___________________________________________________34 60. Ugovor o zastupanju i posredovanju_________________________________________34 61. Ugovor o obavljanju poslova sa poveanim rizikom_____________________________35 62. Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom_________________________________35 63. Ugovor o radu na neodreeno i odreeno vreme_______________________________35 64. Ugovor o radu van poslovnih prostorija poslodavca_____________________________35 65. Ugovor o radu sa kunim pomonim osobljem_________________________________36 66. Ugovor o pripravnikom radu______________________________________________36 67. Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos____________________________________37 68. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima________________________________37 69. Ugovor o volonterskom radu_______________________________________________37 70. Ugovor o dopunskom radu________________________________________________37 71. Ugovor o angaovanju direktora____________________________________________38 72. Ugovor o strunom osposobljavanju_________________________________________38

73. Ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge____________________38 74. Ugovor o delu razlike i slinosti sa ugovorm o radu____________________________39 75. Stupanje na rad_________________________________________________________39 76. Rad bez pravnog osnova (tzv. faktiki rad)____________________________________39 77. Zabrana konkurencije (klauzula nekonkurencije)_______________________________39 78. Ugovor o radu pod izmenjenim uslovima izmena ugovora o radu_________________40 79. Zatita zdravlja i bezbednosti na radu vrste mera zatite_______________________42 80. Obaveze poslodavca u pogledu zatite zdravlja i bezbednosti na radu______________42 81. Obaveze zaposlenih u pogledu zatite zdravlja i bezbednosti na radu_______________43 82. Sluba medicine rada i odbor za zatitu zdravlja i bezbednosti na radu______________43 83. Posebni uslovi rada______________________________________________________43 84. Posebna zatita zaposlenih ena___________________________________________43 85. Posebna zatita omladine (maloletnih zaposlenih)______________________________44 86. Posebna zatita lica sa invaliditetom_________________________________________45 87. Prava zaposlenih koji se staraju o deci ______________________________________45 88. Radno vreme puno, nepuno______________________________________________46 89. Noni rad______________________________________________________________47 90. Skraeno radno vreme___________________________________________________47 91. Rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad)_________________________47 92. Raspored i preraspodela radnog vremena____________________________________48 93. Pravo na odmor (pauzu) u toku rada_________________________________________48 94. Pravo na dnevni odmor___________________________________________________49 95. Pravo na nedeljni odmor__________________________________________________49 96. Pravo na godinji odmor__________________________________________________49 97. Pravo na odustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo)________________________51 98. Pravo na odustsvo u dane dravnih, verskih i drugih javnih praznika________________51 99. Mirovanje radnog odnosa (prava i obaveza)___________________________________52 100. Pravo na odsustvo bez naknade zarade (neplaeno odsustvo)___________________52 101. Pravo na zaradu_______________________________________________________52 102. Pravo na naknadu zarade _______________________________________________55 103. Primanja zaposlenog koja nemaju karakter zarade, odnosno naknade zarade_______56 104. Isplata zarade (mesto, periodinost, obraunska lista, obustave)__________________57 105. Zatita potraivanja zaposlenih u sluaju steaja poslodavca____________________58 106. Garancijski fond _______________________________________________________58 107. Pravo na struno usavravanje i osposobljavanje_____________________________62 108. Napredovanje na radu (sistem stareinstva i merit sistem)_______________________62 109. Disciplinska odgovornost ________________________________________________62

110. Povrede radnih obaveza _________________________________________________65 111. Povreda obaveze izvravanja rada_________________________________________66 112. Povreda obaveze uvanja imovine poslodavca________________________________66 113. Povreda obaveze ponaanja na radu _______________________________________66 114. Discilinski organ i postupak (zastarelost pokretanja i voenja postupka)____________66 115. Udaljenje sa rada_______________________________________________________67 116. Vrste disciplinskih mera__________________________________________________68 117. Evidencije o izreenim disciplinskim merama i brisanje iz evidencije_______________71 118. Odgovornost za tetu___________________________________________________71 119. Imovinska odgovornost zaposlenog prema poslodavcu_________________________71 120. Imovinska odgovornost zaposlenog prema drugom zaposlenom__________________72 121. Imovinska odgovornost zaposlenog prema treem licu_________________________72 122. Odgovornost poslodavca za tetu koj u pretrpi zaposleni________________________72 123. Naknada imovinske i neimovinske tete _____________________________________72 124. Prekrajna odgovornost _________________________________________________72 125. Reorganizacija poslodavca i pravni poloaj zaposlenih_________________________74 126. Pravi poloaj zaposlenih u sluaju promene poslodavca________________________74 127. Pravni poloaj u sluaju steaja___________________________________________75 128. Pravni poloaj zaposlenih u sluaju prestanka potrebe za poslom_________________75 (prava tzv. vika zaposlenih)__________________________________________________75 129. Prestanak radnog odnosa________________________________________________77 130. Otkaz na inicijativu zaposlenog____________________________________________77 131. Otkaz na inicijativu poslodavca____________________________________________78 132. Sporazumni raskid ugovora o radu_________________________________________82 133. Prestanak radnog odnosa po sili zakona_____________________________________82 134. Zatita prava iz radnog odnosa____________________________________________82 135. Inspekcija rada organizacija i nadlenost___________________________________84 136. Isnpekcijski postupak i mere______________________________________________85 137. Upravna inspekcija_____________________________________________________85 138. Pojam radnog spora (individualni i kolektivni radni spor) ________________________86 139. Sudska zatita prava____________________________________________________86 140. Arbitraa za radne sporove_______________________________________________86 141. Pojam i vrste kolektivnih prava____________________________________________88 142. Kolektivna prava zaposlenih______________________________________________88 143. Kolektivna prava poslodavaca_____________________________________________88 144. Pravo na sindikalno udruivanje i naela organizovanja_________________________88 145. Uslovi za osnivanje i registracija sindikata___________________________________89

146. Uslovi za osnivanje i registracija udruenja poslodavaca________________________90 147. Fondovi sindikata_______________________________________________________90 148. Fondovi udruenja poslodavaca___________________________________________90 149. Reprezentativnost sindikata______________________________________________90 150. Reprezentativnost udruenja poslodavaca___________________________________92 151. Uslovi za rad sindikata kod poslodavca______________________________________94 152. Posebna zatita radnikih predstavnika (Konvencija MOR-a br. 135)______________94 153. Pravo na kolektivno pregovaranje (u uem i irem smislu)_______________________95 154. Pravna priroda kolektivnog ugovora o radu___________________________________95 155. Obligacioni deo kolektivnog ugovora o radu __________________________________96 156. Normativni deo kolektivnog ugovora o radu__________________________________96 157. Vrste kolektivnih ugovora o radu __________________________________________96 158. Meusobni odnos kolektivnih ugovora o radu (in favor laborem)__________________97 159. Neposredno dejstvo i proirenje kolektivnog ugovora o radu _____________________97 160. Kolektivni radni spor (pravni i interesni)______________________________________97 161. Metodi mirnog reavanja kolektivnih radnih sporova___________________________97 162. Mirenje i posredovanje __________________________________________________97 163. Arbitraa (pravna, interesna, poslednje ponude)______________________________97 164. Republika sluba za mirno reavanje radnih sporova__________________________99 165. Pravo na trajk koncept_______________________________________________100 166. Organizator trajka____________________________________________________100 167. Najava trajka________________________________________________________100 168. Priroda zahteva ______________________________________________________100 169. Pravo na trajk u vitalnim slubama (minimum procesa rada)___________________100 170. Vrste trajka _________________________________________________________101 171. Generalni trajk_______________________________________________________101 172. Piketing (okupljanje uesnika trajka)______________________________________101 173. Pravne posledice zakonitog trajka________________________________________101 174. Pravne posledice nezakonitog trajka______________________________________101 175. Prestanak trajka______________________________________________________101 176. Oblici kolektivnog delovanja slini trajku (trajk revnosti; trajk sitne sabotae; trajk protivnog smera)__________________________________________________________102 177. Bojkot_______________________________________________________________102 178. Pravo poslodavca na lokaut (iskljuenje sa rada)_____________________________102 179. Vrste lokauta _________________________________________________________102 180. Pravne posledice odbrambenog lokauta____________________________________102 181. Pravo na participaciju u odluivanju _______________________________________102 182. Savet zaposlenih______________________________________________________102

183. Uee predstavnika zaposlenih u upravnom odboru poslodavca________________102 184. Sistem socijalne zatite ________________________________________________102 185. Nastanak i razvoj sistema socijalnog osiguranja______________________________106 186. Sistem socijalnog osiguranja (sigurnosti) ___________________________________106 188. Dobrovoljno socijalno osiguranje__________________________________________106 189. Osiguranici i osigurana lica______________________________________________107 190. Osigurana lica lanovi porodice___________________________________________112 191. Osigurani rizici i osigurani sluajevi________________________________________115 193. Specifina zdravstvena zatita ___________________________________________115 195. Zdravstvene ustanove i zdravstvena zatita_________________________________115 196. Ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu__________________________________115 197. Nadlenost organa i struno-medicinskih organa_____________________________115 198. Profesionalna tajna____________________________________________________115 199. Zdravstveni radnici (Hipokratova zakletva)__________________________________115 200. Osnovna prava iz zdravstvenog osiguranja__________________________________115 201. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad______________115 202. Pravo na nankadu putnih trokova________________________________________120 203. Pravo na naknadu pogrebnih trokova_____________________________________121 204. Postupak ostvarivanja prava (isplata dospelih potraivanja)_____________________122 205. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ______________________________________123 206. Naknada tete iz zdravstvenog osiguranja__________________________________123 207. Prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja__________________________125 208. Prava za sluaj opasnosti od nastanka invalidnosti___________________________125 209. Pravo na novanu naknadu za telesno oteenje_____________________________125 210. Pravo na invalidsku penziju______________________________________________126 211. Pojam invalidnosti_____________________________________________________127 212. Uzroci nastanka invalidnosti _____________________________________________128 213. Pravo na novanu naknadu za pomo i negu _______________________________129 214. Pravo na naknadu pogrenih trokova ______________________________________130 215. Pravo na starosnu penziju_______________________________________________130 216. Pravo na porodinu penziju _____________________________________________131 217. Pravo dece na porodinu penziju_________________________________________132 218. Pravo udove/udovca na porodinu penziju__________________________________133 219. Izdravanje kao uslov za sticanje prava na porodinu penziju___________________133 220. Iznos porodine penzije_________________________________________________134 221. Fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja organizacija i finansiranje___________134 222. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje_______________________________140

223. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje________________________________140 224. Penzijski sta ________________________________________________________140 225. Visina i usklaivanje penzije_____________________________________________140 226. Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja____________140 227. Odluke (reenja) u postupku ostvarivanja prava _____________________________142 228. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti (obavezno i dobrovoljno)___________________142 229. Pravo nezaposlenog lica na novanu naknadu ______________________________143 230. Pravo nezaposlenog lica na zdravstvenu zatitu i penzijsko i invalidsko osiguranje__148

1. Pojam i predmet radnog prava (individualni i kolektivni radni odnos)

Radno pravo se razvilo kao samostalna grana prava izdvajanjem iz gradjanskog prava. Ono se razvilo preobrazajem ugovora o radu i izdvajanjem iz gradjanskog prava.Razvoj radnih odnosa i intervencija drzave u radne odnose doveli su, ne samo do odvajanja radnog prava iz gradjanskog prava, vec i do takvih promena usled kojih su se u radnom pravu nasle norme inperativnog karaktera preplicuci se sa ugovorom o radu i ugovornim karakteristikam radnih odnosa. Radno pravo proucava najamne odnose radnika i poslodavca, i principe i institute u vezi sa njima. Radno pravo delom proucava i sindikat i sindikalno organizovanje radnika. Radno pravo ne obuhvata uvek sve radne odnose , npr. Ono prvobitno nije obuhvatalo radne odnose sluzbenika, a u nekim zemljama ne obuhvata ih ni danas u celini.Obzirom na to da su radni odnosi na pocetku bili u celini regulisani ugovorom o radu, za radno pravo kao naucnu disciplinu receno je da se bavi izucavanjem ugovora o radu. Nedovrseno...

2. Pojam individualnog radnog odnosa (bitni i nebitni elementi)


Iz knjige str 127-132

Def:
Radni odnos je dobrovoljna licna radnopravna veza radnika u organizaciji, odnosno kod poslodavca ,na osnovu koje se radnik pod odredjenim uslovima i na odredjeni nacin ukljucuje u organizovani rad u organizaciji (kod poslodavca) zauzimajuci jedno odredjeno radno mesto, na kome obavlja odredjeni posao (rad), odnosno funkciju i razmenjuje svoj rad za licni dohodak (platu ili zaradu) prema ulozenom radu. Bitne karakteristika radnog odnosa su 1. Dobrovoljno stupanje na rad 2. Licna radnopravna funkcionalna veza 3. Ukljucivanje u organizaciju rada 4. Zarada Nebitni elementi radnog odnosa su : 1. Trajanje radnog odnosa 2. Subordinacija

3. Duzina trajanja radnog vremena

3.Opti i posebni reimi radnih odnosa


Iz knjige str 134-135

4.Nazivi za radno pravo i znaaj radnog prava


iz knjige str 16 i 17

5. Ciljevi radnog prava

U radnom pravu se izucavaju radni odnosi kao posebna grupa drustvenih odnosa, odnosno deo drustvenih odnosa, posebnog znacaja i karaktera. Propisi u oblasti radnih odnosa su se, posle Drugog svetskog rata, izrazito prosirili na kolektivne odnose i pravo: na sindikalno organizovanje, kolektivne ugovore, strajkove, vlast (obaveze) poslodavca, na funkcije radnickog predstavnistva, radne sporove i profesionalno osposobljavanje radnika. Prosirivanje radnog zakonodavstva obuhvata i oblast socijalnog osiguranja. Predmet radnog prava cine : radni i drugi odnosi zaposlenja i rada, odnosno prava po osnovu zaposljavanja, nacela i instituti vezani za njih, i prava iz socijalnog osiguranja.To je radno pravo u sirem smislu, zajedno sa socijalnim osiguranjem. U osnovnom znacenu, kao pozitivno pravne grane, radno pravo i socijalno osiguranje, su dve grane prava. No, posto su bliskei imaju zajednicko podrucje regulisanja, u nastavnom, strucnom i naucnom smislu, ove dve grane prava su u takvoj vezi da se tretiraju kao jedinstven sistem - radno pravo i socijalno osiguranje.

6. Naela radnog prava 7.Nacelo slobode rada


Nacelo slobode rada U clanu 35 Ustva R. Srbije je propisano da svako ima pravo na rad . Jemci ce sloboda rada (zabranjen je prinudni rad), slobodan izbor zanimanja i zaposlenja, i ucesce u upravljanju ( svakom je pod istim uslovima dostupno radno mesto i funkcija). U pogledu prestanka radnog odnosa garantovana je sigurnost zaposlenja ( radni odnos radniku moze prestati protiv njegove volje samo pod uslovima i na nacin utvrdjen zakonom odnosno kolektivnim ugovorom).

8.Naelo jednakosti ansi i postupanja (nediskriminacije)


5. Zabrana diskriminacije (Prema najnovijem zakonu o radu) lan 18. Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, roenje, jezik, rasu, boju koe, starost, trudnou, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, seksualno opredeljenje, politiko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lino svojstvo. lan 19. Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona kojim se lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica u istoj ili slinoj situaciji. Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada odreena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica - lice koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odreenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz lana 18. ovog zakona. lan 20. Diskriminacija iz lana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na: 1) uslove za zapoljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreenog posla; 2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;

3) obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje; 4) napredovanje na poslu; 5) otkaz ugovora o radu. Odredbe ugovora o radu kojima se utvruje diskriminacija po nekom od osnova iz lana 18. ovog zakona nitave su. lan 21. Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neeljeno ponaanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje. Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fiziko ponaanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog ivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje. lan 22. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, iskljuenje ili davanje prvenstva u odnosu na odreeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odluujui uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time eli postii opravdana. Odredbe zakona, opteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zatitu i pomo odreenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zatiti invalidnih lica, ena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom. lan 23. U sluajevima diskriminacije u smislu odredaba l. 18-21. ovog zakona lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, moe da pokrene pred nadlenim sudom postupak za naknadu tete, u skladu sa zakonom.

9. Naelo tripartizma
Tripartizam U podrucju pitanja radnih i socijalnih odnosa drzava pored normativnih delatnosti, uspostavlja odnose sa sindikatom i organizacijama poslodavaca.Drzava te odnose uspostavlja kroz formalne i neformalne oblike komunikacija, saradnje ili utvrdjivanja prava i obaveza. Praktikovanje takvih odnosa se tice socijalnih problema i pitanja vezanih za zaposljavanje i rad. Deo tih odnosa u drzavi moze biti propisan propisima , a deo biti stvar faktickih odnosa.

10. Subjekti radnog odnosa

Zakon o radu od 15. 3. 2005.


lan 5. Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domae, odnosno strano pravno ili fiziko lice koje zapoljava, odnosno radno angauje, jedno ili vie lica.

lan 6. Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa. lan 7. Udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapreenja i zatite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.

11. Zaposleni i vrste zaposlenih

Zaposleni, jeste fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Zaposlene prema dva osnovna zakonska akta kojima se uredjuju njihova prava i obaveze mozemo podeliti na Zaposlene u drzavnim organima na koje se odnose odredbe zakona o radnim odnosima u drzavnim organima i ostale zaposlene odnosno zaposlene u van drzavnog sektora cija prava i obaveze dalje mogu biti uredjena posebnim granskim kolektivnim ugovorima za svaku posebnu vrstu zanimanja odnosno delatnosti tako da razlikujemo zaposlene: Metalce,tekstilce, bibliotekare itd. Sto se tice razlika koje pravi zakon o radu mozemo izdvojiti najpre 1. kategoriju zaposlenih kojima je pruzena posebna zastita a to su: invalidi, omladina, porodilje odnosno majke, lica koja odsustvuju sa rada radi nege deteta posebne nege deteta ili druge osobe

2. Zatim prema cinjenicama vezanim za zasnivanje radnog odnosa mozemo izdvojiti: Zaposlene na probnom radu, zaposlene na odredjeno, zaposlene na neodredjeno, zaposlene sa nepunim radnim vremanom, zaposlene koji radni odnos zasnivaju na poslovima sa povecanim rizikom, ili na poslovima van prostorija poslodavca, ili kao kucno i pomocno osoblje, zatim pripravnici i na kraju direktori. Poslodavac, jeste domae, odnosno strano pravno ili fiziko lice koje zapoljava, odnosno radno angauje, jedno ili vie lica. Znaci pojam poslodavaca je dosta sirok i moze se kretati od privatnog preduzetnika koji zaposljava samo jednog radnika, ili na primer fizickog lica koje je zakljucilo ugovor o radu sa kunim pomonim osobljem sa samo jednim licem pa sve do ogromnih korporacija koje zaposljavaju na hiljade radnika. Medjutim, razumljivo, nije znacaj za ukupne radnopravne odnose niti za drustvo u celini svih poslodavaca jednak pa samim tim nisu ni prava i obaveze iste. Ova razlika se pojavljuje na primer u vezi reprezentativnosti udruzenja poslodavaca prilikom kolektivnog pregovaranja gde se za reprezentativnost pored broja poslodavaca zahteva da oni zaposljavaju i odredjeni broj radnika.

12. Poslodavac i vrste poslodavaca

Ili kada se od poslodavca koji zaposljava najmanje 5 radnika zahteva da donese pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Ili udruenje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapoljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. Ili reprezentativnim udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruenje poslodavaca u koje je ulanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapoljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice.

13. Sindikati zaposlenih

Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa.

14. Udruenja poslodavaca

Udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapreenja i zatite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom Udruenje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapoljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. Reprezentativnim udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruenje poslodavaca u koje je ulanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapoljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice.

15. Nastanak i razvoj radnog prava


Iz knjige str 21 do 30

16. Izvori radnog prava


Iz knjige str. 65.

17. Heteronomni izvori radnog prava 18. Ustav kao izvor radnog prava
Iz knjige str. 67.

19. Zakon kao izvor radnog prava


Iz knjige str. 70. Republicki: 1. Zakon o radu 2. Zakon o radnim odnosima u drzavnim organima 3. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju 4. Zakon o zaposljavanju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti 5. Zakon o mirnon resavanju radnih sporova

6. Zakon o zaposljavanju i radnom osposobljavanju invalida 7. Zakon o zastiti na radu 8. Zakon o platama u drzavnim organima 9. Zakon o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj Skupstini Republike Srbije 10. Zakon o osnovama radnih odnosa 11. Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanima

20. Podzakonski opti akti kao izvori radnog prava


Iz knjige str. 74.

21. Sudska praksa kao izvor radnog prava


Iz knjige str. 75.

22. Autonomni izvori radnog prava


Iz knjige str. 77. + str 85. Autonomni izvori radnog prava su: 1. Kolektivni ugovor 2. Pravilnik o radu 3. Akt o sistematizaciji radnih mesta

23. Kolektivni ugovor o radu kao izvor radnog prava


XX. KOLEKTIVNI UGOVORI 1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora lan 240. Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaaja za zaposlenog i poslodavca. Kolektivni ugovor zakljuuje se u pisanom obliku. 2. Vrste kolektivnih ugovora lan 241. Kolektivni ugovor moe da se zakljui kao opti, poseban, i kod poslodavca. lan 242. Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odreenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuju se za teritoriju Republike Srbije. lan 243. Poseban kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. 3. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora lan 244. Opti kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativno udruenje reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije. poslodavaca i

lan 245. Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zakljuuje kolektivni ugovor. lan 246. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzea i javne slube zakljuuju osniva, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i strunjake u sportu zakljuuju reprezentativno udruenje za sportsku delatnost u fizikoj kulturi i reprezentativni sindikat. lan 247. Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzea i javne slube zakljuuju osniva, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor. lan 248. Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor, odnosno preduzetnik. lan 249. Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruenja poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruenja poslodavaca mogu zakljuiti sporazum o udruivanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvrenih ovim zakonom i uestvovanja u zakljuivanju kolektivnog ugovora. lan 250. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom. Sporazum se smatra zakljuenim kada ga potpiu direktor, odnosno preduzetnik i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlaenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Sporazum prestaje da vai danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora. 4. Pregovaranje i zakljuivanje kolektivnog ugovora lan 251. Ako u zakljuivanju kolektivnog ugovora uestvuje vie reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruenja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruenja poslodavaca koji su zakljuili sporazum o udruivanju iz lana 249. ovog zakona, obrazuje se odbor za pregovore. lanove odbora iz stava 1. ovog lana poslodavaca, srazmerno broju lanova. odreuju sindikati, odnosno udruenja

lan 252. U postupku pregovaranja radi zakljuivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca reprezentativni sindikat je duan da sarauje sa sindikatom u koji je ulanjeno najmanje

10% zaposlenih kod poslodavca, radi izraavanja interesa zaposlenih koji su ulanjeni u taj sindikat. lan 253. Predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruenja poslodavaca, koji uestvuju u pregovaranju za zakljuivanje kolektivnog ugovora i zakljuuju kolektivni ugovor moraju da imaju ovlaenje svojih organa. lan 254. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora duni su da pregovaraju. Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana zapoinjanja pregovora, uesnici mogu da obrazuju arbitrau za reavanje spornih pitanja. Za delatnosti od opteg interesa, sporovi u zakljuivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektivnih ugovora reavaju se u skladu sa zakonom. lan 255. Sastav, nain rada i dejstvo odluke arbitrae sporazumno zakljuivanju kolektivnog ugovora. utvruju uesnici u

Rok za donoenje odluke ne moe biti dui od 15 dana od dana obrazovanja arbitrae. 5. Primena kolektivnih ugovora lan 256. Opti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zakljuivanja kolektivnog ugovora lanovi udruenja poslodavaca uesnika kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog lana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruenju poslodavaca. Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce iz st. 1. i 2. ovog lana est meseci nakon istupanja iz udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora. lan 257. Ministar moe da odlui da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora. Odluku iz stava 1. ovog lana ministar moe doneti ako postoji opravdani interes, a naroito: 1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju obezbeivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada; 2) da bi se ublaile razlike u zaradama u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiu na socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih to ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor ije se dejstvo proiruje obavezuje poslodavce koji zapoljavaju najmanje 30% zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti. Odluku iz stava 2. ovog lana ministar donosi na zahtev jednog od uesnika u zakljuivanju kolektivnog ugovora ije se dejstvo proiruje, a po pribavljenom miljenju Socijalno-ekonomskog saveta. lan 258.

Ministar moe, na zahtev poslodavca ili udruenja poslodavaca, da odlui da se kolektivni ugovor iz lana 257. ovog zakona u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruenja poslodavaca. Poslodavac, odnosno udruenje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proirenim dejstvom, ako zbog finansijsko-poslovnih rezultata nisu u mogunosti da primene kolektivni ugovor. Uz zahtev iz stava 2. ovog lana poslodavac ili udruenje poslodavaca duni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proirenim dejstvom. lan 259. Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora ministar donosi po pribavljenom miljenju Socijalno-ekonomskog saveta. lan 260. Ministar moe staviti van snage odluku o proirenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz lana 257. stav 2. i lana 258. stav 2. ovog zakona. Odluka iz stava 1. ovog lana donosi se po postupku za donoenje odluke o proirenom dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora. Odluka iz l. 257. i 259. ovog zakona prestaje da vai prestankom vaenja kolektivnog ugovora, odnosno pojedinih njegovih odredaba, ije je dejstvo proireno, odnosno izuzeto. lan 261. Odluka iz l. 257, 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". lan 262. Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu lanovi sindikata - potpisnika kolektivnog ugovora.

6. Vaenje i otkaz kolektivnog ugovora lan 263. Kolektivni ugovor se zakljuuje na period do tri godine. Po isteku roka iz stava 1. ovog lana, kolektivni ugovor prestaje da vai, ako se uesnici kolektivnog ugovora drukije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka vaenja kolektivnog ugovora. lan 264. Vaenje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz lana 263. ovog zakona, moe prestati sporazumom svih uesnika ili otkazom, na nain utvren tim ugovorom. U sluaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, s tim to su uesnici duni da postupak pregovaranja zaponu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja otkaza. 7. Reavanje sporova lan 265.

Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora moe da reava arbitraa koju obrazuju uesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora. Odluka arbitrae o spornom pitanju obavezuje uesnike. Sastav i nain rada arbitrae ureuje se kolektivnim ugovorom. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadlenim sudom da ostvare zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom. 8. Registracija kolektivnih ugovora lan 266. Opti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune, registruju se kod ministarstva. Sadrinu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar. 9. Objavljivanje kolektivnog ugovora lan 267. Opti i poseban kolektivni ugovor objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Nain objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvruje se tim kolektivnim ugovorima.

Iz knjige str. 77.

24. Pravilnik o radu kao izvor radnog prava

Pravilnik o radu je opsti pravni akt preduzeca kojim se u skladu sa Zakonom o radu, ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Preduzeu, kao i obaveze poslodavca pri obezbeivanju i ostvarivanja prava zaposlenih po osnovu rada.

lan 3. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora. Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: 1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zakljuen sporazum o udruivanju u skladu sa ovim zakonom; 2) ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za poetak pregovora radi zakljuivanja kolektivnog ugovora; 3) ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana zapoinjanja pregovora; 4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za poetak pregovora za zakljuivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca. U sluaju iz stava 2. taka 3) ovog lana uesnici kolektivnog ugovora duni su da nastave pregovore u dobroj volji. Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: direktor). Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: preduzetnik). Pravilnik o radu prestaje da vai danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog lana.

lan 8. Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadre odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom. Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno. Pravilnikom o radu se blize odredjuju: ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA RADNO VREME ODMORI I ODSUSTVA ZATITA NA RADU ZARADE, NAKNADE I DRUGA PRIMANJA ZABRANA KONKURENCIJE NAKNADA TETE VIAK ZAPOSLENIH - ISPLATA OTPREMNINE PRESTANAK RADNOG ODNOSA OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH NADZOR NAD PRIMENOM PRAVILNIKA

POSEBNE ODREDBE

25. Akt o sistematizaciji radnih mesta


Pitanje pravne prirode akta o sistematizaciji otvorilo se stupanjem na snagu Zakona o radu (Slubeni glasnik RS, br. 70/01 i 73/01). Od akata za koje po tom Zakonu postoji obaveza donoenja (kolektivni ugovori, pravilnik o radu, akt kojim se utvruje vrsta posla, struna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima i program reavanja vika zaposlenih), optim aktima, prema zakonu smatraju se samo kolektivni ugovori i pravilnik o radu. Svi ostali akti, dakle i akt o sistematizaciji i program reavanja vika zaposlenih, nisu opti akti saglasno Zakonu o radu. Pored toga, Zakon izriito ne odreuje ni koji organ kod poslodavca donosi ovaj akt. Prethodno vaei Zakon o radnim odnosima, akt o sistematizaciji je izriito opredeljivao kao opti pravni akt za ije je donoenje nadlean direktor. Polazei od navedenog Ustavni sud je u dosadanjoj praksi, bez posebnog uputanja u ocenu pravne prirode akta o sistematizaciji radnih mesta, ocenjivao ustavnost i zakonitost veeg broja tih akata, i time, istina ne eksplicitno, ve preutno, zauzeo stav o pravnoj prirodi tih akata kao optih pravnih akata. Meutim, posle donoenja Zakona o radu, kao osnovnog zakona kojim se ureuje oblast radnih odnosa i koji se kao supsidijeran zakon primenjuje i na zaposlene iji je radnopravni status ureen posebnim propisima, budui da Zakon ne opredeljuje izriito pravnu prirodu tog akta, postavilo se, kao prethodno pitanje pravne prirode akta o sistematizaciji i s tim u vezi i nadlenosti Ustavnog suda da ceni njegovu ustavnost i zakonitost Zakon o radu, pored toga, ne odreuje ni koji je organ poslodavca nadlean za donoenje akta o sistematizaciji, pa je, pored navedenog, upravo ta injenica otvorila put razliitim pristupima u nalaenju odgovora na ovo pitanje. U odnosu na pitanje pravne prirode akta o sistematizaciji egzistiraju u osnovi dva oprena miljenja. Prema jednom miljenju, bez obzira na reenja sadrana u Zakonu o radu, akt o sistematizaciji jeste opti pravni akt. U prilog takvog miljenja istie se da se ovim aktom na opti, bezlian nain ureuju odnosi unutar preduzea - konkretno, utvruju poslovi, vrsta i stepen strune spreme, kao i drugi uslovi za obavljanje poslova, koje svaki

zaposleni, koji ve radi, ili lica koja e se ubudue zaposliti, treba da ispunjavaju. Dakle to je akt koji utvruje opta i obavezujua pravila ponaanja. Dalje, akt o sistematizaciji deluje prema svima zaposlenima, kako u sadanjosti tako i u budunosti, njegove norme ne iscrpljuju se jednom primenom, a njegovo je vremensko delovanje neogranieno, sve dok volja donosioca ne odlui drugaije. Norme ovog akta obavezujue su za organ koji odluuje o prijemu lica na rad, a odluke o zasnivanju radnog odnosa, kao i rasporeivanju zaposlenih, kao pojedinani akti, moraju da se temelje na aktu o sistematizaciji. Akt o sistematizaciji u praksi se, po pravilu, donosi u formi opteg akta. U prilog ovog miljenja navode se i reenja sadrana u odredbama pojedinih zakona, a istie se i da se prema Uredbi o naelima za unutranju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i slubama Vlade ova pitanja u dravnim organima ureuju pravilnikom, koji je lanom 67. Zakona o dravnoj upravi izriito utvren kao vrsta opteg akta. Otuda po ovom miljenju akt o sistematizaciji moe biti predmet ocene ustavnosti i zakonitosti, kako zbog svoje forme karakteristine za opte akte, tako i sadrine kojom se na opti nain ureuju odreena prava i obaveze zaposlenih, ureuju uslovi i pravila za prijem na rad, mogunost napredovanja, omoguava da se utvrdi viak zaposlenih i sl. Prema drugom miljenju, akt o sistematizaciji nije opti pravni akt. Ovaj pristup uporite nalazi pre svega u Zakonu o radu. O pravnoj prirodi tog akta Zakon o radu govori tako to izriito utvruje koji akti odreeni tim Zakonom jesu opti akti, a to su kolektivni ugovori i pravilnik o radu. S obzirom na to da Zakon o radu sistemski ureuje opti reim radnih odnosa koji se, u celosti ili delimino, primenjuje na sve poslodavce i zaposlene, a da je to istovremeno i jedini propis koji utvruje pravnu prirodu akata radno-pravnog karaktera, znai i akta o sistematizaciji, iz navedenog se nedvosmisleno moe zakljuiti da akt o sistematizaciji nije opti pravni akt. Pri tome se ukazuje da je u nizu drugih propisa predvieno da opta akta preduzea, ustanove ili drugog pravnog lica donosi upravni odbor, a da je istovremeno tim propisima predvieno da direktor donosi akt o organizaciji i sistematizaciji, iz ega se primenom odgovarajuih metoda tumaenja datih normi, moe zakljuiti da po tim zakonima akt o sistematizaciji nije opti akt. Aktom o sistematizaciji, po ovom miljenju, ne ureuju se prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada, jer se ta prava prema Zakonu o radu i drugim zakonima ureuju samo zakonom, kolektivnim ugovorima, pravilnikom o radu (opti akti) i ugovorom o radu. Drugim reima, tim aktom ne ureuju se odnosi, ve se samo utvruju odreene injenice - vrsta i opis posla, uslovi za njihovo obavljanje, struktura zaposlenih i sl. Posebno se istie da ovaj akt ne sadri norme opteg karaktera, odnosno norme koje se odnose na neodreen broj lica koja se nalaze u istoj situaciji ili mogu doi u istu situaciju, odnosno ne predstavlja pravni akt kojim se propisuju pravila ponaanja za neodreeni broj subjekata i neodreeni broj sluajeva, ve je interni akt jednog tano odreenog subjekta, tj. konkretnog poslodavca. Saglasno izloenom zagovornici ovog stava smatraju da akt o sistematizaciji nije opti pravni akt, ve akt poslovoenja, i to pre svega akt organizaciono-tehnikog karaktera. On je specifian interni akt koji deluje obavezujue prema njegovom donosiocu, a u odnosu na trea lica ovaj akt deluje kao svojevrsna ponuda poslodavca koja sadri konkretizovane uslove za zakljuivanje ugovora o radu. S obzirom da akt kojim se ureuje vrsta posla, struna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima ne predstavlja opti akt, to akti koji ureuju ova pitanja ne podleu oceni ustavnosti i zakonitosti. Ustavni sud je povodom navedenih otvorenih pitanja i razliitih stavova o pravnoj prirodi ovog akta, do zauzimanja odgovarajueg stava, zastao sa odluivanjem povodom zahteva za ocenu njihove ustavnosti i zakonitosti.

26. Izvori radnog prava meunarodnog porekla


Iz knjige str. 88.

27. Dokumenti OUN

28. Konvencije i preporuke Meunarodne organizacije rada


Iz knjige str. 89.

29. Ratifikovanje i prihvatanje konvencija i preporuka u Dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora 30. Kontrola primene konvencija i preporuka MOR-a
Delom iz knjige str. 98.

Skuptina Srbije i Crne Gore donosi zakone i druge akte o ratifikovanju meunarodnih ugovora i sporazuma Srbije i Crne Gore

31. Dokumenti Saveta Evrope (Revidirana evropska socijalna povelja)

32. Ustav Evropske unije i sekundarno zakonodavstvo 33. Dvostrani meunarodni ugovori kao izvori radnog prava 34. Mesto i znaaj radnog prava u sistemu prava 35. Odnos radnog i ustavnog prava
Iz knjige str.43.

36. Odnos radnog i graanskog prava


Izknjige str.45.

37. Odnos radnog i upravnog prava


Izknjige str. 46.

38. Odnos radnog i prava privrednih drutava


Izknjige str. 50.

39. Odnos radnog i finansijskog prava 40. Odnos radnog i prava socijalne sigurnosti 41. Odnos radnog i krivinog prava

Izknjige str. 51.

42. Odnos radnog i meunarodnog radnog prava 43. Odnos radnog i meunarodnog privatnog (radnog) prava 44. Pravo na rad 45. Pravo na rad u meunarodnim dokumentima (OUN, Savet Evrope) 46. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa (opti i posebni)
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa lan 24. Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge uslove za rad na odreenim poslovima, utvrene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom se utvruju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen strune spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik. Obaveza donoenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima pet i manje zaposlenih. lan 25. Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Lice mlae od 18 godina ivota moe da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvruje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu tetni za njegovo zdravlje. Trokove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog lana koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republika organizacija nadlena za zapoljavanje - snosi ta organizacija. lan 26. Kandidat je duan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrenih pravilnikom. Poslodavac ne moe od kandidata da zahteva podatke o porodinom, odnosno branom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog znaaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos. Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoe, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ene i deteta utvren od strane nadlenog zdravstvenog organa. Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata. lan 27. Poslodavac je duan da pre zakljuivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz lana 15. taka 2) ovog zakona. lan 28.

Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.
lan 29. Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrenim ovim zakonom i posebnim zakonom. + iz knjige str 164. i 165.

47. Smetnje za zasnivanje radnog odnosa


Iz knjige str 166.

48. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa stranaca i lica bez dravljanstva


Str 167.

49. Radni odnos dravnih slubenika i nametenika


IZ ZAKONA O RADNIM ODNOSIMA U DRAVNIM ORGANIMA lan 1. 1 Ovim zakonom ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnih odnosa lica zaposlenih u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tuilatvima, javnom pravobranilatvu, organima za prekraje i u slubama Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade i Ustavnog suda koji se primaju u radni odnos odlukom funkcionera koji rukovode ovim organima i slubama (u daljem tekstu: zaposleni u dravnim organima), odreena prava predsednika Republike i odreena prava, obaveze i odgovornosti lica koja bira Narodna skuptina (u daljem tekstu: izabrana lica) i lica koja postavlja Vlada, odnosno drugi nadleni organ (u daljem tekstu: postavljena lica). /2 Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve zaposlene u dravnim organima i izabrana, odnosno postavljena lica, osim onih ija su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ureeni posebnim propisima. /3 Na zaposlene u dravnim organima i izabrana, odnosno postavljena lica primenjuju se propisi o radnim odnosima u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti koja ovim zakonom nisu posebno ureena. lan 4. /1 Zaposleni u dravnim organima i izabrana, odnosno postavljena lica duni su da svoje poslove obavljaju savesno i nepristrasno, u skladu sa Ustavom i zakonom. /2 Zaposleni u dravnim organima i postavljena lica ne mogu se u obavljanju svojih poslova rukovoditi svojim politikim ubeenjima niti ih mogu izraavati i zastupati. /3 Zaposleni u dravnim organima i postavljena lica ne mogu biti lanovi organa politikih organizacija. lan 5. Broj i struktura zaposlenih u dravnom organu i postavljenih lica utvruju se aktom koji se sistematizuju radna mesta u organu (u daljem tekstu: akt o sistematizaciji radnih mesta). lan 6. /1 U radni odnos u dravnom organu moe se primiti lice pod sledeim uslovima: 1) da je dravljanin Srboje i Crne Gore, 2) da je punoletno,

3) da ima optu zdravstvenu sposobnost, 4) da ima propisanu strunu spremu, 5) da nije osuivano za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nepodobnim za obavljanje poslova u dravnom organu, 6) da ispunjava druge uslove utvrene zakonom, drugim propisima ili aktom o sistematizaciji radnih mesta u organu. /2 Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe se primiti u radni odnos u dravnom organu u skladu sa zakonom lan 9. Radi prijema u radni odnos u dravnom organu objavljuje se oglas. lan 10. /1 Odluku o izboru izmeu prijavljenih kandidata donosi funkcioner koji rukovodi dravnim organom u roku od 15 dana od dana isteka roka za oglaavanje. /2 Lice koje se prijavilo na oglas moe podneti prigovor na odluku o izboru funkcioneru koji rukovodi dravnim organom u roku od osam dana od prijema odluke o izboru, u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na zatitu prava zaposlenih. /3 Posle donoenja konane odluke o izboru, funkcioner koji rukovodi dravnim organom donosi reenje o prijemu u radni odnos. lan 10a (od 39/02) /1 Za prijem u radni odnos na odreeno vreme ne objavljuje se oglas, osim ako se lice prima u radni odnos u svojstvu pripravnika. /2 Radni odnos zasnovan na odreeno vreme ne moe da postane radni odnos na neodreeno vreme, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. + videti iz knjige str 427-440

50. Radni odnos zaposlenih u javnim slubama


Str 442.

51. Radna knjiica


lan 204. Zaposleni ima radnu knjiicu koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna knjiica je javna isprava. Radnu knjiicu izdaje optinska uprava. Poslodavac je duan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiicu na dan prestanka radnog odnosa. U radnu knjiicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom. Sadrinu radne knjiice, nain unoenja podataka u radnu knjiicu i nain voenja registra o izdatim radnim knjiicama propisuje ministar. Str 169.

52. Naelo javnog oglaavanja slobodnih poslova


3. Obaveza objavljivanja potreba za zapoljavanjem lan 17.

Nacionalna sluba je duna da, u roku od 24 sata od dobijanja prijave od poslodavca, potrebu za zapoljavanjem oglasi na oglasnoj tabli i internet adresi Nacionalne slube, a ako poslodavac zahteva i u sredstvima javnog informisanja dostupnim graanima u Republici, u roku od pet dana od dana dostavljanja zahteva. Agencija moe javno da objavi potrebu za zapoljavanjem u sredstvima javnog informisanja, na zahtev poslodavca. Nacionalna sluba moe da naplati trokove objavljivanja iz stava 1. ovog lana od poslodavca ako poslodavac zahteva da se prijava potrebe za zapoljavanjem objavi u posebnoj formi i odreenom sredstvu javnog informisanja. Agencija moe da naplati trokove objavljivanja iz stava 2. ovog lana od poslodavca.

53. Nacionalna sluba za zapoljavanje

Iz statuta nacionalne sluzbe za zaposljavanje


(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 8 od 27. januara 2004; 35/04, 70/04) lan 2. Nacionalna sluba osnovana je Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti ("Slubeni glasnik RS", broj 71/2003)

lan 3. Nacionalna sluba je ustanova koja ima status organizacije za socijalno osiguranje, sa pravima i obavezama utvrenim Zakonom, drugim propisima i ovim statutom. Nacionalna sluba je nosilac svih prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu u odnosu na sredstva kojima raspolae. lan 7. Rad Nacionalne slube je javan. Javnost rada obezbeuje se u skladu sa zakonom i odredbama ovog statuta. II. DELATNOST lan 12. Nacionalna sluba obavlja delatnost javne slube u izvravanju poslova zapoljavanja i osiguranja za sluaj nezaposlenosti, struno-organizacione, upravne, ekonomskofinansijske i druge opte poslove u oblasti zapoljavanja i osiguranja, u skladu sa zakonom, ovim statutom i drugim aktima Nacionalne slube. Delokrug rada Nacionalne slube je: 1) obavetavanje o uslovima i mogunostima za zapoljavanje; 2) posredovanje u zapoljavanju; 3) profesionalna orijentacija i savetovanje o izboru zanimanja; 4) organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa zakonom; 5) sprovoenje programa i mera aktivne politike zapoljavanja; 6) posredovanje za zapoljavanje u inostranstvu; 7) izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez dravljanstva; 8) voenje evidencija, u skladu sa zakonom; 9) osiguranje zaposlenog; 10) ostvarivanje prava po osnovu osiguranja; 11) organizovanje i sprovoenje dobrovoljnog osiguranja; 12) kontrola prijava na osiguranje; 13) kontrola od znaaja za sticanje statusa nezaposlenog i ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti;

14) 15) 16) 17)

rad biblioteke Nacionalne slube; preduzetniko i poslovno savetovanje; organizovanje klubova za traenje posla i sajmova zapoljavanja; drugi poslovi propisani zakonom, drugim propisima i ovim statutom.

65232 - Ostalo finansijsko posredovanje 72300 - Obrada podataka 75300 - Obavezno socijalno osiguranje. Pored poslova iz stava 1. ovog lana Pokrajinska sluba: 1) daje saglasnost na opta akta preduzea za radno osposobljavanje i zapoljavanje invalida i obezbeuje sredstva za njihovo finansiranje, u skladu sa zakonom; 2) samostalno programira zapoljavanje i obezbeuje pravo na dodatno obrazovanje i obuku i pravo na profesionalnu orijentaciju; 3) obrazuje informacioni podsistem, kao deo jedinstvenog informacionog sistema Nacionalne slube, u skladu sa zakonom. lan 13. Nacionalna sluba uz naknadu obavlja sledee poslove: 1) pruanje pravnih saveta i drugih usluga iz oblasti zapoljavanja organizaciji, odnosno poslodavcu, koji nisu propisani Zakonom; 2) publikovanje i izdavatvo; 3) struna i nauna ispitivanja; 4) obavljanje poslova i pruanje pomoi organizacijama, odnosno poslodavcima na podruju kompjutersko-informacionog inenjeringa i osposobljavanja; 5) organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke na zahtev domaeg ili stranog poslodavca za obavljanje delatnosti i pruanje usluga u inostranstvu, u skladu sa zakonom i ovim statutom; 6) profesionalni i kadrovski inenjering organizacijama, odnosno poslodavcima, pri izboru kandidata za zapoljavanje, kod vrste i smera (zanimanja) izvoenja obrazovnih procesa, izradi psiho-fizikih profila, izvoenju celokupnih kadrovskih poslova za poslodavce, i organizovanju preosposobljavanja, dokvalifikacije, odnosno prekvalifikacije vikova zaposlenih; 7) razvoj preduzetnitva i pruanje usluga i pomoi poslovnog centra samozapoljavanju licima koja se u skladu sa Zakonom ne smatraju nezaposlenim. III. ORGANI lan 14. Organi Nacionalne slube su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor Nacionalne slube. IV. OSNOVE ORGANIZACIJE NACIONALNE SLUBE lan 32. Nacionalna sluba je organizovana jedinstveno za teritoriju Republike Srbije. Radi obavljanja struno-organizacionih, upravnih, ekonomsko-finansijskih i drugih optih poslova u oblasti zapoljavanja i osiguranja utvrenih zakonom, ovim statutom i drugim aktima Nacionalne slube, u Nacionalnoj slubi se po funkcionalnom i teritorijalnom principu obrazuju organizacione jedinice. pri pojedincu,

Organizacione jedinice iz stava 1. ovog lana, po funkcionalnom principu, organizuju se u direkciji Nacionalne slube kao sektori, odeljenja i centri. Prema teritorijalnom principu obrazuju se organizacione jedinice, ije se nadlenosti i sedita odreuju optim aktom o organizaciji Nacionalne slube. Broj i struktura zaposlenih u Nacionalnoj slubi i po organizacionim jedinicama utvruje se aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj slubi.

54. Mere aktivne politike zapoljavanja


9. Aktivna politika zapoljavanja lan 11. Aktivnom politikom zapoljavanja, u smislu ovog zakona, smatra se donoenje i sprovoenje programa i mera usmerenih ka unapreenju zaposlenosti, odnosno punog, produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja.

55. Republiki savet za zapoljavanje


IZ ZAKONA O ZAPOSLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUCAJ NEZAPOSLENOSTI V. SAVET ZA ZAPOLJAVANJE 1. Republiki savet lan 82. Republiki savet za zapoljavanje (u daljem tekstu: Republiki savet) osniva Vlada. Republiki savet sastoji se od predstavnika Vlade, reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruenja poslodavaca na nivou Republike, predstavnika Nacionalne slube, agencije, predstavnika udruenja u oblasti od znaaja za zapoljavanje, kao i strunjaka za oblast zapoljavanja. Delokrug poslova lan 83. Republiki savet daje miljenja i preporuke Vladi u vezi sa: 1) sadrinom Programa; 2) organizovanjem javnih radova i radnog angaovanja nezaposlenih i u izvoenju javnih radova; 3) ekonomskom, socijalnom i demografskom politikom i politikom Vlade u oblasti zapoljavanja; 4) nacrtima zakona i drugih propisa koji se odnose na zapoljavanje, rad i socijalno osiguranje; 5) dodatnim obrazovanjem i obukom.

2. Pokrajinski savet za zapoljavanje lan 84. Pokrajinski savet za zapoljavanje (u daljem tekstu: Pokrajinski savet) moe da osnuje nadleni organ teritorijalne autonomije.

Pokrajinski savet sastoji se od predstavnika teritorijalne autonomije, predstavnika reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruenja poslodavaca, Pokrajinske slube, agencije, predstavnika udruenja od znaaja za oblast zapoljavanja na nivou teritorijalne autonomije i strunjaka za oblast zapoljavanja.

3. Lokalni savet za zapoljavanje lan 85. Lokalni savet za zapoljavanje (u daljem tekstu: Lokalni savet) moe da osnuje nadleni organ lokalne samouprave. Lokalni savet sastoji se od predstavnika lokalne samouprave, predstavnika reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruenja poslodavaca, predstavnika organizacione jedinice Nacionalne slube, agencije, kao i predstavnika udruenja od znaaja za oblast zapoljavanja, na nivou grada, odnosno optine i strunjaka za oblast zapoljavanja. lan 86. Pokrajinski i Lokalni savet daju miljenja i preporuke nadlenom organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u vezi sa: 1) donoenjem programa; 2) organizovanjem javnih radova i radnim angaovanjem nezaposlenih u izvoenju javnih radova; 3) dodatnim obrazovanjem i obukom; 4) drugim pitanjima od interesa za zapoljavanje. lan 87. U radu saveta iz l. 82, 84. i 85. ovog zakona mogu uestvovati udruenja koja se bave zatitom interesa odreenih kategorija nezaposlenih (invalida, etnikih manjina, uesnika oruanih sukoba, ena, omladine i sl.), bez prava glasa.

56. Privatne agencije za zapoljavanje


2. Agencija lan 75. Agencije mogu da osnivaju fizika i pravna lica, u skladu sa zakonom. Agencija poslove zapoljavanja iz lana 2. ta. 1) - 6) obavlja u skladu sa ovim zakonom. Agencija ne moe da se bavi poslovima zapoljavanja maloletnih lica, kao i poslovima zapoljavanja sa poveanim rizikom. Agencija ne moe da za vreme trajka posreduje u zapoljavanju nezaposlenog na poslovima uesnika trajka, osim na poslovima za koje nije obezbeen minimum procesa rada, u skladu sa zakonom. Dozvola za rad agencija lan 76. Agencija se upisuje u registar nadlenog organa, uz prethodno pribavljenu dozvolu za rad od strane Ministarstva. Dozvolu za rad agenciji Ministarstvo izdaje na osnovu pismenog zahteva, uz koji se dostavljaju dokazi o ispunjavanju uslova za dobijanje dozvole.

Dozvolu za rad Ministarstvo izdaje ako agencija ispunjava uslove u pogledu prostorne i tehnike opremljenosti i strune osposobljenosti zaposlenih. Ministarstvo odluuje o podnetom zahtevu u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Prostorne i tehnike uslove za rad agencije i sadrinu dozvole iz stava 3. ovog lana, propisuje ministar. Pod struno-osposobljenim licem iz stava 3. ovog lana, smatra se zaposleni u agenciji koji ima najmanje srednji stepen strune spreme i poloen ispit za rad u zapoljavanju. Za izdavanje dozvole za rad, agencija plaa naknadu iju visinu utvruje Vlada. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 7. ovog lana koriste se za aktivne mere zapoljavanja. Vaenje dozvole lan 77. Dozvola za rad agencije izdaje se za period od tri godine i moe se produiti. Oduzimanje dozvole lan 78. Dozvolu za rad agenciji oduzima Ministarstvo, u skladu sa zakonom, ako: 1) prestane da ispunjava uslove iz lana 76. ovog zakona; 2) vri poslove zapoljavanja iz lana 2. ta. 1) - 6) u suprotnosti sa ovim zakonom. Registar izdatih dozvola lan 79. Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola za rad i formira bazu podataka o osnovanim agencijama. 3. Saradnja Nacionalne slube i agencije lan 80. Nacionalna sluba i agencija dune su da sarauju u interesu nezaposlenog i poslodavca, radi obavljanja poslova zapoljavanja i sprovoenja programa i mera aktivne politike zapoljavanja. Ministarstvo je duno da prua pomo u ostvarivanju saradnje izmeu Nacionalne slube i agencija. Nacionalna sluba i agencije sporazumno donose kodeks profesionalnog ponaanja zaposlenih u Nacionalnoj slubi i agenciji. 4. Ispit za rad u zapoljavanju lan 81. Zaposleni u Nacionalnoj slubi i agenciji polau ispit za rad u zapoljavanju, pred komisijom koju obrazuje ministar. Nain i program polaganja ispita za rad u zapoljavanju propisuje ministar.

57. Ugovor o radu

Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca u odnosu na koga se primaenjuje kolektivni ugovor i u skladu sa kolektivnim ugovorom. Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadre odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom. Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno. lan 30. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zakljuenim kad ga potpiu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Ugovor o radu moe da potpie i zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno preduzetnik. lan 31. Ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvreno vreme na koje se zakljuuje smatra se ugovorom o radu na neodreeno vreme. lan 32. Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljui ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodreeno vreme danom stupanja na rad. Ugovor o radu sadri: 1) naziv i sedite poslodavca; 2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog; 3) vrstu i stepen strune spreme zaposlenog; 4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; 5) mesto rada; 6) nain zasnivanja radnog odnosa (na neodreeno ili odreeno vreme); 7) trajanje ugovora o radu na odreeno vreme; 8) dan poetka rada; 9) radno vreme (puno, nepuno ili skraeno); 10) novani iznos osnovne zarade i elemente za utvrivanje radnog uinka, naknade zarade, uveane zarade i druga primanja zaposlenog; 11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; 12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi; 13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvrena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajue odredbe zakona i opteg akta. lan 33.

3. Stupanje na rad lan 34. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije dogovore. lan 35. Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

58. Vrste ugovora o radu


Ugovorom o radu moe da se ugovori: 1. Ugovor 2. Ugovor 3. Ugovor 4. Ugovor 5. Ugovor 6. Ugovor 7. Ugovor 8. Ugovor 9. Ugovor 10. Ugovor o o o o o o o o o o probnom radu zastupanju i posredovanju obavljanju poslova sa poveanim rizikom radu sa nepunim radnim vremenom radu na neodreeno i odreeno vreme radu van poslovnih prostorija poslodavca radu sa kunim pomonim osobljem pripravnikom radu radu pod izmenjenim uslovima angaovanju direktora

Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos 1. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima 2. Ugovor o volonterskom radu 3. Ugovor o dopunskom radu 4. Ugovor o strunom osposobljavanju 5. Ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge 6. Ugovor o delu

59. Ugovor o probnom radu


Probni rad Probni rad moe da traje najdue est meseci. Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkau ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moe biti krai od pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue radne i strune sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka odreenog ugovorom o radu.

60. Ugovor o zastupanju i posredovanju


Ugovor o zastupanju ili posredovanju lan 200. Poslodavac moe da zakljui ugovor sa odreenim licem radi obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja. Ugovorom o zastupanju ili posredovanju utvruje se pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga meusobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove zastupanja ili posredovanja i poslodavca, u skladu sa zakonom. Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

61. Ugovor o obavljanju poslova sa poveanim rizikom


Radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom lan 38. Ugovor o radu moe da se zakljui za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Zaposleni moe da radi na poslovima iz stava 1. ovog lana samo na osnovu prethodno utvrene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadlenog zdravstvenog organa.

62. Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom


Radni odnos sa nepunim radnim vremenom lan 39. Radni odnos moe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreeno ili odreeno vreme. lan 40. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno. lan 41. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moe za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj nain ostvari puno radno vreme.

63. Ugovor o radu na neodreeno i odreeno vreme


Radni odnos na odreeno vreme lan 37. Radni odnos zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na odreenom projektu, poveanje obima posla koji traje odreeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim to tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne moe trajati due od 12 meseci. Pod prekidom iz stava 1. ovog lana ne smatra se prekid rada krai od 30 radnih dana. Radni odnos na odreeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, moe se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos

64. Ugovor o radu van poslovnih prostorija poslodavca


Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca lan 42. Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kue. Ugovor o radu koji se zakljuuje u smislu stava 1. ovog lana, pored odredaba iz lana 33. ovog zakona (odnosno opstih uslova za zakjucenje ugovora u radu), sadri i: 1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) vrstu poslova i nain organizovanja rada; 3) uslove rada i nain vrenja nadzora nad radom zaposlenog; 4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate; 5) korienje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu; 6) naknadu drugih trokova rada i nain njihovog utvrivanja; 7) druga prava i obaveze. lan 43. Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod kue, zaposleni obavlja sam ili sa lanovima svoje ue porodice, u ime i za raun poslodavca. lanovima ue porodice u smislu stava 1. ovog lana smatraju se brani drug i deca, roditelji, braa i sestre zaposlenog ili njegovog branog druga. lan 44. Poslodavac moe da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroavaju ivotnu sredinu.

65. Ugovor o radu sa kunim pomonim osobljem


Radni odnos sa kunim pomonim osobljem lan 45. Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja. Ugovorom o radu iz stava 1. ovog lana moe da se ugovori isplata dela zarade i u naturi. Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeivanje stanovanja ili ishrane. Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu. Najmanji procenat zarade koji se obavezno obraunava i isplauje u novcu utvruje se ugovorom o radu i ne moe biti nii od 50% od zarade zaposlenog. Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je duan da zaposlenom naknadu zarade isplauje u novcu. lan 46. Ugovor iz l. 42. i 45. ovog zakona registruje se kod nadlenog organa lokalne samouprave. Nain i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kunog pomonog osoblja propisuje ministar nadlean za rad (u daljem tekstu: ministar).

66. Ugovor o pripravnikom radu


Pripravnici lan 47. Poslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu vrstu i stepen strune spreme, ako je to kao uslov za rad na odreenim poslovima utvreno zakonom ili pravilnikom.

Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lice koje je radilo krae od vremena utvrenog za pripravniki sta u stepenu strune spreme koja je uslov za rad na tim poslovima. Pripravniki sta traje najdue godinu dana, ako zakonom nije drukije odreeno. Za vreme pripravnikog staa, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

67. Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos


Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos Ugovor Ugovor Ugovor Ugovor Ugovor Ugovor o privremenim i povremenim poslovima o volonterskom radu o dopunskom radu o strunom osposobljavanju sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge o delu

68. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima


1) Privremeni i povremeni poslovi lan 197. Poslodavac moe za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju due od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zakljui ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku. lan 198. Poslodavac moe za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zakljui ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina. - Privremeni i povremeni poslovi su poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da za njih nije utvreno posebno radno mesto i traju najdue 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Pravilnikom o sistematizaciji se ne ureuje pitanje privremenih i povremenih poslova. Prema tome, poslodavac ne bi mogao da zakljui ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova koji imaju karakter stalnih poslova. (Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 011-00-165/2002) - ...............prema tome, da bi se mogao zakljuiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima, mora da se radi o poslovima koji su iz delatnosti poslodavca i da aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta , nije utvrena vrsta posla, struna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, jer se , u suprotnom, radi o stalnim poslovima.......................... (Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 011-00-286/2002)

69. Ugovor o volonterskom radu


Str.451

70. Ugovor o dopunskom radu

5) Dopunski rad lan 202. Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moe da zakljui ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvie do jedne treine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvruje se pravo na novanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

71. Ugovor o angaovanju direktora


III. UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA lan 48. Direktor moe da zasnuje radni odnos na neodreeno ili odreeno vreme. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Radni odnos na odreeno vreme moe da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razreenja. Meusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca ureuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog lana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. Ugovor iz st. 2. i 4. ovog lana sa direktorom zakljuuje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - organ koji je odreen aktom poslodavca.

72. Ugovor o strunom osposobljavanju


4) Ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju lan 201. Ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju poslodavac moe da zakljui: 1) sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravnikog staa i polaganja strunog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predvieno kao poseban uslov za samostalan rad u struci; 2) sa licem koje eli da se struno usavri i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvreno programom usavravanja, odnosno specijalizacije. Poslodavac moe licu iz stava 1. ovog lana da obezbedi novanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o strunom osposobljavanju i usavravanju. Novana naknada iz stava 2. ovog lana ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona. Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

73. Ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge

lan 198. Poslodavac moe za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zakljui ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.

74. Ugovor o delu razlike i slinosti sa ugovorm o radu


2) Ugovor o delu lan 199. Poslodavac moe sa odreenim licem da zakljui ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu moe da se zakljui i sa licem koje obavlja umetniku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. Ugovor iz stava 2. ovog lana mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zakljuen. Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku. - ..................Ugovor o delu moe se zakljuiti sa svakim fizikim licem: nezaposlenim, studentom, penzionerom, zaposlenim kod drugog poslodavca ili licem koje je u radnom odnosu kod poslodavca. To znai da se ugovor o delu moe zakljuiti sa licem koje je ostvarilo pravo na penziju, OSIM sa licem koje je invalidski penzioner. (Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 011-00-004/2002) - ...........................To znai da se ugovora konkretan posao, koji traje odreeno vreme. Prema tome, ako su u pitanju stalni poslovi, za te poslove ne moe da se zakljui ugovor o delu. (Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 112-04-31/2002-02)

75. Stupanje na rad


3. Stupanje na rad lan 34. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije dogovore. lan 35. Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

76. Rad bez pravnog osnova (tzv. faktiki rad)


Str. 449.

77. Zabrana konkurencije (klauzula nekonkurencije)


XII. KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE lan 161.

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj raun, kao i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno vana tehnoloka znanja, irok krug poslovnih partnera ili da doe do saznanja vanih poslovnih informacija i tajni. Optim aktom i ugovorom o radu utvruje se i teritorijalno konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. vaenje zabrane

Ako zaposleni prekri zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu tete. lan 162. Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu lana 161. ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moe da bude dui od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog lana moe se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obavee da e zaposlenom isplatiti novanu naknadu u ugovorenoj visini.

78. Ugovor o radu pod izmenjenim uslovima izmena ugovora o radu


XV. IZMENA UGOVORA O RADU 1. Izmena ugovorenih uslova rada lan 171. Poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora): 1) radi premetaja na drugi odgovarajui posao, zbog potreba procesa i organizacije rada; 2) radi premetaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa lanom 173. ovog zakona;

lan 173. Zaposleni moe da bude premeten u drugo mesto rada: 1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedita poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela; 2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premeta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omoguava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeena naknada trokova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju. Zaposleni moe da bude premeten u drugo mesto rada van sluajeva iz stava 1. ovog lana samo uz svoj pristanak. 3) radi upuivanja na rad na odgovarajui posao kod drugog poslodavca, u skladu sa lanom 174. ovog zakona;

lan 174. Zaposleni moe da bude privremeno upuen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajui posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zakljuen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upuivanje, a najdue godinu dana. Zaposleni moe, uz svoju saglasnost, u sluajevima iz stava 1. ovog lana i u drugim sluajevima utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upuen na rad kod drugog poslodavca i due od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upuivanje. Zaposleni moe da bude privremeno upuen u smislu stava 1. ovog lana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz lana 173. stav 1. taka 2) ovog zakona. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upuen na rad zakljuuje ugovor o radu na odreeno vreme. Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad. Po isteku roka na koji je upuen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio. 4) ako je zaposlenom koji je viak obezbedio ostvarivanje prava iz lana 155. stav 1. taka 5) ovog zakona ; Program naroito sadri: lan 155.

1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih; 2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca; 3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta osiguranja zaposlenih koji su viak i poslove koje obavljaju; 4) kriterijume za utvrivanje vika zaposlenih; 5) mere za zapoljavanje: premetaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne krae od polovine punog radnog vremena i druge mere; 6) sredstva za reavanje socijalno-ekonomskog poloaja vika zaposlenih; 7) rok u kome e biti otkazan ugovor o radu. Poslodavac je duan da predlog programa dostavi sindikatu iz lana 154. ovog zakona i republikoj organizaciji nadlenoj za zapoljavanje, najkasnije osam dana od dana utvrivanja predloga programa, radi davanja miljenja. Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno preduzetnik. 5) iz lana 33. stav 1. ta. 10), 11) i 12) ovog zakona; lana 33 Ugovor o radu sadri: 1) 2) 3) novani iznos osnovne zarade i elemente za utvrivanje radnog uinka, naknade zarade, uveane zarade i druga primanja zaposlenog; rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;

6) u drugim sluajevima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu.

Odgovarajuim poslom u smislu stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana smatra se posao za ije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen strune spreme koji su utvreni ugovorom o radu.

lan 172. Uz ponudu za zakljuivanje aneksa ugovora poslodavac je duan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Zaposleni je duan da se izjasni o ponudi za zakljuivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne moe biti krai od osam radnih dana. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zakljuivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog lana. Ako zaposleni prihvati ponudu za zakljuivanje aneksa ugovora, zadrava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

79. Zatita zdravlja i bezbednosti na radu vrste mera zatite


VII. ZATITA ZAPOSLENIH 1. Opta zatita lan 80. Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Zaposleni je duan da potuje propise o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zaposleni je duan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utie na bezbednost i zdravlje na radu. lan 81. Zaposleni ne moe da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrenim od strane nadlenog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. lan 82. Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povreivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja moe da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizikih sposobnosti i doba ivota, u skladu sa zakonom.

80. Obaveze poslodavca u pogledu zatite zdravlja i bezbednosti na radu


3) Obaveze poslodavca lan 16. Poslodavac je duan da:

1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu; 2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima; 3) zaposlenom prui obavetenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz lana 15. taka 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na radu; 4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu; 5) zatrai miljenje sindikata u sluajevima utvrenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni. + iz knjige str 259 -261

81. Obaveze zaposlenih u pogledu zatite zdravlja i bezbednosti na radu


Iz knjige str 262

82. Sluba medicine rada i odbor za zatitu zdravlja i bezbednosti na radu 83. Posebni uslovi rada
Iz knjige str 262 -263

84. Posebna zatita zaposlenih ena


4. Zatita materinstva lan 89. Zaposlena ena za vreme trudnoe ne moe da radi na poslovima koji su, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa, tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naroito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost ekstremnim temperaturama i vibracijama. lan 90. Zaposlena ena za vreme prve 32 nedelje trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou, ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa. Zaposlena ena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou. lan 91. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ivota ili dete koje je teak invalid moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost. lan 92. Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe i zaposlenom roditelju sa detetom mlaim od tri godine ivota ili detetom sa teim stepenom psihofizike ometenosti - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. lan 93. Prava iz l. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.

5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

lan 94. Zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tree i etvrto dete. Zaposlena ena ima pravo da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj. Porodiljsko odsustvo traje do navrena tri meseca od dana poroaja. Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tree i etvrto dete, od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog lana. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju do dve godine ima i zaposlena ena koja u prvom poroaju rodi troje ili vie dece, kao i zaposlena ena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi jo dvoje ili vie dece. Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 3. ovog lana u sluaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi to pravo (izdravanje kazne zatvora, tea bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Otac deteta moe da koristi pravo iz st. 4. i 5. ovog lana. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena ena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. lan 95. Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrenom u lanu 94. stav 3. ovog zakona ima i zaposlena ena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva. + iz knjige str 273-275

85. Posebna zatita omladine (maloletnih zaposlenih)


3. Zatita omladine lan 84. Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi na poslovima: 1) na kojima se obavlja naroito teak fiziki rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini; 2) koji ukljuuju izlaganje tetnom zraenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoe, toplote, buke ili vibracije; 3) koji bi, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa, mogli tetno i sa poveanim rizikom da utiu na njegovo zdravlje i ivot s obzirom na njegove psihofizike sposobnosti. lan 85. Zaposleni izmeu navrene 18. i 21. godine ivota moe da radi na poslovima iz lana 84. ta. 1) i 2) ovog zakona samo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvruje da takav rad nije tetan za njegovo zdravlje.

lan 86. Trokove lekarskog pregleda iz lana 84. taka 3) i lana 85. snosi poslodavac. lan 87. Puno radno vreme zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne moe da se utvrdi u trajanju duem od 35 asova nedeljno, niti duem od osam asova dnevno. lan 88. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlai od 18 godina ivota. Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi nou, osim: 1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti; 2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vie sile, pod uslovom da takav rad traje odreeno vreme i da mora da se zavri bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene. Poslodavac je duan da u sluaju iz stava 2. ovog lana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota od strane punoletnog zaposlenog.

86. Posebna zatita lica sa invaliditetom


7. Zatita invalida lan 101. Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvreno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odreenim poslovima - poslodavac je duan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajueg posla. lan 102. Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu lana 101. ovog zakona.

87. Prava zaposlenih koji se staraju o deci


6. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe lan 96. Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena psihofizike ometenosti, osim za sluajeve predviene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Pravo u smislu stava 1. ovog lana ostvaruje se na osnovu miljenja nadlenog organa za ocenu stepena psihofizike ometenosti deteta, u skladu sa zakonom. Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena - naknadu zarade u skladu sa zakonom. Uslove, postupak i nain ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta blie ureuje ministar nadlean za drutvenu brigu o deci.

lan 97. Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od pet godina ivota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smetaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Ako je smetaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navrena tri meseca ivota deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci ivota deteta. Pravo iz st. 1. i 2. ovog lana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upueno dete na prilagoavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja - i jedan od usvojilaca. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 1-3. ovog lana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom. lan 98. Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oteenoj cerebralnom paralizom, dejom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od miine distrofije i ostalih tekih oboljenja, na osnovu miljenja nadlenog zdravstvenog organa, moe na svoj zahtev da radi sa skraenim radnim vremenom, ali ne kraim od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi sa skraenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog lana ima pravo na odgovarajuu zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. lan 99. Prava iz lana 96. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizike ometenosti, potrebna posebna nega. lan 100. Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri godine ivota. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog lana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno.

88. Radno vreme puno, nepuno


V. RADNO VREME 1. Puno radno vreme lan 50. Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Optim aktom moe da se utvrdi radno vreme krae od 40 asova nedeljno, ali ne krae od 36 asova nedeljno. Zaposleni iz stava 2. ovog lana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. 2. Nepuno radno vreme lan 51.

Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme krae od punog radnog vremena.

89. Noni rad


7. Noni rad i rad u smenama lan 62. Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 asa do 6,00 asova narednog dana smatra se radom nou. Zaposlenom koji radi nou najmanje tri asa svakog radnog dana ili treinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po miljenju nadlenog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoranja njegovog zdravstvenog stanja. Poslodavac je duan da pre uvoenja nonog rada zatrai miljenje ministarstva nadlenog za poslove rada, ministarstva nadlenog za poslove zdravlja i sindikata o merama bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju nou. lan 63. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne radne nedelje nou. Zaposleni moe da radi nou due od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

90. Skraeno radno vreme


3. Skraeno radno vreme lan 52. Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima, utvrenim zakonom ili optim aktom, na kojima i pored primene odgovarajuih mera bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za linu zatitu na radu postoji poveano tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvie 10 asova nedeljno (poslovi sa poveanim rizikom). Skraeno radno vreme utvruje se na osnovu strune analize, u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

91. Rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad)


4. Prekovremeni rad lan 53. Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne moe da traje due od osam asova nedeljno, niti due od etiri asa dnevno po zaposlenom. lan 54. Deurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, ureuje se posebnim zakonom.

92. Raspored i preraspodela radnog vremena


Raspored radnog vremena Radna nedelja traje pet radnih dana. lan 55.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje poslodavac. Radni dan, po pravilu, traje osam asova. lan 56. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, nou ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena moe da organizuje na drugi nain. Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena. 6. Preraspodela radnog vremena lan 57. Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korienje sredstava rada, racionalnije korienje radnog vremena i izvrenje odreenog posla u utvrenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od punog radnog vremena. U sluaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moe da traje due od 60 asova nedeljno. lan 58. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. lan 59. Zaposlenom koji radi u smislu lana 57. ovog zakona, korienje dnevnog i nedeljnog odmora moe se odrediti na drugi nain i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrenom zakonom u roku koji ne moe da bude dui od 30 dana. U sluajevima iz stava 1. ovog lana zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva radna dana u trajanju od najmanje 10 asova neprekidno. lan 60. Preraspodela radnog vremena ne moe se vriti na poslovima na kojima je uvedeno skraeno radno vreme, u skladu sa lanom 52. ovog zakona. lan 61. Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vri preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se asovi prekovremenog rada preraunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta ili da mu se raunaju kao asovi rada dueg od punog radnog vremena.

93. Pravo na odmor (pauzu) u toku rada


1. Odmor u toku dnevnog rada

lan 64. Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi due od etiri, a krae od est asova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi due od punog radnog vremena, a najmanje 10 asova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koristi na poetku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. 1-3. ovog lana uraunava se u radno vreme. lan 65. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na nain kojim se obezbeuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korienja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

94. Pravo na dnevni odmor


2. Dnevni odmor lan 66. Zaposleni ima pravo na odmor izmeu dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 asova neprekidno, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

95. Pravo na nedeljni odmor


3. Nedeljni odmor lan 67. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno. Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom. Poslodavac moe da odredi drugi dan za korienje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je duan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno u toku naredne nedelje.

96. Pravo na godinji odmor


4. Godinji odmor 1) Sticanje prava na godinji odmor lan 68. Zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa dui od 30 radnih dana stie pravo da koristi godinji odmor posle est meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor, niti mu se to pravo moe uskratiti.

2) Duina godinjeg odmora lan 69. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu. lan 70. Pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se kao pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora. Ako je zaposleni za vreme korienja godinjeg odmora privremeno spreen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te spreenosti za rad nastavi korienje godinjeg odmora. 3) Godinji odmor u sluaju prestanka radnog odnosa lan 71. Poslodavac je duan da zaposlenom u sluaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorienom broju dana godinjeg odmora. 4) Srazmerni deo godinjeg odmora lan 72. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godinjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini: 1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema est meseci neprekidnog rada; 2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godinji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu lana 68. stav 2. ovog zakona. 5) Korienje godinjeg odmora u delovima lan 73. Godinji odmor moe da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godinji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava lana 68. stav 2. ovog zakona, a nije u celini kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada odsustva sa rada radi nege deteta i posebne iskoristi do 30. juna naredne godine. na korienje godinjeg odmora u smislu ili delimino iskoristio godinji odmor u radi korienja porodiljskog odsustva, nege deteta - ima pravo da taj odmor

6) Godinji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja lan 74. Duina godinjeg odmora nastavnog i vaspitnog ustanovama utvruje se u skladu sa zakonom. 7) Raspored korienja godinjeg odmora lan 75. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odluuje o vremenu korienja godinjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Reenje o korienju godinjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odreenog za poetak korienja godinjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom reenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godinji odmor. Poslodavac moe da izmeni vreme odreeno za korienje godinjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odreenog za korienje godinjeg odmora. 8) Naknada tete lan 76. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini prosene zarade u prethodna tri meseca, utvrene optim aktom i ugovorom o radu. osoblja u vaspitno-obrazovnim

97. Pravo na odustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo)


5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) lan 77. Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u sluaju sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti lana ue porodice i u drugim sluajevima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja plaenog odsustva iz stava 1. ovog lana utvruje se optim aktom i ugovorom o radu. Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog lana zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo jo: 1) pet radnih dana zbog smrti lana ue porodice; 2) dva dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimajui dan davanja krvi. lanovima ue porodice u smislu st. 1. i 3. ovog lana smatraju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu sa zaposlenim. Optim aktom i ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na plaeno odsustvo u trajanju duem od pet radnih dana, u smislu st. 1. i 3. ovog lana.

98. Pravo na odustsvo u dane dravnih, verskih i drugih javnih praznika

1. Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu, i to:za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;

2. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosene zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan

99. Mirovanje radnog odnosa (prava i obaveza)


7. Mirovanje radnog odnosa lan 79. Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, optim aktom, odnosno ugovorom o radu drukije odreeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluenje, odnosno dosluenje vojnog roka; 2) upuivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru meunarodnotehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva; 3) privremenog upuivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu lana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu, sindikatu, politikoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdravanja kazne zatvora, odnosno izreene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, u trajanju do est meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog lana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluenja, odnosno dosluenja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdravanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog lana ima i brani drug zaposlenog koji je upuen na rad u inostranstvo u okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva.

100. Pravo na odsustvo bez naknade zarade (neplaeno odsustvo)


6. Neplaeno odsustvo lan 1. Poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaeno odsustvo). Za vreme neplaenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno.

101. Pravo na zaradu


1. Zarada lan 104. Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.

Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen strune spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fiziki i intelektualni rad. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog lana - nitavi su. U sluaju povrede prava iz stava 2. ovog lana zaposleni ima pravo na naknadu tete. lan 105. Zarada iz lana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog lana smatra se zarada ko ja sadri porez i doprinose koji se plaaju iz zarade. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog lana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada trokova zaposlenog u vezi sa radom iz lana 118. ta. 1)-4) i drugih primanja iz lana 119. i lana 120. taka 1) ovog zakona. lan 118. Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju; 2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji; 3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrenoj posebnim propisima; 4) smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smetaj i ishranu bez naknade; 5) za ishranu u toku rada; 6) za regres za korienje godinjeg odmora. 6. Druga primanja lan 119. Poslodavac je duan da isplati, u skladu sa optim aktom: 1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosene zarade; 2) zaposlenom naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog; 3) zaposlenom naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Poslodavac moe deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota da obezbedi poklon za Boi i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana. Pod prosenom zaradom iz stava 1. taka 1) ovog lana smatra se prosena zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za statistiku. lanovima ue porodice, u smislu stava 1. taka 2) ovog lana, smatraju se brani drug i deca zaposlenog. Poslodavac moe zaposlenima uplaivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za sluaj

teih bolesti i hirurkih intervencija, a u cilju sprovoenja kvalitetne dodatne socijalne zatite. lan 120. Optim aktom, odnosno ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na: 1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomo; 2) naknadu za ishranu u toku rada; 3) regres za korienje godinjeg odmora i 4) druga primanja. 2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu lan 106. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od 1osnovne zarade, 2dela zarade za radni uinak i 3uveane zarade. lan 107. 1Osnovna zarada odreuje se na osnovu uslova, utvrenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zakljuio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. 2Radni uinak odreuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Optim aktom utvruju se elementi za obraun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog uinka iz st. 1. i 2. ovog lana. Ugovorom o radu moe da se utvrdi osnovna zarada u veem iznosu od osnovne zarade utvrene na osnovu elemenata iz opteg akta. lan 108. Zaposleni ima pravo na 3uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice; 2) za rad nou i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice; 3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice; 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - 0,5% od osnovice. Ako su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova utvrenih u stavu 1. ovog lana, procenat uveane zarade ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja. Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu. Osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvrena u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. lan 109. Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zakljuio ugovor o radu, kao i na naknadu trokova i druga primanja, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. lan 110.

Zarada se isplauje u rokovima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput meseno, a najkasnije do kraja tekueg meseca za prethodni mesec. Zarada se isplauje samo u novcu, ako zakonom nije drukije odreeno. 3. Minimalna zarada lan 111. Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednaava sa punim radnim vremenom. Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog lana, poslodavac je duan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvrenoj odlukom iz lana 113. ovog zakona za mesec u kojem se vri isplata. Optim kolektivnim ugovorom utvruju se uslovi pod kojima poslodavac i zaposleni mogu ugovoriti minimalnu zaradu. lan 112. Minimalna zarada utvruje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet). Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 dana od dana poetka pregovora, odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada). Pri utvrivanju minimalne zarade polazi se naroito od: trokova ivota, kretanja prosene zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tritu rada i opteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije. Minimalna zarada utvruje se po radnom asu, za period od najmanje est meseci i ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene odlukom iz st. 1. i 2. ovog lana za period koji prethodi periodu za koji se utvruje minimalna zarada. lan 113. Odluka o visini minimalne zarade iz lana 112. ovog zakona objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

102. Pravo na naknadu zarade


4. Naknada zarade lan 114. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosene zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade iz stava 1. ovog lana u sluaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vebe ili odazivanja na poziv dravnog organa, od organa na iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 115. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana, i to: 1) najmanje u visini 65% prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade

utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je spreenost za rad prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukije odreeno; 2) u visini 100% prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 116. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosene zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne moe biti manja od minimalne zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog, najdue 45 radnih dana u kalendarskoj godini. lan 117. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je dolo naredbom nadlenog dravnog organa ili nadlenog organa poslodavca zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroavanja ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom. Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

103. Primanja zaposlenog koja nemaju karakter zarade, odnosno naknade zarade
5. Naknada trokova lan 118. Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju; 2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji; 3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrenoj posebnim propisima; 4) smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smetaj i ishranu bez naknade; 5) za ishranu u toku rada; 6) za regres za korienje godinjeg odmora. 6. Druga primanja lan 119. Poslodavac je duan da isplati, u skladu sa optim aktom: 1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosene zarade; 2) zaposlenom naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog; 3) zaposlenom naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Poslodavac moe deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota da obezbedi poklon za Boi i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana.

Pod prosenom zaradom iz stava 1. taka 1) ovog lana smatra se prosena zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za statistiku. lanovima ue porodice, u smislu stava 1. taka 2) ovog lana, smatraju se brani drug i deca zaposlenog. Poslodavac moe zaposlenima uplaivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija, a u cilju sprovoenja kvalitetne dodatne socijalne zatite. lan 120. Optim aktom, odnosno ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na: 1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomo; 2) naknadu za ishranu u toku rada; 3) regres za korienje godinjeg odmora i 4) druga primanja.

104. Isplata zarade (mesto, periodinost, obraunska lista, obustave)


7. Obraun zarade i naknade zarade lan 121. Poslodavac je duan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obraun. Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi obraun i za mesec za koji nije izvrio isplatu zarade, odnosno naknade zarade. Uz obraun iz stava 2. ovog lana poslodavac je duan da zaposlenom dostavi i obavetenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvrena i razloge zbog kojih nije izvrena isplata. Obraun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog lana poslodavac je duan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec. 8. Evidencija zarade i naknade zarade lan 122. Poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija sadri podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog. Evidencija ne moe da sadri nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke. Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste. Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrena isplata zarade, odnosno naknade zarade. 9. Zatita zarade i naknade zarade lan 123. Poslodavac moe novano potraivanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnane odluke suda, u sluajevima utvrenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.

Na osnovu pravnosnane odluke suda i u sluajevima utvrenim zakonom poslodavac moe zaposlenom da obustavi od zarade najvie do jedne treine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukije odreeno.

105. Zatita potraivanja zaposlenih u sluaju steaja poslodavca


IX. POTRAIVANJA ZAPOSLENIH U SLUAJU STEAJNOG POSTUPKA lan 124. Pravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut steajni postupak (u daljem tekstu: potraivanje), u skladu sa ovim zakonom, ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja steajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrena ovim zakonom. Prava iz stava 1. ovog lana ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu isplaena u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak. Ako su prava iz stava 1. ovog lana delimino isplaena u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrenih po ovom zakonu. lan 125. Zaposleni ima pravo na isplatu: 1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spreenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio duan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre pokretanja steajnog postupka; 2) naknade tete za neiskorieni godinji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je pokrenut steajni postupak, ako je to pravo imao pre pokretanja steajnog postupka; 3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut steajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre pokretanja steajnog postupka; 4) naknade tete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut steajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnana pre pokretanja steajnog postupka. Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1. taka 1) ovog lana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju. lan 126. Zarada i naknada zarade iz lana 125. stav 1. taka 1) ovog zakona isplauje se u visini minimalne zarade. Naknada tete za neiskorieni godinji odmor iz lana 125. stav 1. taka 2) ovog zakona isplauje se u visini minimalne zarade. Otpremnina zbog odlaska u penziju iz lana 125. stav 1. taka 3) ovog zakona isplauje se u visini tri prosene zarade u privredi Republike. Naknada tete iz lana 125. stav 1. taka 4) ovog zakona isplauje se u visini naknade utvrene odlukom suda.

106. Garancijski fond


Osnivanje Fonda solidarnosti lan 127. Za ostvarivanje prava iz lana 125. ovog zakona osniva se Fond solidarnosti (u daljem tekstu: Fond).

Delatnost Fonda je obezbeivanje i isplata potraivanja u skladu sa ovim zakonom. Fond ima svojstvo pravnog lica i posluje kao javna sluba. Sedite Fonda je u Beogradu. lan 128. Sredstva za osnivanje i poetak rada Fonda obezbeuju se u budetu Republike Srbije. Fond poinje sa radom danom upisa u registar, u skladu sa zakonom. Organi Fonda Organi Fonda su: 1) upravni odbor; 2) nadzorni odbor; 3) direktor. lan 130. Upravni odbor Fonda ima est lanova, i to: dva predstavnika Vlade, dva predstavnika reprezentativnih sindikata i dva predstavnika reprezentativnih udruenja poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije. Svaki lan upravnog odbora Fonda ima svog zamenika koji ga zamenjuje u sluaju odsutnosti. lanove upravnog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od etiri godine, i to: 1) predstavnike Vlade na predlog ministra; 2) predstavnike sindikata i udruenja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata, odnosno reprezentativnih udruenja poslodavaca, lanova Socijalno-ekonomskog saveta. Upravni odbor iz reda svojih lanova bira predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora. lan 131. Nain rada, kao i druga pitanja od znaaja za rad upravnog odbora, ureuju se statutom i optim aktom Fonda. lan 132. Upravni odbor: 1) donosi statut i druge opte akte Fonda, ako ovim zakonom nije drukije odreeno; 2) donosi finansijski plan i usvaja godinji obraun Fonda; 3) imenuje direktora Fonda; 4) obavlja druge poslove utvrene ovim zakonom i statutom Fonda. Vlada daje saglasnost na statut Fonda, finansijski plan i godinji obraun Fonda i odluku o imenovanju direktora Fonda. Upravni odbor podnosi izvetaj o poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu. lan 133. lan 129.

Nadzorni odbor Fonda ima tri lana, i to: jednog predstavnika Vlade, jednog predstavnika reprezentativnih sindikata i jednog predstavnika reprezentativnih udruenja poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije. Svaki lan nadzornog odbora Fonda ima svog zamenika, koji ga zamenjuje u sluaju odsutnosti. lanove nadzornog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od etiri godine, i to: 1) predstavnika Vlade na predlog ministra; 2) predstavnike sindikata i udruenja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruenja poslodavaca, lanova Socijalno-ekonomskog saveta. Nadzorni odbor iz reda svojih lanova bira predsednika i zamenika predsednika nadzornog odbora. lan 134. Nadzorni odbor: 1) vri nadzor nad finansijskim poslovanjem Fonda; 2) vri uvid u sprovoenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslovanjem Fonda; 3) vri uvid u sprovoenje odluka upravnog odbora; 4) obavlja i druge poslove utvrene ovim zakonom i statutom Fonda. Nadzorni odbor podnosi izvetaj o finansijskom poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu. Direktor Fonda: 2) predstavlja i zastupa Fond; 3) izvrava odluke upravnog odbora Fonda; 4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Fondu, uz saglasnost Vlade; 5) rukovodi radom zaposlenih u Fondu; 6) vri i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom Fonda. lan 136. Administrativno-strune poslove za Fond obavljaju zaposleni u Fondu. Na zaposlene iz stava 1. ovog lana primenjuju se propisi o radnim odnosima u dravnim organima. Finansiranje Fonda lan 137. Prihodi Fonda su sredstva iz budeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom. Sredstva Fonda koriste se u skladu sa ovim zakonom. lan 138. Ako se godinjim obraunom prihoda i rashoda Fonda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Fonda vei od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplauje se na raun budeta Republike Srbije i rasporeuje za sprovoenje programa aktivne politike zapoljavanja. lan 135.

1) organizuje rad i poslovanje u Fondu i odgovara za zakonitost rada u Fondu;

Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih lan 139. Postupak za ostvarivanje prava iz lana 125. ovog zakona pokree se na zahtev zaposlenog (u daljem tekstu: zahtev). Zahtev se podnosi Fondu u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnosnane odluke kojom je utvreno pravo na potraivanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak. lan 140. Zahtev se podnosi na posebnom obrascu. Uz zahtev zaposleni dostavlja: 1) ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao radni odnos - akt kojim je prestao radni odnos; 2) akt kojim je utvreno pravo na potraivanje iz lana 125. stav 1. taka 1) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak; 3) dokaze o postojanju potraivanja iz lana 125. stav 1. ta. 2) - 4) ovog zakona. Sadraj obrasca iz stava 1. ovog lana i ostalu dokumentaciju koju zaposleni treba da dostavi propisuje ministar. lan 141. Steajni upravnik, poslodavac i zaposleni duni su da na zahtev Fonda, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave sve podatke koji su od znaaja za donoenje reenja iz lana 142. ovog zakona. lan 142. Upravni odbor Fonda odluuje o zahtevu reenjem. Protiv reenja moe se podneti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. O albi protiv reenja odluuje ministar, u roku od 30 dana od dana podnoenja albe. Reenje ministra je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. lan 143. Prava zaposlenog na potraivanja utvrena u lanu 125. ovog zakona neotuiva su, lina i materijalna. lan 144. Zaposleni gubi pravo iz lana 125. ovog zakona: 1) ako mu je potraivanje iz lana 125. ovog zakona isplaeno najmanje u visini i za vreme odreeno ovim zakonom, pre izvrenja reenja iz lana 142. ovog zakona; 2) ako je dao neistinite podatke u vezi sa ispunjavanjem uslova za ostvarivanje prava; 3) ako nije podneo zahtev u roku iz lana 139. st. 2. i 3. ovog zakona. ] Povraaj neopravdano dobijenih sredstava lan 145. Fond je duan da od zaposlenog zahteva povraaj sredstava, isplaenih u skladu sa l. 125. i 126. ovog zakona, uveanih za zakonsku zateznu kamatu i trokove postupka, ako su prava steena na osnovu neistinitih i netanih podataka, odnosno ako zaposleni nije obavestio Fond o injenicama koje utiu na sticanje i ostvarivanje prava utvrenih ovim

zakonom - u roku od godinu dana od dana saznanja o injenicama koje su osnov za povraaj sredstava. Zaposleni je duan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za povraaj sredstava izvri povraaj na iro raun Fonda. Nadzor nad zakonitou rada lan 146. Nadzor nad zakonitou rada Fonda vri ministarstvo nadleno za rad (u daljem tekstu: ministarstvo).

107. Pravo na struno usavravanje i osposobljavanje


IV. OBRAZOVANJE, STRUNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRAVANJE lan 49. Poslodavac je duan da zaposlenom omogui obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvoenje novog naina i organizacije rada. Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje, struno osposobljava i usavrava za rad. Trokovi obrazovanja, strunog osposobljavanja i usavravanja obezbeuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i optim aktom. U sluaju da zaposleni prekine obrazovanje, struno osposobljavanje ili usavravanje, duan je da poslodavcu naknadi trokove, osim ako je to uinio iz opravdanih razloga.

108. Napredovanje na radu (sistem stareinstva i merit sistem) 109. Disciplinska odgovornost
Iz zakona o osnovama ranih odnosa ("Slubeni list SRJ", br.29/96-46 od 26.06) 7. Odgovornost za vrenje radnih dunosti i obaveza lan 52. Zaposleni koji svojom krivicom ne ispunjava svoje radne dunosti i obaveze ili se ne pridrava odluka koje je doneo poslodavac ini povredu radne obaveze. Krivina odgovornost, odnosno odgovornost za privredni prestup ili prekraj ne iskljuuje disciplinsku odgovornost zaposlenog za izvravanje radnih dunosti i obaveza ako ta radnja predstavlja i povredu radne obaveze. 1) Disciplinske mere lan 53. Za povrede radnih dunosti i obaveza zaposlenom se moe izrei jedna od sledeih disciplinskih mera: 1) novana kazna; 2) prestanak radnog odnosa. lan 54. Novana kazna moe se izrei za povrede radnih dunosti i obaveza utvrenih zakonom i kolektivnim ugovorom.

Novana kazna moe se izrei najvie u visini do 20% akontacije mesene zarade zaposlenog, u trajanju od jednog meseca do est meseci. Akontacija zarade zaposlenog ostvarena u mesecu u kome je odluka izreena uzima se kao osnov za utvrivanje visine novane kazne. lan 55. Mera prestanka radnog odnosa izrie se za povrede radnih dunosti i obaveza, i to za: 1) neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvravanje radnih dunosti i obaveza; 2) nezakonito raspolaganje sredstvima; 3) neostvarivanje predvienih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od tri meseca uzastopno; 4) povredu propisa o zatiti od poara, eksplozije, elementarnih nepogoda i tetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povredu propisa i nepreduzimanje mera radi zatite zaposlenih, sredstava rada i ivotne sredine; 5) zloupotrebu poloaja i prekoraenje ovlaenja; 6) odavanje poslovne, slubene ili druge tajne utvrene zakonom, kolektivnim ugovorom i optim aktom; 7) zloupotrebu prava korienja bolovanja; 8) ometanje jednog ili vie zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito oteava izvravanje radnih obaveza. Mera prestanka radnog odnosa izrie se i za druge povrede radnih obaveza utvrena zakonom i kolektivnim ugovorom. Kolektivnim ugovorom blie se utvruju okolnosti pod kojima e se povrede navedene u stavu 1. ovog lana smatrati povredom radne obaveze za koju se izrie mera prestanka radnog odnosa u skladu s prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji obavlja pojedini zaposleni IZ ZAKONA O RADU 4. Otkaz od strane poslodavca lan 179. Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, i to: 1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 2) ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu; 3) ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca; 4) ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom; 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad; 7) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u smislu lana 171. stav 1. ta. 1) - 4) ovog zakona;

8) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u vezi sa lanom 33. stav 1. taka 10) ovog zakona; 9) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla. lan 180. Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz lana 179. ta. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog lana poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako postoje olakavajue okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepotovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moe u upozorenju da zaposlenog obavesti da e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo uini istu ili slinu povredu, bez ponovnog upozorenja. lan 181. Poslodavac je duan da upozorenje iz lana 180. ovog zakona dostavi na miljenje sindikatu iji je zaposleni lan. Sindikat je duan da dostavi miljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. IZ OPSTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA V. DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST, OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH lan 43. Povrede radnih obaveza za koje se moe izrei novana kazna, pored zakonom utvrenih, jesu: 1) nedolino ponaanje prema ostalim zaposlenima (svaa, uvreda i sl.), direktoru, odnosno poslodavcu; 2) neopravdani izostanak sa posla od tri radna dana sa prekidima u toku jednog meseca; 3) neizvravanje reenja inspektora rada od strane odgovornog lica; 4) onemoguavanje sindikata da uestvuje u postupku utvrivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog; 5) neizvravanje pravnosnane sudske odluke donete u postupku zatite prava zaposlenih. Posebnim, odnosno pojedinanim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza za koje se moe izrei novana kazna. lan 44. Povrede radnih obaveza zbog kojih se izrie mera prestanka radnog odnosa, pored zakonom utvrenih, jesu: 1) davanje netanih podataka od strane odgovornih lica poslodavca, kojima se zaposleni obmanjuje u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa; 2) neovlaena posluga sredstvima poverenih zaposlenom za izvravanje poslova, odnosno radnih zadataka;

3) organizovanje politikih organizacija kod poslodavca; 4) ako ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru, nadleni organ poslodavca utvrdi i isplati zaradu u visini nioj od cene rada radnog mesta. Posebnim, odnosno pojedinanim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza zbog kojih se izrie mera prestanka radnog odnosa. Mera prestanka radnog odnosa izrie se za tee povrede radnih obaveza utvrene zakonom i kolektivnim ugovorom, ako su te povrede uinjene namerno ili iz grube nepanje ili ako su prouzrokovale tee tetne posledice. Posebnim, odnosno pojedinanim kolektivnim ugovorom, u skladu sa prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji vri pojedini zaposleni, blie se utvruje teina posledica iz stava 3. ovog lana, a mogu se utvrditi i druge okolnosti i uslovi pod kojim e se ove povrede smatrati teim povredama radnih obaveza za koje se izrie mera prestanka radnog odnosa. lan 45. Postojanje tete, okolnosti pod kojima je ona nastala, njenu visinu, odnosno paualni iznos tete i ko je tetu prouzrokovao, utvruje posebna komisija koju obrazuje direktor. Ako je zaposleni u takvom materijalnom stanju da bi ga isplata naknade tete dovela u teak materijalni poloaj, poslodavac moe da visinu naknade tete smanji u skladu sa posebnim, odnosno pojedinanim kolektivnim ugovorom. U sluaju kada se naknada tete koju prouzrokuje zaposleni utvruje u paualnom iznosu, polazi se od uticaja tete na proces rada, izvravanje radnih obaveza zaposlenog i obaveza poslodavca, kao i od materijalnog stanja zaposlenog. lan 46. Zaposleni ima pravo i dunost da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana, a najdue tri meseca od dana dostavljanja reenja o otkazu ugovora o radu (otkazni rok), pored zakonom odreenih sluajeva, u sledeim sluajevima: 1) ako odbije da radi na drugom radnom mestu ili u drugom mestu rada; 2) ako zaposleni za ijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se radno angauje; 3) ako zaposleni za ijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se struno osposobi, dokvalifikuje, prekvalifikuje, odnosno zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca. lan 47. Otkazni rok, u zavisnosti od ukupnog staa osiguranja zaposlenog, utvruje se u trajanju od: 1) mesec dana, ako je navrio do 10 godina staa osiguranja; 2) dva meseca, ako je navrio preko 10 do 20 godina staa osiguranja; 3) tri meseca, ako je navrio preko 20 godina staa osiguranja. lan 48. Za vreme trajanja otkaznog roka, poslodavac je duan da zaposlenom, na njegov zahtev, omogui plaeno odsustvo sa rada u trajanju najmanje 10 asova sedmino. +Iz dodatka udzbeniku str.40 + Iz knjige str341-343 i str 352 - 355

110. Povrede radnih obaveza


Str.337.

111. Povreda obaveze izvravanja rada 112. Povreda obaveze uvanja imovine poslodavca 113. Povreda obaveze ponaanja na radu 114. Discilinski organ i postupak (zastarelost pokretanja i voenja postupka)
Iz zakona o osnovama ranih odnosa ("Slubeni list SRJ", br.29/96-46 od 26.06) 2) Disciplinski organi i disciplinski postupak lan 56. Disciplinske mere iz lana 53. ovog zakona izrie direktor. Kod poslodavca koji ima upravni odbor za odluivanje po prigovoru zaposlenog, na odluku o prestanku radnog odnosa kao drugostepeni organ nadlean je upravni odbor. Kod poslodavca koji nema upravni odbor za odluivanje po zahtevu zaposlenog za preispitivanje odluke o prestanku radnog odnosa nadlean je direktor. Prigovor na odluku o izreenoj meri iz stava 2. ovog lana, odnosno zahtev za preispitivanje odluke iz stava 3. ovog lana podnosi se u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke. O disciplinskoj odgovornosti direktora odluuje organ koji ga postavlja. Ako je povredom radne dunosti i obaveze nastala teta, disciplinski organ donosi odluku o naknadi tete ili daje inicijativu nadlenom organu za pokretanje postupka za naknadu tete. U postupku za utvrivanje odgovornosti zaposlenog disciplinski organi duni su da omogue uee predstavnika sindikata. lan 57. Direktor moe svoja ovlaenja za voenje disciplinskog postupka i za izricanje disciplinske mere preneti na drugog zaposlenog, u skladu sa zakonom. lan 58. Odluka direktora, odnosno upravnog odbora doneta u drugom stepenu o izreenoj disciplinskoj meri iz lana 53. ovog zakona je konana. Protiv konane odluke iz stava 1 ovog lana zaposleni moe pokrenuti postupak pred nadlenim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke. Pokretanje postupka pred nadlenim sudom ne zadrava izvrenje odluke iz stava 1 ovog lana, ako zakonom nije drukije odreeno. lan 59. Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i uionica, odnosno u roku od est meseci od dana kad je povreda uinjena. Ako povreda radne obaveze sadri obeleja krivinog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom est meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i uionica, odnosno protekom roka zastarelosti za to krivino delo. Voenje disciplinskog postupka zastareva protekom tri meseca od dana pokretanja postupka za utvrivanje povrede radne obaveze, odnosno protekom est meseci od dana kad je povreda uinjena.

Izreena disciplinska mera ne moe se izvriti ako je proteklo 30 dana od dana pravnosnanosti odluke kojom je ona izreena. lan 60. O izreenim disciplinskim merama vodi se evidencija kod poslodavca. Ako zaposleni u roku od dve godine od dana pravnosnanosti odluke kojom je izreena novana kazna ne uini povredu radne obaveze, izreena mera se brie iz evidencije. +Str 348-351 +str 354-355

115. Udaljenje sa rada


XIV. UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA lan 165. Zaposleni moe da bude privremeno udaljen sa rada: 1) ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je uinio povredu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti utvrene optim aktom ili ugovorom o radu; 2) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno krenja radne discipline, ili ponaanje zaposlenog takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz lana 180. stav 1. i lana 181. stav 2. ovog zakona. lan 180. Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz lana 179. ta. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog lana poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako postoje olakavajue okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepotovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moe u upozorenju da zaposlenog obavesti da e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo uini istu ili slinu povredu, bez ponovnog upozorenja. lan 181. Poslodavac je duan da upozorenje iz lana 180. ovog zakona dostavi na miljenje sindikatu iji je zaposleni lan. Sindikat je duan da dostavi miljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.} lan 166. Zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. lan 167. Udaljenje iz lana 165. ovog zakona moe da traje najdue tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz lana 179. ta. 2)-4) ovog zakona. lan 168.

Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu l. 165. i 166. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne etvrtine, a ako izdrava porodicu u visini jedne treine osnovne zarade. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu lana 166. ovog zakona isplauje se na teret organa koji je odredio pritvor. lan 169. Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu l. 165. i 166. ovog zakona, pripada razlika izmeu iznosa naknade zarade primljene po osnovu lana 168. ovog zakona i punog iznosa osnovne zarade, i to: 1) ako krivini postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnanom odlukom, ili ako pravnosnanom odlukom bude osloboen optube, ili je optuba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadlenosti; 2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu lana 179. ta. 2)-4) ovog zakona. lan 179. Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, i to: 1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 2) ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu; 3) ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca; 4) ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom; 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad; 7) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u smislu lana 171. stav 1. ta. 1) - 4) ovog zakona; 8) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u vezi sa lanom 33. stav 1. taka 10) ovog zakona; 9) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla. lan 170. Poslodavac moe zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepotovanje radne discipline u smislu lana 179. ta. 2) i 3) ovog zakona da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakavajue okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos. Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog lana moe da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.

116. Vrste disciplinskih mera


Iz zakona o osnovama ranih odnosa ("Slubeni list SRJ", br.29/96-46 od 26.06)

1) Disciplinske mere lan 53. Za povrede radnih dunosti i obaveza zaposlenom se moe izrei jedna od sledeih disciplinskih mera: 1) novana kazna; 2) prestanak radnog odnosa. lan 54. Novana kazna moe se izrei za povrede radnih dunosti i obaveza utvrenih zakonom i kolektivnim ugovorom. Novana kazna moe se izrei najvie u visini do 20% akontacije mesene zarade zaposlenog, u trajanju od jednog meseca do est meseci. Akontacija zarade zaposlenog ostvarena u mesecu u kome je odluka izreena uzima se kao osnov za utvrivanje visine novane kazne. lan 55. Mera prestanka radnog odnosa izrie se za povrede radnih dunosti i obaveza, i to za: 1) neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvravanje radnih dunosti i obaveza; 2) nezakonito raspolaganje sredstvima; 3) neostvarivanje predvienih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od tri meseca uzastopno; 4) povredu propisa o zatiti od poara, eksplozije, elementarnih nepogoda i tetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povredu propisa i nepreduzimanje mera radi zatite zaposlenih, sredstava rada i ivotne sredine; 5) zloupotrebu poloaja i prekoraenje ovlaenja; 6) odavanje poslovne, slubene ili druge tajne utvrene zakonom, kolektivnim ugovorom i optim aktom; 7) zloupotrebu prava korienja bolovanja; 8) ometanje jednog ili vie zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito oteava izvravanje radnih obaveza. Mera prestanka radnog odnosa izrie se i za druge povrede radnih obaveza utvrena zakonom i kolektivnim ugovorom.

Kolektivnim ugovorom blie se utvruju okolnosti pod kojima e se povrede navedene u stavu 1. ovog lana smatrati povredom radne obaveze za koju se izrie mera prestanka radnog odnosa u skladu s prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji obavlja pojedini zaposleni Iz opsteg kolektivnog ugovora (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 22/97, 21/98, 53/99, 12/2000, 31/01) lan 43. Povrede radnih obaveza za koje se moe izrei novana kazna, pored zakonom utvrenih, jesu: 1) nedolino ponaanje prema ostalim zaposlenima (svaa, uvreda i sl.), direktoru, odnosno poslodavcu; 2) neopravdani izostanak sa posla od tri radna dana sa prekidima u toku jednog meseca; 3) neizvravanje reenja inspektora rada od strane odgovornog lica; 4) onemoguavanje sindikata da uestvuje u postupku utvrivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog; 5) neizvravanje pravnosnane sudske odluke donete u postupku zatite prava zaposlenih. Posebnim, odnosno pojedinanim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza za koje se moe izrei novana kazna.

lan 44. Povrede radnih obaveza zbog kojih se izrie mera prestanka radnog odnosa, pored zakonom utvrenih, jesu: 1) davanje netanih podataka od strane odgovornih lica poslodavca, kojima se zaposleni obmanjuje u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa; 2) neovlaena posluga sredstvima poverenih zaposlenom za izvravanje poslova, odnosno radnih zadataka; 3) organizovanje politikih organizacija kod poslodavca; 4) ako ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru, nadleni organ poslodavca utvrdi i isplati zaradu u visini nioj od cene rada radnog mesta.

Posebnim, odnosno pojedinanim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza zbog kojih se izrie mera prestanka radnog odnosa. Mera prestanka radnog odnosa izrie se za tee povrede radnih obaveza utvrene zakonom i kolektivnim ugovorom, ako su te povrede uinjene namerno ili iz grube nepanje ili ako su prouzrokovale tee tetne posledice. Posebnim, odnosno pojedinanim kolektivnim ugovorom, u skladu sa prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji vri pojedini zaposleni, blie se utvruje teina posledica iz stava 3. ovog lana, a mogu se utvrditi i druge okolnosti i uslovi pod kojim e se ove povrede smatrati teim povredama radnih obaveza za koje se izrie mera prestanka radnog odnosa. Iz zakona o radu: lan 179. Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, i to: 1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 2) ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu; 3) ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca; 4) ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom; 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad; 7) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u smislu lana 171. stav 1. ta. 1) - 4) ovog zakona; 8) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u vezi sa lanom 33. stav 1. taka 10) ovog zakona; 9) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla.

117. Evidencije o izreenim disciplinskim merama i brisanje iz evidencije


O izreenim disciplinskim merama vodi se evidencija kod poslodavca. Ako zaposleni u roku od dve godine od dana pravnosnanosti odluke kojom je izreena novana kazna ne uini povredu radne obaveze, izreena mera se brie iz evidencije.

118. Odgovornost za tetu


Iz knjige str 355- 362

119. Imovinska odgovornost zaposlenog prema poslodavcu


XIII. NAKNADA TETE lan 163. Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo tete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu naknauju u jednakim delovima. Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju solidarno. Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se naknauje - utvruje poslodavac, u skladu sa optim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ako se naknada tete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog lana, o naknadi tete odluuje nadleni sud. Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao tetu treem licu, a koju je naknadio poslodavac, duan je da poslodavcu naknadi iznos isplaene tete.

120. Imovinska odgovornost zaposlenog prema drugom zaposlenom


Iz knjige str 361.

121. Imovinska odgovornost zaposlenog prema treem licu


STR. 359.

122. Odgovornost poslodavca za tetu koj u pretrpi zaposleni


Str 362

123. Naknada imovinske i neimovinske tete


STR 364

124. Prekrajna odgovornost


Str 365 I samo kao primer: XXII. KAZNENE ODREDBE lan 273. Novanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako prekri zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona (l. 18-21); 2) ako sa licem koje radi nije zakljuio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (lan 33. i l. 197-202); 3) ako zaposlenom nije dostavio fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje (lan 35); 4) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu (l. 104. i 111); 5) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u sluaju iz lana 45. ovog zakona (lan 110); 6) ako nije doneo program reavanja vika zaposlenih (lan 153); 7) ako zaposlenom otkae ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (l. 179-181. i l. 187. i 188);

8) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvri isplatu svih dospelih zarada, naknada zarada i drugih primanja (lan 186); 9) ako ne postupi po reenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 271); 10) ako spreava inspektora rada u vrenju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi nain onemoguava vrenje inspekcijskog nadzora. Novanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik . Novanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu. Ako se izvrenjem prekraja iz stava 1. ovog lana nanese materijalna teta zaposlenom ili drugom fizikom ili pravnom licu, poslodavcu se moe izrei i zatitna mera - zabrana vrenja delatnosti, u skladu sa zakonom. lan 274. Novanom kaznom od 600.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (lan 13); 2) ako zasnuje radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota suprotno odredbama ovog zakona (lan 25); 3) ako nije registrovao ugovor o radu kod nadlenog organa lokalne samouprave u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 46); 4) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (lan 53); 5) ako je izvrio preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (l. 57, 59. i 60); 6) ako zaposlenom koji radi nou ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana suprotno odredbama ovog zakona (lan 62); 7) ako zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama ovog zakona (lan 63); 8) ako zaposlenom mlaem od 18 godina ivota odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (l. 84, 87. i 88); 9) ako zaposlenom izmeu navrene 18. i 21. godine ivota odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (lan 85); 10) ako ne obezbedi zatitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 89-100); 11) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade, naknadu trokova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 114-120); 12) ako zaposlenom ne dostavi obraun zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 121); 13) ako ne vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 122); 14) ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa suprotno odredbama ovog zakona (lan 147); 15) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposlenog udalji sa rada due od roka propisanog ovim zakonom (l. 165-170);

16) ako zaposlenom ponudi zakljuivanje aneksa ugovora suprotno odredbama ovog zakona (l. 171-174); 17) ako odlui o pojedinanom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog a ne donese reenje ili ga ne dostavi zaposlenom u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 193); 18) ako ne postupi po reenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 269). Novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik. Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu. lan 275. Novanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako zaposlenom uskrati pravo na godinji odmor (lan 68. i lan 75. stav 3); 2) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad (lan 79); 3) ako zaposlenom ne obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno drugog odgovarajueg posla (lan 101). Novanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik. Novanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovorno lice u pravnom licu. lan 276. Novanom kaznom od 20.000 dinara kaznie se na licu mesta poslodavac sa svojstvom pravnog lica i preduzetnik: 1) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 64. do 67); 2) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 158); 3) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim zakonom (lan 189); 4) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjiicu (lan 204). Novanom kaznom od 5.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana, kaznie se odgovorno lice u pravnom licu. Novanu kaznu iz, st. 1. i 2. ovog lana naplauje inspektor rada na licu mesta.

125. Reorganizacija poslodavca i pravni poloaj zaposlenih


Str 375.

126. Pravi poloaj zaposlenih u sluaju promene poslodavca


X. PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA lan 147.

U sluaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opti akt i sve ugovore o radu koji vae na dan promene poslodavca. lan 148. Poslodavac prethodnik duan je da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i obavezama iz opteg akta i ugovora o radu koji se prenose. lan 149. Poslodavac prethodnik duan je da o prenoenju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene iji se ugovor o radu prenosi. Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja obavetenja iz stava 1. ovog lana, poslodavac prethodnik moe zaposlenom da otkae ugovor o radu. lan 150. Poslodavac sledbenik duan je da primenjuje opti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka: 1) istekne vreme na koje je zakljuen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika; 2) kod poslodavca sledbenika bude zakljuen novi kolektivni ugovor. lan 151. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik duni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o: 1) datumu ili predloenom datumu promene poslodavca; 2) razlozima za promenu poslodavca; 3) pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na poloaj zaposlenih i merama za njihovo ublaavanje. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik duni su da, najmanje 15 dana pre promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublaavanja socijalno-ekonomskih posledica na poloaj zaposlenih. Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da budu neposredno obaveteni o okolnostima iz stava 1. ovog lana. lan 152. Odredbe l. 147-151. ovog zakona primenjuju se i u sluaju promene vlasnitva nad kapitalom privrednog drutva ili drugog pravnog lica.

127. Pravni poloaj u sluaju steaja 128. Pravni poloaj zaposlenih u sluaju prestanka potrebe za poslom (prava tzv. vika zaposlenih)
XI. VIAK ZAPOSLENIH lan 153. Poslodavac je duan da donese program reavanja vika zaposlenih (u daljem tekstu: program), ako utvrdi da e zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doi do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodreeno vreme, i to za najmanje: 1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu vie od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodreeno vreme;

2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najvie 300 zaposlenih na neodreeno vreme; 3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodreeno vreme. Program je duan da donese i poslodavac koji utvrdi da e doi do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog lana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca. lan 154. Poslodavac je duan da, pre donoenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republikom organizacijom nadlenom za zapoljavanje, preduzme odgovarajue mere za novo zapoljavanje vika zaposlenih. Program naroito sadri: lan 155.

1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih; 2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca; 3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta osiguranja zaposlenih koji su viak i poslove koje obavljaju; 4) kriterijume za utvrivanje vika zaposlenih; 5) mere za zapoljavanje: premetaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne krae od polovine punog radnog vremena i druge mere; 6) sredstva za reavanje socijalno-ekonomskog poloaja vika zaposlenih; 7) rok u kome e biti otkazan ugovor o radu. Poslodavac je duan da predlog programa dostavi sindikatu iz lana 154. ovog zakona i republikoj organizaciji nadlenoj za zapoljavanje, najkasnije osam dana od dana utvrivanja predloga programa, radi davanja miljenja. Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno preduzetnik. lan 156. Sindikat iz lana 154. ovog zakona duan je da dostavi miljenje na predlog programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa. Republika organizacija nadlena za zapoljavanje duna je da, u roku iz stava 1. ovog lana, dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spree ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapoljavanje i druge mere za novo zapoljavanje vika zaposlenih. Poslodavac je duan da razmotri i uzme u obzir predloge republike organizacije nadlene za zapoljavanje i miljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana. lan 157. Kriterijum za utvrivanje vika zaposlenih ne moe da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene spreenosti za rad, trudnoe, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta. lan 158. Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu lana 179. taka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu.

Otpremnina ne moe biti nia od treine zarade zaposlenog za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu. lan 159. Zaradom u smislu lana 158. ovog zakona smatra se prosena mesena zarada zaposlenog isplaena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplauje otpremnina. lan 160. Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz lana 158. ovog zakona otkae ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zatitu, u skladu sa propisima o zapoljavanju.

129. Prestanak radnog odnosa


XVI. PRESTANAK RADNOG ODNOSA 1. Razlozi za prestanak radnog odnosa Radni odnos prestaje: lan 175.

1) istekom roka za koji je zasnovan; 2) kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju; 3) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota; 6) smru zaposlenog; 7) u drugim sluajevima utvrenim zakonom. lan 176. Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: 1) ako je na nain propisan zakonom utvreno da je kod zaposlenog dolo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnanog reenja o utvrivanju gubitka radne sposobnosti; 2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnanoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnane odluke; 3) ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duem od est meseci - danom stupanja na izdravanje kazne; 4) ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju duem od est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom poetka primenjivanja te mere; 5) u sluaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

130. Otkaz na inicijativu zaposlenog


3. Otkaz od strane zaposlenog lan 178. Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

Ako zaposleni otkae ugovor o radu zbog, od strane poslodavca uinjene povrede obaveza utvrenih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u sluaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

131. Otkaz na inicijativu poslodavca


4. Otkaz od strane poslodavca lan 179. Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca, i to: 1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 2) ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu; 3) ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca; 4) ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom; 5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona; 6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad; 7) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u smislu lana 171. stav 1. ta. 1) - 4) ovog zakona; lan 171. Poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora): 1) radi premetaja na drugi odgovarajui posao, zbog potreba procesa i organizacije rada; 2) radi premetaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa lanom 173. ovog zakona; 3) radi upuivanja na rad na odgovarajui posao kod drugog poslodavca, u skladu sa lanom 174. ovog zakona; 4) ako je zaposlenom koji je viak obezbedio ostvarivanje prava iz lana 155. stav 1. taka 5) ovog zakona; 5) iz lana 33. stav 1. ta. 10), 11) i 12) ovog zakona; 6) u drugim sluajevima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu. Odgovarajuim poslom u smislu stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana smatra se posao za ije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen strune spreme koji su utvreni ugovorom o radu.} 8) ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu u vezi sa (promenom visine osnovne zarade i promenom nacina utvrdjivanja visine ostalih primanja zaposlenog) lanom 33. stav 1. taka 10) ovog zakona; 9) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla. lan 180.

Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz lana 179. ta. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog lana poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako postoje olakavajue okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepotovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moe u upozorenju da zaposlenog obavesti da e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo uini istu ili slinu povredu, bez ponovnog upozorenja. lan 181. Poslodavac je duan da upozorenje iz lana 180. ovog zakona dostavi na miljenje sindikatu iji je zaposleni lan. Sindikat je duan da dostavi miljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. lan 182. Ako otkae ugovor o radu zaposlenom u sluaju iz lana 179. taka 9) ovog zakona, poslodavac ne moe na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od est meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog lana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zakljuivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. lan 183. Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu lana 179. ovog zakona, ne smatra se: 1) privremena spreenost za rad usled bolesti, nesree na radu ili profesionalnog oboljenja; 2) korienje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 3) odsluenje ili dosluenje vojnog roka; 4) lanstvo u politikoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, politiko ili drugo uverenje ili neko drugo lino svojstvo zaposlenog; 5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom; 6) obraanje zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. 5. Postupak u sluaju otkaza 1) Rok zastarelosti lan 184. Otkaz ugovora o radu iz lana 179. ta. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona poslodavac moe dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od est meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu iz lana 179. taka 4) ovog zakona poslodavac moe dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrenog zakonom za krivino delo.

2) Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu lan 185. Ugovor o radu otkazuje se reenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku. Reenje mora da se dostavi zaposlenom lino, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivalita ili boravita zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi reenje u smislu stava 2. ovog lana, duan je da o tome saini pismenu beleku. U sluaju iz stava 3. ovog lana reenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja reenja osim ako ovim zakonom ili reenjem nije odreen drugi rok. Zaposleni je duan da narednog dana od dana prijema reenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako eli da spor reava pred arbitrom u smislu lana 194. ovog zakona. 3) Obaveza isplate zarade i naknade zarade lan 186. Poslodavac je duan da zaposlenom, u sluaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza iz stava 1. ovog lana, poslodavac je duan da izvri najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. 6. Posebna zatita od otkaza ugovora o radu lan 187. Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne moe zaposlenom da otkae ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog lana koji je zasnovao radni odnos na odreeno vreme moe da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan. lan 188. Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) lanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku. Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog lana ne postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, poslodavac moe da mu otkae ugovor o radu. Broj sindikalnih predstavnika koji uivaju zatitu u smislu stava 1. taka 3) ovog lana utvruje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja lanova sindikata kod poslodavca.

Poslodavac moe uz saglasnost ministarstva da otkae ugovor o radu predstavniku zaposlenih iz stava 1. ovog lana, ako odbije ponueni posao u smislu lana 171. stav 1. taka 4) ovog zakona. 7. Otkazni rok i novana naknada lan 189. Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato to ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu lana 179. taka 1) ovog zakona, ima pravo i dunost da ostane na radu u trajanju do 30 dana, (u daljem tekstu: otkazni rok). Otkazni rok poinje da tee narednog dana od dana dostavljanja reenja o otkazu ugovora o radu. Trajanje otkaznog roka utvruje se optim aktom i ugovorom o radu Iz opsteg kolektivnog ugovora (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 22/97, 21/98, 53/99, 12/2000, 31/01) lan 46. Zaposleni ima pravo i dunost da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana, a najdue tri meseca od dana dostavljanja reenja o otkazu ugovora o radu (otkazni rok), pored zakonom odreenih sluajeva, u sledeim sluajevima: 1) ako odbije da radi na drugom radnom mestu ili u drugom mestu rada; 2) ako zaposleni za ijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se radno angauje; 3) ako zaposleni za ijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se struno osposobi, dokvalifikuje, prekvalifikuje, odnosno zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca. Zaposleni moe, u sporazumu sa nadlenim organom iz lana 192. ovog zakona, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim to mu se za to vreme obezbeuje naknada zarade u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu. Ako je zaposleni pozvan na vojnu vebu, odnosno dosluenje vojnog roka do 30 dana, ili ako je postao privremeno spreen za rad u toku vremena za koje je duan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da tee po povratku sa vebe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene spreenosti za rad. lan 190. U sluaju otkaza iz lana 179. taka 1) ovog zakona, zaposlenom prestaje radni odnos isplatom novane naknade i to: 1) u visini jedne zarade - do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca; 2) u visini dve zarade - od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca; 3) u visini tri zarade - od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca; 4) u visini etiri zarade preko 20 godina neprekidnog rada kod pos 8. Nezakoniti otkaz lan 191.

Ako sud donese pravnosnanu odluku kojom je utvreno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva. Pored vraanja na rad, poslodavac je duan da zaposlenom isplati naknadu tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, optem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada tete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

132. Sporazumni raskid ugovora o radu


2. Sporazumni prestanak radnog odnosa lan 177. Radni odnos moe da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je duan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za sluaj nezaposlenosti.

133. Prestanak radnog odnosa po sili zakona


1. Razlozi za prestanak radnog odnosa Radni odnos prestaje: 1) istekom roka za koji je zasnovan; 2) kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju; 3) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca; 4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota; 6) smru zaposlenog; 7) u drugim sluajevima utvrenim zakonom. lan 175.

lan 176. Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: 1) ako je na nain propisan zakonom utvreno da je kod zaposlenog dolo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnanog reenja o utvrivanju gubitka radne sposobnosti; 2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnanoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnane odluke; 3) ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duem od est meseci - danom stupanja na izdravanje kazne; 4) ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju duem od est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom poetka primenjivanja te mere; 5) u sluaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

134. Zatita prava iz radnog odnosa

XVII. OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH lan 192. O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odluuje: 1) u pravnom licu - direktor ili zaposleni koga on ovlasti; 2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti. Ovlaenje iz stava 1. ovog lana daje se u pisanom obliku. lan 193. Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku, osim u sluaju iz lana 172. ovog zakona.

lan 172. Uz ponudu za zakljuivanje aneksa ugovora poslodavac je duan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Zaposleni je duan da se izjasni o ponudi za zakljuivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne moe biti krai od osam radnih dana. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zakljuivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog lana. Ako zaposleni prihvati ponudu za zakljuivanje aneksa ugovora, zadrava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost tog ugovora. Odredbe lana 185. st. 2 - 4. ovog zakona odnose se i na postupak dostavljanja reenja iz stava 1. ovog lana. Zatita pojedinanih prava lan 194. Optim aktom i ugovorom o radu moe se predvideti postupak sporazumnog reavanja spornih pitanja izmeu poslodavca i zaposlenog. Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog lana reava arbitar. Arbitra sporazumom odreuju strane u sporu iz reda strunjaka u oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja reenja zaposlenom. Arbitar je duan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva za sporazumno reavanje spornih pitanja. Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog lana ne donese odluku, reenje o otkazu ugovora o radu postaje izvrno. Odluka arbitra je konana i obavezuje poslodavca i zaposlenog. lan 195.

Protiv reenja kojim je povreeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata iji je zaposleni lan ako ga zaposleni ovlasti, moe da pokrene spor pred nadlenim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja reenja, odnosno saznanja za povredu prava. Spor pred nadlenim sudom pravnosnano se okonava u roku od est meseci od dana pokretanja spora. Rokovi zastarelosti potraivanja iz radnog odnosa lan 196. Sva novana potraivanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Iz zakona o radnim odnosima u drzavnim organima lan 71. Radi ostvarivanja svojih prava, zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljena lica, pismeno se obraaju funkcioneru koji rukovodi organom. Protiv svakog reenja ili drugog akta kojim je odlueno o njegovim pravima i obavezama zaposleni, odnosno postavljeno lice, ima pravo da podnese prigovor. Prigovor se podnosi funkcioneru koji rukovodi dravnim organom u roku od 8 dana od dana uruenja reenja ili drugog akta, a funkcioner je duan da o njemu odlui u roku od 15 dana od dana podnoenja prigovora. Razmatrajui podneti prigovor, funkcioner preispituje svoju odluku i moe je izmeniti ili dopuniti. Zaposleni, odnosno postavljeno lice, ima pravo da podnese prigovor i u sluaju kad funkcioner u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva ne odlui o pravu na koje se zahtev odnosi. Ako funkcioner u utvrenom roku ne odlui o podnetom prigovoru ili ako zaposleni, odnosno postavljeno lice, nije zadovoljan odlukom funkcionera povodom podnetog prigovora, zaposleni, odnosno postavljeno lice moe se obratiti nadlenom sudu u roku od 15 dana.

135. Inspekcija rada organizacija i nadlenost


XXI. NADZOR lan 268. Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, optih akata i ugovora o radu, kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vri inspekcija rada. lan 269. U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlaen da reenjem naloi poslodavcu da u odreenom roku otkloni utvrene povrede zakona, opteg akta i ugovora o radu. Poslodavac je duan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrene povrede, obavesti inspekciju rada o izvrenju reenja. lan 270.

Inspektor rada podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ako nae da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se ureuju radni odnosi izvrio prekraj. lan 271. Ako inspektor rada nae da je reenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu oigledno povreeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odloie svojim reenjem izvrenje tog reenja - do donoenja pravno snane odluke suda. Zaposleni moe podneti zahtev iz stava 1. ovog lana u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora. Inspektor rada je duan da donese reenje o odlaganju izvrenja reenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog lana. lan 272. Protiv reenja inspektora rada moe se izjaviti alba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. alba na reenje iz lana 271. ovog zakona ne odlae izvrenje reenja. Ministar je duan da u roku od 15 dana od dana prijema albe odlui po albi. Protiv konanog reenja iz lana 271. stav 1. ovog zakona ne moe da se pokrene upravni spor. STR.423-424

136. Isnpekcijski postupak i mere


STR.423-424

137. Upravna inspekcija


lan 72. Nadzor nad primenom propisa o pravima i obavezama zaposlenih u dravnim organima, odnosno postavljenih lica, vri upravna inspekcija. Radi obezbeivanja zatite prava zaposlenih u dravnim organima, odnosno postavljenih lica upravna inspekcija ostvaruje nadzor u primeni optih akata kojima se utvruju njihova prava i obaveze. U vrenju nadzora upravna inspekcija ima pravo da pregleda akte, reenja, ugovore i druge isprave u dravnom organu i da na drugi nain pribavlja potrebna obavetenja. lan 73. Radi zatite svojih prava zaposleni u dravnom organu, odnosno postavljeno lice, moe se obratiti upravnoj inspekciji. Ako upravna inspekcija nae da je povreeno pravo zaposlenog u dravnom organu, odnosno postavljenog lica, ukazae organu na uinjenu povredu. Ako upravna inspekcija nae da je konanim reenjem nadlenog organa oigledno povreeno pravo zaposlenog u dravnom organu, odnosno postavljenog lica, a povodom toga je pokrenut postupak pred nadlenim sudom, odloie svojim reenjem, na zahtev zaposlenog, odnosno postavljenog lica izvrenje reenja do donoenja pravosnane sudske odluke. alba ne odlae izvrenje reenja iz stava 3. ovog lana. Protiv konanog reenja iz stava 3. ovog lana ne moe se pokrenuti upravni spor.

138. Pojam radnog spora (individualni i kolektivni radni spor)


IZ ZAKONA O MIRNOM RESAVANJU RADNIH SPOROVA I. OSNOVNE ODREDBE 1. Predmet lan 1. Ovim zakonom ureuju se nain i postupak mirnog reavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od znaaja za mirno reavanje radnih sporova. Postupak mirnog reavanja radnih sporova pokree se i vodi u skladu sa ovim zakonom, ako o istom sporu nije odlueno u skladu sa propisima o radu. 2. Osnovni pojmovi lan 2. Kolektivnim radnim sporom, u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom zakljuivanja, izmena i dopuna ili primene kolektivnog ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i trajk (u daljem tekstu: kolektivni spor). Stranom u kolektivnom sporu, u smislu ovog zakona, smatraju se uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: strana u sporu). lan 3. Individualnim radnim sporom, u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade (u daljem tekstu: individualni spor). Stranom u individualnom sporu, u smislu ovog zakona, smatra se zaposleni i poslodavac (u daljem tekstu: strana u sporu). lan 4. Miriteljem, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje prua pomo stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zakljue sporazum o reenju spora. Arbitrom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje odluuje o predmetu individualnog spora.

139. Sudska zatita prava


STR. 424-425

140. Arbitraa za radne sporove

Optim aktom i ugovorom o radu moe se predvideti postupak sporazumnog reavanja spornih pitanja izmeu poslodavca i zaposlenog. Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog lana reava arbitar. Arbitra sporazumom odreuju strane u sporu iz reda strunjaka u oblasti koja je predmet spora. Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja reenja zaposlenom. Arbitar je duan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva za sporazumno reavanje spornih pitanja.

Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog lana ne donese odluku, reenje o otkazu ugovora o radu postaje izvrno. Odluka arbitra je konana i obavezuje poslodavca i zaposlenog. Iz zkona o mirnom resavanju radnih sporova Individualni spor moe da se reava pred arbitrom, u skladu sa ovim zakonom, ako je predmet spora: 1) otkaz ugovora o radu; 2) isplata minimalne zarade. Ako meu stranama u individualnom sporu tee sudski postupak iz istog injeninog i pravnog osnova, strane u sporu dune su da sudu zajedniki podnesu zahtev za prekid postupka.

1) Postupak pred arbitrom lan 31. Arbitar je duan da zakae raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obavetava strane u sporu. Rasprava se odrava u prisustvu strana u sporu i arbitra. Arbitar otvara raspravu i utvruje da li sva pozvana lica prisustvuju raspravi. Ako jedna od strana u sporu neopravdano izostane sa rasprave arbitar moe da odri raspravu u njenom odsustvu, uzimajui u obzir dokumentaciju koju je ta strana dostavila. Svaka strana u sporu moe da povue predlog za pokretanje postupka pred arbitrom najkasnije do dana otvaranja rasprave. Odravanje rasprave je javno. lan 32.

Arbitar moe da iskljui javnost na zahtev strana u sporu, ako za to postoje opravdani razlozi. lan 33. Arbitar vodi raspravu, uzima izjave od strana u sporu i drugih lica u postupku, izvodi dokaze i stara se da se u toku rasprave iznesu sve injenice relevantne za odluivanje. Strane u sporu imaju pravo da se pred arbitrom izjasne o predmetu spora i odgovore na navode druge strane u sporu. Arbitar odluuje o odlaganju rasprave, po slubenoj dunosti ili na zahtev strane u sporu. U sluaju iz stava 3. ovog lana arbitar je duan da zakae raspravu najkasnije u roku od pet dana od dana odlaganja rasprave. Arbitar moe da angauje vetaka. lan 34.

Na vetaka se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeu arbitra. lan 35.

Strane u sporu imaju pravo da daju zavrnu re na raspravi. Ako arbitar smatra da je predmet spora raspravljen tako da moe da odlui, zakljuuje raspravu. lan 36. Arbitar donosi reenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave. Reenje sadri: 1) ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedite strana u sporu; 2) izreku; 3) obrazloenje; 4) datum donoenja reenja; 5) ime, prezime i potpis arbitra. Protiv reenja nije dozvoljena alba. Reenje je pravnosnano i izvrno danom dostavljanja stranama u sporu, a ako je u reenju odreeno da se radnja koja je predmet izvrenja moe izvriti u ostavljenom roku, reenje postaje izvrno istekom tog roka. lan 37. Strane u sporu su dune da obaveste sud o donoenju reenja ako je postupak pred sudom prekinut.

141. Pojam i vrste kolektivnih prava 142. Kolektivna prava zaposlenih 143. Kolektivna prava poslodavaca 144. Pravo na sindikalno udruivanje i naela organizovanja
lan 6. Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa. 2. Sindikat zaposlenih lan 206. Zaposlenima se jami sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. lan 207. Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice. Poslodavac je duan da zaposlenom koji je lan sindikata na ime sindikalne lanarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajui raun sindikata. lan 208. Sindikat je duan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i lanova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata. lan 209.

Sindikat ima pravo da bude obaveten od strane poslodavca o ekonomskim i radnosocijalnim pitanjima od znaaja za poloaj zaposlenih, odnosno lanova sindikata. lan 210. Poslodavac je duan da sindikatu obezbedi tehniko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti. Tehniko-prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvruju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata. lan 211. Ovlaeni predstavnik sindikata ima pravo na plaeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju lanova sindikata. Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog lana nije zakljuen, ovlaeni predstavnik sindikata za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo: 1) na 40 plaenih asova rada meseno ako sindikat ima najmanje 200 lanova i po jedan as meseno za svakih sledeih 100 lanova; 2) na srazmerno manje plaenih asova ako sindikat ima manje od 200 lanova. Kolektivnim ugovorom ili sporazumom iz stava 1. ovog lana moe se utvrditi da ovlaeni predstavnik sindikata u potpunosti bude osloboen obavljanja poslova za koje je zakljuio ugovor o radu. Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog lana nije zakljuen, predsednik podrunice i lan organa sindikata imaju pravo na 50% plaenih asova iz stava 2. ovog lana. lan 212. Sindikalni predstavnik ovlaen za kolektivno pregovaranje, odnosno odreen za lana odbora za kolektivno pregovaranje, ima pravo na plaeno odsustvo za vreme pregovaranja. lan 213. Sindikalni predstavnik koji je odreen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaeno odsustvo sa rada za vreme zastupanja. lan 214. Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa l. 211 - 213. ovog zakona ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Naknadu zarade iz stava 1. ovog lana plaa poslodavac.

145. Uslovi za osnivanje i registracija sindikata


lan 6. Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa. 3. Osnivanje sindikata i udruenja poslodavaca lan215. (statutom)

Sindikat, u smislu lana 6. ovog zakona, moe da se osnuje u skladu sa optim aktom sindikata. lan 216. Udruenje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapoljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. lan 217. Sindikat i udruenje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom. Nain upisa u registar sindikata i udruenja poslodavaca propisuje ministar. Iz pravilnika o upisu sindikalnih organizacija u registar lan 4. Prijava za upis u Registar podnosi se ministarstvu nadlenom za poslove rada. Prijavu iz stava 1. ovog lana podnosi ovlaeno lice sindikata na odgovarajuem obrascu i to: 1) prijavu za upis sindikata - na obrascu broj 1; 2) prijavu za upis promene podataka - na obrascu broj 2; 3) prijavu za brisanje sindikata - na obrascu broj 3. Ovlaenim licem, u smislu stava 2. ovog lana, za sindikate organizovane kod poslodavca, smatra se lice koje je od sindikata iji je lan ovlaeno da podnese prijavu, a u radnom je odnosu kod tog poslodavca. lan 5. Uz prijavu za upis sindikata u Registar, podnosi se: 1) akt o osnivanju sindikata; 2) ovlaenje za podnoenje prijave, koje sadri ime i prezime i broj line karte ovlaenog lica. U Registar ne mogu da budu upisane pod istim nazivom dve ili vie sindikalnih organizacija osnovanih kod istog poslodavca, niti dva ili vie sindikata, odnosno saveza sindikata pod istim nazivom.

146. Uslovi za osnivanje i registracija udruenja poslodavaca


lan 216. Udruenje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapoljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. lan 217. Sindikat i udruenje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom. Nain upisa u registar sindikata i udruenja poslodavaca propisuje ministar.

147. Fondovi sindikata 148. Fondovi udruenja poslodavaca 149. Reprezentativnost sindikata

4. Reprezentativnost sindikata Sindikat se smatra reprezentativnim: lan 218.

1) ako je osnovan i deluje na naelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja; 2) ako je nezavisan od dravnih organa i poslodavaca; 3) ako se finansira preteno iz lanarine i drugih sopstvenih izvora; 4) ako ima potreban broj lanova na osnovu pristupnica u skladu sa l. 219. i 220. ovog zakona; 5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom. Prilikom utvrivanja reprezentativnosti na osnovu broja lanova, prioritet ima poslednja potpisana pristupnica sindikatu. lan 219. Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz lana 218. ovog zakona i u koji je ulanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca. Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koji je neposredno ulanjeno najmanje 15% zaposlenih kod tog poslodavca. lan 220. Reprezentativnim sindikatom za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz lana 218. ovog zakona i u koji je ulanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. 6. Utvrivanje reprezentativnosti sindikata i udruenja poslodavaca 1) Organ nadlean za utvrivanje reprezentativnosti lan 223. Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvruje poslodavac u prisustvu predstavnika zainteresovanih sindikata, u skladu sa ovim zakonom. Sindikat moe da podnese zahtev za utvrivanje reprezentativnosti Odboru za utvrivanje reprezentativnosti sindikata i udruenja poslodavaca (u daljem tekstu: Odbor): 1) ako mu nije utvrena reprezentativnost u smislu stava 1. ovog lana u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva; 2) ako smatra da reprezentatavnost sindikata nije utvrena u skladu sa ovim zakonom. lan 224. Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, i reprezentativnost udruenja poslodavaca - utvruje ministar, na predlog Odbora, u skladu sa ovim zakonom. lan 225. Odbor ine po tri predstavnika Vlade, sindikata i udruenja poslodavaca, koji se imenuju na etiri godine.

Predstavnike Vlade imenuje Vlada na predlog ministra, a predstavnike sindikata i udruenja poslodavaca imenuju sindikati i udruenja poslodavaca - lanovi Socijalnoekonomskog saveta. Administrativno-strune poslove za Odbor obavlja ministarstvo. 2) Zahtev za utvrivanje reprezentativnosti lan 226. Zahtev za utvrivanje reprezentatavnosti (u daljem tekstu: zahtev) u smislu lana 223. stav 1. ovog zakona sindikat podnosi poslodavcu. Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz lana 218. stav 1. ta. 4) i 5) i lana 219. ovog zakona.

150. Reprezentativnost udruenja poslodavaca


5. Reprezentativnost udruenja poslodavaca lan 221, Udruenje poslodavaca smatra se reprezentativnim: 1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom; 2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavaca - lanova udruenja poslodavaca, u skladu sa lanom 222. ovog zakona. lan 222. Reprezentativnim udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruenje poslodavaca u koje je ulanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapoljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. Reprezenatativnost udruzenja poslodavaca utvrdjuje reprezentativnosti sindikata i udruzenja poslodavaca odbor za utvrdjivanje

lan 227. Zahtev za utvrivanje reprezentativnosti u smislu lana 223. stav 2. i lana 224. ovog zakona sindikat, odnosno udruenje poslodavaca, podnosi Odboru. Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentatavnosti iz lana 218. stav 1. ta. 4) i 5) i l. 219-222. ovog zakona, a za sindikat kod poslodavca i dokaz o ispunjenosti uslova iz lana 223. stav 2. ovog zakona. Uz zahtev se dostavlja izjava lica ovlaenog za zastupanje i predstavljanje sindikata, odnosno udruenja poslodavaca, o broju lanova. Ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji odreene teritorijalne jedinice, u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti utvruje se na osnovu podataka organa nadlenog za statistiku, odnosno drugog organa koji vodi odgovarajuu evidenciju. Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvruje se na osnovu potvrde poslodavca. Poslodavac je duan da izda potvrdu o broju zaposlenih na zahtev sindikata. 3) Postupak po zahtevu lan 228.

U postupku utvrivanja reprezentativnosti sindikata predstavnici sindikata osnovanih kod poslodavca.

kod

poslodavca

uestvuju

O zahtevu iz lana 226. ovog zakona poslodavac odluuje reenjem na osnovu podnetih dokaza o ispunjenju uslova reprezentativnosti, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva. lan 229. Odbor utvruje da li su zahtev i dokazi podneti u skladu sa lanom 227. ovog zakona. Podnosilac zahteva duan je da na zahtev Odbora dostavi i pristupnice sindikatu, odnosno sporazume i druge dokaze o pristupanju poslodavaca udruenju poslodavaca. Podnosilac zahteva duan je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu podneti dokazi iz lana 227. ovog zakona. Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku utvrenom u stavu 3. ovog lana. lan 230. Ministar na predlog Odbora donosi zakljuak o odbacivanju zahteva: 1) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev pre podnoenja zahteva za utvrivanje reprezentativnosti poslodavcu, odnosno pre isteka roka iz lana 223. stav 2. taka 1) ovog zakona; 2) ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku utvrenom u lanu 229. stav 3. ovog zakona. lan 231. Ministar Donosi reenje o utvrivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruenja poslodavaca, na predlog Odbora, ako su ispunjeni uslovi utvreni ovim zakonom. Reenje iz stava 1. ovog lana donosi se u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva, odnosno od dana otklanjanja nedostataka u smislu lana 229. stav 3. ovog zakona. Ministar donosi reenje o odbijanju zahteva, na predlog Odbora, ako sindikat, odnosno udruenje poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti utvrene ovim zakonom. Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor. lan 232. Ministar moe da zahteva od Odbora preispitivanje predloga o utvrivanju reprezentativnosti, u roku od osam dana od dana dostavljanja predloga, ako oceni da nisu utvrene sve injenice bitne za utvrivanje reprezentativnosti. Odbor je duan da se izjasni o zahtevu iz stava 1. ovog lana i dostavi konaan predlog ministru u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga Odbora. Ministar je duan da postupi po predlogu iz stava 2. ovog lana i donese reenje u smislu lana 231. ovog zakona. 4) Preispitivanje utvrene reprezentativnosti lan 233. Sindikat, poslodavci i udruenje poslodavaca mogu podneti zahtev za preispitivanje utvrene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donoenja reenja iz lana 228. stav 2, lana 231. stav 1. i lana 232. stav 3. ovog zakona. Preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, utvrene reenjem poslodavca, moe se pokrenuti na inicijativu poslodavca, odnosno na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca.

Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvrene reenjem ministra moe podneti poslodavac kod koga je osnovan sindikat ija se reprezentativnost preispituje ili drugi sindikat kod tog poslodavca. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata iz lana 220. ovog zakona moe da podnese sindikat osnovan za teritorijalnu jedinicu, odnosno granu, grupu, podgrupu ili delatnost za koju je osnovan sindikat ija se reprezentativnost preispituje. Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti udruenja poslodavaca iz lana 222. ovog zakona moe da podnese udruenje poslodavaca osnovano za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno teritorijalnu jedinicu za koju je osnovano udruenje poslodavaca ija se reprezentativnost preispituje. lan 234. Zahtev iz lana 233. stav 2. ovog zakona podnosi se poslodavcu kod koga je osnovan sindikat ija se reprezentativnost preispituje. Zahtev i inicijativa iz lana 233. stav 2. sadre naziv sindikata, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navoenje dokaza koji na to ukazuju. Poslodavac je duan da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog lana, odnosno pokretanja inicijative iz stava 2. ovog lana, o tome obavesti sindikat ija se reprezentatavnost preispituje i zatrai da dostavi dokaze o ispunjavanju uslova reprezentatavnosti u skladu sa ovim zakonom. Sindikat je duan da u roku od osam dana od dana prijema obavetenja iz stava 3. ovog lana dostavi poslodavcu dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti. lan 235. Zahtev iz lana 233. st. 3-5. ovog zakona podnosi se Odboru i sadri naziv sindikata, odnosno udruenja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navoenje dokaza koji na to ukazuju. Odbor je duan da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog lana o tome obavesti sindikat, odnosno udruenje poslodavaca, ija se reprezentativnost preispituje i zatrai da dostave dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom. Sindikat, odnosno udruenje poslodavaca, duni su da, u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja iz stava 2. ovog lana, dostave Odboru dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti. lan 236. Postupak za preispitivanje reprezentativnosti sindikata, odnosno udruenja poslodavaca, vodi se u skladu sa odredbama l. 228-232. ovog zakona. lan 237. Reenje o reprezentativnosti i reenje o gubitku reprezentativnosti sindikata za odreenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno za teritorijalnu jedinicu, kao i reenje o utvrivanju reprezentativnosti i reenje o gubitku reprezentativnosti udruenja poslodavaca, objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

151. Uslovi za rad sindikata kod poslodavca


Str 486-487

152. Posebna zatita radnikih predstavnika (Konvencija MOR-a br. 135)


KONVENCIJA BROJ 135 O RADNICKIM PREDSTAVNICIMA IZ 1971.

Radnicki predstavnici u preduzecu treba da uzivaju efikasnu zastitu od svakog postupka koji je stetan po njih, ukljucujucu i otpustanje, a koji se zasniva na njihovom statusu ili aktivnostima u svojstvu radnickog predstavnika ili na clanstvu u sindikatu ili ucescu u sindikalnim aktivnostima, ukoliko postupaju u skladu sa vazecim zakonima ili kolektivnim sporazumima ili drugim zajednickim aranzmanima. Radnickim predstavnicima u preduzecu treba pruziti one olaksice koje maogu biti potrebne da bi im se omogucilo da izvrsavaju svoje zadatke brzo i efikasno. U vezi sa ovim treba voditi racuna o karakteristikama sistema profesionalnih odnosa zemlje i potrebama, velicini i mogucnostima zainteresovanog preduzeca. Pruzanje tih olaksica ne treba da umanji efikasno poslovanje doticnog preduzeca. Za svrhe ove konvencije termin "radnicki predstavnici" oznacava lica koja su priznata kao takva prema nacionalnim zakonima ili praksi, bezobzira da li su: Sindikalni predstavnici, naime predstavnici imenovani ili izabrani od strane sindikata; ili Izabrani predstavnici, naime, predstavnici koje su slobodno izabrali radnici preduzeca u skladu sa odredbama nacionalnih zakona ili propisa ili kolektivnih sporazuma i cije funkcije ne obuhvataju aktivnosti koje su priznate kao iskljucivi prerogativ sindikata u doticnoj zemlji. Nacionalni zakoni ili propisi, kolektivni sporazumi, arbitrazne odluke ili sudske presude mogu da odrede tip ili tipove radnickih predstavnika koji ce imati pravo na zastitu i olaksice predvidjene u ovoj konvenciji. Kada u istom preduzecu postoje i sindikalni prestavnici i izabrani predstavnici, gde god je potrebno treba preduzeti odgovarajuce mere da se obezbedi da se postojanje izabranih predstavnika ne koristi da se potkopa polozaj zainteresovanih sindikata ili njihovih predstavnika i da se podstakne saradnja po svim ralevantnim pitanjima izmedju izabranih predstavnika i sindikalnih predstavnika. Primena odredbama ove konvencije se moze obezbediti putem nacionalnih zakona ili propisa ili kolektivnih sporazuma ili na bilo koji drugi nacin saglasan nacionalnoj praksi.

153. Pravo na kolektivno pregovaranje (u uem i irem smislu) 154. Pravna priroda kolektivnog ugovora o radu

kolektivnim ugovorom se u skladu sa zakonom i drugim propisom odredjuju: 1. 2. 3. 4. Obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa Postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora Medjusobni odnosi ucesnika kolektivnog ugovora Druga pitanja od znacaja za zaposlenog i poslodavca

Kolektivni ugovor se zakljucuje u pisanoj formi. Odredjivanje da se kolektivni ugovor zakljucuje u skladu sa zakonom, znaci da je to regulativa paralelna sa zakonom i da sledi njegovu koncepciju. Odredba prema kojoj se kolektivnim ugovorom uredjuju prava, obaveze i odgovornosti u skladu i sa drugim propisima nije jasna ili nije prihvatljiva. Ako ona znaci: u skladu sa Medjunarodnim konvencijama, drugim medjunarodnim aktima, tripartitnim sporazumima i sl., onda je ona prihvatljiva. Ako ova odredba, medjutim, znaci da se kolektivnim ugovorom uredjuju prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa podzakonskim aktima aktima drzavnih organa, ova odredba nije adekvatna niti prihvatljiva. Zamenljivost kolektivnog ugovora

Zakljucivanje kolektivnog ugovora nije obavezno. Naime: lan 3. Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora. Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: 1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zakljuen sporazum o udruivanju u skladu sa ovim zakonom; 2) ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za poetak pregovora radi zakljuivanja kolektivnog ugovora; 3) ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana zapoinjanja pregovora; 4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za poetak pregovora za zakljuivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca. U sluaju iz stava 2. taka 3) ovog lana uesnici kolektivnog ugovora duni su da nastave pregovore u dobroj volji. Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: direktor). Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: preduzetnik). Pravilnik o radu prestaje da vai danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog lana. Iz ovog jasno proistice da su kod nas : kolektivni ugovori fakultativni Da se umesto kolektivnim ugovorom kod nas prava obaveze i odgovornosti mogu uredjivati pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.

155. Obligacioni deo kolektivnog ugovora o radu


Kolektivni ugovor sadrzi dve vrste odredbi: Odrebe normativnog karaktera i Odredbe obligacionog karaktera Opsta pravila koja se ticu prava i obaveza iz radnog odnosa (prava i obaveze poslodavca i radnika) imaju normativni karakter. Kolektivni ugovor sadrzi i obligacioni deo koji se tice strana ugovornica, o kolektivnim pravima i nacinu resavanja sporova. Kolektivni ugovor u normativnom delu sadrzi odredbe o platama, radnom vremenu, odmorima i odsustvima tehnoloskom visku i slicno

156. Normativni deo kolektivnog ugovora o radu


Vidi prethodno

157. Vrste kolektivnih ugovora o radu

2. Vrste kolektivnih ugovora lan 241. Kolektivni ugovor moe da se zakljui kao: opti, poseban, i kod poslodavca. lan 242. Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odreenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuju se za teritoriju Republike Srbije. lan 243. Poseban kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

158. Meusobni odnos kolektivnih ugovora o radu (in favor laborem) 159. Neposredno dejstvo i proirenje kolektivnog ugovora o radu
Str 509.

160. Kolektivni radni spor (pravni i interesni)


Str.527 + str 534-535

161. Metodi mirnog reavanja kolektivnih radnih sporova


str 528

162. Mirenje i posredovanje


Str 529

163. Arbitraa (pravna, interesna, poslednje ponude)


lan 265. Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora moe da reava arbitraa koju obrazuju uesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora. Odluka arbitrae o spornom pitanju obavezuje uesnike. Sastav i nain rada arbitrae ureuje se kolektivnim ugovorom. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadlenim sudom da ostvare zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom. Iz kolektivnog ugovora Arbitraa ima neparan broj lanova. U sastav arbitrae iz stava 3. ovog lana ulazi podjednak broj predstavnika strana u sporu koji se biraju sa liste arbitara i jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumom. Ako nema liste arbitara, arbitre sporazumno odreuju strane u sporu iz kategorije nepristrasnih strunjaka za oblast koja je predmet spora. Iz zakona o mirnom resavanju radnih sporova 3. Individualni spor

lan 30. Individualni spor moe da se reava pred arbitrom, u skladu sa ovim zakonom, ako je predmet spora: 1) otkaz ugovora o radu; 2) isplata minimalne zarade. Ako meu stranama u individualnom sporu tee sudski postupak iz istog injeninog i pravnog osnova, strane u sporu dune su da sudu zajedniki podnesu zahtev za prekid postupka. 1) Postupak pred arbitrom lan 31. Arbitar je duan da zakae raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obavetava strane u sporu. Rasprava se odrava u prisustvu strana u sporu i arbitra. Arbitar otvara raspravu i utvruje da li sva pozvana lica prisustvuju raspravi. Ako jedna od strana u sporu neopravdano izostane sa rasprave arbitar moe da odri raspravu u njenom odsustvu, uzimajui u obzir dokumentaciju koju je ta strana dostavila. Svaka strana u sporu moe da povue predlog za pokretanje postupka pred arbitrom najkasnije do dana otvaranja rasprave. Odravanje rasprave je javno. lan 32.

Arbitar moe da iskljui javnost na zahtev strana u sporu, ako za to postoje opravdani razlozi. lan 33. Arbitar vodi raspravu, uzima izjave od strana u sporu i drugih lica u postupku, izvodi dokaze i stara se da se u toku rasprave iznesu sve injenice relevantne za odluivanje. Strane u sporu imaju pravo da se pred arbitrom izjasne o predmetu spora i odgovore na navode druge strane u sporu. Arbitar odluuje o odlaganju rasprave, po slubenoj dunosti ili na zahtev strane u sporu. U sluaju iz stava 3. ovog lana arbitar je duan da zakae raspravu najkasnije u roku od pet dana od dana odlaganja rasprave. Arbitar moe da angauje vetaka. lan 34.

Na vetaka se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeu arbitra. lan 35. Strane u sporu imaju pravo da daju zavrnu re na raspravi. Ako arbitar smatra da je predmet spora raspravljen tako da moe da odlui, zakljuuje raspravu. lan 36. Arbitar donosi reenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave. Reenje sadri: 1) ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedite strana u sporu;

2) izreku; 3) obrazloenje; 4) datum donoenja reenja; 5) ime, prezime i potpis arbitra. Protiv reenja nije dozvoljena alba. Reenje je pravnosnano i izvrno danom dostavljanja stranama u sporu, a ako je u reenju odreeno da se radnja koja je predmet izvrenja moe izvriti u ostavljenom roku, reenje postaje izvrno istekom tog roka. lan 37. Strane u sporu su dune da obaveste sud o donoenju reenja ako je postupak pred sudom prekinut.

164. Republika sluba za mirno reavanje radnih sporova


Iz zakona o mirnom resavanju radnih sporova II. REPUBLIKA AGENCIJA ZA MIRNO REAVANJE RADNIH SPOROVA 1. Obrazovanje i delokrug lan 7. Obrazuje se Republika agencija za mirno reavanje radnih sporova kao posebna organizacija (u daljem tekstu: Agencija). lan 8. Agencija obavlja strune poslove koji se odnose na: 1) mirno reavanje kolektivnih i individualnih sporova; 2) izbor miritelja i arbitara; 3) voenje Imenika miritelja i arbitara (u daljem tekstu: Imenik); 4) struno usavravanje miritelja i arbitara; 5) odluivanje o izuzeu miritelja i arbitara; 6) evidenciju o postupcima mirnog reavanja radnih sporova; 7) druge poslove odreene zakonom. 2. Direktor Agencije lan 9. Radom Agencije rukovodi direktor. Direktora postavlja Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).

165. Pravo na trajk koncept


Str 537-538

166. Organizator trajka


Str 541-543

167. Najava trajka


Iz zakona o strajku (Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 29/96) lan 5. trajkaki odbor je duan da trajk najavi dostavljanjem poslodavcu odluke o stupanju u trajk, najdocnije pet dana pre dana odreenog za poetak trajka, odnosno dvadeset etiri asa pre poetka trajka upozorenja, ako ovim zakonom nije utvren drugi rok. Odluka o stupanju u trajk zaposlenih u grani ili delatnosti ili u generalni trajk dostavlja se nadlenom organu odgovarajueg udruenja poslodavaca, osnivau i nadlenom dravnom organu. Ako se trajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, mesto okupljanja uesnika u trajku ne moe biti van poslovnih - radnih prostorija, odnosno van kruga poslovnog prostora zaposlenih koji stupaju u trajk.

168. Priroda zahteva 169. Pravo na trajk u vitalnim slubama (minimum procesa rada)
Iz zakona o strajku (Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 29/96) lan 9. U delatnosti od javnog interesa ili u delatnosti iji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi ivot i zdravlje ljudi ili da nanese tetu velikih razmera, pravo na trajk zaposlenih moe se ostvariti ako se ispune i posebni uslovi utvreni ovim zakonom. Delatnost od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jeste delatnost koju obavlja poslodavac u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraaja, informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zatite, prosvete, drutvene brige o deci i socijalne zatite. Od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jesu i delatnosti od posebnog znaaja za odbranu i bezbednost Savezne Republike Jugoslavije koje utvrdi nadleni organ u skladu sa saveznim zakonom, kao i poslovi neophodni za izvravanje meunarodnih obaveza Savezne Republike Jugoslavije. Delatnosti iji bi prekid rada po prirodi posla, u smislu ovog zakona, mogao da ugrozi ivot i zdravlje ljudi ili da nanese tetu velikih razmera su: hemijska industrija, industrija elika i crna i obojena metalurgija. lan 10. Zaposleni koji obavljaju delatnosti iz lana 9. ovog zakona mogu poeti trajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeuje sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov ivota i rada graana ili rada drugog preduzea, odnosno pravnog ili fizikog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu.

Minimum procesa rada, u smislu stava 1. ovog lana, za javne slube i javna preduzea utvruje osniva, a za drugog poslodavca - direktor, pri emu se polazi od prirode delatnosti, stepena ugroenosti ivota i zdravlja ljudi i drugih okolnosti znaajnih za ostvarivanje potreba graana, preduzea i drugih subjekata (godinje doba, turistika sezona, kolska godina i dr.). Pri utvrivanju minimuma procesa rada u smislu stava 2. ovog lana, osniva, odnosno direktor obavezan je da uzme u obzir miljenje, primedbe i predloge sindikata. Nain obezbeivanja minimuma procesa rada, u smislu st. 1. i 2. ovog lana, utvruje se optim aktom poslodavca, u skladu sa kolektivnim ugovorom. Zaposlene koji su duni da rade za vreme trajka radi obezbeivanja minimuma procesa rada u smislu st. 1. do 3. ovog lana, po pribavljenom miljenju trajkakog odbora, direktor odreuje najdocnije pet dana pre poetka trajka. Ako se najdocnije pet dana pre poetka trajka ne obezbede uslovi iz st. 1. do 4. ovog lana, nadleni dravni organ, odnosno nadleni organ lokalne samouprave, do dana odreenog za poetak trajka, utvrdie mere i nain za ispunjenje tih uslova. lan 11. U delatnostima iz lana 9. ovog zakona trajk se najavljuje poslodavcu, osnivau, nadlenom dravnom organu i nadlenom organu lokalne samouprave najdocnije deset dana pre poetka trajka, dostavljanjem odluke o stupanju u trajk i izjave o nainu obezbeivanja minimuma procesa rada u skladu sa lanom 10. stav 1. ovog zakona. lan 12. U delatnostima iz lana 9. ovog zakona, trajkaki odbor, poslodavac i predstavnici nadlenog dravnog organa, odnosno organa lokalne samouprave, pored obaveza iz lana 6. ovog zakona, obavezni su da u periodu od najave trajka do dana odreenog za poetak trajka ponude predlog za reavanje spora i da s tim predlogom upoznaju zaposlene koji su najavili trajk i javnost. lan 13. trajkaki odbor duan je da za vreme trajka sarauje s poslodavcem radi obezbeenja minimuma procesa rada iz lana 10. ovog zakona. Zaposleni koji obavljaju poslove iz lana 9. ovog zakona duni su da za vreme trajka izvravaju naloge poslodavca.

170. Vrste trajka

Prema odredbama zakona o strajku strajk se moze organizovati u preduzecu, ili drugom pravnom licu, ili kod fizickog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu (poslodavac). Strajk moze biti organizovan u grani odnosno delatnosti. Strajk moze biti organizovan i kao generalni strajk. Strajk moze biti organizovan i kao strajk upozorenja, koji moe trajati najduze jedan sat.

171. Generalni trajk 172. Piketing (okupljanje uesnika trajka)


Str.548

173. Pravne posledice zakonitog trajka 174. Pravne posledice nezakonitog trajka 175. Prestanak trajka
Str. 543-544

176. Oblici kolektivnog delovanja slini trajku (trajk revnosti; trajk sitne sabotae; trajk protivnog smera) 177. Bojkot 178. Pravo poslodavca na lokaut (iskljuenje sa rada)
Str.548

179. Vrste lokauta 180. Pravne posledice odbrambenog lokauta 181. Pravo na participaciju u odluivanju
491-493

182. Savet zaposlenih


493-494

183. Uee predstavnika zaposlenih u upravnom odboru poslodavca


493

184. Sistem socijalne zatite


556-557 NORMATIVNI SISTEM SOCIJALNE ZASTITE IZ ZAKONA O SOCIJALNOJ ZATITI I OBEZBEIVANJU SOCIJALNE SIGURNOSTI GRAANA I. OSNOVNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ureuje se socijalna zatita i obezbeivanje socijalne sigurnosti graana. lan 2. Socijalnom zatitom u smislu ovog zakona smatra se organizovana drutvena delatnost koja ima za cilj pruanje pomoi graanima i njihovim porodicama kada dou u stanje socijalne potrebe i preduzimanje mera radi spreavanja nastajanja i otklanjanja posledica takvog stanja. Stanjem socijalne potrebe se smatra takvo stanje u kojem je graaninu ili porodici neophodna drutvena pomo u cilju savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranju uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, ukoliko se te potrebe ne mogu na drugi nain zadovoljiti, a na osnovama humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva. lan 3. Socijalna sigurnost obezbeuje se graanima koji su nesposobni za rad, a nemaju sredstva za izdravanje, kao i graanima i porodici koji svojim radom i po osnovu rada, putem srodnike obaveze izdravanja, po osnovu imovine i imovinskih prava ili na drugi nain ne mogu da obezbede dovoljna sredstva za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba. lan 4. Delatnou socijalne zatite smatraju se organizovane mere i aktivnosti na stvaranju uslova za ostvarivanje zatitne funkcije porodice, uslova za samostalan ivot i rad lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, ili za njihovo aktiviranje u skladu sa sposobnostima, obezbeivanje sredstava za ivot materijalno neobezbeenim za rad

nesposobnim graanima i drugim graanima koji su u stanju socijalne potrebe, kao i obezbeivanje drugih oblika socijalne zatite. lan 5. Radi obezbeivanja prava utvrenih ovim zakonom, osnivaju se ustanove socijalne zatite. Poslove radnog i profesionalnog osposobljavanja i zapoljavanja invalidnih lica pod posebnim uslovima, kojima se, u smislu ovog zakona, obezbeuje pravo na pomo za osposobljavanje za rad, obavljaju preduzea za radno i profesionalno osposobljavanje i zapoljavanje invalidnih lica i druga preduzea i ustanove u skladu sa zakonom. Poslove iz delatnosti socijalne zatite mogu obavljati i graani, kao i druge ustanove i preduzea u skladu sa zakonom. lan 6. Programima invalidskih, socijalno humanitarnih, strunih i drugih organizacija i udruenja graana, doprinosi se unapreenju socijalno-ekonomskog i drutvenog poloaja, rehabilitaciji i socijalizaciji invalida i drugih lica u stanju socijalne potrebe, kao i unapreenju profesionalnog i dobrovoljnog humanitarnog rada. lan 7. Nad strunim radom u obavljanju delatnosti i pojedinih poslova iz delatnosti socijalne zatite vri se nadzor. Nad zakonitou rada ustanova socijalne zatite i drugih pravnih i fizikih lica koja obavljaju delatnost socijalne zatite, vri se nadzor. lan 8. Prava iz ovog zakona vezana su za linost i ne mogu se prenositi. Novana primanja iz ovog zakona ne mogu biti predmet obezbeenja ili prinudnog izvrenja. Trokove postupka za ostvarivanje prava iz ovog zakona ne snose graani, ako ovim zakonom nije drugaije utvreno. O pravima iz ovog zakona vodi se jedinstvena evidencija. IZ ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRCI PORODICI SA DECOM lan 1. Ovim zakonom ureuje se finansijska podrka porodici sa decom. Finansijska podrka porodici sa decom, u smislu ovog zakona, obuhvata: 1) poboljanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece; 2) poseban podsticaj raanju dece;

3) podrku materijalno ugroenim porodicama sa decom, porodicama sa decom ometenom u razvoju i deci bez roditeljskog staranja.
IZ ZAKONA O DRUTVENOJ BRIZI O DECI Posle donosenja zakona o finansijskoj podrsci porodici sa decom iz zkona o drustvenoj brizi o deci primenjuju se jos samo odredbe o zastiti dece na duzem bolesnickom lecenju i dece iz socijalno ugrozenih porodica IZ ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU I. UVODNE ODREDBE

lan 1. Penzijsko i invalidsko osiguranje obuhvata obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje. lan 2. Ovim zakonom ureuje se obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovim zakonom ureuje se penzijsko i invalidsko osiguranje i za lica koja nisu obavezno osigurana po ovom zakonu, a ukljuila su se u obavezno osiguranje. lan 3. Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oteenja. lan 8. Sredstva za poveane obaveze koje nastaju usled sticanja i ostvarivanja prava pod posebnim uslovima za odreene kategorije osiguranika obezbeuju se u budetu. lan 9. Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obezbeuju se, odnosno ostvaruju kod republikih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: fond). IZ ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU lan 1. Ovim zakonom se ureuju prava iz zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih graana, obuhvaenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem i organizacija i finansiranje zdravstvenog osiguranja. lan 2. Obaveznim zdravstvenim osiguranjem zaposleni i drugi osiguranici utvreni ovim zakonom (u daljem tekstu: osigurana lica) obezbeuju sebi i lanovima svojih porodica pravo na zdravstvenu zatitu, pravo na novane naknade i druga prava utvrena ovim zakonom. lan 3. Zdravstveno osiguranje za graane koji nisu obavezno osigurani po ovom zakonu, odnosno osiguranje na vei obim i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja za lica koja nisu obavezno osigurana po ovom zakonu, moe se ustanoviti kao dobrovoljno osiguranje, u skladu sa ovim zakonom. lan 4. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica, niti se mogu nasleivati. Novane naknade i pomoi iz zdravstvenog osiguranja koje su dospele za isplatu, a ostale su neisplaene usled smrti osiguranog lica, mogu se nasleivati. lan 5. Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se doprinosom za zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje plaaju osiguranici i poslodavci, u skladu sa ovim zakonom. Sredstva za zdravstveno osiguranje se mogu obezbeivati i ueem osiguranika u trokovima odreenih vidova zdravstvene zatite, u skladu sa ovim zakonom.

lan 6. Sredstva za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se, a prava ostvaruju preko Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Zavod), kojim upravljaju osiguranici, u skladu sa ovim zakonom. IZ ZAKONA O IZBEGLICAMA lan 1. Srbima i graanima drugih nacionalnosti koji su usled pritiska hrvatske vlasti ili vlasti u drugim republikama, pretnje genocidom, kao i progona i diskriminacije zbog njihove verske i nacionalne pripadnosti ili politikog uverenja, bili prinueni da napuste svoja prebivalita u tim republikama i izbegnu na teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: izbeglice) obezbeuje se, u skladu s odredbama ovog zakona, zbrinjavanje radi zadovoljavanja njihovih osnovnih ivotnih potreba i omoguavanja socijalne sigurnosti. Zbrinjavanje izbeglica obezbeuje Republika Srbija do sticanja uslova za njihov povratak na podruja koja su napustili odnosno do obezbeivanja uslova za njihovu trajnu socijalnu sigurnost. Poloaj izbeglice utvruje se u skladu s odredbama ovog zakona. lan 2. Zbrinjavanje izbeglica obuhvata organizovani prihvat, privremeni smetaj, pomo u ishrani, odgovarajuu zdravstvenu zatitu i materijalnu i drugu pomo. Izbeglice imaju pravo na zapoljavanje i kolovanje, u skladu sa zakonom, i podleu vojnoj odnosno radnoj obavezi pod istim uslovima kao i graani Republike Srbije. Prava i obaveze iz st. 1. i 2. ovog lana izbeglice ostvaruju prema svom boravitu u Republici Srbiji. Nain i obim zbrinjavanja izbeglica propisuje Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada). ------------------NAPOMENA: Na osnovu odluke Saveznog ustavnog suda IU broj 18/94 i 253/01 ("Sl. glasnik RS", br. 45/02) utvruje se da odredba lana 2. stav 2. u delu koji glasi "vojnoj" nije saglasna sa Ustavom SRJ i Konvencijom o statusu izbeglica ("Sl. list FNRJ", broj 7/60). ------------------IZ ZAKONA O RADNOM OSPOSOBLJAVANJU I ZAPOLJAVANJU INVALIDA lan 1. Ovim zakonom ureuje se radno osposobljavanje i zapoljavanje invalida i lica ometenih u razvoju (u daljem tekstu: invalidi). lan 2. Radno osposobljavanje i zapoljavanje invalida, u smislu ovog zakona, obuhvata: 1) decu i omladinu ometenu u razvoju koja ne mogu da steknu obrazovanje i vaspitanje po planovima i programima obrazovanja i vaspitanja za uenike ometene u razvoju; 2) decu i omladinu ometenu u razvoju koja stiu obrazovanje i vaspitanje po planovima i programima obrazovanja i vaspitanja za uenike ometene u razvoju;

3) invalide rada, po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji ne mogu da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju, odnosno zaposle pod optim uslovima; 4) invalide s preostalom radnom sposobnou, koji ne mogu da se obrazuju, odnosno zaposle pod optim uslovima. Utvrivanje invalidnosti u smislu stava 1. ovog lana vri se po postupku utvrenom zakonom. IZ ZAKONA O SOCIJALNO-EKONOMSKOM SAVETU Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od znaaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava oveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog poloaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog ivota i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog reavanja kolektivnih radnih sporova, razvoja demokratije i izdavanja asopisa, broura i drugih publikacija iz delokruga svog rada. DALJE TU SU I: ZAKON O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA I CLANOVA NJIHOVIH PORODICA

ZAKON O PRAVIMA CIVILNIH INVALIDA RATA


ORGANIZACIONI SISTEM SOCIJALNE ZASTITE ZASTITE

185. Nastanak i razvoj sistema socijalnog osiguranja


551-556

186. Sistem socijalnog osiguranja (sigurnosti) 187. Naela obaveznog socijalnog osiguranja (solidarnost, uzajamnost, obaveznost, nezastarevanje prava) 188. Dobrovoljno socijalno osiguranje
IZ ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU III. DOBROVOLJNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE lan 16. Dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem osiguranici mogu, u skladu sa posebnim zakonom, obezbediti sebi i lanovima svoje porodice vei obim, kao i drugu vrstu prava od prava utvrenih ovim zakonom. Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu, dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem, u skladu sa posebnim zakonom, sebi i lanovima svoje porodice obezbediti prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje mogu organizovati i sprovoditi pravna lica, u skladu sa posebnim zakonom. Posebnim zakonom u smislu ovog lana podrazumeva se zakon kojim se ureuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i organizacija i poslovanje investicionih fondova koji sprovode dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje.

IZ ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU V. DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE lan 62. Zavod moe uvesti dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem mogu se osigurati graani koji nisu obavezno osigurani po ovom zakonu, a osiguranici koji su obavezno osigurani po ovom zakonu mogu obezbediti prava u veem obimu od obima prava koji se obezbeuju po ovom zakonu (pravo na: specijalizovanu rehabilitaciju, izbor specijalizovane zdravstvene ustanove, ortopedske sprave i pomagala, leenje u inostranstvu, putni trokovi, naknadu pogrebnih trokova, vei standard zdravstvenih usluga i dr.), kao i prava koja nisu utvrena ovim zakonom, kao: naknada za opremu novoroenog deteta i posmrtna pomo. Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem osiguranici mogu sebe i lanove svoje porodice osigurati i od rizika plaanja uea u trokovima zdravstvene zatite (participacije). Sredstva za dobrovoljno zdravstveno osiguranje vode se i koriste odvojeno od sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje blie ureuje Zavod.

189. Osiguranici i osigurana lica


IZ ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU II. OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE lan 10. Obavezno osigurana lica (u daljem tekstu: osiguranici), u smislu ovog zakona, jesu: 1) zaposleni (u daljem tekstu: osiguranik zaposleni); 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost (u daljem tekstu: osiguranik samostalnih delatnosti); 3) poljoprivrednici (u daljem tekstu: osiguranik poljoprivrednik). Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po vie osnova iz stava 1. ovog lana, osnov osiguranja odreuje se na taj nain to postojanje osnova osiguranja po prethodnoj taki iskljuuje osnov osiguranja iz naredne take. Obaveze za plaanje doprinosa po osnovu osiguranja utvruju se u skladu sa ovim zakonom.

Osiguranici zaposleni jesu:

lan 11.

1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u preduzeu, drugom pravnom licu, dravnom organu, organu jedinice lokalne samouprave ili kod fizikih lica (u daljem tekstu: poslodavac), izuzev lica iz lana 12. stav 1. taka 2) ovog zakona; 2) civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;

3) izabrana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno naknadu zarade; 4) lica koja su u skladu sa propisima o radu, u radnom odnosu odnosno zaposlena van prostorija poslodavca; 5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upueni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u preduzeu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje, ili ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno; 6) domai dravljani koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili meunarodnih organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava ili kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno; 7) domai dravljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, po propisima te drave, ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije; 8) strani dravljani i lica bez dravljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno, kao i kod meunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava, ako je takvo osiguranje predvieno meunarodnim ugovorom; 9) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu; 10) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga a imaju navrenih 26 godina ivota, odnosno bez obzira na godine ivota ako nisu na kolovanju; 11) lica za ijim je radom prestala potreba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbog steaja, likvidacije, odnosno u svim sluajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novanu naknadu prema propisima o radu i zapoljavanju. Osiguranici samostalnih delatnosti jesu: lan 12.

1) lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja; 2) lica koja su osnivai, odnosno lanovi privrednih drutava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom drutvu iji su osniva odnosno lan; 3) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvren posao ostvaruju naknadu (u daljem tekstu: ugovorena naknada), a nisu osigurani po drugom osnovu; 4) svetenici i verski slubenici ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja; 5) lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju novanu naknadu prema propisima o radu i zapoljavanju. Radom u smislu stava 1. taka 2) ovog lana smatra se predstavljanje i zastupanje privrednih drutava od strane njihovih osnivaa, odnosno lanova na osnovu upisa u registar nadlenog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlaenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se ureuje poloaj privrednih drutava.

lan 13. Osiguranici - poljoprivrednici jesu lica za koja se, prema zakonu, smatra da se bave poljoprivredom (poljoprivrednici, lanovi domainstva poljoprivrednika i lanovi meovitog domainstva), ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzija i na kolovanju. Domainstvom, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se zajednica ivota, privreivanja i troenja prihoda ostvarenih radom njenih lanova, bez obzira na srodstvo. Obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog domainstva, odnosno najmanje jedan lan domainstva, dok se ostali lanovi domainstva mogu osigurati pod uslovima propisanim ovim zakonom. lan 14. Svojstvo osiguranika stie se danom poetka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova. Svojstvo osiguranika utvruje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave osiguranja, u skladu s ovim zakonom. Svojstvo osiguranika ne moe se stei pre navrenih 15 godina ivota. Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, svojstvo osiguranika poljoprivrednika moe mirovati najdue pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s tim to to ne moe biti uzastopnih pet godina. lan 15. Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona, mogu se ukljuiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na nain predvien ovim zakonom. Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog lana stie se i prestaje danom podnoenja zahteva. IZ ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU II. OSIGURANA LICA 1. Osiguranici lan 8. Obavezno osigurana lica prema ovom zakonu (u daljem tekstu: osiguranici) su: 1) lica zaposlena: u preduzeu, kod drugog pravnog ili fizikog lica i u dravnom organu (u daljem tekstu: zaposleni kod poslodavca); civilna lica na slubi u Vojsci Jugoslavije i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama saveznog ministarstva nadlenog za odbranu; izabrana ili imenovana lica, ako za taj rad ostvaruju platu, odnosno zaradu; 2) dravljani Republike Srbije koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili meunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavnitava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno;

3) zaposlena lica upuena na rad u inostranstvo, odnosno zaposlena u preduzeu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje, ili ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno; 3a) dravljani Republike Srbije zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te drave, ne mogu ostvarivati ili koristiti van njene teritorije; 4) zaposleni za ijim je radom prestala potreba dok ostvaruju novanu naknadu prema propisima o radnim odnosima; 4a) zaposleni koji, u skladu sa propisima o radnim odnosima, koriste neplaeno odsustvo, za vreme i u sluajevima utvrenim zakonom i kolektivnim ugovorom, ako nisu osigurani po drugom osnovu; 5) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade po ovom zakonu; 6) nezaposlena lica dok primaju novanu naknadu prema propisima o pravima nezaposlenih lica; 7) korisnici penzije i prava na novane naknade u vezi sa prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom i zapoljavanjem, koji su ova prava ostvarili prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju; 8) osnivai, odnosno vlasnici preduzea koji u njima nisu zasnovali radni odnos i vlasnici, odnosno osnivai radnje, koji u njima obavljaju odreene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu; 9) lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, kao osnovno zanimanje (u daljem tekstu: lica koja obavljaju samostalnu delatnost); 10) zemljoradnici koji se bave poljoprivredom, ako nisu osigurani po drugom osnovu; 11) lica koja, u skladu sa propisima o radnim odnosima, obavljaju privremene ili povremene poslove, kao i odreene poslove van prostorija poslodavca, ako nisu osigurana po drugom osnovu; 12) svetenici i verski slubenici (u daljem tekstu: verski slubenici), kao i monasi i monahinje (u daljem tekstu: lica koja obavljaju verske funkcije); 13) dravljani Republike Srbije zaposleni u domainstvima dravljana Republike Srbije u radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije ije je sedite na teritoriji Republike;

14) dravljani Republike Srbije koji primaju penziju ili invalidninu iskljuivo od inostranog nosioca osiguranja dok borave na teritoriji Republike Srbije; 15) strani dravljani i lica bez dravljanstva koja su, na teritoriji Republike Srbije, zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno, kao i kod meunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava, ako je takvo osiguranje predvieno meunarodnim ugovorom; 16) strani dravljani koji privatnih poslodavaca na meunarodnoj tehnikoj usavravanja na teritoriji na teritoriji Republike rade kod domaih organizacija, odnosno osnovu posebnih ugovora o razmeni strunjaka ili sporazuma o saradnji, strani dravljani za vreme kolovanja ili strunog Republike.

Osnivau, odnosno vlasniku radnje iz stava 1. taka 8. ovog lana prestaje svojstvo osiguranika po tom osnovu za vreme privremene odjave radnje, ako za to vreme ne plaa doprinos za zdravstveno osiguranje, sem za vreme trajanja privremene spreenosti za rad nastale pre odjave radnje u skladu sa ovim zakonom.

III. LICA KOJIMA SE OBEZBEUJU PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U ODREENIM SLUAJEVIMA lan 15. Prava iz zdravstvenog osiguranja utvrena ovim zakonom, samo za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti obezbeuju se: 1) uenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi; 2) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju odreene poslove na osnovu ugovora o volonterskom radu, ugovora o dopunskom radu i ugovora o delu; 3) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske i studentske zadruge; 4) licima koja se nalaze na strunom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, po uputu organizacije nadlene za zapoljavanje; 5) uesnicima organizovanih javnih radova i licima koja se nalaze na osposobljavanju i obuavanju za odbranu; 6) licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju privremene ili povremene poslove, kao i odreene poslove van prostorija poslodavca, ako nisu osiguranici iz lana 8. stav 1. taka 11) ovog zakona. lan 16.

Dravljani zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ostvaruju zdravstvenu zatitu u obimu koji je utvren tim ugovorom. Trokovi zdravstvene zatite stranih dravljana iz stava 1. ovog lana, ako je meunarodnim ugovorom utvreno reciprono plaanje, isplauju se iz sredstava Zavoda i budeta Republike, sa po jednom polovinom. Trokove zdravstvene zatite za strane dravljane iz stava 1. ovog lana zdravstvenoj ustanovi plaa Zavod u punom iznosu, s tim to razliku nadoknauje iz budeta Republike. Trokove zdravstvene zatite za dravljane zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ako je tim ugovorom utvrena naknada stvarnih trokova, snosi Zavod u celini, a nadoknauje ih od inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja.

190. Osigurana lica lanovi porodice


IZ ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU 2. Osigurana lica - lanovi porodice lan 9. Prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeuju se i lanovima porodice lica iz lana 8. ta. 1. do 9. i ta. 11. do 16. osim lanova porodice stranih dravljana za vreme kolovanja ili strunog usavravanja na teritoriji Republike, kao i lanovima domainstava lica iz lana 8. taka 10. ovog zakona, ako nisu zdravstveno osigurana po svom osnovu. lanovima porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se: brani drug i deca roena u braku ili van braka, usvojena i pastorad i deca uzeta na izdravanje (lanovi ue porodice), kao i roditelji, ouh, maeha, usvojilac, deda, baba, unuad, braa i sestre, koje osiguranik izdrava. Domainstvom u smislu ovog zakona, smatra se zajednica ivota, privreivanja i troenja sredstava ostvarenih radom njenih lanova, bez obzira na srodstvo. lan 10. Brani drug osiguranika ima prava iz zdravstvenog osiguranja dok je u braku sa osiguranikom. Razvedeni brani drug kome je sudskom odlukom utvreno pravo na izdravanje ima prava iz zdravstvenog osiguranja ako je u momentu razvoda bio stariji od 45 godina (ena) odnosno 55 godina (mukarac), ili bez obzira na godine ivota ako mu je u vreme razvoda utvrena invalidnost prve kategorije u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju. lan 11. Dete osiguranika ima prava iz zdravstvenog osiguranja do navrene 15. godine ivota, odnosno do navrene 26. godine ivota ako je na redovnom ili vanrednom kolovanju ili na poslediplomskim studijama. Dete iz stava 1. ovog lana, koje je zbog bolesti prekinulo redovno kolovanje ima prava iz zdravstvenog osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi redovno ili vanredno kolovanje ima prava iz zdravstvenog osiguranja i posle starosne granice utvrene u stavu 1. ovog lana, ali najdue onoliko vremena koliko je trajao prekid kolovanja zbog bolesti. Opravdanost prekida kolovanja zbog bolesti ceni lekarska komisija koja se obrazuje u skladu sa ovim zakonom.

Ako dete iz stava 1. ovog lana postane nesposobno za samostalan ivot i rad u smislu propisa o invalidskom osiguranju pre nego to isteknu rokovi za redovno ili vanredno kolovanje ima prava iz zdravstvenog osiguranja i za vreme dok takva nesposobnost traje. Dete iz stava 1. ovog lana koje postane nesposobno za samostalan ivot i rad u smislu propisa o invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrenog u stavu 1. ovog lana ima prava iz zdravstvenog osiguranja dok takva nesposobnost traje ako ga osiguranik izdrava zbog toga to nema sopstvenih prihoda za izdravanje. lan 12. Unuad, braa i sestre, deca bez roditelja i deca za koje je organ starateljstva utvrdio da su bez roditeljskog staranja imaju prava iz zdravstvenog osiguranja ako ih osiguranik izdrava. Deca koja imaju jednog ili oba roditelja imaju prava iz zdravstvenog osiguranja kao deca koju je osiguranik uzeo na izdravanje ako roditelji zbog svog zdravstvenog stanja ili drugih okolnosti nisu u mogunosti da privreuju, odnosno da se staraju o deci i da ih izdravaju. Zdravstveno stanje roditelja utvruje lekarska komisija utvrena ovim zakonom, a postojanje drugih okolnosti zbog kojih roditelji nisu u mogunosti da se staraju o deci i da ih izdravaju - organ starateljstva. Deca iz st. 1. i 2. ovog lana imaju prava iz zdravstvenog osiguranja pod uslovima utvrenim u lanu 14. ovog zakona. lan 13. Roditelji, ouh i maeha, usvojilac, koje osiguranik izdrava zbog toga to nemaju dovoljno sredstava za izdravanje imaju prava iz zdravstvenog osiguranja: ako su navrili 50 godina (majka), odnosno 60 godina (otac), ili ako su mlai, ali su nesposobni za privreivanje, a ta nesposobnost odgovara invalidnosti prve kategorije u smislu propisa o invalidskom osiguranju. Deda i baba osiguranika imaju prava iz zdravstvenog osiguranja pod uslovima iz stava 1. ovog lana. lan 14. lanovi porodice iz l. 12. i 13. ovog zakona imaju prava iz zdravstvenog osiguranja ako ih osiguranik izdrava zato to nemaju sopstvenih sredstava dovoljnih za izdravanje, pod uslovom da prava iz zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju po drugom osnovu. Smatra se da lan porodice nema dovoljno sredstava za izdravanje ako nema sopstvenih prihoda ili njegovi prihodi ne prelaze 50% od prosene zarade radnika na teritoriji optine, odnosno grada Beograda u prethodnoj kalendarskoj godini. IZ ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU 3. Porodina penzija lan 27. Pravo na porodinu penziju mogu ostvariti lanovi porodice: 1) umrlog osiguranika koji je navrio najmanje pet godina staa osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju; ili 2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije. Ako je smrt lica iz lana 17. ovog zakona nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, lanovi njegove porodice stiu pravo na porodinu penziju bez obzira na duinu penzijskog staa tog lica.

lan 28. lanovima porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava iz lana 27. ovog zakona smatraju se: 1) brani drug; 2) deca (roena u braku ili van braka ili usvojena, pastorad koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao, unuad, braa i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao); 3) roditelji (otac i majka, ouh i maeha i usvojioci) koje je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao. Pravo na porodinu penziju moe ostvariti i brani drug iz razvedenog braka ako mu je sudskom presudom utvreno pravo na izdravanje. lan 29. Udova stie pravo na porodinu penziju: 1) ako je do smrti branog druga, navrila 48 godina ivota; ili 2) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga, postala potpuno nesposobna za rad; ili 3) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu, a udova obavlja roditeljsku dunost prema toj deci. Udova koja u toku trajanja prava prema tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, zadrava pravo na porodinu penziju dok postoji ta nesposobnost. Udova koja do smrti branog druga, nije navrila 48 godina ivota ali je navrila 43 godine ivota, stie pravo na porodinu penziju kad navri 48 godina ivota. Udova koja u toku trajanja prava na porodinu penziju steenog na nain iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana navri 48 godina ivota, trajno zadrava pravo na porodinu penziju. Udova kojoj pravo na porodinu penziju prestane pre navrene 48, ali posle navrene 43 godine ivota moe ponovo ostvariti pravo kad navri 48 godina ivota. lan 30. Udovac stie pravo na porodinu penziju: 1) ako je do smrti branog druga, navrio 53 godine ivota, ili 2) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga, postao potpuno nesposoban za rad; ili 3) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu, a udovac obavlja roditeljsku dunost prema toj deci. Udovac koji u toku trajanja prava po tom osnovu postane potpuno nesposoban za rad, zadrava pravo na porodinu penziju dok postoji ta nesposobnost. Udovac koji u toku trajanja prava na porodinu penziju steenog na nain iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana navri 53 godine ivota, trajno zadrava pravo na porodinu penziju. lan 31. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada do navrenih 15 godina ivota. Posle navrenih 15 godina ivota dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada do zavretka kolovanja, ali najdocnije do navrenih: 1) 20 godina ivota, ako pohaa srednju kolu; 2) 23 godine ivota, ako pohaa viu kolu; 3) 26 godina ivota, ako pohaa fakultet.

Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan ivot i rad, nastala do uzrasta do koga se deci obezbeuje pravo na porodinu penziju. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan ivot i rad, nastala posle uzrasta do koga se deci obezbeuje pravo na porodinu penziju, a pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga je osiguranik odnosno korisnik prava izdravao do svoje smrti. Detetu kome je kolovanje prekinuto zbog bolesti, pravo na porodinu penziju pripada i za vreme bolesti do navrenih godina ivota iz stava 2. ta. 1) do 3) kao i iznad tih godina, ali najvie za onoliko vremena koliko je zbog bolesti izgubilo od kolovanja. Invalidno dete, u skladu sa propisima o razvrstavanju dece ometene u razvoju i dete iz stava 4. ovog lana, stie pravo na porodinu penziju i posle prestanka zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti.

191. Osigurani rizici i osigurani sluajevi 192. Pojam zdravstvene zatite (zakonska definicija i zdravstvena zatita kao opti interes)
570-571

193. Specifina zdravstvena zatita


STR. 572

194. Prijava zdravstvenog osiguranja i isprave kojima se dokazuje svojstvo osiguranika


Str. 577

195. Zdravstvene ustanove i zdravstvena zatita


Str. 577-578

196. Ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu


Str 581.

197. Nadlenost organa i struno-medicinskih organa


Str 581-582

198. Profesionalna tajna


Str 582

199. Zdravstveni radnici (Hipokratova zakletva)


Str 583-584

200. Osnovna prava iz zdravstvenog osiguranja


588.

201. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad


B) Naknada zarade 1. Sluajevi i uslovi za sticanje prava na naknadu zarade lan 29. Pravo na naknadu zarade imaju osiguranici:

1) zaposleni iz lana 8. ta. 1) do 3) ovog zakona; 2) vlasnici, odnosno osnivai radnje koji istovremeno u njima obavljaju odreene poslove i lica koja obavljaju samostalnu delatnost iz lana 8. ta. 8) i 9) ovog zakona; 3) svetenici i verski slubenici iz lana 8. taka 12) ovog zakona. lan 30. Naknada zarade pripada osiguranicima iz lana 29. ovog zakona ako su: 1) usled bolesti ili povrede privremeno nesposobni za rad; 2) spreeni da rade zbog medicinskog ispitivanja; 3) izolovani kao kliconoe ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini; 4) odreeni da neguju obolelog lana ue porodice pod uslovima utvrenim ovim zakonom; 5) spreeni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa; 6) odreeni za pratioca bolesnika upuenog na leenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok borave kao pratilac u stacionaru, u skladu sa optim aktom Zavoda; 7) spreeni da rade zbog odravanja trudnoe. lan 31. Kada organ za ocenu radne sposobnosti, odnosno privremene spreenosti za rad u toku leenja zaposlenog iz lana 29. taka 1. ovog zakona koji prima naknadu zarade utvrdi da je njegovo zdravstveno stanje poboljano i da bi rad bio koristan za bre uspostavljanje pune radne sposobnosti, moe odrediti da zaposleni odreeno vreme radi sa skraenim radnim vremenom, a najmanje etiri sata dnevno. Ovakav rad sa skraenim radnim vremenom moe trajati najdue tri meseca neprekidno ili sa prekidima u toku jedne godine. Organizacija, odnosno poslodavac kod koga je zaposleni u radnom odnosu duan je da zaposlenom obezbedi rad sa skraenim radnim vremenom. lan 32. Naknada zarade osiguraniku iz lana 29. ovog zakona zbog nege obolelog lana ue porodice mlaeg od 15 godina pripada najdue do 15 dana, a ako je oboleli lan ue porodice stariji od 15 godina najdue do 7 dana. Naknada zarade pripada osiguraniku iz lana 29. ovog zakona i kada lekarska komisija u sluaju teeg oboljenja utvrdi potrebu nege lana ue porodice mlaeg od 3 godine u trajanju najvie do 4 meseca, za dete starije od 3 godine a mlae od 15 godina do 60 dana, a za lana ue porodice starijeg od 15 godina do 30 dana. Naknada iz stava 2. ovog lana moe se odobriti za svaki sluaj akutnog oboljenja, a jednom godinje kod hroninog oboljenja. Naknada iz st. 1. i 2. ovog lana za negu deteta pripada pod uslovom da su oba roditelja zaposlena, odnosno da obavljaju samostalnu delatnost na osnovu koje su osigurani ili da dete ima samo jednog roditelja, kao i kada jedan od roditelja nije zaposlen, odnosno ne obavlja samostalnu delatnost, ali je iz zdravstvenih razloga spreen da neguje obolelo dete. lan 33. Naknada zarade u skladu sa ovim zakonom, pripada od prvog dana te spreenosti i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme za koje bi osiguranik primao zaradu, odnosno naknadu zarade zbog rada sa skraenim radnim vremenom i naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajuem poslu u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, da nije nastupila privremena spreenost za rad. Organ za ocenu radne sposobnosti utvruje trajanje privremene spreenosti za rad.

Pravo na naknadu zarade prestaje i kada reenje o utvrenoj invalidnosti prema propisima o invalidskom osiguranju postane pravosnano. lan 34. U sluaju dueg trajanja spreenosti za rad prouzrokovane boleu ili povredom, a najkasnije po isteku jedne godine neprekidne nesposobnosti za rad, Zavod je duan da radnika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi nadlenom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Kada je radnik u toku privremene spreenosti za rad upuen organu iz stava 1. ovog lana Zavod mu isplauje naknadu zarade na svoj teret do dana utvrivanja invalidnosti, a najdue 60 dana od dana podnoenja zahteva za pokretanje postupka u odgovarajuoj organizaciji penzijskog i invalidskog osiguranja, a posle toga dana na teret nadlene organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje. Potraivanje isplaene naknade zarade od nadlene organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje iz stava 2. ovog lana dospeva isplatom naknade osiguraniku, a povraaj isplaene naknade vri se prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na ispunjenje novanih potraivanja. Organizacija penzijskog i invalidskog osiguranja je duna da obavesti Zavod o nalazu invalidske komisije povodom ocene radne sposobnosti osiguranika u roku od sedam dana od dana izvrene ocene. Ugovorom izmeu Zavoda i nadlene organizacije penzijskog i invalidskog osiguranja ureuju se pitanja u vezi sa upuivanjem radnika na ocenu radne sposobnosti, isplatu naknada zarade i druga pitanja od zajednikog interesa. lan 35. Osiguraniku ne pripada naknada zarade: 1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, 2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovao akutnim pijanstvom, 3) ako je namerno spreavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad, 4) ako se za vreme privremene spreenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnou kojom ostvaruje prihod, 5) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne leenju, osim ako za leenje nije potreban pristanak predvien ovim zakonom ili posebnim propisima, 6) ako se bez opravdanog razloga ne javi lekaru za ocenu sposobnosti ili se ne odazove na lekarski, odnosno komisijski pregled. Osiguraniku ne pripada naknada zarade od dana kada su utvrene okolnosti iz stava 1. ovog lana sve dok traju one ili njihove posledice. Naknada zarade ne pripada licima na izdravanju kazne zatvora i licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog leenja alkoholiara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi. Ako se injenice iz stava 1. ovog lana utvrde posle ostvarivanja prava na naknadu osiguranika, isplata naknade se obustavlja. lan 36. Osiguraniku vlasniku radnje iz lana 8. taka 8. ovog zakona ne pripada naknada zarade ako za vreme privremene spreenosti za rad nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti. U sluaju iz stava 1. ovog lana osiguraniku vlasniku radnje koji zapoljava jednog ili vie radnika pripada 50% od naknade zarade koja bi mu pripala da je odjavio radnju.

lan 37. Osiguraniku koji u roku od 15 dana od dana prestanka privremene spreenosti za rad postane privremeno nesposoban za rad od iste bolesti ili narednog dana od drugog uzroka spreenosti za rad, rauna se ta spreenost kao produenje ranije spreenosti za rad u pogledu osnova za naknadu, visine naknade i isplatioca. 2. Osnov za naknadu zarade lan 38. Osnov za utvrivanje naknade zarade (u daljem tekstu: osnov za naknadu) za osiguranike iz lana 29. taka 1) ovog zakona, ini zarada utvrena u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu, koju bi osiguranik ostvario u mesecu za koji se isplauje naknada zarade da nije nastupila privremena spreenost za rad, kao i naknada zarade zbog rada sa skraenim radnim vremenom, odnosno naknada zarade zbog rada na drugom odgovarajuem poslu u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. U osnov za naknadu zarade ne ulazi naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad ostvarena u skladu sa ovim zakonom, naknada trokova u skladu sa propisima o radu i druga primanja koja nemaju karakter zarade u skladu sa propisima o radu, optim aktom ili ugovorom o radu. lan 39. (Brisan) lan 40. (Brisan) lan 41. Osiguraniku koji je pre nastupanja privremene spreenosti za rad radio u dve ili vie organizacija, odnosno radio u organizaciji i obavljao samostalnu delatnost, osnov za naknadu se utvruje prema ukupnoj zaradi ostvarenoj prema svim tim osnovima. lan 42. Osiguraniku iz lana 29. ta. 2) i 3) ovog zakona osnov za naknadu ini prosena mesena osnovica na koju se plaaju doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje utvrena u kalendarskom tromeseju koje prethodi tromeseju u kome je nastupio sluaj po kome se stie pravo na naknadu, a ako je u prethodnom tromeseju bio osiguran krae, osnov za naknadu ini ta osnovica utvrena prema vremenu za koje je bio osiguran u prethodnom tromeseju. Ako osiguranik iz stava 1. ovog lana u prethodnom tromeseju nije obavljao delatnost, odnosno versku funkciju, osnov za utvrivanje naknade ini osnovica iz stava 1. ovog lana utvrena za tekue kalendarsko tromeseje. lan 43. Ako privremena spreenost za rad osiguranika iz lana 29. ta. 2) i 3) ovog zakona traje due od punog kalendarskog meseca, osnov za naknadu za svaki naredni mesec privremene spreenosti za rad usklauje se prema kretanju prosene mesene zarade po zaposlenom na teritoriji Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike. 3. Iznos naknade zarade lan 44.

Naknada zarade koja se obezbeuje iz sredstava Zavoda u sluajevima iz lana 30. ovog zakona iznosi 65% od osnova za naknadu i ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom. Izuzetno od stava 1. ovog lana, naknada zarade koja se obezbeuje iz sredstava Zavoda iznosi 100% od osnova za naknadu i ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom, u sluajevima kada je uzrok spreenosti za rad: 1) povreda na radu i profesionalna bolest, 2) dobrovoljno davanje tkiva i organa, i 3) odravanje trudnoe. lan 45. Visina naknade zarade koju obezbeuje poslodavac iz svojih sredstava u sluajevima iz lana 30. ovog zakona utvruje se u skladu sa propisima o radu i ovim zakonom. Visina naknade zarade koju obezbeuje poslodavac iz svojih sredstava za sluajeve iz lana 44. stav 2. ovog zakona iznosi 100% od osnova za naknadu i me moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom. lan 45a Zaposleni koji je privremeno spreen za rad za vreme dok njegov poslodavac zaposlenima privremeno ne isplauje zarade, ima pravo na naknadu zarade u iznosu minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom. Ako poslodavac naknadno isplati zarade zaposlenima, naknada se odreuje u skladu sa ovim zakonom. lan 46. (Brisan) lan 47. Naknada zarade utvrena u skladu sa ovim zakonom, koja se obezbeuje iz sredstava Zavoda za osiguranike iz lana 29. ta. 2) i 3) ovog zakona, osim za sluajeve iz lana 44. stav 2. ovog zakona, ne moe biti vea od 65% od prosene osnovice na koju je osiguranik plaao doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u prethodnom kalendarskom polugou. Za sluajeve iz lana 44. stav 2. ovog zakona, naknada zarade ne moe biti vea od prosene osnovice na koju je osiguranik plaao doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u prethodnom kalendarskom polugou. lan 48. Osiguraniku koji za vreme privremene spreenosti za rad radi sa skraenim radnim vremenom (lan 31. ovog zakona), naknada zarade pripada srazmerno vremenu provedenom na radu prema punom radnom vremenu. lan 49. Osiguraniku koji je za vreme korienja prava na naknadu zarade udaljen iz organizacije u vezi sa pokrenutim krivinim ili disciplinskim postupkom ili je stavljen u pritvor, naknada zarade se umanjuje srazmerno umanjenju u tim sluajevima naknade zarade po propisima o radnim odnosima. Ako krivini postupak protiv osiguranika iz stava 1. ovog lana bude obustavljen pravosnanom sudskom odlukom ili ako bude osloboen optube ili je optuba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadlenosti, i ako osiguraniku ne bude izreena mera koja se moe izrei za teu povredu radne dunosti, isplatie mu se obustavljeni deo naknade linog dohotka.

4. Obezbeivanje i isplata naknade lan 50. Naknadu zarade za sluajeve privremene spreenosti za rad iz lana 30. ovog zakona, za prvih 30 dana spreenosti za rad obezbeuje poslodavac iz svojih sredstava, a posle toga dana Zavod, ukoliko ovim zakonom nije drugaije odreeno. Naknada zarade na teret Zavoda obezbeuje se od prvog dana spreenosti za rad osiguraniku spreenom za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa i osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojiocu ili drugom licu koje se stara o detetu, za vreme privremene spreenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlaeg od tri godine. lan 51. Organizacija isplauje i naknadu zarade zaposlenim koja se obezbeuje iz sredstava Zavoda, u skladu sa odredbama ovog zakona. Organizacija vri obraun naknade zarade iz stava 1. ovog lana u skladu sa ovim zakonom i dostavlja ga Zavodu. Zavod utvruje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od pet dana od dana prijema obrauna iz stava 2. ovog lana prenosi odgovarajui iznos sredstava na poseban raun organizacije. Sredstva iz stava 3. ovog lana koja ne isplati osiguraniku u roku od 30 dana od dana njihovog prijema organizacija je duna da vrati Zavodu sa kamatom za koju su uveana dok su se nalazila na raunu organizacije. Sredstva iz stava 3. ovog lana ne mogu biti predmet izvrenja, osim za svrhu iz stava 1. ovog lana. Naknadu zarade zaposlenim kod privatnog poslodavca, kao i osiguranicima iz lana 29. ta. 2. i 3. ovog zakona, koja se obezbeuje iz sredstava Zavoda, isplauje Zavod. Zavod isplauje i naknadu zarade zaposlenim u organizaciji koja na podruju zavoda nema iro raun, a koja se po odredbama ovog zakona obezbeuje iz sredstava Zavoda. Organizacija ili privatni poslodavac moe iz svojih sredstava isplatiti naknadu zarade svojim zaposlenim i kada se ta naknada obezbeuje iz sredstava Zavoda, s tim da je Zavod duan da im isplaene iznose naknadi u roku od 15 dana.

202. Pravo na nankadu putnih trokova


V) Naknada trokova prevoza lan 52. Naknada trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite obezbeuje se osiguranicima iz lana 8. ovog zakona i lanovima njihovih porodica, kao i pratiocu u sluaju potrebe, u skladu sa odredbama ovog zakona. Naknada trokova prevoza pripada osiguranom licu kada je od izabranog lekara, zdravstvene ustanove ili nadlene lekarske komisije upuen ili pozvan u drugo mesto u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zatite ili radi ocene privremene spreenosti za rad. Naknada trokova prevoza pripada ako osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zatitu, u skladu sa ovim zakonom, u drugom mestu koje je udaljeno najmanje 30 km od njegovog mesta stanovanja. Izuzetno od odredaba stava 3. ovog lana, osiguranom licu upuenom na hemodijalizu, odnosno detetu osiguranika upuenom na logopedske vebe ili vebe kod onog lekara, pripadaju trokovi prevoza u istom ili drugom mestu nezavisno od udaljenosti. lan 53.

Osigurana lica imaju pravo na naknadu trokova prevoza prema najkraoj relaciji u visini cene kotanja drugog razreda voza ili prevozne cene autobusa. Izuzetno od stava 1. ovog lana, uzimajui u obzir prirodu oboljenja ili povrede naknada trokova prevoza pripada i za druga sredstva javnog saobraaja ako je takav prevoz neophodan. Kao prevozno sredstvo osigurano lice moe da koristi, po nalogu lekarske komisije, sanitetska kola (kola za hitnu pomo), a ako mu se i pored utvrene neophodnosti ne mogu obezbediti sanitetska kola, naknadie mu se stvarni trokovi prevoza, ali najvie do iznosa 15% od cene jednog litra benzina za svaki preeni kilometar. lan 54. U sluajevima u kojima po odredbama ovog zakona pripada naknada trokova prevoza osigurana lica mogu na relacijama na kojima ne postoji organizovani javni saobraaj koristiti privatno prevozno sredstvo (automobil i sl.) samo u hitnim i medicinski opravdanim sluajevima. Naknada prevoza iz stava 1. ovog lana pripada u visini stvarnih trokova, a iznosi najvie 15% od cene jednog litra benzina za svaki preeni kilometar. Ukoliko privatno prevozno sredstvo osigurano lice upotrebi na relaciji gde postoji sredstvo javnog saobraaja koje je moglo biti s obzirom na prirodu bolesti i hitnost sluaja korieno, naknada za prevoz pripada u visini cene prevoza sredstvom javnog saobraaja. lan 55. Osigurano lice koje se za vreme boravka u drugom mestu (slubeni put, godinji odmor i sl.) razboli, odnosno povredi nema pravo na naknadu trokova prevoza za povratak u mesto zaposlenja odnosno prebivalita, sem ako postoji potreba posebnog prevoza. lan 56. Ako osigurano lice po drugim propisima ima pravo na besplatan prevoz, ne pripada mu naknada trokova prevoza, a ako ima pravo na prevoz sa popustom, pripada mu deo naknade u visini razlike do pune cene kotanja prevoza. lan 57. Osiguranom licu moe biti odreen pratilac za vreme putovanja ili za vreme putovanja i boravka u drugom mestu, ako je to neophodno. Kada je osiguranom licu odreen pratilac, pratiocu pripada naknada trokova prevoza pod istim uslovima koji vae za obolelo osigurano lice. Pratiocu pripada naknada trokova prevoza i kada se sam vraa u svoje mesto prebivalita odnosno boravka, ili odlazi u drugo mesto, radi praenja osiguranog lica. Ako se na leenje ili lekarski pregled u drugo mesto upuuje dete, smatra se da je pratilac za vreme putovanja potreban ako je dete mlae od 18 godina. lan 58. Osiguranom licu moe pre putovanja da se isplati akontacija trokova prevoza. Iznos akontacije iz stava 1. ovog lana utvruje se prema odobrenom prevoznom sredstvu. Osigurano lice je duno da pravda uzetu akontaciju u roku od 10 dana od dana zavrenog putovanja, a ukoliko ne opravda akontaciju u tom roku, duno je da primljeni iznos vrati.

203. Pravo na naknadu pogrebnih trokova


G) Naknada pogrebnih trokova

lan 59. U sluaju smrti osiguranika iz lana 8. ta. 1. do 7. ovog zakona i lanova njihovih porodica, licu koje izvri sahranu pripada naknada pogrebnih trokova. Naknada pogrebnih trokova pripada u visini od 50% od prosene mesene zarade po zaposlenom na teritoriji Republike, u pretposlednjem mesecu u odnosu na dan sahrane, utvrene prema podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike. Kada se umrlo lice prevozi iz mesta u kome je umrlo u drugo mesto radi sahrane, a ovo mesto je udaljeno vie od 100 km od mesta prebivalita, iznos naknade iz stava 2. ovog lana uveava se za 50%, a u sluaju prevoza umrlog lica iz inostranstva ili njegove sahrane u inostranstvu - ova naknada se uveava za 100%. D) Dospelost prava i rok u kome se mogu ostvarivati prava lan 60. Naknada zarade dospeva istekom poslednjeg dana za koji osiguraniku pripada naknada ako privremena spreenost za rad traje krae od jednog meseca, a ako traje jedan mesec ili due, istekom poslednjeg dana u mesecu za svaki mesec u kome pripada naknada zarade. Naknada trokova prevoza dospeva za isplatu danom zavrenog putovanja u vezi sa leenjem. Naknada pogrebnih trokova dospeva za isplatu sledeeg dana nakon izvrene sahrane. lan 61. Zahtev za ostvarivanje novanih na knada i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja moe se podneti u roku od tri godine od dana dospelosti prava.

204. Postupak ostvarivanja prava (isplata dospelih potraivanja)


D) Dospelost prava i rok u kome se mogu ostvarivati prava lan 60. Naknada zarade dospeva istekom poslednjeg dana za koji osiguraniku pripada naknada ako privremena spreenost za rad traje krae od jednog meseca, a ako traje jedan mesec ili due, istekom poslednjeg dana u mesecu za svaki mesec u kome pripada naknada zarade. Naknada trokova prevoza dospeva za isplatu danom zavrenog putovanja u vezi sa leenjem. Naknada pogrebnih trokova dospeva za isplatu sledeeg dana nakon izvrene sahrane. lan 61. Zahtev za ostvarivanje novanih na knada i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja moe se podneti u roku od tri godine od dana dospelosti prava.

3. Ostvarivanje novanih naknada lan 87. O pravu na naknadu zarade reava poslodavac ako se naknada isplauje na teret poslodavca, a filijala Zavoda ako se naknada isplauje na teret Zavoda. Naknada zarade isplauje se na osnovu podnetih dokaza, bez podnoenja zahteva.

Na zahtev osiguranika poslodavac, odnosno filijala Zavoda, su duni da mu izdaju reenje. lan 88. Naknada zarade utvrena u skladu sa ovim zakonom moe biti predmet izvrenja i obezbeenja samo za potraivanja izdravanja koje je utvreno sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem. lan 89. Naknada zarade se isplauje na osnovu izvetaja o privremenoj spreenosti za rad (doznaka) izdatog od strane struno-medicinskog organa u postupku. Ocenu privremene spreenosti za rad vri struno-medicinski organ u postupku, prema mestu rada osiguranika. Ako ocenu privremene spreenosti za rad zbog hitnosti sluaja i teine oboljenja nije cenio organ iz stava 2. ovog lana, o naknadi zarade za to vreme odluuje filijala Zavoda, odnosno poslodavac na osnovu naknadne ocene organa iz stava 2. ovog lana. lan 90. Lekar pojedinac vri ocenu privremene spreenosti za rad do 14 dana te spreenosti, a od 15-tog do 30-tog dana - lekar pojedinac po pribavljenom miljenju lekara specijaliste iz odreene oblasti, odnosno kolegijuma lekara, odnosno lekarska komisija. Ocenu privremene spreenosti za rad posle 30-tog dana vri lekarska komisija. Privremenu spreenost za rad osiguranika na stacionarnom leenju vri lekar pojedinac. lan 91. Ocenu privremene spreenosti za rad zbog nege lana ue porodice vri lekar pojedinac do sedam dana te spreenosti, a za negu deteta mlaeg od 15 godina do 15 dana. Lekarska komisija ceni privremenu spreenost za rad zbog nege lana ue porodice posle rokova iz stava 1. ovog lana.

205. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje


V. DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE lan 62. Zavod moe uvesti dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem mogu se osigurati graani koji nisu obavezno osigurani po ovom zakonu, a osiguranici koji su obavezno osigurani po ovom zakonu mogu obezbediti prava u veem obimu od obima prava koji se obezbeuju po ovom zakonu (pravo na: specijalizovanu rehabilitaciju, izbor specijalizovane zdravstvene ustanove, ortopedske sprave i pomagala, leenje u inostranstvu, putni trokovi, naknadu pogrebnih trokova, vei standard zdravstvenih usluga i dr.), kao i prava koja nisu utvrena ovim zakonom, kao: naknada za opremu novoroenog deteta i posmrtna pomo. Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem osiguranici mogu sebe i lanove svoje porodice osigurati i od rizika plaanja uea u trokovima zdravstvene zatite (participacije). Sredstva za dobrovoljno zdravstveno osiguranje vode se i koriste odvojeno od sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje blie ureuje Zavod.

206. Naknada tete iz zdravstvenog osiguranja

X. NAKNADA TETE U SPROVOENJU ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA lan 113. Osiguranik kome je na teret Zavoda izvrena isplata na koju nije imao pravo, duan je da vrati primljeni iznos: 1) ako je na osnovu netanih podataka za koje je znao ili morao znati da su netani ili na drugi protivpravan nain ostvario iz zdravstvenog osiguranja neko pravo, odnosno primanje na koje nije imao pravo ili ga je ostvario u veem obimu nego to mu pripada; 2) ako je ostvario neko primanje usled toga to nije prijavio nastale promene koje utiu na gubitak ili obim nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene; 3) ako je primio novane isplate u iznosu veem od onoga koji mu je odreen reenjem. Rokovi zastarelosti potraivanja iz ta. 1. do 3. stava 1. ovog lana poinju tei od dana kada je u upravnom postupku postalo konano reenje kojim je utvreno da isplaeno primanje ne pripada ili pripada u manjem obimu (stav 1. ta. 1. i 2. ovog lana), odnosno od dana kada je izvrena poslednja nepravilna isplata (stav 1. taka 3. ovog lana). lan 114. Zavod ima pravo da zahteva naknadu tete od lica koje je prouzrokovalo bolest, povredu ili smrt osiguranika. Za tetu koju je Zavodu u sluajevima iz stava 1. ovog lana prouzrokovao radnik na radu ili u vezi sa radom, odgovara organizacija, odnosno poslodavac u kojoj, odnosno kod koga radnik radi u trenutku prouzrokovanja tete. Zavod ima pravo, u sluajevima iz stava 2. ovog lana, da zahteva naknadu tete i neposredno od radnika ako je tetu prouzrokovao namerno. lan 115. Zavod ima pravo da zahteva naknadu tete od organizacije, odnosno poslodavca ako su bolest, povreda ili smrt osiguranika nastali usled toga to nisu sprovedene mere zatite na radu ili druge mere za zatitu graana. Zavod ima pravo da zahteva naknadu tete od organizacije, odnosno poslodavca i kada je teta nastala usled toga to je radnik stupio na rad bez propisanog prethodnog zdravstvenog pregleda, a kasnije se utvrdi zdravstvenim pregledom da radnik prema svom zdravstvenom stanju nije bio sposoban za rad na odreenom poslu. lan 116. Zavod ima pravo da zahteva naknadu tete od organizacije, odnosno poslodavca: 1) ako je teta nastala usled toga to nisu dati podaci ili to su dati neistiniti podaci o injenicama od kojih zavisi sticanje ili odreivanje prava; 2) ako je isplata izvrena na osnovu neistinitih podataka u prijavi o stupanju radnika na posao ili to nije podnesena prijava o promenama koje utiu na gubitak ili obim prava ili ako je prijava podnesena posle propisanog roka. Zavod ima pravo da zahteva naknadu tete od osiguranika koji je duan sam da podnosi prijave ili da daje odreene podatke u vezi sa zdravstvenim osiguranjem, ako je teta nastala usled toga to prijava nije podneta ili nisu dati podaci ili su dati neistiniti podaci. lan 117. Zavod ima pravo da zahteva naknadu tete od lekara koji nezakonito utvrdi spreenost za rad osiguranika, ako je zbog toga Zavod isplatio naknadu linog dohotka. Ako je teta iz stava 1. ovog lana nastala zbog nezakonitog rada lekarske komisije za tetu odgovaraju lanovi lekarske komisije.

Zavod ima pravo na naknadu tete od lekara, odnosno organizacije koja obavlja zdravstvenu slubu, ako mu nastane teta zbog nepravilnog leenja osiguranika. lan 118. Visina naknade tete utvruje se prema trokovima leenja i drugim trokovima s tim u vezi, novanim naknadama isplaenim osiguraniku po odredbama ovog zakona i drugim davanjima na teret Zavoda. Pri utvrivanju visine tete ne uzimaju se u obzir iznosi plaenog doprinosa za zdravstveno osiguranje. lan 119. Zavod ima pravo da zahteva naknadu tete i neposredno od zajednice osiguranja imovine i lica koja je nastala upotrebom motornog vozila. lan 120. Po odredbama l. 113. do 119. ovog zakona naknadu tete moe zahtevati i organizacija i drugi poslodavac koji pretrpi tetu u sprovoenju zdravstvenog osiguranja svojih radnika, kao i drugi nosioci zdravstvenog osiguranja. Na naknadu tete Zavodu, organizacijama, poslodavcima i drugim nosiocima zdravstvenog osiguranja koju pretrpe u sprovoenju zdravstvenog osiguranja primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 121. Kada Zavod utvrdi da mu je u sprovoenju zdravstvenog osiguranja prouzrokovana teta pozvae tetnika da u odreenom roku naknadi tetu. Ako u ostavljenom roku teta ne bude naknaena, zahtev za naknadu tete Zavod moe ostvariti tubom kod nadlenog suda.

207. Prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja


V. PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA lan 18. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu: 1) za sluaj starosti - pravo na starosnu penziju; 2) za sluaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju; 3) za sluaj smrti: (1) pravo na porodinu penziju; (2) pravo na naknadu pogrebnih trokova; 4) za sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom boleu - pravo na novanu naknadu za telesno oteenje. Nije greska sto nema pod 3

208. Prava za sluaj opasnosti od nastanka invalidnosti


Str 608.

209. Pravo na novanu naknadu za telesno oteenje


4. Novana naknada za telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom boleu lan 37. Telesno oteenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oteenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, to oteava normalnu

aktivnost organizma i iziskuje vee napore u ostvarivanju ivotnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. Osiguranik i lice iz lana 17. ovog zakona kod koga telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom boleu iznosi najmanje 30%, stie pravo na novanu naknadu. lan 38. Telesna oteenja iz lana 37. ovog zakona, kao i procente tih oteenja utvruju ministar nadlean za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadlean za poslove zdravlja na predlog fonda. lan 39. Telesna oteenja razvrstavaju se prema teini u osam stepena, i to: Procenat telesnog oteenja Stepen 1. 100% 2. 90% 3. 80% 4. 70% 5. 60% 6. 50% 7. 40% 8. 30% lan 40. Kada kod osiguranika kod koga je ranije nastalo telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom boleu ispod 30% doe do pogoranja tog telesnog oteenja ili nastane nov sluaj telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom boleu, tako da ukupno telesno oteenje iznosi 30% ili vie, osiguranik stie pravo na novanu naknadu za telesno oteenje u odgovarajuem procentu prema novom stepenu telesnog oteenja koji se odreuje na osnovu novog stanja ukupnog telesnog oteenja.

210. Pravo na invalidsku penziju


IZ ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU lan 25.

Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stie pravo na invalidsku penziju: 1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu; 2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili boleu - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrenja godina ivota propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrenih u lanu 19. taka 1) ovog zakona i da ima navrenih pet godina staa osiguranja; lan 19. Osiguranik stie pravo na starosnu penziju: 1) kad navri 63 (mukarac), odnosno 58 (ena) godina ivota i najmanje 20 godina penzijskog staa; 2) kad navri 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja; i 3) kad navri 40 (mukarac), odnosno 35 (ena) godina staa osiguranja i najmanje 53 godine ivota. 3) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili boleu - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrenja godina ivota propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrenih u lanu 19. taka 2) ovog zakona i da ima navrenih pet godina staa osiguranja, pod uslovom da ne ispunjava uslove za sticanje prava na starosnu penziju iz lana 19. taka 1) ovog zakona. { Mislim da se moze pod 2) i 3) objediniti recenicom: Ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili boleu - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrenja godina ivota propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da osiguranik ima najmanje pet godina radnog staza. } lan 26. Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana boleu ili povredom van rada, nastala pre navrene 30 godine ivota stie pravo na invalidsku penziju: 1) kad je invalidnost nastala do navrene 20 godine ivota - ako ima godinu dana staa osiguranja; 2) kad je invalidnost nastala do navrene 25 godine ivota - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staa osiguranja; 3) kad je invalidnost nastala do navrene 30 godine ivota - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri godine staa osiguranja.

211. Pojam invalidnosti


2. Invalidska penzija lan 21.

Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane 1potpuni gubitak radne sposobnosti 2zbog promena u zdravstvenom stanju 3prouzrokovanih apovredom na radu, bprofesionalnom boleu, cpovredom van rada ili dboleu, 4koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom. lan 22. Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanikim, fizikim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela, iznenadnim optereenjem tela ili drugim promenama fiziolokog stanja organizma. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na nain iz stava 1. ovog lana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije rasporeen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na nain iz stava 1. ovog lana, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvravanja slubenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim sluajevima utvrenim zakonom. Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao iskljuiva posledica nekog nesrenog sluaja ili vie sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na nain iz st. 1. do 4. ovog lana, koju osiguranik pretrpi u vezi s korienjem prava na zdravstvenu zatitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. lan 23. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na nain predvien u lanu 22. ovog zakona koju osiguranici pretrpe uestvujui: 1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesrea; 2) u vojnoj vebi ili u vrenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrenih zakonom; 3) na radnom kampu ili takmienju (proizvodnom, sportskom i dr.); 4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvreno da su od opteg interesa. lan 24. Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu odreene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane duim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog lana, utvruju ministar nadlean za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadlean za poslove zdravlja, na predlog fonda.

212. Uzroci nastanka invalidnosti


lan 22. Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanikim, fizikim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela, iznenadnim optereenjem tela ili drugim promenama fiziolokog stanja organizma.

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na nain iz stava 1. ovog lana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije rasporeen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na nain iz stava 1. ovog lana, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvravanja slubenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim sluajevima utvrenim zakonom. Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao iskljuiva posledica nekog nesrenog sluaja ili vie sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na nain iz st. 1. do 4. ovog lana, koju osiguranik pretrpi u vezi s korienjem prava na zdravstvenu zatitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. lan 23. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na nain predvien u lanu 22. ovog zakona koju osiguranici pretrpe uestvujui: 1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesrea; 2) u vojnoj vebi ili u vrenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrenih zakonom; 3) na radnom kampu ili takmienju (proizvodnom, sportskom i dr.); 4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvreno da su od opteg interesa. lan 24. Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu odreene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane duim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog lana, utvruju ministar nadlean za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadlean za poslove zdravlja, na predlog fonda.

213. Pravo na novanu naknadu za pomo i negu


lan 244. Pravo na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica, ima osiguranik i korisnik penzije, do donoenja odgovarajuih propisa. Pravo iz stava 1. ovog lana ostvaruje se pod uslovima utvrenim propisima, koji su vaili do dana poetka primene ovog zakona. Visina novane naknade za pomo i negu drugog lica odreuje se u visini iznosa usklaene novane naknade za pomo i negu drugog lica zateenih korisnika u Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Novana naknada za pomo i negu drugog lica utvruje se u mesenom iznosu i isplauje unazad. Korisniku koji je smeten u ustanovu socijalne zatite za smetaj starih lica obustavlja se isplata novane naknade za pomo i negu. Pravo na novanu naknadu za pomo i negu ne pripada korisniku prava odnosno osiguraniku koji ostvaruje pravo na takvu novanu naknadu po drugom osnovu.

Novana naknada za pomo i negu usklauje se na nain koji je ovim zakonom predvien za usklaivanje penzija.

214. Pravo na naknadu pogrenih trokova


Pravo na naknadu pogrebnih trokova lan 41. U sluaju smrti korisnika penzije, licu koje izvri sahranu pripada naknada pogrebnih trokova. Naknada pogrebnih trokova lan 75. Naknada pogrebnih trokova pripada u visini jedne i po prosene penzije u fondu u prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika.

215. Pravo na starosnu penziju


1. Starosna penzija lan 19. Osiguranik stie pravo na starosnu penziju: 1) kad navri 63 (mukarac), odnosno 58 (ena) godina ivota i najmanje 20 godina penzijskog staa; 2) kad navri 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja; i 3) kad navri 40 (mukarac), odnosno 35 (ena) godina staa osiguranja i najmanje 53 godine ivota.

lan 20. Osiguraniku kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju, utvrena u lanu 19. ta. 1) i 2) ovog zakona, sniava se zavisno od stepena uveanja staa za po jednu godinu, i to: 1) za svakih est godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 14 meseci; 2) za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 15 meseci; 3) za svake etiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 16 meseci; 4) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 18 meseci. Starosna granica iz stava 1. ovog lana moe se sniavati najvie do 53 godine ivota. 6. Odreene kategorije osiguranika lan 42. Osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju jesu:

1) ovlaena slubena lica u smislu propisa o vrenju unutranjih poslova i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije; 2) zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem; 3) zaposleni u organima i organizacijama koji rade na poslovima kontra radio-izviajne slube i poslovima kriptografije; 4) ovlaena slubena lica u smislu propisa o izvrenju krivinih sankcija; 5) ovlaena slubena lica Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji. lan 43. Osiguranik iz lana 42. ovog zakona kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja uslova iz lana 19. ovog zakona, stie pravo na starosnu penziju ako je navrio najmanje 53 godine ivota i 20 godina staa osiguranja, od ega najmanje 10 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem. Pravo na starosnu penziju pod uslovima iz stava 1. ovog lana ne moe stei osiguranik koji u momentu ostvarivanja prava nije ovlaeno lice odnosno zaposleni iz lana 42. ovog zakona.

216. Pravo na porodinu penziju


lan 27. Pravo na porodinu penziju mogu ostvariti lanovi porodice: 1) umrlog osiguranika koji je navrio najmanje pet godina staa osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju; ili

2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.


Ako je smrt lica iz lana 17. ovog zakona nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, lanovi njegove porodice stiu pravo na porodinu penziju bez obzira na duinu penzijskog staa tog lica. lan 28. lanovima porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava iz lana 27. ovog zakona smatraju se: 1) brani drug; 2) deca (roena u braku ili van braka ili usvojena, pastorad koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao, unuad, braa i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao); 3) roditelji (otac i majka, ouh i maeha i usvojioci) koje je osiguranik, odnosno korisnik prava izdravao. Pravo na porodinu penziju moe ostvariti i brani drug iz razvedenog braka ako mu je sudskom presudom utvreno pravo na izdravanje. lan 29. Udova stie pravo na porodinu penziju: 1) ako je do smrti branog druga, navrila 48 godina ivota; ili 2) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga, postala potpuno nesposobna za rad; ili 3) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu, a udova obavlja roditeljsku dunost prema toj

deci. Udova koja u toku trajanja prava prema tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, zadrava pravo na porodinu penziju dok postoji ta nesposobnost. Udova koja do smrti branog druga, nije navrila 48 godina ivota ali je navrila 43 godine ivota, stie pravo na porodinu penziju kad navri 48 godina ivota. Udova koja u toku trajanja prava na porodinu penziju steenog na nain iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana navri 48 godina ivota, trajno zadrava pravo na porodinu penziju. Udova kojoj pravo na porodinu penziju prestane pre navrene 48, ali posle navrene 43 godine ivota moe ponovo ostvariti pravo kad navri 48 godina ivota. lan 30. Udovac stie pravo na porodinu penziju: 1) ako je do smrti branog druga, navrio 53 godine ivota, ili 2) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga, postao potpuno nesposoban za rad; ili 3) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu, a udovac obavlja roditeljsku dunost prema toj deci. Udovac koji u toku trajanja prava po tom osnovu postane potpuno nesposoban za rad, zadrava pravo na porodinu penziju dok postoji ta nesposobnost. Udovac koji u toku trajanja prava na porodinu penziju steenog na nain iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana navri 53 godine ivota, trajno zadrava pravo na porodinu penziju.

lan 31. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada do navrenih 15 godina ivota. Posle navrenih 15 godina ivota dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada do zavretka kolovanja, ali najdocnije do navrenih: 1) 20 godina ivota, ako pohaa srednju kolu; 2) 23 godine ivota, ako pohaa viu kolu; 3) 26 godina ivota, ako pohaa fakultet. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan ivot i rad, nastala do uzrasta do koga se deci obezbeuje pravo na porodinu penziju. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan ivot i rad, nastala posle uzrasta do koga se deci obezbeuje pravo na porodinu penziju, a pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga je osiguranik odnosno korisnik prava izdravao do svoje smrti. Detetu kome je kolovanje prekinuto zbog bolesti, pravo na porodinu penziju pripada i za vreme bolesti do navrenih godina ivota iz stava 2. ta. 1) do 3) kao i iznad tih godina, ali najvie za onoliko vremena koliko je zbog bolesti izgubilo od kolovanja. Invalidno dete, u skladu sa propisima o razvrstavanju dece ometene u razvoju i dete iz stava 4. ovog lana, stie pravo na porodinu penziju i posle prestanka zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti.

217. Pravo dece na porodinu penziju


lan 31. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada do navrenih 15 godina ivota. Posle navrenih 15 godina ivota dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada do zavretka kolovanja, ali najdocnije do navrenih:

1) 20 godina ivota, ako pohaa srednju kolu; 2) 23 godine ivota, ako pohaa viu kolu; 3) 26 godina ivota, ako pohaa fakultet. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan ivot i rad, nastala do uzrasta do koga se deci obezbeuje pravo na porodinu penziju. Dete stie pravo na porodinu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan ivot i rad, nastala posle uzrasta do koga se deci obezbeuje pravo na porodinu penziju, a pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga je osiguranik odnosno korisnik prava izdravao do svoje smrti. Detetu kome je kolovanje prekinuto zbog bolesti, pravo na porodinu penziju pripada i za vreme bolesti do navrenih godina ivota iz stava 2. ta. 1) do 3) kao i iznad tih godina, ali najvie za onoliko vremena koliko je zbog bolesti izgubilo od kolovanja.

218. Pravo udove/udovca na porodinu penziju


Udova stie pravo na porodinu penziju: 1) ako je do smrti branog druga, navrila 48 godina ivota; ili 2) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga, postala potpuno nesposobna za rad; ili 3) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu, a udova obavlja roditeljsku dunost prema toj deci. Udova koja u toku trajanja prava prema tom osnovu postane potpuno nesposobna za rad, zadrava pravo na porodinu penziju dok postoji ta nesposobnost. Udova koja do smrti branog druga, nije navrila 48 godina ivota ali je navrila 43 godine ivota, stie pravo na porodinu penziju kad navri 48 godina ivota. Udova koja u toku trajanja prava na porodinu penziju steenog na nain iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana navri 48 godina ivota, trajno zadrava pravo na porodinu penziju. Udova kojoj pravo na porodinu penziju prestane pre navrene 48, ali posle navrene 43 godine ivota moe ponovo ostvariti pravo kad navri 48 godina ivota. lan 30 Udovac stie pravo na porodinu penziju: 1) ako je do smrti branog druga, navrio 53 godine ivota, ili 2) ako je, do smrti branog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti branog druga, postao potpuno nesposoban za rad; ili 3) ako je, posle smrti branog druga, ostalo jedno dete ili vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu, a udovac obavlja roditeljsku dunost prema toj deci. Udovac koji u toku trajanja prava po tom osnovu postane potpuno nesposoban za rad, zadrava pravo na porodinu penziju dok postoji ta nesposobnost. Udovac koji u toku trajanja prava na porodinu penziju steenog na nain iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana navri 53 godine ivota, trajno zadrava pravo na porodinu penziju

219. Izdravanje kao uslov za sticanje prava na porodinu penziju


lan 32. Kada je izdravanje uslov za sticanje prava na porodinu penziju, smatra se da je umrli osiguranik, odnosno korisnik prava na penziju izdravao lana porodice ako ukupni meseni prihodi lana porodice ne prelaze iznos najnie penzije iz lana 76. ovog zakona, u prethodnom kvartalu.

lan 76. Najnii iznos penzije pripada osiguraniku koji ostvari pravo na starosnu, odnosno invalidsku penziju ako mu je ta penzija manja od iznosa penzije utvrene po odredbama ovog lana. Najnia starosna, odnosno invalidska penzija odreuje se u visini iznosa usklaene najnie penzije zateenih korisnika u Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. U prihode iz stava 1. ovog lana ne uzima se: dodatak na decu, roditeljski dodatak, novana naknada po osnovu pomoi i nege, novana naknada za telesno oteenje, primanja po osnovu nagrada, otpremnina zbog odlaska u penziju, kao i primanja po osnovu uenikog i studentskog standarda.

220. Iznos porodine penzije


2. Porodina penzija lan 71. Porodina penzija odreuje se od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u asu smrti, odnosno od penzije koja je korisniku pripadala u asu smrti, u procentu koji se utvruje prema broju lanova porodice koji imaju pravo na tu penziju, i to: 1) ako penzija pripada samo lanovima ue porodice ili samo lanovima ire porodice umrlog osiguranika odnosno korisnika prava odreuje se u sledeim procentima: - za jednog lana 70%; - za dva lana 80%; - za tri lana 90%; - za etiri lana ili vie lanova 100%; 2) ako penzija pripada i lanovima ue porodice i lanovima ire porodice umrlog osiguranika odnosno korisnika prava, lanovima ue porodice odreuje se porodina penzija prema taki 1) ovog stava, a lanovima ire porodice pripada ostatak do iznosa starosne ili invalidske penzije iz ovog stava. Ako pravo na porodinu penziju imaju brani drug i razvedeni brani drug umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava, odreuje se jedna porodina penzija u visini koja pripada za jednog lana porodice i deli se u jednakim iznosima. lan 72. Kao najmanji osnov za odreivanje porodine penzije uzima se starosna penzija umrlog osiguranika odreena za penzijski sta od 20 godina. Ukupan iznos porodine penzije ne moe prei najvii iznos starosne, odnosno invalidske penzije. lan 73. Deci bez oba roditelja pripada, pored porodine penzije po jednom roditelju i porodina penzija po drugom roditelju. Penzije iz stava 1. ovog lana odreuju se kao jedna penzija, iji iznos ne moe prei najvii iznos penzije, utvren u skladu s ovim zakom

221. Fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja organizacija i finansiranje

lan 9. Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obezbeuju se, odnosno ostvaruju kod republikih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: fond). IZ STATUTA REPUBLIKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE ZAPOSLENIH lan 150. Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeuje i sprovodi fond. Fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeuju sredstva za ovo osiguranje. Fond: lan 151.

1) osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu obavezno osigurana i koja su se ukljuila u ovo osiguranje; 2) (brisano) 3) utvruje osnovice za plaanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom; 4) obezbeuje namensko i ekonomino korienje sredstava, stvara rezerve za osiguranje i stara se o uveanju sredstava na ekonomskim osnovama; 5) obezbeuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovoenje osiguranja; 6) vri kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od znaaja za sticanje, korienje i prestanak prava; 7) organizuje i sprovodi penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom; 8) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom fonda. lan 152. Prava iz lana 150. ovog zakona ostvaruju se i obezbeuju u fondu: 1) za osiguranike zaposlene - u Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih; 2) za osiguranike samostalnih delatnosti - u Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti; 3) za osiguranike poljoprivrednike - u Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika. Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao organizaciona jedinica fonda iz stava 1. ovog lana, pored poslova utvrenih statutom fonda obavlja i: 1) pripremu i izradu materijala za pregovore sa inostranim nosiocima penzijskog i invalidskog osiguranja; 2) poslove dijagnostike radi provere medicinske dokumentacije; 3) poslove u vezi sa staom osiguranja sa uveanim trajanjem; 4) poslove u vezi sa obezbeivanjem drutvenog standarda korisnika prava; 5) vri statistika i druga istraivanja u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja;

6) ostvaruje saradnju sa nadlenim pokrajinskim organom, naroito u pogledu razmene podataka i iskustava, kao i sa savezom penzionera i savezima sindikata obrazovanim na nivou autonomne pokrajine. lan 153. Fondom iz lana 152. stav 1. taka 1) upravljaju predstavnici osiguranika, poslodavaca i korisnika prava. Fondom iz lana 152. stav. 1. ta. 2) i 3) upravljaju predstavnici osiguranika i korisnika prava. lan 154. Organi fonda su upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. lan 155. Upravni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ima 15 lanova, od kojih po pet predstavnika osiguranika, poslodavaca i korisnika prava, s tim to dva predstavnika poslodavaca imenuje Vlada Republike Srbije. lanove upravnog odbora fonda iz stava 1. ovog lana, imenuju: reprezentativni sindikati organizovani na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad - iz reda osiguranika; reprezentativna udruenja poslodavaca organizovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad - iz reda poslodavaca; udruenja penzionera organizovanih na nivou Republike, koja imaju vie od 50.000 registrovanih lanova - iz reda korisnika prava. Udruenje penzionera iz stava 2. ovog lana podnosi dokaz o broju registrovanih lanova. lan 156. Upravni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti ima devet lanova, od kojih est predstavnika osiguranika i tri predstavnika korisnika prava. lanove upravnog odbora fonda iz stava 1. ovog lana, imenuju: reprezentativna udruenja poslodavaca organizovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad - iz reda osiguranika i udruenja penzionera organizovanih na nivou Republike, koja imaju vie od 50.000 registrovanih lanova - iz reda korisnika prava. Udruenje penzionera iz stava 2. ovog lana podnosi dokaz o broju registrovanih lanova. lan 157. Upravni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika ima devet lanova, od kojih est predstavnika osiguranika i tri predstavnika korisnika prava. lanove upravnog odbora fonda iz stava 1. ovog lana, imenuju: udruenja poljoprivrednika organizovanih na nivou Republike - iz reda osiguranika i udruenja penzionera organizovanih na nivou Republike, koja imaju vie od 50.000 registrovanih lanova - iz reda korisnika prava. Udruenje penzionera iz stava 2. ovog lana podnosi dokaz o broju registrovanih lanova. lan 158. lanovi upravnog odbora imenuju se na vreme od etiri godine. Predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora bira i razreava upravni odbor na dve godine. Predsednik i zamenik predsednika upravnog odbora biraju se iz reda lanova upravnog odbora, naizmenino od predstavnika osiguranika, korisnika, odnosno poslodavaca, uz saglasnost Vlade Republike Srbije. lan 159.

Nain rada, kao i druga pitanja od znaaja za rad upravnog odbora ureuju se statutom i optim aktom fonda. lan 160. Upravni odbor: 1) donosi statut i druge opte akte fonda; 2) donosi akt o organizaciji fonda, u skladu sa statutom fonda, kao i druge akte u skladu sa ovim zakonom; 3) utvruje osnovice za plaanje doprinosa za pojedine kategorije osiguranika, uz saglasnost Vlade Republike Srbije; 4) (brisano) 5) donosi finansijski plan i godinji obraun fonda; 6) donosi srednjorone i godinje programe rada; 7) odluuje o poslovanju fonda; 8) sprovodi konkurs (oglas) o imenovanju direktora fonda; 9) odluuje o drugim pitanjima i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom fonda. Vlada Republike Srbije daje saglasnost na statut fonda i godinji program rada fonda. Akte iz stava 1. taka 5) ovog lana, fond dostavlja u postupku i na nain utvren propisima kojima se ureuje budetski sistem. Akti iz stava 1. ta. 1) do 5) ovog lana, objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Upravni odbor podnosi izvetaj o poslovanju fonda Vladi Republike Srbije, najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu. lan 161. Nadzorni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ima pet lanova, od kojih po dva predstavnika osiguranika i poslodavaca i jednog predstavnika korisnika prava. lanove nadzornog odbora fonda iz stava 1. ovog lana imenuju: reprezentativni sindikati organizovani na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad - iz reda osiguranika; reprezentativna udruenja poslodavaca organizovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad - iz reda poslodavaca; udruenja penzionera organizovanih na nivou Republike, koja imaju vie od 50.000 registrovanih lanova - iz reda korisnika prava. Udruenje penzionera iz stava 2. ovog lana podnosi dokaz o broju registrovanih lanova. lan 162. Nadzorni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti ima tri lana, od kojih dva predstavnika osiguranika i jednog predstavnika korisnika prava. lanove nadzornog odbora fonda iz stava 1. ovog lana imenuju: reprezentativna udruenja poslodavaca organizovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad - iz reda osiguranika i udruenja penzionera organizovanih na nivou Republike, koja imaju vie od 50.000 registrovanih lanova - iz reda korisnika prava. Udruenje penzionera iz stava 2. ovog lana podnosi dokaz o broju registrovanih lanova. lan 163. Nadzorni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika ima tri lana, od kojih dva predstavnika osiguranika i jednog korisnika prava.

lanove nadzornog odbora fonda iz stava 1. ovog lana imenuju: udruenja poljoprivrednika organizovanih na nivou Republike - iz reda osiguranika i udruenja penzionera organizovanih na nivou Republike, koja imaju vie od 50.000 registrovanih lanova - iz reda korisnika prava. Udruenje penzionera iz stava 2. ovog lana podnosi dokaz o broju registrovanih lanova. lan 164. lanovi nadzornog odbora imenuju se na vreme od etiri godine. Predsednika i zamenika predsednika nadzornog odbora bira i razreava nadzorni odbor, i to naizmenino od predstavnika osiguranika i korisnika prava. Nain rada kao i druga pitanja Nadzorni odbor: lan 165. lan 166.

1) vri nadzor nad finansijskim poslovanjem fonda; 2) vri uvid u sprovoenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslovanjem fonda; 3) vri uvid u sprovoenje odluka upravnog odbora; 4) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom fonda. Nadzorni odbor podnosi tromeseno izvetaj o svom radu upravnom odboru fonda. Nadzorni odbor, najmanje jednom godinje podnosi izvetaj o finansijskom poslovanju fonda Vladi Republike Srbije. Direktor fonda: 2) predstavlja i zastupa fond; 3) izvrava odluke upravnog odbora fonda; 4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji zaposlenih u fondu, uz saglasnost upravnog odbora; 5) rukovodi radom zaposlenih u fondu; 6) vri druge poslove u skladu sa zakonom i statutom fonda. Direktora fonda, po sprovedenom konkursu imenuje upravni odbor fonda, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, na period od etiri godine, a direktora pokrajinskog fonda imenuje Upravni odbor republikog fonda na predlog nadlenog organa autonomne pokrajine. Direktor fonda istovremeno je i direktor strune slube fonda, a direktor pokrajinskog fonda je istovremeno direktor strune slube pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Direktor pokrajinskog fonda uestvuje u radu Upravnog odbora republikog fonda, bez prava odluivanja. Direktor pokrajinskog fonda imenuje direktore filijala republikog fonda koje su obrazovane na teritoriji autonomne pokrajine. lan 168. lan 167.

1) organizuje rad i poslovanje u fondu i odgovara za zakonitost rada u fondu;

Upravne, analitike, finansijske, administrativne, tehnike i druge poslove utvrene zakonom, statutom i drugim aktima fonda obavljaju zaposleni u fondu koji ine strunu slubu fonda. Fond moe ugovoriti da poslove iz stava 1. ovog lana, u celini ili delimino, obavlja druga organizacija, odnosno organ. XIII. FINANSIRANJE lan 169. Prihod fonda ine sredstva: 1) doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) za penzijsko i invalidsko osiguranje koje se u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom obezbeuju u budetu; 3) od imovine kojom raspolae fond; 4) drugih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje kod kojih je navren deo staa osiguranja; 5) od kamata ostvarenih plasmanom slobodnih sredstava poslovnom bankarstvu, na tritu novca ili kupovinom obveznica iji emitent je drava; 6) subvencija i donacija; 7) ostvarena prodajom drutvenog kapitala, drutvenih i javnih preduzea ili njihovih delova, u skladu sa zakonom; 8) dividende na akcije po osnovu ranijih ulaganja sredstava za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom; 9) iz drugih izvora. Pokrajinski fond, u skladu sa zakonom i statutom, ima podraun preko koga se vre uplate i isplate sredstava republikog fonda na teritoriji autonomne pokrajine. lan 170. (Brisan) lan 171. Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste se samo za namene odreene zakonom, i to za: 1) isplatu penzija i novanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja; 2) trokove za rad organa fonda i za obavljanje upravnih, analitikih, finansijskih, administrativnih, tehnikih i drugih poslova za sprovoenje penzijskog i invalidskog osiguranja; 3) druge obaveze utvrene zakonom. lan 172. Sredstva fonda koja ostaju po izmirenju obaveza iz lana 171. ovog zakona koriste se za ulaganja u hartije od vrednosti, za plasman kod poslovnih banaka i druge namene, radi ostvarivanja dobiti. lan 173. Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja (dravna garancija)

+ POGLEDATI: 1.STATUT REPUBLIKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA 2. STATUT REPUBLIKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE SAMOSTALNIH DELATNOSTI

222. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje 223. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje 224. Penzijski sta 225. Visina i usklaivanje penzije 226. Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
2. Korienje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lan 107. Pravo na starosnu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja. lan 108. Penzije i novane naknade utvruju se u mesenom iznosu i isplauju unazad. lan 109. Fond kod koga je ostvareno pravo na penziju ili novanu naknadu duan je da korisniku prava isplauje iznose koji mu pripadaju u mestu njegovog boravka u Republici Srbiji, odnosno Republici Crnoj Gori. Izuzetno od stava 1. ovog lana sporazumom izmeu Republike Srbije i Republike Crne Gore moe se urediti i drugaije. lan 110. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada, u toku njihovog korienja, prestanu da postoje uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava. Prava iz stava 1. ovog lana prestaju i kad korisnik ostvari pravo iz ovog osiguranja kod organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje drave koja je formirana na podruju prethodne Jugoslavije, ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno. Korisniku penzije iz stava 2. ovog lana koji ispunjava uslove za sticanje prava na penziju propisane ovim zakonom ponovo se utvruje pravo na penziju, pri emu se ne uzima u obzir penzijski sta na osnovu koga je organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje drave formirane na podruju prethodne Jugoslavije utvrdila pravo na penziju. lan 111. Starosna penzija isplauje se od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u roku od est meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava, odnosno od dana prestanka osiguranja, a ako je zahtev podnet po isteku toga roka, od dana podnoenja zahteva i za est meseci unazad. Porodina penzija isplauje se od dana utvrenog u stavu 1. ovog lana, pod uslovom da podnosilac zahteva u tom periodu nije bio u osiguranju. lan 112. Osiguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja osiguranja, invalidska penzija isplauje se od dana prestanka osiguranja, a najranije od dana prijema pravosnanog reenja o utvrenoj invalidnosti. Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja, a invalidnost je postojala pre podnoenja zahteva, invalidska penzija

isplauje se od dana nastanka invalidnosti, ali najvie za est meseci unazad od dana podnoenja zahteva. lan 113. Novana naknada za telesno oteenje isplauje se od dana nastanka telesnog oteenja, ali najvie za est meseci unazad od dana podnoenja zahteva, ako je telesno oteenje postojalo pre podnoenja zahteva. lan 114. Osiguranik odnosno korisnik prava na novanu naknadu za telesno oteenje koji po posebnim propisima stekne pravo na novanu naknadu po osnovu istog telesnog oteenja moe po sopstvenom izboru da koristi samo jedno od tih prava, ako posebnim propisima nije drukije odreeno. lan 115. Ako u stanju invalidnosti, odnosno stepenu telesnog oteenja nastupe promene koje su od uticaja na utvrena prava, ta prava prestaju, menjaju se odnosno stiu se nova prava, i to: 1) ako je promena utvrena na zahtev osiguranika - od prvog dana narednog meseca po podnoenju zahteva; 2) ako je promena utvrena na zahtev osiguranika nastala posle podnetog zahteva - od prvog dana narednog meseca posle nastale promene; 3) ako je promena utvrena po slubenoj dunosti od prvog dana narednog meseca po donoenju prvostepenog reenja o odreivanju prava po osnovu utvrene promene. lan 116. Porodina penzija isplauje se kao jedna penzija i kada je odreena za vie korisnika, ako korisnici ne zahtevaju da im se penzija isplauje odvojeno. Ako porodina penzija pripada samo lanovima ue porodice ili samo lanovima ire porodice, a neki od njih ive odvojeno, ukupna porodina penzija deli se na jednake delove. Ako porodina penzija pripada i lanovima ue porodice i lanovima ire porodice, a neki od njih ive odvojeno, ta penzija se prethodno deli na deo koji pripada lanovima ue porodice i deo koji pripada lanovima ire porodice, pa se svaki deo dalje rasporeuje na jednake delove. lan 117. Ako porodinu penziju koriste dva ili vie lanova porodice, pa nekom od njih prestane pravo na penziju, ostalim lanovima koji imaju pravo na porodinu penziju ponovo se odreuje visina penzije. Tako odreena visina penzije pripada od prvog narednog dana u odnosu na dan kada je korisniku prestalo pravo na penziju. Ako se isplata porodine penzije obustavi, ili ako pravo koje pripada pojedinom lanu porodice miruje, porodina penzija se ponovo ne odreuje. Ako se korisniku porodine penzije, zbog zaposlenja, odnosno obavljanja delatnosti po osnovu koje je obavezno osiguran ili zbog korienja starosne ili invalidske penzije, ne isplauje porodina penzija koja mu pripada, ostalim lanovima ue porodice isplauje se za to vreme porodina penzija u visini koja se odreuje kao da korisnik penzije nema pravo na porodinu penziju. lan 118. Pravo na porodinu penziju prestaje lanu porodice koji usled nastale promene vie ne ispunjava uslove za sticanje i korienje tog prava.

Pravo na porodinu penziju prestaje lanu porodice ako je pravosnanom presudom osuen za smrt lica po osnovu koga ostvaruje, odnosno koristi pravo. lan 119. Ako osiguranik, odnosno korisnik penzije, stekne pravo na dve ili vie penzija na teritoriji Republike, moe koristiti samo jednu od tih penzija, i to po sopstvenom izboru. lan 120. Osiguranik koji sam plaa doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje moe koristiti prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ako su uplaeni svi dospeli iznosi doprinosa, u skladu sa zakonom. lan 121. Korisnik starosne penzije koji se zaposli na teritoriji Republike, odnosno obavlja samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran na teritoriji Republike, ima pravo po prestanku tog zaposlenja odnosno obavljanja te samostalne delatnosti, na ponovno odreivanje penzije ako je bio u osiguranju najmanje godinu dana. Korisniku penzije koji radi u inostranstvu obustavlja se za vreme tog rada isplata penzije, ukoliko meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno. lan 122. Dospeli meseni iznosi novanih davanja na osnovu utvrenih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne isplauju se korisniku koji se bez opravdanih razloga u odreenom roku ne odazove pozivu za pregled radi ponovnog utvrivanja stanja invalidnosti, stepena telesnog oteenja, za sve vreme dok se ne odazove pozivu. Meseni iznosi obustavljeni prema stavu 1. ovog lana isplauju se naknadno korisniku koji se odazove pozivu u roku od 30 dana od dana odreenog za pregled. Korisniku koji se odazove pozivu po isteku roka iz stava 2. ovog lana, obustavljeni meseni iznosi primanja ne isplauju se, a isplata primanja uspostavlja se od prvog dana narednog meseca posle odazivanja pozivu. lan 123. Dospeli meseni iznosi penzije, novane naknade za telesno oteenje, koji nisu mogli biti isplaeni zbog okolnosti koje je prouzrokovao korisnik, naknadno e se isplatiti najvie za 12 meseci unazad raunajui od dana kada, po prestanku delovanja tih okolnosti, korisnik podnese zahtev za isplatu. lan 124. Fond kod koga je ostvareno pravo na penziju ili novanu naknadu obezbeuje njihovu isplatu korisnicima prava u inostranstvu, pod uslovima predvienim meunarodnim ugovorom, odnosno pod uslovom reciprociteta. Korisniku penzije ili novane naknade za telesno oteenje - stranom dravljaninu ili licu bez dravljanstva isplauju se u inostranstvu iznosi koji mu pripadaju ako sa odnosnom dravom postoji sporazum o isplati u inostranstvu ili odnosna drava priznaje takvo pravo naim dravljanima. Korisnik penzije ili naknade po propisima penzijskog i invalidskog osiguranja moe ovlastiti neko drugo lice da u njegovo ime prima penziju ili naknadu. Ovlaenje iz stava 3. ovog lana vai najdue 12 meseci.

227. Odluke (reenja) u postupku ostvarivanja prava 228. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti (obavezno i dobrovoljno)
IZ ZAKONA O ZAPOLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI

VII. OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI 1. Obavezno osiguranje lan 104. Obaveznim osiguranjem obezbeuju se prava za sluaj nezaposlenosti, i to: 1) novana naknada; 2) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom; 3) druga prava u skladu sa ovim zakonom i optim aktom Nacionalne slube. Obavezno osiguranje, u smislu ovog zakona, je obavezno uee zaposlenog, poslodavca i lica koje samostalno obavlja delatnost u obezbeivanju sredstava za ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti. lan 105. Obavezno osigurano lice za sluaj nezaposlenosti kod Nacionalne slube je: 1) zaposleni koji u skladu sa propisima o radu ostvaruje zaradu odnosno naknadu zarade; 2) lice koje obavlja privremene i povremene poslove, osim lica iz lana 5. stav 1. ovog zakona; 3) izabrano ili imenovano lice koje za svoj rad prima platu, odnosno naknadu plate; 4) fiziko lice koje u skladu sa zakonom samostalno obavlja privrednu i drugu delatnost kao osnovno zanimanje (u daljem tekstu: preduzetnik); 5) osniva, odnosno suosniva preduzea. Finansiranje obaveznog osiguranja lan 106. Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeuju se iz doprinosa za obavezno osiguranje (u daljem tekstu: doprinos) koji plaaju lica iz lana 105. ovog zakona i poslodavac, kao i drugih sredstava obezbeenih u skladu sa zakonom. 2. Dobrovoljno osiguranje lan 107. Dobrovoljno osiguranje, u smislu ovog zakona, je osiguranje lica koje nije obavezno osigurano za sluaj nezaposlenosti, kao i lica koje je obavezno osigurano za sluaj nezaposlenosti radi obezbeenja veeg obima prava od prava koja se ostvaruju obaveznim osiguranjem, i drugih prava koja nisu utvrena obaveznim osiguranjem. Lice iz stava 1. ovog lana moe se dobrovoljno osigurati, u skladu sa ovim zakonom, pod uslovima utvrenim optim aktom Nacionalne slube. Lice koje je dobrovoljno osigurano stie i ostvaruje prava pod uslovima, na nain i u obimu utvrenim optim aktom Nacionalne slube

229. Pravo nezaposlenog lica na novanu naknadu


IZ ZAKONA O ZAPOLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI 3. Pravo na novanu naknadu lan 108.

Obavezno osigurana lica iz lana 105. ovog zakona imaju pravo na novanu naknadu ako su bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem iz stava 1. ovog lana smatra se i prekid osiguranja krai od 30 dana. lan 105. Obavezno osigurano lice za sluaj nezaposlenosti kod Nacionalne slube je: 1) zaposleni koji u skladu sa propisima o radu ostvaruje zaradu odnosno naknadu zarade; 2) lice koje obavlja privremene i povremene poslove, osim lica iz lana 5. stav 1. ovog zakona; 3) izabrano ili imenovano lice koje za svoj rad prima platu, odnosno naknadu plate; 4) fiziko lice koje u skladu sa zakonom samostalno obavlja privrednu i drugu delatnost kao osnovno zanimanje (u daljem tekstu: preduzetnik); 5) osniva, odnosno suosniva preduzea. lan 109. Nezaposleni ima pravo na novanu naknadu u sluaju: 1) prestanka potrebe za obavljanjem poslova, u skladu sa zakonom; 2) steaja, likvidacije i u svim drugim sluajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom; 3) neostvarivanja predvienih rezultata rada, odnosno utvrene nesposobnosti za rad u skladu sa zakonom; 4) premetaja branog druga, u skladu sa posebnim propisima; 5) ako je bilo zaposleno u inostranstvu, u skladu sa zakonom. Pravo na novanu naknadu pripada i nezaposlenom koji je bio u radnom odnosu na odreeno vreme ili je obavljao privremene i povremene poslove, osim lica iz lana 5. stav 1. ovog zakona. lan 5. Nezaposlenim, u smislu ovog zakona, ne smatra se redovan uenik, student vie kole i osnovnih studija (u daljem tekstu: student), penzionisano lice i zemljoradnik koji obavlja zemljoradniku delatnost i obavezno je osiguran po osnovu katastarskog prihoda. Nezaposlenim se ne smatra i lice kome miruju prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom. Nezaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma sa poslodavcem na inicijativu zaposlenog ili otkaza ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima od strane zaposlenog ili otkazom ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima od strane poslodavca ako postoji

opravdani razlog koji se odnosi na ponaanje zaposlenog u skladu sa propisima o radu, nema pravo na novanu naknadu. Nezaposleni koji je dobrovoljno osiguran ima pravo na novanu naknadu u visini, pod uslovima i na nain utvren optim aktom Nacionalne slube. Rok za podnoenje zahteva lan 110. Novana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj slubi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev Nacionalnoj slubi po isteku 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, novana naknada pripada samo za preostalo vreme prema utvrenoj duini trajanja prava na novanu naknadu. Pravo na novanu naknadu nema nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za koje mu pravo na novanu naknadu pripada, u skladu sa ovim zakonom. U rok iz st. 1 - 3. ovog lana ne rauna se vreme za koje je nezaposleni po propisima o zdravstvenom osiguranju bio nesposoban za rad. Osnovica za utvrivanje visine novane naknade lan 111. Osnovica za utvrivanje visine novane naknade je prosena zarada ili naknada zarade koja je nezaposlenom isplaena u skladu sa zakonom u poslednjih est meseci koji prethode mesecu u kojem je prestalo osiguranje. Ako je isplaena zarada nia od osnovice na koju je plaen doprinos, osnovicu za utvrivanje visine novane naknade ini osnovica na koju je plaen doprinos. Ako nezaposlenom u periodu iz stava 1. ovog lana nije isplaena zarada, osnovicu za utvrivanje novane naknade ini osnovica na koju je plaen doprinos. Visina novane naknade lan 112. Novana naknada utvruje se u visini od 60% osnovice iz lana 111. ovog zakona. Nezaposleni ostvaruje pravo na visinu novane naknade iz stava 1. ovog lana za prva tri meseca korienja prava na novanu naknadu. Nezaposleni ima pravo na novanu naknadu u visini od 50% osnovice iz lana 111. ovog zakona, za preostalo vreme za koje je utvreno pravo na novanu naknadu. Za vreme dodatnog obrazovanja i obuke iz lana 37. ovog zakona, na koju je nezaposleni upuen od strane Nacionalne slube, novana naknada iz st. 1, 2. i 3. uveava se za 10%. Najnii i najvii iznos novane naknade lan 113. Novana naknada iz lana 112. ovog zakona ne moe da bude via od prosene mesene zarade po zaposlenom ostvarene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike ili nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom za mesec u kojem se vri isplata novane naknade. Isplata novane naknade lan 114. Novana naknada se isplauje za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vri isplata.

Trajanje prava na novanu naknadu lan 115. Novana naknada isplauje se nezaposlenom: 1) tri meseca, ako osiguranik ima sta osiguranja od jedne do pet godina; 2) est meseci, ako osiguranik ima sta osiguranja dui od pet do 15 godina; 3) devet meseci, ako osiguranik ima sta osiguranja dui od 15 do 20 godina; 4) 12 meseci, ako osiguranik ima sta osiguranja dui od 20 godina; 5) 24 meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staa osiguranja i 61 godinu starosti (mukarac), odnosno 56 godina starosti (ena) ili navrenih 38 godina staa osiguranja (mukarac), odnosno 33 godine staa osiguranja (ena) i najmanje 51 godinu ivota; 6) 24 meseca ako je osiguranik stariji od 55 godina i ima sta osiguranja dui od 25 godina. Godinom staa osiguranja smatra se navrenih 12 meseci za koje je zaposleni i poslodavac platio doprinos za osiguranje. Produenje isplate novane naknade lan 116. Izuzetno od lana 115. ovog zakona, nezaposlenom se nastavlja isplata novane naknade: 1) za vreme dodatnog obrazovanja i obuke; 2) za vreme privremene spreenosti za rad utvrene prema propisima o zdravstvenoj zatiti; 3) za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima o radu. Jednokratna isplata novane naknade lan 117. Jednokratna isplata novane naknade nezaposlenom moe se odobriti u skladu sa l. 43. i 44. ovog zakona, pod uslovima utvrenim optim aktom Nacionalne slube. Umanjenje novane naknade lan 118. Nezaposlenom se iznos novane naknade srazmerno umanjuje za iznos prihoda koji ostvari na osnovu autorskog ugovora, obavljanja zanatskih i drugih poslova ili na drugi nain steenog prihoda. Postupak i nain umanjenja novane naknade utvruju se optim aktom Nacionalne slube.

Obustavljanje isplate novane naknade lan 119. Isplata novane naknade nezaposlenom obustavlja se za vreme trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kao i u sluajevima navedenim u lanu 95. ovog zakona. lan 120. Po prestanku razloga iz lana 119. ovog zakona, nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novanu naknadu ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava Nacionalnoj slubi, u roku od 30 dana. lan 121. Nezaposleni kome je radni odnos prestao 30 dana pre njegovog odlaska na odsluenje, odnosno dosluenje vojnog roka ima pravo na novanu naknadu ako po povratku podnese zahtev Nacionalnoj slubi u roku od 30 dana i ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom. Nezaposleni iz stava 1. ovog lana novanu naknadu ostvaruje od dana povratka sa odsluenja vojnog roka. Ako nezaposleni u roku iz stava 1. ovog lana nije podneo zahtev Nacionalnoj slubi, pravo na novanu naknadu ostvaruje od dana podnoenja zahteva. Prestanak prava na novanu naknadu lan 122. Nezaposlenom prestaje pravo na novanu naknadu u sluaju neizvravanja obaveza utvrenih ovim zakonom: 1) nejavljanja Nacionalnoj slubi u utvrenom roku iz lana 91. ovog zakona; 2) neodazivanja na poziv Nacionalne slube bez opravdanog razloga; 3) neobavetavanja Nacionalne slube u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novanu naknadu; 4) odbijanja odgovarajueg zaposlenja; 5) odbijanja ili samovoljnog prekida dodatnog obrazovanja i obuke; 6) utvrivanja od strane nadlenog organa da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima. U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana nezaposleni je duan da se lino javi i obavesti Nacionalnu slubu odmah po prestanku opravdanog razloga. Nezaposlenom prestaje pravo na novanu naknadu i u sluaju promene statusa osiguranika, i to: 1) zasnivanja radnog odnosa sa punim radnim vremenom; 2) ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju ili ostvarivanja prava na porodinu ili invalidsku penziju, u skladu sa zakonom; 3) utvrene potpune nesposobnosti za rad; 4) samostalnog obavljanja zanatske ili druge preduzetnike delatnosti. lan 123. Osiguranik koji je zaposlen sa nepunim radnim vremenom, zadrava pravo na isplatu novane naknade u visini razlike izmeu iznosa novane naknade i iznosa isplaene zarade kod poslodavca, ako je iznos zarade nii od pripadajueg iznosa novane naknade.

Ponovno sticanje prava na novanu naknadu lan 124. Nezaposleni kome je prestalo pravo na novanu naknadu moe da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novanu naknadu, s tim to mu se u sta osiguranja ne uraunava sta za koji je ostvario poslednju novanu naknadu, osim nezaposlenom koji po prestanku poslednjeg osiguranja ima 25 i vie godina staa osiguranja. Nezaposleni kome je zbog zasnivanja radnog odnosa prestalo pravo na novanu naknadu pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja da koristi pravo na novanu naknadu za preostalo vreme u utvrenom iznosu, ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije.

230. Pravo nezaposlenog lica na zdravstvenu zatitu i penzijsko i invalidsko osiguranje


IZ ZAKONA O ZAPOLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI 4. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje lan 125. Korisnik novane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novanu naknadu. Osnovica na koju se plaaju doprinosi je utvreni iznos novane naknade. Obraun i uplatu doprinosa za osiguranje iz stava 1. ovog lana vri Nacionalna sluba, u skladu sa optim aktom. lan 126. lanovi porodice korisnika novane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu. DODATAK

140. ARBITRAA ZA RADNE SPOROVE


ARBITRAA JE METOD REAVANJA KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA KOJI SE SASTOJI U TOME TO STRANE U KOLEKTIVNOM SPORU POVERAVAJU TREEM LICU REAVANJE SPORA, OSIM U SLUAJU SAVETODAVNE ARBITRAE IJA ODLUKA NE OBAVEZUJE. DVE VRSTE ARBITARA: 1. Neutralni 2. Iz redova samih strana u sporu ODLUKA ARB. SE MOE POBIJATI: 1. Tubom za ponitaj, 2. U sluaju neasnosti postupka ili pristrasnosti arbitra, 3. Protivurene i nejasne izreke, 4. Prekoraenja zadatka, 5. Odluke suprotne ustavu, 6. Povrede doredaba socijalnog javnog poretka VRSTE: 1. Fakultativna i obavezna, 2. Pravna i interesna,

3. Stalna i ad hoc, 4. Inokosna i kolektivna, 5. Posebna vrsta-sama strana bira da li e da posreduje ili da reava spor u sv. arbitra. MIRITELJ- lice koje prua pomo stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zakljue sporazum o reenju spora. ARBITAR-reava spor. REPUBLIKA AGENCIJA ZA MIRNO REAVANJE RADNIH SPOROVA je posebna organizacija koja obavlja strune poslove koji se odnose na: mirno reavanje individualnih i kolektivnih sporova, izbor miritelja i arbitara, voenje njihovog imenika, struno usavravanje, odluivanje o izuzeu, evidenciju o postupcima mirnog reavanja sporova i dr. INDIVIDUALNI SPOR SE RAAVA PRED ARBITROM AKO JE PREDMET SPORA OTKAZ UG. O RADU ILI ISPLATA MINIMALNE ZARADE.

207. PRAVA PO OSNOVU PIO


OBAVEZNIM PENZIJSKIM OSIGURANJEM OBEZBEUJU SE PRAVA ZA SLUAJ: 1. Starosti-pravo na starosnu penziju, 2. Invalidnosti-pravno na invalidsku penziju, 3. Smrti- a) p.na porpdinu penziju, b)p.na naknadu pogrebnih trokova 4. Telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem-p.na novanu naknadu za telesno oteenje. OBAVEZNO OSIGURANA LICA SU: 1. Zaposleni, 2. Lica koja samostalno obavljaju delatnost, 3. Poljoprivrednici

208. PRAVA ZA SLUAJ OPASNOSTI OD NASTANKA INVALIDNOSTI


Z.o radu- Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o PIO, utvreno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odreenim poslovima-poslodavac je duan da obezbedi obavljenje drugog odgovarajueg posla. Ako odbije-otkaz.

209. PRAVO NA NOVANU NAKNADU ZA TELESNO OTEENJE


Novana naknada za telesno oteenje je pravo koje osiguranik ostvaruje nezavisno o dprava na invalidsku penziju. TELESNO OTEENJE POSTOJI KAD KOD OSIGURANIKA NASTANE: 1. Gubitak, 2. Bitnije oteenje ili 3. Znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela Telesna oteenja se prema teini svrstavaju u 8 stepena: 1.stepen-100%tel.oteenja,2.st.90,3.st.80... 8.stepen-30% tel.oteenja

210. PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU


INVALIDNOST POSTOJI KAD KOD OSIGURANIKA NASTANE POTPUNI GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZBOG: 1. Promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanim povredom na radu ili profesionalnom boleu, 2. Povredom van rada ili boleu koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom. POVREDOM NA RADU SMATRA SE: 1. Povreda u prostornoj, vremenskoj I uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla, 2. Povreda pri obavljanju posla na koji nije rasporeen, ali ga obavlja u interesu poslodavca, 3. Povreda na putu, 4. Oboljenje nastalo kao posledica nesr.sluaja ili vie sile za vreme ob.posla,

5. Povrede u vezi sa korienjem prava na zdr.zatitu po osnovu povrede na radu ili prof.bolesti, 6. Sve navedene povrede koje osiguranici pretrpe uestvujui: - u akcijama spasavanja, - vojnoj vebi ili dr.obaveza u oblasti odbrane zemlje, -na random kampu ili takmienju, -na dr.poslovima I zadacima koji su utvreni zakonom. PROFESIONALNE BOLESTI su odreene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane duim neposrednim uticajem procesa I uslova rada na radnim mestima ili posovima koje je osiguranik obavljao. INVALIDSKA PENZIJA: 1. Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, 2. Ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili boleu, pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrenja god.ivota propisanih za sticanje prava na starosnu penziju I da ima navrenih 5 god.staa osiguranja. OSIGURANIK KOD KOGA JE INVALIDNOST PROUZROKOVANA BOLEU ILI POVREDOM VAN RADA NASTALA PRE NAVRENE 30 GOD.: 1. Kada je invalidnost nastala do navrene 20 god.ivota-ako ima 1god.staa osiguranja, 2. Do navrene 25.god.-najmanje 2 god.staa osiguranja, do navrene 30god.-najmanje 3 god.staa osiguranja

211. POJAM INVALIDNOSTI


INVALIDNOST POSTOJI kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom boleu, povredom van rada ili boleu, koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom

212. UZROCI NASTANKA INVALIDNOSTI


POVREDOM NA RADU SMATRA SE: 1. Povreda u prostornoj, vremenskoj I uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla, 2. Povreda pri obavljanju posla na koji nije rasporeen, ali ga obavlja u interesu poslodavca, 3. Povreda na putu, 4. Oboljenje nastalo kao posledica nesr.sluaja ili vie sile za vreme ob.posla, 5. Povrede u vezi sa korienjem prava na zdr.zatitu po osnovu povrede na radu ili prof.bolesti, 6. Sve navedene povrede koje osiguranici pretrpe uestvujui: - u akcijama spasavanja, - vojnoj vebi ili dr.obaveza u oblasti odbrane zemlje, -na random kampu ili takmienju, -na dr.poslovima I zadacima koji su utvreni zakonom.

213. PRAVO NA NOVANU NAKNADU ZA POMO I NEGU


Pravo se ostvaruje pod uslovima utvrenim propisima koji su vaili do dana poetka ptimene Zakona o PIO. TI PROPISI NAVODE DA: ako je osiguraniku zbog prirode I teine stanja, povrede ili bolesti, neophodna pomo I nega za obavljanje radnji, radi zadovoljenja osnovnih ivotnih potreba, osiguranik ima pravo na novanu naknadu, pomo negu dr.lica-nepokretan,nije sp.da odrava linu higijenu

215. PRAVO NA STAROSNU PENZIJU


OSIGURANIK STIE PRAVO NA STAROSNU PENZIJU: 1. Kad navri 65 (mukarac),odn.60god..i najmanje 15.god.staa osiguranja, 2. Kad navri najmanje 53 god..i 40/35 st.os., 3. Kad navri 45 god.st.osigur. Osiguraniku kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju sniava se zavisno od stepena uveanja staa za 1 god., I to: 1. Za svake 3 god. provedene na random mestu, odn.poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci rauna u sta osiguranja kao 14 meseci, 2. Za svake 2 god. I 6 mes.kao 15 mes., 3. Za svake 2 god.kao 16 mes., 4. Za svaku 1 god.i 6 meskao 18 mes. Starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju se moe sniavati najvie do 53.god.ivota/50 god.

216. PRAVO NA PORODINU PENZIJU


PRAVO NA PORODINU PENZIJU MOGU OSTVARITI LANOVI PORODICE: 1. Umrlog osiguranika koji je navrio najmanje 5 god. staa osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju, ili 2. Umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije. AKO JE SMRT LICA,TJ.LICA : 1. L. koja obavlja privremene I povremene poslove preko omladinske zadruge do navrene 26.,ako je na kolovanju, 2. L. koje org.nadlena za zapoljavanje uputi na struno osposobljavanje,dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju, 3. Uenika I studenta na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi, 4. L. koje je na izdravanju kazne zatvora, dok radi u privrednoj jedinici ustanove za izdravanje kazne zatvora I na dr.mestu rada, 5. ili L. koje obavlja volonterski rad nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, lanovi njegove porodice stiu pravo na porodinu penziju bez obzira na duinu penzijskog staa tog lica. LANOVIMA PORODICE UMRLOG OSIGURANIKA SMATRAJU SE: 1. Brani drug, 2. Deca, 3. Roditelj

217. PRAVO DECE NA PORODINU PENZIJU


Dete stie pravo na porodinu penziju I ona mu pripada do navrenih 15 god.ivota. Posle navrenih 15 god.: 1. Do navrenih 20 god. ako pohaa srednju kolu, 2. 23.-viu skolu, 3. 26.-fakultet

218. PRAVO UDOVE/UDOVCA NA PORODINU PENZIJU


UDOVA stie pravo na porodinu penziju: 1. Ako je do smtri branog druga navrila 50 god.ivota, ili 2. Ako je do mrti br.druga ili u roku do 1 god. od dana smrti postal potpuno neposobna za rad, 3. Ako je posle smrti br.druga ostalo jedno/vie dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom br.drugu, a udova obavlja roditeljsku dunost prema toj deci. UDOVAC stie pravo na porodinu penziju: 1. Ako je do smrti br.druga navrio 55 god. ivota, 2. Ako je do smrti br.druga ili u roku od 1 god. od dana smrti br.druga postao potpuno neposoban za rad ili 3. Ako je posle smrti br. druga ostalo jedno ili vie dece koja imaju pravona porodinu penziju po tom br.drugu, a udovac obavlja roditeljsku dunost prema toj deci

219. IZDRAVANJE KAO USLOV ZA STICANJE PRAVA NA PORODINU PENZIJU


Kada je izdravanje uslov za sticanje prava na porodinu penzoiju, smatra se da je umrli osiguranik, odn.korisnik prava na penziju izdravao lan aporodice ako ukupni meseni prihodi lana porodice ne prelaze iznos najnie penzije u prethodnom kvartalu.

220. IZNOS PORODINE PENZIJE


Ako penzija pripada samolanovima ue porodice ili samo l. ire porodice umrlog osiguranika odn. korisnika prava: - za 1 lana 70 %, - za 2 l. 80%, 3 l.90%, 4 ili vie l. 100% Ako penzija pripada i l.ue porodice i l. ire porodice, lanovima ue porodice odreuje se porodina penzija prema taki 1, a l. ire porodice pripada ostatak do iznosa starosne ili invalidske penzije iz ovog stava.

221. FONDOVI PIO


FOND je p.lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog osiguranja i obezbeuju sredstva za ovo osiguranje.

FOND: 1. Osigurava na PIO sva lica koja su obavezno osigurana i koja su se ukljuila u ovo osiguranje, 2. Utvruje osnovice za plaanje doprinosa u skladu sa zakonom, 3. Obezbeuje namensko i ekonomino korienje sredstava, stvara rezerve za osiguranje i stara se o uveanju sredstava na ekonomskim osnovama, 4. Obezbeuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz PIO i organizuje obavljanje poslova za sprovoenje osiguranja, 5. Vri kontrolu prijavljivanja na osiguranje i svih podataka za sticanje, korienje i prestanak prava, 6. Organizuuje i sporovodi PIO i obavlja dr.poslove u skl.sa zakonom i statutom. ORGANI FONDA: 1. Upravni odbor, 2. Izvrni odbor, 3. Direktor PRIHOD FONDA INE SREDSTVA: 1. Doprinosa za obavezno PIO, 2. Za PIO koja se u slaajevima i pod uslovima utvrenim zakonom obezbeuju u budetu, 3. Od imovine kojom raspolae fond, 4. Od kamata ostvarenih plasmanom slobodnih sredstava poslovnom bankarstvu, na tritu novca ili kupovinom obveznica iji je emitent drava, 5. Subvencija i donacija, 6. Ostvarena prodajom drutvenog kapitala, dr.javnih preduzea ili njihovih delova, 7. Dividende na akcije na osnovu ranijih ulaganja i iz drugih izvora. SREDSTVA SE KORISTE ZA: 1. Isplatu penzija i novanih naknada iz PIO, 2.Trokove za rad organa fonda i obavljanje analitikih, finansijskih,administrativnih, tehnikih i dr.poslova za sprovoenje PIO, 3. Dr.obaveze utvrene zakonom

223. DOBROVOLJNO PIO


je osiguranje kojimse na osnovu ugovora, mogu obezbediti: 1. Prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oteenja, ili 2. Vei obim tih prava od obima utvrenog zakonom, 3. Dr.prava iz ovog osiguranja

224. PENZIJSKI STA


Penzijski sta obuhvata: 1. Vreme koje se rauna u sta osiguranja i poseban sta prema odredbama Zakona o PIO, 2. Vreme koje je, kao sta osiguranja i poseban sta raunato u penzijski sta prema propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu Zakona o PIO. U STA OSIGURANJA SA EFEKTIVNIM TRAJANJEM RAUNA SE: 1. Vreme provedeno na radu u efektivnom trajanju, 2. Vreme za koje osiguranik u skladu sa propisima o radu i zapoljavanju prima novnau naknadu za koju je plaen doprinos, 3. Vreme koje je osiguranik, u skl.sa propisima o radu, proveo na obavljanju privremenih i povremenih poslova, kao i vreme koje osiguranik provede na obavljanju ovih poslova preko omladinskih zadruga za koje je plaen doprinos, kao i vreme za koje je lice, odn. osiguranik, uplaivao doprinos, 4. Vreme za koje je ostvario naknadu za koju je plaen doprinos, 5. Osiguraniku samostalnih delatnosti u sta osiguranja rauna se i vreme za koje je privremeno obustavio obavljanje delatnosti, u skladu sa zakonom, ako je za to vreme uplatio doprinos za PIO STA OSIGURANJA KOJI SE RAUNA SA UVEANIM TRAJANJEM 1. Osiguraniku koji radi na naroito tekim, opasnim i za zdravlje tetnim r.mestima, 2. Osiguraniku koji radi na r.mestima-poslovima na kojima posle navrenja odreenih godina ivota ne moe uspeno obavljati svoju profesionalnu delatnost, 3. Ovlaenom slubenom licu 4. Osiguranicima sa telesnim oteenjem, civilnim invalidima rata, slepa lica, obolela od distrofije,paralize... 5. Vreme provedene u svojstvu vojnog osiguranika.

225. VISINA I USKLAIVANJE PENZIJA

Visina starosne i invalidske penzije odreuje se tako to se lini bodovi pomnoe sa vrednou opteg boda na dan ostvarivanja prava. Lini bodovi utvruju se mnoenjem linog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staa. GODINJI LINI KOEFICIJENT predstavlja odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika, za svaku kalendarsku godinu i prosene godinje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Godinji lini koeficijent moe biti najvie 5. LINI KOEFICIJENT utvruje se tako to se zbir godinjih linih koeficijenata podeli sa periodom za koje su obraunati. Penzijski sta moe najvie iznositi 45 god. USKLAIVANJE PENZIJE Penzija se od 1. aprila do 1. oktobra tekue godine usklauje na osnovu statistikih podataka, sa kretanjem trokova ivota na teritoriji Republike u prethodnih 6 meseci. Usklaivanje penzije vri se na osnovu podataka organa nadlenih za poslove statistike.

226. POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA IZ PIO


Prava iz PIO ostvaruju se kod Fonda za PIO. Penzijski sta se ne moe utvrivati na osnovu izjava svedoka. Predlog za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti daje lekar, a saglasnost na njega lek. komisija.

227. ODLUKE (REENJA) U POSTUPKU OSTVARIVANJA PRAVA


REENJE o pravima iz PIO i penzijskom stau donosi organ Fonda odreen optim aktom fonda. Prvostepeno reenje fonda podlee reviziji koju vri organ odreen optim aktom fonda. Njome se moe ispitati i pravilnost nalaza, miljenja i ocene koje daju organi vetaenja. Ako je protiv prvostepeng reenja izjavljena alba, o reviziji i albi reava se istim reenjem. Ako nije izjavljena alba, a revizija ne bude izvrena u roku od 3 mes. od dana isteka roka za albu, smatra se da je revizija izvrena i data saglasnot na to reenje. Protiv reenja fonda donetog po albi (drugostepenog) moe se pokrenuti upravni spor kod nadlenog suda. Protiv konanog reenja fonda, kada nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka, postupak se moe ponoviti: 1. Ako se sazna za nove injenice, 2. Kada je proputeno da se u ranijem postupku iznese neka injenica.

228. OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI (OBAVEZNO I DOBROVOLJNO)


OBAVEZNIM OSIGURANJEM se obezbeuju prava za sluaj nezaposlenosti: 1. Novlana naknada, 2. Zdravstveno osiguranje i PIO, 3. Dr.prava u skladu sa Zakonom o zapoljavanju i osig.za sl.nezaposlenosti i optim aktom Nacionalne slube. OBAVEZNO OSIGURANJE je obavezno uee zaposlenog, poslodavca i lica koje samostalno obavlja delatnost u obezbeivanju sredstava za ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti. Obavezno osigurano lice za sluaj nezaposlenosti kod Nacionalne slube je: 1. Zaposleni, 2. Lice koje obavlja privr. i povremene poslove, 3. Izabrano ili imenovano lice, 4. Fiziko lice koje samostalno obavlja delatnost, 5. Osnival i suosniva preduzea. DOBROVOLJNO OSIGURANJE je osiguranje lica koje nije obavezno osigurano za sluaj nezaposlenosti, kao i lice koje obavezno osigurano radi obezbeivanja veeg obima prava i dr. prava. Nezapsoleni aktivno trai zaposlenje ako: se javlja Nacionalnoj slubi, ne odbija ponueno zaposlenje, trai zaposlenje...

229. PRAVO NEZAPOSLENOG LICA NA NOVANU NAKNADU


Obavezno osigurana lica imaju pravo na novanu naknadu ako su bila osigurana najmanje 12 mes.neprekidno ili 18 mes. sa prekidima. Nezaposleni ima pravo na novanu naknadu u sluaju:

1. Prestanka potrebe za obavljanjem poslova, 2. Steaja, likvidacije i u svim dr. sluajevima prestanka rada poslodavca, 3. Neostvarivanja predvienih rezultata rada, 4. Premetaja branog druga, 5. Ako je bilo zaposleno u inostranstvu, 6. Kada je bio u radnom odnosu na odreeno vreme ili je obavljao privremene i povremene poslove NEMA PRAVO: 1. U sluaju pismenog sporazuma sa poslodavcem na inicijativu zaposlenog, 2. Otkaza od str. zaposlenog, 3. Otkaza od strane poslodavca ROK ZA PODNOENJE ZAHTEVA 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Osnovica za utvrivanje visine naknade je prosena zarada u poslednjih 6 meseci, u iznosu od 60 % za prva 3 mes, 50 % za ostatak vremena. 3 mes. za sta 1-5 god; 6 meseci za sta 5-15 god; 9 mes-15-20god; 12 mes-dui od 20 god; 24 mes-najmanje 20 god. staa osiguranja i 61 godinu starosti (ene 56 god), ili navrenih 38 god. staa osiguranja (33 ene) i najmanje 51 god. ivota,; 24 meseca ako je stariji od 55 god. i ima sta osiguranja dui od 25 godina.

230. PRAVO NEZAPOSLENOG LICA NA ZDRAVSTVENU ZATITU I PIO


Obraun i uplatu doprinosa za osiguranje vri Nacionalna sluba, u skladu sa optim aktom.