Вы находитесь на странице: 1из 9

RezuIlali prinene zeoIila u nedicini

laziraju se na islrazivanjina koja vrse re-


nonirani svelski naunici iz podruja far-
nakoIoske nedicine. Na sanon poelku
islrazivanja, poselno krajen druge poIo-
vine XX veka, u svelu nedicine i farna-
koIogije liIo je nnogo rasprava i diIena u
vezi zeoIila. Dok su neki liIi skeplini, lroj-
ni svelski naunici su iz godine u godinu
oljavIjivaIi nove dokaze o njegovin lroj-
nin Iekovilin svojslvina. Konano su pre-
vagnuIi nauni dokazi, pa je danas siluacija
drugaija. Anerika IDA je zeoIil svrslaIa
u grupu CRAS (generaIno prepoznal kao
siguran za upolrelu). IosIednjih godina
NATO upolrelIjava zeoIil kod odreenih
nedicinskih indikacija, le islovreneno in-
lenzivira sopslvena nauna islrazivanja na
podruju prinene zeoIila u nedicini.
ZeoIil nije u anlagoniznu sa drugin
kIasinin nedicinskin, dijelelskin iIi aI-
lernalivnin Iekovina iIi lerapijana, nena
loksinu ni IelaInu dozu - ne posloji no-
gucnosl predoziranja. Organizan prepo-
znaje zeoIil kao sopslvenu supslancu. Ne
posloji nogucnosl slvaranja zavisnosli.
ZeoIil se ne akunuIira i ne zadrzava u or-
ganiznu. Aklivno deIuje 4-6 sali, a nakon
loga se u polpunosli eIininise kroz sloIicu,
nokracu i znoj.
100% jc prIrndan, apsn!utnn sIguran I
nctnksIan, bcz nuspnjava, IntcrakcIja s
drugIm !cknvIma, u pntpunnstI sc c!ImI-
nIsc Iz tc!a.
Zastn uzImatI zcn!It? Dokazano je da
zeoIil viseslruko doprinosi zdravIju, pre-
venlivno deIuje na oloIjenja savrenenih
nuskaraca, zena i dece, ija su leIa prepu-
na loksina, virusa, aIergena, kancerogenih
i drugih slelnih supslanci, koje negalivno
uliu na inunilel, energiju i vilaInosl i po-
lencijaIno su veIika opasnosl po zdravIje.
ZeoIil unapreuje funkcije inunoIoskog
sislena, aIkaIizuje leIo i neulraIise sIolod-
ne radikaIe lako da lazni koncepl Ieenja
zeoIilon poIazi upravo od loga da se po-
zilivni efekli poslizu odslranjivanjen iz
leIa lrojnih pozilivno naeIeklrisanih eslice
koje su po praviIu slelne, loksine iIi kan-
cerogene supslance (u olIiku leskih nelaIa,
peslicida, herlicida, aIfaloksina, nilroza-
nina, anonijaka, nikoloksina, Iaklala, ra-
dioaklivnih eslica, UV zraenja, nuspro-
dukala uzinanja Iekova, konlracepcijskih
lalIela, henolerapije, radiolerapije, droga,
aIkohoIa, cigarela, le raznih oksidanala,
konponenli virusa, aIergena i oslaIih slel-
nih supslanci). Ukralko, zeoIil olkIanja lIo-
kade koje konproniluju vilaInu zivolnu
snagu. Kad se vilaIna zivolna snaga osIo-
lodi i aklivira, leIo sano po seli ina pri-
rodnu sposolnosl da Iei i ulIazava hroni-
ne loIesli. ZeoIil polvruje leoriju o lone
da se sve loIesli nogu izIeili prirodnin
supslancana i da priroda ina Iek za sve.
OdalIe nesunnjivo poIazi lradicionaIna de-
hnicija zeoIila kao IstInskng a!hcmIjskng
bnzanskng dara.
PREVENTIVNA UPOTREBA PREPARATA:
Iosloje Ijudi ija je dnevna rulina slaIno iIi
povreneno inlenzivna, slresna i zahlevna: ne-
nadzeri, posIovni Ijudi, osole skIone escin
oloIjenjina, enocionaIno i hziki oselIjivije
osole, rekonvaIescenli i sI., slo ih ini vise izIo-
zenin slresu, oslecenjina usIed sIolodnih ra-
dikaIa, a line i raznin infeklivnin, virusnin,
lunorskin i drugin opasnin oloIjenjina. Ire-
venlivno uzinanje zeoIila predslavIja snazan
slil od opasnosli kojina je izIozen njihov orga-
nizan i njihov zivol.
Irevenlivna koIiina iznosi 3-5 grana zeo-
Iila dnevno, slo je 6-9 kapsuIa, koje se uzinaju
3x(2-3) kapsuIe dnevno. Uzinanje zeoIila nije
vrenenski ogranieno, jer ne slvara zavisnosl
ni naviku, ne sakupIja se u leIu i nena nikakvih
nezeIjenih efekala.
Iosloje osole koje vec osecaju leskoce zlog
narusenih funkcija u svon organiznu. Ove
grupe Ijudi inaju reaInu polrelu da uzinaju
vece dnevne doze zeoIila. U lin sIuajevina se
dnevne prevenlivne doze nogu povecali, pa i
udvoslruili. Onina koji se odIue na lako po-
jaane dnevne doze preporuuje se da ih uzina-
ju redovno, jer sano lako nogu poslici zeIjene
efekle.
DETOK5IKATOR
ZeoIilon, kao supslancon za odslranji-
vanje leskih nelaIa, peslicida i henijskih
loksina iz organizna, lave se lrojni savre-
neni naunici siron svela, a poselno zlog
njegovih golovo neverovalnih sposolnosli
da vezuje leske nelaIe i nepozeIjne olrovne
henikaIije i da ih odslranjuje iz leIa.
Ioznalo je da golovo svaka osola koja
danas zivi u nodernon druslvu ina sloli-
ne slranih sinlelikih i opasnih henikaIija
u svon leIu. Islrazivanja su pokazaIa da
zeoIil noze odslranili ove henikaIije, slo je
od ogronnog znaaja kada se govori o pre-
venciji karcinona, AIchajnera, poroajnih
anonaIija, dijalelesa i lrojnih drugih sa-
vrenenih oloIjenja.
Moderno druslvo danas izlacuje na hi-
Ijade raznih henikaIija u okoIinu, od kojih
je preko 9O polencijaIno opasno za Ijud-
sko zdravIje. Savreneni ovek zivi u noru
zagaenja. Mnoge loksine, koji uzrokuju
karcinon i opasni su za nozak i nervni si-
slen, ovek najesce vec nosi u svon leIu.
Toksini se danas nogu naci ak i kod nero-
ene dece i oni nogu pre i nakon poroaja,
iIi u fazi odraslanja, uzrokovali lrojne loIe-
sli i oslecenja.
TcskI mcta!I popul n!nva, arscna, zIvc,
a!umInIjuma, nIk!a i kadmIjuma apso-
Iulno su nepozeIjni u Ijudskon leIu. Aku-
nuIacija ovih loksina u nasnin ceIijana,
koslina, zIezdana s unulrasnjin Iuenjen,
dIakana iIi u cenlraInon nervnon sisle-
nu, eslo rezuIlira slelnin zdravslvenin
posIedicana.
Ziva je poznala kao leski kancerogeni
nelaIni loksin, koji izrazilo oslecuje funk-
ciju inunoIoskog sislena i slvara lIokade
u aulononnon nervnon sislenu. Danas je
savreneni ovek izIozen lrojnin izvorina
zive: eIeklrane i peci za spaIjivanje sneca
saIju u vazduh nnogo zive, rile u noru i
jezerina inaju povecani nivo zive, godina-
na su sve vakcine sadrzaIe zivu, a nnoge
je jos sadrze. Uspul, jedna sludija pokazuje
da svaka vakcina proliv gripa za 1O po-
vecava rizik oloIjenja od AIchajnera, jer le
vakcine sadrze zivu. Ulvreno je lakoe da
je zivin anaIgan, koji sadrze zulne pIon-
le, opasni kancerogeni izvor, jer se zivine
pare konslanlno olpuslaju iz anaIganskih
pIonli, a onda se inhaIiraju iIi gulaju. U
leIu se konverluju u organsku fornu po-
znalu pod nazivon zivin neliI. On noze
da pree prirodne nozdane larijere, slo se
dovodi u vezu s AIchajneron, nuIlipIon
skIerozon, anyolrophic IaleraInon skIe-
rozon i auliznon. Ove visoko reaklivne
supslance uzrokuju oslecenje arlerija i gan-
gIija. Tesliranja osola koje su inaIe infek-
ciju kandide pokazaIa su da je preko 8O
njih lakoe inaIo povecan nivo zive u leIu.
Ljudi eslo ne znaju da su sislenski izIo-
zeni lrovanju. rojne kalegorije induslrij-
skih i poIjoprivrednih radnika su za vrene
rada izIozene razIiilin loksinin henika-
Iijana, gasovina i supslancana. Tako je
npr. izIozenosl arsenu vrIo opasna za rad-
nike u rahnerijana. Kod savrenenog uz-
Antioxidant Protection, Detoxies Heavy Metals, Restores Alkaline pH, Stops Diarrhea...
kratak pregled rezultata naunih istraivanja i analiza mnogobrojnih svetski priznatih autora,
navedenih u referencama na kraju ovog teksta
Natural Power AntiOx Immune, Health & Energy Plus
100% natural
ZEOLIT - MINERAL BUDUNOSTI
ZEOLIT - MINERAL BUDUCNOSTI strana 1
goja lrojnih poIjoprivrednih kuIlura, voca
i povrca, danas se, na zaIosl, nezaoliIazno
i sve vise korisle lrojni hcrbIcIdI, pcstIcI-
dI, InscktIcIdI i druge supslance ekslrenne
loksinosli. Opasni su i razni sprcjcvI za
stav!jcnjc knzc, slo sve zajedno rezuIlira
visokin rizikon raka pIuca i koze lih rad-
nika.
Fnrma!dchId je kancerogena henikaIija s
kojon su nnogi Ijudi u slaInon konlaklu:
proizvoai naneslaja, loIniko i Ialora-
lorijsko osolIje, novi aulonoliIi nirisu na
fornaIdehid (slo nnoge Ijude asocira na
Iuksuz, a niris zapravo doIazi iz falrika
sedisla i lepiha).
Kancerogeni su lakoe bcnzn!, parc
dIzc!a, bnja za knsu, sIntctIka v!akna,
matcrIja! za bnjcnjc i dr. Duza izIozenosl
njihovon ulicaju povezana je s povecanon
slopon razIiilih karcinona. Irocenjuje se
da posIovi koji su u vezi s izIozenoscu kan-
cerogenin supslancana, uzrokuju 12 od
ukupnog lroja karcinona.
Visoku koreIaciju s poraslon norlaIilela
zlog raka dojke pokazuje izIozenosl hcmI-
ka!Ijama Iz nkn!Inc i u b!IzInI dcpnnIja
tnksIna. Iosloji ceIi niz henikaIija iz oko-
Iine koje inaju sposolnosl iniliranja eslro-
gena u Ijudskon leIu, a za koje se veruje da
su uzronici karcinona dojke.
U vecini savrenenih drzava sve je prisul-
nija lendencija da se zagauje pilka voda
lrojnin zagaivaina, ukIjuujuci leske
nelaIe popul n!nva, le vIrusnIm mIkrnnr-
ganIzmIma, 0unrIdIma, h!nrIdIma i Indu-
strIjskIm ntpadnm. Islrazivanja pokazuju
da izIozenosl zagaenoj vodi povecava ri-
zik razvoja karcinona i drugih slelnih po-
sIedica po zdravIje.
Rizik karcinona predslavIja loravak u
b!IzInI c!cktrana, jer radInaktIvnI gasnvI
koje ispuslaju nukIearne eIeklrane konla-
niniraju vodu i lIo, a lo onda ina Iana-
ne posIedice na prehranleni Ianac, pa na
zdravIje, slo sve zajedno povecava rizik od
pojave raka.
ZeoIil se uspesno korislio za vrene Cer-
noliIske kalaslrofe, kada je do izrazaja dos-
Io njegovo svojslvo apsnrbcnsa radInaktIv-
nIh supstancI. UpolrelIjene su lone zeoIila
s naneron da odslrane radInaktIvnI cczI-
jum i strnncIjum 90, pre nego slo konlani-
niraju sislen ernoliIskih voda.
U opasne supslance koje zeoIil eIininise
spadaju i mIkntnksInI, le a0atnksIn kao
vrIo olrovna podvrsla nikoloksina, a koji
je povezan s karcinonon zeIuca, lulrega
i jelre. Aaloksini se ulrzano unnozavaju
zlog negalivnog ulicaja radioaklivnog zra-
enja na saprohlne laklerije, koje u nornaI-
nin usIovina konlroIisu razvoj aaloksina.
Ioznalo je da su za vrene rala Iekari iz
osne izveslavaIi o ueslaIin pojavana po
ak lri paraIeIna naIigna oloIjenja na islon
organiznu, slo nedicina do lada nije za-
leIeziIa. SIino je s epidenijon karcinona
kod dece u Iraku, aIi i u Avganislanu i u
drugin ralnin podrujina. Kod svih olo-
IeIih su pronaene znaajne koIiine DU
urana, koji se korisli u savrenenon ralnon
naoruzanju, ijin je radInaktIvnIm zrac-
njcm i radInaktIvnIm cstIcama konlani-
nirano ne sano ralno, nego i znalno sire
podruje.
Kako se suoili sa svin ovin loksinina
koji se udisu iz vazduha, uzinaju pulen
hrane i vode, koji se naIaze u okoIini, na
radnon neslu, kako spreili njihove nega-
livne posIedice` Sla se noze uinili da se
zivi zdravo, lez slraha od nevidIjivih olro-
va koji kruze unaokoIo`
ZeoIil je apsorlens koji direklno isli leIo
i iz njega uspesno i sigurno odslranjuje
leske nelaIe i druge loksine. Islrazivanja
su pokazaIa da gIavna prelnja Ijudskon
zdravIju doIazi od izIozenosli leskin ne-
laIina. Svelska zdravslvena organizacija je
izradiIa opsirne sludije koje su raznalraIe
ove nelaIe i njihove efekle na zdravIje Iju-
di. IosIednje sludije su pokazaIe da zeoIil
ina neverovalnu sposolnosl da odslranju-
je ove leske nelaIe iz leIa pulen procesa
jonske iznene. Ovaj proces snanjuje rizik
razvoja sranih loIesli i odreenih vrsla
karcinona.
KrislaIi zeoIila deIuju popul kaveza, a
unular njih se naIaze pozilivni joni, esen-
cijaIni kaljoni popul Ca, Mg, K, Cu, Zn,
Ie i dr., koji su od veIikog znaaja za or-
ganizan. Ovi pozilivni esencijaIni joni u
procesu jonske iznene zanenjuju nesla s
pozilivno naeIeklrisanin loksinina iz leIa,
koji se onda vrslo vezuju unular krislaIne
reselke i zalin konpIelno izIuuju iz leIa.
VeIika prednosl ovakvog prirodnog po-
slupka deloksikacije leIa je da se loksini
izIuuju 1OO. Svi loksini lezusIovno na-
puslaju leIo, lez njihovog privrenenog iIi
povrenenog odIaganja. ZeoIil vezuje 4O
leskih nelaIa vec u gaslroinleslinaInon
lraklu, a 6O loksina vezuje u krvoloku, na
ceIijskon nivou.
U sludiji Duke Univerzilela u SAD doka-
zano je da zeoIil ina svojslvo islaa u od-
slranjivanju leskih nelaIa, poselno oIova,
zive, kadnijuna i arsena, le peslicida, her-
licida ICs, nikoloksina, odnosno aa-
loksina i drugih loksina, koji su u uzronoj
vezi s pojavon niza raznih loIesli, ukIjuu-
juci karcinon i neuroIoske porenecaje kao
AIchajner, aulizan i denencija.
ZeoIil odslranjuje loksine iz leIa prena
hijerarhijskon porelku. Najpre deIuje na
oIovo, zivu, kadnijun i arsen. Ova prva
faza lraje oko 4 nedeIje iIi duze. Nakon loga
zeoIil sekundarno odslranjuje druge po
priorilelu loksine, slo se odnosi na peslici-
de, herlicide, kseno-eslogene, nikoloksine
i razne druge henikaIije, kvasac, gIjivice i
pIesni, eIininisuci ih pulen urina i sloIice.
Dr CalrieI Cousens je vodeci aneriki
naunik u islrazivanju zeoIila kao delok-
sikalora i on je oljavio vrIo zaninIjive re-
zuIlale svojih islrazivanja, koji polvruju
izuzelna deloksikalorska svojslva zeoIila.
Aneriki Tree of Life Rejuvenalion Cen-
ler sproveo je piIol sludiju o deloksikaciji
leskih nelaIa, konkrelno DU urana, kao
vrIo rasirenog radioaklivnog konlanina-
la koji je posIedica upolrele naoruzanja,
zalin IIOA-leonske kiseIine kao kance-
rogenog eIenenla leona, le jos 14 do 26
leskih nelaIa, peslicida, herlicida i niko-
loksina. Deloksikalor je lio zeoIil u konli-
naciji s hIorohIon iz zeIenog soka. AnaIi-
zirani su sadrzaji loksina u jelri, pIucina i
nozgu. Islrazivane osole su inicijaIno ina-
Ie proseno 9O do 95 loksina u vilaInin
organina. Nakon nesec dana uzinanja
zeoIila i zeIenog soka sve su osole inaIe O
loksina, odslranjeno je 1OO loksina iz svih
organa. Ovi rezuIlali lakoe govore o vrIo
pozilivnoj sinergiji zeoIila i zeIenog soka.
ZEOLIT U PREVENCIJI O5TECENJA PLODA
Dokazano je da zeoIil slili pIod od slel-
nog ulicaja leskih nelaIa i drugih opasnih
loksina koji se evenluaIno naIaze u naji-
non leIu. Ovo islrazivanje je sproveo ane-
riki Tree of Life Rejuvenalion Cenler, koji
je ukIjuio zeoIil u prolokoI prograna de-
loksikacije za luduce najke. Islrazivanje
je pokazaIo da su se loksini u lkivu grudi
lrudnica znaajno snanjiIi nakon lerapije
zeoIilon. Upolrela zeoIila za vrene doje-
nja i lrudnoce lradicionaIno se sprovodiIa i
jos uvek se sprovodi u Aziji, slo upucuje na
zakIjuak da je zeoIil lradicionaIno poznal
i siguran deloksikalor za vrene lrudnoce i
dojenja.
DETOK5IKACIJA ALKOHOLA
Ioznalo je da povecana koIiina aIkoho-
Ia u krvi reneli nornaIni lioIoski proces,
a najnepovoIjnije se odrazava na sposol-
nosl jelre da deloksikuje krv. IosIedica je
da se pojaano inloksiciraju nelaloIili, slo
je nnogo opasnije od aklueInog prolIena
konzuniranog aIkohoIa. To iz razIoga slo
zalrovani nelaloIili uzrokuju nanurIuk:
nuninu, gIavoloIju, neprijalnosl i uzne-
nirenosl. ZeoIil ulIazava opisane nuspo-
jave povecane konzunacije aIkohoIa, jer
olkIanja ne sano aIkohoIne, nego i nelalo-
Iilike loksine.
UPOTREBA PREPARATA:
U progranu deloksikacije organizna od les-
kih nelaIa, herlicida, peslicida, nilrozanina, aI-
faloksina, nikoloksina, radioaklivnih supslanci,
UV zraenja, anonijaka, Iaklala, kod dugolraj-
nog uzinanja Iekova, heno i radiolerapije, kon-
lracepcijskih lalIela, kod viska gIukoze (secerna
loIesl), zeIudane kiseIine, virusa u organiznu.
Prngram IntcnzIvnc dctnksIkacIjc
Ireporuuju se dnevni unosi zeoIila 8-1O gra-
na dnevno, rasporeeno u 3 olroka. Uzina se
neposredno pre jeIa iIi uz jeIo. Vazno je pojaali
unos lenosli, najnanje 2-3 Iilra dnevno.
Inlenzivna lerapija deloksikacije sprovodi
se jedan do dva neseca, a kod indikacija lezih
olIika inloksikacije preporuuje se lerapija do
ZEOLIT - MINERAL BUDUCNOSTI strana 2
lri neseca. U procesu deloksikacije zeoIil deIuje
seIeklivno, pa najpre eIininise leske nelaIe, na-
kon loga peslicide, herlicide, nikoloksine, dok
virusne konponenle doIaze na red i poinju da
se eIininisu iz organizna u proseku lek nakon
6 nedeIja lerapije.
U sIuajevina ozliIjnih lrovanja leskin ne-
laIina, peclicidina i sIinin loksinina, pre
preslanka prograna inlenzivne deloksikacije
preporuIjivo je napravili anaIizu loksina u or-
ganiznu, evenluaIno IRAS anaIizu.
Nakon prograna inlenzivne deloksikacije,
preporuuje se naslavak uzinanja prevenlivne
lerapije, koja lrajno slili organizan od dnevnih
loksinih unosa, radijacija, kiseIosli krvi, slresa i
oslaIih legola, le se lako suzlijaju lrojna infek-
livna, virusna, lunorska i druga oloIjenja.
Upntrcba knd knnzumIranja a!knhn!a
IriIikon konzuniranja aIkohoIa, kapsuIe se
nogu uzinali pre, za vrene iIi neposredno po-
sIe konzuniranja, zavisno od okoInosli. Irepo-
ruIjivo je uzeli s vodon po 2 kapsuIe na svaku
asu aIkohoIa. Nakon konzuniranja aIkohoIa
popili odjednon 6 kapsuIa.
Za osole kod kojih je nepozeIjno prisuslvo
aIkohoIa u krvi, preporuene prosene dnevne
doze iznose 2-3 pula dnevno 2-3 kapsuIe, koje se
piju s vodon, pre jeIa iIi uz jeIo.
Ne preporuuje se uzeli vise od 15 kapsuIa
jednokralno.
HEMOTERAPIJA I RADIOTERAPIJA
ZeoIil ulIazava i olkIanja negalivne efek-
le nakon sprovedene henio i radiolerapije,
zlog kojih se ponekad ove lerapije noraju
prekinuli na odreeno vrene, iIi ak lrajno.
ZeoIil onogucava Iakse podnosenje he-
nolerapije i radiolerapije, odnosno njihov
naslavak, onogucava lakoe da se lilno
popravIja opsle slanje pacijenala i ulrzava
njihov oporavak nakon sprovedenih heno-
lerapija i radiolerapija.
Ireporuuje se uzinanje zeoIila uz he-
nolerapiju iIi zraenje, jer znaajno dopri-
nosi snanjenju legola koje uzrokuju ove
lerapije i oloIeIina onogucava lrzi opo-
ravak.
KIinika islrazivanja su pokazaIa da ze-
oIil snanjuje polrelu za anaIgelicina i
narkolicina i doprinosi snanjenju i eIini-
nisanju lenosli iz lrlusne dupIje (asciles).
NornaIizuju se neki henaloIoski i liohe-
nijski pokazaleIji: SL, L, L, Tr, gCT, AST,
ALT, pri enu je poselno znaajno uravno-
lezenje nivoa sedinenlacije, povecanje ni-
voa gvoza u krvi i povecanje lroja krvnih
ceIija. Ioselno lrzo se nornaIizuje LDH, a
povecava se difuzijski kapacilel pIuca, le
konlrakliInosl sranog nisica. CeneraIno
se unapreuje zdravIje pacijenala, ine se
slvaraju usIovi za prinenu, odnosno nasla-
vak prinene henolerapije.
ZeoIil ulIazava negalivne efekle henole-
rapije i radiolerapije, npr. povracanje, nu-
ninu, gulIjenje apelila, gulilak lezine ild.
Neslaju gIjivice u uslina i jednjaku, koje su
esla pojava kod henolerapije i olezavaju
oporavak. Vidno se poloIjsava opsle slanje
oloIeIih, dolijaju na lezini i u vecini sIu-
ajeva inaju polrelu za jeIon. Kod vecine
neslaje depresija, nesanica, ludi se voIja za
zivolon. Iacijenlina koji prinaju henole-
rapiju iIi zranu lerapiju zeoIil onogucava
lrze popravIjanje opsleg slanja.
Takoe doprinosi eIininaciji gIjivinih
oloIjenja koze, sIuzokoze iIi unulrasnjih or-
gana koja nogu naslali i kao posIedica an-
liliolske lerapije iIi pada inunilela u loku
zrane iIi heniolerapije, iIi nekog drugog
praleceg oloIenja.
UPOTREBA PREPARATA:
Ireporuuje se uzinanje zeoIila kao adjuvans
i rolorans uz henolerapiju i radiolerapiju, jer
sprovodi adekvalnu deloksikaciju organizna,
ulIazava i olkIanja negalivne efekle henolera-
pije i radiolerapije, le onogucava znalno lrzi
oporavak.
Ireporuene dnevne doze iznose nininun
12-14 grana (4-8 kapsuIa) dnevno.
Terapija se rasporeuje u 4 do 8 dnevnih
olroka. U kIinikin usIovina pacijenlina se
zeoIil daje u 8 dnevnih olroka, svaka 2 sala.
Ako lakav nain uzinanja nije pogodan, dnev-
ne doze se nogu rasporedili u 4 iIi 6 dnevnih
olroka.
Ako henolerapija sadrzi leske nelaIe (pIali-
nu iIi Iilijun), onda se zeoIil ne uzina na dan
prinanja henolerapije i dva dana nakon heno-
lerapije. Nakon loga se naslavIja s pojaanin
dozana.
ZahvaIjujuci dolron deIovanju zeoIila nnogi
loIesnici, koji inae lesko podnose iIi uopsle ne
podnose henolerapiju i radiolerapiju, uspevaju
da zavrse ceo ispIanirani onkoIoski progran le-
rapija.
PREVENCIJA KARCINOMA
Irevencija karcinona je jedan od najve-
cih izazova s kojin se suoavaIa nedicina
u XX veku. Ioraslon zagaenja okoIine i
konlaniniranjen hrane i vode, verovalno-
ca oloIjevanja od karcinona je dranalino
porasIa. Teski nelaIi, kao i herlicidi, pesli-
cidi, nikoloksini i drugi, inaju sposolnosl
da ludu uzronici karcinona. Najrasireniji
kancerogen je nilrozanin, a veIiku opa-
snosl predslavIjaju Iekovi, adilivi i lrojne
druge loksine supslance koje unosino
u organizan sa hranon, vodon, vazdu-
hon...
Zlog svoje sposolnosli da vezuje ogro-
nan lroj pozilivno naeIeklrisanih loksina i
lako indireklno neulraIise njihov efekl, koji
podslie pojavu karcinona, zeoIil zauzina
islaknulo neslo u lorli s leskin naIignin
i drugin hroninin oloIjenjina.
Nauno je dokazano da zeoIil vezuje i
neulraIise nilrozanine u prolavnon lrak-
lu. Ovo je od veIikog znaaja, s olziron na
opasnosl od nilrozanina koji su pronaeni
u preraenin nanirnicana, u dinu ciga-
rela, pivu. Nilrozanini su nocni i opasni
uzronici karcinona i odgovorni su za dra-
nalini porasl rizika pojave raka. InhaIi-
raju se iIi uIaze u leIo pulen hrane, pica i
nase koze. Konzuniraju se golovo svakod-
nevno u nesnin preraevinana: sIanini,
kolasicana, saIani, u nesnin sendviina,
picana, konzerviranin supana i drugin
falrikin prehranlenin proizvodina.
Iorasl slope karcinona pankreasa u svelu
iznosi 68, karcinon deleIog creva leIezi
sIian rasl. Leukenija i karcinon nozga
lakoe snazno koreIisu s konzuniranjen
nesnih preraevina. Odnedavno je pozna-
lo da su nilrozanini uzroni faklor i dijale-
lesa lipa II.
Iako su nilrozanini vrIo kancerogeni, da
li poslaIi sposolni za deIovanje na DNK i
uzrokovanje nulacije, odnosno karcinona,
nilrozanini najpre zahlevaju nelaloIiliku
aklivaciju. ZeoIil, kao seIeklivni apsorlens,
noze odslranili nilrozanine iz organizna.
ZeoIil hvala i izoIuje konponenle nilroza-
nina iz leIa, le prevenlivno ulie na njiho-
vo liohenijsko deIovanje u leIu. Ovaj jed-
noslavni efekl zeoIila godisnje polencijaIno
noze spasili i zaslilili zivole niIiona dece i
odrasIih siron svela.
O prevenciji razIiilih lipova karcinona
vise je reeno pod nasIovon deloksika-
lor, odnosno zeoIil, najdeIolvorniji po-
znali deloksikalor.
ANTIKANCEROGENI EFEKAT
Mehanizne anlikancerogenog i anline-
laslalskog deIovanja zeoIila islrazivaIi su
naunici hrvalskog Inslilula R. oskovic,
pod voslvon prof Kresinira IaveIica.
Njihova su islrazivanja liIa podslicaj ane-
rikin, japanskin, auslrijskin i drugin
svelskin naunicina. Ioselno se islie do-
prinos anerikog naunika Dr. Harvey Ka-
ufnana, koji je palenlirao leni zeoIil, koji
se u USA korisli kao adjuvansna (ponoc-
na) lerapija kod lrojnih hroninih i leskih
oloIjenja.
Irof. IaveIic i saradnici su oljaviIi da ak-
livirani zeoIil pokazuje neoekivano pozili-
van efekal kod raka, infekcijskih i auloinu-
noIoskih loIesli. Lekari su lakoe prineliIi
pozilivne efekle kod dijalelesa, Kronove
loIesli, psorijaze i nekih auloinunih loIe-
sli. Mehanizan deIovanja se sasloji od jaa-
nja inunoIoske reakcije, a uoeno je da su
lunori popul neIanona, adenokarcinona
iIi gIiolIaslona podIozniji deIovanju akli-
viranog zeoIila.
ZeoIil ina relku sposolnosl da u svojoj
nikroporoznoj slrukluri sauva enornan
lroj pozilivno naeIeklrisanih jona, koji su
uzronici karcinona. Osin slo line zeo-
Iil direklno neulraIise njihov kancerogeni
efekal, odvija se daIji proces anlikancero-
gene aklivnosli. Zlog privIaenja poziliv-
nih supslanci koje okruzuju kancerogeni
noIekuI, zeoIil poslupno razvija pozilivno
naeIeklrisanje i konano poslaje u ceIini
pozilivno naeIeklrisan. Tada on lude pri-
vuen prena nenlrani kancerogene ceIije,
koja je naeIeklrisana negalivno. Irilon se
akliviraju odreeni ceIijski geni, npr. gen
p21, koji konlroIise progresiju cikIusa ce-
Iijske deole (apoploze), i vazan je u funk-
ZEOLIT - MINERAL BUDUCNOSTI strana 3
cionisanju supresije lunora. Akliviranje
log ceIijskog gena zauslavIja rasl lunora
direklnon supresijon signaIa rasla, slo kao
posIedicu ina deIovanje na karcinon, od
usporavanja i zauslavIjanja rasla do deIi-
nine i lolaIne renisije.
ZeoIil lakoe usposlavIja nornaIni pH
nivo u naIignin ceIijana. Tunorske ceIije
lujaju u kiseIon okruzenju, uspesno lezeci
delekciji inunog sislena. ZeoIil usposlav-
Ija pH vrednosl od 7.4, pa kad se naIigne
ceIije nau u lako povecanon aIkaInon
okruzenju, nenaju nogucnosli da se dupIi-
raju i nakon 6 nedeIja poinju poslepeno da
oduniru.
Islrazujuci inunoslinuIalivno deIovanje
zeoIila, naunici su dokazaIi da se on pona-
sa popul superanligena, pa se noze govo-
rili o supervakcini kao vrsli inunoslinuIa-
livnog deIovanja, slo ina poselan znaaj
u adjuvanlnon Ieenju auloinunih, infek-
cijskih i naIignih loIesli. Superanligeni se
predslavIjaju kao grupa laklerija i viraI-
nih loksina, koji nogu izazvali snrl ceIije
u popuIacijana T Iinfocila. Superanligeni
nogu poloIjsali iIi unanjili inunoIoske re-
akcije na veIiki lroj anligena, prisulnih pri
vecini oloIjenja, poselno kod auloinunih
loIesli. Ova svojslva akliviranog zeoIila
polvrena su kod henaloIoskih oloIjenja,
pre svega kod Ieukenije.
Na pilanje da Ii je zeoIil siguran i da Ii je
lo zaisla supslanca koja ponaze u spasava-
nju zivola i prevenciji karcinona i drugih
degeneralivnih loIesli, pored lrojnih loksi-
koIoskih i drugih naunih dokaza, odgovor
je ponudio i aneriki islraziva i nulricio-
nisl Mike Adans, koji je 2OO5. godine olja-
vio izvode iz sludije prof Ricka Dielscha o
rezuIlalina prinene zeoIila u prirodnoj an-
likancerogenoj lerapiji, navodeci da doli-
jeni rezuIlali nadnasuju rezuIlale nnogih
poznalih lerapijskih procedura.
On navodi da je zeoIil supslanca koja u
konkrelnin islrazivanjina koreIise s reni-
sijon karcinona, lj. polpunin neslajanjen
sinplona. Irenda se radi o preIininar-
non islrazivanju, rezuIlali su liIi loIiko
dolri, da od lada izazivaju neprekidnu pa-
znju anerikih i svelskih naunih krugova
i siroke javnosli.
U skIadu s ovin islrazivanjen, zeoIil do-
kazuje aklivnosl u snanjenju rizika pojave
raka. Dolijeni rezuIlali anerike piIol slu-
dije su pokazaIi da je u 78 sIuajeva na-
slupiIa lolaIna renisija sinplona, i lo kod
karcinona razIiilih lipova. Sludija nosi na-
ziv 11 slralegija kako poledili karcinon
i raena je u vezi s islrazivanjina LifeLink
IharnaceulicaIs u USA drzavi Ohajo. Osin
zeoIila kao osnovnog i prvog slralega u
lorli proliv karcinona, u ovon su se islra-
zivanju paraIeIno korisliIi i drugi prirodni
proizvodi: aIge, leni kiseonik i drugi.
Osin islrazivanja na Inslilulu R. os-
kovic i drugin naunin uslanovana u
Hrvalskoj, izvrsena su lrojna kIinika islra-
zivanja, poselno na auslrijskin kIinikana
Hunanoned II u ViIIachu i u auslrijskoj
Iokrajinskoj loInici u Leolenu. Ovin islra-
zivanjina oluhvaceni su lrojni karcinoni:
karcinon cerviksa ulerusa, karcinon doj-
ke, lunor MiaIaCa2, karcinon pankreasa,
HeLa, karcinon cerviksa grIica nalerice, i
Hep2 karcinon Iaringsa oveka, neIanon
16, Iinfoni, lenignih lunora i raka pro-
slale, raka jelre, Kronove loIesli, raka la-
kog creva, deleIog creva, pIuca, lronhija,
lesike, hepaloceIuIarni karcinon, gIiolIa-
slon, karcinoni gIave i vrala, Ieukenije i
drugi. Irinena akliviranog zeoIila dosIo je
do poloIjsanja ukupnog zdravslvenog sla-
nja, produzenje oekivanog zivolnog veka,
snanjenje veIiine lunora, a u pojedinin
sIuajevina i njegovo polpuno neslajanje.
LokaIna prinena zeoIila na rak koze
snanjuje forniranje i rasl lunora. In vilro
kuIlure pokazuju da zeoIil poseduje pro-
lein kinase (c-Akl), da podslie razvijanje
p2j WLI1/CII1 i p37KII1 lunor supre-
sorskih proleina, le zauslavIja razvoj ceIija
raka na vise ceIijskih Iinija.
Irinena zeoIila kod oloIeIih od naIi-
gnih loIesli u reIalivno kralkon roku iza-
ziva poloIjsanje opsleg slanja i povecanje
leIesne lezine, a u odnosu na dijagnozu
doIazi do ulIazavanja sinplona loIesli i
unapreenja kvaIilela zivola, le deIinine
iIi polpune renisije loIesli, slo zavisi od
niza faklora: od psihohzikog slanja oloIe-
Iih, usIova zivola, lipa lunora, faze loIesli,
lrajanja lerapije. Iskuslvo je pokazaIo da i
nakon polpune renisije lrela naslavili pre-
venlivnu lerapiju radi odrzavanja inunile-
la i prevencije recidiva.
IMUNO5TIMULATOR
InunoIoski sislen Ijudskog leIa je izu-
zelno konpIeksan i inleIigenlan nelalo-
Iiliki sislen koji slili i odrzava inlegrilel
organizna. Sasloji se od arnije specijaIizo-
vanih ceIija, noIekuIa doslavIjaa i lioIos-
kih nenorija, koji prepoznaju, razIikuju,
unislavaju i eIininisu veIiki lroj uIjeza,
nenornaInih ceIija i svih slranih supslanci i
nikroorganizana koji napadaju i inhciraju
leIo. KonpIikovani deleklori inunoIoskog
sislena sasloje se od leIih krvnih zrnaca,
Iinfe i anlileIa i neprekidno se lore s hiIja-
dana agresivnih loksina, virusa, laklerija,
gIjivica i parazila koje polencijaIno nogu
oslelili svaki deo leIa.
InunoIoski sislen je lakoe vrIo vazan
u deleklovanju nulacija u organiznu, npr.
generisanih lunorskih kancerogenih ceIija
iIi loksinih henikaIija, koje se javIjaju kao
nusprodukli nelaloIizna iIi se alsorluju
iz okoIine. I konano, inunoIoski sislen
se aklivira kod raznih povreda, pa ina vi-
laInu uIogu u olnovi oslecenog lkiva, Iei
i odrzava ceIokupnu heoneoslazu u orga-
niznu.
Nesporno je da je inunoIoski sislen ap-
soIulno presudan za Ijudsko zdravIje, jer
lez njegove podrske ovek ne noze prezi-
veli duze od dan iIi dva.
InunoIoski sislen prosenog savrene-
nog oveka uoliajeno ne funkcionise op-
linaIno, na nain na koji li lrelao, a slo je
posIedica niza okoInosli: slresa koji prali
savreneni nain zivola, snanjenja hranIji-
ve vrednosli nanirnica, izIozenosli henij-
skin supslancana i loksinina u hrani koju
jede, vazduhu koji udise, vodi koju pije i
Iekovina koje uzina.
ZeoIil igra vaznu uIogu u laIansiranju
inunoIoskog sislena. Kao slo je poznalo,
zeoIil odslranjuje loksine iz leIa, poselno
leske nelaIe. Irilon nagnezijun, koji se
skIadisli u organiznu, noze inali ehkasnu
inlerakciju s nelaloIilikin energelskin
izvoron. Kada se ova inlerakcija odvija na
oplinaInon nivou, Ijudi osecaju prirodni
dolok povecane energije i vilaInosli, pove-
canu koncenlraciju i nenlaInu jasnocu.
Iosloje razIiili porenecaji inunoIoskog
sislena koji uzrokuju lrojne auloinune
loIesli. Ioznalo je da se kod naIignih olo-
Ijenja i HIV-a radi o nedovoIjnoj aklivnosli
inunog sislena. Suprolno lone, reunalo-
idni arlrilis naslaje zlog prelerane aklivno-
sli inunog sislena. ZeoIil noduIira efekle
inunog sislena, unapreuje i slinuIise
inuni sislen da deIuje ehkasnije, harno-
nino i uravnolezeno, le doprinosi kod ole
vrsle inunoIoskog porenecaja, lj. zeoIil je
inunonoduIaor.
Islrazivanja su lakoe pokazaIa da zeoIil
povecava nivo serolonina, neurolransnile-
ra koji ulie na enocije, ponasanje i nisIi.
Svi ovi eIenenli uliu na sposolnosl inu-
noIoskog sislena da se suprolslavi infekci-
ji.
Mehanizni inunoslinuIalorskog deIo-
vanja zeoIila liIi su prednel lrojnih na-
unih islrazivanja i oljavIjeni su u nizu
sludija. ZeoIil ne slinuIise direklno inu-
noIoski sislen, nego onogucava njegovo
oplinaIno funkcionisanje lako slo eIininise
sve slelne supslance koje snanjuju inu-
noIoske funkcije i oplerecuju hornonaInu
aklivnosl.
ANTIOK5IDATIVNI EFEKTI
Kavezna slruklura zeoIila privIai i od-
slranjuje noIekuIe sIolodnih radikaIa, slo
rezuIlira snanjenjen ceIijskih oslecenja i
ini zeoIil ehkasnin anlioksidanlon. Tra-
dicionaIni anlioksidanli snizavaju energi-
ju sIolodnih radikaIa i prekidaju Ianane
reakcije oksidacije, dok zeoIil privIai i
zahvala sIolodne radikaIe u svoju kon-
pIeksnu slrukluru, deaklivira ih i zalin eIi-
ninise iz leIa. Na ovaj nain zeoIil znaajno
ulrzava i dopunjava deIovanje lradicionaI-
nih anlioksidanala.
ANTIVIRU5NI I ANTIALERGIJ5KI EFEKTI
Iako ceIi niz nikroorganizana ina spo-
solnosl oslecenja organizna, virusi su ek-
ZEOLIT - MINERAL BUDUCNOSTI strana 4
slrenno slelni i snalraju se najnepozeIjni-
jin unularceIijskin parazilina.
Virusi unanjuju ceIijsku sposolnosl
sanoreprodukcije, jer preolinaju ceIiji
hranjive nalerije koje su polrelne za nje-
nu reprodukciju i korisle ih za sopslvenu
reprodukciju, lj. za unnozavanje virusa.
Virusi izazivaju veIiki niz oloIjenja koja
nogu, aIi i ne noraju, inali jasne dijagno-
slike sinplone. U nnogin sIuajevina
sinploni nogu prikrivali slvarnu dijagno-
zu iIi nogu upucivali na druge loIesli. I
konano, neki virusi ciIjaju odreena lkiva,
organe iIi sislene u leIu i nogu uzrokovali
IokaIne infekcije, kao slo su loI grIa iIi op-
sla infekcija popul gripa.
Sa lako nnogo nikroorganizana i vi-
rusa koji konslanlno lonlarduju organi-
zan, nedicinska lerapija Iekovina je sve
nanje ehkasna, naproliv uzrokuje dodal-
ne prolIene inunoIoskog sislena. Sloga
upolrela zeoIila u lakvin sIuajevina ina
opravdano i uspesno deIovanje, jer osin
slo povecava snagu inunoIoskog sislena,
zeoIil islovreneno neposredno odslranjuje
virusne konponenle iz leIa.
Ioznalo je da virusi naslaju iz pojedinih
konponenli, lj. deIova, kao na proizvodnoj
lraci. Tek se na kraju procesa konslruise
ceo virus. Vezujuci predvirusne konpo-
nenle, zeoIil prevenira unnozavanje vi-
rusa i onesposolIjava ih da u leIu razviju
neku od lrojnih virusnih infekcija. ZeoIilna
slruklura peIinjeg saca apsorluje viruse u
svoje pore, dopuslajuci leIu da ih ehkasno
odslrani iz leIa pulen urina, sloIice iIi zno-
ja. Ovo oljasnjava kako zeoIil zauslavIja ra-
zvoj nnogih virusnih infekcija, ukIjuujuci
herpes virus 1, coxachi virus -5, ecco-virus
7, adenovirus 5, slo je dokazano u naunoj
sludiji izraenoj u Inslilulu R. oskovic.
rojni su anegdolaIni sIuajevi kada je
izIeen herpes zosler. Iacijenli koji su lo-
IovaIi od herpes zosler, 3 dana nakon upo-
lrele zeoIila su preslaIi da osecaju loI, a
druge sludije su pokazaIe da je zeoIil poka-
zao ehkasnosl u lrelnanu prehIade, gripa,
kijavice, hepalilisa C, reunalskog arlrilisa i
nekih vrsla nuIlipIe skIeroze.
AnliviraIno svojslvo zeoIila nanifesluje
se 6 nedeIja nakon poelka lerapije. Tek na-
kon slo zeoIil iz organizna odslrani leske
nelaIe, herlicide i peslicide i druge loksi-
ne jaeg pozilivnog naeIeklrisanja, poinje
proces eIininacije virusnih konponena-
la. Meulin, praksa pokazuje da u nekin
konkrelnin sIuajevina anlivirusni efekal
naslupa odnah.
AnliviraIni efekli zeoIila su vrIo vazni
u odlrani proliv infeklivnih loIesli i uvek
polencijaInih opasnosli od pandenija, kao
slo je npr. pliiji grip. To ne znai da je zeo-
Iil Iek za pliiji grip iIi sIinu virusnu loIesl,
aIi predslavIja nogucu ponoc, jer snanjuje
koIiinu virusa nnogo direklnije nego dru-
ge lerapije.
Olziron da zeoIil lIokira unnozavanje
virusa, predslavIja nauno dokazano anli-
viraIno i preporuIjivo Iekovilo sredslvo za
sve vrsle virusnih oloIenja.
BALAN5IRANJE PH NIVOA
- KI5ELO/BAZNA URAVNOTEZENO5T
Ravnoleza kiseIina i laza, koja se izraza-
va pH nivoon, slili organizan od nnogih
loIesli danasnje civiIizacije. Za osiguranje
zaslilne funkcije krvi u leIu najoplinaIniji
nivo pH je oko 7.4.
Iorenecena kiseIo-lazna ravnoleza
noze uzrokovali legole Iokonolornog si-
slena, loIna Iea, osleoporozu, reunalske
porenecaje, slo ukIjuuje arlrilis, reunalski
arlrilis, spondiIozu, diskopaliju i isijaIgiju,
zalin legole prolavnog sislena, gaslrilis,
crevne upaIe, greve, porenecenu crevnu
oru, kandidijazu, hronini unor, pospa-
nosl, nedoslalak energije, depresivnosl,
preleranu nervozu, loIesli srca i kardiova-
skuIarnog sislena, nizak prilisak, srane
arilnije, gIavoloIju, nigrenu, karijes, para-
denlozu, lulrezni dislaIans, gihl, snanje-
nje izdrzIjivosli i krulosl nisica, nizak prag
loIa. KiseIi pH ujedno slvara prelposlavku
za naslanak karcinona i za oslecenje noz-
danih ceIija s posIedicana u vidu depresije,
anksioznosli, olupeIosli, ak i psihoze.
Zlog savrenenog naina zivola, veci-
na Ijudi ina previse zakiseIjen organizan.
Irosena prehrana sadrzi previse nesa,
secera, skrola i rahniranih ugIjenohidra-
la, koji su poznali kao visoko kiseIa hrana.
Ljudi ne piju dovoIjno vode, a voda aIka-
Iizuje leIo. TeIo lakoe reaguje hiperpro-
dukcijon kiseIina u lrojnin siluacijana:
kod uzinanja aIkohoIa, cigarela, kod slresa
i prenaIo krelanja, kod zagaene okoIine i
raznih faklora denineraIizacije organizna,
kod prehIada, kod zena za vrene nenslru-
aInog cikIusa, kod uzinanja puno sIalkisa,
jer je secer poznali kradIjivac laza.
Za neulraIizaciju viska kiseIina organi-
zan pojaano lrosi nineraIe, neu oslaIin
kaIcijun, nagnezijun, kaIijun, gvoze,
cink. Zlog loga su za prolIene zula i po-
javu karijesa odgovorni skriveni krivci, lj.
visak kiseIina i nedoslalak laza. Unor i
nesanica su eslo odraz porasla kiseIina u
organiznu. Kod porasla kiseIosli leIo lako-
e noze reagovali s jakin loIon. KiseIosl
je jedna od najescih prolavnih snelnji. Io-
renecena ravnoleza kiseIina i laza esl je
uzrok upaIe zeIudane sIuznice. Snalra se
da li za prolivlezu odreenoj koIiini nesa
lrelaIo uzinali sednoroslruku koIiinu
povrca da li se usposlaviIa kiseIo-lazna
ravnoleza.
KiseIine u organizan dospevaju hra-
non, aIi odreene kiseIine proizvode jelra,
gusleraa i zeIudac. Za dolru prolavu, za
izIuivanje slelnih i nepolrelnih nalerija
lez fernenlacije i nadulosli, zeIudani i
crevni sadrzaj lrela da inaju uravnolezeni
pH, poIa kiseIi i poIa lazni.
Svaki porasl leIesne kiseIosli, lj. pH ni-
voa, ulie ne sano na lrojne leIesne ne-
laloIilike i prolavne funkcije, nego i na
funkcionisanje nozga i inunoIoskog sisle-
na. KiseIi pH lakoe kreira predusIove za
razvoj karcinona i drugih opasnih loIesli,
kao kandidijaze i hroninog unora.
aIansirani pH nivo doprinosi unislava-
nju kandide, koja spada u grupu gIjivica
koje se prirodno naIaze izneu crevnih
resica i nalora crevne sIuznice. Zlog uzi-
nanja anliliolika, konlracepcije, horno-
naIne i inunosupresivne lerapije, noze
doci do nekonlroIisanog lujanja kandide.
IosIedice su neugodne IokaIne infekcije, aIi
i noguca oslecenja crevnih funkcija. Ako je
kandida u leIu duze vrenena, zidovi pro-
lavnih organa se zasile loksinina, jer creva
poslanu propusna za razne slelne nalerije
i aIergene iz hrane. Ovi loksini onenogu-
cavaju razvoj prijaleIjskih laklerija i legole
se unnozavaju. Osin slo direklno unislava
kandidu, zeoIil odslranjuje olrove koje ona
uzrokuje u crevina.
Radi prevencije loIesli koje se razvijaju u
kiseIon okruzenju, lrela neulraIisali kise-
Iinu i olnovili pH ravnolezu. ZeoIil deIuje
kao zaslilni sislen, jer vezuje visak kiseIine
i odslranjuje ga iz leIa. Ovo uzrokuje porasl
pH u snisIu porasla aIkaIilela. ZeoIil ina
sposolnosl da laIansira kiseIo-lazni nivo,
jer usposlavIja pH nivo izneu 7.35 i 7.45.
Kad je u leIu oplinaIan pH nivo, odvi-
jaju se ispravne nelaloIilike i prolavne
funkcije, unapreuje se funkcija nozga, a
inunoIoski sislen radi u ideaInin usIovi-
na. Na laj nain zeoIil prevenira i direklno
ponaze kod naznaenih lrojnih legola i
loIesli, koji su posIedica povecane kiseIosli
organizna.
PROBAVA, DIJAREJA
Irolavni porenecaji su poslaIi vrIo ra-
sireni zdravslveni prolIen. Irehrana s
dosla induslrijski preraenih i olraenih
nanirnica, snanjenje hranjivih vrednosli
u svezen vocu i povrcu i fasl-food prehra-
na uzrok su da je nas prolavni sislen pod
slaInin alakon. Iovecavaju se legole zlog
aldoninaInih greva, nadinanja, proIiva,
zalvora koji nogu irilirali creva i izazva-
li crevne sindrone i alnornaInu funkciju
gaslroinleslinaInog lrakla. Ovi porenecaji
zahvalaju sve uzrasle, rase i poIove, a skoro
2/3 pacijenala su zene.
CaslroinleslinaIni lrakl je saslavIjen od
lankog creva koje deleIo crevo povezuje
s reklunon i anuson. Creva funkcionisu
apsorlujuci vodu, hranjive nalerije i so iz
prolavIjene hrane. Nakon apsorlcije hra-
njivih nalerija, crevo je odgovorno za pe-
rislaIliko krelanje i redovnu sloIicu. Misici
se konlrahuju i kao posIedica pokrelanja
creva, sadrzaj creva ide prena reklunu.
Meulin, nisici creva, shnker i karIica ne
konlrahuju se uvek oplinaIno, slo oneno-
gucuje ispravno i pravovreneno praznjenje
ZEOLIT - MINERAL BUDUCNOSTI strana 5
creva, a posIedice loga su loI, grevi, za-
lvor iIi dijareja. Iacijenli eslo lraze nedi-
cinske savele za oIaksanje sinplona, aIi Ie-
kovi u nnogin sIuajevina ne daju najloIji
odgovor. Ioneki Iekovi nogu ak slvorili
zavisnosl, a u nekin sIuajevina posloje i
nuspojave.
Osole koje pale od gaslroinleslinaInih
porenecaja eslo nogu svoje legole do-
vesli u vezu s nenadzerskin slreson, pa
osin opuslanja organizna, njina se pre-
poruuju odreene prehranlene pronene,
npr. uzinanje vise vode i prirodnih sup-
slanci koje ce in ponoci u perislaIlici creva
i regeneraciji gaslroinleslinaInog lkiva. Ta-
koe, dehcil hranjivih nalerija u savrene-
noj prehrani i njihova nedovoIjna apsorpci-
ja vode ka hroninin loIeslina, poselno
kod slarijih osola.
U Aziji su se vekovina korisliIi praska-
sli olIici specihnih vrsla zeoIila kao lra-
dicionaIni Iekovi za unapreenje zdravIja
i dolre prolave. Legenda o Iekoviloj vuI-
kanskoj sleni prenosiIa se s generacije na
generaciju, pa je sve vise Ijudi iskusiIo pozi-
livne doprinose zeoIila. Kako zeoIil deIuje
u gaslroinleslinaInon lraklu`
Zlog opisanih svojslava jonskog iznenji-
vaa, zeoIil noze pronenili sadrzaj jona i
pH nivoa u leIu, ine doprinosi zaslili ga-
slroinleslinaInog lrakla. Takoe podslie
resorpciju hranjivih nalerija, poloIjsava
efeklivnosl nornaIne ore u prolavnon
lraklu i poloIjsava lransporl hranjivih
nalerija u epileIu creva. Unapreujuci ap-
sorpciju hranjivih nalerija, zeoIil snanjuje
rizik polhranjenosli, odnosno hroninih i
leskih loIesli, ak lez pronene naina pre-
hrane. I konano, zeoIil podslie sekreciju
cilokina, konponenle inunoIoskog sisle-
na koji kreira zdraviji i ehkasniji prolav-
ni lrakl. Takoe unapreuje inunoIoski
odgovor prolavnog sislena na nain da
odslranjuje Iose laklerije, a podslie rasl
lIagolvorne ore i faune i prijaleIjskih
laklerija u prolavnon lraklu.
Osin slo unapreuje iskoriscenosl hranji-
vih nalerija, zeoIil uva energiju i snanju-
je oslecenje ceIijskog epileIa. uduci da su
supslance zeoIila negalivno naeIeklrisane,
one privIae i vezuju pozilivno naeIeklri-
sane supslance, ukIjuujuci jone anonijaka.
Anonijak je ceIijski loksin koji polencijaIno
oslecuje epileI gaslroinleslinaInog lrakla
i direklno negalivno deIuje na prolavni
proces, a naslaje od proleina za vrene ovog
procesa. Snanjenje anonijaka onogucava
olnavIjanje crevnog epileIa, usledu ener-
gije i loIju iskoriscenosl hranjivih nalerija.
Sloga upolrela zeoIila i na ovon podruju
slili i olnavIja ugrozeno zdravIje i leIo.
Islrazivanja polvruju da zeoIil ina anli-
diareliki efekal. ZeoIil snanjuje ueslaIosl
oloIjenja i snrlnosl uzrokovanu crevnin
oloIjenjina. Raene su iscrpne sludije o
upolreli zeoIila kao Ieka proliv dijareje.
Irilon su se islrazivaIe lerapeulske doze
kod akulne loIesli. ZakIjuak islrazivanja
je pokazao opravdanosl prinene zeoIila
kao hunanog Ieka proliv dijareje. U lu svr-
hu je napravIjen i regislrovan kulanski Iek
Lnlerex na lazi zeoIila.
BOLE5TI JETRE
ZeoIil se prinenjuje kao adjuvanlno-ro-
loransna lerapija kod hepalilisa, lunora i
ciroze jelre, le kod nononukIeoze. Islrazi-
vanja su pokazaIa da zeoIil ina znaajno
anlivirusno deIovanje, ukIjuujuci hepalilis
C, kod kojeg je prinena zeoIila daIa pozi-
livan odgovor kod preko 7O pacijenala.
OloIeIi od hepalilisa C pokazuju snanjenje
virusnog nivoa u krvi, lrzu regeneraciju je-
lre i konano neslajanje virusa.
U privalnin kIinikana Hunanoned 2
u ViIIachu pod rukovodslvon prin. dr.
WoIfganga Thone raena su islrazivanja
na 12O pacijenla, podeIjenih u lri grupe.
Iracena su anlioksidalivna, inunonodu-
Iirajuca i anlivirusna deIovanja aklivira-
nog zeoIila. Ova su islrazivanja pokazaIa
znaajna anlivirusna deIovanja, ukIjuujuci
oloIjenja od hepalilisa C. Iozilivan odgo-
vor dolijen je od najnanje 7O pacijenala.
U grupi oloIeIih od hepalilisa C poslignulo
je snanjenje virusnog lilra u krvi pacijena-
la, le regeneracija jelre, pri enu vise nije
uslanovIjeno prisuslvo virusa u jelri.
Irinena zeoIila kod loIesli jelre, ukIju-
ujuci i hronini virusni hepalilis, pokazuje
nakon odreenog vrenena lerapije gulilak
unora i nadulosli, kao i snanjenje lransa-
ninaza u krvi. NornaIizuje se AST, ALT,
COT, AI, LDH i liIirulin.
rojni prineri pokazuju da kod dekon-
penzovane ciroze vec u prvon nesecu
uzinanja preparala naslupa poloIjsanje
opsleg slanja, povIaenje ascilesa, le regu-
Iacija enzinalskog sislena jelre.
KARDIOVA5KULARNE BOLE5TI
ZeoIil prevenira nozdani i srani udar,
povecava konlrakliInosl sranog nisica
i doprinosi nornaIizaciji rilna srca, liIo
snanjenjen ekslrasisloIa, liIo preslan-
kon lahikardije, ponaze reguIaciji krvnog
priliska, slaliIizaciji i oplinizaciji funkci-
onisanja kardiovaskuIarnog sislena, uz
snanjenje lenzije. Doprinosi propusnosli
vena, snanjivanju edena, kod hiperlenzija
i lronloza, le kod jaanja sranog nisica i
ulrzane poslinfarklne sanacije.
BOLE5TI PLUCA
ZeoIil povecava difuzijski kapacilel pIu-
ca i pokazuje pozilivan doprinos kod aduI-
lnog respiralornog slres sindrona, aslne,
cisline hlroze, enhzena pIuca le lronho-
puInonaIne dispIazije.
5ECER U KRVI
Za vrene dok zeoIil kao jonska punpa
odslranjuje visak prolona i laIansira leIesni
pH, islovreneno, na islon principu, dopri-
nosi spuslanju nivoa koncenlracije gIukoze
u krvi i spreava pojavu konpIikacija di-
jalelesa. ZeoIil lransporluje secer lez po-
noci insuIina i doprinosi dijaleliarina da
duze oslanu insuIin nezavisni.
NEURODEGENERATIVNE BOLE5TI
ZeoIil ponaze kod loIesli cenlraInog
nervnog sislena i neuronuskuIarnih po-
renecaja. Sniruje lrenor, reguIise lonus
nuskuIalure, opusla nisicne spazne i
paloIoske reekse, pa ponaze kod Ieenja
parkinsonove loIesli, reunalskih loIesli,
arlroze, a ponaze snanjenju ueslaIosli i
inlenzilela epiIeplikih napada. ZeoIil od-
slranjuje leske nelaIe i druge loksine koji
su u uzronoj vezi s pojavon neuroIoskih
porenecaja AIchajner, aulizan i denen-
cija. Irinena zeoIila kod nuIlipIe skIeroze
rezuIlira poloIjsanjen slanja vec u drugoj
nedeIji uzinanja. Naroilo dolro reaguju
nIadi pacijenli u ranijoj fazi loIesli, le neu-
rovegelalivni disloniari. Kod lerninaInih
faza, gde su razvijena zarisla u nozgu, re-
zuIlali su daIeko skronniji. IovoIjan efekal
poslize se kod nisicne dislrohje, lakoe u
ranijoj fazi loIesli.
O5TEOPOROZA I ZACELJIVANJE KO5TIJU
ZeoIil povecava guslinu kosliju, ina de-
Iolvoran efekal na koslanu slrukluru i na
forniranje kosliju i sloga doprinosi kod
osleoporoze i kod posloperalivnih i drugih
zaceIjivanja kosliju. Iovecava proIiferaciju i
diferencijaciju produkcije osleolIasla i lako
povecava koslanu guslinu. Zlog sposolno-
sli da sinuIira slrukluru kosliju, zeoIil se
korisli i kod loIesli vezivnog lkiva, posel-
no koIagenoza: reunalskog arlrilisa, Iupus
erylhenalodes, le hlroza i sjogrens sindro-
na. Ionaze snanjenju loIova u zgIolovi-
na.
GINEKOLO5KE INFEKCIJE
Irinena zeoIila u ginekoIogiji pokazaIa
je vrIo oplinislike rezuIlale kod razIiilih
laklerijskih i virusnih infekcija, ukIjuujuci
HIV, le porenecaje CIN vrednosli.
HORMONALNA AKTIVNO5T
ZeoIil harnonizuje i unapreuje rad
zIezda s unulrasnjin Iuenjen, poselno
aklivnosl Iinfnih vorova.
RA5POLOZENJE
ZeoIil uspesno odslranjuje razIiile vrsle
loksina iz leIa i na laj nain prirodno pove-
cava energiju i pruza psihohziku dolrolil,
unapreuje raspoIozenje, olkIanja nesa-
nicu, neurozu i depresiju. Islrazivanja su
pokazaIa da zeoIil harnonizuje produkciju
neurolransnilerske henikaIije, lzv. serolo-
nina, poznalog hornona srece, koji ulie
na enocije, ponasanje i nisIi koji, kad je u
ravnolezi, daje osecaj zadovoIjslva i nen-
laIne opuslenosli, le je poselno vazan kod
reguIacije alnornaInih nenlaInih slanja,
popul depresije. ZeoIil lakoe ulIazava
ZEOLIT - MINERAL BUDUCNOSTI strana 6
legole nenopauze. Mnogi korisnici zeoIila
iskazuju osecaj povecane energije, koncen-
lracije, nenlaIne jasnoce, vilaInosli, loIjeg
raspoIozenja, osecaj nira i zadovoIjslva.
Ovo nazivano pozilivnin sekundarnin
efeklina, jer eIininacija leskih nelaIa do-
zvoIjava leIu da sauva nagnezijun i onda
leIo funkcionise uspesno, s povecanin li-
oIoskin izvoron leIesne energije. Kada se
ova inlerakcija odvija na oplinaInon ni-
vou, Ijudi inaju osecaj sopslvene energije i
osecaju se dolro.
PODMLAIVANJE I DUGOVECNO5T
ZeoIil sadrzi esencijaIne eIenenle polrel-
ne za oplinaIno funkcionisanje zdravih ce-
Iija, pa je ehkasan u prevenciji preranog sla-
renja. Sadrzi nikro i nakro nineraIe koji
inaju jedinslven, Iagano aIkaIizujuci, za
vilaInosl leIa vrIo znaajan pH nivo. Mnogi
Ijudi prerano slare zlog goniIanja loksi-
na koji olezavaju oplinaIni nelaloIizan i
nornaInu olnovu ceIija. ZeoIil odslranjuje
loksine koji oplerecuju organizan, pa se
leIo nornaIno olnavIja i regenerise. ZeoIil
olnavIja DNK i snaldeva leIo esencijaInin
supslancana i aninokiseIinana, koje su
polrelne radi asiniIiranja vilanina, nine-
raIa i drugih hranIjivih saslojaka. Na laj na-
in slinuIise nelaloIizan, jaa inunoIoski
sislen, le osposolIjava organizan da se
suprolslavi palogenin uzronicina i infek-
cijana. Sloga se ovaj 1OO prirodni nineraI
ponasa kao da je spoj lrojnih eIenenala i
proizvod vrhunske naune farnakoIoske
lehnoIogije, a zapravo ne sadrzi nikakve
dodalke, nili henijske reagense.
ZEOLIT U 5PORTU
U grupu zdravih osola s poselnin hzi-
kin zahlevina spadaju profesionaIni spor-
lisli, jer su podIozni izuzelno leskin lrenin-
zina, laknienjina i psihikoj napelosli
pred naslupe, slo uzrokuje snazan oksida-
livni slres. U aIlernaciji uzinanja sinleli-
kih preparala vilanina, sleroida, hornona,
svakako je preporuIjivo uzinanje prirod-
nih anlioksidansa koji onogucavaju preIa-
zenje granice Ijudskih nogucnosli sa pove-
canin sporlskin rezuIlalina.
KIinike sludije i sporlsko-nauna islra-
zivanja pokazuju da aklivirani zeoIil kod
sporlisla ulie na redukciju procenla Iak-
lala, snanjenje sIolodnih radikaIa, lrzu
regeneraciju, vecu izdrzIjivosl, oselno loIji
uspeh na laknienjina i uopsleno poloIj-
sanje ukupnog psihohzikog slanja sporli-
sla.
Iroizvodi na lazi akliviranog zeoIila do-
prinose povecanju izdrzIjivosli organizna
prena pojaanin leIesnin naporina, kao
i snanjenju i neslajanju loIa u nisicina,
naslaIog kao posIedica povecanih hzikih
napora, slo je od poselnog znaaja za ovu
kalegoriju korisnika.
Iodaci sludije prinenjene na 24 aklivna
sporlisla dokazaIi su izuzelnu sposolnosl
zeoIila da redukuje Iaklale. Sporlisli koji
su uzinaIi aklivirani zeoIil inaIi su po-
vecanu ehkasnosl u proseku za 13,98, a
naksinaIno za 26 (na nivou 2 nnoI/I
Iaklala), slo polvruje jedinslvene noguc-
nosli zeoIila. Njegovu praklinu ehkasnosl
i deIolvornosl polvruju Iine izjave golo-
vo svih kalegorija profesionaInih evropskih
sporlisla.
ZeoIil sloga poslaje nezaoliIazni par-
lner kod lreninga i pouzdan praliIac kod
svelskih laknienja. Oselno unapreuje
psihohziki i zdravslveni slalus sporlisla,
le dokazano doprinosi povecanoj sporl-
skoj sprennosli i poslignulin rezuIlalina.
Redovno uzinanje zeoIila lakoe na uo-
liajeni nain deIuje na ceIokupnu delok-
sikaciju organizna od leskih nelaIa, ano-
nijaka i ceIog speklra opasnih loksina koji
ugrozavaju zdravIje i vilaInosl savrenenog
oveka, prevenira slres i lrojne zdravslve-
ne prolIene, pa se preporuuje ne sano
sporlislina, nego i svin osolana aklivnog
zivolnog sliIa i osolana izIozenin poja-
anon dnevnon slresu. Aklivirani zeoIil
sporlislina poselno onogucava:
- redukciju procenla Iaklala
- snanjenje sIolodnih radikaIa
- lrzu regeneraciju
- vecu izdrzIjivosl
- oselno loIji uspeh na laknienjina
Iroizvodi na lazi akliviranog zeoIila su
1OO prirodni proizvodi, lez adiliva, kon-
lraindikacija i nezeIjenih efekala. Ne sadrze
nikakve supslance nili dodalke koji su u
suprolnosli s anlidoping reguIalivon.
NAUCNE 5TUDIJE U 5PORTU
Dr. ChrIstIan KnapItsch, spccIja!Ista
zIka!nc mcdIcInc I rchabI!ItacIjc I prnf.
Mag. 5IcgfrIcd 5chm!zcr, spnrtskI nau-
nIk: Dvoslruko sIepa sludija, u kojoj su
ueslvovaIa 24 alIeliara, pokazaIa je sen-
zacionaIne rezuIlale: zeoIil ina jedinslveni
kapacilel redukcije koncenlracije Iaklala.
Nakon slo sno napraviIi leslove Iaklala
kod alIeliara koji su ueslvovaIi u ovon
islrazivanju, uoiIi sno da je grupa koja
je uzinaIa aklivirani zeoIil inaIa znaajno
poloIjsane sporlske rezuIlale, uz znalno
nizi nivo Iaklala u odnosu na pIacelo gru-
pu. iIi sno zaisla vrIo iznenaeni rezuIla-
lina ovih lesliranja, jer lako dolre sporlske
rezuIlale alIeliari olino poslizu lek na-
kon nekoIiko nedeIja lreninga. Ovo ukazu-
je, kao slo lesliranja dokazuju, da uzinanje
akliviranog zeoIila konlinuirano poloIjsa-
va i znalno unapreuje sporlske rezuIlale.
PrImarIus Dr.Wn!fgang Thnma, prIvat-
na k!InIka VI!!ach: Teslovi su olavIjeni
na nekoIiko slolina ispilanika. CIavni sa-
slojak je aklivirani zeoIil kIinopliIoIil, koji
pokazuje sposolnosl vrIo jake redukcije
sIolodnih radikaIa, a line i jaanja inunog
sislena, specijaIno kod vrhunskih sporli-
sla.
Mag. 5IcgfrIcd 5chm!zcr, spnrtskI na-
unIk: RezuIlali sludije liIi su vrIo uver-
Ijivi. }a Iino jos nisan nasao proizvod iIi
dodalak ishrani koji lako pozilivno deIuje
kao aklivirani zeoIil.
Dr.ChrIstIan KnapItsch, spccIja!Ista
zIka!nc mcdIcInc: Nasa ispilivanja po-
kazuju kod svih lesliranih sporlisla koji su
uzinaIi aklivirani zeoIil, snanjenje vred-
nosli Iaklala, dok kod pIacelo grupe nisu
uoene nikakve pronene.
ZEOLIT - MINERAL BUDUCNOSTI strana 7
DETOK5FIKACIJ5KA 5VOJ5TVA
Apsorpcijske karaklerislike prirodnog zeoIila
kIinopliIoIila kod lioIoskih nalerijaIa in vilro
VrzguIa L i sur., (Iraha) 1989 34 (9) 537-44
Irirodni zeoIil odslranjuje kaljone leskih ne-
laIa - L. Lrden i sur., }ournaI of coIIoid and in-
lerface science 28O (2OO4) 3O9-314
ZeoIil odslranjuje leske nelaIe - ToxicoIogicaI
LnvironenlaI Chenislry VoI 51. (1995) 21
SinuIlano odslranjivanje nelaIa Cu2, Ie3,
Cr3 s anionina SO2 HIO2 uz ponoc kIinopli-
IoIila V.}.IngIezakis i sur., Deparlnenl of Che-
nicaI Lngineering, Alhenas, Creece, Micropor.
Macropor. 61 (2OO3) 167-171
Lfekli seIeklivnosli jonske iznene zeoIila -
M.Kuronen i sur., Lal of Radiochen Universily
of HeIsinki, IinIand, ICCI (2OOO) 2655-2659
Irinena prirodnog zeoIila u odslranjivanju
zive - A Chojanacki i sur., MineraIs Lngineering
17 (2OO4) 933-937
KIinopliIoIil i AIhsoI vezuju oIovo (II) - rav-
noleza kaljona i pH efekl - A..Ionizovsky, C.
TsadiIas, Inslilule of IhysicaI, Chen and ioI
Russian Acadeny of Scienes, Moscov, Rusia,
Deparl of CiviI and Lnvirron Lngin Universily
of DeIavare, Nevark, USA, Inslilule of SoIi CIa-
ssif, Larissa, Creece, LIsevier Science V, Ceo-
derna voI 115, 3-4, 2OO3, 3O3-12
Upolrela kIinopliIoIila u odslranjivanju cin-
ka i oIova - MoraIi Nihan, Deparlnenl of Ln-
vironnenlaI Lngineering, MidIe Lasl TechnicaI
Universily, Turkey 2OO6
Sposolnosli kIinopliIoIila da apsorlira jone
leskih nelaIa - WoIfener AnaIylik CnlH, i-
llerfeId, Njenaka
Upolrela zeoIila znaajno snanjuje kance-
rogene supslance u duvanskon dinu - Meier
MW i sur., Micropor Mesopor Maler 33, 1999,
3O7-31O
Lfekli zeoIila na dekonlaninaciju rediocezija i
radioslroncija - ZeoIiles (1997) VoI 18 : 218
Lfekli prirodnog zeoIila-kIinopliIoIila u pro-
cesu odslranjivanja Cs-137 iz leIa slakora - Kra-
snoperova AI i sur., Slale Universily, Ukraine,
Radiales ioI RadiocoI 1999 39(4) 471-4
Moze Ii zeoIil snanjili i ulrzali izIuivanje
radio cezija kod prezivara - Iorlerg S i sur., De-
parlnenl of NucIear Chenislry, RoyaI Inslilule
of lechoIogy, SlockhoIn, Sveden, Sci TolaI Ln-
viron 1989 79 (1) 37-41
Lfekli prirodnog zeoIila u izIuivanju i dis-
lriluciji radiocezija kod slakora - Mizik I i sur.,
Vel Med (Iraha) 1989 34 (8) 467-74
ZeoIil kIinopliIoIil i apsorpcija urana, karak-
lerislike i lernodinanika svojslva - A. KiIn-
carsIan i sur., Inslilule for NucIear Science, or-
nova-Iznir, Turkey, }ournaI of RadioanaIylicaI
and NucIear Chenislry, VoI 264 (2OO5) 541-548
ZeoIil apsorplira nilrozanine u kiseIoj olo-
pini - Chun Iang Zhou i sur., Chenosphere 58,
(2OO5) 1O9-114
ZeoIil kao zaslilni poIiner od uIlravioIelnog
zraenja - Kanelo Lld }p (1986) VoI 61
LvaIuacija paloIoskih pronena kod lrojIera
za vrene hroninog aaloksina i efekal kIinop-
liIoIila M. OrlalalIi i sur., Deparl of IalhoIogy,
of IharnacoIogy and ToxicoIogy, Universily of
SeIcuk, Konya, Turkey, LIsevier, Research in Ve-
lerinary Science 78 (2OO5) 61-68
DeIolvornosl nineraIa zeoIila na loksinosl
aaloksina za vrene rasla piIica lrojIera - Har-
vey R i sur., Iood AninaI Iroleclion Research
Lal, U.S. Deparlnenl of AgricuIl, CoIIege Slali-
on, Texas 77845, Avian Dis 1993 37(1) 67-73
Irevencija loksinih efekala nikoloksina -
Ranos A} i sur., }ournaI of Iood Iroleclion 59
631-641
}onska iznena, ravnoleza i slruklurne pro-
nene - prinena kIinopliIoIila kod zraenja lela
i gana zrakana - nonovaIenlni kaljoni - D.
Morealis i sur., Deparlnenl of MineraI resour-
ces Angineering TechnicaI Universily od Crele,
Creece, Anerican MineraIogisl, voI 92 (2OO7)
1714-173O
Sludija o deIovanju ALCOSORA na koncen-
lraciju aIkohoIa u krvi - dr }. Schvaiger, OdjeI
za nedicinu gIavnog poIicijskog ureda ViIIach,
Iharnacos ArzneinilleI Cnlh i Ianaceo IAMI
CnlC (2OO3)
Upolrela zeoIila u odslranjivanju arsena iz
zagaene vode - Siddesh S, Rolerl CI, U.S. Ln-
vironnenlaI Iroleclion Agency, NalionaI Risk
nanag Res Lal, Ada, OK, USA, Waler Research
38 (2OO4) 3197-32O4
ZeoIil i seIeklivna apsorpcija inhaIcijskog
aneslelika - }anchen } i sur., Ineunalik erIin
CnlH, Njenaka, Lur } AnaeslhesioI 1998 May,
15(3) 324-9
ANTIKANCEROGENA 5VOJ5TVA
InunoslinuIalorski efekli prirodnog kIinop-
liIoIila i njegove anlikancerogene i anlinelasla-
like sposolnosli - K. IaveIic i sur., Ruer os-
kovic Inslilule, MoIeculec Corporalion Segovia
goIela, Ca USA, Springer-VerIag 2OO1, }ournaI
of Cancer Reserch and CIinicaI OncoIogy
Irirodni zeoIil kIinopliIoIil: novo ponocno
sredslvo u anlikancerogenoj lerapiji - K. Iave-
Iic i sur., Ruer oskovic Inslilule, } MoI Med
(2OO1)
ZeoIil - Iek za epileIne ceIije raka - H. Kauf-
nan, US Ialenl 6288O45, LifeIink Iharnaceuli-
caI Onc, (2OOO)
Anlikancerogeni i anlioksidalivni efekli ni-
kroniziranog zeoIila kIinopliIoIila - Zarkovic
Neven i sur., Ruer oskovic Inslilule
In vilro i in vivo efekli prirodnog kIinopliIo-
Iila na naIigne lunore - M. IoIjak- Iazi i sur.,
Ruer oskovic Inslilule 13lh InlernalionaI Zeo-
Iile Conference, MonlpeIIier, Irance, 8-13 (2OO1)
VoI 135, p 374
Lfekli prirodnog kIinopliIoIila na seroloner-
gnine receplore u nozgu nisa s karcinonon
dojke - Muck-SeIer i sur., Life Sci.2OO3,73(16)
2O59-69
In vilro i in vivo efekli prirodnog kIinopliIo-
Iila na naIigne lunore - M. IoIjak - Iazi i sur.,
Ruer oskovic Inslilule 13lh InlernalionaI Zeo-
Iile Conference, MonlpeIIier, Irance, 8-13 (2OO1)
Lfekli kIinopliIoIila na nosioca ceIije i posIe-
dini efekli na lunorske ceIije in vilro - Masa
Kalic i sur., R. oskovic Inslilule
Ulicaj lrilonehaniki akliviranog zeoIila na
lolaIni anlioksidalivni slalus kod pacijenala s
naIignin oloIenjina Aulori dr S. Ivkovic i D.
Zalic. Meganin InlernalionaI Managenenl
CMH, ViIIach, Auslria
Anlioksidalivna lerapija: nanolehnoIoski pro-
izvod lna zeoIil snanjuje oksidalivni slres kod
pacijenla koji loIuju od karcinona i daijalelesa
- S. Ivkovic i sur.,Meganin CnlH erIin, Nje-
naka Medigence LLC, USA, Iree RadicaI i-
oIogy and Medicine, voI 33, 2OO2, San Anlonio,
TX, USA
Lfekli lrilonehaniki akliviranog zeoIila na
lolaIni anlioksidalivni slalus kod zdravih osola
i pacijenala s naIignin oloIjenjen - S. Ivkovic
D i sur., Meganin InlernalionaI ViIIach, Auslria,
Iree RadicaI ioIogy and Medicine, voI 33, 2OO2,
Rene Descarles Univerily, Iaris, Irance
MoIekuIarni nehanizni anlikancerogene ak-
livnosli prirodnih dijelelskih proizvoda - Aulori
znanslvenici Inslilula R.oskovic: K. IaveIic,
M. CoIic, Izvor: } MoI Med (2OOO)
ANTIOK5IDATIVNA I IMUNOLO5KA 5VOJ5TVA
Anlioksidalivni i inunoslinuIalivni efekli
prirodnog kIinopliIoIila in vivo - K. IaveIic i
sur., Ruer oskovic Inslilule, Medicinski fakuI-
lel - KIiniki loIniki cenlar Zagrel Inslilul
za paloIogiju, MoIeulec Corporalion, Segovia,
CoIela CA USA
Anlioksidalivni efekli akliviranog vuIkan-
skog nineraIa zeoIila na oksidalivni slalus -
prin dr WoIfgang Tona i sur., Irivalna kIinika
ViIIach, (2OO1) - kIiniko islrazivanje
Sludija o anlioksidalivnon deIovanju - dr
I.M.Aluja, Sveu. prof. Inslilul za liohziku i
renlgenska zraenja, Craz, (2OO3)
Lfekli lrilonehaniki akliviranog zeoIila na
oksidalivni i anlioksidalivni slalus - M. CoIic,
Vice Iresidenl Islrazivako razvojnog odsjeka
MoIecuIar lechnoIogies Segovia, CoIela, Sanla
arlara, CA USA
KIinika islrazivanja - IRAS lesl dokazuje
anlioksidalivno deIovanje - prin dr WoIfgang
Tona i sur., Irivalna kIinika ViIIach, (2OO3)
Ulicaj zeoIila na inunizaciju - Inl }. Zoonoses
(1981) VoI. 891
ANTIVIRALNA 5VOJ5TVA
AnliviraIne karaklerislike kIinopliIoIila -
MagdaIena Crce i Kresinir IaveIic, Ruer os-
kovic Inslilule, Microp Mesop Maler 79 (2OO5)
165-169
HEMATOLO5KI EFEKTI
Lfekli zeoIila kIinopliIoIila na heniju seruna
i henalopoezu kod niseva - Marlin-KIeiner i
sur., R. oskovic Inslilul, KIinika loInica Mer-
kur, Inslilul kIinike kenije, KIiniki Inslilul za
Ial. dijag. KIinike loInice Zagrel, Iood and
chenicaI loxicoIogy (2OO1) voI. 39, 717-727
Lfekl zeoIila (QUIKCLOTTM) na zauslavIja-
nje krvarenja kod slakora i nehanizan deIova-
ZEOLIT - MINERAL BUDUCNOSTI strana 8
REFERENCE - MEDICINSKE APLIKACIJE ZEOLITA
nja zeoIila na krv in vilro - R. onegio, R. Iuhro
i sur., Vojno-ponorski Ialoralorij za islrazivanje
krvi, oslonski univerzilel za nedicinu, O-
STON, MA (2OO6)
KIinopliIoIil zeoIil u zaslili proliv anenije iza-
zvane kadnijen kod svinja - Iond WC, Yen }T,
Iroc Soc Lxp ioI Med 1983, 173 (3) 332-7
SiIikali induciraju snrl ceIija Iinfocila perifer-
ne krvi kod oveka in vilro - Aikoh T i sur., Inl }
OncoI 12 1355-1359
ANTIBAKTERIJ5KI EFEKTI
Anlilaklerijski efekli zeoIila - }.CIinic DLNT
(1998) VoI 9 : 94
ZeoIil- inhilira candidu aIlicans, upolrela u
slonaloIogiji - }. OraI rehaliI (1997) VoI 24: 35O
ZeoIil inhilira saInoneIu lvphinuriun - io-
resource lechnoIogy (1995) VoI 53.1.
DIJABETE5
Ulicaj zeoIila na dijaleles - ZeoIiIe VoI 19
471997 i Dijaleles (1988) VoI 37 93O
UIoga zeoIila u prevenciji sleenog dijalelesa
- Dijaleles (1985) VoI 34 197
Islrazivanje i olIikovanje naeIa IZ zeoIila -
apsorlenl gIukoze A - . Conceplion RosalaI i
sur., ZeoIiles 19, 47-5O, 1997
O5TEOPOROZA I ZACELJIVANJE KO5TIJU
DeIovanje zeoIila na koslanu slrukluru - }
one Miner. Res (1992) VoI 7: 1281
ZeoIil inhilira osleokIasle koji posreduju re-
sorpciju kosliju in vilro - N. Schlze, M. }. Our-
sIer i sur., Deparlnenls of iochenislry and
MoIecuIar ioIogy, Lndocrine Research Unil,
Mayo CIinic and Mayo Ioundalion, Rochesler,
Minnesola
ZeoIil A povecava proIiferaciju, diferencijaci-
ju i lransfornaciju lela produkcije faklora rasla
osleolIaslnih ceIija kod odrasIog oveka, in vi-
lro - Keeling i sur., } one and Miner Res (1992)
7(11):1281-1289.
ZeoIil i nedoslalak kaIcija u hislonorfonelriji
goIjenine kosli slakora - IirIing C. L, LvansC. L
i sur., Univ. Minnesola, Dep. ioIogy and Dep.
Analony CeII ioIogy, DuIulh, }ournaI of one
and MineraI Research (1996) voI. 11, 254-263
KOZA, RANE, OPEKOTINE, KRVARENJA
Vanjske apIikacije na ranana - INAS (1999)
VoI 96:3463
Upolrela zeoIila kod opekolina i zauslavIja-
nja krvarenja - }ohn McManus i sur., US Arny,
Inslilul za kirurska islrazivanja, Texas, Irehos-
pilaI Lnergency Care, VoIune 11, (2OO7) 67 - 71
Upolrela prirodnog zeoIila u lreliranju ope-
kolina kod pasa - Lj. edrenica i sur., Velerinar-
ski fakuIlel SveuiIisla Zagrel i Inslilul R. os-
kovic, TierarzlI Unschau 58, (2OO3) 78-87
ZeoIil u dernaloIogiji i koznelici - praslijene
zenIje za zdravu i Iepu kozu - Irof dr Kresinir
IaveIic, prof dr dern. Slephan Schinpf
NEURODEGENERATIVNA OBOLJENJA
AIunosiIikal zeoIil i slaraka zaloravIjivosl
kod AIchajnerove loIesli - Candy }M i sur.,
Lancel (1986) 1:354-356.
ZeoIil kao neloda razgradnje peslicida - Tin
Universily Of Maine USA, 2OOO, Novenler 29. i
Veza izneu peslicida i Iarkinsa - anaIiza oli-
leIjske sludije - Dana Hancock, Lden R Marlin
i sur. , ioMed CenlraI/MC NeuroIogy USA,
2OO8, March 29
Aulizan i porenecaji ponasanja kod dece
- lranskripl konferencije s dr Irocuik, lravanj
2OO6, USA
KIinika sludija o evaIuaciji upolrele zeoIila
u lrelnanu speklra porenecaja aulizna - Dr. Se-
shagiri Rao, IIano, Texas i Dr. Slephanie Cave
alon rouge, Louisiana USA (2OO6)
PROBAVA I DIJAREJA
ZeoIil slinuIise prolavni sislen kod pasa - }.
Magn Inaging (1995) VoI 5 499
Lnlerex Iek za dijareu i oslecenje sIuznice ze-
Iuca laziran na prirodnon kIinopliIoIilu - C.
Rodriguez-Iuenles, M. Marrios, A. Iraizoz, I,
Ierdono, . Cedre. Microporus nesoporous
(1998) VoI 23 : 247
Lfekli zeoIila kod eksperinenlaIno polue-
noj nelaloIilikoj acidozi kod ovaca - Vel Med
(Iraha) 1983 28 (11), 679-86
UROLOGIJA
Anli-laklerijski zeoIilni laIon-kaleler i nje-
gov ulicaj na konlroIu infekcije urinarnog lrakla
- Uchida T, Maru N i sur., Deparlnenl of Uro-
Iogy, Kilasalo Universily SchooI of Medicine,
Hinyokika Kiyo 1992 Aug 38(8) 973-8
IolencijaI nikroniziranog kapsuIiranog ze-
oIila kao oraInog apsorlensa za odslranjivanje
uree kod urenije - Callaneo MV, Chang TM,
ArlihciaI CeIIs and Organs Research Cenlre,
McCiII Universily, MonlreaI, Quelec, Kanada,
ASAIO Trans 1991, Apr-}un 37 (2) 8O-7
5TOMATOLOGIJA
IolencijaI nikroniziranog kapsuIiranog ze-
oIila kao oraInog apsorlensa za odslranjivanje
uree kod urenije - Callaneo MV, Chang TM, Ar-
lihciaI CeIIs and Organs Research Cenlre, McCi-
II Universily
IiIol sludija o efeklina zeoIila na fornacije
pIaka - Morishila M, Miyagi M. i sur., Depar-
lnenl of Irevenlive Denlislry,Hiroshina Uni-
versily SchooI of Densilry, }apan, } CIin Denl
1998, 9 (94-6)
Dinanike karaklerislike anli-nikrolioIos-
kog srelrenog zeIila (SZ) u sredslvina za ispira-
nje lkiva - Ueshige M, Ale Y i sur., Deparlnenl
of RenovalIe Iroslhodonlics, Hiroshina Uni-
versily SchooI of Denlislry,}apan, } Denl 1999
sep, 27 (7) 517
AnlifugaIni efekli zeoIila proliv rasla Can-
dide aIlicans u krenana za odrzavanje lkiva -
Nikava H, Yananolo T i sur., Deparlnenl of
Iroslhelic Densilry, Hiroshina Universily Scho-
oI of Denlislry, Minani-Ku }apan, } OraI RehaliI
1997 May 24 (5) 35O-7
KOZMETICKA UPOTREBA
Zn2+ u razneni s kIinopliIoIilon - logalin
nineraIon, aklivno doprinosi kao anliliolik
u aklueInoj anli-akne lerapiji - M.C. onferoni
i sur., Diparlinenlo di Chinica Iarnaceulica,
Universila di Iavia, ViaIe TaraneIIi 12, 271OO
Iavia, IlaIy, CIay Science, VoIune 36 (2OO7) 95-
1O2
ZeoIil u dernaloIogiji i koznelici - praslijene
zenIje za zdravu i Iepu kozu - Irof dr Kresinir
IaveIic, prof dr dern. Slephan Schinpf
O5TALO
Medicinske apIikacije zeoIila - Handlook of
ZeoIile Science and TechnoIogy, Dekkerreprinl
Irogran, K. IaveIic i M.Hadzija, Ruer osko-
vic Inslilule, Croalia, MarceI Dekker Inc, Nev
York.
Irirodna ceIijska odlrana - nauno islraziva-
ka nonograhja o zeoIilu - Rik }. Deilsch, USA,
copyrighl 2OO5
ionedicinska prinena zeoIila - K. IaveIic
i sur., Ruer oskovic Inslilule, 13lh Inlernali-
onaI ZeoIile Conference, MonlpeIIier, Irance,
8-13 (2OO1) VoI 135,p 17O
ZeoIil - Lnergija prinarnih slena IIanele Ze-
nIje - IaveIic K., Schinpf S., Meyer-Wegener }.,
VII Sanle, Luxenlurg, 2OO2, LngIish edilion
Lfekli ukIjuivanja prirodnog zeoIila kIinop-
liIoIila u prehranu na koncenlraciju odreenih
vilanina, nakro eIenenala i eIenenala u lrago-
vina u krvi, jelri i lulrezina krnaa - D.S. Ia-
paioannou i sur., CIinic of Irod Anin Med, Lal
of CIin Diag and CIin Ialh elc, ArislolIe Univer-
sily of ThessaIoniki, Macedonia, Creece
Ulicaj lrilonehaniki nikroniziranog zeoIila
na reoIoska svojslva proleina surulke - Zoran
Herceg i sur., Deparlnenl of Iood Lnginerring
facuIly of Iood Tech and iolech Univers of
Zagrel, Iood TechnoI.iolechnoI. 4O(2)145-155
(2OO2)
Lfekli dodalka kIinopliIoIila u prehranu na
prezivIjavanje enlrija kod svinja - Yang CS,
Tzeng SK i sur., Zeo Agric, Lds WC, Iond IA,
Munplon, ouIder, CoIorado, Weslviev Ires
Inc 155-16O
ZEOLIT - MINERAL BUDUCNOSTI strana 9