1. FRANCUSKA REVOLUCIJA I DRUTVENI KONTEKST NA POETKU 19.

VEKA

U vreme francuske revolucije, veliki umovi su bili okupirani pitanjima kao to su pravo svakog oveka da govori u svoje ime i pravo jednakosti (ne odnosi se na ravnopravnost meu polovima). U 19. veku umetnost je mahom profilisana u Francuskoj. Srbija kao slobodna drava formirana je u 19. veku (hatierif 1836.), mada je jo uvek delimino u vazalnom odnosu put ka nezavisnosti. Slina stvar se deava sa Nemakom i Italijom (Garibaldi)... U 19. veku dolazi do formiranja nacionalnih stilova. Svi su jednaki pred zakonom (samo su neki malo jednakiji ene jo uvek bez prava glasa). Sloboda, bratstvo, jedinstvo najpoznatija od krilatica Francuske revolucije iz 1789 Francuska revolucija (1789-1799) je bila vaan deo istorije Francuske, kao i celokupne Evrope i zapadne civilizacije. Tokom tog perioda, republika je zamenila apsolutistiku monarhiju, a Katolika crkva je bila primorana da izvri radikalnu reorganizaciju. Dok je Francuska oscilovala izmeu republike i carstva, 75 godina nakon to je Prva republika pala posle dravnog udara, revolucija se smatra glavnom prekretnicom u istoriji zapadne demokratije od vremena apsolutizma i aristokratije do doba graanstva kao glavne politike snage. U vreme kada je Engleska doivljavala industrijsku revoluciju, Francuska je bila preteno agrarna zemlja. Od oko 25 miliona stanovnika, samo dva miliona nisu pripadala seljatvu. Francuska je u drugoj polovini 18. veka bila feudalnoaproslutistika drava. Postojanje feudalnih prava na zemlju sputavalo je razvoj zemljoradnje i industrije. Drutvo je bilo podeljeno u tri stalea: 1. 2. 3. svetenstvo plemstvo buroazija, graanstvo, seljatvo i ostali (tredi stalei)

Svetenstvo i plemstvo su bili privilegovani neradnici koji su inili 2 % od ukupnog broja stanovnika, dok je najbrojnije bilo francusko seljatvo (90%) i buroazija i radnitvo (8%). Svetvenstvo je imalo veliki uticaj u drutvu i ubiralo je znatne prihode sa crkvenih imanja, ali nije bilo jedinstveno po sastavu i poreklu. Privilegovani poloaj uivalo je vie svetenstvo plemikog porekla, dok je nie svetenstvo imalo skromne prihode, pa je po poloaju bilo blie pripadnicima tredeg stalea nego viem svetenstvu. Plemstvo je bilo drugi privilegovani stale u Francuskoj i sa svetenstvom je inilo aristokratski deo francuskog drutva. Ekonomski poloaj plemstva obezbeivali su feudalni zemljini posedi. Aristokratski deo drutva ubirao je prihode i od brojnih dravnih slubi i penzija koje je kralj delio svetenstvu i plemstvu kao vladajudim staleima. Nie plemstvo je, po svom ekonomskom poloaju i ugledu u drutvu, bilo znatno ispod visokog plemstva, ali je i ono ljubomorno uvalo svoja feudalna prava. Neprivilegovani deo francuskog drutva pripadao je tredem staleu, koji je po socijalnom sastavu bio veoma raznorodan. Najbrojniju kategoriju tredeg stalea inili su seljaci. Iako nisu bili formalno vezani za zemljoposed svojih gospodara plemida i svetenika, oni su bili opteredeni brojnim feudalnim dabinama. Crkvi su davali desetinu proizvoda, a dravi brojne poreze. Nezadovoljstvo seljaka je bilo opte i oni su eleli ukidanje feudalnih odnosa kako bi postali vlasnici zemlje koju su obraivali. Tredem staleu je pripadalo i graansko stanovnitvo. Tu se ubrajala i buroazija koja se delila na: krupnu bankare, krupne trgovce, vlasnike manufaktura i zakupce poreza; srednju srednje trgovce, bogate zanatlije i sitnu zanatlije i sitne trgovce. Poseban sloj buroazije je inteligencija iz redova tredeg stalea: knjievnici, naunici, umetnici, kao i sitni i srednji slubenici, lekari, nastavnici, advokati i drugi. Osamdesetih godina 18. veka Francuska je ula u duboku krizu. Razvoj proizvodnih snaga doao je u neposredan sukob sa apsolutistiko-feudalnim poretkom. Manufaktura je pretvorena u industriju, brodarstvo raspolae celim flotama. Banke se mnoe i snae, kapital se grupie u akcionarska drutva. Filozofi i knjievnici svojim shvatanjima o jednakosti, slobodi, bratstvu, naciji, religiji, humanizmu podrivali su postojedi reim, a u narod je sve dublje prodirala misao o jednakosti ljudi. Buroazija je raspolagala najvedim delom francuskom bogatstva, ali nije imala politiku vlast, koja je i dalje bila u rukama privilegovanog plemstva i svetenstva. Glavni protivnik reima bila je buroazija, ali i neki slojevi privilegovanih stalea (plemstva i svetenstva). Kralj je bio apsolutni vladar, ali je njegov uticaj na vlast u zemlji bio ogranien. I pored privrednog prosperiteta bile su potrebne korenite reforme, pre svega oporezovati plemstvo i svetenstvo. Reforme se nisu sprovodile, to je izazivalo demonstracije, bune i nemire. Bududi da je privredna politika Francuske bio kameralizam (to znai da se koliina novca u dravi zadravala punjenjem dravne blagajne), to je u pravilu znailo da su porezi kojih su prva dva stalea bili osloboeni, bili nametnuti tredem, ionako najsiromanijem staleu. U to doba je francuski kralj bio Luj XVI, koji je zbog estih ratova i novanih pomodi amerikim dravama u borbi za osloboenje od Velike Britanije, kao i brojnih drugih trokova, toliko iscrpeo dravnu riznicu, da je 1788. godine proglaen bankrot. Ministar finansija ak Neker je traio od kralja Luja XVI saziv dravnih stalea u kojem de tredi stale imati isti broj poslanika kao prethodna dva (plemstvo i svetenstvo). Kralj je prihvatio zahtev i 1789. godine, nakon 175 godina od poslednjeg zasedanja,
1

objavljeno je sazivanje dravnih stalea i nain izbora predstavnika za njih. Svakom staleu je bio osiguran jednak broj mesta, to je vladajudim staleima automatski davalo natpolovinu vedinu, pa se Odbor tridesetorice, udruenje liberalnih Pariana, pobunio i poeo da trai dupliranje tredeg stalea i glasanje po zastupnicima, a ne po staleima, kako je bilo odreeno (prvo svetenstvo, zatim plemstvo i na kraju tredi stalei). Neker, govoredi ispred vlade, izjavio je da bi tredi stale trebalo udvostruiti, ali je pitanje glasanja ostavljeno za sam sastanak stalea. Ipak, nezadovoljstvo se rasplamsalo zbog razmirica koje su ostale nereene i pamfleti, poput onog opata Sijesa ta je tredi stale? (koji je govorio da su privilegovani redovi paraziti, a tredi stale sam narod) su odraavali ovo nezadovoljstvo. Sijes je napisao na ovom pamfletu: ta je tredi stale? Sve. ta je on bio do sada u politikom poretku? Nita. ta on trai? Da postane neto. Dana 11. jula 1789. godine kralj Luj XVI, pod uticajem konzervativnog plemstva iz svog linog saveta, kao i svoje supruge Marije Antoanete i brata grofa d'Artoe, smenio je reformistikog ministra Nekera i kompletno rekonstruisao vladu. Mnogo Pariana je krenulo u otvorenu pobunu. Deo vojske se pridruio rulji; drugi su ostali neutralni. Dana 14. jula 1789., nakon nekoliko sati borbe, pobunjenici su osvojili zatvor Bastilja, ubivi upravnika markiza Bernara de Lonaja i nekoliko njegovih straara. Iako su oslobodili samo sedam zatvorenika: etiri lopova, dvojicu ludaka i jednog seksualnog prestupnika, Bastilja je sluila kao jak simbol svega to je omraeno pod starim reimom. Vrativi se ispred gradske skuptine, masa je optuila gradonaelnika aka de Flesela za izdaju; njegovo ubistvo je usledilo nakon javnog suenja u kraljevskoj palati. Krallj i njegove vojne pristalice su se povukli, barem privremeno. Markiz Lafajet je preuzeo komandu nad Narodnom gardom u Parizu. an Silvan Beli, predsednik Narodne skutine u vreme Teniske zakletve, postao je gradonaelnik u novoj administrativnoj strukturi znanom kao komuna. Kralj je posetio Pariz, gde je 27. jula prihvatio trikoloru, dok su povici ivela nacija promenjeni u iveo kralj. Ipak, nakon ovog nasilja, plemstvo je, malo ohrabreno ovim prividnim i privremenim pomirenjem, poelo da bei iz zemlje. Neki su poeli da pripremaju graanski rat u kraljevstvu i traili evropsku koaliciju protiv Francuske. Neker, koji je vraden na vlast, uivao je u svom kratkotrajnom trijumfu. Lukav ekonomista, ali manje lukav politiar, Neker je precenio sebe zahtevanjem i dobijanjem opte amnestije, izgubivi tako mnogo popularnosti u narodu u trenutku svog navodnog trijumfa. Do kraja jula pobuna se proirila Francuskom. U seoskim krajevima mnogi su otili dalje od ovog; neki su spalili povelje o vlasnitvu i nemali broj dvoraca, kao deo opte agrarne pobune koja je poznata kao Veliki strah. Kao dodatak, zavere i agitacije izbeglog plemstva su doveli do neobuzdanih glasina i paranoja (posebno u seoskim podrujima) koji su izazvale velike nemire i koje su doprinele Velikom strahu. U spomen na pad Bastilje, danas se 14. jul u Francuskoj slavi kao Dan republike. Buroazija je pokuala da zavede red, uplaena akcijom naroda. To joj je uspelo donoenjem zakona o ukidanju feudalnih dabina 4. avgusta 1789., ime je stari poredak bio sruen, a doneena je i Deklaracija o pravima oveka i graanina, jedan od temeljnih dokumenata u istoriji ljudskih prava, kojim su sloboda, jednakost i vlasnitvo proglaeni neotuivim pravom oveka. Nedugo zatim, crkva je sekularizovana, a njena imanja su proglaena dravnim dobrom (prodajom tih imanja vlast je pokuala reiti dravnu krizu). 3. septembra 1791. proglaen je prvi francuski Ustav kojim je Francuska postala graansko-demokratska ustavna monarhija sa strogom podelom vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Na elu dravei dalje je bio kralj, ali sada ogranien u vladavini. Zakone je donosila ustavotvorna skuptina preimenovana u Zakonodavnu skuptinu, dok je kralj imao pravo veta i izvrnu vlast. Francuska je podeljena u 83 departmana, cehovi su ukinuti i time je omoguden slobodan razvoj obrta, industrije i trgovine. Seljaci su postali zakupnici zemlje na kojoj su radili, a birako pravo dato je punoletnim mukarcima s imovinom odreene vrednosti. Meu pristalicama revolucije razvilo se idejno podvojenje, pa su tako nastali irondinci, umerene demokrate iz pokrajine ironde, i Jakobinci, ekstremni radikali koji su se okupljali u manastiru Svetog Jakova. U meuvremenu, Narodna skuptina je stvorila buroasku dravu. Francuska je postala ustavna buroaska monarhija. Kralj Luj XVI stao je na stranu kontrarevolucije i pokuavao stranom intervencijom da srui revoluciju u Francuskoj. Izdao je proglas kojim je osudio delo Narodne skuptine i pozvao u pomod svoje pristalice. Ustavotvorna skuptina prestala je sa radom 29. septembra 1791. godine. Po njenoj odluci, nijedan njen lan se nije mogao kandidovati za zakonodavnu skuptinu. Prema ustavu iz 1791., Francuska je funkcionisala kao ustavna monarhija. Kralj je morao da deli vlast sa izabranom Zakonodavnom skuptinom, ali je zadravao pravo na veto i pravo da bira ministre. Zakonodavna skuptina se prvi put sastala 1. oktobra 1791. i izrodila se u haos nakon manje od godinu dana. Sastojala se od 165 Feulitanaca (ustavnih monarhista) na desnici, oko 320 irondinaca i Jakobinaca na levici i oko 250 predstavnika koji nisu pripadali nijednoj stranci. Odmah na poetku, kralj je stavio veto na zakon koji je pretio smrdu izbeglom plemstvu i nalagao da svo svetenstvo mora u roku od 8 dana da poloi zakletvu odanosti dravi po Aktu o civilnoj organizaciji svetenstva. Tokom godine, neslaganja poput ovih de dovesti do ustavne krize i dovede Revoluciju na vii nivo. Politika tog perioda je neizbeno vukla Francusku u rat sa Austrijom i njenim saveznicama. Kralj, desnica i irondinci su eleli rat sa Pruskom i Austrijom, a protiv rata su bili Jakobinci, na elu sa Robespjerom. Kralj se nadao da de rat povedati njegovu popularnost, a i traio je mogudnost da iskoristi eventualni neuspeh rata. irondinci su se nadali da de rat proiriti revoluciju kod kude. Austrijski car
2

Lepold II Habzburki, brat Lujeve ene Marije Antoanete, je moda takoe eleo da izbegne rat, ali je umro 1. marta 1792. Francuska je objavila rat Austriji 20. aprila 1792., a Pruska se pridruila Austriji nakon nekoliko nedelja. Nakon nekoliko poetnih okraja koji su proli loe po Francuze, prvi znaajniji dogaaj se desio sa francusko-pruskom bitkom kod Valmija (20. septembra 1792.) Iako je kia spreila konaan ishod bitke, francuska artiljerija je pokazala svoju superiornost. Meutim, tokom ovog perioda, Francuska je upala u nemire i monarhija je postala stvar prolosti. Nodi 10. avgusta 1792, pobunjenici su, uz podrku nove revolucionarne Pariske komune, napali zamak Tiljerije. Kralj i kraljica su zarobljeni, a zakonodavna skuptina je suspendovala monarhiju: bilo je prisutno malo vie od tredine predstavnika, a skoro svi su bili Jakobinci. Ono to je ostalo od vlade je zavisilo od podrke pobunjenike Komune. Kada je Komuna poslala bande u zatvore da ubiju zatvorenike i poslala dopis ostalim gradovima u Francuskoj pozivajudi ih da prate ovaj primer, skuptina je mogla da prui samo slab otpor. Ova situacija je trajala do stvaranja Konventa, koji je bio zaduen za pisanje novog Ustava, a koji se prvi put sastao 20. septembra 1792. i postao de fakto nova vlada Francuske. Slededeg dana je ukinuta monarhija i proglaena republika. Ovaj datum je kasnije usvojen kao poetak prve godine Francuskog revolucionarnog kalendara. Zakonodavna vlast nove republike je prela na Nacionalni konvent, dok je izvrna vlast pala na Komitete javne bezbednosti. irondinci su postali najuticajnija partija u Konventu i Komitetima. U Brunskvikom manifestu, austrijske i pruske vojske su pretile odmazdom nad stanovnitvom Francuske ako se odupre njihovom napredovanju ili ponovnom uspostavljanju monarhije. Kao posledica toga, kralj Luj je vien kako kuje zaveru sa neprijateljima Francuske. 17. januara 1793. godine kralj Luj XVI je osuen na smrt zbog zavere protiv javne slobodne i generalne bezbednosti od strane slabe vedine u Konventu. Pgubljenje 21. januara 1793. dovelo je do jo vie ratova sa ostalim evropskim dravama. Lujeva ena, Marija Antoaneta, je pogubljena na giljotini 16. oktobra. Kada je rat krenuo loe po Francuze, cene su skoile i siromani radnici i Jakobinci su se pobunili; kontrarevolucionarne aktivnosti su poele u nekim regionima. Ovo je ohrabrilo Jakobince da dravnim udarom preuzmu vlast, mobiliudi podrku javnosti protiv irondinaca i uz podrku snaga siromanih radnika. Savez Jakobinaca i radnika je tako postao element koji je bio jezgro nove vlade. Politika je postala znaajno radikalnija. Komitet javne bezbednosti je doao pod kontrolu Maksimilijana Robespjera i Jakobinci su pokrenuli Vladavinu terora (1793-1794). Najmanje 1200 ljudi je ubijeno na giljotini ili na neki drugi nain nakon optubi za kontra-revolucionarne aktivnosti. Najmanji znak kontra-revolucionarnih misli ili aktivnosti (ili u sluaju aka Hebera, revolucionarni fanatizam koji je nadmaivao one na vlasti) je mogao dovesti pod sumnju, a suenja nisu vrena prema savesti. 1794. Robespjer je imao uklonjene ultra-radikale i umerene Jakobince; meutim, kao posledica toga, njegova popularnost je drastino opala. 27. jula 1794. narod Francuske se pobunio protiv Robespjerovog terora u onome to de postati poznato kao Termidorska reakcija. Ona se zavrila tako to su umereni lanovi Konventa smenili i pogubili Robespjera i nekoliko drugih vodedih lanova Komiteta javne bezbednosti. Nova vlada se uglavnom sastojala od irondinaca koji su preiveli Teror, a nakon preuzimanja vlasti, oni su vrili osvetu ak i nad onim Jakobincima koji su im pomogli da zbace Robespjera, zabranivi klub Jakobinaca i pogubljenjem mnogih njegovih bivih lanova u onome to je poznato kao Beli teror. Konvent je usvojio novi Ustav godine trede 17. avgusta 1795; referendum ga je ratifikovao u septembru i stupio je na snagu 26. septembra 1795. godine. Novi ustav je uveo Direktorijum i stvorio prvo dvodomno zakonodavno telo u istoriji Francuske. Skuptina se sastojala od 500 poslanika (Savet pet stotina) i 250 senatora (Savet seniora). Izvrna vlast je prela na pet direktora, koji su birani jednom godinje od strane Saveta seniora iz liste koju je sastavio Savet pet stotiina. Novi reim se susreo sa otporom preostalih jakobinaca i rojalista. Armija je uguila pobune i kontra-revolucionarne aktivnosti. Na ovaj nain su vojska i njen uspean general, Napoleon Bonaparta, stekli veliku mod. 9. novembra 1799. Napoleon je izvrio dravni udar kojim je uveo Konzulat; ovo je efikasno dovelo do njegove diktature i na kraju (1804) njegovog proglaenja za cara, sa kojim je doao kraj republikanskoj fazi Francuske revolucije. Ovakvo stanje u Francuskoj odraavalo se na raspoloenje i shvatanje tadanjeg francuskog drutva. Sav obrazovani svet Francuske pred revoluciju protivio se svemu to je sputavalo iveiju misao i akciju. Oformila se ideologija jednog drutva koje je osetilo da ima dovoljno snage da se bori za napredak. Istupajudi protiv starog shvatanja i zaostalog ureenja, pobornici novih ideja izvrili su duhovnu revoluciju i tako pripremili masu za borbu protiv apsolutizma i feudalizma. Pobornici novog pravca u filozofiji racionalisti snano su pokrenuli misao koju preko enciklopedista i drugih snanih linosti u oblasti nauke i umetnosti raa u Evropi sjajno doba francuske prosvedenosti. Od tih velikih ideologa najznaajniji su: Monteskje, Volter i Ruso. Najstariji meu ideolozima bio je Monteskje (1689-1755), poreklom iz aristokratske porodice. U svom glavnom delu Duh zakona daje predlog novog ureenja Francuske. Po njemu, najbolje dravno ureenje je ustavna monarhija engleskog tipa. Zakonodavnu vlast treba da ima narodna skuptina, a izvrnu vlast vladar. Njegove ideje naile su na odobravanje organizacije vlasti za vreme Francuske revolucije. On je
3

predlagao striktnu podelu vlasti prema njenim funkcijama na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Na javno mnjenje znaajno je uticao i Volter (1694-1778). Francuskom revolucijom ukinut je feudalizam i uspostavljen kapitalizam u Francuskoj. Francuska revolucija bitno je uticala na razvoj kapitalistikih odnosa u celoj Evropi. U isto vreme dolo je i do industrijske revolucije. U drugoj polovini XVIII veka runa proizvodnja se poela zamenjivati parnim mainama. Time je poeo razvoj koji je od kraja 18. do sredine 19. veka temeljno izmenio ranije politike, privredne i drutvene sisteme u vedem delu sveta. Poela je Prva industrijska revolucija. Sa njom dolazi do velike vere u progres. Jedna od brojnih krilatica ove industrijske revolucije je i Svakoga dana, u svakom pogledu, sve vie napredujemo!. Osim tehnikih izuma, u ovo vreme i Darvin iznosi svoju Teoriju Evolucije. U ovom pragmatinom periodu eksperimenti i laboratorije postaju deo svakodnevnice naunog dokazivanja. U 18. veku je najvedu manufakturnu proizvodnju imala Engleska. Tamo su proizvoai sve vie ulagali novac u stvaranje novih izuma. No, najpoznatiji je bio izum parne maine. Njega je 1764. godine usavrio kot Dejms Vat. Pronalazak parne maie izazvao je veliki preokret u proizvodnji, odnosno revoluciju u preraivakim delatnostima i industriji. Manufaturna proizvodnja je zamenjena fabrikim radom. Noce maine su vrlo brzo pronale primenu u fabrikama, rudnicima i saobradaju. Maine koje su koristile vodenu paru kao pogonsko srestvo morale su biti od vrstog materijala gvoa. Zbog toga se naglo povedala potranja za gvozdenom rudom i ugljem. Amerikanac Robert Fulton je 1807. godine sagradio prvi parobrod koji je sa strane imao tokove sa lopatama, a zvao ga je Klermont. Ved 1819. ameriki parobrod Savana je preplovio Atlantski okean za 26 dana. 1814. Englez Don Stivenson konstruisao je prvu parnu lokomotivu. U poetku je ila 20 km/h, kasnije bre. Zvala se Raketa (Rocket). 1852. godine u Engleskoj je sagraena prva eleznika pruga na svetu. Povezivala je gradove Stokton i Darlington. U doba prve industrijske revolucije pojavili su se mnogi vani izumi koji se i danas koriste. Amerikanac Bendamin Frenklin izumeo je 1752. gormobran. Englez Sir Hamfri Dejvi je 1815. napravio Dejvijevu svetiljku koju su koristili rudari. Time je znatno smanjen broj nesreda u rudnicima. Slepi francuski uitelj Luj Braj izumeo je 1829. pismo za slepe, poznatije kao Brajeva azbuka. Amerikanac Semjuel Morze je 1837. izumeo telegraf i Morzeovu azbuku. 1858. poloen je prvi podmorski telegrafski kabl izmeu Amerike i Evrope.

2. NEOKLASICIZAM OSNOVNE IDEJE I PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS

Sredinom 18. veka kredu ozbiljnija iskopavanja Pompeje. Otkriva se itav novi svet visoko razvijenog urbanizma, sa vilama i optim luksuzom. Svi su fascinirani savrenim skladom rimske umetnosti. Re klasian poinje da se upotrebljava u najrazliitijim sferama oznaavajudi neto to je trajno, neprolazno, uzor, ideal; takoredi evergreen, neto to odgovara svakom vremenu. Prema Vinkelmu, sve to savremeni umetnici treba da postignu je taj nekadanji nivo sklada, plemenitosti, osedanja i jednostavnosti, tipian za umetnost Starog Rima, odbacujudi preambicioznost i kieraj baroka. On takoe formulie 4 osnovna principa umetnikog dela koji ga ine univerzalnim: 1. 2. 3. 4. plemenita jednostavnost uzviena monumentalnost ralanjenost simetrinost

Poetkom XIX veka neoklasicizam je bio vodedi pravac u evropskoj umetnost. Od doba francuske revolucije, on dobija svoju politiku podlogu. Mnoge ideje neoklasicizma se temelje na naunim idealima francuskih enciklopedista, koji su verovali u uzdizanje i promicanje drutvene moralnosti kroz umetnost. Francuski filozof Denis Diderot je eleo vrlinu da uini privlanom, a poroke smenim i odbojnim, povezujudi na taj nain koncept lepote sa dobrotom. Zagovarao je drutvenu odgovornost kreativnog umetnika, iji bi rad trebalo biti usmeren optoj dobrobiti i obrazovanju. Oko 1800. godine Pariz je postao znaajni umetniki centar. Francuska vojska je, osvajajudi razne zemlje po Evropi, uzimala i umetnika dela, pa je tako svaki ugovor o miru predstavljao novo obogadenje umetnikim predmetima. Umetnici cele Evrope odlaze u Italiju da izuavaju klasine ideale. U Francuskoj i tada postoji Akademija, koja je smatrana najboljom u Evropi. Ova Akademija je svake dve godine organizovala Salon gde su izlagali ivi umetnici. U slikatrstvu se sve vie pojavljuju slike bitaka. Napoleon je smatrao da umetnos treba da slui glorifikaciji njegovih podviga. Za slikanje raznih bitaka raspisivani su konkursi. Jo jedan od elemenata u slikarstvu bili su motivi iz srednjevekovnog ivota, iako se ovaj element pojavio jo u XVIII veku. Uticaj klasinih uzora otkrivenih u Pompeji, arhitektura lako prihvata. Sada od materijala ponovo preovlauju kamen, mermer, i sl. Iako i do tada dominantni, tek sa ovim tendencijama dobijaju novu dimenziju. Intimni ambijenti, kao i itavi gradski trgovi; itavi urbanistiki planovi gradova se prilagoavaju novootkrivenim klasinim uzorima. Na primer, u Beu su itavi kompleksi zgrada
4

srueni ne bi li se grad pribliio konceptu idealnog grada. Grade se veliki javni objekti, kao to su postojali u nekadanjoj Pompeji i drugim rimskim gradovima: muzeji, bolnice, opere, parlamenti itd. Bila su to vremena od velikog znaaja za Francusku, u kojima su umetnost i kultura snano odraavale dramu istorijskih deavanja. Po prvi put se na muzeje poelo gledati kao na vaan inilac u razvoju opteg obrazovanja. Luvr je otvoren za javnost 1793. godine. Moralnost se uila i irila putem javnih spomenika koji su se posvedivali optim idejama ili pojedincima. Kult linosti proistekao iz plutarhijskih ideja je postao sveprisutan. Tako je Napoleon vien kao jedina osoba koja moe izvesti Francusku iz slepe ulice Revolucije a da pritom ne rtvuje principe iz 1789. Dakle, Luvr posle revolucije postaje javni muzej. U ovom duhu su graeni i slavoluci, poput Branderbuke kapije u Berlinu, Trijumfalne kapije u Parizu (za Napoleona), Konstantinovog slavoluka u Rimu itd. Neoklasicizam je ostavio trajan peat u arhitekturi. ak i naa skuptina, iako vremenski pripada 20. veku, je projektovana u duhu neoklasicizma. Neoklasicizam jednostvano postaje jedan totalni stil. Odravao se kako u arhitekturi, tako i u enskoj modi frizure, haljine, aksesoari; dizajnu nametaja, dekoru enterijera, pozoritu itd. Po uzoru na Pompejske vile, izraivane su velike slike na zidovima, najede sa tematikom iz svakodnevnog ivota. I dan danas se u nekim seoskim kudama Vojvodine mogu videti sline slike. Ideje neoklasicima se vrlo brzo ire u svakoj sferi ivota. Sve je proeto jednim kanonom: povratkom klasinim korenima irom sveta (neoklasicizam u Americi Bela kuda npr.). Ovaj stil zvanino traje sve do 30tih godina 19. veka, a ak se i tada preklapa sa romantizmom koji mu je suprotan. Najznaajniji slikar neoklasicizma bio je ak Luj David, zatim Antoan Gro, Fransoa erar, Pjer Pol Pridon, Dominik Engr, Don Flaksman, Dozef Rajt, Andrea Apiani. Od skulptora su najznaajniji Antonio Kanova, Bertel Torvalldsen i Gotfrid adof. to se tie srpskog neoklasicizma, izdvajaju se dva bitna predstavnika: Arsenije Todorovid (portreti Kirila ivkovida i Dositeja Obradovida) i Pavel urkovid(portret Vuka Karadida i kneza Miloa Obrenovida). Slikarske teme su se vrednovale na slededi nain: 1. istorijska kompozicija 2. anr teme 3. portreti 4. mrtva priroda 5. pejza

NEOKLASICIZAM U SRBIJI Jo uvek traje uticaj baroka i Vizantijr (kombinovano). Neoklasicizam se razvija samo na teritoriji Vojvodine koja je bila u sklopu Austro-ugarske. PAVEL DJURKOVID (1772-1830) Roen u Baji. Prvo radi ikonostase gde je pokazao izuzetan ctraki dar. On se sam potpisivao kao "akademierski maler". Ali prvenstveno je bio portretista, to pokazuje ved na svojim prvim portretima oko 1790, koji su slikani sa veoma vidljivim baroknim raspoloenjem (baki senatori, sremski trgovci) tako da njegovi modeli izgledaju kao pridvorni plemidi. Vrlo brzo se oslobaa tog preivelog i lanog manira pa se posveduje jednostavnom i intimnom graanskom portretu, preteno u bisti i sa veoma saetom materijom, u emu de stidi do pravog savrenstva. sinovi i kderi mohakog trgovca Stajevida on pokazuje stilsku zrelost i osedanje za istu formu Od tog vremena, tj. od 1803. postaje najtraeniji portretista vojvoanskog drutva. Jedno vreme je bio i pridvorni slikar ugarskog palatina u Budimu nadvojvode Jozefa Svoj najvii umetniki domet postie izmeu 1810-1816 kada izradjuje portrete arhimandrita manastira iatovca Gavrila Stefanovida, igumana Jaska Dionisija, pesnika Lukijana Muickog, Vuka Karadida Vuk ga je preporuio knezu Milou, koji ga poziva u Kragujevac da slika njega i najue lanove porodice. urkovid prelazi u Srbiju krajem 1823. i izradio je 3 kneeva portreta: 2 do pojasa i jedan u celoj figuri; knjeginje Ljubice, dve kneeve kderi i njegovog brata Jevrema Obradovida Portret Miloa Obrenovida sa turbanom - Deskriptivan crte, precizna linija. Detaljan i lep kostim. Prikazan je skromno, do pojasa, sa individualnim obelejem mladeom na obrazu. Odlazi u Banat, pa zatim u Rumuniju. Slikajudi portrete banatskih graana i spahija, rumunskih boljara i ruskih veleposednika, stigao je i do Odese gde i umire. Poslednji poznati, za sad, njegov rad, istovremeno jedan od najboljih je portret profesora Harkovskog univerziteta fiziara Atanasija Stojkovida Jednostavan u paleti, pomalo tvrd u modelovanju, izvanredan smisao za iscrtavanje karaktera. Uradio je ukupno 80 portreta. Slikao ih je bez ulepavanja.
5

ARSEN TEODOROVID 1767-1826 Prvi predstavnik ovog slikarstva. Roen je u Perlezu, u Banatu, bio je prvo uitelj, a zatim odlazi u Be i stupa 1788 na akademiju. Za to malo vreme odrava najprisnije prijateljske odnose sa istaknutim predstavnicima srpskog racionalizma i prosvetiteljstva (pre svega sa Dositejom Obradovidem, itd...). Po zavretku vrada se u Novi Sad gde otvara slikarsku radionicu. Od 1797 takvu istu radionicu otvara i u Temivaru. Zatim se vrada u Novi Sad gde radi do smrti. Naslikao je veliki broj ikonostasa (26 = 1000 slika), meutim i pored toga on ostaje znaajan kao portretista (30): portret Dositeja Obradovida 1793, i to je prvi graanski portret u srpskoj umetnosti Naslikao ga je u Beu, a danas je poznat samo po kopijama. Sa osedanjem za monumentalnost, crte je fin i prostudiran. Lice je u oker tonovima sa karakteristinim zelenim senkama. Pored njega su atributi knjige koje ukazuju na njegovo spisateljstvo manje uspeli i cenjeni portreti: + Avram Mrazovid, General Duk, Gavrilo Boitovac, Prota Kojid Monumentalni portret episkopa Kirila ivkovida Uraen je 1793. Portret je reprezentativan i u sutini barokni. Crte je suv i paljiv kao i modelovanje. Lice je oker sa zelenim senkama.Desno je stub sa kanelurama, a iza levo je zelena draperija. Pozadina je neutralna.

Inae, pozadina svih Arsinih portreta je obino mrka sa leve strane da bi se postepeno rasvetljavala i zavrila u maslinasto-zelenom. Arsa je u portretu potpuno napustio paradnu monumentalnu idealizaciju. Ne zanimaju ga raskoni materijali pa ih svodi na skromnu meru. Glavni je psiholoki momenat. Sa podjednakom panjom slika sve modele, poev od crkvenih veledostojnika, do skromnih siromanih svetenikih ena. nepoznata dama u belom Dubok smisao za psihologiju i utanano osedanje za materiju. Naslikao je i nekoliko kompozicija sa temom iz narodne prolosti Stevan tiljanovid kako deli sirotinji hranu u svom gradu ikluu jedina sauvana slika Meu njegove brojne uenike spadaju i Konstantin David i Nikola Aleksid

3. AK LUJ DAVID POETIKA I DELO Glavni predstavnik neoklasicizma jeste francuski slikar ak Luj David (1748-1825). On je najsnanije od svih umetnika tog doba izrazio sam duh vremena. Bio je jedan od prvih pobornika Francuske revolucije, Robespjerov prijatelj i lan Konventa (kao takav je bio meu onima koji su glasali za njegovu smrt 1793). Njegov rad se odlikuje moralnom strogodom, trezvenodu i hladnom ozbiljnodu oreuzetom iz klasine umetnosti pod tutorstvom Joseph Marie Viena, pionira neoklasicizma i direktora francuske akademije u Rimu. Roen je u Parizu u graanskoj trgovakoj porodici. Od 1775 do 1780. godine je boravio u Rimu, gde su na njega znaajno uticali antiki kipovi, Rafaelov rad itd. Nakon toga se vratio u Pariz i naslikao Zakletvu Horacija. Za vreme revolucije je aktivno uestvovao u javnom ivotu. Od grupice radikalnih Jakobinaca je 1790. primio narudbinu za sliku Zakletva u dvorani Jeu de Paume, koju nije zavrio. Pad Robespjera i promena politike klime su doveli do njegovog utamnienja 1794. Kada je osloboenm na molbu njegove ene, inae rojalistkinje, naslikao je Otmicu Sabinjanki 1799. Slika je protumaena kao poziv na mir, te je pomogla umetniku da ponovo stekne ugled i poloaj. Bila su to vremena od velikog znaaja za Francusku, u kojima su se umetnost i kultura snano odraavale na dramu istorijskih deavanja. Po prvi put je Luvr otvoren za javnost 1793. Moralnost se uila i irila putem javnih spomenika koji su se posvedivali optim idejama ili pojedincima. Tako je Napoleon vien kao jedina osoba koja moe izvesti Francusku iz slepe ulice Revolucije, a da pri tom ne rtvuje principe iz 1789. Davidov portret u punoj veliini Napoleona u radnoj sobi je bio ist primer propagande. Kip antike mirnode i dostojanstva uzdie cara na nivo junaka, uzora moralne vrline. Poznata je i njegova slika gde predstavlja Napoleona kako prelazi Sveti Bernard(Alpe). Prvo je odbio titulu slikara vlade koju mu je nudio Napoleon, ali je po proglaenju Carstva primio titulu prvog carevog slikara 1804. Morao je da napusti antike motive u da se posveti savremenoj tematici. Od etiri naruene slike iz tog perioda, naslikao je samo dve Krunisanje i Deobu zastava. Ove slike su besprekorne u crtakom pogledu, bogate u koloritu, ali pokazuju nedostatke u perspektivi i kompoziciji. Obradio je i jedan antiki motiv Leonidu kod Termopila. Ova slika je zapoeta 1804, ali zbog mnogobrojnih Napoleonovih narudbina, zavrena je tek 1814. Bonapartisti su pohaali Davidov atelje kako bi manifetovali svoja patriotska osedanja. Sam Napoleon je posetio atelje i naruio da se kopije ove slike urade za sve vojne kole. Slikajudi je, podraavao je antiku skulpturu. Nedostaci ove slike ogledaju se u pretrpanoj kompoziciji, jednakoj osvetljenosti svih figura, njihovim usiljenim stavovima i monotonom koloritu. David je slikao i portrete koje je manje cenio od svojih istorijskih slika. uveni su portreti g-e Rekamije, pape Pija VII.. Po povratku Burbona u Francusku David, koji je glasao u Konventu za smrt Luja XVI, emigrirao je u Brisel. Tamo je stvorio jedan krug uenika, od kojih se najvie isticao Navez, Belgijanac. Njegovi radovi iz poslednjih godina se odlikuju izrazitim realizmom (portret g-e Morel de Tangri i njenih dveju kderi) ili rasvetljavanjem palete i odbacivanjem tamnosvetlog. Zakletva Horacija predtavlja manifest neoklasicizma, ali se ne moe posmatrati kao iskljuivo podilaenje republikanskim osedanjima, bududi da je sliku naruio grof od Angivijea za kralja. Meutim, slika izraava sklonost ka intezivnom iluzionizmu antikog i slavi vrline kao to su hrabrost, suzdranost, potovanje zakona i domoljublje. Radio ju je nakon boravka u Rimu. Inae, David je tek iz petog pokuaja dobio nagradu Akademije i mogudnost odlaska u Rim. Tamo je vodio dnevnike i izradio bezbroj crtea. Svojevremeno je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svog doba. Kljuni element Davidovog stila je linija. Kolorit je sekundaran i paljivo, harmonino usklaen (plemenita jednostavnost). Tema neoklasicistike slike je obavezno vezana za istoriju i legende Starog Sveta. Tim uslovljavanjem, slika dobija na ozbiljnosti. Ova slika je revolucionarna u smislu da oznaava prekid razvoja individualizma u jednom jedinom trenutku. alje poruku pojedincu da se od njega/nje oekuje da prihvati neke univerzalne vrednosti i iru odgovornost. Centralni dogaaj na slici je zveket maeva na idealnom centru. Kompozicija je piramidalna simetrinost (est primer u Pompeji). Prisuta je i ralanjenost u pozadini 3 luka, sleva na desno. Za likove arhitekturom gradi scenu kao da se scena deava u pozoritu. Nema suvinih detalja. Monumentalnost oznaava neto to je i dominantno i jednostavno u isto vreme. Crvena boja oevog plata nas navodi da je to glavni momenat. Najnii momenat su ene i deca u desnom uglu, ime se takoe jasno oslikava poloaj ene u tadanjem drutvu. Njima je preputeno da tuguju i budu sentimentalne i da se apsolutno ni za ta ne pitaju. Ironija sudbine je to da je sliku kupio Luj XVI, a da je David nedugo potom glasao za njegovo pogubljenje. Liktori donose mrtvog sina Brutu je jedno od Davidovih remek-dela. Ovde se lepota njegove linije spaja sa savrenim, gotovo scenskim osvetljenjem. Mogu se izdvojiti melanholini i dramatini deo slike. Stub je deli na dva potpuno odvojena dela. Prvi deo je svet mukaraca, a u drugom su ene svedoci drame. Otac (Brut) ima pozu filozofa. On stoiki prima neminovnost rtve za vii cilj (smrt sina). U enskom delu slike se zato oseda sav uas koji donosi ova vest. Takva karakterizacija likova je tipina za to doba.
7

Sokratova smrt. Kompozicija se iri kao reljef, paralelno sa planoms like, a likovi su tako vrsti i nepomini kao kipovi. Medjutim, David je dodao jedan neoekivan element osvetljenje )otro, usredsreeno, koje baca precizne senke (uzeto od Karavadja). Zahvaljujudi tome, slika je dobila svojstvo ivota. Sama otrina crtea odaje da je njegov tvorac bio strasno angaovan u dogadjanjima svoga doba, kako umetnikim, tako i politikim. Sokrat, koji se sprema da ispije otrov, prikazan je ovde ne samo kao primer antike vrline, ved kao osniva religije razuma, lik slian Hristu (u prizoru, sadejstvuje jos 12 uenika). Mrtvi Mara. Mara je bio jedan od onih ljudi koji su bili na strani Revolucije od samog poetka. Jedan od sanjara koji su pokuali da uvedu ak i novo brojanje vremena sa revolucijom kao poetnom takom. To na kraju nije uspelo, jer je sama revolucija, na neki nain, propala. David je dobio narudbinu ovog portreta samo dan nakon smrti ovog politiara. Maru je ubila mlada rojalistkinja, arlot Korde, ne znajudi da je on planirao dravnu pomod za one rojaliste koji su neduni stradali. Revolucionari su ovom slikom bili duboko nezadovoljni ne deluje dostojanstveno da tako veliki ovek bude prikazan u poluleedem stavu. To je bilo vrlo smelo reenje. Mara je zbog kone bolesti koja ga je muila provodio jako puno vremena u aromatinim kupkama, stoga je i svoj posao prebacio u to okruenje. Kao to je i prikazano na slici, on je imao obiaj da satima radi u kadi. Poluleei poloaj u kakav ga je stavio David podseda na neke od predstava Hrista; oputena ruka, poloaj glave, jasno naglaene rane. Kao da nam govori da je ovaj ovek rtva, muenik revolucije. Slikar je eleo da ostavi trag istine u portretu i postavlja ga u realnu situaciju, eledi da ispria ta se zaista dogodilo i da od Maraa napravi muenika revolucije. Ono to jako odudara od baroka je pozadina, naime, David smelo zatvara kompoziciju sivom apstraktnom pozadinom koja ide u visinu. Madam Rekamije. Ovaj portret podseda na brojne antike prikaze Venere. ak joj se u desnoj ruci nalazi jabuka (Parisov dar najlepoj). Mobilijar na slici je po uzoru na rimski (klasini), s tim to je David malo preizdizajnirao svednjak. Kod ove slike fascinira ne samo klasina jednostavnost, ved odreena novootkrivena svedenost. Naspram portreta, u pozadini se nalazi samo zid, na koji otpada praktino slike. Ona je bila zvezda Pariskih salona. Soba je udno konstruisana, prostor je ispranjen i intrigantan. Obuena je kao rimska dama i neobino je to je bosa, neobina je i uljana svetiljka tipina za Rim, ali nosa lampe nije. Napoleon prelazi Alpe na konju. David je u Napoleonu video junaka. Napoleon mu je pruio utoite kada je bio u opasmosti zbog prijateljstva sa Robespjerom. Iako je planine prelazio peice, na ovoj slici Napoleon je predstavljen na konju. Glava konja i Napoleonova glava su u istoj ravni, ime su izjednaene ivotinjska snaga i snaga jednog vojskovodje. U meavini stvarnosti i mate, njegov lik dobija dramatine, mitske dimenzije. Lik mu je potpuno idealizovan. (Prelazak preko Alpa na konju je neizvodljiv, kamoli u punom galopu). Scena je vrlo naglaena i modna. Sve hrli ka napred. Zamahnut plat govori kako Napoleon ide u dalja osvajanja. David je sem toga smelo decentrirao junaka. Glavni nosedi element je linija. David ne odustaje od perfekcije u liniji, ali dodaje jo poneto. Dole levo na kamenju pise Bonaparte. Nakon ove slike je usledila njegova najveda porudbina Krunisanje Napoleona i ozefine. Ovo je grupni portret velikih dimenzija sa portretima stvarnih linosti (lanova porodice, lanova najviih drutvenih krugova i administracije). Na slici je prikazano oko 100 figura u skoro prirodnoj veliini. Sam dogaaj je smeten u crkvu Notr Dam. Glavni akteri su Napoleon sa lovorovim vencem koji stavlja krunu ozefini na glavu (Napoleon krunie ozefinu), dok papa okruen kardinalima u pozadini odobrava krunisanje, premda ne daje krunu Bonaparti. Napoleon je osvetljen, ime se istie kao centralna figura, a ozefina mirno eka da postane carica. Kompozicija je elipsoidna, to podseda na velike majstore renesanse, pre svega Mantenju i Pjera dela Franesku. Time David govori da je poznavalac renesansne umetnosti. Osim toga, ovakva kompozicija omogudava umetniku da ostvari komunikaciju sa posmatraem. Znaajno je uticao na sve slikare, kako svog, tako i kasnijih perioda (Pikaso). Znaajna je jedna manja slika, pejza koji je naslikao dok je bio u zatvoru, a koji predstavlja Luksemburki park. On je prvi naslikao ovaj samostalni pejza.
8

4. NEOKLASICIZAM U SKULPTURI IDEJE I PREDSTAVNICI Najvie se razgovara o skulpturi u periodu klasicizma. Slikarstvo je tek poelo da se otkriva otkopavanjem Pompeje. Svi su bili opinjenu tim delima iz antike i rade kopije svih skulptorskih dela. Neoklasicistika skulptura zaostaje iza slikarstva. Uticaj ak Luj Davida bio je toliki da se i u vajarstvu podraavaju antike skulpture. Najvedi broj vajara u sutini uglavnom kopira ved postojeda dela za veliki novac. Vinkelman je ak svojevremeno izjavio da skulptura ne treba nita da radi, sem da imitira savrenstvo iz klasinog perioda. Retko ko se usuuje da prui neko novo reenje. Meu svim tim kopistima se izdvaja nekolicina vajara koji su pokuali da umetnu neko svoje reenje unutar klasinih kanona. Svi rade prevashodno u kamenu. ak se i nain obrade kamena imitira prave se ispolirane, idealne figure. Najznaajniji predstavnici su: an Antoan Udon (portreti Napoleona, Bendamina Frenklina, Dorda Vaingtona itd.. uven je i po portretima nekih francuskih prosvetitelja u rimskim togama), Antonio Kanova, Bertel Torvaldsen, Gotfrid adof. ANTONIO KANOVA Je rodom iz okoline Venecije. Premda sin kamenoresca, odluuje da studira antike skulpture. Nakon zavretka studija, uvrstio je svoju karijeru u Rimu. Primao je najrazliitije narudbine, za nadgrobne spomenike papama (Kliment XIV, Kliment XIII), kao i za dela sekularnog karaktera, ali je odbio da poe na ruski dvor, za razliku od svog prijatelja akoma Kvarengija, koji je tamo otiao 1779. godine. 1798. je boravio u Beu, radedi na nadgrobnom spomeniku grofice Marije Kristine u Augustinskoj crkvi. Iste godine je Francuska proglasila Rim republikom, a Kanovi je odala veliku poast izborom za lana Nacionalnog Instituta i imenovanjem za glavnog dravnog i crkvenog inspektora za starine i likovnu umetnost. 1803. je putovao u Pariz kako bi naslikao Napoleona i napravio plan za divovski carev kip Mars Mirotvorac. 1815. u ime Vatikana posreduje oko vradanja umetnikih dela koja su konfiskovali Francuzi. Napoleon kao bog Mars predstavlja Kanovin junaki akt koji nosi jabuku pobede. Kip se navodno nije dopao Napoleonu, iako ga je Kanova prikazao onakvim kakav je Napoleon eleo fiziki da bude - potpuno idealizovan lik, nag. Napoleon se nije usudio da postavi skulpturu na trg Pariza, da ne bi uvredio javnost. Skoro itav vek je amila u podrumima Luvra. Pre povratka u Italiju pozvan je u London kako bi procenio autentinost Elginovog mermera (otedene skulpture prenete u Englesku iz Atinske Akropole). U njegovom rodnom mestu se danas nalazi njegov muzej, a sem toga, svako moe videti njegovu skulpturu Tezej i Kentaur na samom vrhu stepenita Kunst Historische Museuma u Beu. Ova piramidalna kompozicija odie snagom. Prikazuje savrenu muku lepotu; svaki miid je perfektno oblikovan, ne pokazuje znake umora, apsolutno dominira nad zveri. Skulptura predstavlja simbol vene borbe dobra i zla i uporedu pobedu racionalnog sveta. Tezej je u snanom zamahu (inspirisano grkom plastikom). Lice je potpuno mirno. On je savreni bog, ratnik, vena idealna figura. Umetnik nam stavlja do znanja da je pobednik. Zamerili su mu samo kako je predstavio izraz lica kentaura, koji podseda na barok. Antonio Kanova je stvorio mnoga dela sa klasinim i mitolokim temama, tragajudi za idealom lepote utemeljenim na razumu, u skladu sa estetikom svoga vremena. Mars i Venera je takoe piramidalna kompozicija, gde je Mars predstavljen u savrenom kontrapostu. Njegova ruka izuzetno meko pada na njeno rame. Umetnik je zakomplikovao celu priu ubacivi Marsa u anfas, Veneru u profil, pritom koketno preksrtivi njene noge. Ali uprkos tome to je donekle prekrio antiki kanon, ovo delo i dalje deluje skladno i neno, gotovo kao da pleu. Kanova je izradio i itavu seriju grobnica u Rimu i Beu. Grobnica Marije Kristine u crkvi svetog Avgustina u Beu. Marija Kristina je bila velika vojvotkinja koja je umrla vrlo mlada. Reljef je izuzetno plitak (30-40 cm je moda odvojen od zida), ali je toliko veto izveden da deluje kao slobodna skulptura. Zbog naina na koji je izvedena perpektiva i detalja ulaska u grobnicu, dobija se utisak teatralnosti. Sve je paljivo ralanjeno, a vizuelno obogadeno pojavom ograde i stepenita na kome se sve odigrava. Stepenite i tepih daju dodatnu iluziju dubine. Sama ograda predstavlja granicu dva sveta: sveta mrtvih i sveta ivih. Da bi naglasio svoju obrazovanost, na vrh piramide smeta portret Marije Kristine u vidu antike kameje, s tim to je ram zmija koja grize svoj rep. Osim toga,u povorci se javljaju i alegorijske figure aneli, lav, starac, ena, dete itd. Sve govori u prilog tezi da smrt ne bira. Ovo nije stvarna grobnica, ova piramida je lana, plitka fasada sagraena uza zid crkve.
9

Paolina Borgeze. Kao to je Napoleona predstavio kao Marsa Mirotvorca, tako je i njegovu sestru prikazao kao Veneru. Ona dri jabuku, Parisov dar najlepoj. Ipak, po dvema stvarima detaljima se moe primetiti da nije prava Venera: 1. narukvica prave boginje su savrene, prelepe, te im je stoga nakit potpuno nepotreban; 2. udubila je duek ima teinu, a da bi bila Venera, morala bi da deluje gotovo besteinski. Kanova se pokazuje kao izuzetan vajar, dovodedi materijalizaciju na ivicu savrenstva. Obeleio je svoju epohu. Koristio je boju I zlatne listide da bi ukazao na to kako je antiko delo moglo da izgleda.

BERTEL TORVALDSEN (Bertel Thorvaldsen (1770 1844)) je najvedi danski neoklasicist i jedan od prvaka pokreta. Vedi deo svog radnog veka je proveo u Rimu, a uzore je traio u antici. Njegov kip Jason je izazvao toliko divljenje da su mu nakon toga stizale neprekidno nove ponude. Torvaldsen nije bio pronicljiv u prikazivanju karaktera i mnogi moderni kritiari njegova dela smatraju previe hladnima i lienim osedaja. Uprkos tome, Torvadsen zasluuje mesto pored Kanove i Dona Flaksmana, kao jedan od najvedih kipara neoklasicizma. Jason je inspirisan grkom, a ne rimskom plastikom. Torvaldsen je nastojao da njegov Jason odgovara kanonu grke klasine plastike. Radio ga je 20 godina prema legendi o zlatnom runu. Natprirodnih je dimenzija. Lucernski lav skulptura u divljoj steni radjena u ast vajcarske garde koja je izginula braneci dvorac Tiljeri za vreme Francuske revolucije. Predstavljen je ranjeni (umirudi) lav kako lei na polomljenim simbolima Francuske monarhije. Zevs I Ganimed skulptura radjena po mitolokoj tematici, Zevs se pretvara u orla I dolazi kod mladog pastira Ganimeda u koga se zaljubio jer je bio najlepi smrtnik na svetu. Horizontalna postavka kompozicije daje delu izgled reljefa I posmatramo je kao jednu konturu. Nema dinamike. Vajao je i Tri gracije, svaku u razliitoj pozi. Bavio se i rekonstruisanjem antikog posua, a poznat je i po alegorijskim temama kao to su: Heba boginja zdravlja; Izvor novo roenje, voda, ivot.

GOTFRID ADOF (Johann Gottfried Schadow (1764 - 1850)) je nemaki skulptor, poznat po skulpturi Frederika i Luiza. Umetnik je ove dve austrijske princeze predstavio kao Atinjanke. Grobnica grofa de Marka leeda figura deak, polunag lei na sarkofagu. Ima sve ratnike attribute, a njegovo lice odaje utiska spokoja I vanvremenskog. Dole na reljefu sarkofaga predstavljen je deak sa Minervom I Saturnom. Deak pokuava dapridje Minervi dok ga Saturn vue ka vratima podzemnog sveta. Iznad sarkofaga u polukrunom trodimenzionalnom prostoru su tri boginje sudbine.

A.D.ODE (Antoine-Denis Chaudet (17631810)) je poznat po svom Amoru koji pokazuje ruu leptiru, kao i bisti Napoleona. Izradio je Napoleonovu statuu za Vandomov stub, koja je demontirana za vreme Restauracije. Napoleon je predstavljen u kostimu rimskog imperatora. Radio je razne poslove primenjenih grana.

10

INAR (Joseph Chinard (1756 1813)) je bio jedan od najboljih portretista. Najvedu osedajnost je pokazao u portretima mladih ena (Rekamije, Verninak, okur), gde je unosio neku diskretnu erotiku. Vedi broj portreta je izradio u bistama i medaljonima. Obraivao je i simboline motive: Jupiter ubija gromom aristokratiju i Apolon gazi nogama sujeverje, zbog ega je uhapen i predat inkviziciji pod optubom da je uvredio religiju.

KARTELIJE (Pierre Cartellier (1757 1831)) je takoe ponekad zapostavljao antiku i davao realistika dela, kao to su portreti Mirata, Vernioa i drugih predstavnika Napoleonovog reima. Pokazao je lepo osedanje stila, plemenito u kompoziciji na delima Slava deli vence i na stepenitu Luvra. U reljefima je prikazao scene iz Napoleonovih osvajanja Predaja Ulma, Trijumfalni luk na Karuselu. MUAT I BOSIO su takoe bili poznati u to vreme. Radili su alegorine i istorijske teme za javne graevine Panteon, Luvr i Vandomski stub, kao i tipove Napoleonovih vojnika.

UDON (Jean Antoine Houdon (1741-1828)) Francuski skulptor koji sa 20 godina osvaja nagradu Rima gde i provodi deo svog ivota. Radio je uglavnom portrete istorijskih linosti, ali i teme mitolokog karaktera. Po povratku u Pariz, radi kao profesor na kraljevskoj akademiji. Odlazi u Ameriku gde radi niz skulptura poznatih amerilkih politiara. Njegova dela odlikuju se elegancijom, realnodu i individualnodu. Imao je velikog uticaja na evropsku i ameriku skulpturu. Kao portretista, on je studirao svoje modele, uzimao tane mere I pravio odlivke ruku i lica kada je to bilo mogude. Portret Didroa Hteo je da u njemu istakne kritiara i filozofa. Portret je naturalistiki; iako je forma u antikom duhu, glava nema odlike rimske umetnosti. To je lik modernog oveka koji nije heroj; skeptian je i meavina telesnih i duhovnih osobina, racionalnosti i emotivnosti. Publika i Didro su bili zadivljeni, tako da je Udon radio veliki broj replica u terakoti i bronzi. Portret Napoleona nije mnogo idealizovan, sa borama na licu daje izraz odlunosti. Volter. Udon je bio savremenik francuskog pisca, filozofa i kritiara Voltera pa je izradio niz njegovih portreta, medju kojima se Volter u naslonjau istie verodostojnodu prikaza. Udon je osamdesetetvorogodinjeg filozofa prikazao bez imalo ulepavanja: sa borama, koatim starakim prstima i upalim ustima. Gledajui portret ovog starca osedamo ipak da u tom istroenom telu ivi veliki duh najvedi um 18. veka. Neugasivi unutranji plamen pokrede uvele udove i prenosi se na svaki miid, a u ironinom osmehu i pronicljivom pogledu ogleda se trijumf neunitivog duha nad krhkom, prolaznom fizikom snagom. Mada istaje do kraja veran psihologiji Volerovog lika, Udon mu daje attribute klasinog poimanja filozofa: odeva ga u antiku togu iji bogati nabori skrivaju mravo telo, a otkrivaju jedino fine, nervozne ruke i glavu ukraenu povezom grkih filozofa.

11

5.

UENICI I SLEDBENICI AK LUJ DAVIDA

Posle 1800. se javljaju nova stremljenja i crte u tadanjoj francuskoj umetnosti. Pored klasicistikih motiva, sve su ede slike bitaka. Napoleon je smatrao da umetvnost treba da slui glorifikaciji njegovih podviga. Ved tada su raspisivani konkursi za pojedine bitke. Ved na Salonu iz 1808. slike bitaka, portreti i predeli, kao i scene iz svakodnevnog ivota su uveliko nadbrojali antike motive. Romantizam je ved bio na pomolu. Posle 1808. u slikarstvu se javljaju nova imena, pre svega Davidovih uenika: 1. Antoan Gro 2. Fransoa erar 3. Pjer Pol Pridon 4. Dominik Engr i drugi.

ANTOAN GRO (Antione Jean Gros (1771-1835)) je bio jedan od najznaajnijih Davidovih uenika. U poetku je uio kod svog oca minijaturiste, a kasnije sa Davidom ije je klasine ideje usvojio. Smrt njegovog oca i druge okolnosti koje donosi revolucija utiu na njegovu posvedenost herojskim temama. Konkurisao je za nagradu Rima, ali je bio odbijen. Sa razvitnom revolucije, napustio je Francusku, jer je bio optuen da je pristalica aristokratije. Odlazi u Italiju gde de se baviti minijaturama. U Italiji je proveo 8 godina. U Milanu upoznaje Napoleona koji postaje glavna tema njegovih dela. Bio je sa njim u bitkama, ali je izmiljao svoje scene predstavljajudi Napoleona u najboljem svetlu. 1804. je izloio sliku Napoleon obilazi okuene u Jafi, koja je bila suta suprotnost dotanjim slikarskim shvatanjima. Za ovu sliku Gro se inspirisao scenama iz okupacije enove, emu je lino prisutvovao. Kasnije se jo vie istakao slikom Napoleon kod Ejloa, gde je dao novo shvatanje ratnog slikarstva. Trudio se da rat prikae onakvim kakvim ga je on video, sa mrtvima pokrivenim snegom, ranjenicima koji se gre od bola, a Napoleonu je dao mesto u drugom planu. On demistifikuje trijumfe, otkrivajudi i okrutnu istinu rata: koliko su te pobede visoko pladene. Prvi put stavlja pred nas i negativnu stranu patriotizma. Zanimljivo je i to to horizont predstavlja toliko smelo iznad, da Napoleon nije glavni junak dogaaj, ved je sama bitka glavna. Takoe, slikajudi aktuelni dogaaj, on slika i aktuelne uniforme, oruje i inove, za razliku od Davidovih klasinih kostima. Njegovo delo je potkrepljeno velikim slikarskim znanjem, studijama, dobrim crteom, snanim koloritom, gde se primeduje sedanje na Rubensa. Delakroa ga je smatrao najboljim Napoleonovim portretistom, i verovao da bi samo on trebalo da izrauje njegove portrete. Bio je najvedi slikar Napoleona. Pratio ga je u mnogim bitkama i tamo direktno pravio skice i studije. Stoga su znaajne i kao istorijski izvori. Gro je bio potpuno fasciniran Napoleonovim likom i delom. Kao vrlo mlad ga je sreo u Milanu, i to je ovekoveio u vrlo poznatom portretu Napoleon kod Arkole. Ovo je vrlo personalizovan portret, bez tipiziranja kao kod Davida. Deluje vrlo prirodno, u snanom zaokretu i zamiljenog pogleda. Ostavio je lini peat ne naslikavi celu figuru. Telo ide u jednu, a glava u drugu stranu. Interesantno je to to Napoleon umesto istom i kompaktnom linijom pleni jednim koloritom smeom bojom sa crvenim i utim akcentima, to slici daje potpuno nov doivljaj. Kolorit postaje bitniji od linije. Gro svog junaka slika na vrlo uzvien, emotivan nain, koji predvia greke u anatomiji. Gro postavlja neka nova pitanja u slici kolorit, tamno-svetlo, emocija itd. Groovi poznati portreti su i Mladi Amalrik, General Lasal, Napuljski kralj mira... Posle Napoleonovog pada, Gro je preuzeo vostvo Davidovog ateljea. David je bio nezadovoljan ovim savremenim motivima i stalno poruivao Grou da pree na ozbiljno slikarstvo motive iz antike istorije. Gro ga je najzad posluao i doao u sukob sa svojim vremenom i romantizmom koji je trijumfovao. Mnogi istoriari umetnosti smatraju da bi Gro postigao daleko vie da nije bio tako blizak sa Davidom. estoko napadnut od kritike zbog svoje slike Herkul i Diomed, Gro je izvrio samoubistvo. Bio je romantiar. U njegovim delima se po pravilu nalazi bar jedna nota dramatike ili patetike. Skoro u svakoj slici nalazi se po jedan ovakav element.
12

FRANSOA ERAR (Franois Grard (1770-1837)) je debitovao krajem XVIII veka sa slikom Amor i Psiha. eleo je da odstrani svaku pomisao na senzualnost. Bio je ljubitelj grkih vaza. Kasnije je sve vie obraivao portret. Najpoznatija dela su Slikar Izabej sa derkom, Grofica Renjo de Sean D'Aneli, Madam Rekamije (naslikao ju je slino Davidu, ali je u pozadinu ubacio pejza iza crvene zavese. Telo pravi zaokret, kompozicija je otvorena, pojavljuje se Slobodan porstor. U pozadini se pojavljuje pejza koji nije bio odlika neoklasicizma.), Knjeginja Viskonti. Po osvajanju Pariza 1814. skoro svi strani vladari i vojskovoe pozirali su pred njim car Aleksandar, pruski kralj, Velington, varcenberg itd. Naslikao je oko 300 portreta. 1810. se ogledao u istorijskom slikarstvu, kada je izloio Bitku kod Austerlica. Slika predstavlja kraj bitke, trenutak kada general Rap izvetava Napoleona o uspenom juriu francuske konjice i porazu ruske garde. (isti momenat je Lav Tolstoj obradio u romanu Rat i mir). U doba romantizma slika Korinu na Mizenskom Rtu.

PJER POL PRUDON (Pierre Paul Prudhon (1758-1823)) Njegov talenat se ispoljio dosta rano. Iako je bio dete siromanog kamenoresca, stekao je zatitnika koji ga o svom troku alje na dalje kolovanje (iz Diona) u Pariz, gde je prigrlio republikanske ideje. Napoleonov dolazak na vlast je povoljno uticao na Pridonov ivot, utoliko vie to on postaje portretist ozefine Bonaparte i Napoleonovih sestara. Moda je najlepi od njih portret ozefine u Malezonu. U haljini po grkoj modi, naslonjena na stenu i okruena tamnim pejzaom, ona posmatra neto u daljini. Sedi na crvenom ogrtau, a sa desne strane se vidi jedna klasina urna. Ima zamiljen izraz lica, pogled joj je nean i svetlucav. Radovi Pjer Pol Pridona su tipini za uticaj koji je na umetnost tog doba imao sentimentalni prosvetiteljski koncept sensibilite. Mnogo zamanije delo iz tog perioda je bila velika kompozicija Pravda i osveta gone zloin. Slika je trebalo da krasi palatu pravde, ali je sada u Luvru. Iz istog perioda je i Otmica Psihe. Ova scena se deava nodu. Nestani puti odnose uspavanu Psihu. Nodni element ne odgovara kanonu neoklasicizma, kao ni sfumato, meseina, pejza. Kompozicija je vidno dijagonalna. Pridon je naslikao niz mitolokih motiva i figura. On je, kao i njegovi savremenici, bio zanet antikom, ali nasuprot skulpturalnoj muskulaturi Davidovih heroja, on je stvorio svoj svet ljupkih enskih figura, ija tela izgledaju kao da su nainjena od slonovae, obavijena fluidnim i delikatnim konstrastima svetlo-tamnog. Nasuprot Davidovoj lepoti u mirovanju, on istie dinamiku stavova, to se vezuje za nemir romantizma. Pridon takoe voli i simboliku koja je esto dosta komplikovana. Bio je izvrstan kolorista. Prilikom posete Italiji, vie je gledao dela Leonarda i Korea, nego rimske statue, i prihvatio je njihov sfumato. Zapravo svojevremeno su ga zvali Napoleonov Koreo. U njegovoj formaciji je imao udela i Kanova sa svojom gotovo manirinom ljupkodu, kao i pompejski motivi koje rado podraava.

AN RENJO (Jean Baptiste Regnault (1751-1829)) Francuski slikar rodjen u Parizu. Radio je prvo na brodu kao pomorski trgovac, u 15oj godini ispoljava svoj talenat i odlazi u Italiju. Po povratku u Pariz dobija nagradu i biva primljen na akademiju. Za svog ivota islikao je kraljevsku kapelu i uradio mnogobrojne manje slike razliitih tema vedinom alegorijskih, a od istorijskih portrete. Kao Davidov savremenik bio je pod njegovim uticajem. Tri gracije su jedino poznato delo ovog umetnika koji de itav svoj ivot provesti u slikanju ovih tema. Tri gracije pomodnice Afrodite, predstavljaju lepotu, nenost i prijateljstvo. Egle, Eufrozina i Talija boginje arma, lepote, prirode, kreativnosti i plodnosti. Inspiracija i tema mnogih umetnika koji ih porede sa muzama ili predstavljaju duh Afrodite.
13

6. DOMINIK ENGR POETIKA I DELO Jean Auguste Dominique Ingres (1780-1867) Otac mu je bio slikar, skulptor i violinist i poduavao je Engra ovim disciplinama. Preuzeo je deo Davidovog stila, vie je bio okrenut liniji i konturi. Suvie mlad da uestvuje u politikim strastima revolucije, Engr nikada nije bio oduevljeni Bonapartista. Osvojio je nagradu Rima, ali Francuska vlada mu nije dozvolila da otputuje u Rim sve do salona kada je Engr izloio portret Madam Rivijer, neobino gracioznu linearnu kompoziciju koja ga je oznaila kao neprevazidjenog crtaa. Narednih 18 godina provodi u Utaliji gde se izdravao kao portretista. Neki od njegovih portreta crtani olovkom smatraju se najboljim delima Paganini. Iako je prednostd avao crteu i govorio da ukoliko je jedna slika dobro nacrtana, samim tim je i dobro obojena. Neke njegove slike govore koliko su ga privlaile izvesne crte romantizma bilo u pogledu teme, bilo u pogledu forme. Linija, jasna i duga kontura, koja ga je spasla od hladnog akademizma. Tek po povratku u Francusku postao je prvosvetenik davidovske tradicije, branedi je od napada mladjih umetnika. Kasniji umetnici (Renoar, Dega, Pikaso) vradali su se na njegovu umetnost. Njegove proporcije, njegova umorna ljupkost i udna meavina hladnode i ulnosti vie nas podsedaju na Parmidjanina. Portretisanje, za koje je tvrdio da ne voli, bilo je njegova najjaa strana i najsigurniji izvir prihoda. Ustvari, on je bio poslednji veliki strunjak u oblasti koju de uskoro monopolisati fotografska kamera. (1839. pronadjena fotografija). Engr je u mladosti bio podjednako obdaren za muziku i za slikarstvo. Njegov otac je, smatrajudi muziku unosnijim poslom, ak sputavao njegove likovne sklonosti. Ipak, Engr se odluno izjanjava za slikarstvo i 1797. godine stupa u Davidov atelje. Njegovi radovi iz tog perioda su uglavnom portreti Prvi konzul, Napoleon u carskom kostimu, Portreti gospodina, gospoe i gospoice Rivijer, Engr otac, Autoportret i drugi. Po odlasku u Rim, iveo je siromano, ali slobodno sve do 1820. Tada je ved uvideo da njegovo slikarstvo nailazi na neprijateljstvo. U Firenci je bio oduevljen primitivcima, a potom otkriva Rafaela i njegove Stance, zadravajudi ga kao doivotnog uzora. Slike iz tog vremena su: Edip i Sfinga (ovde koristi liniju i izuzetno izbalansiranu kompoziciju; slika je postala uzor za postizanje sklada u kompoziciji u svakom smislu; slika je jasno podeljena na dva dela realni i iracionalni). Slika je bila manja, ali je Engr, pre nego to de je izloiti na salonu, povedao. Tema je Edipov susret sa sfingom u jednom surovom predelu pred ulazom u Tebu. Predstavljena je stenovita pedina u kojoj gola figura princa, vidjena iz profila, stoji nasuprot sfinge, u ivom razgovoru. Dole, desno u daljini, figura mukarca, levo, u prvom planu jedno stopalo i kosti (ostaci sfinginih rtava onih koji su bili pojedeni poto nisu znali odgovor na zagonetku). Figura heroja ima dominantnu ulogu u kompoziciji, zauzima veliki deo prostora i najjae je osvetljena. Svetlo kojim je obasjan Edip i stene u prvom planu dolazi iz neodredjenog izvora. Akt postavljen naspram tamne pozadine definisan je istom ali mekanom konturom. ist je gotovo kao na medaljonu. Sfingina glava je u senci dok je dojka uobliena svetlodu, kao naglaavanje strane materinske tajne koja oekuje Edipa. Zevs i Tetida Predstavljena je scena iz Ilijade, kada Tetida moli Zevsa za pomod njenom sinu Ahilu koji se bori na zemlji. Zevs sedi na svom tronu, amfas, u svojoj desnoj ruci dri skiptar, a druga ruka je naslonjena na oblak. Gore levo na oblaku je blago naznaena figura zevsove ene Here. Tetida je u obliku piramide, profilno postavljena kraj Zevsovih nogu. Podignutom levom rukom usudjuje se dag a dodirne po bradi. Odevena jeu gusto nabranu maslinasto zelenu draperiju koja provokativno pada otkrivajui desnu ruku i grudi. Njeno lice, tj. profil je tipino antiki. Telo je suvie izdueno, posebno ledja, vrat i ruke. Engr je tim deformacijama eleo da prikae poetinost enskog tela. Kupaica Okrenuta je ledjima i sedi na beloj postelji. Levo je teka metalno-zelena draperija, a ispod nje se nalazi blok crnog hladnog mermera koji je u kontrastu sa enskim telom. Noge su joj prekrtene kod glenjeva i zanimljiv detalj je odeda koju dri preko leve ruke a koja se sputa pratedi liniju nogu. Glava je okrenuta sa strane, u blagom profilu i ukraena crveno belim turbanom (uticaj Orijenta). U pozadini, kod stopala je tanak mlaz vode koja izlazi iz lavlje glave u kadu (bazen) i unosi zvuk u potpuno tihoj atmosferi. Figura kupaice izgleda kao da lebdi. Odaliska. Ona na glavi ima istonjake ukrase. Izlazi iz kanona lepote antike umetnosti posebno zbog izduenosti figure. Proporcije se zasnivaju na istonjakim minijaturama.

Zatim Romul pobeuje Akrona, Virgilije ita Eneidu, Osijanov san.

14

Istovremeno, na Engra utie i talas predromantiarskog oduevljenja srednjim vekom, pa su iz tog perioda slike Franeska di Rimini, Rafael i Fornarina, Sikstinska kapela, Don Pedro iz Toleda, Filip V i vojvoda od Bervika, Ruer oslobaa Aneliku, Smrt Leonarda da Vinija i druge. Ipak, ovi radovi nisu donosili Engru mnogo prihoda, pa je bio prinuen da crta male portrete olovkom. Prvi od njih potiu iz 1804. godine, potom se niu novi, mnogobrojni, meu kojima su i prava remek-dela: Porodica Forestije, Gospoa Engr, Gospoa Detu, Porodica Stamati, Paganini, Gospodin Leblan, Raul Roet, Franc List i drugi. Sve do 1819. Engr je bio skoro nepoznat francuskoj publici. Izlagao je retko, a njegove slike su nazivane gotskim i vizantijskim. Slika Zavet Luja XIII je imala veliki uspeh na Salonu 1824. godine. Engr se tada vratio u Pariz, gde je ostao narednih 10 godina. Nasuprot tenjama romantiara, objavio je svoj umetniki credo na Salonu 1827. sa Homerovom apoteozom. Iz tog vremena su i portreti Karla X i advokata Bertena. Luis Bertin Njegov portret na prvi pogled izgleda kao neka vrsta superfotografije, ali taj utisak vara ako se uporedis a crteom u olovci. Uoidemo koliko tumaenja sadri taj portret. Crte brz, siguran i precizan. Slika pomodu finih promena u naglasku i razmerama, daje modelu ogromnu snagu linosti ija intenzivnost odista zastrauje. Jedino je Engr mogao tako da sjedini psiholoku dubinu i fiziku tanost. Njegovi sledbenici usredsredili su se samo na fiziku tanost, uzalud se takmiedi sa kamerom. Ubrzo, Engr je prestao da izlae i posvetio najvedu panju svojim uenicima, meu kojima su bili Hipolit Flandren, Viktor Motez, Teodor aserio, Pol enavar i Amori Dival. Iz tog vremena istiu se slike portret Kerubinija i Stratonika. 1841. se vratio u Francusku, gde je doekan trijumfom. Do smrti je zauzimao stav nepomirljivog idejnog neprijatelja Eena Delakroe. Iz tog vremena su Venus Anadiomene, Apoteoza Napoleona I, Jovanka Orleanka na krunisanju Karla VII, Raanje muza, Izvor, Luj XIV i Molijer i mnogobrojni portreti. Engr je vrlo brzo poao putem drugaijim od onog kojim su pole Davidove pristalice. Od samog poetka on kao uzor uzima najstarije arhajske spomenike i crtee sa grkih vaza i crta svoje glave iz profila. Kasnije usvaja stil firentinskih primitivaca kod kojih je crte imao odluujudu prevagu nad koloritom. Engr je u svom delu ostvario besprekoran ctaki stil. U obradi enske figure umeo je da bude strastan i senzualan, ponekad i erotski raspoloen. Odbacivao je runodu koja proizilazi iz oblasti linije, zbog ega je za njega Delakroa bio apostol runode. Engr je odbacio tamno svetlo majstora kasne renesanse i manirizma i vratio se na shvatanja kvatroentista, gde je boja transparentna i stilizovana, prema potrebama zidnog slikarstva. Kubisti su uoili njegove osobine i potinjenost likovnim zahtevima koja je esto ila na tetu prirode. Engr je davao maha svojim osedanjima i ponekad ih potencirao na raun objektivne istine. Glavni prigovori ticali su se kolorita. Zameralo mu se da mu je boja suva, tvrda i bez osedajnosti. Forma je zapravo bila najvaniji domen Engrovog interesovanja. Formu je izgradio po uzoru na Rafaela, a to se najbolje ogleda u njegovim crteima. Njegovo interesovanje za srednji vek nije dovoljno ispitano. Ipak, nasuprot ostalim umetnicima tog vremena, koji su pri slikanju srednjevekovinh motiva u posao ulazili prilino nespremni, koristedi pseudo-istorijske kostime ili delove sa slika drugih majstora, Engr je odbacio sve ove bljutave zablude i primenjivao potpuno stroge principe istorijskog slikarstva, prestiudi u tome i same arheologe za itave decenije. Konsultovao je odreene izvore, statue, slike, minijature, koje su arheolozi bili zanemarili. Ulazak Karla V francuskog kralja u Rems prikazuje kostime raene po francuskim minijaturama. Engr je ostao daleko savremeniji nego romantiari, i daleko potinjeniji likovnom imperativu od onih koji su ga osuivali. Njegovu stilizaciju i deformaciju su najvie pozdravili kubisti i nadrealisti, opisujudi njegove slike kao proroansku polsanicu o novom to dolazi. Tursko kupatilo Jedno od kasnih dela. U obliku je tonda koji prati raspored enskih figura. Tondo je inae tada bio rzervisan za religiozne teme. Prvobitno je rtebalod a pripadne Napoleonu, ali je ozefina sliku smatrala nemoralnom, tako da je vradena Engru. Dugo je planirao ovo delo, prouavao svaku figure, pravio probne skice, pa je zato na njoj radio preko 3 godine. Odlikuje ga preterivanje u oblikovanju anatomskih detalja i harmonija u deformaciji (posebno akta desno u prvom planu).
15

7.

VILJEM BLEJK POETIKA I DELA

Viljem Blejk bio je znaajan kao pesnik i slikar. Ruio je sve konvencije svog doba i inspirisao brojne umetnike pop kulture (The Doors, U2, Bob Dylan) i slikare 20. veka, nadrealiste. U 19. veku od njega ue prerafaeliti i simbolisti. Svoje pesme je lino oslikavao. Od ranog detinjstva imao je vizije koje su u njegovom delu otelotvorene. Protagonista je ideje o totalnom autorstvu. Crpeo je inspiraciju i iz gotike umetnosti. Smatrao je da nema nejednakosti izmeu religija. Veiti marginalac, nikada nije posetio Rim, mada je dobro poznavao Mikelanelovo delo. Bio je izuzetan grafiar i bavio se tzv. Vizuelnom poezijom. Kolorit mu je bio vrlo bitan (nakon pisanja stihova i iscrtavanja, kolorisao bi akvarelom). iveo je i umro u siromatvu. Londonska publika je odbacila njegov radi delo, medjutim, imao je veliki uticaj na kasnije umetnike. Zmaj i ena obuena u sunce Bio je jako inspirisan knjigom otkrovenja. Na toj knjizi je jako dugo radio; napravio je preko 100 crtea samo za to delo. Bio je vrlo vezan za literaturu i puno toga je ilustrovao. Kod njega ne postoji klasina kompozicija, bez naglaene perspektive, po uzoru na gotike majstore. (Starac dana). Karakteriu ga i smela skradenja i kolorit koji ne odgovara stvarnosti, koji unosi u sliku na sasvim nov nain. Arhandjel Mihailo se rve sa satanom Satana je neman vezana lancima. Arhandjel je po uzoru na Mikelandjelove figure. Crte je bitan, tanak nanos boje, prozrane figure ime se istie duhovna strana bida. Kontrast predmeta i boje. Prauzrok stvari Miidava figura, radikalno skradena i stavljena u svetlosni krug, izvedena je iz maniristikih izvora dok simbolini estar potie od srednjevekovnih prikazivanja Gospoda kao graditelja svemira. U Blejkovoj ezoterinoj mitologiji prauzrok stvari oznaava mod razuma, koji je pesnik smatrao krajnje razornim poto gui viziju i nadahnude. Za Blejka je unutarnje oko jedino bilo znaajno. On nije osedao nikakvu potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe.

8.

TEODOR ERIKO POETIKA I DELA Theodore Gericault (1791-1824)

Predstavlja prvo veliko ime nove kole. iveo je svega 33 godine (umro od posledica pada sa konja), a njegova karijera je bila munjevita, iako se brzo ugasila. Roen je u Ruanu 1791. godine. Bio je zaetnik romantizma u Francuskoj, studirao je u Rimu. Njegova dela imala su dvostruka znaenja trenutna politika situacija bivala je ubaena u mitoloku scenu i izazivala veliki interes u javnosti. Bio je pod uticajem Rubensa, Karavadja i Mikelandjela, kao i engleskog slikarstva. On je prvi francuski umetnik koji je po prestanku kontinentalne blokade otiao u Englesku. Ima dve glavne karakteristike: - Ljubav prema ivotu - Volja da slika samo ono to vidi ili to moe da rekonstruie po sedanju oevidaca. Svi njegovi siei uzeti su iz realnog ivota po tome je pretea realizma. 1812. izloio je u Salonu sliku Oficir carske garde, koju je naslikao sa 21 godinom. Ona odaje istu zamisao romantiarskog heroja kao i Groov Napoleon kod Arkole, ali u vedim razmerama i sa Rubensovom energijom. Konjanik je jako priblien prvom planu kao da de se prevrnuti u drugi prostor-izlazi iz formata. Jaha je u vrlo smelom skoku na konju, kolorit je topao. Lice konjanika je zanemareno, vaan je pokret figure. Kada je izloio ovo delo eriko se pokazao kao novi umetnik koji nije robovao egzaktnom crteu, proao je kolu neoklasicizma ali je vreme provodio u Luvru gde je gledao velike majstore boje poput Rubensa, Ticijana, Veronezea. Dobio je nagradu i otiao u Rima, ali se ne bavi antikim Rimom, ved eli da vidi stvaran ivot Rima. Po dolasku Luja XVIII stupa u odred crvenih musketara kraljeve garde, ali po Napoleonovom povratku naputa vojsku i vrada se slikarstvu. Odlazi u Rim, gde kopira dela antike, majstora renesanse, a naroito Mikelanela. Mada nije gledao samo ta je ostalo od Rima; bio je jednako fasciniran karnevalima, svetkovinama i uopte savremenim ivotom Rima. Trka konja u Rimu predstavlja kompoziciju sa polunagim mladidima, konjima, monumentalnim figurama. Iz tog vremena sauvan je veliki broj skica i crtea. Da se situacija sa slike deava u Rimu, vidi se po arhitekturi u pozadini. Ovde mu je uzor Karavao; suprotstavlja osvetljene partije i one koje su u senci.
16

Po povratku u Pariz zapoeo je rad na ogromnoj slici Meduzin splav (oko 5mx7m). Motiv za ovu sliku bio je brodolom fregate Meduza koja je juna 1815. otplovila za Senegal sa 400 putnika, kako bi tu koloniju preuzela od Engleza. Ubrzo je bila nasukana na podvodno stenje i morala je biti naputena. Jedna grupa brodolomnika je krenula suvim putem, a druga je napravila splav na koji se smestilo 149 ljudi. Posle 12 dana lutanja, gladi i ei, engleski brod Argus mogao je da spase samo 15 putnika. Dva brodolomnika, Korear i Savinji, objavili su priu o borodolomu, gde se izmeu ostalog, pojavljuju i prie o kanibalizmu, to je posebno okiralo. eriko je naslikao momenat kada brodolomnici susredu spasilaki brod, koristedi piramidalnu kompoziciju i to 3 piramide, gde je jednoj obrnuo vrh sa leom koji upada u vodu, ime uvodi posmatraa u sliku. Od ispruenih tela mrvih i onih na samrti u prvom planu, kompozicija raste dostiudi vrhunac u grupi koja pridrava crnca koji mae zastavom i to tako da, stremljenje preivelih unapred odgovara pokretu samog splava. Ugao splava se zavrava na ivici slike, ime je eleo da prostor slike bude blizak posmatrau. Ispitivao je Koreara i Savinjia, konstruisao mali splav, crtao mrtve i preivele, kao i neke svoje prijatelje. Kada je postavio kompoziciju, naslikao je figure za jedan dan, bez retua i ispravke. Slika je vremenom, naalost, jako potamnela, zbog erikoovog ekperimentisanja sa podlogom od asfaltne smole, pa se danas izgubio veliki deo nekadanjeg kolorita i slika je postala vie splet svetla i tame. Predstavio je crnce (npr. Crni mladid mae francuskom zastavom), eledi za njih ista prava kao i za ostale. Zato je i stavio tog mladida na vrh piramide. On se posebno izdvaja zbog svetlog neba, iako je horizont postavljen tako visoko, da zaista deluje kao da de ih more preplaviti. Delo je ostalo simbol borbe izmeu dobra i zla. Njegove mnogobrojne studije za ovu sliku, nauile su ga kakod a istrauje krajnosti ljudskih emotivnih i fizikih stanja koje su raniji umetnici jedva dotakli. Izlaganje Meduzinog splava u Salonu 1819. bio je veliki umetniki dogaaj. Delo je odstupilo od dotadanjih akademskih tradicija smelodu crtea, sjajem boje i dramatikom izraza. eriko je postao pobornik slobode inspiracije. Moe se redi da je ovom slikom zapoet period romantizma u uem smislu u francuskom slikarstvu. Javnost nije dobro reagovala na sliku, jer se jo uvek teilo da se nemili dogaaj zaboravi. Idude godine, 1820, eriko je sa slikom otiao u Englesku, gde je ostao tri godine. U to vreme radio je na litografiji, objavivi 12 litografija koje su zabeleile znaajan uspeh. Tada je naslikao i Ipsonski derbi, jednu od svojih najznaajnijih slika, koja je bila inspirisana ambijentom u kom se tada nalazio (nalije industrijske revolucije, kriza, ne zna se ko radi, ene, deca.. manjak higijene..), iako joj je dao lini akcenat i notu romantizma, koja se ogleda u veoma dramatinim odnosima tamnog i svetlog. Novina je i zelena boja, koju je preuzeo od Engleza. Iz ovog i kasnijeg vremena je i veliki broj slika i akvarela, anr scena, portreta i skica vojnika, ratnih i mitolokih scena, crtea perom, sepija i uopte slika mahom manjeg formata koje samo nagovetavaju ta bi eriko postao da je due iveo. Posebnu grupu radova predstavljaju portreti umobolnika, raeni izmeu 1822. i 1824. godine, koji govore u prilog tome da je eriko bio vie rani realista nego romantiar. Uradio je 10 portreta u psihijatrijskoj bolnici u Parizu sprijateljivi se sa jednim doktorom, pionirom moderne psihijatrije, pa je za njega i njegove uenike naslikao ove portrete, da bi ilustrovao razliite tipove duevnih poremedaja. Zamisao i obrada tih uljanih skica odlikuje se neposrednodu koja podseda na Franca Halsa alis e razlikuje njegova naklonost prema subjektu. O njima govori kao o bolesnim, a ne zaaranim ljudima (kakva je bila praksa inae u tadanjem svetu) Brodolom je jo jedna kompozicija koja predstavlja, tada este, brodolome. Pokazuje koliko je ovek sitan u odnosu na mod prirode, a itava slika je gotovo samostalan pejza. Poto je jo u Rimu bio opinjen konjima (umro je od povrede koju je zadobio prilikom pada sa konja), slika Jahanje, gde jahaicu ubacuje i tipino engleski pejza. Kolorit ove slike je vrlo intenzivan. eriko je obraivao uglavnom teme i scene iz svakodnevnog ivota. U tom pogledu je bio realista, ali poto je unosio u svoja dela jednu patetinu notu, njegovo delo ipak ostaje vie svojstveno romantizmu, nego realizmu. Dok je u neoklasicizmu slavljena linija, u romantizmu je boja kljuni element slike. eriko je koristio posebno snaan kolorit po uzoru na velike majstore baroka (Rubens), pradeno takoe snanim potezima gustom pastom i jo dramatinijom dijagonalnom kompozicijom od Davidove. (Dramatinost je jo jedna bitna karakteristika romantizma). Uticao je na mnoge slikare svog vremena, naroito na Eena Delakrou.

17

9.

ROMANTIZAM POETIKA, PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS

Romantizam je bio znatno sloeniji nego klasicizam. Bio je sazdan od nekoliko komponenata ije poreklo nije istovremeno, pa se moe redi da je kao stil heterogen. Sam pojam romantizma ima dva znaenja. Prvo predstavlja shvatanje ivota onako kako je to bilo predstavljeno u epskim pesmama romanskih naroda, to je proisteklo iz srednjeg veka i naroito hridanstva. Idejni svet romantizma je samim tim bio u protivurenosti sa antikim i klasinim svetom. U njemu se manifestovala tenja za prikazivanjem beskonanog, udnog, misterioznog i fantastinog. Za romantizam su bili znaajni osedanje, mata i vera, a ne kritika, umerenost i razum. U drugom smislu romantizam je predstavljao revoluciju misli i shvatanja i veliku obnovu knjievnosti i umetnosti. Posle materijalistike filozofije XVIII veka, dolazi do povratka ka izvorima osedanja. Romantiari su istakli lino obeleje dela nasuprot bezlinosti, koju je neoklasicizam gajio kao savrenstvo. Lirizam je bio vana komponenta. XVIII vek se esto naziva predromantiarskim periodom, jer se jo u to vreme pojavljuju latentne manifestacije romantizma u pojedinim granama umetnosti, naroito u Nemakoj, Engleskoj i vajscarskoj. Jedna od glavnih komponenti romantizma je interesovanje za Srednji vek u Nemakoj, Engleskoj i Francuskoj, gde su naroito esti motivi iz narodne istorije (ratovi u Italiji iz XVI veka). Poeci romantizma se ogledaju naroito u delima an ak Rusoa. On je isticao na prvom mestu prevagu osedanja nad razumom. ovekova osedanja su sada bila udruena sa snagama prirode, burama, olujama, vetrovima. Takoe, prigodan dekor postaju vrtovi, naroito engleski. Literatura nije stvorila veda dela, osim atobrijana, koji je imao uticaj na veliki broj slikara. Na formiranje francuskog romantizma vie uticaja je imala strana literatura, naroito engleska, pa su tako glavni uticaj na likovne umetnike imali pisci poput Bajrona, ekspira, i, neto manje, Valtera Skota. Osloboena francuskih uticaja u knjievnosti Nemaka je doivela novi polet, i taj period se je poznat kao tzv. Juri i navala. Isto ime dobio je i celi pokret, po komediji Maksimilijana Klingera, koja dosta tano oslikava bujni i rasputeni duh tog vremena. Vrhunac tih shvatanja je u ilerovoj drami Razbojnici. Iako Geteovo delo nije imalo takvu neobuzdanost lirskih izliva, i ono je bilo vaan izvor inspiracije. I italijanska literatura srednjeg veka i Renesansa su imali znaajan uticaj. Takoe, naroito posle Napoleonovog pohoda u Egipat, dolazi i do veza sa Istokom i prikazivanjem motiva iz istonjakog ivota i poetaka orijentalizma, u emu je svakako prvi bio Antoan Gro. Ovi motivi su po svojoj aktuelnosti bili srodni sa motivima iz savremenog ivota. Ipak, dok su onda glorifikovali Napoleonove pobede, sada takve teme dolaze u protivurenost sa reakcionarnim reimom Restoracije. Slikarstvo postaje nosilac progresivnih ideja za vreme Restoracije. Ipak, zvanini predstavnici, kao A. Gro, i dalje su zvanino priznavali ranija shvatanja, mada su ideje romantizma prodirale. Romantizam je uticao i na koncepciju predela, koji u periodu cvetanja Davidove kole nisu imali mnogo znaaja. Ali, kad je romantiarska revolucija proklamovala slobodu motiva, podstakla je slikare da obrauju francuski predeo, naroito one koji nisu imali dovoljno sredstava za put u Italiju. Stoga, u oblasti predela, romantizam je znaio pribliavanje prirodi. Po izvoru tema bio je iri, univerzalniji i raznovrsniji nego neoklasicizam. Nastale su i stilske i tehnike razlike. Grafika i, zapravo, litografija postaje jedno od najpogodnijih sredstava za irenje romantiarskih ideja. Boja je dobila prvenstvenu vanost, kao jedino sredstvo koje je u stanju da pokae intenzitet osedanja, strasti i dramatike. Problem svetlosti i senke dobio je naroiti znaaj. Dolazi do znaajnih otkrida na polju kolorita, koji de imati odjeka u impresionizmu. Period romantizma se moe oznaiti na 1819-1845, tj do trenutka kada su formulisane tenje realizma. Ovo se odnosi na Francusku, u drugim zemljama trajao je znatno due. Ipak, poeci romantizma u slikarstvu datiraju jo iz vremena Carstva. Ima dela koja su neposredno bila inspirisana klasicizmom, ali po stilu i dramatici osedanja pripadaju preromantiarskim pojavama. Napoleonska ikonografija iz vremena Carstva se produava, ali menja svoj karakter, pa tako umesto glorifikatorske postaje propagandna i borbena, uglavnom ne menjajudi svoje nosioce. Dolazi do sklonosti ka traginim scenama, tenji ka melodrami, koja je ila i do ljubavi prema pokolju, to je trijumfovalo u poslednjim Salonima Carstva. Kritika se alila ved 1810 zbog toga to je Salon bio pretvoren u ogromno groblje. Glavni predstavnici romantizma su bili: 1. Een Delakroa 2. Teodor eriko 3. Pol Delaro poznat po umerenom ukusu graanskog drutva. Njegovo slikarstvo je odgovaralo iroj publici ni dramatino u crteu, ni preterano u boji. Bio je Vatleov uenik, zatim i Groov, a sluio se i savetima erikoa. Ostvario je veliki uspeh u Salonu 1827 slikama Smrt kraljice Jelisavete i Smrt predsednika Durantija. Posle Julske revolucije, sa pobedom buroazije, dobio je istaknutu ulogu. Radio je na dekoraciji Palate lepih umetnosti, gde je pokazao sve najuvenije umetnike srednjeg veka i novijih vremena. Poslednjih godina je slikao religiozne teme. 4. Ari efer Gerenov uenik; karijeru je poeo malim anr slikama, tek kasnije obrauje veliki format po kom postaje poznat Odanost graana Kalea, Franeska Rimini, Smrt Gastona de Foa; ubrzo potom se posveduje crkvenom slikarstvu, koje ga pribliava nemakim Nazarenima. Tamo njegova boja postaje hladnija, ar manji, a slikarstvo programsko. 5. Ksavio Sigalon umro vrlo rano, pre nego to je uspeo da istakne svoje mogudnosti. 6. Een Deverija na poetku karijere poznat po sposobnosti da same sav ar i polet romantizma, to gubi u kasnijim godinama 7. Luj Bulane 8. Leopold Robert obraivao scene iz italijanskog ivota; izvrio samoubistvo 9. Fransoa Marijus Grane uenik Luja Davida; jo u njegovom ateljeu napustio antiku da bi prikazivao kapele, manastire i srednjevekovnu arhitekturu u kontrastima svetlo-tamnog 10. Gabrijel Dekan 11. Oras Verne sa manje uspeha radio srednjevekovne motive. 40tih godina je naslikao niz kompozicija za Versaj sa tematikom francuskog osvajanja Alira 1830. Slikao je neverovatnom brzinom, esto napamet, a imao je sposobnost da u svoje figure unese dah ivota i oslobodi ih neoklasicistike ukoenosti. Uivao je veliki glas kao slikar ratnog i vojnikog slikarstva.
18

SRPSKI ROMANTIARI Srpski romantizam se javio prilino kasno i trajao je izmeu 1830-1878. godine. Moe se vezati za Vojvodinu na jugu. Tome je pretea slikarstvo Bidermajera malih majstora, kome pripada i Katarina Ivanovid. 1830. knez Milo je dobio Hatierif, a njegovi naslednici dobijaju titulu kneza. Tada se na srpskom dvoru formira graanski sloj. 1878. je osloboen Ni, i tada Srbija poinje da ivi u granicama najbliim dananjim. Prve kulturne institucije su poele sa radom posle te 1878.

KATARINA IVANOVID prva srpska slikarka. Nasledila je titule od kneza Obrenovida. Roena u Maarskoj. Autoportret radi po dolasku u Budimpetu, kao zatitnica grofice. ene u to vreme su se jako retko kolovale. kolovanje bilo kakve vrste im je retko bilo omogudeno, a naroito ne deset godina na Akademiji. K. Ivanovid se nikada nije udala. Kada je upisala Beku Akademiju, ubacili su je u ensko odeljenje, gde se uilo samo slikanje niih tema. Zbog toga se u njenom slikarstvu oseda slabo poznavanje anatomije. Tek je u Beu poela da ui srpski, poto u Beogradu nije imala prilike. Usvojila je romantiarske ideale Karadida. Puno je putovala Minhen, Amsterdam, Italija, Francuska. 1840. je dola u Beograd, u nadi da de dobiti narudbine za istorijske kompozicije, ali joj naruuju samo portrete. Portret Sime Sarajlije, romantiarskog pesnika. Pesnik je predstavljen sa poetino zavrnutim brcima, zanesenim pogledom i zanimljivom, nadahnutom figurom. Mrtva priroda predstavlja nau prvu mrtvu prirodu. Inspirana je holandskim slikarstvom. Starica se moli pred obed Vinogradar predtavlja smeli spoj portreta i anr teme, a inspirisano je italijanskim anr temama. Osloboenje Beograda je izvela samostalno bez narudbine, mala ova slika pokazuje svu njenu manjkavost. Bila je prva ena lanica SANU.

JOVAN POPOVID Rodjen u Opovu u Banatu, uio je isprva kod nekolicine domadih umetnika zanatlija, da bi zatim, nedouen ali sa lepim osedajem za boju, krenuo po Banatu i Sremu, slikajudi portrete provincijskih trgovaca, belenika, veleposednika i seoskih svetenika, kao i nekoliko frukogorskih manastira. Zatim prelazi u Srbiju gde se i pored svoje neukosti, probija u prve redove umetnika i postaje pridvorni slikar mladog kneza Mihaila Obrenovida. Odlazi na akademiju u Be gde studira samo tri godine, ali za to kratko vreme, kopirajudi stare majstore, uspeva da razvije svoj istinskid ar u tolikoj meri, da de po povratku u Beograd naslikati niz portreta koji se razlikuju od ranijih. Portret pokazuje jak kolorit i dinamiku. Osim portreta, Popovid je naslikao i dva ikonostasa, u selima Dolovo i Crepaja.

PAVLE SIMID Rodjen je u Novom Sadu, ali ubrzo po njegovom rodjenju porodica prelazi u Sombor. Bio je tidenik Matice Srpske. Platili su mu kolovanje u Beu na ondanjoj akademiji. U to vreme, Beko slikarstvo je bilo na raskrsnici izmedjusvojih klasicistiko bidermajerskih shvatanja s jedne i romantiarskih nagovetaja s druge strane. U toku studiranja dobio je Rundlovu nagradu za antikoslikarstvo. Posle studija u Beu, Simid dolazi u Novi Sad, gde je poeo da radi kao samostalan umetnik. Ubrzo, on postaje najpoznatiji i najtraeniji slikar u Bakoj, iako prvih godina posle akademije, koliko se zna, nije vrio vede poslove. Zatim krede da slika ikonostase od kojih su neki izgoreli i uniteni. S pravom je primedeno da su njegove ikone kao stvorene da raznee vernike i da ine celinu u enterijeru u kom se nalaze. One su svetlei dekorativne kao pozladene drvorezbarije na ikonostasima. Njegovi portreti radjeni su na sasvim drugi nain i razlikuju se od crkvenih kompozicija. U portretima je raznovrsniji, ima ih na kojima su linearni elementi, realistike crte, otro i hladno beleenje objektivne stvarnosti.I ima ih koji su tretirani izrazito koloristiki, sa prefinjenim nijansama i diskretnom osedajnodu. Ilija Biranin plada Turcima danak Ilija Biranin je prikazan kako modno stoji nad Turcima po dijagonali, besno im daje novac. Simid je u sliku uveo crnca, kako bi pokazao jo jednim robom kako je Turska modna i kako gospodari i nad Afrikom. Kneevi u Srbiji su se oblaili po turskoj modi, kako bi time pokazali da su imudni. NOVAK RADONID je takoe zavrio beku akademiju uz pomod Matice Srpske. Poslednji je veliki vojvodjanski umetnik, kao i prvi romantiar koji nikada nije imao snage da izadje iz zaaranog panonskog kruga gradjanskog drutva. Posle boravka u Beu, piutuje po Italiji kopirajudi stare majstore po muzejima i razoarava se u svoje sposobnosti. Po povratku u domovinu, slika samo ikonostase. Kasnije radi istorijske teme, uzalud pokuavajudi da pomiri romantiarsku tematiku sa klasinom renesansnom kompozicijom. Njegove kompozicije su bile zanatski bespreorne, ali hladne i beivotne. Lepo zamiljena romantiarska tematika odevena u klasinu sveanu odedu, liena iskrenog poleta i nadahnuda, izaziva u ovom umetniku ozbiljnu krizu. Nejgo pravi dar je blesnuo punim sjajem samo pri slikanju portreta koji ostaju u samom vrhu romantiarskog stilskog shvatanja. Mogu se izdvojiti dve slike: Vile kruniu Branka Radievida (komponovana u snanom kontrastu crveno-zeleno, prikazuje nestvarni pejza) i Smrt Kraljevida Marka (gde se vidi i arac, a sve je prikazano kao u pesmi)
19

STEVA TODOROVID je direktno iz rodnog Novog Sada otiao na studije na Beku Akademiju. Radio je kao vaspita vanbranog sina kneza Miloa. U Beograd je doao kao veliki svreni slikar Beke Akademije. Bio je jedan od prvih ljudi u Srbiji koji je pokuao da ukae na vanost ispitivanja anatomije. Njegov uenik je bio Velimir Obrenovid, Mihajlov sin. Poznat je njegov Autoportret, a njegova najuvenija istorijska scena je Hajduk Veljko gine na topu. Slika ima vrlo dramatinu kompoziciju, Hajduk Veljko je akcentovan crvenom bojom u dijagonali, a sve je smeteno u dramatinu piramidu. Fiskulturno drutvo predstavlja pravu romantiarsku scenu. URA JAKID je roen u malom selu Srpska Crnja. Njegovo slikarstvo je u poetku bilo slabo prihvadeno. Zbog siromane porodice nije imao mnogo srede sa kolovanjem. Otiao je u Be, gde se nije kolovao, a zatim u Minhen. Vie je uio putem posmatranja. Za njegovo delo je presudna boja. Postavlja se pitanje da li je bio vedi romantiar kao pesnik ili kao slikar? Devojka u plavom Ecce Homo Hrist je prikazan u intenzivno crvenom odelu, to slui kao svojevrsna najava njegove smrti. Jakid ispred likova stavlja ogradu, ime pojaava utisak da je dogaaj pred nama. Ustanak u Crnoj Gori ovde verno rekonstruie crnogorski kostim. Kompozicija je snana dijagonala koja se zavrava zastavom. Vidi se ak i ena sa odseenom turskom glavom u ruci. Ovde je pokazao smele romantiarske ideje. Karaula predstavlja najbliu temu velikim romantiarima, a inspirisao se iz novinskih izvetaja. U pozadini slike se vidi porueni punkt strae, a ispred su ponosni ljudi.

20

10.

EEN DELAKROA POETIKA I DELO

Een Delakroa je veoma rano stupio u Gerenovu radionicu i od samog poetka je bio protiv akademskih formula. Jak uticaj na njega je izvrio eriko, a lino je cenio i Groa. Prvi put je izlagao u Salonu 1822. godine Dantea i Virgilija koji prelazi jezero to okruuje podzemni grad Dis. Zatim je radio Napalovu smrt (ogromna koliina crvene nikad pre viena u toj meri, po obrnutoj dijagonali. Napal je bio asirski vladar koji je odluio da nita od njegovog bogatstva ne sme da pripadne u ruke neprijatelja, te je odluio da sve prethodno uniti. Naredio je svojim evnusima da pred njegovim oima unite sve to mu je prualo radost, bogatstvo, zadovoljstvo, a potom i njega. Delakroa je iskoristio orijentalnu temu da proui anatomiju crnih ljudi, i pokazao ogromno umede u materijalizaciji svilastih materijala i zlata) i Marina Falijera. U Salonu 1827. njegova reputacija je utvrena i proglaen je voom kole novih kolorista. Sloboda na barikadama, Ubistvo episkopa od Lijea, Kromvel u Vindzorskom zamku su izloene 1831., posle velike Julske revolucije, kada su ponovo postavljena pitanja ljudskih prava, a naroito enskih. ene su tada odluno istupile u borbi za svoja prava, to je Delakroa podrao u Slobodi na barikadama. 1834. godine Delakroa putuje u Maroko, to je znaajan momenat u njegovom ivotu i karijeri. Iz tog perioda poznato je mnotvo slika iz arapskog ivota, od kojih je najpoznatija Alirske ene (gde prvi put koristi optiku meavinu boje). Za Versajsku galeriju bitaka izradio je ogromnu kompoziciju Bitka kod Tajbura. 1845. poeo je slike za Biblioteku Luksemburke palate, gde je prikazao antike heroje, pesnike i filozofe, zapravo poreklo i pad antike. Revolucionarna vlada iz 1848. mu je poruila slike za plafon Apolonove galerije u Luvru. Ovde je u koloritu upotrebio dosta mrkih tonova, to je kritika okarakterisala kao njegov pokuaj da se iskupi za ranije grehe. 1853. je u optinskoj kudi Pariza slikao veliki kruni plafon, gde se upustio u daleko vede koloristike smelosti. Na svetskoj izlobi 1855. je bio u centru panje sa delima Lov na lavove i Dva Foskarija. 1857. Akademija ga je izabrala za svog lana umesto Pola Delaroa. Ved tada mu je zdravlje poputalo, ali je nastavio da uzima stalnog ueda u Salonima. Proces rasvetljavanja palete poeo je najvie po povratku iz Maroka. Iako je tamo poao sa ciljem da upozna pravu antiku, posledice su bile drugaije njegovo slikarstvo postaje jo dinaminije i dramatinije, a paleta ivlja i sveija. On je nasludivao da boja gubi svoj sjaj meanjem i postavljao je sveu, ukrtajudi tonove tako da deluju izdaleka optikom meavinom. Delakroa je prvi primenio divizionizam tonova, koji de kasnije impresionisti dovesti do maksimalnih granica. Zapravo, celokupno delo Delakroe sadri u sebi poetke novih bududih otkrida. Njegovo shvatanje kolorita se bez sumnje najvie razvilo prilikom rada na dekoracijama 1834. Njegova koloristika smelost, iskustvo i zrelost, doli su do najvedeg izraaja u kapeli Sv. Anela u crkvi Sen Silipsa, gde je radio vie od 14 godina. Ove zidne kompozicije su u neku ruku njegov testament. Delakroa je izradio veliki broj slika, litografija, bakropisa, crtea, napisao nekoliko knjievnih dela, a bavio se i kritikom. U svom stilu, veliki znaaj je pridavao boji i njome se bavio daleko vie od drugih slikara tog doba. Na tom polju je doao do rezultata koji su bili od velike vanosti za dalji razvoj slikarstva. Njegov crte je bio nervozan, dinamian, strastan. Kao lajtmotiv uzeo je pokret, nasuprot mirovanju, idealu neoklasicista. Najbolje se vidi njegova sposobnost da predstavi pokret i zamah u delu Borba Jakova sa anelom. Ovo delo, pored dinamike i zamaha, sadri i snagu i lepotu oblika. Vodio je rauna o kompoziciji i rasporedu elemenata. Pri poreenju nekih njegovih dela moe se videti kako se vremenom menjao; najbolji primer je Ulazak krstaa u Carigrad, tema koju je obraivao u dva navrata, jednom 1841. i drugi put 1852. Na kasnijoj verziji se vidi da je kompozicija postala smirenija, racionalnija i manje uzbudljiva. I u umetnikom i u privatnom ivotu Delakroe prisutan je izvesni dualizam. Po odreenim osobinama, on je klasik snaan, uzdran, sposoban da vlada sobom; dok na polju dekoracije pokazuje najvedu slobodu. Za Delakrou, glavni podstreka umetnikog stvaranja je bila mata. Smatrao je da je bukvalno podraavanje prirode besmisleno, i da samo pokazuje koliko je nadmetanje sa prirodom nemogude. Ovaj stav je bio u sutoj suprotnosti sa stavovima tadanjih Davidovih sledbenika, koji su traili upravo suprotno bukvalno kopiranje prirode. I inae, vedina umetnika tog doba je za podozrenjem gledala na matu i sedanje, ove vane komponente romantiarske koncepcije slikarstva.

21

Takoe, bogatstvo ideja i motiva Delakroa je smatrao neophodnim uslovom uspenog rada. Nadahnude, matu i genije smatrao je vanijim od zanatskih problema, iako pridaje veliki znaaj tehnici i svestrano se trudi da pronae sredstva kako bi ostvario svoje zamisli. Motivi su kod njega veoma raznovrsni istok, Afrika, prolost, srednji vek, francuska istorija, romantina literatura, mitoloki motivi, pa i Biblija. Portret i predeo su ga manje interesovali. Kao glavni princip svoga dela, Delakroa je isticao da ono u prvom redu mora da bude uivanje za oko. Kritikovao je kompozicije za koje je potrebno objanjenje da bi se shvatile. Ipak, celokupno njegovo slikarstvo proima izvesna intelektualna crta, odreena humanost, zbog ega se nikako ne moe svrstati u predstavnike l'art pour l'art-a. Njegovo delo sadri niz komponenata: najpre likovne (radost za oi), zatim humane, psiholoke, socijalne i istorijske. Smatra se da je u najvedoj meri ostvario pojam univerzalne vrednosti u delima Pokolj na Hiosu i Slobodi na barikadama. U vreme Pokolja na Hiosu dolo je do revolucije u Turskoj (Hios grko ostrvo jako blizu Turske), gde je pobijeno i odvedeno u ropstvo oko 200.000 ljudi. Mali broj savremenika ga je pravilno shvatio. (Kakva teta to se tako prijatan ovek bavi slikarstvom). Sud Engra o Delakroinim slikama u Sen Silipsu rekao je sveteniku: Gospodine, budite sigurni da pakao postoji. Nije bolje proao ni kod kritiara. Njegov crte je smatran nekorektnim, a kritikovali su mu i boju i osporavali harmoniju. Za model se vezivao samo u skicama, dok je u slikama konsultovao samo svoju matu. Delekliz, Davidov uenik, je dosta pisao o njemu, i, iako ga nije u potpunosti shvatio, ipak je uoio njegove bitne vrednosti, koje je predstavio kao: preterano izraavanje osedanja, rastoenost stavova, svesnu nepravilnost crtea, dislokaciju udova, runodu crta.. Meutim, sam Delakroa nije tako mislio o crteu. Prebacivali su mu i senilnost, Ruso ga je nazivao bolesnim genijem. 1859. njegove slike su napadnute tako estoko, da on prestaje da izlae. Jedino je Bodler naslutio njegov pravi znaaj, nazivajudi ga ovekom jedinstvenim u evropskoj umetnosti. Nae doba je u potpunosti potvrdilo ovaj sud i danas se Delakroa ubraja u najvede umetnike XIX veka, a njegovo delo predstavlja iu jedne epohe.

22

11.

ROMANTIZAM U SKULPTURI IDEJE I PREDSTAVNICI

Skulptura kasni za slikarstvom i nema borbeni karakter koji moemo nadi u slikartstvu. U prvoj polovini XIX veka jo uvek je jak uticaj neoklasicizma na ovom polju. Uopte uticaj klasicizma je toliko bio dubok, da se retko ko usuivao da uradi bilo ta novo. Kao jedan od glavnih motiva se pojavljuju ivotinje, mada esto obrauju oveka i najzanimljivija dela uglavnom imaju oveka. Neki istoriari su poetke romantizma videli kod erikoa, mada su ovo pre usamljeni pokuaji koji ipak ne pripadaju pokretu romantizma. Tek 30tih godina kritiar Teofil Tore je postavio podelu na pagansku kolu (akademsku) i modernu kolu kojoj nije smeo da da ime romantina. Ona je obraivala motive iz Biblije, pozorine drame, scene i ljude iz prolosti i ivotinje. OGIST PREO Veliki deo njegovih radova je uniten. Najuzbudljivija skulptura je Ubijanje, koja predstavlja gomilu linosti koje se kolju, upaju i urlaju; zgrene ruke, otvorena usta, nakostreenu kosu. I pri obraivanju monumentalne skulpture unosio je mnogo dinamike Karlo Veliki, Marso, Galski konjanik. Karakteristian deo njegovog stvaralatva su medalje portreti savremenika, koji se u potpunosti razlikuju u tehnici i stilu od drugih vajara tog vremena po slobodi shvatanja i dramatici otrih kontrasta svetlog i tamnog. Njemu je nedostajalo strpljenje i tehnika. Kasnije je bio uveniji po dosetkama ili po delima koja je samo nameravao da uradi. FELISIJA DE FOVO Imala je veoma buran politiki ivot, koji se zavrio izgnanstvom posle Julske revolucije. Birala je scene iz istorije i romana Valtera Skota. 1827. je izloila reljef Hristina vedska odbija pomilovanje svome titonoi Monaldeskiju. Projketovala je spomenik Danteu i spomenik Grou, a 1852 se vratila u Francusku i izlagala religiozne motive: Sv. Jelisaveta, Sv. Doroteja. Njeno delo je bilo osrednje vrednosti, ali talenat nesumnjivo originalan. FRANSOA RID Najvedi skulptor romantizma. Mladost mu je bila teka. Kao mlad, divio se Napoleonu. iveo je i obrazovao se u Parizu u vreme silnih drutvenih previranja. Tek u kasnijim godinama ui crtanje kod Devoa, a potom vajanje kod Kartelijea. Bio je vatreni bonapartista, pa je po dolasku Burbona u Francusku morao da emigrira u Belgiju. U prvim radovima Rid se bavi antikim temama: Merkur privrduje svoja krila. U kasnijim delima je naroito dokazao da se i motiv golog ljudskog tela moe tretirati sa izvesnom uzburkanodu i dinamikom, nasuprot miljenjima nekih da je golo telo prvenstveno klasicistika tema. Za vreme boravka u Belgiji izradio je mnoge figure dekorativnog karaktera. 1827. godine se vratio u Pariz gde je naiao na priznanje. 1831. u Salonu izlae Napuljskog ribara. Uticaj ove skulpture na ostale vajare bio je tako veliki, da veliki broj njih poinje da se bavi anr skulpturom sa decom. Kasnije mu je povereno ukraavanje Trijumfalnog luka. Od planirane 4 scene, radi samo jednu Marseljezu(Dobrovoljci idu u rat). Ostale scene su uradili drugi vajari, danas malo poznati, to je naruilo njegovu poetnu zamisao. Ipak, danas se on smatra skulptorom Trijumfalnog luka. Ova kompozicija je shvadena kao antika grupa, jer su dobrovoljci prikazani kao galski ratnici, mada ipak pokazuje neto novo. U formi je ista, svaka sitnica je savesno obraena i prostudirana, a celokupna kompozicija po dramatinom izrazu i inspiraciji pripada romantizmu. Inae, njegov otac je bio jedan od dobrovoljaca, to ga je verovatno dodatno motivisalo da napravi ovako izuzetno delo. Rid je izradio i mnoge figure javnih linosti posvedene javnim prostorima Matematiar Mon u Bonu, Jovanka Orleanka u Luksemburkom parku, Maral Nej u Parizu. Rid se trudio da to savesnije rekonstruie svoje linosti. Njegovo delo Buenje Bonaparte je jo blie romantizmu. U poslednjim radovima je insistirao na dinamici draperija i ekspresivnim i realistikim oblicima, koji su karakteristini izraz dobili u spomeniku generala Godfroa Kavenjaka. ANTOAN BARI Uio je crtanje kod vajara Bosija, a potom kod Groa. Inspiracija Istokom je kod njega prouzrokovala veliko interesovanje za motiv ivotinja u zoolokom vrtu. Bari je prouavao anatomiju i pokrete ivotinja, kao i njihovu psihologiju. Interesovali su ga takoe i tehniki problemi, naroito naini livenja. Svoje skulpture je sam lio u bronzi i u vosku. Po poslednjim radovima pripada nesumnjivo realistima, ali je u doba mladosti bio jedan od nosilaca romantizma u skulpturi. Njegovi motivi su inspirisani srednjevekovnom literaturom. Kada je i obraivao antike teme, teite je uvek bilo na ivotinji kao glavnom motivu Borba Tezeja sa Minotaurom, Borba kentaura i Lapita. U kasnijim radovima preovlauju egzotine zveri i njihove borbe Tigar prodire Gavijala, Lav i zmija, ili orijentalni motivi Arapski konjanici, Arapi sa kamilama, Lov na divlje zveri. Kod Barija, inspiracija je bila romantina, a forma realistika.
23

ONORE DOMIJE Poznat po vajanju karikatura lanova narodne skuptine, po kojima je kasnije radio litografije. Obradio je i neke od svojih slikarskih tema u skulpturi, kao npr. Visoki reljef Emigranti. Glavno obeleje njegovog rada je socijalna nota.

24

12.

DON KONSTEJBL I ENGLESKI PEJZAISTI IDEJE I UTICAJI

Poetkom XIX veka Engleska je dola do evropske afirmacije na umetnikom polju. Englesko slikarstvo postaje kola ak i za pojedine zemlje sa daleko vedom tradicijom. Izmeu Engleske i Francuske dolazi do blien umetnikog kontakta, naroito posle pada Napoleona. Sve slikarske vrste koje su bile zatupljene ranije postoje i sada, ali novi umetnici unose novu snagu i nove tenje, koje su se naroito ispoljile u predelu. U Engleskoj, zemlji koja u slikarstvu nije imala nikakvih tradicija, slikari su bili upudeni iskljuivo na prirodu, a uzore su traili uglavnom u holandskom slikarstvu i holandskim pejzaistima (Rubens). Njihova analiza prirode nije imala potrebe za mitolokim ili biblijskim temama. Glavni motiv bila je priroda u najraznovrsnijim vidovima. Pojavljuje se i nova tehnika akvarel. Njime su se mogli lako i neposredno fiksirati najnestalniji efekti sunevog osvetljenja i atmosfere. U to vreme, u Engleskoj se pojavljuju umetnici, od kojih je svaki nosio neko lino obeleje i imao snanu individualnost Konstejbl, Terner i Bonington. Oni su znaajno uticali na francusko savremeno slikarstvo, naroito na erikoa i Delakrou, i upravo tada englesko slikarstvo dobija evropski znaaj. DON KONSTEJBL Bio je sin jednog mlinara, a to zanimanje je i sam praktikovao u mladosti. U 24oj godini stupa na Kraljevsku akademiju umetnosti u Londonu. Nije mogao da se pomiri sa kolskim teorijama, ved je zastupao prikazivanje prirode onakve kakva jeste, naroito u kasnijim slikama. U poetku je kopirao holandske majstore predela, a kasnije se oslanja potpuno na prirodu. Voleo je Englesku, i govorio kako je roen da je slika. Prema potrebi je radio portrete, ali u znatno manjem broju. Uvek je imao dovoljno ljubitelja i pristalica da bi mogao da ivi i radi bez oskudice. U njegovim delima uglavnom nema sfumata i vazdune perspektive. Radedi u ovoj primitivnoj tehnici ralanjenosti planova tera oko posmatraa da maltene tri levo-desno po jednako razraenim delovima pejzaa. esto je koristio velike pastuozne poteze etkom kako bi bre radio, ime je udio savremenike. Njegov manir je danas postao jako konvencionalan, ali 20tih i 30tih godina XIX veka je smatran revolucionarnim. U poljima je radio skice, da bi ih u ateljeu preneo na ogromno platno. Neki smatraju da su mu skice i bolje od gotovih slika. Slike su generalno imale uglavnom smei, muzejski ton. Koristio je zlatni presek pri komponovanju, pa uglavnom vedi deo slike pripada nebu. Veliki dogaaj za njega bilo je uede na Salonu 1824., kada su njegove slike dobile poasno mesto u kvadratnom salonu, a francuski kralj Karlo X mu je tom prilikom uruio zlatnu medalju. Postao je lan Akademije 1829., a nekoliko godina kasnije je umro. U kasnijim godinama njegov stav se kristalizovao tako da su mu neki zamerali da je previe realista. Konstejbl je bio protiv komponovanog predela, kakav su praktikovali neoklasicisti. Nije hteo da putuje u Italiju jer ga je zanimala iskljuivo Engleska. Zastupao je miljenje da prirodu treba prikazati onakvu kakva je, ali ne kao studiju akvarelom, nego neposredno uljem. Postoje miljenja da je upravo on otkrio boju Delakroi koji se tada gubio u asfaltu. Boju je nanosio u debelim potezima etkom, ponekad i pahlom, to je u to vreme bilo strano i novo. Novator je bio vie po duhu, nego po tehnici. Obrazovan i svestran genije, dao je teoriju svoje umetnosti pejzaa kroz podinjenost umetnika prirodi i njeno potovanje. On nije traio izuzetne situacije, oluje ili poplavu, ak ni izlaske ili zalaske sunca; omiljeno mu je bilo sredina dana u prolede ili leto. Za pojedine svoje slike je radio dve verzije, jednu zavrenu i drugu na nivou skice, ali su ga ove prve uinile poznatim. Voleo je da prouava oblake i pravio skice oblakaNajpoznatija dela su: Dolina Dedhama, Legenda o traci i violini, Park Viviento, Katedrala u Salzberiju posle kie, Obala Vejmonta, Kudica u penici, Kola sa senom.. RIARD BONINGTON Umro je vrlo mlad, u 25oj godini. 1817. je doao u Francusku, gde je proveo najvedi deo ivota. Stupio u je u Groov atelje i odlazio u Luvr gde je kopirao flamanske i holandske majstore. Kod njega se jasno razlikuju dve tenje on obrauje romantine motive sa vie interesovanja za slikarski nego tematski karakter celine. Ipak, u mnogo vedem broju je radio slike i akvarele po prirodi, i tu se pokazuje kao pretea i otkriva novih perspektiva u slikarstvu. Obraivao je mali format. Druio se sa Delakroom, koji mu se divio. Njegova najlepa osobina je jednostavnost, odnos prema prirodi bez emfaze i patetike. Umeo je majstorski da analizira predeo i uoi ono to je bitno. Sve njegove slike su komponovane. Birao je onaj odnos u prirodi koji prua najvie dinamike i najivlje kontraste. Ponekad se ograniavao na motive koji prikazuju samo igru oblaka, jednostavne odnose svetlosti i senke. iveo je u vremenu kada se asfalt puno koristio u francuskom slikarstvu, ali ga je on briljivo izbegavao. U poetku je slikao pastuozno, a kasnije lazurno i tanko. Njegovo slikarstvo je vremenom postalo svetlo, slike prozrane, a refleksi koloristini. Slikao je francuske predele i obale, unutranjost njenih katedrala i Veneciju. Glavni radovi su: Velika galerija u Luvru, Ko, Obale Normandije, Ruan, Ruanska katedrala pri izlasku sunca, Versajska terasa, Zalazak sunca na uzburkanom moru, Veliki Kanal, Spomenik Koleonija. Bio je pretea slikara koji su nagovestili impresionizam. Iako Englez, imao je veliki znaaj za istoriju francuskog slikarstva.

25

13. VILIJAM TARNER POETIKA I DELO Tarner je stupio na Akademiju 1789, a postao njen lan 1802. godine, kada mu je bilo samo 14 godina. U 15oj imao je prvu samostalnu izlobu, a sauvani su i crtei kada je imao samo 10 godina. Otac mu je bio berberin (u to vreme bilo je nepristojno da mukarci izlaze bez perike), i u izlogu radnje vrlo rano poeo da izlae crtee svoga sina. Majka mu je rano zavrila u sanatorijumu. Bio je jako povuen i imao malo prijatelja. Do kraja ivota je ostao na Kraljevskoj Akademiji. Sva dela je zavetao Nacionalnoj Galeriji, a jedva nekoliko je prodao za ivota. Teio je da predstavi prirodu kao kosmos, kao sukob 4 elementa. U ranim godinama proputovao je celu Englesku sa rancem na leima, slikajudi predeo, a kasnije i Francusku, Italiju i vajcarsku. Prvo je bio pod uticajem engleskih i holandskih slikara, a oko 1813. potpao je pod uticaj Kloda Lorena i Vatoa. Njegove studije prirode su veoma raznovrsne i moe ih biti oko 19.000 primeraka, to je vie od bilo kog njegovog prethodnika ili sledbenika. U toku dugog ivota prouio je sve motive, morske bure koje je posmatrao privezan za katarku, razne efekte sunevog sjaja. Njegov umetniki razvoj moe da se podeli na 3 faze: 1. u prvoj nastoji da bukvalno kopira prirodu 2. u drugoj tei da oproba stil drugih umetnika, naroito Lorena i Vatoa 3. u tredem izraava slobodno svoja shvatanja, koja nemaju poreenja ne samo u engleskom, nego i u celokupnom evropskom slikarstvu. Ovo je i postao njegov konani izraz. Njegovu paletu ine crveno i uto, i pomalo plavo. Glavni motiv je svetlost u najudnijim i najdramatinijim vidovima. Izmeu 1805. i 1820. anilizirao je svetlost, slikajudi izlaske i zalaske sunca gde se odblesci poigravaju na arhitekturi predela. Posle 1820. njegove forme se rastvaraju i svode na neto neodreeno, pri emu boja i svetlost u punom smislu rei postaju glavni motivi slike, predstavljajudi dramatine i udne kontraste. Jedna od poslednjih slika Kia, brzina, dim prikazuje voz koji u magli prelazi most na Temzi. Po toj enji za svetlosnim efektima Tarner ima dodirnih taaka sa Moneom, naroito u poslednjoj fazi razvoja. Tarner je prikazao novi vid prirode, i novu koncepciju slikarstva. Bio je brilijantan tehniar i u svojim kasnijim slikama sve vie rasvetljavao svoju paletu, oslobaajui se mrkih tonova iz prethodnog perioda. I njegovi akvareli se odlikuju snagom mate i sveinom. Velika sloboda u pogledu motiva ga je dovela dotle da boju pretpostavi svemu ostalom. Njegova glavna dela su: Ribari, Merkur i Herze, Potok (divio se Klodu Lorenu i zato je taman prvi plan;
26

radio je na vaertikalnom formatu), Bengalski vatromet sve u privatnim zbirkama. U Nacionalnoj galeriji u Londonu su: Dizanje sidra, Ledeno jutro, Pogreb Vilkija, Ulis se podsmeva Polifemu, Mletako sunce, Kia,brzina,dim, udeka, Plamen u Parlamentu, Neustraivi odlazi u luku (alegorija starog i novog), Brod sa robljem (trgovci bacaju bolesne u more, pravdajudi njihov nestanak olujom; ako bi dovezli bolesne, morali bi da brinu o njima; sliku je kupio Don Raskin za svog sina) i niz drugih. Prigovaralo mu se da mu pojedine slike lie na druge majstore po izvesnim detaljima, mada je osnovna nota uvek bila lina. Poslednje rei su mu bile: Sunce je Bog.

14.

ROMANTIZAM U NEMAKOJ POETIKA I PREDSTAVNICI

U prvoj deceniji XIX veka glavni predstavnici nove umetnosti bili su Kaspar Fridrih David, pejzaista, i Filip Oto Runge, slikar figura i predela. Zahvaljujudi nemakom romantizmu, pejzai su dobili na zanimljivosti i mistinosti. Nemci su se bavili prirodom kao celim univerzumom. K.F.David je zavrio akademije u Kopenhagenu i Drezdenu. Prikazivao je tanano osedanje prirode, u kojoj je ovek bio samo jedna od pojava. Njegovo poznato delo je Monah na moru, gde je pokuao da dokui beskrajnost i mod prirode. Ogroman deo slike je posvetio moru i nebu, spram ega je ovek kao mrav. Koristio je minimalna sredstva kako bi naglasio svoje emocije (kontrast i kolorit), a kako bi pokazao mod prirode, posveduje esto veliki deo slike niemu, tj. moru, nebu, magli... Ovo renje je pronaao potpuno sam, sa moda minimalnim uticajem Brojgela, iako je strano teko nadi njegove izvore inspiracije. Njemu je na kompoziciji najbitnija atmosfera. Oseda se slani vazduh Baltikog mora; more je hladno, beskrajno i tajanstveno. Njegovi pejzai predstavljaju pravi izvor melanholije. U prirodi je traio simbolizam, koji je pametno unosio u svoja dela, podsedajudi na veliku gotiku prolost. Za njegova dela bitna je pozicija oveka koji kontemplira prirodi. Za njega je vaan stih individualna dua se mora bar jednom sresti sa duom univerzuma. Zato on u slici ovek i ena posmatraju meseinu postavlja odvojene principe mukarca i ene koji su nam okrenuti leima. Poznata je i njegova slika Pogreb u hrastovoj umi, na kojoj pkazuje kako sve u prirodi ima kraj, to pojaava ruevina stare katedrale. Smatrao je da je religija jako bitna, i na tome insistira na vie naina. ena i raanje sunca ovde je ena figura, za razliku od vedine ostalih kompozicija, znatno krupna i deluje modno, gledajudi izlazak sunca u brdima. Oko nje je splet sitnog rastinja, tipian za sever; ovde se vidi spoj izmatanog i realnog, severa i juga. Slika podseda na kineske prikaze prirode. Dolazak brodova u luku nema vazdune perspektive ni odreene centralne take. I ova slika ima simbolinu poruku: posmatra dogaaj kao smiraj dana, atmosferu u kojoj se sve zavrava i tone u mrak. Tri ene na obali prikazuje 3 ene, 3 stene i 3 borda mistian broj 3, koji znai sintezu, celinu, savrenstvo. Jedan brod ovde deluje kao da dolazi sa neba i time doarava harmoniju. ene sede na kamenu (kao u Direrovoj Melanholiji), to se u ikonografskom smislu odnosi na poziciju filozofa tri ene su tri sudije, koje odreuju ivot i tok prirode, ali istovremeno mogu biti i samo njen deo. Ovde se uoava harmonija urbanog i prirodnog sveta.
27

Brodolom nade slika nastala prema aktuelnom dogaaju, ekspediciji koja je udarila u ledeni breg na Severnom polu, pri emu je ceo brod uniten. Kaspar Fridrih David je posmatrao kako se brod krede na moru i ovom slikom napravio izvestan spomenik palima u ime nauke. Ova slika je tek u 20. veku shvadena na pravi nain. Filip Oto Runge je bio krajnje ekscentrian umetnik, koji se prilino kasno odluio za taj poziv (Akademija je tada trajala 10 godina). Interesovao se za slikarske probleme, a napisao je i svoje uenje o bojama. U njegovom shvatanju ima mnogo osedanja za timung, to se najvie vidi u Portretu njegovih roditelja, Hilzenbekovoj deci, Bekstvu u Egipat, Jutru na ovoj slici je odvojeno slikao ram sa ljiljanima (cvet Bogorodice). Realnosti se smenjuju po vertikali. Portret Otoa Sigizmunda, njegovog sina Runge je voleo da slika decu. Predimenzirao je svog sina, i uopte namerno preterivao u veliini dece, da bi pokazao kako neko tako mali moe brzo da poraste. Slikajudi monumentalne bebe, eleo je da pokae kako je prirodni rast jedno udo koje ovek nikada nede sasvim razumeti. Za njega je najvanije bilo da na primeru dece pokae koliko je priroda modnija od oveka. Runge je bio jedan od nosioca novog shvatanja, koje se protivilo antici, a zastupalo obradanje ka prirodi i studiji prirode. Runge je smatrao da umetnik mora da stvara u svojoj sredini, ime se objanjava njegova aktivnost u interesu oslobaanja Nemake od Francuske. I drugi umetnici su zastupali negovanje nemakog naina i umetnosti, a ovo shvatanje je bilo u otroj protivurenosti sa neoklasicizmom. Runge je prouavao bojeni spkatar, i za sobom ostavio jednu od prvih slikarskih interpretacija bojenog svetla. Inspirisao se iluminacijama srednjevekovnih rukopisa. Romantiari su odbacili shvatanje da je umetnost vie ukras nego nunost u svetu. U ukazivanju na stare uzore ukazivalo se na prvom mestu na Direra. Ipak, romantiari su ostali uporni u svom stavu, znaaju sadraja, ulozi simbolike, koja je postajala sve mistinija i sloenija. Sam Runge nije mogao da odoli a da ne prome svoje celo delo izvesnom notom poezije koja se graniila sa misticizmom. Tek u pojedinim sluajevima ona je dobijala sve odreeniji vid mrnje i borbe protiv Francuza. Ovo obeleje ranog romantizma je tek u novije vreme proueno. Centar ranog romantizma je bio u Berlinu. itav niz majstora se posvetio toj patriotskoj umetnosti, koja se ogledala u slikarstvu, grafici i karikaturi. Na prvom mestu je bio Runge, ije su teme imale simboliki karakter, ili su bile neposrednije vezane za savremene linosti. Berlinskom krugu su pripadali i Gotfrid adov, Ludvig Buhorn, inkel. adov je uao u polemiku sa Geteom, koji je smatrao da ne postoji patriotska umetnost, nego opte-oveanska, dok je za adova umetnost po sebi stalno patriotska. On je svojim karikaturama uzeo aktivnog ueda u stvaranju atmosfere protiv Napoleona i Francuza, iako su te karikature bile esto duhovite, ne grube, a njegova veza sa stvarnodu neposredna i iva. Drugi su manifestovali svoja patriotska osedanja kroz slikanje predela hunskih grobova, gotskih ruevina, nemakih brda, jelove ume. Sve je sluilo jedinom cilju borbi protiv neprijatelja. Drezden je takoe bio znaajan centar ove umetnosti. Od 1813, sa povlaenjem francuske vojske preko Rajne, patriotski motivi postaju sve neposredniji, i sloboda izraavanja postaje sve veda. Ona je dola do najvedeg izraza u grafici. Veliki broj ovih majstora je prikazivao Ruse, koji su postali veoma popularni u Nemakoj. Poetkom XIX veka, Minhen je postao znaajan umetniki centar. To je bilo doba buenja interesa za predeo. Minhen je tako postao sedite jedne kole pejzaista, koja se inspirisala domadim bavarskim predelom. Meu njima, jedan od najznaajnijih je Vilhelm Kobel, profesor na minhenskoj akademiji. U poetku slikar figura, postepeno je potinjavao figuru predelu, koji je dobijao romantiarski karakter. Kasnije, Ludvig I mu je naruio niz slika koje su predstavljale uede Bavaraca u Napoleonovim ratovima. I u njima je Kobel dao maha svome interesovanju za predeo, zanemarujudi ratne scene. Dela Opsada Kozela, Bitka kod Vagrama, Trke u Minhenu u kojoj je problem svetlosti uoen sa novim akcentima, pa je Kobel doveden u vezu sa impresionistima, kao njihov daleki prethodnik. Uporedo se bavio i grafikom, gde je predstavljao scene iz bavarskog narodnog ivota. Poslednjih godina je rasvetlio svoju paletu. Uporedo sa ovekom i predelom, obraivao je i ivotinje, naroito konje, kojima je davao znaajno mesto u ratnim slikama. Romantizam Vilhelma Kobela je uravnoteen i stian, ali svakako predstavlja antitezu neoklasicizmu. SLIKARSTVO NAZARENA Nazarenima se naziva grupa mladih nemakih slikara koji su u Rimu osnovali bratstvo Sv. Luke, u manastiru San Isidoro, koji su im francuske vlasti stavile na raspolaganje. Vodili su strog kaluerski ivot, pa su ih zato tako i nazvali (Hrist Nazaredanin). eleli su da se u potpunosti vrate u epohu gotike, i kombinovali gotiko naslee sa italijanskim kvatroentom. Najvedi deo ovih slikara su bili prostestanti koji su preli u katolicizam, a glavni predstavnici su Fridrih Overbek, Jozef Pfor i Peter Kornelijus. Nazarensko slikarstvo je u sebi nosilo narativno i didaktiko obeleje. Slikali su uglavnom portrete, a glavno polje rada im je bilo crkveno slikarstvo. Njihov stav je bio proet izvesnom mistinom notom, jer su verovali da vre vanu misiju. Zajedno sa sadrinom traili su i formu, mada su formu prilino zapostavili na raun sadraja. Za njih je naivnost bila vana, to se protivi stavovima akademizma. Po njihovom miljenju, trebalo je obnoviti stil i tehniku, fresku. Dali su uglavnom prosene rezultate. U Italiji su im se pridruili i mnogi slikari drugih nacionalnosti. Glavna dela su zajednike freske u Casa Bartoldi na Monte Piniju, kao i Overbekova slika Trijumf religije nad umetnostima i Hristos u kudi Marte i Marije; zatim Pforov Ulazak cara u Brisel i Kornelijusovo delo Josifa prepoznaju njegova brada (prikazana hridanska vrslina pratanja, velika analitinost). Ved dvadesetih godina nazarenski pokret je imao mnogo pristalica u Nemakoj. Kod njih je pohvalna bila tenja ka jednostavnosti, karakteru i srdanosti, a glavni nedostaci su bili u ljupkostki, harmoniji boja, tamno-svetlom i vazdunoj perspektivi. Nazarenski pokret se proirio i na druge zemlje, kako katolike, tako i drugih veroispovesti. Ved dvadesetih godina privukao je panju Francuza, naroito skulptora, koji su poeli da prikazuju gotske oklope i sline teme. Zapravo, pokret je imao uticaja na religioznu umetnost cele Evrope, pa i Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Vojvodinu na jugu i Rusiju na severu. iredi se, izgubio je od svoje istote, to je u nekim sluajevima otilo u suprotnost njegovim naelima, kao npr. Kod Ivanova u Rusiji. U naoj zemlji najpoznatiji koji je prihvatio umetnost nazarena je Jovan Klaji Solomonov sud i Put u Samaridanskim brdima. Koristi jako smele draperije, kao rafaelisti, intenzivne crvene, plave i narandaste potpuno nov kolorit. Zavrio je Beku akademiju. Takoe je i Dimitije Abramovi delovao u to vreme; zapravo, u vreme uticaja Nazarena, on je bio student na Bekoj Akademiji. Oslikao je tavanicu Saborne crkve.
28

15.

KAMIJ KORO POETIKA I DELO

U poetku je nailazio na otpor svojih roditelja, koji su eleli da se bavi trgovinom. Uspeo je da ih privoli na svoju stranu i odlazi kod slikara Mialona, poznatog pejzaistu tog vremena, gde je dobio klasino obrazovanje kojeg se kasno oslobodio. Bio je plemenita osoba, i, iako je delovao u vreme sa pripadnicima Barbizonske kole, sam joj nije pripadao. Koro je bio majstor u kompoziciji i slikanju valera, koje je po vanosti uvek stavljao ispred boje. U svojim prvim predelima slikanim za vreme boravka u Rimu 1825. do 1828. uspeo je da pronae sopstveni stil. Njegova originalnost se ogledala najvie u izboru motiva, pribliavanju valera i eliminisanju jakih kontrasta planova. Tako je ostvarivao izvanredne harmonije u odnosima. 1834. se ponovo vratio u Italiju. Umeo je da pronae lepote francuskog pejzaa. Koro je predstavnik subjektivnog i intimnog u pejau. Imao je specijalno svetlo i radio senke vezane za arhitektonske celine, pa se po tome moe odrediti deo dana. Bavio se plenerom slikanjem na otvorenom. Vremenom njegovo slikarstvo se oslobaa onih strogih veza sa prirodom, i fantazija i lirizam uzimaju sve vedeg maha. Posle 1860. dominira shvaranje sa vazduastim timungom, magliastim i iskriavim, i to mu je pribavilo naroitu slavu i trgovaku vrednost. Njegov princip hijerarhije slikarskih vrednosti je bio slededi kompozicija, valer, boja. Ni ovaj drugi period nije bez privlanosti, ali definitivno zaostaje za prvim. Koro je bio i slikar figura, koje za vreme njegovog ivota nisu bile dovoljno cenjene. Odlikovale su se izvesnom naivnodu i spontanodu, ali su komponovane i naslikane snano, sa izvesnim modernim akcentima. Moe se redi da se on samo hronoloki poklapa sa razvojem romantizma, dok njegova koncepcija predela i shvatanje portreta prilino oteavaju posao klasifikovanja njegovog dela. Bavio se i bakropisom, gde je bio veoma slobodan u potezu, u tumaenju oblika, nevezan za tradicionalni postupak bakropisa i bakroreza, i ceo ovaj aspekat njegovog dela jo vie upotpunjuje njegovu originalnost. Iako je nastao u okviru romantizma, francuski predeo ne moe u potpunosti da se vee za njega, ved predstavlja vie novi talas koji je obuhvatio jednu drugu oblast, koja je sticajem okolnosti bila suprotna neoklasicizmu i stoga ula u okvir romantizma. Crkva u Rimu Pogled na Forum Put u selo odustao je od pravila linearne i vazdune perspektive. Prostor je stvarao u odnosu vede-manje, a planove tamno-svetlotamno-svetlo. Kude je redukovao i uopte slikao bez suvinih detalja, kako bi doao do sutinske forme. Kude je svodio na geometijske figure. Katedrala u artru ovde se ved pojavljuju realistiki momenti. Koristio je hladnu svetlost, a sve deluje vanvremenski; predmeti kao da su zaleeni. Ovom slikom je hteo da glorifikuje Francusku. Most u Mantu trouglasta klinasta perspektiva; dijagonala je postojana, dok se vertikale ritmiki sputaju; sam most se suprotstavlja vertikali Pred kraj ivota se bavio i portretom Agostina najvie lii na Mikelanelove Sibile, naslikana je monumentalno. Devojka sa biserom najvie lii na Rafaela i uopte visoku Renesansu. U portretima je na izvestan idealizovan nain prikazivao oveka.

29

16.

PRERAFAELITI POETIKA I DELO

Nisu pripadali ni romantizmu ni realizmu; oni su na neli nain objedinili ova dva pravca. Sredinom XIX veka engleska umetnost se nalazila u poloaju koji je jedna grupa mladih slikara smatrala potpuno beznadenim. U takvom raspoloenju, oni su se okupili jedne veeri 1847. i prelistavali zbirku bakroreza koji su predstavljali freske u pizanskom Campo Santu. Tako su u delima italijanskih primitivaca pronali ono to su uzalud traili kod savremenika. Godinu dana posle ovoga, osnovali su Drutvo prerafaelita. Osnivai su bili: Holman Hant, Dante Gabrijel Roseti, Don Everet Milej, Dems Kolinson, Frederik Dord Stefens, Toma Vulner i umetniki kritiar Vilijam Mihael Roseti. Uzori su im bili Mazao, Girlandajo, Botieli i Mantenja, suvi, ali besprekorni crtai, i kralj Artur i Merlin iz nacionalne istorije. Oni su ustali protiv kolskih pravila i propovedali povratak prirodi koju je trebalo kopirati naivno, kako su to radili italijanski primitivci pre Rafaela. Insistirali su na preciznosti i mnotvu detalja. Prikazivali su istinu i najavili realizam. Don Raskin, engleski istoriar i estetiar, branio je ovaj pokret i obezbedio mu mesto i priznanje pred javnodu, koja je iz poetka bila neprijateljski raspoloena. Pozadina prerafaelitskih predela je raena po stvarnom predelu, portreti uvek predstavljaju ive linosti, a svaka pojedinost je naslikana na isti nain. Neki su smatrali da je neorenesansa opta pojava ovog vremena, i da tu treba svrstati i prerafaelite, dok su ih drugi povezivali sa npr. Grupom Morisa Ke iz Davidovog ateljea i Nazarenima iz Nemake. Kako bilo, na njih je interesovanje za kulturu i umetnost Srednjeg veka imalo veliki uticaj. Kvatroenstisti su takoe ovde bili prvi put otkriveni, i ostali su od tada na dnevnom redu. Prerafaeliti su preuzeli formalne umetnike vrednosti, duh, jedinstvo religioznih i umetnikih shvatanja i naivnost kvatroentista. Takoe, oni su bili i majstori forme, poznavaoci anatomije, perspektive i niza umetnikih disciplina koje je antika negovala. Dok su Nazareni u Nemakoj klasifikovani kao romantiari, ocene prerafaelita su se vremenom menjale, pa su u poetku klasifikovani kao realisti, da bi kasnije poprimili manifestacije romantizma ili bar preteno romantizma. Za njih je bila karakteristina idejnotematska komponenta, koja je vie bila ispoljena u sadrini nego u tehnici, tj. Literarni momenat je esto odnosio prevagu nad likovnim. Tehniki problemi su ak bili zapostavljeni. *Raskin: Nema gore pojave u delima mladih umetnika nego to je odved velika tehnika soretnost; to je znak da su oni sa svojim delom zadovoljni i da nisu pokuali nita vede od onoga to ved znaju. Pod Raskinovim uticajem oni su eleli da otkriju prirodu na nov nain: kroz prizmu slikarstva Kvatroenta. Svet prerafaelita je bio vetaki, linearan i izvitoperen esto u dekorativne forme, i samo je delimino odgovarao Raskinovoj oduevljenosti pejzaom, naroito Tarnerovim, pa je ostalo udno kako je Raskin uspeo da pomiri te dve stvari. Zaetnik pokreta je bio DANTE GABRIJEL ROSETI, sin napuljskog karbonara, profesora italijanskog jezika na Kraljevkom koledu u Londonu. Odrastao je okruen delima Dantea, ekrpira, Getea, Skora to je uticalo na razvoj njegovih sklonosti ka dramatinom, osedajnom i tajanstvenom. Rano je poeo da ilustruje dela koja je itao. Bio je nedovoljno umetniki obrazovan, to su mu do kraja ivota, a i kasnije, zamerali. Govorilo se da nije imao pojma o proporcijama, o reljefu, ni o perspektivi, i da je to bilo prirodno, spontano neznanje, koga izgleda nije bio ni svestan. Slikao je scene gde su kude bile jedva vede od ljudi, a figure izgledale kao istesane od drveta. Ipak, njegova vizija je bila sugestivna i originalna. To obeleje se najvie vidi u njegovim ranim radovima. Obraivao je prvenstveno legendarne scene, mistine ili poetine, koje strogo uzev, nisu bile slikarski motivi. Prva izloena slika je bila Marijino detinjstvo, zatim Blagovesti. Obe su se odlikovale bizarnodu koncepcije, kompozicije i pojedinosti, ali posle toga nije vie izlagao javno. Bivao je obuzet pojedinim motivima (Danteov spev) ili linostima (gospoa Sidal, gospoa Moris), i uspevao je vremenom da stvori sve udnija dela. Elizabet Sidal, krojaica, je postala kasnije njegova ena i prva glavna inspiracija. Posle njene rane smrti, Roseti slika sliku Beata Beatrix, u kojoj je u potpunosti sublimirana linost Elizabete Sidal. Ubrzo potom je otkrio nove modele: enu Vilijama Morisa, koja ga je inspirisala za niz slika: Venus Vesticordia, Ladz Lillith, Regina Cordium, Rosa Triplex, Marijana, Proserpina, La donna della finestra, a potom i godpoe Stilman i Vilding. U koncepciji ovih enskih figura se odvojio od prerafaelitskog shvatanja i teio ka ostvarenju izvesne ulne i erotine lepote, koja je vie bila orijentisana ka delima visoke
30

Renesanse. U poslednjim slikama je stvorio monumentalnu ensku figuru. Imao je ogromni uticaj na svoje savremenike. FORD MADOKS BRAUN je bio Rosetijev uitelj, i, po miljenju nekih, pretea prerafaelista. U kasnijim delima je i sam pretrpeo uticaj prerafaelista. Imao je obiaj da pretrpava sliku do zasidenosti. Kod njega se drama zavrava karikaturom, a strast grimasom. Celog ivota je slikao kao mlad ovek. Nije bio lan prerafaelista, i ne zna se da li je odbio poziv u drutvo ili nije ni bio pozvan, ali je u svakom sluaju znaajno uticao na njih, naroito na Rosetija. U poetku se bavio religioznim temama, a kasnije obrauje i savremene. DON EVERET MILEJ je jo kao dete pokazao slikarsku zrelost i u 15oj godini dobio nagradu za slikarstvo, a u 19oj postaje lan pokreta. U poetku je bio romantiar, ali je od 1848. poeo da slika u prerafaelistikom duhu, zbog ega je u poetku ismevan. Te prve slike su Radionica drvodelje i Lorenco i Izabela, u kojoj su bili predstavljeni svi prerafaelisti u raznim ulogama. Radionica drvodelje pokazivala je Isusovog oca kao drvodelju, i malog Isusa sa stigmatama na rukama i nogama. Svi su predstavljeni bez oreola, i cela kompozicija je delovala vie kao anr scena, zbog ega su svi bili okirani. Tadanjim savremenicima je to liilo na stolarsku ranju ondanjeg Londona. Svi su bili revoltirani kako je jedan slikar mogao da predstavi jednu sakralnu scenu tako banalno. ak je i Dikens ovo nazivao primitivnim slikarstvom. Na njoj su figure izduene, nemaju skladne proporcije. Milej gradi kompoziciju na temeljima kvatroentovskog istraivanja anatomije. Izloena je na prvoj izlobi prerafaelita. Za sliku Smrt Ofelije model je bila Elizabeta Sidal. Posle 1870. se posvetio portretu i slikao mnoge linosti iz redova plemstva i buroazije. Vremenom je postao profesor na akademiji koju je u poetku toliko mrzeo. VILIJAM HOLMAN HANT je bio mnogo dosledniji predstavnik prerafaelistikih ideja. Prvo je izlagao motive iz italijanske i engleske srednjevekovne umetnosti i anr scene, a potom se posvetio religioznom slikarstvu. Njegov stil se ogleda u konciznosti i realnosti oblika i sirovosti boja bez obzira na tonske prelaze i polusenke. Tematika mu je propovednika i moralna. Dela: Svetlost sveta, Senka krsta. EDUARD BARN-DONS je jedan od najvanijih sledbenika prerafaelista. Bio je prvo student teologije, ali se zainteresovao za slikarstvo kada je video dela Hanta i Rosetija. Stupio je kod Rosetija u kolu da ui crtanje. Roseti je kolu drao krajnje udno, ne uedi svoje uenike tehnikim stvarima; traio je od njih samo da slikaju i crtaju, ne maredi to neki od njih nisu znali nita. Roseti ga je povezao sa Raskinom, koji ga 1859. odvodi u Italiju, i tamo Barn-Dons otkriva svoje uzore koji de ostati presudni za celo njegovo stvaralatvo Botielija, Mantenju i Karpaa. Imao je i mecene. 1862. ponovo odlazi u Italiju, posle ega nastaje period plodnog rada. Teme su mu bile mitologija, Biblija, keltske legende, Srednji vek. Njegov tip ene je takoe bila Elizabet Sidal. Voleo je simboliku i izvestan idejni svet, a za itav niz kompozicija je naao direkte uzore kod majstora rane renesanse. Nije bukvalno shvatio Rosetija, i kasnije se trudio da stekne to vie strunog i tehnikog znanja. Njegovo delo je ogromno. Posle 1861. je radio nacrte za vitrae u mnogim crkvama u Engleskoj, u kolama i hotelima. Za ameriku kolu u Rimu je porjektovao mozaik Drvo ivota. Najbolje slike su arobnjak Merlen, Venerino ogledalo, Ljubavna pesma, Kralj Kopetua i prosjakinja, Bakarna kula, Morske dubine, Spoza di Libano itd. Osnovao je i preduzede koje se bavilo raznim poslovima iz oblasti primenjene umetnosti. Pokret prerafaelista je uzeo mnogo ire razmere i pojavio se u drugim granama primenjene umetnosti. itav niz umetnika je zastupao te ideje, koje su se krajem 19 veka kristalizovale u Modern Style. Oni predtavljaju preteu avangarde 20. veka. Dalji razvoj engleskog slikarstva bio je u znatnoj meri uslovljen pojavom impresionizma.

31

17.

BARBIZONSKA KOLA POETIKA, PREDSTAVNICI I DELA

Tridesetih godina 19. veka, predeo dobija novi znaaj, za razliku od shvatanja Davidove kole, gde ili nije imao znaaja, ili je i dalje predstavljan herojski i morao da bude opravdan linostima i motivima iz klasine epohe. Romantiarska revolucija je podstakla umetnike da slikaju francuski predeo, naroito kada nisu bili u mogudnosti da putuju u Italiju. Tada je uoena dra francuskog predela. Veliki udeo imali su i engleski pejzaisti, koji su za vreme Restoracije izlagali u pariskim salonima. Pripadnici Barbizonske kole uglavnom nisu koristili vazdunu perspektivu. Pokret se zavrava impresionizmom i tek tad je prihvadeno. Iako je nastalo u toku industrijske revolucije, na slikama nema tragova vozovima i fabrikama. esto koriste zlatne tonove. Podravali su uenje o Panterizmu po kom se Bog vidi u svakoj sitnici i detalju, i On je taj koji je stvorio sve; Barbizonci su upravo to eleli da pokau. Sve slike imaju miran, spokojan, zaleen vazduh, eledi da pokau kao da se svi dive Bogu. POL NE je bio jedan od obnovilaca moderne kole pejzaa. Bio je realista u pogledu stila i izvrstan kolorista, kao mnogi romantiari, mada su njegove slike vremenom pocrnele. Motive je nalazio u okolini Pariza kod Sevra i Sen Klua. TEODOR RUSO se formirao skoro sam, kopirajudi holandske pejzaiste i animaliste i radedi u umama Kompijenja i Fontenebloa. Od kraja tridesetih je stvorio niz snanih dela koja su nailazila na neprijateljstvo kod irija i publike. Taj stav se menja tek posle Revolucije iz 1848., mada publika i dalje nije kupovala njegova dela, pa Ruso odlazi u Barbizon, gde se posveduje slikanju motiva koji su mu najzad priutili slavu i priznanje: Bara, Selo pod drvedem, Izlaz iz Fontenbloske ume. Bio je majstor u prikazivanju anatomije drveda i dobar kolorist. Njegove slike su slikane i preraivane vie puta, pa je retko koja zadrala prvobitni izgled. Po crteima zapravo stiemo glavni utisak o njegovoj umetnosti. Bavio se i bakropisom. IL DIPRE je drugi predstavnik Barbizonske kole. Karijeru je zapoeo u Salonu 1831, predelima Francuske koji su bili veoma zapaeni. Posle toga je otiao u London, gde su na njega u velikoj meri uticala dela engleskih pejzaista. Po povratku iz Engleske radio je zajedno sa Rusoom neko vreme esto bi zajedno birali mesta sa kojih su slikali. Njegov potez je bio sainjen od gustih nanosa boje, koji reljefno daju granicu izmeu svetlog i tamnog. Naroito su ga privlaila olujna neba. Na njegovim delima priroda je kljuna; hteo je da pokae koliko je ovek mali, te ga predstavlja kao detalj. Dela: Mali ribar ARL FRANSOA DOBINJI je vrlo rano otputovao u Italiju, gde je vie vremena provodio gledajudi umetnika dela nego radedi. Iz toga je izvukao vane pouke, koje su se najvie odnosile na njegov iskren stav prema prirodi i naroito francuskom predelu. DA bi mogao preiveti, radio je ilustracije za knjige. Prvi put je izlagao u Salonu 1838. Notr Dam u Parizu. Uporedo sa slikanjem predela, bavio se i bakropisom. Zalazak sunca u oazi. Slikao je obale Sene; napravio je amac koji mu je sluio kao atelje, to de kasnije impresionisti iskoristiti. Otiao je najdalje u idejama Barbizonske kole. NARSIS DE LA PENJA, slikar panskog porekla je, kao i Dipre, zapoeo karijeru izlaganjem na Salonu 1831. Godinama je slikao motive iz Fontenebloske ume, dodavajudi nimfe, venere, amore, kupidone i sl. Glavna dra njegovog dela je bila izvesna spontanost koja se deavalau prvim fazama slike, a gubila se ako bi sliku vie obraivao. Njegovo delo mnoge podseda na El Greka. ANRI MIEL dela: Oluja predstavlja prirodu samu po sebi. ORE KRSTID, na umetnik. Slikao je aak i iu tipografske panorame.

32

33

18.

REALIZAM IDEJE I PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS

Iako se uzima da realizam poinje etrdesetih godina, njegove manifestacije se vide jo ranije. Romantiari su imali zasluga u oslobaanju umetnosti od neoklasicizma i antike i uinili znaajan korak napred, a realisti sa tom tenjom idu jo dalje i trae istinu oko sebe, u ivotima obinih ljudi, seljaka i fabrikih radnika. Vaan udeo u formiranju novih shvatanja imala je i tadanja savremena literatura u Francuskoj (Balzak, Stendal..). Sukob izmeu buroazije i proleterijata kulminirao je u revoluciji 1848. godine, a ova borba radnike klase se morala odraziti u likovnoj umetnosti. Veliki znaaj su imala i pozitivistika i materijalistika shvatanja savremene nauke. Umetniko delo poinje da dobija odreeno politiko, pa nekad i revolucionarno znaenje. Osloboena misticizma, sentimentalizma i antike, umetnost ide pravo ka prirodi i istini. Nove tenje su naile na opoziciju u oficijelnim krugovima. Ove realistike teme sa politikom notom u umetnosti nailaze na neprijateljski stav zvanine umetnosti i nosilaca dravne vlasti. Javnost nije bila spremna da prihvati i favorizuje slikarstvo koje je budilo svest radnike klase. U pogledu tehnike, realizam nije donosio skoro nita novo. Koridena je mahom paleta bolonjskih slikara, mrka ili tamna. I u pogledu forme nije bilo znaajnih novina. Glavna promena je bila u izboru tema, pa se tako junaci iz mitologije ili srednjevekovne istorije zamenjuju seljacima, fabrikim radnicima i obinim graanima. Pronalazak fotografije je takoe imao veliki znaaj. Fotografija poinje svoj glavni trijumfalni pohod 1839. godine. Napoleonovi ratovi su doveli do toga da se narodi meusobno vie zblie i upoznaju. Prilikom borbi dolazilo je i do razmene kulturnih vrednosti, a to vreme karakterie i tehniki progres koji je menjao lice feudalne Evrope. Komunistiki manifest iz 1847. je takoe imao velikog udela u buenju svesti o zajednikim interesima radnike klase. Realizam je brzo dobio pristalice u svim zemljama Evrope, mada se njegov karakter razlikovao u zavisnosti od politike i drutvene strukture tih zemalja. Tako je u Francuskoj bio uperen protiv reima Drugog carstva, u Nemakoj je ostao na umetnikom nivou, a u Belgiji i naroito Rusiji je dobio veoma izraenu socijalnu notu. Pojava da umetnik postaje aktivna politika linost je karakteristina crta francuskog realizma.

19.

GISTAV KURBE POETIKA I DELO

Najvede ime francuskog realizma. Smatran je voom realistike kole. Vaan izvor informacija o njemu je njegova kratka autobiografija. U mladosti je godinu dana proveo kod jednog profesora matematike G. Delija, koji je, kriom od porodice, podravao njegovu ljubav prema slikartsvu. Kurbeov otac je eleo da on postane advokat. Po dolasku u Pariz, bio je veoma razoaran slikama francuske kole. Bio je veoma originalna linost i sjajan govornik, pa su ga neki zvali 'Kurbe propovednik'. U svom delu nastavio je tenje koje su imali Gro i eriko, a od samog poetka je ostvario slikarstvo ravno najboljim slikarima tog doba. Paralelno se bavio i prouavanjem filozofije. Borio se protiv paganizma, grke i rimske umetnosti, renesanse, katolicizma, bogova i polubogova. Radio je protivno romantizmu, l'art pour l'art-u i klasicizmu. Morao je da se bori kao niko protiv ustanova koje su upravljale Francuskom tada, a koje su mu odbijale najbolje slike. 1849. republikanci su mu dali medalju kako bi ga zatitili od odbijanja. 1850. je poeo izlaganje svojih slika po celoj zemlji, nazivajudi se majstorem-slikarem sa velikim plakatima i odobrenjima predsednika optina. Izlagao je irom Evrope i svuda stvarao nove pristalice. Stvarao je esto u serijama po dvadeset ili trideset slika. Teme su bile seljaci, varoani, savremene ene, lovovi, cvede, ivotinje, predeli. Glavna dela su: Pogreb u Ornanu (ogromnih dimenzija, linosti su u prirodnoj veliini, melanholino;, Povratak popova sa sastanka, Tucai kamena, Povratak sa vaara, Atelje, Seoske gospoice, ene koje reetaju ito, Odmor posle veere. 1855. je imao samostalnu izlobu koja je naroito doprinela njegovoj popularnosti. Napoleon III ga je odlikovao krstom legije asti, ali on sa velikim publicitetom odbija to odlikovanje. Versajci su ga optuili da je uestvovao u ruenju Vandomovog stuba, posle ega je osuen da plati ogromnu odtetu. 1873. je emigrirao u vajcarsku, gde je nekoliko godina kasnije umro od ciroze jetre. Kurbeovo delo je razliito ocenjeno. Isticao je nedostatke oveka, pa je bio proglaen i osobom kojoj je glavni ideal bila runoda. Uzori su mu bili holandski i naroito panski slikari, od kojih je prihvatio i realistian stav i tamnu paletu. Svuda je nailazio na pristalice, ali je on insistirao da nikome ne bude profesor, niti da iko bude njegov uenik, ved samo saradnik. Sa njima je delio svoje metode i estetske principe: 1. Nema kola umetnost je bitno individualna; 2. Umetnost je savremena ne primenjuje se ni na prolost, ni na bududnost; 3. Slikarstvo je prikazivanje vidljivih predmeta (ne izmatanih); 4. Lepo je u prirodi lepota koju prua priroda je via od one koju umetnik moe da izmisli; 5. Lepo je vezano za vreme i sredinu. Posedovao je izvanredno osedanje za interpretaciju i materijalizaciju vienih stvari. Sluio se mnogo slikarskom pahtlom. Ipak je bio
34

daleko bolji u prikazivanju prirode (ivotinja, predela i mrtve prirode), nego u figuralnim kompozicijama, koje je ponekad koristio kao ilustracije odreenih poroka iz doba carstva (Kupaica, Gospoice sa obala Sene i Ljubavnici u polju problem prostitucije; Povratak popova sa sastanka pijanstvo popova; Buenje Venere i Psihe lezbejstvo). Imao je izrazitu tenju da uvek umetnosti da izvesno znaenje. Njegovo shvatanje prirode je esto ilo na tetu likovnih vrednosti. Ponekad je zapadao u odreenu narativnost i ilustrativnost. Napisao je umetniki manifest u kom je objavio sve svoje ideje. Miljenja savremenika o njegovom delu su veoma razliita.

20.

AN FRANSOA MILE POETIKA I DELO

Seljakog porekla, bio je slikar seljakog ivota i to je njegovo glavno obeleje, mada je bio prilino obrazovan. Kao mlad, najpre je bio u ateljeu Delaroa, ali odlazi posle neslaganja sa njim i nekoliko godina ivotari slikajudi portrete. Po povratku u Pariz najpre radi
35

kompozicije sa antikim temama: Dafnis i Hloe, Prinoenje rtve panu. Poeo je da izlae 1840. i to dva portreta, a 1844. je izloio enu sa testijom mleka i as jahanja. U slobodnom Salonu 1847. je izloio Robovanje Jevreja u Vavilonu i Sejaa, koja je zapaena i otkupljena i predstavlja zaetak njegove kasnije orijentacije. Ipak, zbog nematine je otiao u Barbizon. Kao seljak, umeo je prisnije da oseti ivot seljaka, napore, portvovanje, veliinu rada. Pripisivane su mu socijalne ideje i neke od njegovih slika su savremenicima izgledale kao otvoren poziv na pobunu protiv drutvenog ureenja. Mada on to nije radio, vie je eleo da zapravo istakne velike napore obinog oveka. Neki kritiari su mu zamerali to to je seljake prikazivao tako monumentalno kao i zbog tehnikih nedostataka slikao je suvie gustom, meanom bojom. Sam Mile je govorio kako ga u umetnosti najvie zanima oveanska strana, ali kako mu se ona nikada ne ini veselom; isticao je napor seljakog ivota. Mileov stil karakterie monumentalnost figura, strogost u izboru sporednih elemenata i znaaju zadnjeg plana, povezanost figure sa predelom, logina raspodela povrina i valera. Negovao je osedanje za kompoziciju i odnos elemenata. Uspeo je da u modernu umetnost uvede taj itav novi svet i da mu da pravo graanstva. Figure seljaka, okupiranih obinim poslovima, na svojim slikama je izdizao do izvesne tihe i sumorne velianstvenosti. Bio je i slikar pejzaa, gde je uglavnom prikazivao prolazne trenutke atmosfere i veernje svetlosti. Glavna dela su: Seja (ovde prikazuje sejaa kao mitski vanog, univerzalnog sejaa koji to radi vekovima; portret nije personalizovan, lice je u dubokoj senci, ime naglaava gest; kolorit je redukovan), ianje ovaca, Pabirarke, Veernje, Pastirka koja uva ovce, Guarica

21.

ONORE DOMIJE POETIKA I DELO

Najstariji predstavnik borbenog francuskog realizma i najvedi karikaturista 19. veka. Stvorio je snaan individualni stil. Najpre je bio u ateljeu Davidovog uenika Lenoara, zatim upoznaje litografa Ramlea, koji ga uvodi u tehnike litografije, a ved sutradan prodaje svoju prvu litografiju. Bio je veoma zainteresovan za politiku i posle julske revolucije stupio je u grupu koja je izdavala list 'La carricature', gde je objavio svoje prve crtee. Radio je karikature parlamentaraca, karljevske porodice i kralja Luja Filipa koju je nazvao Kruka. Ovaj vic se brzo proirio po celoj zemlji, pa i ire, te su i neki strani vladari kralja nazivali krukom. Zbog karikature Gargantua bio je osuen na 6 meseci zatvora. Posle ovoga ulazi jo vie u politiku borbu, ali sada bez zlobe, izazivajui svojim karikaturama obino gromoglasan smeh. Ipak, umeo je da vidi i ozbiljne scene i da ih prikae sa ubedljivodu, kao to je na Ulici Transnonen 15 aprila
36

1834, gde je prikazao leeve ljudi ubijenih od strane vojske kralja Luja Filipa. Kada je zakonom o tampi ukinuta Karikatura, osnovan je arivari, u kom je Domije poeo da prikazuje scene naravi i stekao veliku popularnost. U ovim litografijama se njegov stil kristalizovao. Njegove figure su bile svedene na bitne oblike, dobro konstruisane sa izvesnom monumentalnodu. Prikazivao je tipove malograana, advokata, pralja, putnika trede klase; uopte, mali ovek je bio njegov favorit. Posle revolucije 1848. eleo je da napusti karikaturu i bavi se samo slikarstvom, mada, koliko god i njegove slike bile sjajne, publika je u njemu tada uvek videla litografa. Tek kasnije, posle impresionista, moglo se zakljuiti koliko je Domije zapravo imao uticaja i udela u modernoj umetnosti. Bio je majstor kompozicije i znalaki odreivao odnose izmeu glavnog i sporednog. Njegov kolorit je topao, saet i postavljen u irokim povrinama, a stil snaan, jezgrovit i fokusiran samo na bitno, likovno i tematski. Figure je esto stilizovao i predstavljao oveka izduenim, sa nogama na ivici da postanu kopita. Zanimljivo je i to kako je uspevao da gradi potresnu priu bez preterane sentimentalnosti. Za ivota je uradio preko 4000 litografija i bio uzor Pikasu. Poto ga publika nije shvatala i dovoljno podravala kao slikara, vratio se litografiji. Ali, dravni udar i proglaenje Carstva 1852. su mu ponovo ograniili aktivnost. Tada je poeo u arivariju da pravi jednu vrstu dnevnika, gde je prikazivao svakodnevne dogaaje u hroniarskom stilu. Ipak, ta umetnost je polako umirala, i Domijeu je otkazan ugovor, te je morao da pone da se bavi kojekakvim poslovima kako bi preiveo. Ubrzo je morao da se povue van Pariza. Tada ga je pomogao slikar Koro. 1875. je oslepeo i dobio penziju od drave, a 1879. godine je umro. Pred kraj ivota se bavio skulpturom, radedi uglavnom minijaturne figure poznanika od gipsa, obino po osedaju. Od poznatijih dela istiu se: Istono pitanje, Dobra stara vremena, Osmeh pronalazaa igle na topu, Putnici vagona trede klase (slika; kao da je jedan od putnika, daje slici ivost i prisnost), Begunci

22.

REALIZAM U SKULPTURI POETIKA I PREDSTAVNICI U FRANCUSKOJ

to se tie tematike skulptura je bila u zakanjenju za slikarstvom. Tek od 1870. godine se u skulpturi javlja interesovanje za malog oveka, seljaka i radnika. Jedan od glavnih predstavnika je IL DALU. On je 1870. izloio u Salonu jednu statuu vezilje raene po prirodi. Emigrirao je u Englesku i tamo nastavio da radi, inspirisan svojim najbliim okruenjem; radio je figure ena koje sede, itaju ili rade, seljanki koje doje decu ili seljaka obuenih u njihovu nonju. Na njegovo delo je veliki uticaj ostavio boravak u Belgiji i studiranje Rubensovih slika. Obraivao je i terakotu. Umeo je da pomiri naturalistike sklonosti sa dekorativnodu. Dela: Trijumf republike (nalazi se na Trgu naroda u Parizu), spomenik Eenu Delakroi (Luksembuki park u Parizu), Seljak Drugo znaajno ime realizma u skulpturi je KARPO. On je zapravo uneo naturalistike elemente u francusku skulpturu, nasuprot itavom krugu savremenika koji su ostali pri klasicistiko-akademskim, mada je bio miljenja da skulptura ne treba u potpunosti da imitira stvarnost. U mladosti je uz pomod zemljaka primljen u kolu lepih umetnosti. Njegovi prvi radovi nisu naili na priznanje Podinjavanje Abd el Kadera. 1854. godine je otiao u Rim, gde je posle izvesnog ugledanja na Rida otkrio sopstveni stil, svoju temperamentnu i vatrenu prirodu, naroito u grupi Ugolino sa sinovima. To je naturalistika studija figura. Iako u Rimu primljena sa
37

oduevljenjem, u Parizu se nije dopala. Tek kasnije je Ugolino izraen u mermeru po jednoj privatnoj narudbini. U ovoj skulpturi Karpo je dao maha svojoj mladalakoj romantiarskoj inspiraciji i interesovanju za ekspresiju. Zatim je poeo da se bavi portretima ljudi iz visokog drutva, diplomata, knjievnika, uglednih ena. 1865. je po narudbini radio dekoraciju paviljona Flore u Luvru. Flora je originalna zamisao: mlada ena snanih oblika dri obilje lida, a oko nje su deca okruglih udova u ivim pozama. Njegovo je i delo Igra za Parisku operu, gde se vidi jo intenzivniji izraz i razuzdaniji pokreti, mada nije vodio rauna o arhitekturi prostora u kom je skulptura trebalo da stoji, a i okarakterisana je kao nepristojna. Ipak, Karpo je ostao nedostini majstor pokreta i osedanja za istinito i realno. Radio je i grupu etiri dela sveta za fontanu parka Pariske opservatorije. Ovde izgleda kao da se koristio ranijom kritikom, pa je skulptura uraena znatno mirnije, sa vie jednostavnosti i monumentalnosti. Imao je podrku Drugog carstva, zbog ega je i mogao da radi brzo i stvara znaajna dela. Ipak, delom zbog toga, iscrpljen od tolikog posla, umro je veoma rano. Uveo je i jednu tehniku novinu umesto mermera koristio je zemlju.

23.

REALIZAM U NEMAKOJ IDEJE I PREDSTAVNICI

Najvedi znaaj za obnovu nemake umetnosti imala je meunarodna izloba u Parizu 1867. godine. Realizam je nejneposrednijeg uticaja imao na mihnehnsku kolu. Nemaki realizam je pak najvie uticao na na, poto se veliki broj naih umetnika tamo kolovao. Vezuje se za francuski, ali je nazvan naturalizmom, jer su Nemci jo doslednije i preciznije prikazivali prirodu. VILHELM LAJBL je studirao u Minhenu i Parizu, gde je upoznao dela Kurbea i Manea. Obraivao je jednostavne motive jednu do dve figure a glavna tema mu je bila ovek. Radio je u slobodnim i irokim potezima, a u kasnijim godinama se vidi uticaj impresionizma. Radio je nekoliko figurativnih kompozicija na kojima se vidi uticaj Kurbea. Iz Francuske se vratio u Nemaku, zbog ega su ga zemljaci doivljavali kao izdajnika. Poslednjih godina ivota se povuako u bavarske Alpe, gde je slikao ivot tamonjih seljaka. Prikazivao je modele esto iz prevelike blizine, zbog ega je pravio greke u perspektivi. Njegova najpoznatija dela su: Tri ene u crkvi, Lovokradice (zbog tih greaka ovu sliku je isekao i sauvao samo portrete), Nejednak par, Seoski politiari, Seljanke iz Dahaua, Portret grofice Trojberg, U predsoblju (intimna scena, devojka u uglu), Portret devojke pored prozora (neosvetljeni deo u potpunom mraku, a osvetljeni skoro potpuno beo ovako de raditi ore Krstid) HANS TOMA se ugledao na Direra. Radio je pejzae i figure i sve to povezivao sa biblijskim temama. esto je slikao difuzno svetlo i jasno osvetljenu prirodu. Bekstvo u Egipat (mukarac, ena, dvoje dece; Rajna), Vodopadi Rajne (pojavljuje se i duga) ADOLF MENCEL je od romantinih litografija, u kojima je glorifikovao pobede pruske vojske u Napoleonovim ratovima, evoluirao ka
38

realizmu i impresionizmu. Sa 17 godina nalsedio je grafiku radionicu svog oca. Predstavljao je nacionalnu istoriju kao trenutna deavanja. Njegove teme obuhvataju savremeni ivot od linosti vladara pa sve do obinog seljaka. Polje njegovog interesovanja bilo je preveliko, i uopte celo njegovo delo je prepuno protivurenosti. U nemako slikarstvo je uveo novi motiv fabriku (elezara u Kenigshite). Posle boravka u Parizu 1867. orijentie se vie ka slikanju savremenog ivota, a njegova realistika shvatanja se pribliavaju impresionizmu. U Parizu su nastale Nedelja u Tiljerijama, Nedelja na pariskim ulicama, Zooloki vrt, Zidari, Seoski kova, Seoski otra. Kod njega se ponekad vidi i nostalgija za prolodu, pa slika scene iz Tridesetogodinjeg rata, po sedanju. Govorio je da treba slikati ono to vidi i kako jeste, ak i negativne strane. Zanimalo ga je nodno vetako osvetljenje. Umetnikova sestra sa svedom Stepenite nodu Voz (komplikovana tema za to vreme naroito, jer voz je u pokretu, a realizam na snazi..) Od 80tih godina, u Nemakoj se javlja uticaj impresionizma.

24.

REALIZAM U RUSIJI IDEJE I PREDSTAVNICI

Od 60tih godina 19. veka postaje jako izraen karkater samostalnosti ruske umetnosti. 1865. uenici akademije su odbili da slikaju jedan motiv iz germanske mitologije, i tako je poeo da se osniva pokret pobunjenika protiv Akademije i akademizma. Oni su osnovali udruenje iji su lanovi bili obavezni da ive zajedno i da dele eventualne porudbine. Tu je i poreklo pokreta tzv. Peredvinika (putujudi slikari), koji je osnovan 1870. godine. Njihova namera je bila da oslobode umetnost od centralizacije, te su organozovali pokretne izlobe kako bi se umetnost podelila i sa stanovnicima provincija. Lozinka im je bila pridi narodu. Rusko akademsko slikarstvo je imalo internacionalni karakter, a peredvinici su eleli da se oslobode upravo svega stranog, naroito francuskog, u emu su nekada ili do te krajnosti, da nisu eleli da vide i iskoriste iskustva francuskih umetnika koji su im bili i slini. Sve ovo je bilo odraz optih prilika u Rusiji, politikih i drutvenih. Sam pokret ima svoju idejnu predistoriju u delima filozofa i kritiara materijaliste Belinskog, koji je bio ogoreni protivnik pristalica l'art pour l'art-izma, i koji je ukazao knjievnosti i umetnosti na put ka realizmu. Za njega, umetnost ne treba da bude 'ogledalo ivota', ved njegov 'revizor i kontrolor'. Ta izraena socijalna nota u delima peredvinika je imala borbenost koja jerazdvajala ruski realizam od realizma u svim drugim zemljama. Bio je nepomirljiv u borbi za kulturu i obrazovanje narodnih masa. Neki umetnici su paralelno radili i istorijske teme, predeo i anr, dok su drugi birali iskljuivo socijalne motive. ILIJA EFIMOVI REPIN se formirao u Umetnikoj akademiji. Radio je teme iz nacionalne istorije. U svoje slike je unosio snanan kolorit. Iako je veliku panju poklanjao idejnosti, uivao je i u znaaju i zvunosi boje. Govorio je da je za njega glavni princip u slikarstvu 'materija kao takva'. Obraivao je i anr scene (Odricanje od ispovesti, Nisu ga oekivali). Bio je i veliki majtor portreta (Protoakon, Plaljivi muik). Uspevao je da uvek udrui psiholoki momenat sa snanim koloritom. Repin je bio angaovan u srpsko-turskim ratovima, a postao je i lan srpske Akademije. Burlaci, Ivan Grozni grli le svog sina, Zaporoci, Kurtska procesija (ovo je prvi primer da neko slika rusko selo i ruske seljake)

39

VASILIJ IVANOVI SURIKOV je unosio vie dramskog osedanja u svoje slike i bio vie zainteresovan za istoriju od Repina. Bio je majstor u komponovanju gomile. Surikov je bio zadivljen umetnodu renesanse. Dela: Kanjavanje strelaca, Muenje bojarke Morozove, Osvajanje Sibira, Suvorov prelazi Alpe VASILIJ PEROV je glavni predstavnik ruskog anr slikarstva. Radio je motive inspirisane antiklerikalnim idejama i bedom malih ljudi. Njegovo slikarstvo je dobilo karakter otrog protesta protiv drutvenog sistema i drutvene nepravde. Bio je poznat i kao portretista i uradio jedan portret Dostojevskog. Dela: Uskrnja procesija, Pogreb, egrti majstora, Utopljenica ISAK LEVITAN je u Parizu upoznao francusko slikarstvo od barbizonaca do impresionizma i primenio sva ta iskustva na slikanje ruskog predela. Njegov pejza je proet izvesnom melanholinom notom, a njegove slike su se reprodukovale na razglednicama. Slikao je okolinu Moskve i to je esto slikao jedan isti predeo tokom cele godine.

25.

REALIZAM U SRPSKOM SLIKARSTVU IDEJE I PREDSTAVNICI

Realizam se u Srbiji formirao kasno i to u Minhenu, na Akademiji, gde je ore Krstid proveo 10 godina i zavrio sve njene kurseve. U Srbiji u to vreme Akademija nije postojala, tek krajem 19. veka otvara se privatna kola Kirila Kutlika, koja je kasnije postala Umetnika kola, a tek posle Drugog svetskog rata Akademija likovnih i primenjenih umetnosti. Nai umetnici su se uglavnom kolovali u Minhenu. MILO TENKOVID je dobio stipendiju sa kojom je otiao u Minhen. Kasnije je gubi zbog optubi da se krede u nepoeljnim politikim krugovima. U Minhenu je prihvatio realizam. Njegova dela su: Prodavaica cveda, Krave na pojilu (ovde koristi difuzno svetlo, to je tada bila novina u srpskom slikarstvu) ORE KRSTID je imao podrku kralja Milana. Bio je veoma siromaan. U svojim delima je pravio izvesnu kombinaciju realizma i romantizma. Radio je van ateljea. Dela: Utopljenica (dobio je zlatnu medalju; ova slika ne predstavlja do kraja realizam; ena je mrtva, ali det je jo ivo), Anatom (dobio srebrnu medalju), Panorama aka, Studenica, ia (radio je i unutranjost ovih manastira) ORE MILOVANOVID je potovao teksturu i boju i radio motive iz prirode.

40

26.

AKADEMSKI REALIZAM U SRPSKOM SLIKARSTVU

Akademski realizam predstavlja sintezu izmeu akademskih pravila i stvarnih pogleda na ivot. URO PREDID je bio poznat kao najbolji student. Naslikao je friz u Bekom parlametnu sa figurama iz neoklasicizma. Inspirisan Hercegovakim ustankom radio je Hercegovake begunce. Ovde gradi savrenu piramidu, sa figurama sa umerenim pokretom i blagim naklonima glava; slika govori o zabrinutosti. Vesela brada ovu sliku je posvetio svojim sugraanima seljacima. Slikom je hteo da kae da je loe to oni provode vreme po kafanama, mada, videvi sliku, oni su bili oduevljeni i poeli ponovo da piju kako bi proslavili. Predid je dobro prostudirao izgled banatskog sela krajem 19. veka. Slikao je i puno ikonostasa i napravio veliku galeriju portreta. PAJA JOVANOVID je bio rodom iz Vrca. Rano je pokazao crtaki talenat i brzo formirao stil. Dobio je srebrnu medalju za Ranjenog Crnogorca. Dok je bio na Akademiji, koristio je kolske raspuste kako bi putovao po Balkanu, pravio skice i fotografije (otac mu je bio fotograf), studije. Njegov brat Milan je 1904. osnovao prvi fotografski studio u Beogradu. Paja Jovanovid je bio svetski putnik. Obiao je Atinu, Kavkaz, London, SAD, Pariz, vajcarsku. Materijal koji je prikupljao na tim svojim putovanjima je kasnije u ateljeu rekonstruisao. Delu je prilazio sa izvesnom tetralnodu. 1880. godine je potpisao ugovor sa London Gallery, koja je otkupila njegove balkanske anr scene. Naslikao je i nekoliko vanih istorijskih kompozicija (Seoba Srba, Krunisanje cara Duana..) Bio je i veliki portretista Mihajlo Pupin. Uvek se trudio da pronae lepotu.

41

27.

REALIZAM U SRPSKOJ SKULPTURI

Realizam u srpskoj skulpturi se ne moe jasno odvojiti od poetaka ved moderne skulpture. Javlja se tek krajem 19. veka. Pre toga su jedini naruioci umetnikih dela bili crkva i vlast. PETAR UBAVKID je radio u kamenu, uglavnom portrete. Bio je majstor tekstura. Koristi se atributima i njih naglaava. Dela: Kraljica Marija u Narodnom muzeju, Vuk Stefanovid Karadid umesto postamenta je knjiga ORE JOVANOVID je uradio jedan od prvih srpskih aktova u skulpturi Ostavljena. Akt je veoma sporo prodirao u srpksu umetnost, iako je kao motiv shvatan najbitnijim. Jovanovid se, kao i ostali nai umetnici tog doba, kolovao u inostranstvu, i bio posebno cenjen u Parizu. Napravio je i neke monumentalne spomenike: Vukov spomenik, Spomenik palim kosovskim junacima.. SIMEON ROKSANDID je saraivao sa raznim autorima; radio je mukotrpno i zavisio od stipendije. Proirio je teme; bavio se portretima, monumentalnom skulpturom i anr scenama. Uveo je u srpsku skulpturu ideje naturalizma. Radio je i sitne, memorijalne plastike ukur esma. Neka druga dela su: Ribar na Kalemegdanu (1912. je trebalo da bude izloen u Parizu), Potopljen brod

42

28. EDUAR MANE POETIKA I DELO

Mane je bio vesnik jedne nove epohe. Njegovo delo je sazdano od protivurenosti i omogudilo kasnije mnoge smelosti i otkrida. Francuska je uvek imala interesovanja za egzotiku, pa je tako, naroito od 1867. godine, francuska javnost imala prilike da se upozna sa japanskom umetnodu, koje je postalo predmet naroitog interesovanja. Linearna kompozicija, sintetiki crte, jasni koloristiki odnosi su odudarali od tamne palete evropskih slikara. Meu pariskim umetnicima je kruila Mangwa, zbirka raznih crtea japanskog slikara Katusika Hokusaja, koja je puno uticala na Manea da promeni svoja shvatanja. Njegov ivot nije bio protkan naroitom dramatikom. Od malena je pokazivao sklonost ka slikarstvu, pa su ga poslali kod Kutira, a zatim se formirao prouavajudi i kopirajudi dela velikih majstora, kao Velaskeza, Greka, Ribere, Goje. U to vreme je puno putovao po Holandiji, Nemakoj, Italiji, ekoj, Beu. U njegovim prvim slikama se vidi realistika orijentacija, ali ubrzo eliminie polusenke i poinje da koristi snaan i dinamian, neobino iv kolorit. Savremenici nisu mogli da se pomire sa takvim izgledom stvari, pa i sam Kurbe mu je puno zamerao. Jo je gore bio prihvaden od predstavnika akademizma i bivao stalno odbijan na salonima. Za razliku od Kurbea, Mane nije imao nikakvih politikih ambicija; njegov stav je bio revolucionaran samo u oblasti umetnikih shvatanja. U poetku je imao konzistenciju forme, ali se to vremenom menjalo njegovim sve vedim interesovanjem za boju, pa se forma rastapala u svetlosti. Slikao je u pleneru. Bio je pristalica poteza ili mrlje, nasuprot dotadanjem modeliranju. eleo je da svede prirodu na jednostavnost planova. 1859. je prvi put pokuao da izlae, ali je odbijen. 1861. je izloio panskog pevaa, za koju je i nagraen. 1863. je doneo Doruak na travi, takoe odbijena. Poto je iri odbio mnoge radove mladih slikara, na intervenciju Napoleona III prireena je izloba odbijenih slikara u Palati industrije. To je bio uveni Salon Odbijenih, sa kojim je poela istorija modernog slikarstva. Sam Mane je uneo jednu tehniku novinu reanje raznih tonova bez prelaza, to je do tada bilo nezamislivo, pa je publici Doruak izgledao kao velika arena mrlja. Za sliku se inspirisao oronovim 'Koncertom u polju'. I Olimpija je naila na nerazumevanje, naroito zbog toga to je akt do tada u tradicionalnoj umetnosti obraivan samo u mitolokim i antikim scenama; bilo je dovoljno nazvati akt Venerom ili nimfom. Olimpija nije pripadala tom svetu, nego realnom. Model je Viktorija Meren, a taj realizam je publici izgledao skandalozan. I ovde je Mane raskinuo sa tadanjim 'okruglim' modelovanjem. 1866. je u Salon poslao Pikolistu i Tragiara i obe slike su odbijene. Kako se odbijanje dogodilo i 1867., Mane je odluio, kao Kurbe, da priredi samostalnu izlobu, i u tom cilju podigao jednu baraku blizu mosta Alme. Jedan uzak krug ljudi, preteno mladih slikara, poeo je u Maneu da vidi duh novog u slikarstvu. Emil Zola ga je naroito potovao i napisao tada jedan veoma pohvalan lanak o njemu, u kom ga je okarakterisao kao velikog majstora ije de delo udi u Luvr. Zbog tog lanka je izgubio posao. 1868. i 1869. dolazi do promene u stavu irija prema Maneu. Interesovanje ljudi, bilo pozitivno ili negativno, uticalo je na iri u njegovu korist, i on tada izlae portret Emila Zole, Balkon i Doruak. Jedan od modela za njegova dela bila je Berta Moriso, mlada slikarka, koja se koristila njegovim savetima, iako se ne moe redi da mu je bila uenica. Kasnije se udala za njegovog brata Eena. 1866. Maneu su prili Pisaro, Mone, Renoar, Bazij, Sisli, Dega. Okupljali su se u kafani Gerboa u predgrau Batinjol, a vremenom su im se pridruili i drugi umetnici i knjievnici, meu njima i Zola. Prema ovoj grupi je vedina imala neprijateljski stav. Francusko-pruski rat 1870-71. je na kratko stopirao Maneov slikarski rad. Bio je u opsaenom Parizu kao oficir. Od tad se uva litografija Graanski rat. 1872. nastavlja i izlae Alabamu, a kasnije i Kriglu piva i Odmaranje, koja je izazvala podsmeh. Mane nije mogao da zamisli slikarstvo drugaije nego kao izraz savremenog ivota. Veoma retko je slikao religiozne motive. Postepeno se i publika navikavala vie na njegovo delo. 1873. je zakupio atelje u centru Pariza. Tada je radio Bal u operi, eleznicu i Poliinjel. Bio je pod uticajem mladih slikara impresionista koji su u njemu videli podrku. Izmeu njega i njih jedina razlika je bila to to je Mane ostao zainteresovan preteno figurom, dok su oni slikali uglavnom predeo. Tada su i Arantej i Pranje rublja odbijene, te Mane pravi izlobu u svom ateljeu i poziva predstavnike tampe. Nana je odbijena kao nemoralna. Ipak, Mane je tada bio na vrhuncu slave. Stvorio je oko sebe krug
43

pristalica, ali se time nije zadovoljavao. eleo je slavu i veliinu jednog Rubensa, naroito zbog toga to su sve nagrade obino ile njegovim neprijateljima. Za vreme Maneovog ivota, slikarstvo u Salonima je pretrpelo veliki preobraaj i raskinulo sa ranijim shvatanjima tamnog kolorita, svetlosti i senke. Mladi slikari slikari slikali su samo u svetlim tonovima. U pogledu tematike, tradicionalna umetnost je bila naputena. Mane je radio i grafike, bakropise i litografije. U bakropisima je bio naroito plodan i obraivao najvie panske motive. esto bi radio i slobodnije interpretacije svojih slika. Ni oni nisu nailazili na dobar prijem kod publike. Uradio je preko 50 bakropisa i 12 litografija, koje su bile uglavnom slobodne kompozicije. Glavne su Trke u Lonanu, Balon, Graanski rat, Barikada, Sastanak maaka. Ilustrovao je neka dela, npr. 'Gavrana' E.A.Poa. U crteima je teio za uprodavanjem. U poslednjim godinama ivota je posvetio panju pastelu i radio u ovoj tehnici uglavnom portrete elegantnih Parianki. Radio ih je uglavnom za prijatelje, besplatno. Od Maneovih biografa najznaajniji su Dire i Prust, koji se zalagao da Olimpija bude otkupljena od strane drave za Luksemburki muzej, ali je Mane to odbio. Ipak, u poslednjim godinama ivota je dobio izvesna priznanja. Tada je izlagao Kod ia Latija i dobio medalju za Lovca Pertizea. Poslednja izloena slika je bila Bal u Foli Berer. Pred kraj ivota slikao je dosta mrtve prirode, naroito cvede. Od 1879. poeli su da se pojavljuju simptomi bolesti, za koju se u poetku mislilo da je reumatizam. Kasnije su mu otkazale noge i ispostavilo se da boluje od paralize udova. Tokom leenja dolo je do trovanja gangrene, od ega je i umro 1883. Ved sledede godine prodaja njegovog ateljea je pokazala promenu u stavu javnosti prema njemu, a 1889. njegova dela su izloena zajedno sa najvedim majstorima 19. veka.

44

29.

DEJMS VISLER POETIKA I DELO

Bio je britanski slikar roen u SAD, bavio se I grafikom i litografijom. Pohaao je vojnu kolu Vest Point, ali je ubrzo napustio vojsku i posvetio se umetnosti. 1855. godne je doao u Pariz da studira slikarstvo i prihvatio boemski nain ivota. Izlagao je sa Maneom u uvenom Salonu odbaenih 1863. Iste godine je otiao u London, gde je postigao znatan uspeh i postao poznat irom zemlje zbog svoje duhovitosti i sjajnog javnog nastupa. Tokom 60tih i 70tih godina poeo je da koristi muzike termine za nazive svojih slika (SImfonija, Harmonija), verujudi u proimanje umetnosti. Tokom ovog perioda poeo je da slika svoje nodne scene Londona, naroito elzija, sa snanim poetskim nabojem. Zbog njih je razvio posebnu tehniku kojom je boju, veoma razreenu, nabacivao na platno brzim potezima etke, donekle u stilu japanske kaligrafije. Od 70tih godina bio je zaokupljen problemima portretnog slikarstva i stvorio nekoliko remek-dela, kao to su Raspored u sivom i crnom umetnikova majka. Uskratio je ak i nagovetaj sentimentalnosti. Slika je danas u pariskom Luvru. Njegova navika da slikama daje takve naziva zapanjivala je ljude kao da su nastrane, a njegovo zanemarivanje akademskih konvencija je razbesnelo velikog kritiara Dona Raskina. 1877. Visler je podigao optunicu protiv klevete i uvrede njegovih slika nodnih prizora u japanskom stilu koje je nazvao Nokturna. Dobio je parnicu, ali je odteta bila minimalna, a cena parnice velika, pa je na neko vreme bankrotirao. Iako je spadao u vodede sliakre svog vremena, slava mu je posle smrti opala. Tek pred kraj 20. veka je poelo ponovno priznavanje njegovog dela. Simfonija u crvenom Bela simfonija

45

30. IMPRESIONIZAM IDEJE I PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS

Razvoj impresionistikog pokreta predstavio je raskid sa tradicionalnim formulama slikarstva. Period izmeu 60tih i 70tih godina 19 veka bio je ispunjen borbom protiv tradicije, i ta borba tek 1874. dobija svoje ime. Od 15. aprila do 15. maja te godine, grupa mladih nezavisnih slikara izlagala je svoje slike u ateljeu fotografa Nadara. Meu njima su bili Klod Mone, Ogist Renoar, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Pol Sezan, Edgar Dega, Arman Gijomen i Berta Morizo. Novinar Leroa ih je iz podsmeha nazvao impresionistima, po Moneovoj slici Impressionizam raanja Sunca, ali su oni taj naziv prihvatili, i on se nametnuo celom svetu. Uesnici pokreta poticali su iz najrazliitijih sredina po pogledu uticaja i formacija, ali su delili elju da se osobode dotadanjih okvira. U Maneu su videli svog vou, do ega su svi doli razliitim putem; ipak, koliko god se meusobno razlikovali, u javnost su istupali iskljuivo kao grupa. Kasnije se njihove individualnosti jo vie razlikuju. Impresionizam je kao pokret bio podloan rasvetljivanju palete, to je u ovom sluaju bilo posledica smiljene ideje ije je poreklo bilo u posmatranju prirode. Od velike vanosti je bio njihov rad na obalama Sene i Lamana. Poeli su da posmatraju prirodu otvorenim oima, bez tehnikih i tradicionalnih predrasuda. Dotadanji okviri slikarstva nisu bili u stanju da prikau toliku raznovrsnost spoljnih trenutnih pojava i zagovarali su slikanje u enterijeru; tome se impresionisti naroito protive i slikaju napolju. Izazvali su pobunu publike i javnosti protiv arenila, dreedih bija, podele tonova i isticanja poteza. Meutim, impresionistika revolucija je imala i idejni karakter. Umesto dotadanjih motiva, koji su morali biti opravdani nekakvom priom, anegdotom, sada nastupa potpuna promena: motiv za sliku je moglo biti ba bilo ta jedno drvo, kuda, plast sena ili bilo ta drugo iz prirode to je delovalo zanimljivo, prvenstveno svojim koloritom i to je moglo da bude radost za oi. Isticanjem ovog novog estetskog postulata l'art pour l'art-izma odbaene su sve dotaanje formule slikarstva; principi kompozicije po odreenoj i ustaljenoj geometrijskoj emi su postali nepotrebni, forma i ekspresija su se rastapale pod delovanjem svetlosti, a boja je postala odluujudi element u slikarstvu. Ona je zamenila formu i razbila konture koloriudi senke. Crna i mrka boja, koje su vodile poreklo jo iz bolonjske kole, sada su izbaene sa palete. Razbijanje poteza se primenjuje na sve elemente predela, gama postaje jasna, a senke obojene. Svetlost je bila glavni princip; naputa se kontura, modelacija i tamno-svetlo, ime kompozicije zadravaju izvesnu sveinu skice. To ondanja publika nije mogla odmah da prihvati. Impresionisti su se koristili modernim tekovinama nauke i trudili se da analiziraju svetlost; mada, kako nisu znali dovoljno o sunevom spektru i sastavu boja, slikali su uglavnom po intuiciji, a tek njihovi sledbenici neoimpresionisti, de izgraditi jednu naunu teoriju o primeni boja. Koristili su se tzv. optikom meavinom, za koju se znalo i ranije (npr. Delakroa), postavljajudi poteze iste boje jedne do drugih, tako da izdaleka deluju kao srednji ton. Ovo je izbliza izgledalo sirovo, to se publici u poetku nije dopalo. Takoe su primenjivali i princip opteg tona. Naime, impresionisti su verovali da predmeti nemaju svoju stalnu boju, i da je menjaju u zavisnosti od jaine svetlosti, tj. Sunevih zraka, kao i da predmeti svojom sopstvenom svetlodu utiu jedni na druge. Tako su slikali u odreenom tonu, pa je slika mogla po temi biti plava ili narandasta. Senku su bojili i tamo gde su pejzaisti osedali odsustvo svetlosti; oni su videli bojene mrlje. Kritika im u poetku nije bila naklonjena. Ipak, nije im trebalo puno vremena da srue dotadanje ideale i postave nove. Kljuna godina je 1877. kada je impresionizam bio na vrhuncu najhomogeniji i najpotpuniji. Ubro je zahvatio ne samo Francusku, ved i itav svet. Posledice su se ogledale u dominaciji predela nad drugim motivima. U manjoj meri se obraivala i figura, ali ne vie kao predmet psiholokog izraza, nego kao koloristiki motiv. Znaajnu ulogu u istoriji impresionizma odigrao je trgovac slika Pol Diran Riel, koji je kupujudi impresionistike slike doao do bankrota, no uspeo je da im prui materijalnu potporu. Sa pojavom impresionizma, ene su poele da izlau ravnopravno sa mukarcima. ALFRED SISLI je u poetku obraivao portret, a kasnije se ograniio na predeo. Slikao je prvo po ugledu na Kurbea i Koroa. Privlaili su ga predeli oko Sene i Fontenebloa. Voleo je da slika sneg, koji je prolazan i ima mnogo refleksa, koje je boijio. Konture su mu blede, sve se stapa sa pozadinom. Njegov ivot je proao bez prevelike dinamike, to je verovatno i razlog iz kog se o njemu ne pie koliko to njegovo delo zasluuje. KAMIJ PISARO je u svom razvoju proao kroz razne uticaje. Prvo je na njega uticao Koro, iji je bio i uenik, ali ga se odrie kada Pisaro stupa u pokret impresionista. Za vreme francusko-pruskog rata bio je u Engleskoj i prouavao dela Tarnera i Konstejba. Po povratku u Francusku, uestvovao je na svim impresionistikim izlobama od 1874. do 1886. Odravao je kontakt sa tada mladim slikarima, koji de kasnije postati jako znaajni, kao to su Sezan, Gogen, Sinjak i Sera. Zauzimao se za njih da izlau na poslednjoj zajednikoj izlobi impresionista 1886. Celog ivota je prouavao prirodu. Postepeno je rasvetljavao paletu i izbacio crnu, bitumen i okere. Njegova sklonost ka analizi boje ga je odvela u rasplinjavanje povrine, po kojoj je ostao blizak divizionistima. Slikao je i portrete, akt i mrtvu prirodu. Bio je izvrstan pedagog i veoma zainteresovan za socijalne probleme epohe, orijentisan ka anarhistikim shvatanjima. Voleo je da radi izvan Pariza, slikajudi esto neobine i neugledne predele. Trg pred francuskom komedijom, Pariz nodu. BERTA MORIZO je u 16oj godini sa sestrom otila u atelje kako bi naslikala oev portret. To je bila prekretnica u njenom ivotu.
46

Mnogi su njene slike nazivali obinim mazarijama. Prestala je da slika nakon to se njena sestra Edna udala. Portret sestre i majke. 31. KLOD MONE POETIKA I DELO Kao opta pojava, imprezionizam je kod vedine umetnika preao iz etape grafikog shvatanja stvari do etape pridavanja vanosti koloritu. Upravo to se desilo Moneu. Mone je roen u Parizu 1840. godine, i kao vrlo mlad crtao je karikature, kojima je na sebe privukao panju slikara Budena. Sa njim se ubrzo zbliio i poeli su zajedno da odlaze u prirodu da slikaju. 1856. su imali zajedniku izlobu u Parizu. Moneova porodica nije podravala njegovo slikarstvo i nije htela da mu plati vojnog zamenika, pa on odlazi u vojsku u Alir. Po povratku iz vojske upoznao je Bazija, Sislija i Renoara. Prvi put je samostalno izglagao 1865. i postigao uspeh. Za njega je pravo otkrovenje predstavljalo Maneovo slikarstvo, naroito uloga kolorita u njegovim kompozicijama. U prvim godinama naslikao je i nekoliko figuralnih motiva, no oni nisu dobro prihvadeni. Od velikog znaaja za njegov razvoj imao je put u Englesku i upoznavanje sa Tarnerovim delom, sa kojim je impresionizam imao dodirnih taaka. Bio je impresioniran i Dobinjijevim delom. (Arantejski basen, Stanica Sen Lazar, Selo Vetej). Imao je problema sa reumatizmom, jer je zimi slikao napolju po nekoliko sati. Izmeu 1870. i 1890. je, kao i mnogi drugi impresionisti, bio u tekoj oskudici. U to vreme se naroito interesuje za kolorit; sve postaje kolorisano, oblici, senke. Jedna od glavnih preokupacija mu je bila prolaznost osvetljenja i atmosfere, za Monea uvek daleko zanimljiviji od psihologije ljudskog lica. Od motiva je najvie inspiracije nalazio u vodi, i smatrao je neiscrpnim i bogatim motivom koji se stalno menja. Razvio je slikanje u plejneru (plain air), to je predstavljalo raskid sa tradicionalnim ateljerskim shvatanjem predela. Ipak, osvetljenje napolju je bilo sasvim drugaije, a dotadanja paleta nedovoljna da ga iskae kako treba. Kako je slikanje u plejneru imalo za glavni cilj predstavljanje svetlosti, to se moglo postidi jedino istim tonovima. Mone je takoe zapazio, analizirajudi svetlost, da stvarnost i materijalnost predmeta ne znae nita bez svetlosti, da se one menjaju konstatno u zavisnosti od jaine svetla. Tako je esto u vie mahova obraivao isti motiv, ali drugaije osvetljen. Stvorio je jedno novo slikarstvo svetlosti i boje. Posle 1890. Mone poinje sve vie da rastapa formu na boju, svetlost, neto neodreeno i maglovito. Dominirale su sledede ideje: spoljni svet se moe izraziti samo bojama sunevog spektra; senke su ljubiaste ili toplo mrke; crno je odbaeno sa palete. Funkcionalnost boje je dobila do tada nevienu vanost. Iz ovog perioda su dela: Jablanovi, Regate u Aranteju, Katedrala u Ruanu (obraena u preko 40 varijanti), Lokvanjii, Londonski mostovi, Venecija. Ova tehnika je imala i svojih nedostataka, i to naroito zbog toga to su impresionisti mahom koristili oksid cinka kao podlogu, koji se nikada nije u potpunosti suio, infiltrirao se u druge boje, i inio da one vremenom potamne. Klod Mone je iveo dovoljno dugo da bi mogao da prisustvuje trijumfu impresionizma. Bio je jedan od prvih ljudi koji se vozio u balonu na helijum i napravio prve fotografije iz vazduha. Po njegovom delu Impresija raanja sunca, celi pokret je dobio ime. Ovaj pejza nema horizont, sunce je pomereno u stranu, a centralni deo slike je potpuno prazan, to tradicionalno slikarstvo ne bi dozvolilo. Na slici nema ni vazdune ni linearne perspektive ni planova. Slika postaje obojena povrina, dekorativna povr, kao u Japanu. Doruak na travi predstavlja grupu etaa. Moneu su i ovde najbitiniji refleksi svetlosti. Delovanje svetlosti ini da se stvari vide drugaije, pa materijali nisu grubi. Ima mnogo preklapanja i predmeti se reflektuju jedni na druge. Mone je zakljuio da umetnici moraju da slikaju atmosferu, odnosno reflekse odsjaja. Na slici je postavio zagonetnu figuru od koje se vidi samo deo haljine. Slika je velika i ljudi su naslikani u prirodnoj veliini. Polje sa bulkama predstavlja Moneovog sina i enu. Slika odaje odsustvo prostora, figure su uronile u ceo ambijent, a u pozadini je par ljudi koji se jedva prepoznaju. Slika vie deluje kao tapiserija. Bulevar u Parizu je bio centralno mesto odakle su polazile koije; uveni bulevar koji Mone slika iz ptije perspektive. Slikao ga je iz Nadarovog ateljea sa etvrtog sprata. Kompozicija je agresivna dijagonala oko koje Mone rasporeuje prostor. Stanica Sen Lazar je bila popularna stanica koju je bilo zabranjeno slikati, pa je Mone morao da dobije dozvolu. Iznajmio je stan u blizini i slikao je vie puta, to je kao princip kasnije nastavio i sa drugim motivima.

47

32. OGIST RENOAR POETIKA I DELO Karijeru je zapoeo kao slikar na porcelanu; slikao je bukete cveda, lepeze, zavese. 1862. je sakupio dovoljno novca i otiao u Pariz, gde u ateljeu Glera upoznaje uvenu druinu: Monea, Sislija i Bazija. Sa svojim drugovima je slikao u Bulonjskoj umi. U to vreme je bio pod uticajem Kurbea. Kasnije, pod Moneovim uticajem, Renoar rasvetljava paletu i poinje da primenjuje intenzivniji kolorit, naroito u slikanju senki. (abljak). Posle rata 1870-71., u kom je i sam uzeo uede kao vojnik, obnavlja zajedniki rad sa starim drutvom i izlae na prvoj izlobi impresionista 1874. sliku Loa, koja je bila naroito napadnuta. Slika predstavlja mukarca i enu
48

koji potpuno drugaije reaguju na pozorite. Tada je nastao niz dela: Put kroz travu, Bal u Mulen de la Galet, Ljuljaka. U ovim slikama je potpuno usvojio impresionistiki stav, eliminisao sa palete crnu i mrku, a kolorit mu je poprimio jo vedu prozranost i intenzitet. Sredite njegovog slikarstva je bio ovek, ali ne kao kod drugih impresionista, ne samo predmet kolorisanja, ved kao bide koje misli i stoji u psiholokom odnosu prema atmosferi. Renoar je bio topao i osedajan ovek, to se oseda u svim njegovim delima do kraja ivota. Poslednje delo na kom je obradio temu iz svakodnevnog ivota je Ruak na brodu. Tada kada je bio na vrhuncu rezultata, poinje da vri reviziju svog stvaranja i 1881. godine odlazi u Italiju prvo Rim, a potom Napulj. Tamo su ga najvie privukli Rafaelo i pompejsko slikarstvo, i Roden konstatuje da ne zna ni da crta ni da slika. Pod uticajem Rafaela on je izmenio svoja shvatanja i poeo pridavati vedu vanost crteu, naroito konturi. Njegovo snano osedanje boja postaje potinjeno novom shvatanju forme, tanom, preciznom, skoro hladnom. Ovom periodu pripadaju Kupaice, inspirisane verovatno Engrovim Turskim kupatilom. Ipak, Renoar nije dugo ostao u ovoj fazi. Posle 1885. nastaje novi preobraaj i on se ponovo vrada impresionizmu, ali ovog puta unoenjem jedne opore crvene boje, koja se naroito ispoljila kod njegovih enskih aktova, koji su mu od tada postali glavni motiv. U ovoj fazi njegovo slikarstvo se vezuje sa Rubensom. Sada ga manje interesuje svetlost i boja, a vie forma i volumen, pa nije udno to se pred kraj ivota okuao i u skulpturi. Glavni motiv mu je postalo ensko telo, za koje mu je pozirala njegova sluavka Gabrijela. Postepeno je izlazio iz granica kontakta sa prirodom i stvorio tipove, pa sve te figure nekako lie jedna na drugu, kao varijacije na jednu temu. Pri kraju ivota se naao u potpunoj suprotnosti prema impresionizmu. Bavio se i fotografijom, a njegov sin de postati reditelj i meu prvima snimati filmove. Renoar je redovno posedivao Luvr i zanimao se naroito za dela Ticijana i Tintoreta. etalite Granlui Portret Monea Devojka koja ita

33. EDGAR DEGA POETIKA I DELO

Dega je bio izraeni individualista u odnosu na ostale impresioniste. Njegov ivto je bio uglavnom vezan za Pariz, i kao Mane, pripadao je visokoj buroaziji. On neoklasicista je crpeo principe zanata, crtea i sigurnosti. Njegove prve kompozicije su i bile zamiljene u neoklasicistikom duhu Vebanje Spartanskih devojaka, Semiramida podie jedan grad, Stradanje varoi Orleana. Ipak, kako je bio obaveten, kulturan i radoznao, ubrzo je pronaao nove motive i novi nain izraavanja. U poetku su to bili motivi iz savremeniog ivota obraivani u realistinom duhu (Kancelarija pamuka u Novom Orleanu za koju se inspirisao za vreme putovanja po Americi). Ubrzo potom se desila revolucija impresionizma, koju je on prihvatio, ali problem impresionista projektovao na sasvim novo polje: umesto na predeo, Dega se najvie bavi ovekom, i to u najsloenijim pokretima; on slika pozorini svet, glumce, balerine, dokeje, veerke, kupanje ena, posete i razgovore jednom reju, moderan ivot. Forma evoluira i postaje dinamina, raznovrsna i bogata. Dega je posedovao izrazitu crtaku sigurnost. Njegov
49

realizam je veoma sloen i bogat. Forma ima presudan znaaj, mada nije zapostavljao ni boju. Vremenom se odricao lokalnog kolorita i davao sloenije i bogatije vizije predmeta. Naroito ga je interesovalo pozorino osvetljenje i smela skradenja pri odreenim pozicijama figura. Dega je na mnogim svojim slikama ostvario i odreenu psiholoku atmosferu, koja ostale impresioniste uglavnom nije interesovala. Neke njegove slike sadre i nagovetaje socijalne problematike. Tako se na primer, bavio ivotom balerina od poetka do trijumfa, sa izvesnom melanholijom; bio je inspirisan saznanjem da u tom poslu nema niega veselog ni radosnog. I druge pojave savremenog ivota je obraivao tek posle dobrog prostudiranja, unosedi odreenu objektivnost. Ipak, glavno obeleje njegovog stvaralatva je podvrgavanje likovnom imperativu. Interesovanje za likovne efekte dovelo ga je do neobinih pronalazaka u kompoziciji. Njegove slike deluju skoro kao trenutna fotografija. Postoji miljenje da je Dega i koristio fotografije koje je uveliavao, pa na njima radio pastelom, zadivljen rasporedom i skradenjem prvih planova. Ipak, imao je veliko crtako znanje i sigurnost, i mnoge crtee radio po prirodi, traedi najbolje izraze pomodu kopija na staklu. Imao je obiaj da see pojedine delove svojih slika, kako bi dobio zanimljiviju kompoziciju. Njegovi portreti se odlikuju istotom linije i forme, a uporeivani su sa Engrovim portretima. Predeo je redak motiv u njegovom delu, verovatno zbog toga to mu nije pruao dovoljno dinamike kao ljudsko telo. Jedna od glavnih zasluga E. Dega-e je to to je u savremeno slikarstvo uneo moderni ivot. Sam Dega nije eleo da ga nazivaju impresionistom. Priao je da u njegovom delu nita nije sluajno, ni trenutno, i smatrao da se slika mora graditi. Upoznao je Engra i bio fasciniran njegovim slikarstvom. Interesovali su ga i maniristii. Mnogo je kopirao, pa su ga neki smatrali kopistom. Slike ga prikazuju kao voajera, kao da gleda kroz kljuaonicu. Neki su ga nazivali i enomrscem jer nije prikazivao lica balerina. as baleta Spremanje balerina da izau na scenu Balerine na sceni Devojka koja se kupa ne komunicira sa posmatraem; ona se udeava i ne primeduje njegov pogled Posle kupanja devojka koja brie noge aa apsinta

34. IMPRESIONIZAM U SRBIJI VREME, POETIKA, PREDSTAVNCI

U Srbiji, impresionizam je formiran sa Nadedom Petrovid, koja je studirala u Nemakoj. Poinje tek u prvoj deceniji 20. veka, ak 25 godina posle Francuske. Naa kritika je smatrala da impresionizam dekadentan i previe smeo. NADEDA PETROVID Spada u najznaajnije srpske umetnike prve polovine 20. veka. Njen stil je doneo znaajne novine u srpsko slikarstvo i anticipirao koloristiki ekspresionizam trede i etvrte decenije. Bila je nastavnica crtanja u koli, uestvovala u osnivanju Lade, bila pokreta Prve jugoslovenske umetnike kolonije u Sidevu i Pirotu i i jedna od osnivaica Kola srpskih sestara. Osim slikarstva, bavila se i fotografijom i aktivno uestvovala u kulturnom ivotu Srbije i Beograda. Umrla je 1915. godine od tifusa u bolnici u Valjevu, gde je tokom rata dobrovoljno radila kao bolniarka. Roena je u aku 1873., a 1884. se sa porodicom preselila u Beograd. Bila je uenica u ateljeu ora Krstida, a kasnije i kod Kirila Kutlika. 1900. je imala prvu samostalnu izlobu u Beogradu, koju konzervativna srpska publika nije bila u stanju da prihvati, i samo nekoliko kritiara je prepoznalo njen umetniki kapacitet. U to vreme je studirala u Minhenu, odakle se definitivno vratila 1903. U njenom opusu je mogude razlikovati 4 perioda: 1. minhenski (1898-1903), 2. srbijanski (1904-1910), 3. pariski (1911-1912) i 4. ratni (1913-1915).
50

Minhenski period se vezuje za njeno umetniko formiranje i sazrevanje, kao i za uticaje profesora sa minhenske akademije. Iz tog perioda potie nekoliko pejzaa i portreta. Period izmeu povratka iz Minhena i odlaska u Pariz provela je obilazedi Srbiju i Makedoniju i slikajudi ljude i predele. Taj period je obeleen snanim nacionalnim osedanjem, koje je u ratnom periodu dolo do jo vedeg izraaja. Slikala je folklorne motive, ljude i ene u narodnoj nonji, a iz tog perioda su i njeni pejzai iz Resnika. U Parizu je slikala Bulonjsku umu, portrete francuskih seljaka i nekoliko predstava Notr Dama. U prvom balkanskom ratu je uestvovala kao dobrovoljna bolniarka na frontu, a i u Prvom svetskom ratu je bila sa srpskom vojskom. I za vreme rata je slikala predele koje je obilazila, srpske srednjevekovne manastire. Ovekoveila je Graanicu na slici Kosovski bouri, a slikala i most cara Duana u Skoplju. Poslednja njena slika je predstava bolnice u Valjevu. Njena slika Dereglije na Savi iz 1907. smatra se jednom od prvih manifestacija impresionizma u srpskoj umetnosti, zbog svetle game i skicoznog postupka, ali se njene ostale slike ne mogu smatrati impresionistikim. Pastuoznost i izraena sklonost ka intenzitetu boje je pre svrstavaju u prethodnike koloristikog ekspresionizma, koji de tek u 30tim i 40tim godinama postati vodedi tok na jugoslovenskoj umetnikoj sceni. Jevrejska mala, Iz Resnika, ena sa eirom, Valjevska bolnica, Staro groblje, Plaa u Bretanji, Bogorodiina crkva u Parizu, Iz Iberzea KOSTA MILIDEVID Roen u svetenikoj porodici, blizu Skadra. Po dolasku u Beograd, bio je ak Kirila Kutlika. Uz veoma teke materijalne uslove, bio je na studijama u Pragu, Beu i, kasnije, Minhenu. U Prvom Svetskom ratu najpre je uestvovao kao vojnik, a kasnije i kao ratni slikar Vrhovne komande na Krfu. Bio je nastavnik veernje zanatske kole u Beogradu i lan Lade. U opusu Koste Milidevida mogu se razlikovati 4 perioda: 1. kolski (1895-1908), 2. beogradski (1909-1914), 3. velki (1915) i 4. krfski (1916-1920). Na poetku, u kolskom periodu, bio je pristalica secesije, pa je u tom duhu naslikao ikonostas u elezniku i nekoliko srbijanskih pejzaa. Beogradski period je usledio nakon poznanstva sa Nadedom Petrovid i Milanom Milovanovidem. U ovom periodu je napustio akademski stil, te je ceo ovaj beografski period obeeen njegovim traganjem za linim izrazom, koji je konano naao u gustom pastuoznom nanosu boje i mrei mrlja, to je ved liilo na impresionistiki postupak. To se najvie primeduje u ciklusu slika koje su nastale u koloniji u Savincu (Savinaka crkva, Prolede...). Poznatno je svega 5 slika iz narednog, velkog perioda, koje su nastale dok se Milidevid borio u ratu, i u kojima je potpuno uspostavljena ravnotea izmeu svetlosti, boje i forme. Ta ravnotea de dodi do izraaja u slikama koje su nastale na Krfu, gde je mediteransko sunce postalo njegova snana inspiracija. Pejzai koji su nastali na Krfu predstavljaju afirmaciju srpskog impresionizma. Pogeld na Beograd, Deak sa eirom, Ostrvca kraj Krfa, Krf I, Krf II, Crkva Svetog Save, Dunavsko pristanite, enski akt, Autoportret MILAN MILOVANOVID Stekao je umetniko obrazovanje kakvo je imao retko koji srpski savremenik. Proao je kroz 5 umetnikih kola, diplomirao na dve akademije i kolovao se kod 10tak uitelja. Njegove slike koje su nastale na jugu Srbije, u Makedoniji i na Svetoj Gori, pa kasnije i na Kapriju, ubrajaju se u najreprezentativnije primere srpskog impresionizma. 1906. je u Beogradu priredio izlobu, a naredne godine dobio zadatak od odeljenja Ministarstva inostranih dela da obilazi i proui manastire po Srbiji, Makedoniji i Svetoj Gori. U nekoliko navrata je i narednih godina obilazio ova mesta, a i kod njega je mediteranska priroda probudila interesovanje za slikanje prirode sa puno svetlosti. Njegova slika Most cara Duana ubraja se u prve primere srpskog impresionizma. Izmeu 1912. i 1915. je bio u ratu, gde je radio prikaze iz borbi i portrete vojnika i oficira. Nakon teke bolesti upuden je na oporavak u Italiju, gde je boravio na Kapriju, Rimu, zatim i u junoj Francuskoj i u Dubrovniku. Brojne slike sa predstavama terasa i vrata koje je uradio na Kapriju se takoe ubrajaju u najbolja dela srpskog impresinizma. Beogradski motiv, Pogled na Kalemegdan, Graanica, Crvena terasa, Plava vrata, Barke u Hilandaru LEON KOEN Roen je u Beogradu 1859. godine. Uz dravnu stipendiju kolovao se u Minhenu. Za vreme studija bio je blizak prijatelj sa Nadedom Petrovid i Francom fon tukom. Izlagao je na bijenalu u Veneciji i Svetskoj izlobi u Parizu. Bio je na strani nemake avangarde koja je zahtevala potpuni raskid sa akademizmom i sa tradicijom, i u njegovom delu vide se uticaji secesije i simbolizma. 1902. je doiveo nervni slom i smeten je u duevnu bolnicu u Beogradu. Do kraja ivota je bio pod stalnim psihijatrijskim nadzorom. Pogoranje njegovog zdravstvenog stanja je nateralo njegovu suprugu Jozefinu imon da rasproda vedi deo njegovih slika. Koenov prijatelj David Pijade je sakupljao njegove slike za veliku retrospektivu koja je odrana 1926. u koli Kralj Petar kod Saborne crkve u Beogradu. Godinu dana posle njegove smrti odrana je velika retrospektiva u Umetnikom paviljonu na Kalemegdanu 1936. Na izlobi su bila izloena 63 rada, od kojih je danas ostalo sauvano svega 15 slika.

51

35. OGIST RODEN I IMPRESIONIZAM U SKULPTURI Predstavnici impresionizma u skulpturi su: EDGAR DEGA, OGIST RODEN i MEDARDO ROSO. DEGA se skulpturom bavio u poslednjim godinama ivota, kada je poeo da gubi vid, pa se stoga i okrenuo skulpturi i vremenom birao da radi u vosku. Najpre je radio seriju Balerina. Uradio je oko 70 balerina koje nije izlagao. Kao i enske aktove u neobinim pozama (npr. Trenutak kada kupaice ulaze u vodu). Balerina od 14 godina nosi u sebi napetost; prikazan je momenat pred nastup. Izlivena je u bronzi. Svojevremeno je smatrana uasom, i posle tog pokuaja, Dega vie nije izlagao skulpture. MEDARDO ROSO dolazi iz Italije krajem 19. veka i veoma brzo se ukljuuje u pariski ivot, inspirisan simbolizmom. Ostavljao je neobraene delove i forme, kako bi istakao pokret i dinamiku Knjiniar. U delu Evo mladost vidi se nova tehnika preko gipsa je pustao da curi vosak. RODEN je jedan od onih umetnika iji je znaaj za vreme njegovog ivota diskutovan i osporavan, a danas zauzima prvo mesto u evropskoj skulpturi svoga doba. Potie iz skromne porodice. Veoma rano je pokazao interesovanje za skulpturu. Posle smrti njegove sestre Marije 1863., koja je bila kaluerica, Roden odluuje da se i sam zamonai i uzima ime Ogisten. Meutim, po dolasku u manastir radi bistu stareine Emara, koji po tome vidi njegov talenat i da mu nije mesto u manastiru, te ga vrada nazad u umetnost. Zatim on poinje da radi u ateljeu Karija Beleza. Iz tog perioda su bista Rodenovog oca, ovek sa slomljenim nosem, biste devojaka, Alzananka, Minjon (raena po Rozi Bere, koja mu je posvetila ceo ivot). Posle rata 1870-71. otiao je u Brisel i ostao tamo do 1877. Iz tog vremena su brojne biste i grupe u klasinoj tradiciji, kao i Bronzano doba, koju je iri odbio sa optubom da je odliv po prirodi. Ovo nije jedini sluaj u Rodenovom radu da bude ovako optuen. 1875. se u Italiji upoznao sa delima Mikelanela i Donatela i bio veoma oduevljen. Tada je uradio skulpturu Jovana Pretee, koja je imala velikog uspeha, i pre toga oveka koji ide, skulpturu koja je pokazala takvo anatomsko znanje da je dobio priznanje poznatih hirurga. U to vreme mu je Tirke, glavni sekretar umetnosti i veliki potovalac Rodena, naruio izradu Vrata pakla, monumentalnih vrata za Muzej dekorativnih umetnosti, na kojima je radio izmeu 1880. i 1890. godine. Skulptura Adam je moda bila namenjena za Vrata pakla. Kasnije je uradio i Evu, kao i Senku, namenjenu za gornji deo vrata. Istoj grupi pripada i Mislilac, 1906. postavljen pred Panteonom, a kasnije, 1922. vraden u Rodenov muzej. Sama Vrata pakla nikada nije u potpunosti zavrio jer mu se nisu dopala. U to vreme radi Poziv na oruje i Belonu, za koju mu je opet pozirala Roza Bere (glava ene sa antikim lemom). Ovde su se ved videli novi elementi koje je Roden uneo u skulpturu: istinitost, osedanje pokreta, snaan realizam, osedanje organskog ivota i muskulature. Roden je bio inspirisan Danteom, Bodlerom, Igoom i gotskom skulpturom. Pod ovim uticajima je radio i Karijatidu i Ugolina, a vremenom je stvorio itav svet kentaura, satira, ljubavnika i prokletnika, koji su u grupama bili sastavni deo Vrata pakla. Postoji itav niz motiva koji po inspiraciji pripadaju ovom krugu: Graani Kalea, Danaida, Andromeda, Poljubac, Paolo i Franeska, Sirene, Ruke,
52

Pigmalion i Galateja, Kentaurica, Veiti idol. Roden je traio pre svega izraz ivota, a kada bi naao odgovarajudi pokret, ostavljao bi delo skoro nedovreno. Da bi se odmorio, traio je mirniju inspiraciju i stvarao dela sa obelejima blagosti i vedrine Aurora, Misao, portrete savremenika kao to su sliakr an Pol Lorens, Dalu, Rofor. Izlagao je 1889. u galeriji ora Petita oko 30 dela, meu kojima su bili i Graani Kalea (prikazao 6 varijanti kako ljudi reaguju na to da de umreti; isnpirisan opsadom od Engleza iz 14.veka). Tada mu se reputacija uvrstila. Roden se bavio i projektovanjem spomenika Bastijenu Lepau, Klodu Lorenu, Viktoru Igou, Balzaku. 1899. mu je naruena izrada Balzakovog spomenika. Na njemu je radio sedam godina, ali je na kraju spomenik izazvao skandal i drutvo nije smelo da ga primi. Rodenova sposobnost da u svojim skulpturama prikae ivot, dala je povoda nekima da ga svstaju u skulptore impresionizma. Ipak, kako impresionizam interesuje prolaznost i trenutnost, to je ak suprotno Rodenovim tenjama. On je uvek cenio stalnu formu stvari, optu viziju koja nema veze sa trenutnim i prolaznim. Njegova dela i njegove teme imaju univerzalni karakter i mogle bi predstavljati probleme oveka svih vremena. Ostaje dilema kom pravcu pripada Roden. Neki su ga nazivali klasikom, poriudi da je impresionista, filozof ili barokno raspoloen. Ipak, njegova poslednja 'balzakovska etapa' ga je odvela na granicu ekspresionizma. 1900. godine je otvorena njegova velika retrospektivna izloba. Torzo

53

36. NEOIMPRESIONIZAM IDEJE I PREDSTAVNICI

Kao kraj impresionizma uzima se 1886. godina, kada se javlja interesovanje za simbolizam i razvija neoimpresionizam. U jeku impresionizma, pojvile su se kod nekih tenje maltene suprotne samom pravcu. Najpre su se dobrim delom odvojili Dega i Renoar, a kasnije i Sezan i Gogen. I drugi umetnici su se esto koristili impresionizmom kako bi stvorili neto potpuno novo. Ambicija ovih novatora je bila da racionalizuju izraz svetlosti istom bojom, koristedi se naunom metodom koja bi se zasnivala na teoriji boja i naunom poznavanju spektra. Glavni nosilac je bio OR SERA. Njega su u Luvru privlaila dela Veroneza, Delakroa i Engra, a paralelno sa tim, izuavao je spise evrela i arla Blana o prirodi boja. U poetku se prvo posvetio crteu, koji je shvatio kao masu, eliminiudi linije, pa se najvie oslanjao na valere i gradacije tonova. Upotrebljavao je tamne boje. Njegova prva izloena slika je Kupanje, koja je privukla panju slikara Pola Sinjaka, koji mu je i ukazao na slikarstvo impresionista i upotrebu istih boja. U tehnikom smislu, Sera je usvojio impresionistiku podelu tonova, ali je odbacio njihove proizvoljne oblike, i poteze sveo na take, koje treba da formiraju oblike (pointilizam). Dejstvo tih taaka je bilo optiko. Boje se nisu meale na paleti, nego na samom platnu sa odreene razdaljine kroz oko posmatraa. Ovakav pristup Sera je zasnovao na evrelovom zakonu rezultanata. Takoe se pozivao i na njegov zakon o simultanom kontrastu i zakon o komplementarnim bojama. Forme je obraivao po principu zlatnog preseka, a linijama davao simbolino znaenje, kao i bojama. Pa tako, ako je neto tuno ili melanholino, bide predstavljeno hladnim bojama i linijama koje idu na dole u odnosu na horizontalu; ako je, pak, mirno, bide jednako zastupljene tople i hladne nijanse, a linija de biti uglavnom horizontalna. Sera je bio povuen u sebe. Leti je slikao predele, a zimi komplikovanije kompozicije: Kupanje u Sirenu, Letnja nedelja, Modeli, Parada, Cirkus, Chahut, Nedeljno popodne na ostrvu De la Gran at. Njegove forme su bile jasne i proraunate u pojedinostima i efektima. Pred kraj ivota formirao je mali krug pristalica koje mu je Sinjak regrutovao. Sinjak je takoe odigrao znaajnu ulogu u pokretu neoimpresionista i preuzeo vostvo pokreta nakon to je Sera umro. Celog ivota je bio aktivan kao pejzaista.

54

37. SIMBOLIZAM IDEJE I PREDSTAVNICI U SVETU I KOD NAS

Simbolizam se pojavio od 1885. godine kao reakcija na rezultate naturalizma, prvo u literaturi, a kasnije, oko 1889. i u slikarstvu. Glavni predstavnici su Gistav Moro, Pivi de avan i Odilon Redon. Bio je reakcija na impresionizam i naturalizam. To je pokret koji se nadovezuje na romantizam, a njegov cilj je bio predstavljanje stvari koje se ne mogu racionalno opisati (raspoloenje, emocije i sl.), odnosno, trebalo je naslikati nepredstavljivo na nain na koji bi ono doprlo u bit stvarnosti koja de se onda zapaziti sa svih pet ula. Tome je trebalo da doprinese simbol, koji bi posredovao izmeu stvarnosti i 'sveta due' i u naznakama otkrio tajnu skrivenu unutar stvari. Simbol nije trebalo da bude imenovanje stvari, ved samo naznaka, sugestija. Simbolisti su mislili da umetnost treba da zahvati vedi broj apsolutnih istina do kojih se moe dodi samo indirektnim metodama. Delili su se na nekoliko grupa i njihovo shvatanje simbola je esto bilo radikalno razliito. GISTAV MORO je imao dosta slinosti sa prerafaelitima. Njegov mitoloki svet je bio izraz bogate fantazijje u kojoj se ved video nagovetaj nadrealizma. Njegovo delo pokazuje jasno izraenu sklonost ka literaturi i opisivanju. Bio je profesor nekolicini mladih umetnika, Matisu, Ruou, Markeu. PIVI DE AVAN je jedan od glavnih predstavnika monumentalnog dekorativnog slikarstva. On je stajao po strani od drugih pravaca. U poetku je odbijan od predstavnika akademizma. Njegove velike zidne kompozicije su bile inspirisane istorijskim i legendarnim temama. Njegov stil je pokazivao elju sa uprodavanjem forme i modelacije, za mirnodom stavova, a istovremeno reakciju protiv rasplinutosti impresionizma. Za njega je kompozicija bila glavni postulat slikarstva. Vodio je rauna i o tome gde i u kojim uslovima slika treba da bude izloena i emu da slui. Voleo je da svoje figure prome idejnodu, pa ga zato svrstavaju u simboliste. Imao je sklonosti ka linearnom reavanju forme. avan se formirao najvie studirajudi freske italijanskih primitivaca, naroito otoa. Iako je radio uljem na platnu, njegovo delo je shvadeno u potpuno dekorativnom duhu. Glavna dela su mu: scene iz ivota svete enevijeve, Mir, Rat, Rad, Odmor, Marselj. Voleo je da obrauje teme opteg znaaja, a njegova misaonost nije previe sloena i nerazumljiva. ODILON REDON je bio u protivurenosti sa realizmom i impresionizmom. Smatrao je da neki umetnici ele da skue umetnost time to de slikati samo ono to se vidi. Priznavao je da je njegov svet mate i snova stvoren iz posmatranja prirode, ali, kako je sam govorio, to je bila 'logika vidljivog u slubi nevidljivog'. Prvo je radio litografije koje su dosta dobro primljene, a od 1890. se vie posveduje koloritu.

55

39. SIMBOLIZAM U NEMAKOJ I RUSIJI NEMAKA Frojd objavljuje Tumaenje snova, to u velikoj meri utie na simboliste. ARNOL BEKLIN je studirao u Dizeldorfu, gde je postao prijatelj Ludviga Andreasa Fojerbaha. Prvenstveno je slikar pejzaa. Njegova putovanja kroz Brisel, Cirih, enevu i Rim su ga izloila klasinoj I renesansnoj umetnosti I mediteranskom pejzau. Ovi novi uticaji su doneli alegorijske i mitoloke figure u njegove kompozicije. Bio je i pod uticajem romantizma, pa njegovo slikarstvo neki porede sa prerafaelitima. Njegove slike oslikavaju mitoloke i fantastine figure uz klasine arhitektonske konstrukcije. esto otkriva opsednutost smrdu, stvarajudi udan svet mate. Najpoznatije su njegovih pet verzija Ostrva mrtvih i Odisej i Kalipso. HANS FON MARES je iveo uglavnom u Italiji. Eksperimentisao je sa raznim tehnikama, slikao u vie slojeva, pa je vedina njegovih dela zbog hemijskih reakcija promenila izgled ili propala. Dijana se kupa FRANC FON TUK se rodio u Bavariji. U ranoj mladosti je pokazao interesovanje za crte i karikaturu, i upravo se sa karikaturama prvo proslavio. Bio je bio profesor u Minhenu, a meu njegovim uenicima su bili Kle, Kandinski i Jozef Albers. Radio je dizajn za dekorativno slikarstvo. Slikao je portrete, na kojima je predstavljao modele tajanstvenim, kao da su iz snova. Bavio se i arhitekturom, a bio je i jedan od osnivaa Minhenske secesije. Iste godine, 1892. je izradio i svoju prvu skulpturu Atletu. Sledede godine je osvojio zlatnu medalju za slikarstvo u ikagu. U to vreme je uivao veliku slavu. Slikao je uglavnom mitoloke motive, prikazane u velikim i tekim oblicima. Naroito su poznati njegovi zavodljivi enski aktovi. Obradao je panju na okvire svojih slika, lino ih dizajnirao tako da postaju integralni deo slike. Greh, uvar raja, Lucifer, Poljubac Sfinge RUSIJA MIHAIL VRUBELJ se smatra za najvedeg ruskog slikara simbolizma. On je namerno stajao po strani od savremenih trendova, pa je teko nadi poreklo njegovog stila; verovatno u kasnom vizantijskom slikarstvu i ranoj renesansi. Roen je u Osku u Rusiji, u porodici vojnog advokata, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sankt Peterburgu. Kasnije je upisao Carsku akademiju umetnosti. Ostiao je u Veneciju da studira srednjevekovnu hridansku umetnost, gde je opremio paletu jakim, zasidenim tonovima. Vedina njegovih slika slikana u Veneciji je izgubljena, poto je on uvek bio vie zainteresovan za sam proces, nego za promociju svojih dela. 1886. godine se vratio u Kijev, gde je podneo nekoliko monumentalnih projekata, ali je bio odbijen. U tom periodu je poeo da radi skice i akvarele demona. Imao je i interesa za orijentalnu umetnost, posebno persijske tepihe, i pokuavao da imitira te teksture na svojim slikama. 1890. se preselio u Moskvu, gde je pratio nove trendove u umetnosti. Bio je odlian ne samo u slikarstvu, ved i u primenjenoj umetnosti keramici, slikanju na staklu, scenografiji, kostimografiji. Krajem veka je bio u Veneciji, i tada u njegovo delo naroito ulazi intenzivan kolorit. Najpoznatija dela su: Demon koji sedi (velika slika; optuena od strane konzervativnih kritiara kao divlja runoda; slika ima jak kolorit, a Vrubelj je ovde koristio bronzu u prahu kako bi dobio svetao i blistav efekat), Kraljica Labud (lik iz opere; kolorit je uzbudljiv, a dekoracija fantastina).

40. POL SEZAN U vreme impresionizma, pojavilo se i nekoliko majstora koji su pokazivali znake otpora. Meu njima je najznaajniji Pol Sezan. Za ivota nije bio naroito cenjen, mada je doiveo da dobije priznanje, no tek pred kraj ivota. Stvorio je jedno novo slikarstvo koje je skupilo dotadanja iskustva i otvorilo novo polje za dalja traenja. Kritiari i istoriari umetnosti su puno polemisali na temu da li se
56

Sezan moe svrstati u impresioniste ili ne, i kako uopte klasifikovati njegovo delo; samim tim, postoji nekoliko razliitih miljenja o ovome, ali je glavno svakako to da se Sezan, zajedno sa Gogenom i Van Gogom, moe svrstati u osnivae ekspresionizma. Glavna razlika izmeu impresionista i Sezana je ta, to su imrpesionisti obino samo konstatovali prirodu i bavili se svelom, atmosferom dakle, prolaznim faktorima; dok se Sezan uvek interesovao najpre za interpretaciju prirode, a zatim i za ono to je u njoj bitno, sutinsko i trajno. Njegovo delo je samim tim racionalno, stabilizovano i konstruktivno. Jedna od glavnih osobina njegovog dela je i dematerijalizacija stvari oslobaanje forme od sadrine (to de otvoriti put ka apstraktnoj umetnosti). Sezan se rodio u Eksu u Provansi. Otac mu je prvo bio eirdija, zatim bankar. Sezan je upisao prvo pravni fakultet, ali je istovremeno pohaao kolu crtanja u Eksu. Na novom oevom imanju je napravio svoju prvu radionicu i tada shvatio svoj ivotni poziv, ime je izazvao nezadovoljstvo oca. Ipak, i on je ubrzo shvatio da Sezanu ne ide bankarstvo, pa ga je poslao u Pariz i obedao mu malu pomod. Sezan je tamo konkurisao u koli lepih umetnosti, ali je odbijen. Vratio se u Eks obeshrabren, ali je poeo da slika. 1862. je ponovo odbijen u Salonu, i tada je upoznao Manea. Posle francusko-pruskog rata se vratio u Pariz. U to vreme je slikao u tamnom i snanom koloritu. Tadanji uzori su mu bili Goja, Tintoreto, Domije. Takvo slikarstvo s enije svidelo Maneu. 1872. je radio sa Pisaroom, i pod njegovim uticajem rasvetlio paletu i napustio taj svoj ekspresionistiki stil. Iz tog perioda je Kuda obeenog. 1874. je izlagao sa impresionistima i naao prve kupce. Na impresionistikoj izlobi iz 1877. je uestvovao sa 16 slika. Ipak, stav publike ga je naterao da se ponovo povue u Provansu, a samo povremeno je dolazio u Pariz. 1883. je proputovao Provansu peke i slikao predele. Sledede, 1884. godine se oenio bivim modelom, Hortenzijom Fike, a 1886. mu je umro otac i ostavio veliko imanje. Sada, ne morajudi da brine materijalne brige, mogao je da se potpuno posveti slikarstvu. Doao je u Pariz i tu se druio sa Gogenom i Van Gogom. Posvaao se sa Zolom, koji ga je predstavio u jednom svom romanu kao promaenog slikara. U ovo vreme Sezanov stil je doao do pune zrelosti (Komoda, Plava vaza, portret Gistava efroa, Mladid sa crvenim prsnikom, portreti njegove ene, Kartai, Kupaica). Od predela je najede slikao brdo Sen Viktoar. Krajem 80tih godina Sezan je postajao sve popularniji i njegove slike poinju da se prodaju. Ipak, izlobu iz 1895. publika nije dobro primila i on se ponovo povlai u sebe. Od tada je stalno iveo i radio u Eksu. 1906. ga je prilikom slikanja predela iznenadila oluja; razboleo se i umro. Sezanovo delo predstavlja prekretnicu od koje nastaje savremena umetnost. On je posmatrao prirodu kao impresionisti, ali su dolazili do potpuno suprotnih rezultata. Impresionisti su sve rtvovali boji i osedajnom utisku oka, dok je Sezan uvek imao potrebu za izgradnjom spoljnog sveta i njegovom interpretacijom. Raskinuo je sa tradicionalnim shvatanjima uopte, naroito sa tradicionalnim shvatanjima perspektive i formulama gradacije planova i valera. On je cenio povrinu slike kao i dubinu, a jednake valere je stavljao i u prvi i u poslednji plan. Njegov stil odlikuje i uprodavanje, pri kome otpada sve ono to smeta. Pri slikanju portreta ga obino nije zanimala ekspresija i unutranji ivot modela. Taj element je bio zapostavljen na raun boje i forme. Isto je i sa predelima. timung i svetlo ga, kao neto prolazno, nisu zanimali. Interesovao ga je motiv u sutini, u osnovnim linijama i geometriji. Tenja veza sa stvarnodu je najvie ostvarena u mrtvim prirodama, mada tu postoje velike razlike u shvatanjima. Dematerijalizovao je predmete, ime se odvojio od svih slikara 19. veka, naroito realista. To je njegovim slikama davalo neto kruto i usiljeno, to je tadanja publika smatrala nedovrenim, nedouenim. U nekim mrtvim prirodama je ostvario materijalni izraz stvari, ali su one izuzeci. Po ovim svim osobinama, Sezan je svrstan u zaetnike modernog ekspresionizma. Krajem 70tih godina Sezan je poeo da slika kosim dijagonalnim potezima. U toku 80tih je ostvario svoj ideal stabilnosti i mirnode. U slikama i akvarelima posle 1900. boja mu postaje laka i prozranija. Ponekad je dobijao sasvim apstraktne oblike, koji su se svodili na odnose tamnog i svetlog ili geometrijske povrine. Poetkom veka je dobijao sve veda priznanja i izlagao svuda, a na Jesenjem salonu iz 1904. mu je posvedena jedna cela sala. Tamo je izlagao i narednih godina. Od tada pa do danas, njegov znaaj je samo rastao.

41. POL GOGEN Gogen je bio jedan od nosilaca otpora protiv estetike impresionizma. Kao i mnogi drugi kasnije, i Gogen je karijeru slikara poeo tek kasnije i odluio da u potpunosti raskrsti sa dotadanjim nainom ivota, porodinog, udobnog i osiguranog. Rodio se u Parizu, ali je po majinoj liniji bio peruanskog porekla. Prvo je stupio u trgovaku marinu. 1871. je napustio ovu struku i postao inovnik jednog berzanskog agenta u Parizu. Ovim poslom se bavio vie godina i stvorio solidnu materijalnu podlogu za ivot. Oenio se Dankinjom Metom Sofijom Gad i sa njom imao petoro dece. Ona je volela ozbiljan porodini ivot i podizanje dece, tako da ga je ostavila i otila u Dansku posle njegove odluke da raskrsti sa dotadanjim ivotom. Gogen je ostao u Parizu sa jednim sinom i tada je poeo najtei period njegovog ivota, oskudica i glad. Putovao je u Ameriku, u elji da na ostrvima primitivnih naroda nae atmosferu razliitu od ivota u civilizaciji. Ved 1888. je raskrstio sa imresionizmom i okupljao je oko sebe niz mladih slikara. Ipak, osetio je potrebu da trai nov izvor inspiracije. 1891. godine je dobio veliku sumu novca od rasprodaje slika i otiao na Tahiti, u mesto Mantaneju. Tamo je iveo sa uroenicima i potpuno prihvatio njihov nain ivota. Imao je nekoliko sukoba sa vlastima upravo zbog pokuaja da njih zatiti. Posle godinu dana, oskudica ga je naterala nazad. Iz tog perioda su slike inspirisane domorocima ene na obali. Po povratku u Francusku je dobio nasledstvo, koje mu je omogudilo bolji ivot na neko vreme, zatim upada u tuu sa mornarima u kojoj je slomio nogu, ljubavnica ga naputa poto je pokrala dragocenosti, a ni prodaja slika nija imala uspeha. Gogen se 1896. vratio na Tahiti. ivot mu je bio pogoran i boledu sifilisom, kao i novim sukobima sa vlastima. Zbog prestupa je osuen na 3 meseca zatvora i novanu kaznu. Ubrzo potom je umro. Gogen je smatrao impresionizam povrnom umetnodu u kojoj nema razmiljanja. Slikarski zanat je nauio od Pisaroa, koji je bio dobar pedagog. Ipak, tenja za uprodavanjem forme i odnosa meu tonovima je njegov lini izraz. Na Gogena je uticala i primitivna skulptura bretonskih kalvarija, sa tonovima oivienim konturama i urpodenim formama. To uprodavanje linije i boje i svoenje oblika na minimum sam Gogen je nazvao sintetizmom. To je bila suta suprotnost impresionizmu. Prema nekim miljenjima, Gogen
57

je bio i predstavnik simbolizma, mada sam nije priznavao nijedan pravac. On je odbacivao i akademizam i simbolizam, i zalagao se za jednu sintetiku viziju stvari i subjektivan utisak o prirodi. Na njegovu originalnost je uticao i egzotini predeo Tahitija, do tada retko ili nikad predstavljan na slikarskim platnima. Govorio je da slikar ne treba da prikae crvenu onakvu kakva je u prirodi, ved da izabere najlepu crvenu koju ima na paleti. Modele je slikao po sedanju, to je u suprotnosti sa Sezanom. Gogen se svakako svrstava u zaetnike ekspresionizma. to se negativnih strana tie, zamerano mu je to da njegovo delo ne zadovoljava sa likovne strane, kao i da mu je crte nekad detinjasto linearan. Ipak, da je egzotiku Tahitija prikazivao dotadanjim slikarskim jezikom, bio bi puki hroniar. Ovako je stvorio novi jezik. Gogen je propovedao da sliku ne treba dovravati. uti Hrist ujedinjuje razliite uticaje Jakov se rve sa anelom Ko smo, odakle dolazimo, kuda idemo? Eva

42. VINSENT VAN GOG Iako Holananin po narodnosti, Van Gog po svom radu spada u francuske slikare 19. veka. I on je stvorio jedan svet posebne originalnosti. Njegov ideal slikarstva je saet u jednoj reenici ono treba da bude neto mirno i dopadljivo, realistiko a slikano ipak sa uzbuenjem, neto kratko, sintetiko, uprodeno sa puno mirnode i harmonije, uteno kao muzika. ivot Van Goga je bio veoma dramatian. Karijeru je zapoeo kao prodavac u trgovini slika u jednoj firmi u Parizu. Ubrzo ga je firma poslala u svoju filijalu u Londonu, gde se Van Gog zaljubio u derku svoje vlasnice, ali je njegova prosidba odbijena. Slomljen, 1875. se vratio u Pariz, gde je posedivao muzeje i puno itao, naroito literaturu socijalne sadrine. Ovde poinje da se interesuje za slikarstvo onih slikara koji su prikazivali bedu siromanih. Biblija mu je bila omiljena lektira i poeo je da oseda u sebi religiozni poziv, koji ga odvodi u Englesku 1876., mada tamo nije imao uspeha. Potom se vratio roditeljima sa kojima je ubrzo doao u sukob. Opet je promenio zanimanje, postao je knjiarski pomodnik, a zatim evangelistiki propovednik u Belgiji. eleo je preobrati i popravi ljude, ali je naiao na odbijanje. 1879. je napustio i taj poziv i tada je poeo najtei deo njegovog ivota, oskudica, tumaranje ulicama i beda. Ali tada i sazreva njegova odluka da se bavi slikarstvom. Crtanje je uio u Briselu i u poetku je kopirao slike Milea. 1881. se ponovo vratio roditeljima i doiveo jo jedan ljubavni neuspeh. Tada je otiao u Hag kod slikara Mova, ali posle njegove enidbe 1882. Van Gog se svaa i sa njim i sa roditeljima. 1883. se potpuno posvetio slikarstvu. U poetku su ga interesovale socijalne teme. Meutim, 1885. je pronaao nove uzore koji unose nova obeleja u njegovo slikarstvo Rubensa i dela japanskih majstora. U Parizu se zainteresovao za dela impresionista, naroito Pisaroa, Dega i Sera. U to vreme se sprijateljio sa Tuluz Lotrekom. Tada dolazi do rasvetljavanja palete. Po Lotrekovom savetu on je otiao na jug u Provansu, to je dosta dobro delovalo na njega. Okupirala ga je misao o osnivanju radionice u kojoj bi grupa umetnika radila zajedno. Pozvao je Gogena, ali posle beznaajne svae sa njim, Van Gog sebi odseca desno uvo. Imao je halucinacije i susedi su traili da se zatvori u ludnicu. Na intervenciju njegovog brata Tea, otiao je kod doktora koji mu je izaao u susret i pozirao, pa se Van Gog ponovo vrada slikarstvu. Ipak, bio je u strahu od svoje bolesti i, u elji da je preduhitri, pucao je na sebe. Posle dva dana je podlegao rani. Jo za ivota kritika je poela da zapaa njegov rad, ali on nije doiveo da to i uvidi. Njegov razvoj je veoma raznovrstan. Poeo je pod uticajem Milea, sa interesovanjem za patnje malih ljudi. eleo je da te patnje prikae na realistian nain, ali sa ekspresionistikim akcentima. Radio je u tamnom koloritu, slikao je tkae, ljude koji jedu krompit, obudu. Prikazivao je bedu rudara, seljaka, zatvorenika, njihov sumorni ivot bez radosti. Ovde su se manifestovale njegove sklonosti ka ekspresivnom, ka naglaavanju vienog prema njegovom unutranjem nemiru. Van Gog je potpuno vladao motivima i stilom ove epohe, meutim, preao je ubrzo na neto sasvim novo, skoro suprotno. Preokret se desio izmeu 1885. i 1886. godine, kada je doao u dodir sa impresionistima i preuzeo njihove tehnike, pa i pointilizam. Tada je bio i pod uticajem japanskih majtora. Ipak, tek odlaskom u Provansu, Van Gog je otkrio sjaj sunca, sveinu boja i radost ivota. Formu je definisao vrsto, sa jakim konturama, a kolorit postaje sintetiki uproden u velikim povrinama. Interesovala ga je boja i forma, sutina stvari. Ovo je bio period velike aktivnosti i najvedeg uspona. Slikao je relativno malo, svega 10tak godina. Vidljivi svet za Van Goga je bio samo povod. Brzo je savladao elemente zanata, i iako je bio daleko manje obaveten od mnogih profesionalaca svog vremena, uspeo je da stvori jedan tako originalan stil. Naroito sa biografskog aspekta su znaajna njegova pisma bratu Teu i slikaru Raparu. Bio je u stalnom sukobu sa okolinom, sa slikarima, sa svima. Malo je bilo ljudi koji su ga razumeli i davali mu podrke. Koristio se iskustvima impresionista, ali se od njih razlikovao prvenstveno po vanosti koju je pridavao crteu. Kod njega je forma jako znaajna, naglaena, ponekad deformisana, ali uvek prisutna. Za njega je najvanije bilo lino obeleje. Van Gogov stil je pun konciznosti, jasnode, podvlaenja onoga to je bitno u viziji prirode. Pokazivao je sklonost ka dramatinoj sintezi i sve jaem naglaavanju unutranjih sukoba i patnji. Okupirali su ga problemi boje, njihova komplementarnost i meusobni odnosi.

58