Вы находитесь на странице: 1из 7

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

1. Uvodno izlaganje
Sama re diplomatija potie od grkog izraza diplomas, kasnije diploma, rijei koje su imale, do svojih savremenih i dananjih znaenja, svoju dugu i zanimljivu istoriju. Naime, u Rimskoj imperiji diploma je oznaavala ugravirani metalski znak na prtljagu putnika koji je njime mogao slobodno da se kree konzularnim putevima ogromne rimske drave. Stari Rimljani su bili uveni po izvrsnim vojskovoama, vojniima, pravnicima, administratorima, oratorima, a mnogo manje po diplomatama. Vizija sigurnosti drave se zasnivala na snazi oruja i pravnih normi, dok diplomatski govor nije ulivao naroito povjerenje. Latinski izraz "res diplomatika,, e vremenom pokrivati ono to se danas naziva- diplomatski poslovi. Dakle, dok je u izvornom, formalnom i tehnikom smislu diploma znaila otprilike ono to danas nazivamo imunitetom ili pasoem, diplomatija je jo u najstarijim vremenima oznaavala djelatnost ovlaenog predstavnika koji u ime svog suverena odlazi u drugu zemlju da bi doprinio zasnivanju saveznitva, prekidu neprijateljstva, razvijanju trgovakih veza. U duem istorijskom periodu diplomate su imali vrlo precizan zadatak koji je trebalo obaviti u odreenom vremenskom periodu. Diplomatija proiruje i produbljuje prijateljske odnose, politike, privredne i kulturne, s dravama saveznicama i neutralnim dravama, ali i ulae napore za promjenu odnosa onih vlada koje vode neprijateljsku politiku. Diplomatija ima iroku zadatak. Jednostavno definisano, zadaci diplomacije su: predstavljati i zastupati, tititi i obavetavati svoju zemlju, pregovarati. Smisao predstavljanja i zastupanja ini najbitniji element. Ambasador predstavlja poglavara svoje zemlje i zastupa svoju dravu pred vlastima drave primateljice. On nuno i govori u ime svoje vlade. Budui da prima i prenosi saopenja svoje vlade i budui da predstavlja slubeni izvor informacija, on je stalni i sigurni posrednik u odnosima dviju drava. Diplomata je osoba koja se bavi diplomatijom. U uem smislu to je slubeni predstavnik drave koji ima diplomatski status (ef diplomatske misije ili lan njenog diplomatskog tima, koji je upisan u diplomatsku listu).
1

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

Diplomata u irem smislu rei je pripadnik diplomatske slube i spoljnopolitikog aparata jedne zemlje (ukljuujui i konzularnu slubu). Osnovna funkcija diplomatije je predstavljanje svoje drave u inostranstvu i promicanje njenih interesa i ciljeva. Ona je zaduena da kao instrument provodi vanjsku politiku koju utvruju tijela dravne vlasti (predsjednik, vlada, parlament ili druga ustavom odreena tijela), a putem njih grupa koja dri vlast u svojim rukama. Provoenje vanjske politike i odravanje meunarodnih odnosa s drugim subjektima (dravama, meunarodnim organizacijama i sl.) podrazumijeva i razvoj specifinih metoda (izmeu ostalog tu spada i diplomatski protokol) te aparata koji e obavljat tu funkciju (tzv. sluba vanjskih poslova). Jednostavno definisano, zadae diplomatije su: predstavljati i zastupati, tititi i obavjetavati svoju zemlju, pregovarati. U teorijsko-metodolokom postupku istraivanja na izradi ove magistarske teze, autor e se koristiti medotologijom sistemskog pristupa, istorijskim i deskriptivnim metodom, analitikim metodom, induktivnom i deduktivnom metodom, statistikom metodologijom, i komparativnim metodom, a to prikazano kroz poglavljima izgleda ovako: U prvom delu, to jest u drugom poglavlju u se koristiti deskriptivnim i analitikim metodom istiui osnovne stvari vezane za diplomatiju. Iste metode koristie se i u treem poglavlju. U etvrtom poglavlju koristiu se istorijskim metodom istiui hronoloki sled dogaaja u diplomatskim odnosima R. Srbije i R. Turske. U petom poglavlju se koristi deskriptivna metoda u prikazu samih odnosa dve drave, takoe se koristi nalitika metoda u analizi pojedinih aspekata ekonomske saradje, i komparativni metod u psomatranju problematike kroz vreme i prostor, kao i u poreenju privrednih grana i proizvoda. Ovakav metodoloki okvir rada e nam posluiti da bi utvrdili tanost postavljenih hipoteza:

Postoji veoma izraena uloga ekonomske diplomatije u ekonomskoj saradnji Republike Srbije i Republike Turske? Ekonomska saradnja Republike Srbije i Republike Turske ima perspektivu u unapreenju buduih odnosa?
2

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

Zakljuak
Ekonomska diplomatija ostvaruje znaajne zadatke u okviru nacionalne privrede i u meunarodnim ekonomskim odnosima. Uloga ekonomske diplomatije i spoljnotrgovinske razmene na nacionalnom planu se svodi u osnovi na izvrenje eljenih promena u materijalnoj strukturi drutvenog proizvoda. Pred kraj tekue poslovne godine utvruju se materijalni bilansi za naredni period predvianja. Ti bilansi treba da pokau, potrebe u materijalnim dobrima i uslugama, a i njihovu raspoloivost iz domae proizvodnje i prenetih rezervi. U savremenim uslovima vie ne postoji nacionalna privreda u kojoj spoljnoekonomski faktor nije zastupljen. Uloga spoljnoekonomske saradnje u praksi se svodi samo na pitanje mere u kojoj neka zemlja uestvuje u meunarodnoj podeli rada. Drugim reima postavlja se pitanje u kom stepenu funkcionisanje nacionalne privrede i normalno odvijanje njenog procesa reprodukuje zavisi od spoljnoekonomske saradnje. Pored toga, domaa proizvodnja nekih proizvoda moe biti vea od mogunosti domae potronje, neki proizvodi se iz razliitih razloga ne proizvode u dovoljnim koliinama ili se uopte ne proizvode, na primer iz klimatskih razloga itd. ak i u onim zemljama koje se istiu po obilju prirodnih i privrednih resursa, veliini unutranjeg trita i diversifikovanoj privrednoj strukturi, razlozi ekonomske racionalnanosti ne dozvoljavaju da se lie prednosti spoljnoekonomske saradnje. Uprkos snazi argumenata i racionalnosti potrebe za ekonomskom diplomatijom u okviru spoljnotrgovinske saradnje, u nekim zamljama i u raznim prilikama ideji razvijanja ekonomske saradnje sa inostranstvom suprotstavljana je politika samodovoljnosti ili politika autarhije. Ovakva politika je zasnivana na shvatanju da je zemlja najbezbednija i najnezavisnija od spoljnih uticaja ako sve ili najvei deo svojih potreba podmiruje iz vlastitih izvora. Politika autarhije, ma koliko bila suprotna logici privredno razvoja, nalazi na plodno tle uglavnom u vanrednim politikim uslovima kada na primer postoji mogunost izbijanja ratnih sukoba ili usled nekih drugih vanekonomskih razloga. Meutim, dosadanja praksa je pokazala da se politika samodovoljnosti nikad i nigde nije mogla odrati na dui vremenski period, jer je motivisana vanekonomskim, a ne ekonomskim razlozima.

95

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

Iz prethodnog nije teko zakljuiti koliko je malo verovatno da jedna zemlja ima sve navedene preduslove, pa je prema tome malo zemalja koje poseduju relativnu nezavisnost od ekonomske diplomatije i spoljnoekonomskog faktora. ak i takve retke zemlje iz ekonomskih razloga razvijaju ekonomsku saradnju sa inostranstvom, jer im se sve vie isplati da jedan deo svojih potreba zadovoljavaju uvozom iz drugih zemalja, koje ih mogu proizvesti uz nie trokove. Stoga je u savremenim uslovima razvoja ispravnije govoriti o ekonomskoj meuzavisnosti nacionalnih privreda nego o njihovoj relativnoj ekonomskoj samostalnosti u razvoju. Dalje ovde se navode zakljuci o odnosima Srbije i Turske....

96

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

Literatura
1. Aranelovi N., Perspektive finansijskog trita a posebno trita novca u narednom periodu, asopis Berza, broj 11/97, Beograd. 2. Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. 3. Berridge G. R.: Diplomacy, Third Edition: Theory and Practice, Prentice Hall, 2005 4. Berkovi S.: Diplomatsko i konzularno pravo, nauna i sveuilina knjinica, zagreb, 1997. 5. Barston R. P.: Modern Diplomacy, Second Edition, London, 1997. 6. Dai D. Dj.: Ekonomija, Evropski univerzitet, Beograd, 2002. 7. Dai D..: Diplomatija, Beograd, 2003. 8. Dai D. ., Puri S.: Ekonomska politika makro i mikro aspekt 9. Dimitrijevi V., Stojanovi R.: Meunarodni odnosi, Slubeni list, Beograd, 1996. 10. orevi S., Miti m.: Diplomatsko i konzularno pravo, JP Slubeni list SRJ, bepograd, 2000. 11. uki ore, Operacije na otvorenom tritu, II Miloersko savetovanje, Beograd,1994. 12. uri D. M., Prekajac Z., Vidas Bubanja M.: Meunarodna Ekonomija, Beograd, 2000. 13. uri J.: Meunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002. 14. uri M. D.: Meunarodna Ekonomija, Beograd. 2002. 15. Geoff R. Berridge, Maurice Keens-Soper, Thomas G. Otte: Diplomatska teorija od Machiavellija do Kissingera (Diplomatic theory from Machiavelli to Kissinger), Prevod: Ksenija Jurii, Zagreb, 2005. 16. Horne C.V. James, Financial Management and Policy, Prentice-Hall Int., London,1972. 17. Ili G.: Evropska ekonomska zajednica, Nauni rad, Beograd, 2002. 18. Janev I.: Kulturna diplomatija - Spoljna politika Jugoslavije (SCG) prema UNESCO-u, Institut za politike studije, Beograd, 2004. 19. Jankovi B.: Diplomatija, Nauna knjiga, Beograd, 1998. 20. Jankovi B. M.: Meunarodno javno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1981.

97

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

21. Jeleni G., Vidi Z., Poslovanje banaka hartijama od vrednosti, asopis Jugoslovensko bankarstvo, broj 11-12 /96, Beograd. 22. Jovovi D., Meunarodne finansijske institucije poloaj i interesi SR Jugoslavije, Meunarodna politika, Beograd, 1997 23. Kaminski, B.: Turkey's evolving trade integration into Pan-European markets, World Bank. 2006. 24. Karovi P., Diplomacija, Gregori, Beograd, 1936. 25. Kisinder H.: Diplomatija, Verzal press, Beograd, 1999. 26. Lopandi Duko: Meunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002. 27. Lopii .: (urednik): Diplomatija - zbornik radova, Vaa knjiga, Beograd 2006. 28. Lois McMaster Bujold: Diplomatski imunitet (Diplomatic imunity), Prevod: Martina Anii, Algoritam d.o.o., Osijek, 2003. 29. Miti M.: Diplomatija kao sredstvo za promociju, ostvarivanje i zatitu poslovnih interesa, Prirunik za poslovne ljude, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, Beograd, 2003. 30. Miti M., Diplomatija - delatnost, organizacija, vetina, profesija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, Beograd, 2005. 31. Mikoli M.: Diplomatski i poslovni protokol, Barbat d.o.o., Zagreb, 2002. 32. Nas, T. F.: Economics and Politics of Turkish Liberalization. Lehigh University, 1992. 33. Nick S.: Diplomatski leksikon, Barbat d.o.o., Zagreb, 1999. 34. Nick S.: Diplomacija metode I tehnike, barbat, Zagreb, 1997. 35. Organisation for Economic Co-operation and Development, OECD Reviews of Regulatory Refom - Turkey: crucial support for economic recovery: 2002. Organisation for Economic Co-operation and Development, 2002. 36. Pai M.: Diplomatija, ahinpai d.o.o., Sarajevo, 2008. 37. Pavievo B.: Pravni oblici privredne saradnje sa stranim partnerima, Privredno pravni prirunik, Beograd, 1987. 38. Periin I:: Svjetski finansijski vrtlog, Naprijed, Zagreb, 1988. 39. Petrovi P.: Savremena poslovna diplomatija, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd 2008. 40. Petrovi S. Dj.: Diplomatski praktikum, D.T.A. Trade, Beograd, 2001. 41. Prvulovi V., Ekonomska diplomatija, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 2006. 42. Puara Kostadin: Meunarodne finansije, Beograd, 2000. 43. Ralph George Feltham:Diplomatski prirunik (Diplomatic handbook), Prevodilac: Branka aja, Pan liber, Zagreb, 2002.

98

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

44. Raievi M. M.: Internacionalna ekonomija sa osnovama ekonomske diplomatije, fakultet za internacionalni menadment, Beograd, 2001. 45. Staki B.: Meunarodne finansijske organizacije; Jugoslaviapublik, Beograd, 1988. 46. Serres J.: Wood J. R., Kruhak K.: Diplomatski ceremonijal i protokol - osnove, postupci i praksa (Diplomatic ceremony and protocol), Mate d.o.o., Zagreb, 2005. 47. Stevovi M.: Diplomatija i demokratija, Prosveta Beograd, Beograd 2000. 48. Turinovi F.: Ekonomske integracije i trgovinske grupacije, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2002. 49. Vukadinovi R.: Politika i diplomatija, Otvoreno sveuilite, Zagreb, 1994. 50. World Bank: Turkey Labor Market Study, World Bank, 2005. 51. Zeevi M., Stojanovi M.: Internacionalne relacije, Evropski univerzitet, Beograd, 2001. 52. www.economist.com 53. www.imf.com 54. www.imf_institut.de 55. http://www.mfa.gov.yu/Srpski/Trade.htm

99