You are on page 1of 24

Сл

о
б
о
д
а
нЈ
а
р
ч
е
в
и
ћ
:

НИЈЕБИЛОДОСЕЉАВАЊА
СЛОВЕНАНАБАЛКАН– ОНИСУ
СТАРОСЕДЕОЦИ БЛАКАНАИ
ПАНОНИЈЕ

Конс
тант
инСе
дмиПорфирог
е
нит–
царе
вис
писикаоиз
вориз
аис
ториј
у
Словена

БЕОГРАД, 9. с
е
пт
е
мб
а
р7515 (2007)
1

Заг
оворниците
з
еодола
скуСлове
нанаБалк
ану6. и
7. ст
оле
ћупос
леХрис
т
анемај
униј
е
да
низ
воротоме- ос
им
Списа в
из
ант
иј
с
ког ца
ра Конс
т
а
нт
ина Седмог
Порфирог
е
нита
. Ме
ђу
тим, мног
ој
епоуз
да
нихиз
ворадас
у
Слове
ниодбиблиј
с
кихв
ременаус
лив
усре
дње
гидоње
г
ток
аДуна
ва
. Спис
ивиз
а
нт
иј
с
когца
раПорфирог
е
нит
а
, из
дес
е
т
огс
т
олећа
, основас
уз
а
кључа
кауз
в
аничнојист
ориј
и
дас
унашипре
цинаБа
лка
нс
комполуос
т
рвут
екодСре
дње
г
ве
ка
. ДрЈ
ов
анИ. Дере
тићос
пора
в
аова
квенаучнесудовеи
з
атона
водине
колик
она
ј
едност
а
вниј
ихобј
а
шње
ња
:
1)
Порфирог
е
нит
ови спис
и с
у ј
едини
с
ре
дњев
е
ковни докуме
нт у кој
е
м се
наг
ове
шт
а
ванекив
иддос
е
ља
вањаСлове
на
наБалка
н(нет
врдис
еиз
ричито).
2)
Св
и друг
и ист
ориј
с
ки из
вори, хронике
,
ле
т
описи, књиг
е и пис
ма Средње
г ве
ка
оз
на
чав
ај
у с
т
а
нов
нике Ба
лка
на ка
о
с
лове
нскаплемена
, подра
з
нимиме
нима.
3)
Нај
поз
на
т
иј
ис
ре
дње
ве
ковниис
тор
ича
рии
хронича
ри ост
а
вили с
уз
а
пис
е о Србима
(Слов
енима) на Ба
лкану и у да
нашњој
Ру
муниј
и.
4)
Ве
ћина е
вропс
ких ис
т
орича
ра
, после
дња
т
рис
т
оле
ћа, опре
дељива
ласез
ат
врдњуда
с
у Слове
ни с
т
арос
е
деоци Подуна
вља и
Ба
лка
на
.
5)
Лог
ичкиј
ене
прихв
ат
љивамог
ућнос
тдасе
т
олик
ина
роддос
е
линаподру
чј
еодАлпаи
с
е
ве
рнеИт
алиј
едоЦариг
ра
да
, адаот
оме
не ост
а
ну број
на докуме
нта
. Па т
а
ка
в
потре
снав
еће
мделуЕв
ропе(кадс
еуз
муу
обз
ирипре
де
липра
пос
т
ој
бине
), мораоби
даос
т
ав
и не
из
брис
ивт
ра
гуколе
кт
ив
ној
с
ве
с
тиис
т
а
росе
де
лацаидошља
ка.
6)
Немог
уће ј
е пре
т
пос
т
ав
ит
и да с
у
непис
менидошља
ци(ка
кос
ет
врди) мог
ли
дас
т
арос
е
де
оцена
учес
вомј
е
з
ику, у
ме
ст
о
да приме ј
ез
ик култ
урних и пис
ме
них
с
т
ановникаВиз
а
нт
иј
е
.
7)
Немог
уће ј
ев
еров
ат
и да су не
пис
ме
ни
Слов
енимог
лидаорг
а
низ
уј
ута
комас
овно
и та
ко ус
пе
шно с
е
ље
ње и т
о на
нај
привла
чниј
еподручј
еВиз
ант
иј
е– т
ада
нај
моћниј
ее
вропскес
иле
.
Ус
ве
тлу ових не
доумица
, српс
ки с
тру
чњаци с
ве
чешће де
т
аљно а
на
лиз
ира
ј
ус
ва
ку рече
ницу у с
писима
виз
а
нт
иј
с
когца
раПорфирог
е
нит
а
. У Србиј
исушта
мпа
не
мног
е књиг
е опре
чне з
а
кључцима з
ва
ничне ист
ориј
с
ке
на
уке
, аонев
е
ћув
еликоиз
аз
ив
ај
упа
жњучит
а
ла
цаи, шт
ој
е

2

нормално, на
ру
ша
в
ај
упове
рењеус
а
држа
ј
еизис
т
ориј
еу
школским и унив
е
рз
ит
е
тс
ким уџбе
ницима. У пит
а
њу ј
е
св
ој
е
в
рсно уруша
ва
ње обра
з
ов
ног с
ис
т
ема (у ва
жним
облас
т
има: ис
т
ориј
и, линг
в
ис
т
ици, ку
лтури, г
е
ог
ра
фиј
и...),
паби било в
ишене
г
оште
т
нодасеоова
јнау
чнискуп
ог
луше з
а
г
ов
орници з
ва
ничне ист
ориј
е
.
Пос
е
бно
ис
т
орича
риифункционе
риудржа
внимус
т
анова
ма

ерим
ј
еду
жнос
тдабра
неиуна
пређуј
уз
на
њаус
ва
којна
учној
г
ра
ни. Акосенеодаз
ову, има
ће
мо дв
атумаче
њаис
тих
дог
ађ
ај
аизпрошлос
т
и– прв
о, кој
ећемоз
а
држат
из
ас
е
беи
друг
о, кој
ећемоиз
ложит
ика
дбуде
моис
питива
ниушколи
инау
ниве
рз
ите
т
у.
Оноштој
ез
асрпск
ина
родва
жно,аот
омет
ре
бада
брину, предруг
их, држа
вни ис
т
орича
ри и функционери,
ј
е
с
т
е поз
нат
а ис
т
ина да прошлос
т обликуј
е пона
ша
ње
пој
е
динца
, коле
кт
ива и нациј
е
. Кад има
мо конфуз
ну
(не
ра
з
ј
ашње
ну
) ис
т
ориј
у, онданис
а
вре
ме
наз
бива
њанеће
бит
и бе
зне
доумица
, не
доре
ченост
и, не
сис
те
ма
т
ичнос
ти...
на
жалос
т

вена
соводана
с,ка
онарод,пра
ти.
Копљасуве
ћукрште
на
Небис
емог
лоре
ћиданиј
ебилополе
микеиз
ме
ђу
з
а
г
оворникај
е
днеидруг
ете
з
еода
в
ном прису
ст
вуСрба
(Слове
на
) наБа
лка
нуиПанониј
и. Билој
е

лис
порадичне
.
Ниј
ес
е одликов
а
ла на
учношћу, а
ко се т
о може т
а
ко
обј
а
с
нити. Пре
дс
т
а
вници з
ва
ничне ис
т
ориј
е с
у с
ома
лова
жав
ањем писа
ли о пис
циманов
ес
т
а
ре ист
ориј
е
Срба (Слове
на).
На
з
ива
ли су их не
з
на
лица
ма
,
з
а
не
с
ењацима
, мит
оманима,новорома
нтича
рима,итд.Ре
т
ко
ка
д с
у покуша
ва
ли да а
рг
уме
нтима ос
поре не
ки од
з
а
кључа
ка др Олг
е Луковић-Пј
а
новић, др Ј
ов
ана И.
Дере
т
ића
, Св
е
тис
лав
а Билбиј
е
, Тру
ба
чова
, проф. Ре
ље
Нова
ков
ића
, МилошаЦрња
нс
когимног
ихдруг
их. Ва
рнице
су с
ев
але
, с
ва
ка
ко, а
ли с
учељав
ања мишљења, пре
ма
пра
вилима на
учне ме
т
одолог
иј
е
, ниј
е било. У ј
е
дном
ова
квом прика
з
у, ниј
е мог
уће ни на
ма да на научно
прихва
т
љивна
чиниз
ложимопог
ле
деј
е
днихидру
г
их, али
ћечит
а
оцимабитиз
а
нимљив
одас
аз
на
ј
укој
ис
удог
а
ђа
ј
ии
кој
еис
т
ориј
с
келичнос
т
и билеуцент
рупажњеспорова
,
спора
дично обј
ав
љив
а
них на е
лект
ронск
им медиј
има
,
час
опис
имаиднев
нимлист
овима
.
На неки начин, копља с
у, ипа
к, ве
ћу
кршт
е
на
.
Оз
биљниј
есеу
бој
ногкопљаприхва
т
иој
е
данодже
с
токих
поборника с
ре
дње
век
овног слов
енс
ког дос
е
ља
ва
ња на
Ба
лкан и у Сре
дњу Ев
ропу. То ј
е др РадивојРадић,
профе
с
орБеог
ра
дс
когуниве
рз
ит
е
т
аичла
нВиз
а
нт
олошког
инс
титу
т
а Српс
ке а
ка
демиј
е нау
ка и уме
т
нос
т
и, рође
ни
Ливња
к.

3

Даби одбра
нио Порфирог
енит
овз
а
писо дола
с
ку
Слове
нанаБа
лка
нувремевиз
ант
иј
с
когца
раИра
клиј
а(610641), на
писа
ој
екњиг
у Срби пре Адама и пос
лење
г
а,
тру
де
ћиседасв
акуре
че
ницупошкропиот
ровом прот
ив
ис
т
ражива
ча кој
и тре
з
в
ено упоз
ора
ва
ј
у да с
тот
ине
ис
т
ориј
с
кихиз
в
орау
пућуј
унас
лове
нскос
т
а
росе
де
лашт
во
на Ба
лка
ну
, ас
амо ј
еда
н (Порфирог
е
нитов
) на њихово
досе
ље
ва
ње с да
нашње
г подручј
а Пољс
ке
, Белорус
иј
е
,
Укра
ј
инеиРус
иј
е. Поре
дотров
а, дрРа
дићсе
, не
с
крив
ено,
руг
адрОлг
иЛук
овић-Пј
ановић, дрЈ
ова
нуИ. Де
ре
т
ићуи
друг
имашт
ос
еус
уђуј
упрот
ив
речит
из
а
кључцимаз
в
аничне
ис
т
ориј
е
. Билобикорис
нодај
едрРадић, ка
кос
монав
ели,
св
ој
укњиг
упопунионау
чномполе
микомсов
имау
торима
,
уме
с
тоштој
еса
мона
водиоњихов
ез
а
кључке
, аондај
е
, бе
з
арг
у
ме
нт
а
циј
е
, допис
ив
ао да они нису у прав
у. Биће
з
а
нимљиво да на ј
е
дном приме
ру видимо пос
ту
па
к др
Ра
дића
. Уз
еће
моде
ора
справ
еона
циона
лнојприпаднос
ти
Све
т
ог Ј
е
ронима из че
тв
рт
ог ст
оле
ћа пос
ле Христ
а–
пре
водиоцаСве
т
огпис
масг
рчкогналат
инс
ки. Чит
а
оци
Св
едок
аима
ј
ура
з
лог
адаспажњомпра
теовуполе
мику,ј
е
р
ј
еСв
е
тиЈ
е
роним(т
ониј
ес
порно) рођ
енуримскомнас
е
љу,
налока
циј
и накој
ојј
еда
на
сБос
анс
ко Гра
хово. Узт
о,
пода
ци оње
мусувишене
г
одраг
оце
ни, ј
ерупу
ћу
ј
уна
су
шт
инунациона
лнихире
лиг
иоз
нихпрев
ира
њаус
рпс
ким
з
е
мља
ма- од пој
а
в
ехришћа
нс
т
вадо да
на
с
. Какоз
на
мо,
биласуте
шкаи, на
ј
че
шће, пос
ледицаос
ва
ј
а
чкихпохода
ев
ропс
ких и а
з
иј
с
ких с
ила. Тапре
вирањас
у ра
з
дробила
српс
ко на
циона
лно биће по ре
лиг
иоз
ним шав
овима и
раз
дробљене де
лове с
упрос
т
ав
ила ј
е
да
н друг
ом. То се
,
на
ј
очит
иј
е
, пре
поз
на
ј
енане
ве
с
елојс
удбиниСрбауБос
нии
Хе
рце
г
ов
ини ток
ом дв
а
де
с
ет
ог ст
оле
ћа – ис
пуњеног
св
е
тс
кимиг
рађ
анс
кимрат
овима
.
Да пог
ле
да
мо поле
мику о Све
т
ом Ј
е
рониму и
Римока
т
оличкојцрк
ви. ДрРа
дићна
па
дадрДе
ре
тићашт
о
Све
т
ог Ј
е
ронима (330. или 337 – 420) убра
ј
а у Србе
(Слове
не
). Ов
ак
оз
аме
радрДе
рет
ићу
:
''И Све
тиЈероним, учение
гз
е
г
ета4. ве
какој
иј
е
пре
ве
оБиблиј
усј
е
вре
ј
с
когиг
рчкогналатинс
ки, пре
ма
др Де
ре
тићу, биој
еСрбин. Занимљивојј
едапоовом
питању 'новоромантичари' не нас
тупај
уј
е
динстве
но.
Тако гос
пођа Луковић-Пј
ановић одбацуј
е с
рпс
ко,
односнос
ловенс
копоре
клоСветогЈеронима. С друге
стране
, тоз
начи дај
ес
аг
лас
ночудноватим мерилима
'новоромантичара'дрДеретићве
ћи'родољуб'одг
ос
пође
Луковић-Пј
ановић. Нере
кох ли ве
ћ дај
е он главна
уз
даницаовемалеалиодабранедружине
''.
Корис
ниј
ебибилодај
едрРа
дићиз
не
одока
з
еда
Све
т
иЈ
еронимниј
еСрбин, нег
ошт
ос
е
, покоз
накој
ипут
,
на
руг
а
одрДере
т
ићуидрОлг
иЛу
ковић-Пј
ановић.

4

Имапис
ацакој
ис
уна
г
ове
шт
а
ва
лис
рпс
копоре
кло
Све
т
ог Ј
е
ронима, ма
да нису Срби. За
нимљиво ј
едај
е
профе
с
ордрЂорђеЈ
а
нков
ић, а
рхе
олог
, кој
иј
еист
ра
жива
о
г
робницеод4. до6. ст
оле
ћапос
леХрист
ауДа
лма
циј
и,
Бос
анс
кој Крај
ини, Хе
рцег
ов
ини и Запа
дној Србиј
и,
ус
та
новиодас
ус
лове
нс
ке(с
рпс
ке
).1 Са
моподат
а
кдасуна
подручј
у Книна и Боса
нск
ог Гра
хова с
рпск
иг
робови с
поче
т
ка4. с
т
олећа
, мог
а
ој
ена
ве
с
тинаопре
здрРа
дића
,
ка
жедрДе
ре
тић, данеодба
цу
ј
ес
ва
кипода
т
акукњиг
а
ма
''новорома
нт
ича
ра
''. Ако ј
е архе
олог Ј
а
нков
ић на
ша
оу
околини Бос
анс
когГра
ховас
рпскег
робов
еспоче
т
ка4.
ст
оле
ћа
, а на подручј
у овогсрпск
ог г
ра
да у Боса
нској
Крај
иниј
ерође
нСве
тиЈ
е
роним330. или337. г
одине
, онда
ј
еис
тинаос
рпскојприпаднос
тиовогсв
ет
ите
љапотв
рђе
на
.
Тре
ба
ло би мног
о поу
з
даних докуме
нат
а да би с
ет
о
опов
рг
ло. На
приме
р, дај
ерође
нус
рпск
ом на
с
ељу, алиу
породици не
кенацио
на
лнема
њине
. КаоРимља
нин, ниј
е
рође
н, ј
е
рпос
т
ој
ез
а
пис
идај
ела
т
инскинаучиот
екушколи.
ДрДе
ре
тићс
епоз
ив
аинана
учникеизне
с
рпс
кесре
дине
, па
упу
ћу
ј
еиназ
наменит
огхрва
т
с
кога
рхе
олог
аФра
наБулића
.
Булић ј
е ут
в
рдио да с
е родно ме
с
т
о Све
т
ог Ј
е
ронима
:
Стридонна
лаз
илонаподру
чј
уда
на
шње
гБоса
нс
когГра
хова
– на Арежином бриј
е
г
у
. На т
ом ме
с
ту ј
е билаи мала
цркв
ица
, с
ру
шили су ј
е Турци у вре
ме Бос
а
нс
кохерце
г
ова
чкогус
та
нка1875-78. Тусу(1952) на
ђе
ниост
а
ци
сре
дње
ве
ков
ногг
ра
да
, ис
подкој
е
гс
убилеос
нов
еримс
ког
на
с
еља. У околиниј
е
, иначе
, вишена
ла
з
ишт
асост
а
цима
римск
ихг
ра
ђе
вина
, црк
ав
аипредмет
адома
ћинст
в
а.2
Хрва
тФра
неБу
лићј
ез
аписа
одај
еЈ
е
ронимовот
ац
биоимућа
н, пај
емог
аоплаћа
т
иучит
е
ља
, дабиЈ
ероним
на
учиолат
инс
киј
е
з
ик.3
Фра
нцуз Сиприј
а
н Робе
рј
е на
пис
а
о о Све
т
ом
Ј
е
рониму
: ''Има не
шт
о с
лов
енс
ко у њему'', а че
шки
ис
т
орича
р Фра
њоВ. Са
с
инекј
ет
врдиодај
еЈ
е
ронимов
ма
т
ерњи ј
ез
ик био с
лове
нс
ки.4 Ит
а
лиј
а
н Апе
ндини ј
е
Ј
е
ронимовј
ез
икз
ва
о: илирс
ко-с
лове
нски, аФра
њоБу
лићј
е
ова
јна
водАпе
ндиниј
апрев
еока
о''хрва
т
скиј
ез
ик''.5
ДрДере
т
ићсеприпре
миодадрРа
дићау
поз
оридау
Српс
која
ка
демиј
ина
укаиу
ме
тнос
тиможеконс
улт
ова
ти
ак
аде
микаМирос
лав
аПа
нт
ића,кој
иј
ес
а
чува
онекеброј
е
ве
час
опис
аДу
бров
никуДубровнику, ауњимај
еобј
ав
ље
на
поле
микаСрбака
толикаДу
бров
никасВа
тика
номпоче
тком
два
дес
е
тогс
т
олећа– оЗа
водуСв
ет
огЈ
е
ронима
. Наос
нову
теполемике
, можес
ез
акључит
идај
еСв
е
тиЈ
е
роним био
Ђорђ
еЈ
анков
ић:Српс
кег
ромил
е,Бе
ог
рад,1998.
Ј
овоБа
ј
ић: Бл
ажениЈе
роним, Сол
инск
ацркв
аиСрбо-Далмати,''Бели
Анђе
о,Шаба
ц,2003.
3
Ист
о.
4
Ист
о.
5
Ист
о.
1
2

5

Србин, ма
дарође
н у че
т
врт
ом ст
оле
ћу – през
в
аничног
досе
ља
ва
њаСрба(Слове
на
) наБалка
н. Кадј
еДу
бров
ник
пис
аооСве
томЈ
еронимуива
т
ика
нскомз
ав
одусње
г
овим
именом, било ј
е вре
ме з
ахукт
а
ле аус
т
роуг
а
рске
кроа
тиз
а
циј
еСрбаДубровникаиос
т
алихде
лов
аДалмациј
е
.
Уј
е
ку с
вој
е борбепрот
ивкроа
тиз
а
циј
е, Дубров
ча
ни ће
покре
нут
иипита
њеЗа
водаСве
т
огЈ
е
ронимауРиму.
Учинићетоуј
е
дном од број
е
ваДу
бров
ника1901.
г
одине. Супрос
та
вићес
енамериВат
иканадаЗав
одСве
т
ог
Ј
е
ронимапре
именуј
уу''Хрва
т
с
киз
ав
одСве
т
огЈ
е
ронима
''.
Ду
бровча
нисудока
з
ива
лидај
еЗа
водс
рпс
киипос
ла
лис
у
те
ле
г
ра
мспрот
е
с
томкардина
луРа
мполиј
ууВа
т
ика
н:
''Некас
еудос
тој
иВашаЕминенциј
аподниј
е
тина
ноге пре
светог
а оца Папе Лава Тринае
стог
а из
раз
е
жалос
ти Срба ка
толика, жите
ља старе дубровачке
државе
, изг
радаиоколице,штој
еубре
вуе
-укој
и-ј
емсе
ј
ес
ве
то-ј
е
ронимс
ки з
аводпрес
трој
ио, биломимоиђе
но
српс
коиме
, кој
епоповј
е
сниј
е
мис
правамаинародниј
е
м
тградициј
амаи обичај
имаус
транаманакој
ес
ебрев
односис
ас
виј
е
мпре
влађуј
е
''.
Да ј
еова
јподухва
т Ва
т
ика
на био део з
а
хукт
але
кроа
тиз
а
циј
а Срба ка
т
олик
а, с
в
едочи и члана
к у
Ду
бров
нику
, пре
не
с
е
низце
т
ињск
огГл
асаЦрног
орца:
''ЦрнаГораиСв. ј
ереномс
киз
авод– Одкакој
еу
Аус
тро-Уг
арс
којрас
пире
напоз
натаборбаиз
ме
ђубраће
ХрваљтаиСрба, из
гле
далој
еве
ћ, каодај
еиВатикан
прис
тао уз Хрвате
, ј
е
р при раз
ним с
вој
им
манифес
тациј
ама, ниј
ес
емог
лоопаз
ити, даприз
нај
е,да
имас
вој
ихс
ље
дбе
никаиусрпскомнароду,каоштоима
убугарском и уруском... Али ј
е1. авг
устапоновом
кале
ндаруиз
ашаоутомс
мис
луј
е
данпапс
кибре
ве
, кој
и
седотичеиЦрнеГоре
. Евоучемуј
ес
тавр: У Римуј
е
пос
тој
аоодс
таринаилирс
киз
аводСветогЈе
ронима, у
ком с
укатолици и изс
рпс
ких крај
ева похађали Рим,
одсиј
е
далии, ус
лучај
уболес
ти, ње
г
аналаз
или. Садасе
уВатиканунашлоз
адобро, дас
естог
аз
аводаиз
брише
илирс
коиме
, идасенамиј
е
ниобраз
овањукатоличких
клирика, рода и ј
е
з
ика хрватског – из
рично: про
цроатицаг
енте.Но,тосенасј
ош ништанебитицало,да
се у тај хрватс
ки народ не убрај
а и барс
ка
Арцибискупиј
а.
Ми бисмо тој одлуци Све
те Столице мог
ли
доскочити, шаљући нашекатоличкеклирикез
авише
образ
овањенадруг
ус
трану, поштоих уЦрнојГори
не
махрватс
когродаиј
е
з
ика, штој
еусловуживањатог
з
авода; али неможе
мо допус
тити да с
еј
е
дним тако
све
чаним актом ј
е
дненај
вишевлас
ти цркве
неунос
и
туђаполитикаунаш народинашудржаву.
Ос
им тога, барс
ка Арцибис
купиј
а носи нас
лов
Примаса Србиј
е изнај
стариј
е
г доба с
рпс
ке државне

6

самос
талнос
ти. Ис
ториј
с
кус
удбинуСрбиј
едиј
елилај
е
,
наравно, и ова првос
ве
ште
ничка с
толица с
рпс
ке
католичке цркве
, и Божиј
им Провиђе
њем, нашиј
хе
дана, Ње
г
ово Краље
вс
ко Вис
очанс
тво Књаз Никола
Први ос
лободиој
еиобновиотуста
рос
лавнустолицу,
обез
биј
едиој
епотре
бну ре
лиг
иоз
нуслободу, и она ј
е
тако ступила у нови живот дадиј
ели с
удбину Црне
Горе
''.
Види се да црног
орск
и лист с
ве св
ој
е ка
т
олике
сма
траСрбимаиданикоодњихнег
оворихр
ва
тс
ки,апише
о Арцибис
купиј
и у Бару ка
ос
рпс
кој
. Св
ет
о пре
носи
ка
толичкича
сописДу
бровник– употпунос
т
иподржа
ва
ј
ући
из
не
тес
та
вов
еос
рпс
т
вуихрв
ат
с
т
вунаЈ
а
драну.Унас
т
а
вку
овогчла
нка
, обас
рпскаг
ла
силас
ма
т
ра
ј
удас
уСрбине
ка
д
нос
илиимеИлира:
''Све
тиОтацууводус
вог
апис
маиз
ј
ављуј
ес
вој
у
љубавпремаСлвенс
тву, идатуљубавидокаже
, ве
ли,
да мј
е
с
то досадашњегилирс
когз
авода Св. Је
ронима
установљуј
ез
аводз
ахрватс
кинарод. Српскинародј
е
ј
е
днаг
ранаСлове
нс
тва, каоштог
аобухватаиилирс
ко
име; а нај
новиј
а политичка доктрина, наме
тнута
хрватском народу, не приз
нај
еи ниј
е
чеег
з
ис
те
нциј
у
српс
когнаорда: итадоктринаодлукомСве
тогОцас
ада
се ус
вај
а! То очевидно противуречј
е из
ме
ђу ње
г
ове
љубави пре
ма Слове
нс
тву и ње
г
овеодлукепротивне
Српс
тву, доказ
уј
едаСве
тиОтацниј
еимаонаумодакле
потиче и куда с
миј
ера та хрватс
ка доктрина, те с
у
ње
гови с
авј
е
тници, кој
и стој
ена че
лу те политичке
струј
е
, мог
лииз
де
ј
с
твоватитаквуодлуку''.6
Овас
рпс
каг
ла
сила споче
т
кадва
де
с
е
тогс
т
олећа
упу
ћу
ј
учита
оцедај
еСве
т
иЈ
е
ронимизс
рпскогна
рода– а
ње
г
овз
а
в
одуВа
т
ика
нуус
та
новаСрбака
т
олика
.
Приме
рци новина с ов
им (и друг
им с
личним
те
кс
т
овима
) на
ла
з
есеуСАНУ.
Ифилолоз
ипротивз
ваничнеис
ториј
е
Заг
оврницимас
рпс
ког(слов
енс
ког

та
рос
еде
лашт
ва
наБа
лка
нуиуПодуна
вљус
уприте
клиупомоћфилолоз
и.
Нисутоу
чинилисна
ме
ром дас
ес
поресприс
та
лица
ма
з
ва
ничнеист
ориј
е

лис
уњиховафилолошкаис
т
ра
жива
ња
ука
з
а
ладај
ене
мог
ућеобј
а
с
нитина
ј
ст
а
риј
епоз
нат
ена
з
иве
пла
нина, рек
а, ј
е
з
е
ра и на
с
еља бе
з прису
ст
ва Срба
(Слове
на
) у Поду
на
вљу
. Пре
ма филолоз
има
, друг
е
пре
т
пос
т
ав
ке су не
одрживе
. Ра
з
ложно обав
ешт
а
ва
ј
у да
људиус
вомприродномокруже
њудај
уиме
наизс
вогј
е
з
ика
– ника
коизј
ез
икас
ус
е
да
, апог
от
овонеизј
е
з
икауда
ље
них
пле
ме
на, ка
ко, уовом с
лучај
у, з
ва
ничнаист
ориј
аудаљу
ј
е
Слобода
нЈ
а
рче
вић:Историј
с
кес
кривал
ице
, Беог
ра
дИПА''Мирос
ла
в'',
2002, ст
р:222-223.
6

7

ант
ичкеСлове
неодДуна
ваиБа
лка
на
. Сле
дс
тв
еноова
квом
з
а
кључку, филолоз
иманиј
епреос
т
алоништ
адруг
оне
г
ода
пот
врдедај
епрво пис
мо насв
е
ту рође
но наоба
ла
ма
7
Ду
на
ваидас
умут
ворциСлов
ени.
Бра
ниоци с
лове
нс
ког дос
е
ља
ва
ња на Балка
н у
Средњемв
е
кус
уна
ј
рањив
иј
иусу
че
ља
ва
њус
афилолоз
има
.
Уовојнауци, не
маме
ст
аз
ај
е
данилидру
г
из
ак
ључа
к, ка
ко
ј
етоиз
в
ес
но ка
дј
ере
ч оса
држај
у друг
их ист
ориј
с
ких
из
в
ора
. Ус
луча
ј
уфилолошкенау
ке, немадвоу
мље
ња
. Ако
ј
енаодређ
еном подручј
ужив
еоне
кина
род, нање
мус
у
ост
а
ли т
раг
ов
и ње
г
ове култу
ре и ј
ез
ика
. Пред ова
ко
ј
е
дност
а
вном чиње
ницом, з
ане
ме
о ј
е и профосор на
СорбониПј
е
рШа
т
ре
н. Пре
дњимј
ебра
ниладокт
орскут
е
з
у
Олг
аЛуковић-Пј
а
нов
ићос
рпс
кимре
чимауст
а
ромг
рчк
ом
ј
е
з
ику. Запре
па
шћење– а
косепрофе
с
орс
ложисОлг
ином
те
з
ом, мора
ћеприз
нат
идасуСрби, одна
ј
да
в
ниј
ихв
рема
на
,
билису
се
диГрцима
, ат
оз
ва
ничнаис
ториј
анеприхва
та
?
Же
леој
едаодбра
ни з
акључкез
ва
ничнеис
ториј
е, а
ли у
филолог
иј
иниј
еима
оарг
у
ме
нт
е
. Ова
јсв
ој
е
врс
ни''г
ордиј
е
в
чвор'' ј
ере
шиот
акошт
одокт
орскуте
з
ус
ту
дент
кињеиз
Србиј
ениј
екомент
арис
ао.Река
ој
е
:
Гос
пођо, ј
ас
есВаманес
л
ажем, ал
иВам дај
е
м
титу
л
уле
ктораг
рчк
ефил
олог
иј
е

ерс
теј
ез
асл
у
жили.
О тра
г
ов
има с
рпс
ког (с
лов
енск
ог
) ј
е
з
ика на
Подунав
љуиуИндиј
и, на
писа
лисумног
иау
тори: Инду
си,
Рус
и, Фра
нцуз
и, Слов
аци, Ит
алиј
ани, ит
д, али ће
мо се
з
а
држа
т
и с
а
мо на к
њиз
и ру
ског филолог
а Оле
г
а
Николај
е
вичаТрубаче
ва
. Из
да
лај
уј
еРус
каа
каде
миј
ана
ука
– Ис
ториј
с
кофилолошкооде
ље
ње
: Етног
е
нез
аику
л
ту
ра
8
древ
нихСл
ове
на.
Тру
ба
човпра
тиг
е
не
з
ус
лове
нс
кихна
роданаос
нову
ис
т
ориј
с
ких, г
е
ог
ра
фс
ких, а
рхе
олошких и линг
в
ис
т
ичких
ис
т
ражива
ња
. Пос
е
бну па
жњупос
ве
т
иој
ехидронимима
,
ет
нонимимаиа
нт
ропо
нимимауЕвропииАз
иј
и, аира
з
вој
у
индоев
ропс
кихј
е
з
ик
а.Ј
е
данј
еодводе
ћихфилолог
аусв
ет
у
ис
вој
ез
акључкеј
ечит
аонамног
им научнимску
повима
.
Укра
т
ко, обј
а
шња
вадај
епрапос
тој
бинаСл
ове
нас
редњи
токДу
на
ва– т
е
рит
ориј
есње
г
овеле
веи дес
нест
ра
не
.
Зна
чи, тв
рди ис
тооно шт
о из
носе''новорома
нтича
ри'' у
св
ој
имде
лима
. Ту,уПанониј
иинаБа
лка
ну,ка
жеТруба
чов,
поник
ло ј
еи прв
о пис
мо. Нау
чни ра
д под на
с
ловом: О
Средње
ду
нав
с
којпрапос
тој
бини Слов
е
на прочита
ој
ена
Скупус
лав
ис
т
ауБра
тис
лав
и1993. инаСкупус
ла
вист
ау
ДрОлг
аЛуковић-Пј
а
новић: Срби...народнај
стариј
и,ИПА
''Миросл
ав'', Бе
огра
д,2003. идокт
орск
ираднафранцускомј
ез
ику:
Прав
дауЕс
х
илов
имиСофокл
ов
имтраг
е
диј
ама,ис
т
ииз
да
ва
ч,2002.
8
ОлегНикола
ј
е
вичТруба
чов
: Ет
ног
енез
аикулту
радре
внихСлов
ена,
Моск
ва,Руск
аака
де
миј
анаука
, 2003. Књиг
ућенас
рпс
комј
е
з
ику
шт
ампат
иИПА''Миросл
ав'', Беог
ра
д.
7

8

Будимпе
шт
и, у окт
обру 1995. Тру
ба
чов ј
е о т
ој
пра
пост
ој
биниСлове
на
, нас
редњемДунаву– доЂерда
па
,
поднеоре
фе
рат
: Слов
е
нс
киј
е
з
икиис
ториј
а– к
аоос
нов
а
етног
е
не
з
е и на Скупу ј
ужнослов
енс
ких сла
вис
та у
Бе
ог
раду,1995.
Ис
т
ражива
њеО. Н. Труба
човај
епот
врдадас
рпски
''новорома
нт
ича
ри'' нис
упосе
бнапој
ав
ауЕвропи- данис
у
ј
е
диникој
исупосумња
лиуз
а
кључк
ез
ва
ничнеис
т
ориј
ео
Слове
нима
. Тиме ј
е обав
ез
а на
ших ис
т
орича
ра да
, при
одбранис
вој
ихст
а
вов
а,подврг
нукрит
ицина
учнира
дО. Н.
Тру
ба
че
ваиис
тра
жив
ањамног
ихдруг
ихнау
чник
а- нак
ој
е
сеТрубачовпоз
иваичиј
аис
т
ражива
ња
, та
кође
, упућуј
уда
ј
еДунавпра
пос
т
ој
бинас
лове
нс
ка
.
Какораз
уме
тиПорфироге
нита?
С обз
иромдаћенанау
чном с
купууНишубитиу
це
нтру ра
с
пра
ве спис
ив
из
а
нтиј
ског ца
ра Конст
а
нт
ина
СедмогПорфирог
е
нита
, ос
врнућемосенањиховес
адржа
ј
е
- наос
новукој
ихј
еприхв
аће
нот
ума
че
њедас
ус
еСлове
ни
пој
а
вилинаДуна
вут
еку6. и7. с
толе
ћупослеХрис
та
.
Др Ј
ова
н И. Дере
т
ић и њег
ов
и ист
омишље
ници
упоз
орав
ај
у да с
у и поруке ца
ра Порфирог
енит
а
крив
отв
оре
не– прилаг
ођенеунапре
ддоне
т
ом з
акључкуда
суСрби(Слове
ни) ос
вој
илиз
е
мљедруг
ихнарода- нипре
ника
с
ниј
е, не
г
оу6. и7. с
толе
ћуНовее
ре
. За
т
ошт
оз
а
друг
епе
риодениј
ебилопог
одногс
т
арогз
а
пис
а– пог
одног
з
адомишљања, к
ака
вј
еова
јца
раПорфирог
е
нита
. Бу
дући
да ј
е не
пре
циз
а
н у опис
у поз
на
т
их дог
ађ
ај
а – бе
з
вре
ме
нскиходре
ђе
ња
, т
ума
чимај
епру
же
намог
ућностда
на
ве
ду да с
е Порфирог
енит пре
ва
рио и да ниј
е ре
чо
на
з
наче
ном с
толе
ћу, нег
о о не
ком мног
о ка
с
ниј
е
м. Ако
чит
а
лацпомис
лидас
ута
квеиг
ревре
ме
ном ипој
мовима
не
мог
у
ћекода
ут
орана
ј
в
ишест
ручност
и, не
капрочит
ај
у
те
кс
т виз
а
нтиј
с
ког ца
ра и комент
аре ј
уг
ос
лове
нских
ак
аде
мика
. Ре
чј
еоприликамауРимскомЦарс
т
вуувре
ме
ца
раДиокле
циј
а
на. Билој
ет
овре
менакра
ј
ут
ре
ћегве
ка
Новее
реиве
рова
лиилине
, Порфирог
е
нитспомиње
, иу
тре
ће
мс
т
оле
ћу
, Слове
ненаДуна
ву, а
ли т
умачиње
г
ових
списака
жудаца
р ниј
епис
аоо т
ре
ће
м, не
г
о оше
с
том
ст
оле
ћу. Дабинамов
обилој
а
с
ниј
е, подс
е
ћамодај
еов
де
речо дв
едржа
ве– у вре
меДиок
лециј
а
на(3. с
т
олеће
),
имамоРимс
куИмпе
риј
у, ау6. и7. с
т
оле
ћуВиз
а
нт
иј
у
. Ка
ко
се де
с
ило да Порфирог
е
нит
ов з
а
пис о Диок
лециј
а
ну и
ње
г
овомвре
ме
ну
, ак
аде
мициподеленадваде
ла– паов
ај
друг
и пре
ме
с
те и в
ежу з
а дог
а
ђа
ј
е 300 г
одина после
Диокле
циј
ана
? Та
јдруг
идеоз
апис
ај
епреба
че
н(да
т
ова
н) из
РимауВиз
а
нтиј
у
, ка
жедрЈ
ова
нИ. Дере
т
ић, з
ат
ошт
осеу
ње
му, т
акора
но, с
помињуСлов
енинаБа
лка
ну. А а
кос
у
Слове
ни били с
т
а
нов
ници Па
нониј
енаДу
на
ву у вре
ме
Диокле
циј
ана
, онда то ис
кљу
чу
ј
е с
ва
ку мог
ућност

9

досе
ља
ва
њаСлове
наиз''прапос
тој
бине
'' наБа
лкану6. и7.
ст
оле
ћупослеХрис
та
. Евос
порног(бољере
ћи неј
а
сног
)
Порфирог
е
нитов
огопис
аДалмациј
еувре
меримс
когцара
Диокле
циј
ана(3. ст
оле
ће
):
''Овајцар Диокле
циј
ан подижеградСплити у
ње
мус
аз
идапалатукој
ас
енеможенире
чиманипе
ром
опис
ати, од чиј
ене
кадашњевелеле
пнос
ти с
тој
еи до
данас ос
таци, иако их ј
едуго вре
ме оште
тило. Шта
више
, иг
рад Диоклиј
у, кој
ис
ададржеДиокле
циј
ан
(Дукљани), ис
тицарДиокле
циј
анподиже
, з
богче
гас
у
становници тез
е
мљеназ
вани Диокле
циј
анима. Влас
т
ових Романа проте
з
ала с
е до реке Дунава. Је
дном
приликом они (тј
. Романи) же
ле
ћи да пре
ђу ре
ку и
упоз
нај
у становнике с оне с
тране реке
, прешавши
нађошеслове
нс
капле
ме
нане
наоружанакој
ас
ез
вахуи
Авари. И нити с
у ови (Романи) оче
кивали да соне
странерекеимане
кихстановника,нити(Слове
ни) даих
има с ове. Пошто с
у Романи з
ате
кли ове Авара
не
наоружанеи не
спремнез
а рат, нападну их, покупе
пле
ниробљеивратес
е
''.9
На
шиа
ка
демициобј
ашњав
ај
упрв
иде
оовогт
е
кст
а
на прихва
т
љив на
чин. С обз
иром да Порфирог
е
нит
обав
ешт
а
вадасуРомани изДа
лма
циј
епре
дуз
е
ли вој
ни
походпрек
оДуна
ва
, онита
чноз
апа
жа
ј
удај
етаобла
ст
имала с
вој
у вла
с
т и, овим осв
ртом, да
ј
у з
а пра
во
Порфирог
е
ниту
:
Облас
т Дукље(кас
ниј
еЗетаиЦрнаГора) оде
ље
на
ј
еадминис
тратив
ном реформом 297. г
одинеодве
лике
пров
инциј
е Далмациј
е и пос
тала с
амос
тална у
прав
на
ј
е
диница– провинциј
аПре
валитана.
Даљетумаче
њеПорфирог
енитов
огт
е
кст
аодст
ра
не
Српс
кеак
аде
миј
енаукај
ев
ише не
г
оз
а
г
оне
т
но. Горњи
з
а
писПорфирог
е
нит
а
, уде
луг
дег
оворио Слов
енимаи
Ава
рима
, ак
аде
миј
иниист
оричариту
ма
че, иуве
ра
ва
ј
у, дасе
однос
и на 6. с
т
олеће
, а не на тре
ће - с кој
им ј
е
Порфирог
е
нитз
апочеос
вој
еприпов
еда
ње
, поднас
ловомО
Дал
мациј
иис
у
с
еднимпл
е
ме
нима. А ре
чј
еоист
омпа
сус
у.
Но, на
шиг
аис
т
орича
рира
з
биј
а
ј
у– де
ос
адржај
аве
жуз
а
тре
ћес
т
оле
ће(тосмов
иде
лиуг
орњем цит
а
ту
), аде
оз
а
шес
т
оиз
аВиз
а
нт
иј
у(шт
оћемовидет
иусле
де
ћемцит
ат
у):
Ов
ајпода
так ј
асно показ
у
ј
е да ј
ев
из
антиј
с
ка
влас
т до
пираладоДу
нав
а.
Чес
та ј
е пој
ава код виз
антиј
ских пис
аца да
не
колико пле
мена, кој
аз
ај
е
днички нападај
у царс
тв
о,
наз
ивај
уј
е
дним име
ном, пољудс
твукој
еихј
еводилои
пов
ез
уивалоуј
е
днуце
лину... Слове
нис
у
, поче
в
шиодкрај
а
60-тих г
одина6. ве
ка, з
ај
е
дно сАвариманападали на
9

САН: Виз
антиј
с
кииз
вориз
аис
ториј
уна
родаЈ
уг
осл
авиј
е
, томдру
ги,
Бе
огра
д,''На
учнодело'', 1959, обра
диоБожида
рФе
рј
анчич,ст
ра
не
: 10. и
11.

10

виз
антиј
с
кепров
инциј
ена Балканском полу
острв
у. Ти
з
ај
едничкинападитрај
удове
ликеопс
адеЦариг
рада626.
г
одинеине
у
с
пе
хаАв
арауовом подухв
ату, пос
лече
г
асе
це
нтараварс
кедржав
епомерав
ишепре
масе
в
еру
.
ДрЈ
ова
нИ. Де
ре
тићупућуј
едас
едобропрочит
а
Порфирог
е
нитовт
е
кс
тидаћес
ев
иде
тидане
маник
акв
ог
ослонца у њему з
аз
а
кључа
к на
учника на че
лу с Б.
Фе
рј
анчиче
м даПорфирог
е
нитов
дег
ов
ори о Виз
а
нт
иј
и.
Дода
ј
еданепост
ој
енидру
г
ииз
ворикој
иби, допу
ња
ва
ј
ући
ира
з
ј
а
шњав
а
ј
ућиПорфирог
е
нит
оврукопис
, да
лиз
апра
во
ј
у
г
ослов
енс
ким ист
оричаримадаова
коз
а
кљу
чу
ј
у. Акосе
Порфирог
е
нитов т
е
кс
т подврг
не с
амо лог
ичком с
уду,
видећес
едане
мас
т
ручња
какој
ибимог
а
оз
акљу
чит
идај
е
уње
муречодвавре
ме
нск
апе
риода- уда
ље
нај
е
данод
друг
ог
а300 г
одина.
Пог
ре
шан з
ак
ључак ј
е прис
вој
ен од Српс
ке
ак
аде
миј
енаука

врдидрЈ
ова
нИ. Де
рет
ић, с
а
моз
а
т
одаби
сеодов
огдокуме
нт
аначиниост
убнакој
е
м ћепочив
а
ти
тз
в. дос
е
ља
ва
њеСлове
нанаБа
лка
нув
ремевиз
ант
иј
с
ког
ца
раИра
клиј
а
. За
нимљив
ој
едаака
де
мицинис
унашлиз
а
сходно даобј
а
с
не(ба
р не
ка
ко) к
акој
емог
ућедај
е
дна
облас
тслока
лномупра
вомуРимуз
а
држит
ака
вст
а
ту
сиу
друг
ојдржа
ви – Виз
а
нт
иј
и, пос
ле300 г
одинаи убитно
из
ме
ње
нимме
ђудржа
внимодносиманаБа
лка
ну? Таоблас
т
- Пре
ва
лит
а
намождај
еимог
ладапре
ду
з
имавој
непоходе
пре
ко Ду
на
ва у 3. с
толе
ћу, как
о на
с оба
ве
шта
ва
Порфирог
е
нит, адаби точинилаи увре
меВиз
а
нт
иј
е
,
мора
лабиима
тииуњојс
т
ат
усона
ка
вка
ка
вј
ојј
еда
рова
о
римск
ица
рДиок
лециј
а
н. Ист
оричарина
сот
а
квомс
т
а
тус
у
Пре
ва
лит
а
неуВиз
а
нт
иј
инеоба
ве
шт
а
ва
ј
у
, ма
дапишудај
е
онат
а
јв
ој
нипоходпредуз
елау6. с
т
оле
ћу
. ДрЈ
ова
н И.
Дере
т
ићодбиј
ата
кв
умог
ућнос
титв
рдидаПре
ва
лит
а
на

6. с
т
олећу, ниј
ени билапод в
лашћуВиз
антиј
е, не
г
ој
е
пре
дс
та
вљалаз
на
чај
нуобла
с
туСрбиј
и.
Акопре
т
пос
т
ав
имоданиј
е
днаст
ра
нанеможеса
сиг
урношћут
врдитидај
еупра
вуупог
ле
дуцит
ираногдела
Порфирог
е
нитов
е приче о Да
лма
циј
и и Ду
кљи –
прв
енс
тв
ено, шт
о се т
иче да
т
ова
ња опис
аног (првог
)
покољаСлов
енасле
вест
ра
неДу
на
ва
, ондабис
мобили
обав
ез
нидат
ражимопотв
рдуј
еднеилидруг
епрет
пост
а
вке
нанекомдруг
оммес
т
уца
ре
вогСпис
аонародима. Такоби
се
, можда, мог
ло одг
оне
т
нут
и да ли ј
е Порфирог
е
нит
рече
нипокољ на
дСлове
нимас
ме
ст
иоут
рећеилише
ст
о
ст
оле
ће– даподс
ет
имо: ис
т
орича
риСАН т
врдедај
ет
о
билоу6. с
толе
ћу, адрЈ
ова
нИ. Де
рет
ићдас
ет
омог
ло
дес
итииут
ре
ћемс
т
олећу,акота
коописа
нидог
а
ђа
јз
а
виси
са
моодчиње
ницедалиј
ета
даСлов
е
на(Срба) билоили
ниј
ебило наБа
лкану. Било их ј
е
, они суст
а
рос
еде
оци
Ба
лкана

пора
нј
едрДере
т
ић.

11

На
шене
доу
мицебимог
лебит
иот
клоњенес
леде
ћим
св
е
доча
нст
вомПорфирог
е
нита
:
''Међуонимакој
ис
усепрес
е
лилиуРаг
уз
усуови:
Григ
ориј
е
, Арс
афиј
е
, Викторин, Виталиј
е, Валент –
архиђакон, Вале
нтин отац протос
патара Сте
фана. А
откадсеониизСалонепре
с
елишеуРаг
уз
у,доданасима
500 година,ас
адимамо7. индикт6.457 г
одине''.10
Ев
о, с обз
иром на в
ре
ме с
вој
ев
лада
вине
, ца
р
Порфирог
е
нитовдепишедасуСлове
низ
ау
з
елиСа
лонуу
Далмациј
иу5. с
т
олећу.Тој
еск
оро200 г
одинапревре
ме
на
ка
дј
евиз
ант
иј
с
кицарИра
клиј
е(610 – 641) доз
волио, ка
ко
з
ва
ничнаис
т
ориј
ат
врди, на
с
ељав
ањеСлове
нанаБа
лкану.
Ово с
ве
дочење ца
ра Порфирог
е
нит
ај
еу с
а
г
ла
снос
ти с
тв
рдња
мадрЈ
ова
наИ. Де
ре
т
ићаоос
нив
ањуСрбиј
еупе
т
ом
ст
оле
ћу.
Мног
опреда
на
шње
гвре
ме
нај
ебилоис
ториј
ских
делаооснив
ањуСрбиј
еупе
т
ом с
толе
ћу– 490. г
одине
.
Кат
олички с
ве
ште
ник из Да
лма
циј
е из 18. с
т
оле
ћа –
Андриј
а Ка
чић Миошић ј
е на
писа
о књиг
у„
Пре
с
ве
т
лом
г
ос
подину“
, шт
а
мпанауЗадру1856. Уњојј
епоброј
а
ос
ве
вла
дареСрбиј
еод 490. г
одинедокас
ногСре
дње
гве
ка
.
Може
мо бит
и сиг
урни да ј
е Андриј
а Качић Миошић
пода
т
ке о Србиј
и изпе
тогс
т
олећа(бе
зобз
ирашт
от
у
Србиј
уз
овеСла
ве
нс
ким Краље
в
ст
вом) наша
оуархива
ма
Ва
тика
на
.
Мог
ли би с
е и не
ки т
е
кст
ов
и код цара
Порфирог
е
нитадове
с
ти ув
ез
усовом Србиј
ом изпе
т
ог
ст
оле
ћа
, алит
о, с
вој
имкоме
нт
а
римаСписа, недоз
вољав
ај
у
ј
у
г
ослов
енс
ки (српс
ки) ис
т
орича
ри. Та
ко, ка
д уочимо да
на
мј
е ца
р Порфирог
е
нит помог
а
о да ра
ниј
е цитира
ни
римск
и покољ на
д Слов
енима с
ме
ст
имо у 5. с
т
олеће
,
ис
т
орича
риСрпс
кеа
ка
демиј
ена
укана
супоз
ора
ва
ј
удасе
пис
ацПорфире
г
онитпре
ва
риоидаоннеопис
уј
едог
а
ђа
ј
е
изпе
тогс
т
оле
ћа, не
г
оизмног
окас
ниј
е
гвре
ме
на
. Евока
ко
тообј
а
шња
ва
ј
у:
Наос
нов
уовогподатка, добиј
асе449. г
одинакао
дату
мпадаСалонеуру
кеСлов
е
наиАв
ара, штосв
акако
ниј
етачно.Bury пре
тпостав
љадај
еов
аг
одинапро
из
в
од
дубров
ачкетра
дициј
екој
ај
едог
ађајспој
иласнападима
Атиле,докNiderle, Manuel I, 60, мис
лидај
ецарпоме
шао
нападГота449. г
одинес
аз
ау
з
имањемСолинапоче
тком
7. ве
ка. Нај
прихватљив
иј
еј
едај
едатаг
одинаре
з
у
лтат
г
ре
шке кас
ниј
е
г препис
ивача. Ме
ђутим, з
начај овог
хроношкогподаткај
еутомештој
ас
ноо
дређу
ј
ев
ре
ме
сас
тављања29. г
лав
еDAI, с
е
дмогиндикта948/9 г
одине
.
Кадсепог
ледаов
ака
вприст
упист
ориј
с
комиз
вору,
ондас
е морадов
е
ст
и усумњу њег
ов
ав
редност
. Ј
е
р, и
прот
ивницимаз
в
аничнеис
ториј
ес
еморада
т
ипра
в
окој
ес
у
10

Ист
о,ст
ране
: 20. и21 .

12

з
ас
е
бе уз
е
ли з
а
г
оворници с
лове
нс
ког дос
еља
в
ања на
Ба
лкан.Ондаћеонипо
ст
упит
инаист
ина
чин– т
а
мог
деим
одг
ова
раПорфирог
енит
овт
е
кс
тре
ћићедај
ет
ача
н, ат
а
мо
г
деимнеодг
ова
ра,ут
врдићедат
о''с
ва
ка
кониј
ета
чно'', ка
о
штос
ут
оучинили, уцитира
ном слу
ча
ј
у, прире
ђив
ачиу
Српс
којак
аде
миј
инау
ка.
Ова
ко, делимично прихва
та
н а де
лимично
одбацив
ан, Порфирог
е
нит
овсписнебимог
аобит
иподлог
а
з
априхв
а
та
њет
ез
едас
уСлове
ни(Срби) дошлинаБа
лкану
6. и7. с
толе
ћу. Таконешт
обимора
лобит
ипот
кре
пљено
друг
имброј
нимипоу
з
данимсв
едоча
нст
вима
, алиЈ
ова
нИ.
Дере
т
ић,из
ричит
о,на
водидат
ак
вихдокумена
таусв
ет
с
ким
архива
мане
маидасез
ат
оодлу
чиодана
учниску
ппос
ве
т
и
ана
лиз
иПорфирог
е
нит
овогСпис
аонародима.
Порфироге
нитовас
ве
доче
њаоХрватима
У Порфирог
енит
ов
омСпис
уонародима, 30. г
ла
вај
е
пос
ве
ће
на Хрва
тима – г
лас
и Из
лаг
ање о пров
инциј
и
Дал
мациј
и. Ов
деј
еца
рс
ве
дочиоов
ременуод6. до10.
ст
оле
ћа
, чимеј
еподе
лиоис
торича
ре, ј
е
рмуј
е
дниве
ру
ј
у, а
друг
и ника
ко. Прире
ђива
чи ње
г
ов
их с
пис
а у Српс
кој
ак
аде
миј
ина
укас
уу
тв
рдилидаов
опог
лав
ље
, ине
кадруг
а
,
Порфирог
е
нитниј
емог
а
онапис
а
ти- непоз
нат
иа
ут
орихј
е
додаоца
ре
вим рукопис
има
. Тодока
з
у
ј
у, поре
дост
а
лог
, и
чињеницомдај
еуСписуонародимаописа
нидог
а
ђа
јпос
ле
Порфирг
е
нт
иов
ес
мрти(959):
Изс
ве
г
а нав
е
де
ног
, с
ле
ди да ј
е В напис
ана од
не
поз
натогау
тора и накнадноунес
е
науDAI. Сличне
приме
реналаз
имоуDe cerlmonlls, г
дес
еуопис
уцарс
ких
г
робов
ауцркв
иСв. Апос
толауЦариг
раду
, наводиг
роб
Конс
тантинаПорфирог
енитаиг
дес
еопису
ј
екру
нис
ање
цараНићифораДру
г
огФоке963. г
одине
.11
Српс
киа
каде
мицису, как
от
оиприличи, на
водили
кра
ткез
а
кљу
чкеионихкој
иве
руј
уунав
еде
непода
т
кеи
онихкој
иуњихс
умњај
уилииходбацуј
у
. Но, дрЈ
ова
нИ.
Дере
т
ићс
енеприкла
њани ј
едној
, ни друг
ојг
рупи. Он
тв
рдидај
еГлав
а30. Спис
аонародимачистфа
лс
ифика
т
, да
ј
епис
анауновиј
евре
ме(мождау17. с
т
олећу) идасуњиме
ка
толичке држа
ве и Ва
т
ика
н наме
рав
але подржа
ти
''хрв
а
тс
ко држа
вно пра
во'' – к
ривот
воре
ћи дасу с
рпске
те
риториј
ебилеуг
раница
макра
ткот
ра
ј
нес
редњев
еков
не
хрва
тс
кедржа
ве
. Поње
г
овоммишљењу
, фалс
ифика
т
орј
е
имао на
ме
ру да ис
торичареоба
ве
женат
ри ''ис
ториј
с
ке
ис
т
ине'' – опра
вдав
алеби у
кључива
њес
рпскихз
е
ма
љау
не
куодбудућиххрв
ат
а
с
кихдржа
внихт
воре
вина
:
1) пој
ав
љив
а
њеХрв
ат
ауДалма
циј
ииСлав
ониј
ипре
не
г
ошт
отодруг
иист
ориј
с
кииз
в
орибе
ле
же
,

11

Ист
о,ст
р.27.

13

2) с
редње
ве
ков
нехрва
тс
кег
ра
ниценаЦет
ини(мног
о
ј
у
жниј
еодст
ва
рних) и
3) на
длежностРимока
т
оличкецрквена
дХрва
т
ском,
(ма
дасуХрв
ат
ибилиподј
у
рис
дик
циј
ом Пат
риј
а
ршиј
еу
Ца
риг
ра
ду).
1) Пој
ављивањеХрватауДалмациј
ии
Славониј
и
Гла
ва30. Спис
аонародимадоносииме
нахрва
т
ских
вођа
, паииме
нањиховихс
е
ст
а
ра,из7. с
т
олећа
, мадат
а
кве
пода
т
ке нема з
аСрбе, кој
ис
у више
с
т
ру
ко број
ниј
и од
Хрва
т
а
. ДрДе
ре
т
ићи з
боговог
ав
еру
ј
едај
еупит
а
њу
фа
лсификат
, пошт
одруг
ииз
воринепот
врђу
ј
ут
а
коне
што,а
пог
от
ово не потв
рђуј
у прис
уст
в
о Хрва
т
а у Сла
вниј
ии
Далмациј
ипоче
т
ком 7. ст
оле
ћа, какотопишеуГла
ви30.
Пог
ле
да
ј
мо:
''Виде
вшидај
еоваз
е
мљадобра, Аварис
енасе
ле
у њој
. У то вре
ме, Хрвати с
тановаху с оне с
тране
Багибариј
е(Баварске
), г
дес
усадаБе
лохрвати. А ј
е
дна
породица, оде
ливши сеод њих, наиме петоро браће
:
Клукас
, иЛове
лос
, иКос
е
ниц, иМухло, иХрват, идве
се
с
тре Туга и Буг
а, са с
вој
им народом с
тиг
ну у
Далмациј
у и ову з
е
мљу з
ате
кну под влашћу Авара.
Пошто с
у ови не
колико г
одина ме
ђус
обно ратовали,
Хрвати однес
у побе
ду и ј
е
дне од Авара побиј
у, а
пре
ос
талепринуденапокорнос
т''.12
У 31. г
ла
ви сепре
циз
ирадас
уХрва
т
и дошли у
Далмациј
унапоз
иввиз
а
нт
иј
с
когцараИра
клиј
а

лис
ет
име
опе
тс
вереме
ти– Ираклиј
еј
евла
да
оод610. до641, аова
на
воднахрва
т
скапобе
дана
дАва
римаихрва
т
ск
иу
ла
з
аку
далма
тиснкиг
ра
дСал
онуде
с
иос
е602. г
одине– прене
г
о
што ј
е Ира
клиј
ес
т
упио напрес
т
о. Види седа Списо
народима врв
иг
ре
шка
ма
. То ј
е уочио и проф. Ре
ља
Нова
ков
ић, паћепоз
ив
а
ти ис
торича
ренаопре
з
. Цит
ира
описг
орње
гдог
ађ
ај
аизГлав
е31. Спис
аонародима:
''ОвиХрватидођошекаопребе
г
лицецаруРоме
ј
а,
пренег
оштоСрбипре
бе
гошеис
том царуИраклиј
у, у
времекадаАвариратуј
ућипроте
рашеодавдеРомане
...
ОвиРоманибехупроте
раниодАварауданеис
тогцара
Роме
ј
а Ираклиј
а... По наре
ђе
њу цара Ираклиј
а ови
Хрватиз
аратившииодавдеис
те
равшиАваре
, насе
лесе
,
понаређе
њуцараИраклиј
аутојз
емљиАвара,укој
оји
данасс
тануј
у''.13
ПрофНова
ковићиз
нос
ис
вој
емишљење
:
Изанализ
ехронолошкихве
с
тиизDAI ув
ез
ис
а
доласком Хрва
та и Срба на Балканско полу
ос
трв
о,
добиј
амоу
тис
акдаме
ђув
е
стимас
астављачаDAI има
12

Ист
о,ст
р.30. и31.
Ре
љаНов
аков
ић:Одакл
есуСрбидошл
инаБал
канс
кополу
острв
о,
Ист
ориј
скиинст
итутуБе
ог
раду,''На
роднакњиг
а'', 1977, ст
ра
на61.
13

14

не
складаз
богкој
е
гј
ете
шко з
акључити да с
ес
вето
дес
ило у в
ре
мекад с
у Ав
ари проте
рали Романе. Ако
пажљив
о пратимо шта о на
паду на Салону бе
ле
же
пис
ци г
лав
е29. и 30. и ако прове
римо шта о ис
том
дог
ађај
у каз
у
ј
у папа Грг
у
р Прв
и и Тома Архиђакон,
добиј
амо у
тисакдасуАв
аро-Слов
ени с
тиг
ли уз
але
ђе
Салоне у
брз
о пос
ле 582. г
одине, тј
. у
брз
о пос
лепада
Сирмиј
ума, адас
ус
амуСалонуз
ау
з
е
линај
касниј
е602.
г
одине
, штоз
начиг
отов
оосам г
одинапренег
оштој
е
Ираклиј
еидошаонав
ласт.. Наиме,акос
уАваро-Слов
ени
ј
ош крај
е
м6. иус
амомпоче
тку7. ве
каз
ауз
елидобарде
о
контине
нталнеДалмациј
е
, аз
атим и Са
лонуи ње
но
подру
чј
е
, како ј
е мог
уће да с
у Хрв
ати пребе
г
ли цару
Ираклиј
у ''у в
ре
ме када Авари рату
ј
у
ћи проте
раше
одавдеРомане
..'', ј
ерби с
ветобилопренег
о штој
е
Ираклиј
еипос
таоцар''.14
Дабичита
оцубилола
кшера
з
у
мљивоз
богчег
асене
моженик
опоуз
да
т
иуПорфирог
е
нит
овСписонародимаи
з
а
шт
о не
ма ос
нов
а да с
е ве
ру
ј
е о дола
с
ку Хрв
ат
ау
Далмациј
у 602. г
одине
, скра
т
иће
мо з
а
па
жање проф.
Нова
ков
ића на две прот
ивре
чнос
т
и у Гла
ви 31.
Порфирог
е
нт
овогс
пис
а
:
Ак
осуАва
ро-Слове
нивла
да
лиДа
лма
циј
ом
602, анеВиз
а
нт
инци, онда Хрва
т
и нис
у
мог
липре
бећивиз
ант
иј
с
комца
руИра
клиј
у
ут
уис
т
уДа
лма
циј
у– чакдај
еонт
а
даи
био ца
р! У Далмациј
и ниј
е та
да била
виз
а
нт
иј
с
кавла
с
т.
А даХрв
ат
инисубилиуДалмациј
ииСла
вониј
ини
200 г
одина ка
сниј
е
, пот
врђу
ј
е Ај
нх
ардов л
етопис о
дог
ађ
ај
иманафрана
чкомдвору818. и822. г
одине
. У ов
ом
докуме
нту, г
дес
епрвипу
тс
помињуСрби, аХрв
ат
ини
ј
е
дном ре
чј
у, немаништао не
ка
кв
ој''Да
лма
т
инск
ојили
Приморс
којХрв
ат
с
кој
'' и ''Поса
вс
којХрва
тс
кој
'', ка
ко т
о
пишеуПорфирог
е
нит
овимсписима
. Пода
цис
еоднос
ес
а
мо
наКнеже
винуДалмациј
ииКне
жев
инуПос
а
вину. Оведве
кне
же
винећехрва
т
скии с
рпс
ки ис
торича
ри у19. и 20.
ст
оле
ћукрст
итиу''Да
лма
т
инс
ку(Приморску) иПос
а
вс
ку
Хрва
т
с
ку'', ос
ла
њај
ући се
, како смо в
иде
ли, са
мо на
не
поу
з
да
не пода
тк
е у Порфирог
е
нит
овим Спис
има о
народима. Пог
ле
дај
мо ка
ко уве
рљиво, на ос
нову
Ај
нх
ардов
огле
топис
а, проф. Реља Нов
а
ковић оповрг
а
ва
мог
ућнос
т прис
ус
тв
а Хрв
ат
а поче
т
ком 9. с
т
оле
ћа у
Далмациј
ииПоса
вини,атимеихрва
тс
кедржав
еуњима:
У опис
удог
ађај
апре
дс
ам поче
такЉуде
в
итовог
ус
танка, Ај
нхард наводи какос
у818. г
одинес
тиг
ли у
Херистал, г
деј
ета
да борав
ио франачки цар Лу
дв
ик,
пос
ланициме
ђукој
имас
ес
помињеиБорна,личносткој
у
14

Ист
о,ст
р.61.

15

ис
ториог
рафиј
аг
отово бе
здв
оу
мљења сматра кне
з
ом
Приморс
кеХрватс
кеинепитај
у
ћиседалиј
еуопште
биломоуг
ћедас
еме
ђуиз
ас
ланицимауХе
рис
талунађе
тада и кнез Приморс
ке Храватс
ке
... Пос
тав
ља се
питање

аштој
еу
че
ниАј
нхард, кој
иј
ез
бивањаопис
аос
толикоде
таља,наз
в
аоБорнусамокне
з
омГуду
с
кана,ане
кне
з
ом Хрва
та? Он с
помиње из
ас
ланике Абордита,
Гуду
с
кана, ТимочанаиЉу
дев
ита, каостаре
шинуДоње
Панониј
е
, аоХрв
атимаиХрва
тс
кој
, натомме
с
ту
, по
наше
ммишљењуне
обичноважном, не
маниречи''.15
2) Сре
дње
ве
ковнехрватс
кеграниценаЦе
тини
Дру
г
а''ист
ина
'', на
ме
ње
набудућимис
т
орича
римаи
тв
орцима хрва
т
с
ке држа
ве ј
е она о ра
спрос
тира
њу
хрва
тс
ких пле
мена до ре
ке Це
т
ине у Да
лма
циј
и иу
Па
нониј
и. И ма
дај
ес
амоде
ода
на
шњеЗа
па
днеСла
вониј
е
биоуХрва
т
ск
ој
, препа
даподМа
ђа
ре, нашиист
оричари,
ка
дпишуоХрв
ат
с
којкра
љаТомис
ла
ва
, чинетоуопшт
ено.
Тимес
ес
т
ичеут
иса
кдај
ере
чот
е
рит
ориј
иодЗаг
орј
адо
Ду
на
ва
. Ј
е
днос
т
ав
но, к
орис
тес
а
моиз
ра
з– Па
нониј
а
, бе
з
ближе
гг
е
ог
ра
фс
ког одре
ђе
ња колики ј
е ње
н прос
т
ор
припа
да
оТомисла
в
ље
војХрв
ат
с
кој
. Ов
ак
авт
оноз
на
чај
у
хрва
тс
когна
рода и њег
ов
е сре
дње
ве
ковне држа
ве вуче
коре
неизГла
ве31. Порфирог
е
нит
овогСписаонародима.
Ев
от
огте
кс
т
а:
ОдХрватакој
исудошли уДалмациј
у
, одв
ој
исе
ј
е
дан де
оиз
ав
лада Илириком и Панониј
ом. И ов
и су
ималинез
авис
но
гархонта, кој
иј
енараз
нес
транес
лао
пос
ланс
тв
а а пр
иј
ате
љс
ка само архонту Хрв
атске
.
Из
ве
с
танбројг
одинаиХрватиуДалмациј
ипокораваху
сеФранцима, каоираниј
еус
вој
ојз
емљи; Франципре
ма
њимабе
хутоликоокру
тнидас
уодој
чадХр
ватау
биј
али
ибацалипс
има. Немог
авшитоодФранакадаподнос
е
Хрвати с
е одме
тну од њих, побив
ши њихове
намес
нике...Отада ос
та
вши не
з
авис
ни и самос
тални,
з
атражишесв
е
токрште
њеизРимаи е
пис
копи беху
пос
латии покрс
тишеихз
аПоринаархонтањиховог
.
Бе
ше подеље
на њихов
аз
емља у ј
е
данае
с
т жупаниј
а,
наиме Ливно, Це
тина, Имо
тс
ки, Плива, Пе
се
нта,
Приморј
е
, Брибир, Нона, Книн, Сидраг
а, Нин; ињихов
бан држи под в
лашћуКрбаву
, Ликуи Гацку
...Одреке
Це
тине
, почиње з
емља Хрватс
ка и пру
жа с
е пре
ма
Приморј
удог
раницаИс
тре
, однос
нодог
радаЛабинаис
брдске с
тране у из
в
е
снојме
ри пру
жа с
е и даље од
пров
инциј
еИс
тре
, апре
маЦе
тинииЛив
нуг
раничис
ес
а
Србиј
ом.16
15

Проф. Ре
љаНовак
овић: Гдесенал
аз
ил
аСрбиј
аод7. до12. в
ека,
Бе
огра
д,Ист
ориј
скиинс
титутуБе
ог
радуи''На
роднакњиг
а'', 1981.
16
САН: Виз
ан
тиј
скииз
в
ориз
аисториј
ународаЈу
г
осл
ав
иј
е
, Беог
ра
д,
1959, ст
ранице:30 – 35.

16

Ова
кв
омописуца
раПорфирог
е
нит
а, нисуподлег
ли
брит
а
нс
ки ист
оричарии ка
ртог
рафи, пасууполитичкој
ма
пиЕв
ропеиз814. г
одине(вре
мео к
ој
е
м пишеица
р
Порфирог
е
нит), хрв
а
тс
каплеменасме
ст
или с
а
мо на де
о
подручј
а да
нашње Хрв
ат
с
ке – од Риј
е
ке до За
г
орј
а, с
г
ра
ницомнале
војобал
ире
кеКупе
. 17 Брита
нск
иис
т
орича
ри
су ос
т
а
ле з
е
мље: Лику
, Да
лмациј
у, Кордун, Баниј
у,
Слав
ониј
у
, Хе
рце
г
овину, Бос
ну
, Црну Гору
, Албаниј
у,
Србиј
у, Маке
дониј
у, уну
тра
шњос
тсе
ве
рнеГрчк
еиос
т
рво
Пе
лопоне
зоз
начилиз
ај
е
дничкимименом: Србиј
а
.
Ма
да профе
с
ор Нова
ковић ниј
е корис
т
ио ове
брит
а
нс
кека
рт
ека
дј
еис
тра
жив
аора
спрос
тра
ње
нос
тСрба
наБа
лка
нуу9. с
т
олећу, ионј
ез
а
кључиодас
уонит
ада
на
с
ељав
алиобла
с
тинаде
снојоба
лиКу
пе
. Ов
ајпода
та
кј
е
драг
оце
н, ј
ерс
ењимерушиукоре
ње
номишље
њеот
урск
ом
прог
ону Хрва
т
а из српс
ких кра
ј
ина и Да
лма
циј
е, па
досе
ља
ва
њут
амоСрбау15. и16. с
т
оле
ћу
. Ст
а
радокуме
нта
оводе
ма
нт
уј
у,ј
е
рпружа
ј
уподат
кеосрпс
комс
та
новништв
у
у ов
им кра
ј
е
в
има600 г
одина пре ту
рских ос
ва
ј
ања на
з
а
па
ду Ба
лкана
. Ј
еда
н од т
их докуме
на
т
ај
е Ај
нхардов
ле
топис, ук
ој
е
мс
еопису
ј
ес
лове
нс
ка(с
рпс
ка
) побуна, под
вођс
т
вом кне
з
а Љу
де
вит
а, у Па
нониј
и против фра
на
чке
вла
с
ти.Наос
новуњег
апроф. Нов
аков
ићз
а
кљу
чуј
е
:
Ш то с
е тиче прос
тора на кој
ем с
ус
е мог
ли
налаз
ити Срби, међукој
еј
еотишао Љу
де
вит, ј
е
дино
штос
ез
ас
адможере
ћиј
е
с
тедас
еде
оњихов
огподру
чј
а
морао та
да налаз
ити у
з саму г
раницу Људе
в
итове
Панониј
еито, нај
в
е
роватниј
е
, одСискапре
мај
у
г
уили
ј
у
г
оис
току
. Кадбу
демокасниј
ераз
матралиидру
г
ес
таре
податке,Порфиро
г
е
нитов
еиДу
кљанинове

иде
ћомдасу
се Ај
нхардов
и Срби мог
ли з
аис
та налаз
ити не
г
де
надомак Уне
. Опреде
љу
ј
у
ћи с
ез
а ов
аквомишље
ње
, не
те
баиз
г
убитиизв
идадаАј
нахрдз
накакос
епричадасу
Срби у њег
ов
о вре
ме
, а с
вакако и пре
, држали
(нас
тањив
али) ве
ликиде
оДалмациј
е.Кадов
омдодамода
ј
еЉу
де
вит у
биој
е
дногодс
рпс
кихкне
з
оваидаонг
ов
ори
оСрбимакаоонароду
, чинис
едас
ај
ош в
ећим прав
ом
може
мо ре
ћи да ј
е сас
в
им мог
у
ће да у в
елики де
о
Далмациј
еможе
моу
кљу
читиипоре
чј
еУне,у
толикопре
што читав Ај
нхардо
в опис Љу
де
витов
огратовања с
Борном иње
г
овс
у
кобс
ас
рпс
ким кне
з
ом у
пу
ћу
ј
ег
отов
о
ј
е
динонаподручј
еодКоз
аредоГрме
ча, пре
коУне
, до
Купе''.18
Политичкакарт
аЕв
ропеиз814 . г
одине– смрт КарлаВе
лик
ог
,
шт
ампанау
: Longman Brown & Co. London, New York & Bombay и
обј
ав
ље
наенг
лес
којк
њиз
и: Franks and Saxons, London (ма
лоупрошће
на
– сист
ак
нут
имобеле
жј
иманаБа
лка
ну) иукњиз
и: АнтичкаСрбиј
а, др
Ј
ова
наИ. Де
рет
ића,Беог
ра
д,''Са
рдониј
а
'', 2000, с
тр.258/а.
18
Проф. Ре
љаНова
ковић: Гдесенал
аз
ил
аСрбиј
аод7. до12. ве
ка,
Ист
ориј
скиинс
тит
утуБе
ог
радуи''На
роднакњиг
а'', Беог
ра
д, 1981, с
тр.
35.
17

17

3) Надле
жнос
тРимокатоличкецрквенадХрватс
ком
Колико ј
ес
рпских инт
е
лек
ту
ала
ца: ист
оричара
,
пис
аца, филолог
а
, књиже
вних крит
ича
ра
, политиколог
а
...
пис
ало о хрв
ат
с
којдржа
ви, на
роду, култ
ури, ј
е
з
ику...,
ог
ре
шившис
еиона
уку,иоист
ину,дабихрва
т
скоуче
шће
уе
вропс
којис
т
ориј
иприка
з
а
лишт
оз
на
ча
ј
ниј
им? Пома
г
али
сухрв
ат
с
кимис
т
орича
римадакривот
воредасуда
нашње
з
е
мље Ре
пу
блике Хрв
ат
с
ке уве
к биле с кат
оличким
ст
а
нов
ништв
ом. Кат
оличанс
тв
ом на«хрв
ат
с
којз
е
мљи» се
ту
ма
чиприпаднос
тХрва
т
аз
а
падное
вропс
којцивилиз
ациј
и,
анебиз
а
нт
иск
ој(г
рчкој
, илипра
вос
ла
вној
), укој
уХрва
ти
сме
шт
а
ј
ус
а
моСрбе
.
Ве
з
ив
ање Хрва
т
аз
а хришћа
нс
ки це
нта
р у Риму,
на
ла
з
имов
ећкодПорфирог
е
нита
, шт
ој
еочиг
ле
да
нз
на
кда
ј
ет
онекоподме
т
нуоов
ом в
из
а
нтиј
ском цару, ј
е
рби он
мора
одас
ез
ала
жез
ај
урис
дикциј
уца
риг
ра
дск
огце
нт
рана
д
хришћа
нима
, анеримс
ког

ер, иа
кој
ош ниј
ебилорас
кола
у Хришћа
нској цркв
и и та
д се (у 7. ст
оле
ћу и у
Порфирог
е
нитов
омде
с
т
ом) на
з
ира
лоне
сла
г
а
њеЦа
риг
ра
да
иРима– пос
ебноз
а
т
ошт
ос
убилицент
риудв
ера
з
личит
е
импе
риј
е
. Пог
ле
да
ј
мота
јдеоуСпис
уонародима:
Цар Ираклиј
е, пос
лавши и из Рима дове
в
ши
св
е
ште
нике и од њих произ
в
ев
ши архие
пис
копа и
епис
копаипре
з
в
ите
реи ђаконе
, покрстиХрвате
...Ов
и
покрштени Хр
вати не
ће да ратуј
у против с
траних
з
е
маља, из
в
ансв
ој
ез
емље
. Је
рдобилисуне
копророштв
о
из
апов
ес
т одримс
когпапе
, кој
иј
ез
аИраклиј
а цара
Роме
ј
апос
лаосв
е
ште
никеињихпокрстио. Наиме
, ов
и
Хрвати пос
ле с
вог
а покрштав
ања дадну св
ој
еру
чно
потпис
ану обаве
з
у
, под чврс
том и непоколе
бљивом
з
акле
тв
ом уСв
е
тогПе
траАпос
тола, даникадане
ће
пров
алитиуту
ђуз
емљуиратов
ати, в
е
ћдаћерадиј
е
живе
ти умирусас
в
имакој
и тоже
ле
, примив
ши од
ис
тогримс
когпапеовајблаг
ос
лов: аконе
кидру
г
ипаг
ани
пођупро
тивз
е
мљеов
ихХрв
атаиз
арате
, не
каз
ањих
(Хрвате
) рату
ј
ебогХрв
атаи штити ихи побе
дуим
19
доне
сеПе
тарХрис
тову
че
ник.
Самопоиз
ра
з
у''БогХрв
ат
а
'', видимока
кој
еширено
ухрва
тс
комна
родуиуинт
елиг
е
нциј
имног
оодоног
ашт
о
ј
еуПорфирог
енит
овимс
пис
има– ј
е
р''БогХрв
ат
а
'' ј
емног
о
спомиња
нувре
меДру
г
огсв
е
тс
когра
т
а, ка
дј
еуХрва
тс
кој
обав
ље
нз
а
маша
нпокољСрба
.
Да ј
е наша пре
тпос
та
вк
а о подмет
а
њу
Порфирог
е
ниту хрв
а
тс
ке ве
рс
ке в
ез
е с Римом т
а
чна
,
пос
ве
дочиће ис
т
ориј
с
ки из
вори о пра
вос
ла
вном
ст
а
нов
ништв
у сре
дње
ве
ковне Хрва
т
ск
е – пре хрв
ат
с
ког
пора
з
аодМа
ђа
ра1.097. г
одине
.
19

Виз
ант
иј
с
кииз
в
ориз
аис
т
ориј
уна
родаЈ
уг
ос
лавиј
е
, ст
р:40 – 42.

18

Поче
ћемо с прав
осла
вним с
т
а
новништ
вом Ис
тре
,
та
коудаљенеодДрине
, з
акој
ухрва
тс
киист
оричарика
жу
да ј
е била г
ра
ница Ис
т
ока и Запа
да
; ка
толичанс
тв
аи
пра
вос
ла
вља
. Ов
ајпода
т
а
кћеиз
нена
дит
и (укла
њанј
еиз
ис
т
ориј
с
келите
ра
ту
реуобеЈ
у
г
ос
ла
виј
е
). Све
дочи дас
у
Ис
т
раниис
пове
далипра
вос
ла
внуре
лиг
иј
ус
ведопочет
ка
17. ст
оле
ћа. Ово ј
е прев
ише з
а поима
ње прос
ечно
обав
ешт
е
них Срба и Хрва
т
а
, ј
е
р с
е у хрва
тс
кој
ис
т
ориог
ра
фиј
и (к
ој
у српс
ки ис
т
орича
ри нис
у ра
до
оспора
ва
ли), ка
косморекли,г
раницаиз
међ
упра
вос
лав
љаи
ка
толича
нс
т
вас
мешт
анаре
куДрину. Нис
а
миИст
ра
нине
ве
руј
удас
уим, нет
а
кодав
ни, пре
ци били прав
ос
лав
не
ве
роис
пове
ст
и.Мождаз
а
т
оХрв
ат
и(дабиприкрилиис
т
ину)
прису
тнепра
вос
ла
вцеуИс
т
рипове
з
уј
уснека
кв
имда
в
ним
досе
ља
ва
ње
м Црног
ора
ца
. Ма
да ј
е
, доду
ше
, мог
ло бити
досе
ља
ва
њес
рпс
кихпородицаизЦрнеГореуИс
т
ру, али
тре
ба з
а
на
т
и да су они з
а
тицали у новојпос
т
ој
бини
пра
вос
ла
внест
а
росе
де
оце– к
ој
ис
ус
е
, ка
ко с
морекли,
осе
ћа
лиСрбима.Пог
ле
да
ј
моотимис
т
а
рскимСрбимат
ек
ст
ј
е
дногдоку
ме
нт
аиз17. с
т
олећа
. Пис
анј
ерукомз
аг
ре
ба
чког
епископа (бис
купа) Бе
не
дикта Винков
ића
. Писмо ј
е
адре
с
ира
но вишим дос
т
ој
а
нст
ве
ницима Римока
толичке
цркв
е:
Уз
в
ишена и мног
опоштована Гос
подо, мој
и
преду
с
ре
тљивиЗаштитници, жел
имВамодБог
аз
дравље
,
сре
ћу
, дов
ек
а.
Блаже
неу
с
поме
неФе
рдинандДруг
и, ЦарРимљана,
као Краљ Уг
арс
кеи Сл
ав
онј
е
, у
станов
ио ј
е
, бе
зз
нања
мног
опоштов
аногФрањеЕрде
љск
ог– тадашње
гбис
ку
па
з
аг
ре
бачк
ог
, нетражећис
ав
етаоднадбис
ку
паКолаче
, ни
одње
г
ов
огмиторполита, истов
ре
ме
ноду
хов
ногпримата
Уг
арс
ке
, нов
у епис
копиј
у у Краље
в
ств
у Слав
ониј
и, з
а
станов
ништв
ог
рчкеве
е
, сх
из
матике
, кој
ис
едржег
рчких
з
абл
у
да, то ј
е дотичну е
писк
опиј
у пов
ерио из
ве
с
ном
Србину, в
ас
ил
иј
анс
ком монах
у, по име
ну Макс
им
Пе
тров
ић...Он се
, з
ај
де
но с
ас
ве
ште
нс
тв
ом и народом
кој
емј
еначе
лу

в
едоданасдржиг
рчк
есх
из
ме,теис
ам,
као њег
ов
и св
е
ште
ници и пав
с
тв
а, з
адржав
а те
шке
з
абл
у
депротивис
тинитев
ере
... Нај
преби требал
о да
Срби, одбацив
иши з
абл
у
де и очис
тив
ши с
е од ис
тих
,
остануус
в
омобре
ду
. Акадбис
еоканил
из
абл
удаис
х
из
ме
икадбиу
поз
нал
иБожиј
ус
л
ужбу
, помал
обимог
л
идасе
осл
обађај
уи г
рчк
огобре
да. Тако ј
еу
чиње
но уИс
три,
ПивкииКрас
у
, каоуСе
њс
којдиј
ацез
и, уЛицииДраг
и
Винодолс
кој
, г
дес
уСрби, код кој
их с
ураниј
еважиле
сличне з
аблу
де и обичај
и, напу
с
тивши г
рчки обре
ди
одбацив
шиз
аблуде
, з
ас
лу
г
ом добрихкатоличкихотаца,
досадас
уз
адржалиримскеобре
де,кој
ес
упримилиис
ебе
вишененаз
ив
ај
уСрбима,нег
оХрв
атима.

19

У Заг
ребу
, 3. 2. 1639, уГос
подупок
орни капе
л
ан
наших Уз
в
ише
них Гос
подс
тав
а, Бе
не
г
дит Винков
ић,
из
абрание
пис
копз
аг
ребачк
и.20
Аус
т
риј
а ј
е ов
е хрв
а
тс
ке мере одобра
ва
ла и
помаг
ала
.
Хрва
т
ис
уодАу
ст
риј
ес
т
а
лнот
ражилидањиховој
лока
лнојупра
вибудупот
чињениСрбиуВој
нојКра
ј
ини,ј
е
р
су
, нав
одно, нахрва
т
с
којз
е
мљи. Збогт
ог
ас
уСрбидужни
даприхв
ат
еик
ат
оликуре
лиг
иј
у
.
Забе
ле
же
ној
едај
еа
ус
триј
с
кица
рпос
ве
дочиооно
штосмов
иде
лиубрита
нскимкњиг
а
маишт
ој
ез
а
кључио
проф. Нова
ковић– дасуСрбис
та
рос
еде
оцинаподру
чј
има
уда
нашњојРе
публициХрва
тс
кој
. Биој
ет
оЛеополдДруг
и,
ионћеодг
ов
орит
иХрва
т
има1790:
Штос
еМе
нетич
е,држимдај
есрпс
кинарод,ипре
ратасТу
рцима, живе
оуСрему, Сл
ав
ониј
ии Бачк
ој
, а
прилик
ом рата, ј
едноду
шно у понов
ном ос
в
ај
ању ис
тих
преде
л
а, у
че
ств
овао,теис
адтаможив
и, пада, с
тог
а, на
тез
е
мљеинај
в
ишеправ
аима.21
Дабис
еДа
лма
циј
ида
ододат
ник
ара
кт
е
рхрва
тс
т
ва
,
др Чу
бриловић ћена
пис
ат
и да ј
е у 11. ст
оле
ћу у њој
ка
толичкацркв
а. Знамодас
еРимиз
дв
ој
иоизХришћа
нс
ке
цркв
е1054. г
одине
, ада
, прет
ог
а, ниј
еимаона
дле
жнос
ти
на
дцркв
а
мауДалмациј
и. И с
амдрЧубрилов
ић, нав
ише
ме
с
та
, св
едочиов
из
а
нтиј
скомцркв
еномут
ица
ј
у
, а
лићесе
одлучит
идаист
а
кнедај
еуДа
лма
циј
ицркве
ниживотпо
ва
т
ика
нс
кимобра
сцима
, дабис
е
, ве
рова
тно,ка
котоХрва
ти
прижељку
ј
у,пос
ве
дочилодас
ус
еони, ј
ош т
а
да, у
кључили
уцивилиз
ациј
уЗа
па
днеЕвропе. ТодрЧубрилов
ићчини
з
брка
но– на
водидас
еуДалма
циј
иприме
њуј
упра
вос
лав
ни
обреди, а
лидас
ут
оса
моне
прикла
днепој
а
веуКа
т
оличкој
цркв
и:
У Спл
итус
ес
астаонов
ис
абордас
пров
е
деодл
у
ке
римс
коглатеранс
когс
инода 1.059. г
одине
.Тре
бало ј
еи
катол
ичк
уцрк
вууХрв
атс
којоч
иститиодраз
нихис
точних
обичај
а:женидбас
ве
ште
нс
тв
а, сл
ов
е
нск
асл
у
жба, ноше
ње
браде и ду
г
ек
осе
, пос
в
е
ћив
ање св
е
ште
ника бе
зз
нања
латинс
когј
е
з
ика,итд.22
Само 36 г
одинапос
леовогСабора
, Хрва
т
ску ће
покорит
и Уг
а
рс
ка, па не
ма ме
с
т
а тв
рдњама хрва
т
ских
учења
ка да ј
е сре
дње
ве
ков
на хрва
тс
ка држа
ва била
укључе
наут
оков
ез
апа
дное
вропскецив
илиз
а
циј
е
. Ниј
есе
томог
лоде
сит
ик
адимсв
ешт
е
ницинисуз
налила
тинс
ки,
же
нилис
усеибилисуобрас
лиуду
гукос
уибра
ду. Значи,
Хрва
т
исумог
лидас
еприближез
а
паднојцивилиз
ациј
ит
е
к
уУг
а
рс
кој
, паа
кој
ецив
лиз
а
циј
с
капре
днос
тбит
ик
ат
олик,
20

Ист
о.
Псуњс
ки: Хрв
ати,ус
в
етл
уисториј
с
кеис
тине
, Бе
ог
рд,1944.
22
Др Ва
со Чубрил
овић
: Пол
итичка прошл
ост Хрв
ата, Бе
ог
рад,
''Политика
'' А.Д, 1939.
21

20

анепра
вос
лав
нихришћа
нин, ондахрв
ат
с
кина
родз
ас
вој
у
ка
толичку прошлост т
ре
ба да з
ахв
али уг
а
рс
којдржа
ви.
Никак
о св
ој
ојдобровољнојопре
де
ље
ност
и, или одлу
ци
св
ој
ихсре
дње
в
еков
нихкраљев
а– преуг
а
рс
кеоку
па
циј
е
. На
то у
поз
ора
ва и др Чу
бриловић, ј
ер с
ве
дочи да се у
Далмациј
и пропов
ед држа
ла или на г
рчком или на
слов
е
нс
комј
е
з
ику– в
иде
лис
модас
ве
шт
еницинис
уз
нали
лат
инс
киј
е
з
ик:
Кре
шимирЧе
тв
рти,одг
ој
е
нуВе
не
циј
и,ј
ошмањеј
е
бранио с
л
ов
енс
к
у с
лу
жбу у Хрв
атск
ој од краља
Томис
л
ав
а.23
А дас
унижипле
мићи, нижес
в
ешт
енс
тв
оина
род
Далмациј
е ос
т
али в
е
рни прав
осла
вљу
, показ
уј
еи скори
не
с
та
накхрва
т
скедржа
ве
. Уз
рокј
ебиоСа
борбис
ку
пау
Сплиту
, ј
е
р су г
а Крешимир Чет
в
рти и нас
ле
дници
подржа
ва
ли и покушав
а
ли с
провес
т
и ње
г
ове одлуке –
прот
ивно вољи ве
ћине с
ве
ште
нст
ва
, на
рода и пле
мића
.
Ова
кот
ообј
ашња
вадрЧубриловић:
Иакој
епапаодобриоодл
ук
еСпл
итс
когс
абора,ипак
их ј
е уХрватск
ојбил
о врл
о те
шко с
прове
с
ти. Кад су
саопштене с
в
ештенс
тв
у и народу
, из
аз
вал
ес
ув
е
л
ико
уз
бу
ђење
. Забрана с
л
ов
енс
ке с
лу
жбе по црк
в
ама,
присиљав
ањес
в
ештенс
тв
адасераз
дв
ај
аодпородицаис
ве
в
ећиу
тицајлатинс
кихбис
к
упа, из
аз
в
аој
еотпорународу
.
Ниже с
в
ештенс
тв
о, ниже пл
е
мс
тв
о и народ бил
и су
противре
формаСпл
итс
когсабора,краљ, в
ис
окопл
е
мс
тв
о
исв
е
ште
нств
ос
уихпомаг
али. Борбаиз
међ
унаородаи
латинс
кес
транк
епоче
л
ај
еј
ош з
ажив
отаКре
шимиров
ог
ибићег
лав
ниу
з
рокне
с
лоз
иинере
димаме
ђуХрв
атима,паи
пропасти х
рв
атс
ке држав
е 1.102. г
одине
... Краљев
а
посл
у
шнос
т пре
ма папс
којку
риј
и и отв
орено помаг
ање
латинс
когс
ве
та, из
аз
ивал
ој
енез
адов
ољс
тв
оух
рватск
ом
народу. Ми не
мамо података шта с
е у то в
реме с
ве
одиг
рав
ал
оуХрв
атс
кој
, ал
иубис
тв
оДимитриј
аЗв
онимира
наСаборунаКнинс
компољу1.089. нај
бољепоказ
у
ј
едокл
е
сус
етамобил
ераспал
ил
ес
трас
тиме
ђус
транк
ама.
Ако ј
еис
пов
е
да
ње ка
толичке в
ереј
е
дногнарода
не
ос
порно с
ве
дочанс
тв
о о ула
ску тог на
рода у круг
култ
урнихнародаЕв
ропе
, ондавидимодат
ост
а
нов
ници
Хрва
т
с
кенис
умог
лидаучине1.089. г
одине. Тадасубили
приврже
нициправ
осла
вља– ит
ожес
т
оки, ј
е
рс
уубилии
св
огк
раља,з
а
г
оворникакат
оличанс
тв
а.Дапоновимо, у
шли
суут
а
јкруг(даз
а
немаримочињеницудалиј
еЗа
па
д, т
а
да
,
биоку
лтурниј
иилинеодИс
т
ока
) т
екпошт
оихј
ет
а
мо
уве
лаУг
арс
ка– кој
аихј
епокорила1.097 – ос
ам г
одина
пос
леубис
т
ваДимит
риј
аЗвонимиранаКнинск
омпољу.24
Порфирог
енитпротивПорфироге
нита
23
24

Ист
о.
Ист
о.

21

Пошт
о с
мо в
иде
ли да с
е Порфирог
е
нит
ова
св
е
доче
ња корис
т
ез
а подршку хрва
т
ск
им посе
з
има на
српс
ке з
емље
, не може
мо с
е от
е
т
и ут
ис
ку да с
у та
св
е
доче
њадода
в
ана- кадј
еве
ћбилау
обличе
наст
ра
те
г
иј
а
импе
риј
а
лнихс
илаЕвропедасенаБа
лка
нуј
е
днадржав
ас
ка
толичкимс
та
новништ
вом(Хрва
т
с
ка) с
упрост
а
видржа
ви
спра
вос
лав
ним Србима. Дај
еовапре
т
пос
та
в
кат
а
чна
, не
упу
ћу
ј
унаснатоса
мос
упротнет
врдњеоист
омдог
ађ
ај
уу
мног
им г
ла
ва
маСписа о народима, не
г
о и споме
ну
та
г
ре
шка- ка
дПорфирог
е
нитопису
ј
ес
вој
усопст
в
енус
мрт
.
Иначе
, шт
осет
ичена
водногдос
ељав
ањаСлове
нана
Ба
лкан и у Па
нониј
уи з
а шт
ас
еу
поришт
ет
ражи код
Порфирог
е
нита
, нав
одимоца
ре
вокључнос
ве
доче
њеот
оме
.
Одма
хће
мовидет
идалог
ичкиниј
еприхва
т
љив
одас
ена
основу т
ог
а може прихва
т
ит
и, з
дра
во з
аг
от
ово, пој
а
ва
Слове
наус
едмомс
т
олећу,ната
коог
ромномпрост
ору– од
Ца
риг
ра
дадоМила
на. Порфирог
е
нитот
омеобав
ешт
а
вау
Гла
ви32. Спис
аонародима:
Тре
баз
натидаСрбив
одепоре
клоодне
крште
них
Срба, наз
ванихиБе
ли, нас
е
ље
нихсонестранеТу
рске
(тј
. Мађарс
ке), украј
укој
исекодњихназ
иваБој
ки; њима
ј
еус
ус
е
дс
тв
уиФраначка, истокаоив
еликаХрв
атс
ка,
онане
крште
на, кој
асеназ
иваиБела. Тамос
удаклеи
они Срби од давниненас
е
љени. Пошто с
удва брата
нас
ледили од оца в
лас
т над Србиј
ом, ј
е
дан од њих,
пре
уз
е
вши полов
ину народа, пре
бе
г
не Ираклиј
у
, цару
Роме
ј
а; царИраклиј
ег
апримиикаомес
тонас
е
љавања
дадемуус
олу
нс
којте
миСе
рв
иј
у
, кој
аотадатајназ
ив
нос
и. Србинај
е
з
икуроме
ј
аз
начиробов
и, пас
естог
аи
ропс
каобу
ћаобичноназ
ив
ас
ербу
ла, аце
рбулиј
ани они
кој
иј
е
втинуи срима
шнуобу
ћунос
е. Ов
о имедобише
Срби, ј
е
р пос
тадошеробов
и цара Роме
ј
а. Пос
лене
ког
вре
ме
наис
тиСрбиодлу
чедас
ев
ратеус
в
ој
ез
е
мљеицар
их о
тпу
с
ти. Кадасупрешли ре
куДунав, покај
усе
, и
пре
ко с
трате
г
а кој
иј
етада у
прав
љаоБе
ог
радом, ј
аве
царуИраклиј
уда им доде
ли друг
уз
емљуз
а нас
е
ље
. И
поштосадашњаСрбиј
аиПаг
аниј
аиз
е
мљаЗахумљанаи
Трав
у
ниј
аи з
емља Конав
љана бе
ху под в
лашћу цара
Роме
ј
а, а тез
е
мљеопу
стеод Авара (ј
е
р изтошњих
з
е
маља, онииз
г
нашеРоманекој
ис
адас
тану
ј
уДалмациј
и
идрачу
), тоцаруов
имз
емљаманас
елиис
теСрбеибе
ху
онипотчиње
ницаруРоме
ј
а; царњихпокрс
тидоне
вши
св
е
те
никеизРимаи, нау
чившиихдаправ
илнов
ршеде
ла
побожнос
ти,из
ложиимхришћанс
кове
роу
че
ње.
Неможе
мос
еот
ет
иут
ис
кудаова
јт
е
кс
т, на
водно
пис
анудес
е
т
ом с
толе
ћу, неодишедухом новихв
реме
на
.
Прес
ве
г
а
, з
богс
ве
дочењада''Србин'' з
начи''роб'', шт
ос
у
хрва
тс
кишовинис
т
и, упрв
ом ре
дуАнт
еСт
арче
в
ић, т
а
ко
ва
т
рено корис
т
или приликом припре
ма и с
провође
ња
покољанадСрбимауде
ве
т
на
е
с
томидва
дес
е
томст
оле
ћу.И

22

овдес
ена
г
лаша
ваут
ица
јРимока
толичкецрк
ве(из
а
па
дне
култ
уре – шт
о може бит
ис
а
мо конс
тру
кциј
а нов
иј
е
г
вре
ме
на), паодј
едномвидимодасуиСрбипокршт
ениод
св
е
шт
е
ника у Риму, ане од оних у Ца
риг
ра
ду. Да
ље
,
не
одрживе су две т
врдње ца
ра Порфирог
е
нит
а око
на
с
ељав
ањаСрбауда
нашњојХерце
г
овинииДа
лмациј
и–
ј
е
днај
едасуов
аподру
чј
абилаподвла
шћуВиз
а
нтиј
е, а
друг
адај
ебилаподвла
шћуАва
ра
. Акосут
а
мовла
дали
Ава
ри, онда Ира
клиј
е ниј
е мог
ао да донос
и одлукеда
ав
а
рскуз
емљупоклониСрбима

ош ј
е
дноука
з
ив
а
њедас
у
овит
екс
т
овиподе
ше
нидабисепове
ћаоз
на
ча
јХрв
ат
ана
Ба
лкану, на
ла
з
имо у чињеници да Порфирог
е
нит не
спомињеимеа
рхонт
аСрбакој
иј
е''побе
г
а
оИрак
лиј
у'' (ма
да
суна
ј
број
ниј
иЈ
у
жниСлов
ени), акодХрв
а
тана
в
одииме
на
пе
твођа– бра
ћеииме
нањиховихс
е
с
та
ра
, Туг
еиБуг
е
!?
У ова
комалоречи, т
оликопрот
ивре
чност
иила
ко
уочав
ање да Порфирог
е
нит уче
с
та
ло нас
ту
па прот
ив
Порфирог
е
нита
. То ћеучинит
и и уГлав
и 49. Спис
ао
народима, ј
е
р ће пос
ве
дочит
и да Слове
ни мног
о пре
Ира
клиј
аживенаБа
лка
нуидас
умоћнојВиз
а
нтиј
иот
ели
те
риториј
е у Грчкој и це
о Пе
лопоне
з
! То пише
Порфирог
е
нитов
ак
о:
Кадај
еНићифордржаос
киптарРоме
ј
а, ов
и(тј
.
Слове
ни) кој
и бе
ху у те
ми Пелопонез одлу
че да се
одме
тнуинај
преопу
с
тошеиопљачкај
уку
ћесу
с
едаГрка,
пољапре
дз
идинамаи почнуг
радопс
едати, в
одећи с
а
собом и афричке Сараце
не
. Пошто ј
е прошло доста
вре
ме
на и у г
раду почела да с
е пој
ав
љу
ј
е ос
кудица
животних на
мирница, в
оде и хране, (г
рађани) с
е
пос
аве
туј
уиодлу
чедас
тупеупре
г
оворе
, добиј
уобе
ћање
сиг
у
рнос
ти и тада да предај
уг
рад њима. Пошто с
е
стратегта
даналаз
ионакрај
уте
ме
, утврђав
иКоринту
,
очекив
алис
удаћеприте
ћиупомоћипо
бедитинарод
Слове
на, пошто ј
е од архоната пре
тходно био
обаве
штеноњихов
омнападу.
У Гла
ви50, Порфирог
е
нитј
ош ј
а
с
ниј
епишедас
у
Слове
нибилинез
ав
ис
ниодВиз
а
нт
иј
енаПелопонез
у
, пре
вре
ме
наца
раИраклиј
еина
в
одногна
с
ељав
ањаСлове
нана
Ба
лкан:
Тре
ба з
нати да с
у Слов
е
ни пе
лопне
с
ке те
ме у
вре
мецараТе
офилаиње
г
овогс
инаМихај
ла, у
с
талии
пос
талис
амос
тални, врше
ћипљачкањаиз
аробљав
ањаи
харањаипаље
њаикрађе
.
Фра
нцус
ки с
ла
вис
та Фре
нсис Конт
, профе
с
ор на
Сорбони, пишедас
уСлов
е
нивла
да
линаПе
лопонез
уод
587. до805. г
одине– у
ку
пно218 г
одина
. Зна
чи, билис
у
не
з
а
вис
ниодВиз
ант
иј
е23 г
одинепренег
ошт
оћеИра
клиј
е
ст
упит
и напре
с
то у Ца
риг
раду, ас
иг
урно ј
еда с
у на

23

Пе
лопоне
з
у и одра
ниј
е– ј
ер с
у 587. са
мо з
бацили
25
виз
а
нт
иј
с
кув
ла
с
т
.
Ниј
е
да
н ис
ториј
ски из
ворниј
еов
а
ко прот
ивре
чан
ка
о Порфирог
е
нит
ов Спис о народима. Па
живљиј
им
проуча
ва
ње
м, прона
шле би се и друг
е
, број
не
,
не
дос
ледност
и, пај
еправ
о чудодај
еСписонародима
з
а
окупио т
олику па
жњу нау
чника и пос
т
ао т
е
ме
љни
ослона
цз
ат
врдњуодос
е
ља
ва
њуСлове
нанаБа
лка
ну6. и7.
ст
оле
ћу – уз с
итуа
циј
у ка
д и мног
и ист
оричари

а
г
оворници тог досе
ља
ва
ња
) одба
цуј
у мног
от
ог
а из
Порфирог
е
нитов
ихс
пис
а
.
Не
мас
умње, даћена
учнис
ку
поПорфирог
е
нитуу
априлу
, уНишу, бит
ииз
уз
е
т
а
ндоприноснов
имз
на
њимао
Србима(Слов
енима) уАнт
ицииСредњемве
ку.Зат
ус
врху,
члановиСрбос
лов
енс
кеа
ка
де
миј
ећесепоз
в
ат
инаде
с
ет
ине
пис
ацаСт
арог
, Сре
дње
ги Новогве
ка
. Они с
уост
а
вили
пода
т
кедас
у Слов
ени преВиз
а
нт
иј
ебилипоз
нат
и под
раз
нимименима
: Трача
ни, Трибали, Илири, Ме
з
и, Сарма
ти,
Далмат
инци...
Бе
ог
рад,9. с
е
пт
е
мба
р7515 (2007).

25

Френс
исКонт
: Сл
ове
ни,Бе
ог
рад,''ФилипВишњић'', 1989.

24