Zagaivai vazduha i kontrola

Upravljanjeivotnomsredinom Seminarzanovinare AleksandarJovovi ajovovic@mas.bg.ac.rs

ZAGAIVAIsusupstancekojesenalazeuvazduhu,vodiilinatluu koncentracijamakojeizazivajufiziolokaiekonomskaoteenja. KONCENTRACIJAZAGAIVAAjemasa,zapreminailikoliinasupstance kojasenalaziuzapreminiilimasivazduha,vodeilitla. IMISIJA (Air quality) je koncentracija zagaivaa u prizemnom sloju atmosfere u kojem se nalaze iva bia i predmeti koje treba zatititi. EMISIJA je koncentracija zagaivaa koju isputaju izvori zagaenja.

Sastavvazduha

ovekutoku24hudahneproseno26000putaitadapotroi10m3 vazduha,odnosno13kgvazduha.

Definicijazagaenjavazduha
Zagaenje vazduha se definie kao: Stanjeatmosfereukome supstancekojeoteuju.s., ljudskozdravljeilimaterijaleu koncentracijamaiznad odgvovarajuegnivoa

Zagaenjevazduha

Svizagaivaivazduha senaosnovusvojihfizikih karakteristikamogupodelitina: estice gasove. estice predstavljajusvakudispergovanu materiju,vrstuilitenu,kojasenalaziuformama veimodindividualnogmolekula(oko0.0002m udijametru),alimanjeod500m.

Gasovitezagadjujuekomponentemoguseklasifikovatikao neorganskeiorganske. Neorganskegasovitezagadjujuekomponentesu: jedinjenjasumpora jedinjenjaazota oksidiugljenika halogeniijedinjenjahalogena cijanidi amonijanajedinjenja Organskezagaujuegasovitekomponentesu: ugljovodonici:parafini(metanisl.),acetileni,olefini (etilen,butadilen,...),aromati(benze,toluen,halogeni aromati,...), oksidialifatinihjedinjenja:aldehidi,ketoni,organske kiseline,alkoholi,organskihloridi,organskisulfidiisl. Ugasovitezagaujuekomponentespadajuimirisi.

Procesi sagorevanja fosilnih goriva u termoenergetskim postrojenjima i razliiti industrijski procesi proizvodnje predstavljaju najvei izvor emisije zagadjujuih komponenata, iji se uticaj moe skoncentrisati u tri oblasti: emisija sumpornih oksida (i delimino azotnih oksida) koji prouzrokuju nastajenje kiselih kia, emisija gasova sa efektom staklene bate i time pojava oteenja ozonskog omotaa i globalnog zagrevanja, odlaganje pepela nastalog u procesu sagorevanja i njegov uticaj na zdravlje ljudi. Redosled kvaliteta goriva, s obzirom na emisiju sumpordioksida je: prirodni gas, mrki ugalj, lignit, mazut, kameni ugalj (ako mu je udeo sumpora vei od udela sumpora u mazutu).

Oksidisumpora Uprirodinastajuvulkanskomaktivnouiizokeana. obuhvatajusumpordioksid(SO2),sumportrioksid(SO3),isumpornu kiselinu(H2SO4).

Osnovniizvor termoenergetika
VodoniksulfidH2S Stvarasepriproizvodnjikoksa, destilacijikatranaiuindustrijiceluloze. Nalaziseiugradskimotpadnim vodamaiusvimsluajevimagdedolazi dotruljenja.Otrovanjekaocijano vodonikiparaliecentarzadisanje.On oksidieistvaraSO2.

Oksidiazota BaktetrijeuzemljituoslobaajuN2O NO,NO2,N2O4,stvarajuseprisagorevanju,umetalurkimpeima, suarama,plazmapeima. NOnastajenaviimtemperaturama,aNO2naniim N2+O22NO 2NO+O2 2NO2N2O4 Nanastajanjeoksidautieduinazadravanja gasovanatemperaturamaiznad12000Ciprisustvo vikakiseonika.Azotovioksidisubezbojnii bezmirisniiobasutoksina.

Najznaajnijajedinjenjaugljenikasu: UgljenmonoksidCO UgljendioksidCO2 MetanCH4razgradnjomorganskihmaterijala UgljovodoniciCmHn

Ugljendioksidnijepravizagaiva,sastavnijeelementvazduha.Biljke gakoristeuprocesufotosinteze.tetanjezbogefektastaklenebate. Prvanacionalnakomunikacija RS,oktobar2010.

70000

62776

CO2eq. Emissions by Sectors (Gg)

60000 50000 40000 30000 20000

CO2eq. Emissions by Sectors (Gg)

6. W aste 5. Land-use change and forestry 4. Agriculture 2. Industrial processes 1.B.2. Fugitive em issions from oil and natural gas 1.B.1. Fugitive em issions from solid fuels 1.A.4. Other sectors 1.A.3. Transport 1.A.2. Manufacturing industries and construction 1.A.1. Energy industries

60000

5 05 49
50000

40000

6. W a ste 4. Ag riculture 2. Ind ustria l processes 1.B.2 . Fugitive em issions from oil and natural gas 1.B.1 . Fugitive em issions from so lid fuels 1.A.4 . Oth er se cto rs 1.A.3 . Transport 1.A.2 . Ma nufacturing industries and construction 1.A.1 . Energy industries

30000

20000

11827
10000 0
Energy Industrial processes Agriculture Land-use change and forestry W aste

4270,8

-6665 1929.5

10000

9 50 0 36 20 26 78
Agriculture W aste

0 E nergy Industrial processes

Sectors

S ectors

EmisijaGHGposektorima,CO2eq,1990.I1998.godina

120000

b asic scenario a lternative sce nario

100000

CO2eq. Emissions (Gg)

80000

60000

40000

20000

0 1990 1998 2012 2015

Year

ProjekcijeemisijaGHGdo2015.godine

DIOKSINIIFURANI Ovajedinjenjasestvarajuprinekontrolisanomspaljivanju otpada,preradimetala,proizvodnjicementa,pri sagorevanjufosilnihgoriva,poarima.

Izvorizagaenjavazduha
Izvorizagaenjavazduhasemogupodelitinaosnovutipa izvora,njihovogbrojaiprostorneraspodele,kaoina osnovutipaemisije. Podelanaosnovutipa: 1. prirodniizvori 2. vetakiizvori Naosnovubrojaizvoraiprostorneraspodeleizvori mogubiti: 1. pojedinani 2. takasti(statiniilimobilni), 3. grupaizvora(statiniilimobilni) 4. linijskiizvori. Prematipuemisijeizvorisedelena: 1. emitereesticai 2. emiteregasova.

Industrijskarevolucija
Sagorevanjeugljazaproizvodnjupareza pokretanjemaina Dimipepeoizpeiielektrana Poetakizradepropisaitehnikihreenja (skruberiisl.)

20. vek

192550:nekolikokatastraofa (MeuseBelgium1930, Donora,Penns,1948) 195080:London1952(odtadanovipropisi) smog 1980s:EPA,kontrolazagadjenjapoveanjanaalii ernobil,Bopal 1990s:Globalnepromeneiglobalniodgovori

Poznatekatastrofe
Meusevalley,

Belgium,35mrtvih Londonsmogof 19524000mrtvih, 8000utoku3 meseca(mladii strari) Donora,PA1948,20 mrtvih Smog=dim+magla (smoke+fog)

Londonsmog59Dec.1952

Ozonejenajvanijisadralac fotohemijskogsmoga(nasliciLA)

EPIZODE
Najekstremnijiobliciurbanogzagaenjavazduha Periodi :nekolikoasovailidanakadasu zabeleeneveomavisokekoncentracije Uglavnompovezanesaodgovarajuim vremenskimuslovima(visokpritisakislabvetar)

Nivoi/rastojanjaproblemazagadjenja vazduha

Lokalni:~5km Urbani:~50km primarniisekundarnizagaivai Regionalni: ~50500km kiselekie,slabijavidljivost Kontinentalni: 5001000skm prekogranini problemi Globalni interkontinentalni transport,CFCs, radionucleides

ZAKONISUKAOLJUDI OSLANJAJUSEJEDANNADRUGI

Zakon o zatiti vazduha (2009.god.) U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni sistem praenja i kontrole nivoa zagaenja vazduha i odravanja baze podataka o kvalitetu vazduha. Precizno su utvrene nadlenosti u uspostavljanju dravne i lokalnih mrea, uslovi pod kojima se moe vriti monitoring, kao i obaveza nadlenih organa da sve relevantne podatke o kvalitetu vazduha, propisane u Uredbi o zahtevima kvaliteta vazduha, dostave Agenciji i stave na uvid javnosti. Uredba o GVE u vazduh od posebnog znaaja za industriju

UredbaoGVE pravniosnov (71/2010)

lanovi41,42.i47.Zakonaozatitivazduha Vlada propisuje: GVE zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora, nain, postupak, uestalost i metodologiju merenja emisija zagaujuih materija, kriterijume za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisija, postupak vrednovanja rezultata merenja emisija i usklaenost sa propisanim normativima, sadraj izvetaja o izvrenim merenjima emisija i bilansu emisije, nain dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokove dostavljanja podataka, dozvoljena prekoraenja graninih vrednosti emisija zagaujuih materija za odreeni period i postupanje u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz utvrenih maksimalnih nacionalnih emisija.

UredbaoGVE razlozidonoenja

Harmonizacijapropisa UreivanjeoblastiiosavremenjivanjepostojeegPravilnika Prilikomizradeoveuredbekaoosnovnidokumenti korienisunemakiTALuft iz2002.godine,Direktiva 2001/80/ES(LCP)iDirektiva2001/81/ES(NEC). PrilikomizradeUredbekorienajeipraksazemaljau okruenjukojesunedavnopristupileEvropskojUnijiilisu naputudatouskorouine(Slovenija,eka,Hrvatska).

UredbaoGVE osnovnapoglavlja

Uredbajekoncipiranatakodasadrisedampoglavlja: Osnovneodredbe, Graninevrednostiemisijaizpostrojenjazasagorevanje, Maksimalnenacionalneemisije, Graninevrednostiemisijazaodreenevrste postrojenja, Kriterijumezauspostavljanjemernihmesta, Vrednovanjerezultatamerenjaemisija,sadrajizvetaja ibilansaemisijaiizvetavanjeoizvrenimmerenjima Prelazneizavrneodredbe.

UredbaoGVE monitoring
Merenje emisije pojedinana i kontinualna definisani svi zahtevi i obaveze Pojedinano merenje garancijsko, povremeno (periodino), kontrolno i posebno merenje na ispustu stacionarnog izvora. lanom 5. posebna merenja kada postoji osnovana sumnja da je dolo do prekomernog isputanja zagaujuih materija u vazduh iz pojedinog postrojenja, odnosno sumnja u ispravnost mernih ureaja, uslova pod kojima su merenja izvrena i tanost dobijenih rezultata.

Kontinualna merenja ako su protoci zag. komp. vei od propisanih + posebni uslovi za postrojenja za sagorevanje

UredbaoGVE GVEzapostrojenja

Graninevrednostiemisijazarazliitapostrojenja Graninevrednostiemisijaizpostrojenjazasagorevanje (lanovi1939) Velika,srednjaimalapostrojenja Definisaniuslovizavieloitanajednomispustu, Definisanotasuispusti Napravljenarazlikaizmeupostojeihibuduih postrojenja Obavezaugradnjeopremezasmanjenjeemisijeinain njenograda(prekidi,izuzetciisl.)

UredbaoGVE prelazneodredbe rokovi

postojea postrojenja e uskladiti svoje emisije sa GVE najkasnije do 31. decembra 2011. godine osim ako odredbama ove uredbe nije drugaije propisano. odredbe ove uredbe se ne primenjuju na postrojenja koja e prestati sa radom najkasnije do 31. decembra 2015. Operater je u obavezi je da najkasnije do 31. decembra 2010. godine podnese odluku o prestanku rada postrojenja. Postojea mala postrojenja za sagorevanje 60 meseci, ako je malo postrojenje za sagorevanje na teno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe vie od 15 godina. Postojea srednja postrojenja za sagorevanje 90 meseci, ako je srednje postrojenje za sagorevanje na teno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe vie od 20 godina. do tada postojei Pravilnik pojaan nadzor

UredbaoGVE prelazneodredbe rokovi

obezbediti pojedinano merenje emisije najkasnije u roku od devet meseci odreivanje mernog mesta za kontinualna merenja i ugraivanje ureaja za kontinualna merenja emisije najkasnije do 31. decembra 2011. godine. kontinualna merenja primenjivae se na sva postojea postrojenja za sagorevanje od 1. januara 2012. godine 2012.

Termoelektrana
Merna mesta
7 6 5 4 3 2 1
Generator

Silos uglja
NH3 Krenjak Kreno mleko

Vazduh

Desulfurizacija

Elektrostatiki filtar

Denitrifikacija ( DENOX )

Kotao

Mlin uglja

D-EMS 2000
Modularni sistem primenljiv za svako postrojenje

D-

MS

50

00 20 S nt M lie -E D C

0K E

0 00 2 S nt M ie -E l D C 00 20 S nt M lie -E D C

TC IP P/