Lorens Kolberg

DETE KAO FILOZOF MORALA1 Kako se moe prouavati moralnost? Savremeni pravci u oblasti etike, lingvistike, antropologije i kognitivne psihologije nagovestili su novi pristup koji izgleda uspeva da izbegne zamke semantikih nejasnosti, vrednosnih predubeenja i kulturne relativnosti u koje su padali psihoanalitiki i semantiki pristupi moralnosti. Novi poslenici u svim ovim oblastima usredsreuju se sada na strukture, oblike i odnose koji bi bili zajedniki za sva drutva i sve jezike umesto na one odlike po kojima se pojedini jezici ili kulture razlikuju meu sobom. Moji saradnici i ja smo dvanaest godina pratili jednu grupu od 75 deaka, ispitujui njihov razvoj od rane adolescencije do rane zrelosti, u razmacima od tri godine. Na poetku ispitivanja deaci su imali izmeu 10 i 16 godina. Do sada smo, dakle, pratili njihov razvoj sve do uzrasta od 22 odnosno 28 godina. Osim ovog, vrio sam istraivanja moralnog razvoja i u drugim kulturama Velikoj Britaniji, Kanadi, Tajvanu, Meksiku i Turskoj. Inspirisan pionirskim poduhvatom ana Pijaea (Jean Piaget) koji je prvi primenio strukturalni pristup u ispitivanju moralnog razvoja, postepeno sam, kroz dugogodinje istraivanje stvarao tipoloku shemu za opisivanje opte strukture i oblika moralnog suenja koji mogu da se definiu nezavisno od specifinog sadraja pojedinih, moralnih odluka ili postupaka. Ovu tipologiju ine tri razliita stupnja moralnog suenja a unutar svakog stupnja mogu se dalje razlikovati po dva stadijuma. Ti stupnjevi i stadijumi mogu da se shvate i kao razliite moralne filozofije, odreena gledita o socio-moralnom svetu. Moe se rei da dete ima svoju sopstvenu moralnost ili itav niz uzastopnih moralnosti. Odrasli su retko kad spremni da uju deja razmiljanja o moralu. im dete ponovi nekoliko moralnih fraza koje koriste odrasli i vlada se ispravno, veina roditelja -a i mnogi antropolozi i psiholozi misle da je dete usvojilo odgovarajue roditeljske norme. U stvari, tek kad ponemo da razgovaramo sa decom o moralnosti otkrivamo da ona koriste mnogobrojne naine rasuivanja koji nisu internalizovani iz spoljanje sredine i ni na kakav direktan i oigledan nain ne potiu od roditelja, uitelja, pa ak ni od vrnjaka. Stupnjevi moralnosti Prekonvencionalni stupanj {pred-dogovorni) je prvi od tri stupnja moralnog suenja, drugi je konvencionalni (dogovorni) stupanj, a trei postkonvencionalni ili autonomni. Mada se dete na prekonvencionalnom stupnju esto dobro vlada i prihvata kulturne oznake za dobro i loe, ono ih tumai pomou njihovih fizikih posledica (kazne, nagrade, izmena usluga) ili pomou fizike moi osoba koje izriu pravila i odredbe dobrog i loeg. Da se deca od 4 do 10 godina obino nalaze na ovom stupnju znali su jo davno paljivi posmatrai dece. injenica da su deca ovih uzrasta koja se ispravno vladaju u stanju da se okrutno ponaaju kad se pojave upljine u strukturi moi, ponekad je opisivana sa tragine (Gospodar muva/ Lord of flies/, Oluja na Jamajci / High Wind in Jamaica/), a ponekad sa komine strane (Lusi u Pinatsima /Peanuts/). Drugi ili konvencionalni stupanj moe jo da se nazove konformistikim, ali taj izraz moda ima suvie usko znaenje. Osoba koja se nalazi na ovom stupnju smatra da je samo po sebi vredno

Lawrence Kohlberg The child as a moral philosopher u asopisu Psychology Today, 1968, vol. 2, 2530.

da opravda oekivanja i pravila svoje porodice, grupe ili nacije. Ona nastoji ne samo da se konformira drutvenom redu ve i da odri, brani i opravda ovaj red. Postkonvencionalni stupanj odlikuje krupan napredak ka autonomnim moralnim principima ija je valjanost i primenljivost nezavisna i od autoriteta grupa ili osoba koje ih potuju i od identifikacije pojedinca sa tim osobama ili grupama. Stadijumi moralnosti Unutar svakog od ova tri stupnja mogu da se razlikuju po dva stadijuma. Na prekonvencionalnom stupnju to su: Stadijum 1. Opredeljivanje prema kazni i bezrezervno pokoravanje vioj sili. Postupci se procenjuju kao dobri ili loi zavisno od njihovih materijalnih fizikih posledica bez obzira na njihovo ljudsko znaenje ili vrednost. Stadijum 2. Ispravan postupak je onaj koji slui kao sredstvo za zadovoljenje sopstvenih a ponekad i tuih potreba. Ljudski odnosi su shvaeni kao razmene sline onim na trnici. Elementi pravednosti, uzajamnosti i ravnopravnosti su prisutni ali se stalno tumae preko materijalnih posledica, na pragmatian nain. Uzajamnost se shvata kao razmena Poei ti moja lea pa u onda ja tvoja a ne kao pitanje lojalnosti, zahvalnosti ili pravinosti. I konvencionalni stupanj ima dva stadijuma Stadijum 3. Tenja da se bude dobar deko dobra devojica. Dobro je ono ponaanje koje se dopada ili pomae drugima i koje drugi odobravaju. Ima dosta uklapanja u stereotipne predstave o zrelom ili normalnom ponaanju. O postupcima se esto sudi na osnovu namere On eli dobro. Namera postaje vana po prvi put i preterano se upotrebljava primer za to je arli Braun u Pinatsima. Dete oekuje odobravanje za to to je bilo dobro. Stadijum 4. Opredeljivanje prema autoritetu, utvrenim pravilima i uvanje socijalnog reda. Ispravno ponaanje se ogleda u ispunjavanju svojih dunosti, iskazivanju potovanja prema autoritetu i odravanju datog socijalnog reda zarad reda samog. Potovanje zasluuje onaj ko predano izvrava svoju dunost. Na postkonvencionalnom stupnju postoje: Stadijum 5. Opredeljivanje prema drutvenom dogovoru, obino sa naglaavanjem pravovaljanosti i opte dobrobiti. Ispravan postupak se objanjava pomou optih prava i normi koje su kritiki preispitane i koje je prihvatilo celo drutvo. Postoji jasna svest o relativnosti linih vrednosti i gledita i u skladu sa tim isticanje vanosti proceduralnih pravila za postizanje opte saglasnosti. Bez ustava i demokratskog dogovora ispravno i neispravno postaje stvar linih vrednosti i uverenja. Zbog toga se naglasak stavlja na pravnu taku gledita ali se uz to istie mogunost da se zakon menja na osnovu racionalne procene drutvene dobrobiti, umesto da se, kao u 4. fazi, po svaku cenu uva zakon i red. Izvan pravne realnosti, slobodno dogovaranje i ugovor ine gradivne elemente obaveze.To je zvanina moralnost amerike vlade koja se temelji na miljenju pisaca Ustava. Stadijum 6. Odluivanje po savesti i prema samostalno izabranim etikim principima koji imaju logiku opravdanost, optost i postojanost. To su apstraktni i etiki principi (zlatno pravilo, kategoriki imperativ) a ne konkretna moralna pravila kao Deset zapovesti. Upravo, to su univerzalni principi pravde, uzajamnosti i potovanja dostojanstva ljudskih bia kao osobenih linosti. 2

ta se zna od ranije U staro vreme kad su psiholozi pokuavali da odgovore na pitanje koje je Menon postavio Sokratu: Moe li se vrlina uiti (kroz racionalnu diskusiju) ili dolazi sa iskustvom ili je od prirode dato, uroeno dranje? njihovi odgovori obino nisu proisticali iz empirijskih nalaza o moralnim osobinama dece ve iz njihovih optih teorijskih uverenja. Bihejvioristi su smatrali da je vrlina ponaanje koje se stie po njihovim omiljenim optim principima uenja. Frojdovci su tvrdili da je vrlina identifikacija super-ega sa roditeljima koja se ostvaruje onda kad postoji dobra ravnotea ljubavi i autoriteta u porodinim odnosima. Ameriki psiholozi koji su stvarno ispitivali deju moralnost reli su da krenu prvo od niza naziva vrlina i porok, crta dobrog i loeg karaktera koji se koriste u svakodnevnom govoru. U okviru prvog znaajnijeg ispitivanja moralnog karaktera koje su obavili Hju Hartshorn i Mark Mej (Hugh Hurtshorne, Mark May) izmeu 1928. i 1930. godine, analizirano je nekoliko vrlina meu kojima su se nale potenje, usrdnost (altruizam i velikodunost) i samokontrola. Ispitivai su bili zbunjeni kad su utvrdili da nema karakternih crta, psiholokih dispozicija ili skupa osobina koje bi odgovarale rema kao to su potenje, usrdnost ili samokontrola. Ispitujui potenje, na primer, otkrili su da skoro svako ponekad slae, i da to o neko lae u jednoj prilici, ne znai ni da hoe ni da nee lagati u nekoj drugoj situaciji. Drugim recima, ne postoji nepotenje kao odreena karakterna crta zbog koje dete lae u datoj situaciji. Ovi prvi istraivai su nali jo da ljudi koji lau moralno osuuju laganje isto kao i oni koji ne lau, ili ak vie od njih. Ovo to su Hartshorn i Mej utvrdili u vezi sa pomenutim vrlinama vai i za neke, psiholoki bolje zasnovane izraze koje je uvela psihoanalitika psihologija: snagu super-ega, otpor prema iskuenju, jainu savesti i druge. Kada su savremeni istraivai pokuali da mere ove crte linosti morali su da koriste stare testove potenja i samokontrole koje su napravili Hartshorn i Mej, i dobili su potpuno iste rezultate na osnovu snage super-ega u jednoj situaciji slabo moe da se predvidi kakva e biti snaga super-ega u drugoj situaciji. To znai da nazivi za vrlinu kao to je potenje (ili snaga super-ega) dobro opisuju neka ponaanja ali nam ne pomau da ih razumemo. Ukoliko uopte moe da se izvue neki opti faktor linosti iz rezultata koje deca postiu na testovima potenja ili otpora prema iskuenju, to je faktor jaine ega ili kontrole ega koji uvek sadri van-moralne sposobnosti kao o je sposobnost da se odri panja, pametno reavaju zadaci i odloi odgovor: jaina ega (koja se u staro vreme zvala volja) ima neke veze sa moralnim postupkom ali ne vodi nas do sutine moralnosti ili do definicije vrline. Dobro je poznato da su mnogi najvei zloinci u istoriji bili ljudi jake volje, ljudi koji su nepokolebljivo stremili nemoralnim ciljevima. Moralni motivi Nae istraivanje je pokazalo da postoje odreeni i univerzalni stupnjevi razvoja moralnog suenja. Ispitujui 75 amerikih deaka od rane adolescencije pa nadalje, suoavali smo ih sa hipotetikim moralnim dilemama, namerno smo birali da sve budu filozofske, a neke od njih smo nali u srednjovekovnim spisima kazuista. Na osnovu analize naina reavanja ovih dilema na odreenom uzrastu, moe da se odredi stupanj suenja svakog deaka o svakom od 25 osnovnih moralnih pojmova ili gledita. Jedno od tih gledita je, na primer, ta je motiv za potovanje pravila ili moralni postupak? U ovom sluaju pomenutih est stadijuma ovako izgleda: 1. Potuj pravila da bi izbegao kaznu. 2. Potuj pravila da bi dobio nagradu, da bi stekao pogodnosti itd. 3. Potuj pravila da bi izbegao da te drugi osuuju ili ne podnose. 4. Potuj pravila da bi izbegao osudu i kaznu od strane predstavnika zakona i reda. 3

5. 6.

Potuj pravila da bi sauvao potovanje nepristrasnog posmatraa koji sudi u korist opte dobrobiti. Potuj pravila da bi izbegao samoosuivanje.

Drugi primer je moralno gledite o vrednosti ljudskog ivota, gde se pojavljuje sledeih est stadijuma:
1. 2. 3. 4. 5. 6.

Vrednost ljudskog ivota se brka sa vrednou materijalnih stvari i zasnovana je na drutvenom poloaju ili fizikim osobinama sopstvenika te vrednosti. Vrednost ljudskog ivota se posmatra kao sredstvo koje slui za zadovoljenje potreba sopstvenika te vrednosti ili drugih ljudi. Vrednost ljudskog ivota je zasnovana na razumevanju i ljubavi koju lanovi porodice i drugi ljudi pokazuju prema sopstveniku te vrednosti. ivot se shvata kao svetinja zbog njegovog mesta u kategorikom moralnom ili religijskom redu prava i dunosti. ivot se procenjuje kroz njegov znaaj za dobrobit zajednice i kao univerzalno ljudsko pravo. Verovanje da je ljudski ivot svetinja poto predstavlja univerzalnu ljudsku vrednost koja je znaajna za jedinku.

Nazvao sam ovu shemu tipologijom. To je zato to e oko 50 posto suenja veine ljudi biti u okviru jednog istog stadijuma bez obzira na to o kojoj se moralnoj dilemi radi. Ove tipove suenja oznaavamo kao stadijume zato to se oni izgleda smenjuju po nepromenljivom razvojnom redosledu. Pravi stadijumi se pojavljuju u sekvencama jedan po jedan i uvek istini redosledom. Svako pomeranje predstavlja pomeranje unapred, i nema preskakanja pojedinih stepenica. Razume se da deca mogu da prolaze kroz ove stadijume razliitom brzinom, i da mogu da se nau delom unutar a delom van jednog odreenog stadijuma. Pojedinac moe, u bilo koje doba, da se zaustavi na nekom od ovih stadijuma, ali ako nastavi da se razvija mora se kretati po ovim stepenicama. Moralno suenje konvencionalnog tipa, ili-34 stadijuma, nikad se ne pojavljuje pre nego to se proe pre-konvencionalni stupanj, ili stadijumi 12. Nijedna odrasla osoba koja se nalazi u etvrtom stadijumu nije jo prola kroz esti sta-dijum, ali su svi odrasli koji se nalaze u estom stadijumu sigurno proli kroz etvrti. Mada jo nemamo sve podatke, dosadanje ispitivanje pouzdano pokazuje da se moralni razvoj odvija po stadijumima koje smo upravo opisali (glavni problem je to da li svi koji dospeju u 6. stadijum prolaze kroz 5. stadijum, ili su to dva alternativna, zrela opredeljenja). Kako se vrednosti menjaju Da bi smo ilustrovali nae nalaze o redosledu stadijuma, pri-kazaemo napredovanje dva deaka u gledanju na vrednost ljudskog ivota. Pitali smo prvog deaka, Tomija: Da li je bolje spasti ivot jedne vane linosti, ili ivote velikog broja beznaajnih osoba? Na uzrastu od 10 godina odgovorio je: Bolje je spasti sve beznaajne ljude, zato to jedan ovek ima samo jednu kuu, moda mnogo nametaja ali gomila ljudi ima strano mnogo nametaja i neki od tih jadnika moda imaju mnogo novca iako ne izgleda tako! Jasno je da se Tomi nalazi na 1. stadijumu: on brka vrednost ljudskog bia sa vrednou dobara koje ono poseduje. Tri godine kasnije, kad je imao 13 godina. Tomijevi pogledi na vrednost ivota se najjasnije pokazuju u odgovoru na pitanje: Da li bi trebalo da doktor ubije iz milosra neizleivo bolesnu enu koja zahteva da umre zbog bolova? On odgovara: Moda bi bilo dobro da je oslobodi bolova, bilo bi to za nju bolje. Ali mu to ne bi hteo, to nije isto kao sa ivotinjom. Ako ti umre omiljena ivotinja, moe da opstane bez nje, to nije neto to ti je stvarno neophodno. U redu, moe da uzme drugu enu, ali to stvarno nije isto.

Ovaj njegov odgovor pripada 2. stadijumu. Vrednost eninog ivota je delom zavisna od njegove hedonistike vrednosti za samu enu, ali jo vie zavisi od instrumentalne vrednosti koju on ima za mua, koji ne moe tako lako da zameni enu kao to bi mogao kunog ljubimca. I tri godine kasnije (na uzrastu od 16 godina) Tomijevo shvatanje vrednosti ivota je proveravano istim pitanjem, na koje on odgovara ovako: Moglo bi biti najbolje za nju, ali za njenog mua... to je ljudski ivot... nije isto to i ivotinja; ona nema takvu vezu sa porodicom kao ljudsko bie. Moe da se vee za psa ali nikad onako kao za oveka koji ti je blizak. Tomi je dakle preao iz drugog stadijuma instrumentalistikog gledanja na vrednost ene, u trei jer se njegov sud sad zasniva na vezanosti ljubavi mua prema jednom lanu njegove porodice, koje su karakteristine samo za ljudska bia. Oigledno je, takoe, da mu u ovom stadijumu nedostaje merilo za odreivanje univerzalne vrednosti eninog ivota, koje bi vailo i u sluaju da ona nema mua ili da je mu ne voli. Kao to smo videli, Tomi je, u periodu izmeu 10. i 16. godine, postepeno proao kroz tri stadijuma. Mada pametan (IQ120) sporo je napredovao u moralnom suenju. Da bismo pokazali kako izgleda napredovanje kroz preostala tri stadijuma, uzeemo drugi primer, deaka Riarda. O ubistvu iz milosra Riard je, u 13 godina, rekao ovo; Ako ona to trai, to stvarno od nje zavisi. Ona trpi tako straan bol, pa tako su isto ljudi uvek oslobaali ivotinju bolova, uopte uzev, njegov odgovor o vrednosti ivota je meavina karakteristika 2. i 3. stadijuma. Kad je imao 16. godina, odgovorio je: Ne znam. S jedne strane, to je ubistvo, a nije pravo ili privilegija oveka da odluuje o tome ko bi trebalo da ivi a ko da umre. Bog daje ivot svakome na zemlji, i ti onda toj osobi oduzima neto to je dolo direktno od boga, i unitava neto to je vrlo sveto, to je na neki nain deo Boga, i kad nekog ubije time se gotovo unitava deo Boga. Ima poneto od Boga u svakome. Riard je oevidno u 4, stadijumu jer izlae gledite da je ivot svetinja zbog njegovog mesta u kategorikom moralnom ili religijskom poretku. Vrednost ljudskog ivota je univerzalna, ista za sve ljude. Meutim, ona jo uvek zavisi od neeg drugog, od uvaavanja boga i njegovog autoriteta, te nije autonomna ljudska vrednost. U sluaju da bog kae Riardu da ubije, kao to je naredio Avramu da ubije Isaka, on bi to verovatno uinio. Na uzrastu od 20 godina, Riard je na isto pitanje ovako odgovorio: Meu lekarima je sve vie onih koji misle da je to kad ovek zna da e da umre-muno i za sve-i za njega samog i za njegovu porodicu. Kada se ovek odrava u ivotu zahvaljujui vetakim pluima ili bubrezima on vie lii na biljku nego na ljudsko bie. Ako je to enin izbor, mislim da ima izvesna prava i privilegije samim tim to je ljudsko bie. Ja sam ljudsko bie i imam izvesne elje to se tie ivota, i mislim da ih svako ima. Ima svet iji si ti cenar, i svako drugi ga isto tako ima, i u tom smislu smo svi jednaki. Riardov odgovor nesumnjivo pripada 5. stadijumu po tome to se vrednost ivota odreuje pomou jednakih i univerzalnih ljudskih prava to ne iskljuuje relativnost (Ima svet iji si ti centar i u tom smislu smo svi jednaki) i uzimajui u obzir korisnost i dobrobit . Poslednji stadijum Sa 24 godine Riard odgovara: Ljudski ivot ima primat nad bilo kojom drugom moralnom ili pravnom vrednou, bez obzira na to koje u pitanju. Ljudski ivot je sam po sebi vredan nezavisno od toga da li ga neko ceni ili ne. Svako pojedino ljudsko bie je glavna vrednost onde gde su principi pravde i ljubavi normativ za sve ljudske odnose. Ovaj mladi je sad u 6. stadijumu jer smatra da je vrednost ljudskog ivota bezuslovna i zahteva opte i podjednako uvaavanje svakog pojedinanog ljudskog bia. Napredovao je postepeno kroz niz stadijuma i stigao do vrhunca u definisanju ljudskog ivota kao glavne vrednosti, koja nije ni izvedena ni zavisna od drutvenog ili boanskog autoriteta. Prirodan pravac razvoja, univerzalan za sve kulture, jeste kretanje ka sve veoj moralnosti vrednosnog suda, gde se pod moralnou misli na oblik suenja kao u filozofskoj tradiciji poev od Kantovih analiza pa sve do savremenih analitiara ili filozofa obinog jezika. Osoba koja se 5

nalazi u 6. stadijumu oslobodila je svoje suenje o ljudskom ivotu ili jezik kojim govori o tome od statusnih i svojinskih vrednosti (1. stadijum), od koristi koju prua drugima (2. stadijum), od meuljudskih odnosa (3. stadijum), i tako dalje: ona sad ima univerzalna i bezlina merila za moralno suenje. U njenim odgovorima pojavljuju se moralne oznake kao to su dunost ili moralno pravo ali ih ona koristi tako da imaju znaenje ideala, onog to je univerzalno i bezlino: ona misli i govori sluei se ovakvim izrazima bez obzira o kome se radilo, ili Uinio bih to uprkos kazni. Presek kroz razliite kulture Kada sam prvi put odluio da prouavam moralni razvoj u drugim kulturama, prijatelji antropolozi su mi rekli da u morati da se odreknem svojih moralnih pojmova i priica poto su vezane za ameriku kulturu, i da treba iznova da uim itav niz novih vrednosti u svakoj od tih kultura. Za prvu probu izabrao sam dva sela jedno u Maleziji (malajski domoroci) a drugo u Tajvanu. Vodi mi je bio jedan mladi Kinez, etnograf, koji je napisao jedan rad o moralnim i religioznim obiajima u selima Malezije i Tajvana. Izabrali smo jednu grupu Tajvanskih deaka, starih

Slika 1. Slika 1. Deaci iz srednje klase u SAD, Tajvanu i Meksiku. Na uzrastu od 10 godina poredak javljanja stadijiima u skladu je sa njihovom sloenou. U 13. godini sve tri grupe deaka najee koriste odgovore 3. stadijuma. Na uzrastu od 16 godina deaci iz SAD su obrnuli poredak stadijuma koji je uoen kod desetogodinjaka (Izuzetak je 6. stadijum). Kod esnaestogodinjaka iz Tajvana i Meksika preovlauje konvencionalno suenje (stadijumi 3 i 4} i retko se javlja 5. stadijum.

izmeu 10 i 13 godina, i postavljali im pitanja u vezi sa priom u kojoj se radilo o krai hrane. Nekom oveku ena umire od gladi, on nema para a vlasnik radnje nee da mu da nita od hrane dok ne plati. Treba li on da obije radnju i ukrade malo hrane? Zato? Veina deaka je odgovorila: Trebalo bi da ukrade hranu za enu zato to e, ako ona umre, morati da plati pogreb a to mnogo kota. Mom vodiu su bili zabavni ovi odgovori, ali menije laknulo: bili su to, zaelo, klasini odgovori 2. stadijuma. U malezijskom selu pogrebi nisu bili toliko vani, pa su deaci u 2. stadijumu odgovarali malo drukije: Trebalo bi da ukrade hranu zato to mu je ena potrebna da mu kuva. Prema tome, treba uvek da se posavetujemo sa antropolozima da bismo znali kakav e sadraj dete u 2. stadijumu da ukljui u svoje raunice o tome ta se isplati, ili ta e odrasli u 4. stadijumu da oznai kao drutveni red koji treba da se potuje. Ali, to ne znai da se mora poeti od nule. Ono emu se moj vodi smejao bila je razlika u nainu miljenja koja postoji izmeu njega i dece u 2. stadijumu ali ona moe da se objasni nezavisno od pripadnosti odreenoj kulturi.

Slika 2 Slika 2, Dva izolovana sela, jedno u Turskoj, drugo u Jukatanu, pokazuju sline krivulje razvoja moralnog suenja. Na uzrastu od 16 godina nema obrtanja poretka stadijuma i skoro se u podjednakoj meri koristi prekonvencionalni i konvencionalni tip suenja.

Slike l i 2 pokazuju da je utvreni redosled stadijuma univerzalan za sve kulture. Na slici l prikazan je opti pravac pro-mena sa uzrastom kod deaka iz gradske srednje klase u SAD, Tajvanu i Meksiku. Zapaa se da je kod desetogodinjaka u svakoj od ovih zemalja poredak javljanja pojedinih stadijuma u skladu sa porastom njihove sloenosti ili zrelosti. Ve kod esnaestogodinjaka, u SAD, stadijumi se pojavljuju u obrnutom poretku, od najvieg do najnieg, s izuzetkom 6. stadijuma koji se jo uvek retko javlja. I u Meksiku i Tajvanu su dobijeni isti rezultati samo je razvoj bio malo sporiji. Najupadljiviji je nalaz da esnaestogodinjaci u SAD koriste suenje karakteristino za 5. stadijum mnogo ee od njihovih vrnjaka u Meksiku ili Tajvanu. Ali, bez obzira na uestalost javljanja bitno je da se ono javlja i u drugim kulturama i da nije iskljuiva tvorevina amerike demokratije. Na slici 2 vidi se da su vrlo slini rezultati dobijeni u dva izolovana sela, od kojih je jedno u Jukatanu a drugo u Turskoj. Mada su u periodu izmeu 10. i 16. godine zapaa porast konvencionalnog tipa moralnog suenja ono jo uvek nije odnelo prevagu nad prekonvencionalnim suenjem. Po tempu razvoja, gradska deca iz nie klase se nalaze negde u sredini izmeu njihovih vrnjaka iz srednje klase i sa sela. Ispitivanja vrena u tri razliite kulture dala su isti rezultat da su deca iz srednje klase naprednija u moralnom suenju od dece iz nie klase. Meutim, ne zato to su ona ee koristila jedan odreeni tip suenja koji bi se mogao smatrati dominantnim stilom srednje klase. Naprotiv, deca iz srednje i nie klase prolaze kroz iste stadijume samo to prva napreduju bre i vise. Ovaj razvojni sled ne zavisi od pripadnosti odreenoj religiji niti ima bilo kakve veze sa religijom u uobiajenom smislu te reci. Nismo nali nijednu znaajnu razliku u razvoju moralnog suenja izmeu katolika, protestanata, Jevreja, Budista, Muslimana i ateista. Izgleda da i religijske vrednosti prolaze kroz iste stadijume kao i sve ostale vrednosti.

Priroda promena Ukratko reeno, krupne razlike u socijalnim, kulturnim ili religioznim uslovima ne utiu znaajno na prirodu razvojnog redosleda koji smo utvrdili. Jedino na ta mogu da utiu je tempo napredovanja po ovom redosledu. Zato mora da postoji takav univerzalan, nepromenljivi redosled razvoja? Da bismo odgovorili na ovo pitanje treba prvo da analiziramo kako se tokom razvoja menja unutranja logika struktura socijalnih pojmova koje ispitujemo. U svakom stadijumu definie se isti osnovni moralni pojam ili gledite ali to se radi o viem stadijumu to je ova definicija sve diferenciranja, integrisanija i optija ili univerzalnija. Pojam ljudskog ivota se od prvog do drugog stadijuma menja tako to se vrednost ivota bolje diferencira od vrednosti svojine, bolje integrie (vrednost ivota se ukljuuje u hijerarhiju gde predstavlja pojam vieg reda u odnosu na svojinu tako da ovek moe da krade tua dobra da bi spasao ivot) i postaje univerzalniji. (ivot bilo kog bia koje je sposobno da osea vredan je bez obzira na njegov poloaj ili svojinu.) Ista vrsta promena se zapaa i u narednim stadijumima razvoja. Svaki nivo razvoja, dakle, predstavlja bolju kognitivnu organizaciju od prethodnog, jer ukljuuje sve to je bilo prisutno na prethodnom nivou ali pravi nova razgraniavanja i organizuje ih u obuhvatniju i bolje uravnoteenu strukturu. Ovu injenicu potvrdila su brojna ispitivanja koja pokazuju da deca i adolescenti mogu da razumeju sve stadijume koji prethode (ali ne vie od jednog koji dolazi posle) onom u kome se sama nalaze. I to je jo vanije najvie cene taj naredni stadijum. Kada smo organizovali eksperimentalne grupne diskusije o moralu pokazalo se da dete iz jednog nieg stadijuma razvoja moe da napreduje kada se suoi sa gleditem deteta iz prvog sledeeg stadijuma. Ako u raspravi uestvuju jedno dete iz treeg i jedno iz etvrtog stadijuma ono prvo moe malo da napreduje ili ak da pree u etvrti stadijum, dok e ovo drugo dete da razume, ali ne i da prihvati argumente treeg stadijuma. Prema tome, izgleda da se moralno suenje menja na isti nain kao i svi drugi oblici miljenja. Napredovanje kroz moralne stupnjeve i stadijume ogleda se u sve boljoj diferencijaciji i integrisanosti i po tome je jednako razvijanju naune teorije. Moe se rei da e moralno suenje, isto kao i prihvatljiva nauna teorija ili kao bilo koja teorija ili struktura znanja to vie napreduje uspevati donekle da stvara injenice koje su mu potrebne, ili bar da e da se iri tako da obuhvati sve vea i vea podruja iskustva na uravnoteen i neprotivurecan nain. U sluaju naih etikih filozofija sirovim podacima se mogu smatrati konflikti izmeu uloga ili vrednosti kao i socijalni poredak u kome ovek ivi. Uloga drutva Izgleda da su svi drutveni svetovi u kojima ljudi ive sainjeni od istih osnovnih struktura. Sva drutva koja smo prouavali imaju iste osnovne institucije - porodicu, ekonomiju, pravo, vladu. tavie, sva su drutva slina i po tome to su drutva -odnosno sistemi utvrenih, komplementarnih uloga. Da bi moglo da igra drutvenu ulogu u porodici, koli ili drutvu dete mora biti u stanju da shvati uloge drugih prema sebi i drugima u grupi. Ova sposobnost da se igraju razliite uloge ini osnovu svih drutvenih institucija. Sve one predstavljaju samo razliite modele zajednikih ili komplementarnih oekivanja. Na prekonvencionalnom i konvencionalnom stupnju (stadijumi l4) moralni sadraj ili vrednost zavisi od okolnosti ili je kulturno uslovljen. Glavna vrednost moe da bude bilo ta poev od potenja do hrabrosti u tui. Ali na najviem, post-konvencionalnom stupnju vidi se da i Sokrat i Linkoln i Toro i Martin Luter King govore istim jezikom. I to zato to su idealni principi svake drutvene strukture u osnovi slini, ako ni zbog ega drugog ono zbog toga to nema tako mnogo principa koji su toliko jasno odreeni, obuhvatni i usklaeni da mogu da zadovolje ljudski razum. Veina ovih principa je ukljuena u znaenje pojma pravde. 8

Bihejvioristika psihologija i psihoanaliza dele gledite Filistinaca da su lepe moralne rei jedna stvar a moralna dela sasvim druga stvar. Zrelo moralno rasuivanje je sasvim drugaije prirode i stvarno ne zavisi od lepih rei. Od oveka koji shvata ta je pravda moe pre da se oekuje da e i da je potuje. Naa ispitivanja su pokazala da mladii koji shvataju ta je pravda postupaju pravednije, a zna se da ovek koji shvata ta je pravda doprinosi da se stvori odreena moralna klima ime vri daleko vei uticaj nego svojim pojedinanim i neposrednim postupcima. Tako je itavo drutvo na dobitku.