SADRAJ

UVOD ....................................................................................................................2 1.INVESTICIONI FONDOVI ...............................................................................3 1.1.POJAM, NASTANAK I OSNOVNE KARAKTERISTIKE INVESTICIONIH FONDOVA .......................................................................3 1.2. PREDNOSTI INVESTICIONIH FONDOVA .4 1.3. PODJELA I VRSTE INVESTICIONIH KOMPANIJA I FONDOVA 5 1.3.1. PODJELA NA OSNOVU SPECIFINOSTI U FUNKCIONISANJU 6 1.3.2. PODJELA PREMA INVESTICIONIM CILJEVIMA ..7 1.4. CENTRALNI REGISTAR KAO DEPOZITAR PRIVATIZACIONIH INVESTICIONIH FONDOVA 8 1.5. INVESTICIONI FONDOVI-RIZIK I PRINOS ..10 1.6. ULOGA INVESTICIONIH FONDOVA U PROCESU PRIVATIZACIJE REPUBLIKE SRPSKE ..13 2. PRIVATIZACIONI INVESTICIONI FOND "KRISTAL INVEST FOND" A.D. BANJALUKA ......................................................................15

UVOD
Investicioni fondovi su trine institucije koje prikupljaju sredstva od veeg broja investitora i ta sredstva plasiraju na finansijskom tritu s ciljem ostvarivanja profita. Investicioni fondovi su znaajni uesnici na finansijskim tritima koji omoguavaju investitorima da ostvare velike prinose uz smanjeni rizik budui da imaju vrlo diversifikovan portfolio. U prvom dijelu ovog rada dat je teorijski osvrt na investicione fondove, pojam, nastanak i osnovne karaktristike ovih fondova; zatim podjela i vrste investicionih fondova, prednosti postojanja investicionih fondova i njihova uloga u procesu privatizacije bivih socijalistikih zemalja. U drugom dijelu je na primjeru privatizaciono investicionog fonda Kristal invest fond a.d. Banja Luka izvreno izraunavanje oekivanog prinosa portfolia na bazi prinosa koji su ostvareni u prolom periodu kao i neto vrijednost aktive po akciji u 2005.godini.

1.INVESTICIONI FONDOVI
1.1.POJAM, NASTANAK I INVESTICIONIH FONDOVA OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Investicioni fondovi se najjednostavnije mogu definisati kao na jednom "mestu" prikupljen novac od veeg broja ljudi-investitora koji imaju zajedniki cilj.1 Investicioni fondovi, o kojima se u nas veoma malo zna trine su institucije (sa veoma intenzivnim razvojem i irenjem od poetka sedamdesetih godina) i nisu "rodjeni" sa procesima privatizacije u bivim socijalistikim zemljama. Njihova je svrha da prikupe veliki broj malih novanih uloga i da ih plasiraju u odredjene kompanije te da godinji prinos (profit) ulagaa bude vei od kamate na klasinu tednju. Uobiajeni model investicionog fonda je da pojedinac novcem ili drugim platenim sredstvom kupi akcije investicionog fonda, da fond tako prikupljenim kapitalom preuzima kontrolni, svojinski paket akcija odredjenih kompanija, preuzima menadment tih kompanija da bi ih unaprijedio i poveao profit. Menadment samog fonda, u pravilu, ini inostrana konsalting/menadment firma, zato da bi se izbjegli "lokalni" uticaji na politiku ulaganja. Ovaj "klasini" model razvijen je u zemljama "azijskih tigrova" (Juna Koreja, Tajland, Malezija, itd.), nazvanim tako zbog izuzetne ekonomske ekspanzije sedamdesetih i osamdesetih godina. Investicioni fondovi su bili vaan faktor te ekspanzije, izvor stranog kapitala (malih ulagaa iz SAD-a i Evrope) koji je omoguio veoma dinamian razvoj. Osnovna razlika investicionih fondova u odnosu na druge finansijske institucije (banke, tedionice, osiguravajue kompanije, penzione fondove I sl.) je to do sredstava dolaze emisijom svojih hartija od vrijednosti koja dalje koriste radi investiranja na mnogim segmentima finansijskih trita. Investicioni fondovi sakupljena sredstva investiraju u vrlo diversifikovane portfolije, koji sadre izuzetno veliki broj razliitih hartija od vrijednosti (po nekoliko stotina). Investicioni fondovi kao vid institucionalnih investitora predstavljaju svakako jedan od najefikasnijih naina prikupljanja slobodnih novanih sredstava, sa ciljem njihovog daljeg investiranja i oplodnje kapitala. Kapital ulau trini igrai, esto razliite novane moi, a tako diversifikovan kapital se kasnije iznosi na finansijsko trite, gde se unutar trine nie trai profit. Na taj nain investicioni fondovi nude potencijalno vee prinose uz zadovoljavajui nivo likvidnosti i minimalni investicioni rizik. Investicioni fondovi predastavljaju znaajne uesnike na finansijskim tritima gdje obavjalju funkciju posredovanja izmadju emitenata i investitora. Oni vre
1

www.icoveryou.com

prepakivanje razliitih drugih oblika finansijske aktive u svoje hartije od vrijednosti koje prodaju zainteresovanim investitorima. Osnovne karakteristike investicionih kompanija i fondova su sledee:2 Do sredstava ne dolaze putem prikupljanja depozita, potpisivanjem ugovora, ve na bazi emisije i prodaje svojih hartija od vrijednosti-akcija i udela. Prikupljeni kapital investiraju na mnogim segmentima finansijskih trita u diversifikovane plasmane velikog broja razliitih instrumenata. Vlasnici akcija u stvari poseduju jedan deo portfolija fonda. Karakterie ih visok stepen likvidnosti. Aktivom (portfoliom) upravljaju profesionalni menaderi, koji raspolau velikim nivoom znanja, strunosti i iskustva iz oblasti poslovnih finansija, investicija u hartije od vrijednosti, portfolio menadmenta, finansijskih trita i drugih finansijskih disciplina.

1.2. PREDNOSTI INVESTICIONIH FONDOVA Investitori imaju velike koristi od postojanja investicionih fondova zbog niza prednosti koje oni omoguavaju. Te prednosti su:

"raznovrsnost" - kada ulaete sami vrlo je teko i potrebno je jako puno novca da biste ga uloili u veliki broj razliitih investicija i time smanjili potencijalni rizik kroz dui vremenski period. Ulaganjem u fondove, to jest kupovanjem njegovih sastavnih delova vi postajete vlasnici jednog djelia od svakog vrijednosnog papira koji se nalazi u portfoliu fonda, a ponekad je rije o 100 ili ak vise. profesionalno rukovodjenje investicijama-o tome na koji nain ce se novac iz fondova investirati odluuju finansijski eksperti - profesionalni menadzeri koji vre analize, selekciju i izbor hartija od vrijednosti u koje e se investirati i koje e sainjavati portfolio fonda. likvidnost- novac nije nikada "zarobljen" tako da va deo investicije moete bilo kada prodati i time podii svoj novac. pruanje dodatnih usluga vlasnicima akcija-kao to su usluge uvanja hartija, osiguranja, kreiranja penzionih fondova,

Dr.Dejan D. Eri,Finansijska trita i instrumenti, Beograd, 2003. str.215.

vodjenje dosijea za potrebe poreske administracije, davanje kreditnih kartica i pomo u obavljanju platnog prometa, itd. vremenski faktor- mogunost ostvarivanja velike stope prinosa u dugom roku, poto fond moe ostvarene pozitivne rezultate da reinvestira. zatita od prevare i manipulacije- principi poslovanja fondova su jasni i precizno definisani. omoguen pristup na medjunarodno trite. Investicioni fondovi danas predstavaljaju znaajne privredne inioce gotovo u svim zemljama Centralne i Istone Evrope. Razloga za to svakako ima vie, a pre svega trite kapitala kao bazian deo finansijske infrastrukture belei stalni uzlazni trend kada je obim prometa u pitanju. Upravo razvoj trita kapitala moe biti znaajno dinamiziran kroz aktivnije uee investicionih fondova. Formiranje investicionih fondova moe mobilizirati tednju graana, ka investicionim fondovima, pre svega, zbog viih prinosa i profesionalnog upravljanja sredstvima. Privreda putem investicionih fondova dolazi do preko potrebnih sredstava, a dolazi i do mogunosti da se ubrza razvoj sektora malih i srednjih preduzea. Na kraju, investicioni fondovi dovode do reafirmacije dobrih poslovnih obiaja, ire pozitivnu investicionu klimu, stvaraju osnove za dobru finansijsku infrastrukturu, to skupa moe dovesti do daljeg privlaenja stranog kapitala u zemlju. Fondovi su se pokazali veoma dobrim mehanizmima prikupljanja vauera (certifikata) u onome sto se zove "masovna privatizacija" u procesima privatizacije ex-socijalistikih zemalja. Njihova sutina ostala je ista, koncentracija malih uloga na odredjen broj preduzeca, njihovo unapredjenje te, kao makroekonomska posljedica, prestrukturiranje privrede, obnova rasta i privlaenje stranog kapitala i, naravno, mikroekonomski, veci prihod od akcija pojedincima. Sve to zato sto je menadzment fonda bolji, ne samo u odnosu na pojedinane odluke ve i od prosjenog menadzmenta u zemlji. Veliki broj zemalja je uz zakone o privatizaciji usvajao i zakonsku regulativu za investicione fondove da bi od privatizacije napravili racionalnu ekonomsku polugu razvoja.4
3

1.3. PODJELA I VRSTE INVESTICIONIH KOMPANIJA I FONDOVA Podjelu investicionih fondova moemo izvriti na osnovu specifinosti u funkcionisanju i prema ciljevima investiranja.

3 4

www.preduzece.biz www.bhdani.com

1.3.1. PODJELA FUNKCIONISANJU

NA

OSNOVU

SPECIFINOSTI

Otvoreni investicioni fondovi poznatiji su pod imenom uzajamni fondovi. To su fondovi koji svoj portfelj mogu kontinuirano da poveavaju i prestrukturiraju. Stalno izdaju i povlae svoje investicione jednice, tako da okupljaju pre svega male investitore. Sredstva se prikupljaju metodom javnog poziva za kupovinu investicionih jednica. Investitoru ulagau se isplauje njegov ulog na njegov zahtev, tako da je fluktuacija ulagaa prilino velika.Ova vrsta fondova esto moe da nosi sa sobom veliku nestabilnost, jer se tokom perioda povoljnih cena akcija, na tritu efekata iri tzv. zarazni optimizam, to rezultira velikom kupovinom hartija od vrednosti investicionih kompanija, to poveava njihove fondove. Priliv novca u ovom momentu je preobilan, ali se zato pri niskim cenama fond susree sa opasnim rizikom od nelikvidnosti. Tako se stvara latentna nestabilnost ovih fondova to utie na kvalitet same aktive, to neminovno utie na bonitet samog fonda i njegovo mesto na tritu kapitala. Iz svih ovih razloga ovi fondovi se uglavnom formiraju u zemljama gde je trite kapitala jo nerazvijeno. Zatvoreni investicioni fondovi se formiraju upisom unapred utvrenog broja akcija koje njihovim vlasnicima garantuju sva prava koja proistiu na bazi vlasnitva nad akcijama, a ije unovavanje je mogue samo na sekundarnom tritu efekata. Investitori svoje uloge ne mogu povui kad god poele, to je sluaj kod otvorenog investicionog fonda, ali zato akcije mogu prodavati na berzi. Ovi fondovi imaju status pravnog lica, okupljaju preteno male investitore, a funkciju upravljanja poveravaju drutvu za upravljanje.. Dobra strana ovih fondova jeste svakako injenica to su vie vezani za berzu, i to samim tim imaju nie trokove poslovanja. Oni nisu izloeni nepredvidivim prilivima i odlivima gotovine, tako da je trini pritisak manji. Moda najinteresantnija stvar jeste da ovi fondovi nisu doputeni u vajcarskoj. Osnovne razlike izmedju zatvorenih i otvorenih investicionih fondova su sledee:5 1. Broj akcija-zatvoreni investicioni fondovi imaju ogranien broj akcija i ne mogu emitovati vei broj od broja koji je
5

Dr.Dejan D. Eri,Finansijska trita i instrumenti, Beograd, 2003. str.220..

ponudjen prospektom u javnoj ponudi i odobren od strane nadlenih organa. Otvoreni fondovi nemaju to ogranienje. 2. Nain prodaje akcija-vlasnici akcija zatvorenog fonda, to jest investitori, ne mogu akcije prodavati nazad fondu kao to je sluaj kod otvorenih. 3. Promet akcija-ukoliko investitori ipak ele da prodaju ili kupe akcije zatvorenog fonda to se obavlja na sekundarnom tritu, u okviru berzanskog i vanberzanskog prometa. 4. Ciljevi investiranja-investicioni ciljevi i strategije zatvorenih fondova se mogu znaajnije razlikovati od ciljeva i strategija otvorenih fondova. Investicioni trastovi sa udelima, koji nemaju upravne odbore i portfolio menadere koji upravljaju poslovanjem i aktivom fonda. Oni ne prodaju akcije, ve udele, koji predstavljaju pravo na deo uea u aktivi fonda i specijalizovani su za investiranje u obveznice. Bitna specifinost ovih fondova je to oni imaju fiksan datum prestanka rada, to jest gaenja. 1.3.2. PODJELA PREMA INVESTICIONIM CILJEVIMA6 I -Investicioni fondovi koji investiraju u akcije-gdje postoji vie razliitih vrsta u zavisnosti od konkretnih ciljeva:

Fondovi rasta (growth funds) ili takozvani go-go fondovi koji su orijentisani na velike stope rasta i ostvarivanje visokih kapitalnih dobitaka u dugom roku. Fondovi agresivnog rasta (aggressive growth funds) iji je cilj brz kapitalni rast. Fondovi prihoda i rashoda (income and growth funds) koji predstavljaju neku vrstu srednje varijante izmedju visokog prinosa i niskog rizika. Indeksni fondovi (index funds) koji su orijentisani ka tome da vlasnicima ponude prihode koji e biti jednaki prosjenom prinosu na tritu. Specijalizovani fondovi (specialized funds) koji su specijalizovani za investiranje samo u specifian tip akcija kompanija odredjene privredne grane ili oblasti. Sektorski fondovi (sector funds) koji su skoncentrisani da investiraju u odredjene segmente ili sektore trita.

Dr.Dejan D. Eri,Finansijska trita i instrumenti, Beograd, 2003. str.222.

Internacionalni fondovi (internacional funds) iji je osnovni cilj da ulau u akcije inostranih kompanija. Globalni fondovi (global funds) koji se razlikuju u odnosu na internacionalne fondove po tome to se njihov portfolio moe sastokati iz kombinacije i ino i domaih hartija. Balansirani fondovi (balanced funds) koji imaju cilj da ostvare osrednje stope prinose uz vrlo prihvatljiv nivo rizika. Multi fondovi (multifunds) koji predstavljaju korak ka drugim vrstama fondova.

II Investicioni fondovi koji investiraju u instrumente duga: Fondovi koji ulau u dravne hartije od vrijednosti sa fiksnim prihodom. Fondovi koji investiraju u obveznice firmi iji je cilj ostvarivanje vrlo sigurnih prinosa, ali u neto veem obimu nego kod prethodne grupe fondova. Fondovi koji investiraju u takozvane junk obveznice, to jest obveznice niskog ranga. Fondovi koji investiraju u konvertibilne obveznice koje daju mogunost zamjene u preferencijalne ili obine akcije. Fondovi koji investiraju u obveznice lokalnih organa vlasti, takozvane municipalne obveznice. Meunarodni fondovi koji su fokusirani na investiranje u obveznice na meunarodnom finansijskom tritu. III Investicioni fondovi koji investiraju u kratkorone finansijske instrumente-fondovi trita novca Fondovi trita novca donekle imaju karakteristike depozitnih institucija, poto svojim vlasnicima nude mogunost prijema vie vrsta depozita.Do sredstava dolaze prodajom akcija. Investiraju ih u instrumente trita novca, koji su vrlo likvidni. Jedna od specifinosti, koja ih razlikuje u odnosu na druge fondove je mogunost da se akcionarima na bazi njihovih uloga izdaju ekovi i kreditne kartice. 1.4. CENTRALNI REGISTAR KAO DEPOZITAR PRIVATIZACIONIH INVESTICIONIH FONDOVA7 Prema zakonskim odredbama koje vae u Republici Srpskoj depozitarnu funkciju mogu da obavljaju banke ili Centralni registar hartija od vrijednosti. Institucija koja vri funkciju depozitara u okviru ove
7

www.crhovrs.org

djelatnosti prua usluge privatizacionim investicionim fondovima, uva i vrednuje hartije koje privatizacioni investicioni fondovi imaju u svome portfelju. Vrei funkciju depozitara Centralni registar hartija od vrijednosti ograniava mogunost menadera privatizacionih investicionih fondova da izvre transfer sredstava koji je nezakonit. Osnovna uloga Centralnog registra hartija od vrijednosti u vrenju ove funkcije je da osigura da su svi transferi sa novanih rauna privatizacionih investicionih fondova ispravno dokumentovani i legitimni, a ovo se posebno odnosi na primanje i plaanje gotovine. Nain obavljanja depozitarnih poslova blie i detaljnije definie Uputstvo o vrenju depozitarnih poslova u Centralnom registru hartija od vrijednosti. Obaveza Centralnog registra je da uva novana sredstva i hartije na posebnim raunima, potpuno odvojeno od svoje imovine i imovine drutva za upravljanje privatizaciono investicionim fondom. U okviru ovih poslova obaveza Centralnog registra hartija od vrijednosti je da:

uva imovinu Fonda, odnosno vodi posebne raune Fonda za novana sredstva i otvara i vodi posebne raune za hartije od vrijednosti, obraunava neto vrijednost fonda, izvrava finansijske transakcije u vezi sa kupoprodajom hartija od vrijednosti iz portfelja Fonda, prikuplja prihode od imovine Fonda, isplacuje dividende akcionarima fonda, izvrava ostale finansijske transakcije u vezi sa poslovanjem Fonda.

Da bi Centralni registar mogao da kvalitetno vri poslove iz djelokruga depozitarnih poslova drutvo za upravljanje privatizaciono investicionim fondom je obavezno da blagovremeno dostavlja depozitaru sve neophodne informacije i dokumentaciju potrebnu za obavljanje poslova depozitara. Nalozi koji su pregledani i odobreni od strane depozitara proslijeuju se brokerskoj kuci ili banci, depozitar dalje prati tok i sprovoenje naloga i uva dokumentaciju na osnovu koje je sproveden nalog, odnosno nastala promjena na raunima hartija od vrijednosti ili raunima novanih sredstava.

1.5. INVESTICIONI FONDOVI-RIZIK I PRINOS8 Investicioni fondovi predstavljaju organizacioni oblik pri kome investitori (graani koji imaju sredstva i spremni su da ih investiraju) svoj novac poveravaju investicionoj kompaniji koja poseduje investicioni fond koji opet ta sredstva koristi da bi reinvestiranjem tih sredstava na berzi ostvarila profit. Srazmerno svom ulogu investitori raspolau i delom ostvarenog profita. Zato su investicioni fondovi zanimljivi? Zato to se ostvaruje mnogo vei prinos na uloena sredstva nego da su oroena u banci. Naravno, shodno oekivanom veem profitu, postoji i vei rizik da ta sredstva izgubite (u celini ili deo uloga). Opte pravilo investiranja je da se prilkom kreiranja portfolija hartija od vrednosti rizik mora diversifikovati i time smanjiti mogunost gubitka. Drugim reima, mnogo je bolje ulagati u vie vrsta akcija, obeznica i drugih hartija od vrednosti nego samo u jednu grupu. Takoe, esta prodaja i kupovina hartija od vrednosti, za pojedinanog investitora sa ogranienim finansijskim sredstvima moe biti veoma skupa, s obzirom na visoke brokerske provizije pri trgovanju. ak i da zanemarimo ove trokove, jo vei problem svakako predstavlja donoenje prave odluke u pravom trenutku o tome koju hartiju treba kupiti a koju prodati. Ako se sve ovo uzme u obzir, obinom graaninu predstoji velika glavobolja ukoliko svoju uteevinu ili nasledstvo ne eli da oroi kod neke banke za nekoliko procenata godinje kamate, ve bi hteo da se oproba u utakmici na finansijskim tritima, gde bi uz upotrebu dobre strategije mogao ostvariti daleko vei prinos na svoja sredstva. Upravo je to jedan od razloga to su velike banke i investicione kompanije osmislile investicione fondove. Novac koji ste uloili u ovakav fond udruuje se sa sredstvima drugih investitora, stvarajui na taj nain mnogo vei finansijski potencijal nego to bi svako od pojedinanih investitora imao kada bi ulagao samostalno. Nakon to ste novac uloili u fond, injenica da niste finansijski ekspert vie nije problem. Svaki investicioni fond ima menadera, koje je zaduen da raspolae sredstvima skupljenim od svih investitora, ulaui ta sredstva u razne hartije od vrednosti za koje je, na osnovu svojih analiza, procenio da e doneti najbolji prinos.
8

www.glas-javnosti.co.yu www.iccbg.co.yu www.invest-in-serbia.com

10

Menader fonda takoe neprestano prati kretanja na tritu i procenjuje koje hartije treba kupiti (oekujui da e njihova cena porasti), ili pak koje hartije, koje fond ve poseduje, treba prodati (oekujui da e njihova cena pasti). Od toga koliko je menader fonda vet zavisie i to da li e se ukupna vrednost fonda, a samim tim i va inicijalni ulog, poveati ili smanjiti. Ukoliko je fond ostvario profit, vi imate mogunost da vam bude isplaena dividenda na va ulog, koju moete ponovo da uloite u fond, ili da prodate inicijalni ulog koji je sada vei od sume koju ste uloili. Ukoliko je pak fond ostvario gubitak, i va ulog je sada manji. Statistike pokazuju da vie od 75% investicionih fondova imaju slabiji uinak od indeksa S&P 500 koji je pokazatelj kretanja 500 referentnih akcija najvecih kompanija u SAD. Jednostavno reeno, da ste svoj novac uloili u ovaj indeks bolje bi proli od tri etvrtine investicionih fondova. S druge strane, neki investicioni fondovi uspevaju godinje da ostvare prinos na investicije vei od 100%.Sada dolazimo do odluujue investitorske dileme, kako odabrati u koji fond ulagati. Da bi doneo pravilnu odluku, investitor mora prethodno da zna koje sve vrste fondova postoje i po emu se razlikuju meusobno. Kao to je ve pomenuto, investitor uvek ima mogunost da ulae u indeksni fond, gde menader fonda nema nikakvu aktivnu ulogu u smislu izbora hartija od vrednosti koje e biti u portfoliju fonda. Portfolio indeksnog fonda jednostavno ine sve kompanije koje su obuhvaene indeksom. Ako imamo u vidu napred navedenu statistiku, indeksni fondovi su prilino sigurna formula uspeha. ta je to to onda tera investitore da se odluuju za fondove pod upravom menadera? Tu dolazimo do pitanja strategije, odnosno ta je to to investitor eli da postigne ulaganjem. Akcijski fondovi (equity funds) imaju razliitu portfolio strukturu koja se kreira na bazi investicionog cilja. Ovi fondovi mogu biti fondovi rasta (growth funds) koji ulau samo u akcije kompanija za koje se oekuje da e postii natprosenu stopu rasta, vrednosni fondovi (value funds) koji ulau u kompanije za koje investicioni menader proceni da ih je trite potcenilo i da e u budunosti dostii svoju realnu trinu vrednost, sektorske fondove (sector funds) koji ulau u odreeni privredni sektor (telekomunikacije, mediji, avio industrija, itd). Pored akcijskih fondova postoje i fondovi koji ulau u obveznice. Ulaui u obveznike fondove, investitor je u odreenoj meri osigurao siguran prinos na svoj ulog s obzirom da obveznice spadaju meu najsigurnije hartije od vrednosti. Meutim, rizik ipak postoji. Ukoliko su u pitanju fondovi koji ulau u obveznice lokalnih organa uprave ili dravne obveznice (Municipal Bond Funds, Government Bond Funds) rizik je
11

minimalan, a investitor pritom ima i razne poreske olakice pogotovo ukoliko je dravljanin zemlje odnosno federalne jedinice koja emituje obveznice, dok fondovi koji ulau u komercijane obveznice, (High-Yield Bond Funds), mogu esto biti vrlo rizine. Investicione kompanije su toliko razvile ponudu investicionih fondova da postoje i fondovi koji ulau i u akcije i u obveznice, kao i fondovi koji ulau u druge fondove. Najriskantniji, ali svakako fondovi sa najveim profitnim potencijalom su fondovi koji ulau u finansijske derivate, koji pod upravom kvalitetnog menadera mogu da generiu enormne profite koji ponekad u proseku mogu dostii i do 70% meseno. Sam fond generie prihode za investicionu kompaniju koja ga je osnovala, kroz naplatu provizije. Provizija se naplauje prilikom ulaska u fond ili prilikom odluke investitora da svoje sredstva povue iz fonda. Visina provizije je jedno od sredstava kojim fondovi konkuriu jedan drugome, u elji da privuku to vie investitora. Pored ove, fond takoe naplauje i godinje administrativne trokove. Valja napomenuti da se ovi trokovi i provizije naplauju bez obzira da li fond generie profit ili ne. Sve u svemu, ovo daje jasnu sliku o tome gde je u celoj prii interes same investicione komanije da otvori investicioni fond. Bez obzira to je veliki broj investicionih fondova namenjen pre svega srednjoj graanskoj klasi u razvijenim zemaljama, postoje investicioni fondovi koji su namenjeni institucionalnim investitorima. Kao to se kod obinih fondova minimalno ulaganje kree od nekoliko stotina dolara pa navie, kod fondova namenjenih institucionalnim investitorima minimalno ulaganje esto moe da dostigne i vie miliona dolara. Investicioni fondovi omogucavaju udruivanje i objedinjavanje sredstava za ulaganja to investitoru povecava mogucnosti za ulaganja, tako da on smanjuje rizik investiranja. Akcije raznih kompanija "upakovane" su u investicione fondove da bi se smanjio rizik. Prinos svake kompanije se moe ralaniti na oekivani i neoekivani. Pri tome, neke vijesti utiu na sve kompanije na tritu, a druge samo na pojedine. Tako, recimo, poveanje kamatnih stopa utie na sve kompanije, dok pronalazak novog leka uglavnom utie na farmaceutske firme. Investicioni fondovi kombinuju kompanije raznih sektora - energetskog, finansijskog, zdravstvenog... Cilj je da se smanji rizik i poveaju prinosi. Proporcije raznih kompanija u fondovima povezane su sa investicionim ciljem samog fonda i prognozom prinosa raznih sektora.

12

Investicioni fondovi su zasnovani na strogim pravilima investiranja. Ona se odnose pre svega na to koje akcije mogu da se ukljue u investicione fondove i u kojoj proporciji, koji je dozvoljeni nivo rizika i sl. Fondom upravljaju strucnjaci koji plasiraju kapital i prate performanse investicija. Oni imaju znanje i iskustvo koje im omogucava da procene vrednost kompanija i projekata, njihov potencijal i mogucnost stvaranja dodatne vrednosti kao i rizik vezan za okolnosti poslovanja u odredenoj ekonomiji.

1.6. ULOGA INVESTICIONIH FONDOVA U PROCESU PRIVATIZACIJE REPUBLIKE SRPSKE9 Vlasnici vauera na poetku masovne vauerske privatizacije u RS prilikom ulaganja vauera mogli su da biraju izmeu dvije podvarijante ili da ih neposredno ulau u preduzea, ili da ih uloe u investicione fondove, koji su posrednici izmeu malih vlasnika (akcionara) i preduzea. Iako se ne moe potpuno precizno rei gdje su sve graani RS ulagali svoje vauere, ipak se moe sa sigurnou tvrditi da se veliki broj odluio da ih povjeri upravo PIF-ovima. Prema evidenciji Direkcije za privatizaciju Republike Srpske, za privatizaciju u PIF-ovima registrovano je oko 1.200.000 lica. Pokazalo se da su fondovi dobri mehanizmi prikupljanja vauera u procesima privatizacije bivih socijalistikih zemalja. "PIF-ovi u RS su vrsta fondova koji se javljaju samo u zemljama u tranziciji i oni su neka prelazna forma fondova koji bi morali da odigraju odreenu ulogu s krajnjim ishodom, ili da stvore pretpostavke da se pretvore u klasian fond, kakvi postoje u razvijenom svijetu, ili da se likvidiraju". Uloga PIF-ova je da ostvare okrupljivanje svog kapitala u preduzeima. "PIF-ovi bi trebalo da traju pet godina i u tom periodu moraju zadovoljiti odreene preduslove koje Komisija za hartije od vrijednosti propisuje. Oni PIF-ovi koji ostvare te pretpostavke dobie ansu da se po novom zakonu preregistruju u klasine fondove, a oni koji to ne uspiju morae biti likvidirani. Do 15. marta 2001. godine, kada je zavrena vauer ponuda, u Republici Srpskoj je emitovano negdje oko 49.203.000 vauera. U PIF-ove, kao u neki vid sigurnijeg ulaganja, uloeno je 28.097.568 vauera, to je 57,11% od ukupno emitovanog broja. U preduzea je direktno uloeno
9

www.patriotmagazin.com

13

oko 13.032.077 vauera ili 26,48% od ukupnog broja emitovanih. Od ukupnog broja emitovanih prodano je 16.644 vauera, odnosno 0,03%. Vaueri su poklanjani i prodavani po posebnim uslovima. Po osnovu nasljedstva ukupno je izvren transfer 40.350 vauera (0,82%). Od ukupnog broja emitovanih vauera prodano je, poklonjeno ili nasljeeno svega 0,85% vauera. Na konanoj listi za vauer ponudu bio je ponuen dravni kapital od 819 preduzea u RS, od toga je 181 strateko, gdje je ponueno maksimalno do 20% dravnog kapitala, a u ostalima najmanje 55% kod preduzea gdje je dravni kapital bio vei od 300.000 KM.

14

2. PRIVATIZACIONI INVESTICIONI FOND "KRISTAL INVEST FOND" A.D. BANJALUKA

Privaticiono investicioni fond KRISTAL INVEST FOND A.D. BANJA LUKA u toku 2005. godine prilikom trgovanja na berzi imao je sledee rezultate:

Redni broj

Datum

1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
10

03.01.05. 04.01.05. 04.01.05. 11.01.05. 26.01.05. 16.02.05 17.02.05. 24.02.05. 28.02.05. 28.02.05. 28.02.05. 19.04.05. 20.04.05. 27.04.05. 30.04.05. 30.04.05. 01.05.05. 24.05.05 25.05.05. 02.06.05. 06.06.05. 13.06.05 23.06.05. 30.06.05. 30.06.05.

IZVJETAJ O REALIZOVANIM DOBICIMA (GUBICIMA) FONDA za period 01.01.do 31.12. 2005. godine10 Broj Prodate hatrije od prodatih Nabavna Prihod od Realizovani vrijednosti hartija od vrijednost prodaje dobitak/ redovne akcije vrijednosti gubitak 2 3 4 5.00 6 Rafinerija ulja, Modria 50,000 50,000 15,000.00 -35,000 Univerzum, B.L 554,962 554,962 77,694.68 -477,267 Rafinerija ulja, Modria 50,000 50,000 15,000.00 -35,000 Krajinaborac 203,759 203,759 203,759.00 0 Telekom RS 100,000 100,000 195,000.00 95,000 Rafinerija ulja, Modria 32,714 32,714 11,777.04 -20,937 Rafinerija ulja, Modria 100,000 100,000 36,000.00 -64,000 Rafinerija ulja, Modria 50,000 50,000 17,500.00 -32,500 Sarajevo gas 3,622,708 3,622,708 0.00 -3,622,708 Prijedorank 2,444,129 2,178,331 0.00 -2,178,331 Palas B.Luka 72 72 0.00 -72 Graa, B.Luka 5,152 5,152 1,236.48 -3,916 Rafinerija ulja, Modria 5,832 5,832 2,326.97 -3,505 Graa, B.Luka 206 206 49.44 -157 Gradska pivnica, B.Luka 9,769 9,769 0.00 -9,769 itopromet,Prijedor 211,809 211,809 0.00 -211,809 Graa, B.Luka 336,809 336,809 80,834.16 -255,975 Rafinerija ulja, Modria 100,000 100,000 35,000.00 -65,000 Rafinerija ulja, Modria 38,049 38,049 13,279.10 -24,770 Saniani, Prijedor 2,253,202 2,253,202 450,640.40 -1,802,562 Agrohercegovina 1,260,514 1,260,514 157,564.25 -1,102,950 Sintetik, B.Luka 783,716 783,716 71,318.16 -712,398 Sintetik, B.Luka 512,273 512,273 46,616.84 -465,656 itopromet, Brko 400,632 400,632 0.00 -400,632 UNIS-VHVT,B.Luka 2,017,032 2,017,032 0.00 -2,017,032

www.blberza.com

15

26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41

12.07.05. 18.07.05. 08.08.05. 09.08.05. 06.10.05. 19.10.05. 24.10.05. 31.10.05. 21.11.05 24.11.05. 08.12.05. 14.12.05. 19.12.05. 29.12.05. 31.12.05. 31.12.05.

Rafinerija ulja, Modria Rafinerija ulja, Modria Adapter, B.Brod Prijedoranka Krajinalijek.B.L Palas B.Luka Servistrans, S.Gorade Unametal, N.Grad itopromet, Prijed itopromet, Prijed iropromet, Prejed Imako, B.Luka Elvako, Bijeljjina GP Krajina, B.Luka Bimal, Brko Mibo, Brko

134,095 100,000 671,487 2,507,708 517,820 45,940 6,399 713,574 10 250 1,280,300 679,169 1,609,915 606,491 3,404,610 91,951

134,095 100,000 671,487 2,234,995 517,820 45,940 6,399 713,574 10 250 1,280,300 679,169 1,601,398 599,719 3,404,610 91,951 26,959,258

46,933.25 35,000.00 90,650.74 426,310.36 181,237.00 34,455.00 959.85 74,925.27 0.40 5.25 21,765.10 69,275.24 563,470.25 272,920.95 0.00 0.00 3,248,505.18

-87,162 -65,000 -580,836 -1,808,685 -336,583 -11,485 -5,439 -638,649 -10 -245 -1,258,535 -609,894 -1,037,928 -326,798 -3,404,610 -91,951 23,710,753

Smanjenje kap.

U Banjaluci, Dana, 28.02.2006.god

Lice odgovorno za sastavljanje bilansa Persa Dujakocic.1839-6327/05

Direktor Drustva: Dusanka Devic

Tabela br.1. Kristal invest fond u svom portfoliu hartija od vrijednosti posjeduje samo akcije budui da je finansijsko trite Republike Srpske jo u razvoju i trgovanje na Banjalukoj berzi se obavlja samo sa akcijama. Ukupna trina vrijednost ulaganja na dan 31.12.2005. prema podacima iz finansijskih izvjetaja fonda iznosila je 99.526.686,77 KM. Na osnovu izvjetaja o realizovanim dobicima (gubicima) fonda u toku 2005.god. moe da se vidi da je fond pozitivno poslovao samo sa akcijama Telekoma Srpske i ostvario dobitak od 95.000 KM, dok je akcijama drugih emitenata ostvario gubitke budui da su prodane po cijeni ispod nabavne. Na osnovu podataka o prinosima ostvarenim u toku 2005. god. izvriemo procijenu buduih prinosa. Koristiemo prinose 10 akcija iz portfolia fonda sa kojima se trgovalo na berzi.

16

C+(Pt-Po) R= Po
R- prinos C- prihod Pt- trina vrijednost HOV na kraju perida Po- trina vrijednost HOV na kraju perioda
Redni broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Naziv emitenta Rafinerija ulja, Modria Telekom RS Elektrokrajina, Banjaluka RK "Boska" a.d., Banjaluka "Srpske pote" a.d. B.Luka Vitaminka a.d .B.Luka HE na Trebijici, Trebinje "Fabrika duvana"a.d.,Banjaluka Rafinerija nafte, Bos.Brod HE na Drini, Viegrad Nominalna vrijednost ulaganja 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 1.00 Fer vrijednost ulaganja 0.33 1.75 1.001 0.45 1 0.96 0.997 0.49 0.96 1.003 prinos -0.67 0.75 0.001 -0.55 0 -0.04 -0.003 -0.51 -0.04 0.003

Tabela br.2.
Redni broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Ukupna fer vrijednost ulaganja 1,831,275.19 404,324.89 3,430,068.24 994,620.41 385,851.00 249,491.80 10,615,823.09 11,059.05 20,648,527.02 14,842,832.38 53,413,873.07 % uea u vrijednosti portfolia 0.0343 0.0076 0.0642 0.0186 0.0072 0.0047 0.1987 0.0002 0.3866 0.2779 1

Naziv emitenta Rafinerija ulja, Modria Telekom RS Elektrokrajina, Banjaluka RK "Boska" a.d., Banjaluka "Srpske pote" a.d. B.Luka Vitaminka a.d .B.Luka HE na Trebijici, Trebinje "Fabrika duvana"a.d.,Banjaluka Rafinerija nafte, Bos.Brod HE na Drini, Viegrad UKUPNO

Tabela br.3.

17

Oekivani prinos portfolia (Kp)=1k1+2k2++nkn=iki

i-udeo i-te HOV u portfoliu

ki prinos i-te HOV

Redni broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Naziv emitenta Rafinerija ulja, Modria Telekom RS Elektrokrajina, Banjaluka RK "Boska" a.d., Banjaluka "Srpske pote" a.d. B.Luka Vitaminka a.d .B.Luka HE na Trebijici, Trebinje "Fabrika duvana"a.d.,Banjaluka Rafinerija nafte, Bos.Brod HE na Drini, Viegrad Oekivani prinos portfolia

prinos (k) -0.67 0.75 0.001 -0.55 0 -0.04 -0.003 -0.51 -0.04 0.003

% uea u vrijednosti portfolia () 0.0343 0.0076 0.0642 0.0186 0.0072 0.0047 0.1987 0.0002 0.3866 0.2779

kx -0.02298 0.0057 6.42E-05 -0.01023 0 -0.00019 -0.0006 -0.0001 -0.01546 0.000834 -0.04296

Tabela br.4. Oekivani prinos portfolia Kristal invest fonda u budunosti je -4,296 % pod pretpostavkom da se prinosi ostvareni prole godine ostvare i u narednom periodu.Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da e fond i u narednom periodu ostvarivati gubitke iz poslovanja buduci da je trina vrijednost akcija koje posjeduje u svom portfoliu ispod njene nominalne vrijednosti.Izuzetak su jedino akcije Telekoma Srpske koje donose prinos i ija cijena ima tendenciju rasta.

18

IZVJETAJ O NETO SREDSTVIMA - BILANS STANJA

19

na dan 31.12.2005. god.

Rb.

Raun

OPIS

1. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7 8 9 10 11. 12 13 14. 15 16 17 18 19 20. 21. 22. 23. 24 25 26.

2. 20 21 22 23 30 31 32 38 39 40 41 42. 43 44 45 46 48

50. 51. 52. 53. 54. 55.

3. Ulaganje u akcije Ulagane u obveznice Ostala ulaganja Ostala sredstva Potra. Po osnovu prod. Ulaganja Potra. Po osnovu dividendi Potra. Po osnovu kamate Unaprijed plaeni rashodi i obra. nefakturisani prihodi Gotovina i got. ekvivalenti UKUPNA SREDSTVA (1 do 9) Obaveze po osnovu kupovine ulag. Obaveze prema Drutvu za uprav. Obaveze po osnovu dividendi Obaveze po osnovu kredita Ostale kratkoro. obaveze Obaveze za poreze na dobit Rezervisanja za gubitke Ostale obaveze i obr.rashodi . prihodi budueg perioda UKUPNE OBAVEZE (11 DO 18) NETO SREDSTVA (10-19)=21do26 Akcijski kapital-nominalna vrijednost Emisiona premija Rezerve Akumilirana dobit ili gubitak od ulaganja Akumulirana realizovana dobit ili gubitak od transak. sa ulaganjima Akumulirana nerealizovana dobit ili gubitak od dranja ulaganja

IZNOS Tekui Prethodni period period 31.12.2005 31.12.2004 6. 7. 99,526,687 186,524,524

45,782 766,759 100,339,228 1,106,062

3,979 17,729 186,546,232 1,877,101

7,015

1,452

1,113,077 99,226,151 191,748,332 30,206

1,878,553 184,667,678 191,748,332 30,206

-61,979,185 -30,573,202 0

-48,736,015 -6,862,449 48,487,604

U Banjaluci, Dana, 28.02.2006.god

Lice odgovorno za sastavljanje bilansa Persa Dujakocic.1839-6327/05

Direktor Drustva: Dusanka Devic

Tabela br.5.

Na osnovu podataka iz bilansa stanja izraunaemo neto vrijednost akrive fonda po akciji.Broj emitovanih akcija je 3.224.829.
20

Redni broj 1 2 3 4 5 6 7

Pozicija Gotovina koju fond posjeduje Trina vrijednost finansijskih instrumenata Ukupna trina vrijednost aktive fonda (1+2) Obaveze (pasiva fonda) Neto vrijednost aktive (3-4) Broj emitovanih akcija Neto vrijednost aktive po akciji (5/6)

2005 812541 99,526,687 100339228 1,113,077 99226151 3224829 30.77

2004 21708 186524524 186546232 1,878,553 184667679 3224829 57.26

Tabela br.6. Na osnovu Tabele br.6. moemo da vidimo da je dolo do pada vrijednosti neto aktive po akciji u 2005.godini za 53,73% u odnosu na 2004.godinu.To je rezultat smanjenja trine vrijednosti akcija koje Kristal invest fond posjeduje u svom portfoliu.

ZAKLJUAK

21

Investicioni fondovi su trine institucije ija je svrha da prikupe veliki broj malih novanih uloga i da ih plasiraju u odredjene kompanije te da godinji prinos (profit) ulagaa bude vei od kamate na klasinu tednju. Osnovna razlika investicionih fondova u odnosu na druge finansijske institucije (banke, tedionice, osiguravajue kompanije, penzione fondove i sl.) je to do sredstava dolaze emisijom svojih hartija od vrijednosti koja dalje koriste radi investiranja na mnogim segmentima finansijskih trita. Investicionim fondovima imaju vrlo diversifikovane portfolie kojima upravljaju profesionalni menaderi iz oblasti finansija. Oni omoguavaju investitorima velike prinose uz smanjeni rizik investiranja. Investicione fondove na osnovu specifinosti u funkcionisanju je mogue podijeliti na: otvorene investicione fondove, zatvorene investicione fondove, Investicione trastove sa udelima. Na osnovu investicionih ciljeva mogue ih je podijeliti na: Investicioni fondovi koji investiraju u akcije Investicioni fondovi koji investiraju u instrumente duga Investicioni fondovi koji investiraju u kratkorone finansijske instrumente-fondovi trita novca Prema zakonskim odredbama koje vae u Republici Srpskoj depozitarnu funkciju privatizaciono investicionih fondova mogu da obavljaju banke ili Centralni registar hartija od vrijednosti. Privatizaciono investicioni fondovi su se pokazali kao dobri mehanizmi prikupljanja vauera u procesima privatizacije bivih socijalistikih zemalja.

22

LITERATURA 1. Dr.Dejan D. Eri,Finansijska trita i instrumenti, Beograd, 2003. 2. INTERNET:

www.icoveryou.com www.preduzece.biz www.bhdani.com www.crhovrs.org www.glas-javnosti.co.yu www.iccbg.co.yu www.invest-in-serbia.com www.patriotmagazin.com www.blberza.com

23