OSNOVNE TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE

Marijana Miloevi s c
verzija radena u Tex-u

Trigonometrija (lat. trigonon - trougao, metron - mera)je deo matematike koji izuava zavisnost izmedu strana i uglova tougla (trigonometrija u c uem smislu), a takode i osobine trigonometrijskih funkcija i vezu medu njima z (goniometrija). Sam naziv trigonometrija asocira na operacije s trouglovima. U poetku je za cilj imala izraunavanje vrednosti svih elemenata jednog c c trougla (visine, teinih dui, simetrala, poluprenika, povrine i uglova) zs z c s pomou podataka dovoljnih za odredivanje trougla. Njen prvobitni cilj je c danas prevaziden, pa je njena osnovna uloga izraunavanje trigonometrijskih c funkcija.

Poreklo

Prvi koreni trigonometrije su nadeni u zapisima iz Egipta i Mesopotamije. Tamo je nadena vavilonska kamena ploa (oko 1900-1600. p.n.e.) koja sadri c z probleme sa relacijama koje odgovaraju savremenom sec2 . Egipatski papirus Rind (oko 1650. p.n.e.) sadri probleme sa odnosima stranica trougla z primenjenim na piramide. Niti Egipani, niti Vavilonci nisu imali nae shc s vatanje mere ugla, a relacije tog tipa su smatrali osobinama trouglova, pre nego samih uglova. Prve primene trigonometrijskih funkcija bile su vezane za tetivu kruga i za poimanje da je njena duina razapeta nad datim uglom x bila (u dananjoj z s terminologiji) 2 sin(x/2).
A

Vaan napredak napravljen je u Grkoj u vreme Hipokrata iz Kiosa z c (Elementi, oko 430. p.n.e.), koji je prouavao odnose izmedu centralnih c uglova krunice i tetiva. Hiparhus je 140. p.n.e. napravio tablicu tetiva z (prvu preteu savremenih sinusnih tablica). Menelaj iz Aleksandrije (Sferna c geometrija, oko 100. nove ere) je prvi koristio sferne trouglove i sfernu trigonometriju. Ptolomej (Almagest, oko 100. n.e.) je napravio tablicu tetiva uglova izmedu 0,5 stepeni i 180 stepeni sa intervalom od pola stepena. On je takode istraivao trigonometrijske identitete. z Drugi skup trigonometrijskih funkcija, par tangensa i kotangensa, razvio se iz prouavanja duina senki koje bacaju objekti razliitih visina. Tales c z c sa Mileta je oko 600. godine p.n.e. koristio duine senki kako bi izraunao z c visine piramida. Kako indijska tako i arapska matematika su obe razvile trigonometrijsku tradiciju zasnovanu na duinama senki, koje su s druge z strane ostvarile uticaj na evropsku matematiku. Grku trigonometriju su dalje razvijali Hindu matematiari koji su ostc c varili napredak razmetanjem tetiva preuzetih od Grka na polu tetive kruga s sa datim radijusom, tj. ekvivalentom naoj sinusnoj funkciji. Prve takve s tablice bile su u Sidhantasu (sistem za astronomiju) u IV i V veku ove ere. Poput brojeva, moderna trigonometrija nam dolazi od Hindu matematiara c preko Arapskih matematiara. Prevodi sa arapskog na latinski jezik tokom c XII veka uveli su trigonometriju u Evropu. Osoba odgovorna za modernutrigonometriju bio je renesansni matematiar c Regiomontanus. Od doba Hiparha, trigonometrija je bila jednostavno alat za astronomska izraunavanja. Regiomontanus ( De triangulis omni modis, c 1464; publikovano 1533.) bio je prvi koji je trigonometriju tretirao kao subjekt po sebi. Dalji napredak su napravili Nikola Kopernik u De revolutionibus orbium coelestium (1543.) i njegov uenik Retikus. U Opus palatinum de c trianulis (kompletirao njegov uenik 1596.), Retikus je ustanovio upotrebu c est osnovnih trigonometrijskih funkcija, pravei tablice njihovih vrednosti, s c i drei se ideje da te funkcije predstavljaju odnose stranica u pravouglom z c trouglu (rade nego tradicionalne polu-tetive krugova). Moderna analitika geometrija datira od vremena Fransoisa Vietea, koji c je uradio tablice est funkcija do najblie minute (1579). Viete je takode s z izveo formulu za proizvod, tangensnu formulu i formule za vie uglova. Kras jem XV veka je prvi put upotrebljen naziv trigonometrija.

Podela:
Trigonometrija se deli na sledee tri oblasti: c

1)Ravninska trigonometrija, trigonometrija u uem smislu; prouava z c o Trigonometrijske funkcije, posebno: sinus, kosinus, tangens, kotangens, sekans i kosekans; o Inverzne trigonometrijske funkcije, tzv. ciklometrijske, ili arkus-funkcije;

2) Sferna trigonometrija, na povri sfere; s

3)Hiperbolika trigonometrija, trigonometrija Lobaevskog; c c

Osnovna linija razvoja trigonometrija bila je primena u geometrijskim istraivanjima. Razvoj prve i druge od nabrojanih trigonometrija iao je z s uz Euklidsku ravan, tj. elementarna geometrija i povrinu sfere, a trea od s c trigonometrija je bar u poetku (XIX vek) bila vezana za otkria neeuklidc c skih geometrija, (geometrija Lobaevskog, zatim Rimanova geometrija). c

Ravninska trigonometrija

Ravninska trigonometrija, ili jednostavno trigonometrija, je grana matematike koja se bavi reavanjem trouglova Euklidske planimetrije, tj. els ementarne geometrije jedne ravni. Ona je od ogromnog praktinog znaaja c c u razliitim oblastima kao to su inenjerstvo, arhitektura, geodezija, navic s z gacija i astronomija. Trigonometrijske funkcije imaju posebno vanu ulogu z u analizi i koriste se za predstavljanje talasa i drugih periodinih pojava. c

Trigonometrijske funkcije

Trigonometrijske funkcije su funkcije ugla:sinus, kosinus, tangens, kotangens, sekans, kosekans. Ponekad ih nazivamo trigonometrijskim odnosima. Za tangens emo ovde koristiti uobiajenu anglosaksonsku oznaku tan, mada c c se kod nas se ee koristi tg; za kotangens, umesto cot mi obino piemo ctg; c sc c s kosekans, koji inae retko koristimo, zajedno sa anglosaksonskim csc piemo c s i cosec. Ostale navedene trigonometrijske funkcije imaju jednake skraenice c kod nas i u veem delu sveta. Danas se veoma retko sreu jo dva naziva c c s trigonometrijskih funkcija: sinus versus i kosinus versus.

3.1

Pravougli trougao

Na slici je gura: pravougli trougao Na slici 1. je gura: pravougli trougao ABC, sa istoimenim stranicama (mala slova abecede) nasuprot temena (velika slova) i uglom alfa (malo grko slovo ) u temenu A. Dakle, naspramna c kateta temenu A je a, nalegla kateta je b, hipotenuza je c. Deniemo oss novne etiri trigonometrijske funkcije: sinus, kosinus, tangens i kotangens, c istog ugla alfa. ABC, sa istoimenim stranicama (mala slova abecede) nasuprot temena (velika slova) i uglom alfa (malo grko slovo ) u temenu A. c Dakle, naspramna kateta temenu A je a, nalegla kateta je b, hipotenuza je c. Deniemo osnovne etiri trigonometrijske funkcije: sinus, kosinus, tangens s c i kotangens, istog ugla alfa.

B hipotenuza c b nalegla

a naspramna

Na slici prikazan je pravougli trougao ABC i oznaene su hipotenuza kao c i naspramnai naleglau odnosu na oznaeni ugao . c Kod svakog pravouglog trougla, moemo uoiti est razliitih odnosa njez c s c govih stranica: odnos naspramne i hipotenuze, nalegle i hipotenuze, naspramne

i nalegle i tako dalje. Svaki od tih odnosa predstavlja po jednu trigonometrijsku funkciju i ima svoje istorijsko ime i skraenicu, koja uenicima omoguava c c c jednostavniji zapis. Odnos naspramne stranice i hipotenuze nazivamo sinusnom funkcijom ili sinus i skraeno zapisujemo sin. Odnos nalegle i hipotenuze nazivamo c kosinusnom funkcijom ili kosinus i skraenica je cos. Odnos naspramne i c nalegle se naziva tangens i skraenica je tg. c Ove tri funkcije nazivamo elementarnim trigonometrijskim funkcijama i prikazane su na sledeim slikama: c sin = tan =
naspramna , hipotenuza naspramna , nalegla

cos = cot =

nalegla hipotenuza nalegla naspramna

Pravougli trougao sin = a , cos = c tan = a , cot = b

b c b a

Moda ete se pitati zato ove odnose ne nazivamo trigonometrijskim z c s odnosima ve trigonometrijskim funkcijama. Ako pogledamo funkciju y = c sinx, ugaox, moe biti bilo koji broj. Prema tome, y = sinx je odnos z izmedu brojeva x i y , i to nije neophodno dovoditiu vezu sa geometrijom. Preostala tri od est odnosa stranica pravouglog trougla su: odnos hipotenuze s i naspramne, odnos hipotenuze i nalegle i odnos nalegle i naspramne. Odnos hipotenuze i naspramne stranice nazivamo kosekans i skraeno zac pisujemo csc. Odnos hipotenuze i nalegle nazivamo sekans i skraenica je c sec. Odnos nalegle i naspramne se naziva kotangens i skraenica je ctg. c Pogledajmo prikaz formula opisanih funkcija na sledeim slikama: c csc =
hipotenuza , naspramana

sec =

hipotenuza nalegla

Primetimo, da su ove funkcije, csc, sec, cot jednake recipronoj vrednosti c redom funkcija sin, cos, tan.
c csc = a , sec = c b

Kosekans se kod nas ee pie cosec . Kao to je denisano, tri od ovih c sc s s funkcija su reciprone ostalim tri: c cot =
1 , tan

csc =

1 , sin

sec =

1 cos

Iz istih denicija izvodimo: tan =

sin , cot cos

csc , tan sec

cot = 1

Sledee osnovne relacije, koje se nazivaju osnovni trigonometrijski idenc titeti, ili Pitagorini identiteti, zasnovane su na Pitagorinoj teoremi: sin2 + cos2 = 1, 1 + tan2 = sec2 , 1 + cot2 = csc2 .

3.2

Osnovni uglovi

Vrednosti trigonometrijskih funkcija za neke uglove se mogu dobiti jednostavno iz jednakostraninog trougla i kvadrata, koji imaju uglove 600 , 350, 450 . c

a/2 D

Na slici imamo guru jednakostraninog trougla ABC stranica duine c z a. Njegovi unutranji uglovi su po 600 , a ugao u temenu C izmedu visine i s stranice je 300 . Visina CD ima duinu h = a 2 3 , to se lako dobija primenom z s Pitagorine teoreme na pravougli trougao ADC. Iz istog pravouglog trougla nalazimo vrednosti:

sin 600 =

3 , 2

cos 600 = 1 ,tan 600 = 2

3 ,tan 300 2

3, sin 600 =

3 , 3

sin 300 = 1 , cos 300 = 2

= 1 ,cot 300 = 2

Na sledeoj slici kvadrat je stranice a. Temena AC spojena su dijagoc s nalom d = a 2,to se lako dobije primenom Pitagorine teoreme na pravougli trougao ABC.

/4 A a B

U istom pravouglom trouglu nalazimo da je: sin 450 = 22 , cos 450 = 22 , tan 450 = 1, cot 450 = 1.

3.3

Trigonometrijska krunica z

Trigonometrijske funkcije ugla se mogu denisati i pomou trigonometric jske krunice. Trigonometrijska krunica je poluprenika 1sa centrom u z z c ishoditu koordinatnih osa. Na slici poluprenici OA, OC i OE su jedinine s c c duine. Taka O je ishodite koordinatnog sistema, ovde Dekartovog pravouz c s glog. Ugao je AOC, gde je krak OA nepokretan. Apscisa i ordinata (horizontalna i vertikalna osa brojeva) su kosinusna i sinusna osa. Tangensna i kotangensna osa se deniu kao tangente na trigonometrijsku krunicu s z u krajnjoj taki desno, odnosno gore. Ishodite tangensne ose na slici bi c s bila taka A, a kotangensne E. Uporedivanjem krunice, OA = OC = 1, i c z pravouglog trougla, nalazimo:

E II I

F CD B A

III IV

sin =BC= a , sinus ugla c cos =OB= b , kosinus ugla c tan =AD= a ,tanges ugla b
b cot =EF = a ,kotanges ugla

sec =OD= c ,sekans ugla b

c csc =OF = a ,kosekans ugla

z z Medutim, na trigonometrijskoj krunici moemo dosledno denisati vred0 nosti trigonometrijskih funkcije za uglove 0 , 900 , pa i za ostale. Projekcija take C na kosinusnu osu (taka B) je kosinus ugla , sinus je projekcija c c take S na sinusnu (obino Y ) osu, produetak pokretnog kraka OC datog c c z ugla preseca tangensnu i kotangensnu osu u vrednostima tangensa i kotangensa tog ugla. Znak trigonometrijske funkcije: Kvadrant I II III IV Veliina ugla c od 00 do 900 od 900 do 1800 od 1800 do 2700 od 2700 do 3600 sin + + 9 cos + + tan + + cot + + sec + + csc + +

3.4

Merenje ugla

Uglove merimo u stepenima - uobiajenim u praksi, u radijanima - uobiajenim c c u teoriji, i retko u gradima (Gradus - korak, stepen, stupanj): - Stepen je 90-ti deo pravog ugla, ugao od jednog stepena oznaava se 10 . c Prema tome, pun ugao je 3600 , ispruen ugao je 1800 . z - Radijan je centralni ugao nad lukom trigonometrijske krunice ija z c je duina jednaka radijusu. Kako pun ugao odgovara duini cele krunice z z z 360 0 (obimu)2r,, jedan radijan ima 2 = 57 17 44 s tanou od 1. Obratno, c sc 1 radijan = 57, 30. - Grad je stoti deo pravog ugla, pie se p. Jedan grad se deli na sto des lova koji se nazivaju metrike minute (1 ) i iji se stoti deo naziva metrika c c c sekunda (1). Grad kao jedinica mere bio je uveden zajedno sa metarskim s sistemom mera krajem XVIII veka. Medutim, grad nije postigao iroku primenu u praksi.

Vrednost trigonometrijskih funkcija: Stepen 00 300 450 600 900 Radijan 0 /2 /4 /3 /2 sin 0 1/2 2/2 3/2 1 cos 1 3/2 2/2 1/2 0 tan 0 3/3 1 3 cot 3 1 3/3 0 sec 1 2 3/3 2 2 csc 2 2 2 3/3 1

10

4
4.1

Osnovne trigonometrijske formule

Funkcije jednog ugla
sin sin2 + cos2 = 1, cos = tan , sin csc = 1

sec2 tan2 = 1, cos sec = 1

csc2 cot2 = 1, cos = cot , tan cot = 1 sin

4.2

Medusobno izraavanje funkcija z

1 cos2 =
tan 1+tan2

sin = =

cos = =

sin 1sin2

1 cot

cot =

1 sin2 =

1 1+tan2

tan =

1sin2 sin

1 tan

4.3

Funkcije zbira i razlike

sin( ) = sin cos cos sin cos( ) = cos cos sin sin tan( ) = cot( ) =
tan tan 1tan tan cot cot 1 cot cot

4.4

Funkcije viekratnog ugla s

sin 2 = 2 sin cos , sin 3 = 3 sin sin3 , cos 2 = cos2 sin2 , cos 3 = 4 cos3 3 cos , tan 2 = cot 2 = tan 4 =
2 tan , tan 3 1tan2 cot2 1 , cot 4 2 cot

3 tan tan3 , 13 tan2 cot4 6 cot2 +1 , 4 cot3 4 cot

4 tan 4 tan3 , cot 4 16 tan2 +tan4

cot4 6 cot2 +1 . 4 cot3 4 cot

11

4.5

Zbir i razlika funkcija

sin + sin = 2 sin + cos 2 2 sin sin = 2 cos + sin 2 2 cos + cos = 2 cos + cos 2 2 cos cos = 2 sin + sin 2 2 tan tan = tan + cot =
sin , cos cos cos , cos sin

cot cot = cot tan =

sin , sin sin cos + , cos sin

4.6

Proizvod funkcija

sin sin = 1 [cos( ) cos( )], 2

1 cos cos = 2 [cos( ) + cos( )], 1 sin sin = 2 [cos( ) + cos( + )].

4.7

Funkcije polovine ugla

1cos , 2 1+cos , 2 1cos , 1+cos 1+cos , 1cos

sin = 2 cos = 2 tan = 2 cot = 2

4.8

Stepenovanje funkcija

1 sin2 = 1 (1 cos 2),cos2 = 2 (1 + cos 2), 2 1 1 sin3 = 4 (3 sin sin 3),cos3 = 4 (3 cos + cos 3), 1 1 sin4 = 8 (cos 4 4 cos 2 + 3),cos4 = 8 (cos 4 + 4 cos 2 + 3).

12

5
5.1

Graci i tok trigonometrijskih funkcija

Kosinusna funkcija

Kosinusna funkcija je denisna za svaki ugao x. Njen tok u intrvalu 0 x 2, moe se ispitati tako to se pusti da krajnja taka M ugla x z s c obide potpun trigonometrijski krug i prati kretanje njene projekcije na xosi. Dobija se sledea tablica: c

x 0 cos(x) 1

/2 3/2 0 -1 0

2 1

U ovom intervalu grak moemo konstruisati taku po taku. Kako je z c c ova funkcija periodina, s periodom 2, njen grak za sve vrednosti x dobie c c se translacijom prethodnog graka za 2 paralelno x osi. Kosinusna funkcija je parna - dvema suprotnim vrednostima argumenata xodgovaraju dve jednake vrednosti funkcije y. Kriva y = cosx ima beskonano mnogo osa simetrije koje su paralelne y osi i prolaze kroz take c c x = k,y = 0.

y 1

3 2

0 1

3 2

x 2

13

5.2

Sinusna funkcija

Sinusna funkcija je denisna za svaki ugao x. Njen tok u intrvalu 0 x 2 moe se ispitati tako to se pusti da krajnja taka M ugla x obide potpun z s c trigonometrijski krug i prati kretanje njene projekcije na x osi. Dobija se sledea tablica: c

x sin(x)

0 0

/2 1 0

3/2 2 -1 0

U ovom intervalu grak moemo konstruisati taku po taku. Kako je z c c ova funkcija periodina, s periodom 2, njen grak za sve vrednosti x dobie c c se translacijom prethodnog graka za 2 paralelno x osi. Sinusna funkcija je neparna - ze dve suprotne vrednosti argumenta x i funkcija y dobija dve suprotne vrenosti. Kriva y = sinx ima beskonano mnogo osa simetrije koje su paralelne y c osi i prolaze kroz take x = + k, y = 0. c 2

y 1

3 2

0 1

3 2

x 2

14

5.3

Tangensna funkcija

Tangensna funkcija je denisana za sve realne vrednosti x, izuzev za vrenosti oblika x = + k. Njen period je . Ispitaemo je u intervalu c 2 duine u kome je ona svugde denisana 2 x 2 . z Tok tangensne funkcije moemo ispitati pratei pomeranje take T na z c c tangesnoj osi i odgovarajuu krivu nacrtati taku po taku. Funkcija je u c c c celom posmatranom intervalu rastua . Asimtote ove krive su i . c 2 2 Grak funkcije y = tgx sastoji se od niza krivih koje se dobijaju translatornim pomeranjem krive paralelno x osi za duinu . Asimptote kojih ima z beskonano su oblika x = 2 = k. c Funkcija y = tgx je neparna - za dve suprotne vrednosti argumenta x i funkcija y dobija dve suprotne vrednosti

3 2

3 2

15

5.4

Kotangensna funkcija

Kotangensna funkcija je denisana za sve realne vrednosti x, izuzev za vrenosti oblika x = k.Njen period je .Ispitaemo je u intervalu duine u c z kome je ona svugde denisana 0 x . Tok kotangensne funkcije moemo ispitati pratei pomeranje take L na z c c kotangesnoj osi i odgovarajuu krivu nacrtati taku po taku. Funkcija je c c c u celom posmatranom intervalu opadajua. Asimptote ove krive su x = 0 i c x = . Grak funkcije y = ctgx sastoji se od niza krivih koje se dobijaju translatornim pomeranjem krive paralelno x osi za duinu . Asimptote kojih ima z beskonano su oblika x = k. c Funkcija y = ctgx je neparna - za dve suprotne vrednosti argumenta x i funkcija y dobija dve suprotne vrednosti.

3 2

3 2

2 x

16

Ciklometrijske funkcije (arkus)

Arkus-funkcijama od x(inverznim trigonometrijskim) nazivamo veliine c y merene u radijanima, odredene jednainama: c y = arcsinx (arkus-sinus), ako je x = siny y = arccosx (arkus-kosinus), ako je x = cosy y = arctanx (arkus-tangens), ako je x = tany y = arccotx (arkus-kotangens), ako je x = coty Glavne vrednosti arkus funkcije su vieznane; njihove glavne vrednosti s c su ogradene. Oznaavamo ih sa arcsinx, arccosx, arctanx, arccotx, (posledc nje dve, mi esto oznaavamo arctgx, arcctgx). c c arcsin x , 0 arcsin x , 2 2 arctan x , 0 arccotx . 2 2

6.1

Izraavanje jednih arkus-funkcija s drugima z

Sledee formule tane su samo za glavne vrednosti arkus-funkcija, a forc c mule u uglastim zagradama samo za pozitivne vrednosti x (jer su granice glavnih vrednosti razliito odredene za razne funkcije). c x arcsin x = arcsin(x) = arccos x = arccos 1 x2 = arctan 1x2 = 2
1x2 , x

arctan

arccos x = arccos(x) = arcsin x = [arcsin 2 x arctan 1x2 , arctan x = arctan(x) = 1 arccot x ,

2

1 x2 ] = [arctan

1x2 ] x

x 1 arctan x = arcsin 1+x2 = arccos 1+x2 =

1 1 arccotx = arccot(x) = arctan x = arcsin 1+x2 = arccos 1+x2 = 2 1 arctan x .

17

7
:

Literatura

1. Matematika - Opta enciklopedija Larousse, s Vuk Karadi, 1974.god. zc

2. Matematika za maturante - Vladimir Stojanovi, c Matematiskop, Beograd, 2000.god.

3. Matematika za drugi razred srednje kole- Gradimir Vojvodis c s Vojislav Petrovi- Radivoje Despotovi- Branimir Seelj, c c Zavod za udbenike i nastavna sredstava, Beograd, 2001.god. z

4. Analiza 1 - Zoran Kadelburg, Duan Adnadevi, s c Matematiki fakultet, Beograd, 2003.god c

5. http://sr.wikipedia.org

18

Sadraj z
1 Poreklo 2 Podela: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 4 5 . 5 . 7 . 8 . 10 . . . . . . . . . . . . 11 11 11 11 11 12 12 12 12 13 13 14 15 16

3 Trigonometrijske funkcije 3.1 Pravougli trougao . . . . . 3.2 Osnovni uglovi . . . . . . 3.3 Trigonometrijska krunica z 3.4 Merenje ugla . . . . . . .

4 Osnovne trigonometrijske formule 4.1 Funkcije jednog ugla . . . . . . . 4.2 Medusobno izraavanje funkcija . z 4.3 Funkcije zbira i razlike . . . . . . 4.4 Funkcije viekratnog ugla . . . . s 4.5 Zbir i razlika funkcija . . . . . . . 4.6 Proizvod funkcija . . . . . . . . . 4.7 Funkcije polovine ugla . . . . . . 4.8 Stepenovanje funkcija . . . . . . .

5 Graci i tok trigonometrijskih funkcija 5.1 Kosinusna funkcija . . . . . . . . . . . 5.2 Sinusna funkcija . . . . . . . . . . . . 5.3 Tangensna funkcija . . . . . . . . . . . 5.4 Kotangensna funkcija . . . . . . . . .

6 Ciklometrijske funkcije (arkus) 6.1 Izraavanje jednih arkus-funkcija s drugima z 7 Literatura

17 . . . . . . . . . . 17 18

19