Kurs Za PC Servisere

KURS ZA PC SERVISERE
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as I: UVOD
SADRAJ ASA
upoznavanje sa ciljevima kursa, upoznavanje sa sadrajem kursa, istorija razvoja raunara, pojava PC raunara, osnovni pojmovi binarnog jezika: bit i bajt, kapaciteti, irina magistrale, serviserski alat, i osnovne predostronosti pri radu sa raunarima
CILJEVI KURSA upoznavanje polaznika sa arhitekturom PC raunara, upoznavanje polaznika sa funkcionalnou PC raunara, i osamostaljivanje za samostalan rad.
SADRAJ KURSA 1. UVOD
cilj kursa ta je servisiranje PC raunara servisiranje na nivou komponente povezanost OS i hardvera istorija raunara istorija PC raunara
2. MATINE PLOE
opis ATX matinih ploa komponente ip set raspored elemenata sistemska magistrala, FSB RAM, BIOS AGP, PCI raspored konektora overclocking: DIP, jumpers, jumperless
integrisana grafika, zvuk pregled proizvoaa ip setova pregled proizvoaa matinih ploa
3. PROCESORI
Intel, AMD modeli podnoja (sockets), ZIF, SLOT-1, PGA, PPGA, FC-PGA karakteristike oznaavanje cooler, fan
4. RAM i ROM
opis, osnovni termini razvoj SDRAM, DDRAM podnoja postavljanje kapacitet
5. Monitori i grafike kartice
savremena arhitektura grafikih kartica glavne komponente generisanje slike rezolucija, dubina boje, veliina RAM-a RGB monitori, principi rada parametri monitora kablovi
CRT LCD (TFT) kvarovi, podeenja
6. Soundblaster
opis principi generisanja zvuka primeri povezivanje sa CD-om mogui kvarovi
7. Modem
opis povezivanje osnovi serijske komunikacije podeavanje Internet veze
8. IDE interfejsi
FDD, HDD, CD, geometrija diska IDE, ATA, ATA-CAM, UDMA SCSI principi, opis povezivanje kvarovi, otklanjanje particionisanje, formatiranje
9. Tastatura
opis funkcionalne celine povezivanje otvaranje mogui kvarovi
10. Mi (mouse)
opis otvaranje mogui kvarovi i otklanjanje ienje
11. Osnove umreavanja
osnovni principi, terminologija vrste mrea topologija mrea kablovi
12. Operativni sistemi
Windows, Linux Upravljanje Windows servisima Office, projektovanje, dizajn Fax Dijagnostiki software (Sandra, NU) AVP software Disk Clean Up, Scan disk Upgrade Internet lokacije
13. Praktian rad
rasklapanje / sklapanje konfiguracija upoznavanje sa literaturom za matine ploe podeavanje BIOS-a priprema HDD-a instalacija OS-a instalacija drajvera sistemski alati primeri i vebe priprema za ispit i ispit
LITERATURA 1. predavanja (CD), 2. Nova unutranjost PC-a, Peter Norton, ISBN: 86-7310-195-6, i 3. PC prirunik za servisere: otkrivanje i otklanjanje kvarova, Stephen J. Bigelow, ISBN: 86-7555-169-X.
TA SE SERVISIRA?
Servisiranje PC raunara podrazumeva servisiranje na nivou komponente (kartice ili modula). Dakle, radi se o funkcionalnom servisiranju. Ne ui se i ne popravlja se komponenta na nivou ipa ! Osnov kursa je upoznavanje PC kao funkcionalne celine hardvera i softvera.
PC=HARDVER plus SOFTVER

Najei izvor kvara je: softverski. Nekorektna instalacija OS-a, instaliran neodgovarajui drajver, izabrana neuparena ili neodgovarajua komponenta. Dakle, najvanija stvar za polaznike je razumevanje kako FUNKCIONIE PC raunar!
HARDWARE i SOFTWARE
Nauimo termine. HARDWARE se kod nas, intuitivno, poistoveuje sa elektronikom, elektronskim kolima i slino. Na engleskom ovaj termin bukvalno znai gvoe ili gvoarska radnja ili tvrda roba. Htelo je da se kae da ono to se podrazumeva pod hardverom nije (ili nije lako) izmenjivo. SOFTWARE (ili meka roba, u prevodu) se odnosi na programiranje (gde se stvari, za razliku od hardvera, lako menjaju, pa odatle i naziv).
ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

500 godina p.n.e u Kini Abakus 1871 god. - arls Bebid, buene kartice 1890 god. Herman Holorit, rezultati izbora, buene kartice, osniva kompaniju Tabulating Machine Company, koja kasnije postaje IBM 1941 god. ABC i ENIAC, prvi elektronski raunari, vakumske cevi, 30 tona, vojne svrhe (John von Neuman fon Nojmanova arhitektura)
Analitika maina (Charles Babbage)
Charles Babbage i Ada Byron
Charles Babbage konstruktor prve analitike maine (to bi se uslovno moglo nazvati raunarom) Ada Byron smatra se prvim programerom. Napisala je predlog primene analitike maine za reavanje sistema Bernulijevih jednaina.
fon Nojman i ENIAC raunar

1947 godina: pojava tranzistora i poetak DIGITALNE REVOLUCIJE
NPN tranzistori PNP tranzistori PMOS tranzistori NMOS tranzistori CMOS tranzistori

Metal Oxide Semiconductor Field Efect Tranzistors tranzistori sa efektom polja
D G S S
G D p - kanalni MOSFET (PMOS)
G - Gate D - Drain S - Source
n - kanalni MOSFET (NMOS)
n kanalni elektroni nosioci naelektrisanja p kanalni pozitvini joni nosioci naelektrisanja

zahvaljujui maloj veliini omoguavaju veliki stepen integracije niska disipacija elektrino kolo sa 1 milion tranzistora troi 10W materijali silicijum (Si), primesni silicijum galijum arsenid (GaAs), bra kola stalni zahtevi smanjenje potronje energije smanjenje fizikih dimenzija procesor i memorijski ipovi imaju najvei stepen integracije

1975 god. prvi PC, MITS Altair 8800 - koristio 8080 procesor 1976 god. prvi 5.25 flopy drive (1 in = 2.53 cm), prvi word processing program Electric Pencil 1978 god. - prvi spreadsheet programVisiCalc, pojava 8086 procesora 1979 god.- prvi database program Vulcan - prvi 300bps modem 1980 god.- pojava Commodore i Sinclair

1980 god. - Apple ///, sa 192KB RAM-a, flopy drive, hard disk 5MB 1980 god. oko milion PC raunara u USA 1981 god.- prvi portabilni raunar, veliine kofera, 5.25 flopy drive, 5 display, cena 2000$ 1981 god.- prvi laptop raunar

Najvaniji datum 12 avgust 1981g. IBM PC
CPU 8088 64KB RAM-a 5.25 flopy drive 5 dodatnih slotova operativni sistem PC DOS (kasnije MS DOS) matrini tampa monitor
1982 god. 80286, 150000 tranzistora 10 miliona PC raunara 1983god. u USA

Zadrimo se na pojavi PC raunara. 1971 g. Intel predstavlja i4004
2300 tranzistora sastavni deo kalkulatora prvi put se pominje termin procesor
Intel intenzivira rad sa 4004

dodaje se RAM
Marsiano Hoff (Intel-ov inenjer)

projektant prvih procesora

Na osnovu rada na i4004 nastaje prvi komercijalni procesor i8008
dodaje se RAM dodaje se tastatura dodaje se monitor dodaje se disk nastaje prvi PC raunar (1981): PC-XT frekvencija takta: 4.77 MHz

Moor-ov zakon (Gordon Moorpotpredsednik Intel-a): brzina takta procesora i broj ugraenih tranzistora e se udvostruivati svake druge godine. Praksa ga je pretekla: taj period je ve davno skraen na 18 meseci.
STEPEN INTEGRACIJE
broj komponenti u integrisanim kolima SSI (Small Scale Integration)
do 100 integrisanih komponenti
MSI (Medium Scale Integration)

d0 1000 integrisanih komponenti
LSI (Large Scale Integration)

do 10000 integrisanih komponenti
VLSI (Very Large Scale Integration)

preko 10000 integrisanih komponenti...
BROJ TRANZISTORA
Tip procesora 8086 80286 80386 80486 Pentium Pentium II Pentium III Broj tranzistora 29000 130000 280000 1.2 miliona 3.2 miliona 7.5 miliona 90.5 miliona Godina pojavljivanja 1980 1982 1985 1989 1993 1997 1999
JEDNO POREENJE
Jedno poreenje:
Da je automobilska industrija napredovala kao raunarska, RolsRoyce bi danas troio 1 litar goriva na milion preenih kilometara i bilo bi jeftinije parkirati ga nego ga popravljati !

1983 god.
Apple Lisa PC, prvi PC sa miem i GUI interfejsom, 10000 $ Lotus 1-2-3 spreadsheet Microsoft Word 1.0
1984 god.
Apple Macintosh, 2500 $ IBM PC sa 80286 procesorom
BINARNI JEZIK
bit najmanja jedinica informacije koju raunar prepoznaje, 0 ili 1 binarno oznaavanje, jer koristi samo dva broja
0 ili 1 ON ili OFF True ili False ima ili nema signala
Byte predstavlja grupu od 8 bita, na primer za predstavu jedne informacije dovoljan je 1 byte
11010110, 10001110, 11110001
BINARNI JEZIK - BROJ BITA

Broj moguih kombinacija sa 1 bitom 2 (21=2) Broj moguih kombinacija sa 2 bit-a 4 (22=4) 00, 01, 10, 11 ukupno 4 Broj moguih kombinacija sa 3 bit-a 8 (23=8) 000 - 0 001 - 1 010 - 2 011 - 3 100 - 4 101 - 5 110 - 6 111 - 7 Broj moguih razliitih informacija sa n bita je 2n
BINARNI JEZIK - KAPACITETI

Kapacitet memorije izraava se u Byte-ima (B) 1 Nibble = 4 bita 1 Byte = 8 bita 1 Re = 16, 32 bita 1 KB = 1024 B 1 MB = 1024 KB 1 GB = 1024 MB Zato ne 1000 ve 1024 ? Mogunost greke, konvencija KB = KByte Kb = Kbita
Bajt
teina bita vrednost bita
teina bita: 0 7 vrednost bita: 0 ili 1 pretvaranje u dekadni brojni sistem: 1*27 + 0*26 + 0*25 + 0*24 + 1*23 + 0*22 + 1*21 + 0*20 = 13810
Procesor
8086 80286 80386 80486 Pentium Pentium II Pentium III
Regista r (bit)
ABuss (bit)
DBuss (bit)
Adresni prostor
frekvencij a takta (MHz)
16 16 32 32 32 32 32
20 24 24 32 32 36 36
16 16 16 32 64 64 64
1 MB 16 MB 16 MB 4 GB 4 GB 64 GB 64 GB
4.7-10 12-25 12-20 25-50 60-66 233-400 5001000
ALAT PC SERVISERA
za efikasno servisiranje PC raunara neophodan je i odgovarajui alat alat (i sva pomagala) za PC servisere moemo svrstati u tri grupe
alat u uem smislu rei literatura (dokumentacija za matine ploe, servisna dokumentacija, ...) softver (instalacioni CD-ovi, drajveri, sistemske diskete, ...)
ALAT U UEM SMISLU REI

alat u uem smislu rei podrazumeva (najmanje)
komplet afcigera komplet malih afcigera kleta (seice, ravna, ...) lemilicu sa pumpicom malu baterijsku lampu ispitiva faze merni instrument ...
sledei slajdovi ilustruju serviserski alat
Osnovni komplet alata za PC servisere
Delovi alata PC servisera
Deo alata za PC servisere - multimetar
KORISNI LINKOVI
www.tomshardware.com www.pcguide.com www.computer.howstuffworks.com www.anandtech.com http://website.lineone.net www.piratesunited.com www.benchmark.co.yu www.pcberza.co.yu
AS I - SUMARNO
polaznici su upoznati sa funkcionalnim servisiranjem (kao ciljem kursa), polaznici su upoznati sa sadrajem kursa, polaznici su upoznati sa istorijom razvoja raunara i pojavom PC raunara, polaznici su upoznati sa osnovnim pojmovima binarnog jezika: bit i bajt, kapaciteti, irina magistrale, i polaznici su upoznati sa osnovnim kompletom alata za PC servisere.
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as II: MATINE PLOE
SADRAJ ASA
opis AT i ATX matinih ploa komponente na ploi ipset raspored elemenata brzina procesora, FSB damperi, DIP, jumperless ploe periferije
Osnovni delovi PC raunara

Matina ploa Procesor Cooler Hard disk Memorija Video karta Monitor Kuite/napajanje Floppy disk CD/CDRW/DVD Tastatura Mi Mrena karta PERIFERNI UREAJI
Matina ploa Engleski naziv: Motherboard Ruski naziv: Materinskaja platka Nosea komponenta za sve ostale komponente (kima raunara) Formati matinih ploa danas po ATX standardu (Form Factor)
mATX (mikro ATX) ATX (full ATX) oba nastala na osnovu AT formata IBM-a AT i ATX se razlikuju u vrsti izvora napajanja
AT format je stariji
nema standardizovan raspored elemenata na ploi serijski portovi, recimo, nisu jednoznano definisani (od konektora do ploe ide se flet kablom) moe da se desi da neka periferijska kartica (veih dimenzija) i ne moe fiziki da se postavi, ili ako se postavi, onda zaklanja neku drugu komponentu (najee procesor)
ATX format je noviji
standardizuje raspored elemenata na ploi razdvaja procesor, RAM i AGP od periferijskih ureaja serijski konektori, paralelni konektori, zvuk i USB su zalemljeni za matinu plou (tako da je iskljuena mogunost pogrenog prikljuivanja)
Napajanje kod AT formata je realizovano sa dva konektora (P8 i P9)
PRAVILO: ta dva konektora postavljamo tako da dve crne ice budu jedna do druge !!! Ovo je vano jer je ova dva konektora fiziki mogue i drugaije postaviti ! Vidi sliku na sledeem slajdu.
Konektori za napajanje kod AT formata
Postavljanje konektora P8 i P9
ATX format donosi samo jedan konektor za napajanje
time je onemoguena mogunost pogrenog okretanja konektora (konektor je jednoznaan)
Pogledajte sliku na sledeem slajdu
Konektor za napajanje kod ATX formata
Komponente na matinoj ploi
Matina ploa, Procesor, Memorija ipset, integrisana kola, kontroleri magistrale (adresna, podataka, upravljaka) grafika, zvuna, mrena kartica slotovi, portovi ostale komponente (kondenzatori, otpornici i sl.) spoljni prikljuci baterija
Magistrale (bus-evi) SYSTEM BUS
Data bus Address bus Control buss
Parametri bus-a
irina (broj bita za prenos u jedinici vremena) brzina (frekvenca na kojoj bus radi)
Propusna mo bus-a:
proizvod irine i brzine bus-a daje propusnu mo bus-a to je, u stvari, broj bita koji se mogu preneti u jedinici vremena
ipset je najvaniji deo matine ploe To je interfejs izmeu brzog procesora i sporih periferija Meu periferijama postoji razlika u brzini Radna memorija i grafiki adapteri (AGP) su bri od ostalih periferija
ipset se fiziki sastoji od dva ipa
MCH (Memory Controller Hub) PCH (Peripheral Controller Hub)
MCH se jo naziva i
North bridge (severni most)
PCH se jo naziva i
South bridge (juni most)
MCH:
povezuje procesor (CPU) sa radnom memorijom (RAM) i grafikim adapterom (AGP) bus koji povezuje CPU, RAM i AGP naziva se sistemski ili Front Side Bus (FSB)
PCH
povezuje procesor (CPU) sa svim ostalim periferijama (PCI, ISA, USB, ...)
CPU
MCH AGP zvuk ATA100 PCI BIOS PCH USB2.0
RAM
ematski prikaz matine ploe
Matina ploa u ATX formatu
Kuita za procesore
Socket 3 (486 procesor) Socket 5 (Pentium I jedan napon napajanja) Socket 7 (Pentium I dva napona napajanja) Slot-1 (Pentium II, do 600 MHz) Slot-A (AMD)
Kuita za procesore
Socket 370 (P III, PGA 370) Socket 423 (P IV) Socket 478 (P IV, mikro PGA)
Kod prvog PC-a (XT) procesor se direktno lemio na matinu plou Pojavom i80286 procesora stiglo je i PLCC kuite Pojavom i80386 procesora stiglo je PGA (Pin Grid Array) kuite
lemilo se samo podnoje (socket) primenom ZIF mehanizma procesor se lako postavljao i vadio
ZIF (Zero Insertion Force) kuite
Postavljanje procesora u ZIF podnoje (Socket 7)
Postavljanje procesora reperi
Postavljanje procesora reperi
Memorijska podnoja
DIP SIP SIMM (30, 72 pina) DIMM (168, 184 pina) RAMBUS DDRAM
SIMM modul u 30-pinskom kuitu
SIMM modul u 70-pinskom kuitu
Postavljanje SIMM modula
Baterija.
CR 2032 (standardna oznaka za bateriju od 3 V) Tritijum Ion vek trajanja 5 godina
velika raznolikost hardverskih komponenti kupovina PC raunara svodi se na izbor i komponovanje hardverskih delova plug and play industrijski standard koji predstavlja kompatibilnost ostalih hardverskih komponenti sa matinom ploom ostvarivanje dodatnih funkcionalnosti jumperi kratkospojnici pomou kojih se zatvara strujno kolo, ime se definiu npr. brzina procesora; u zavisnosti od modela ploe multiplikativni faktor jumperi gotovo prevazieni bakarni materijal
SLOTOVI, PORTOVI, SABIRNICE ISA Industry Standard Architecture 16 bitni prevazien standard EISA Extended ISA PCI Peripheral Component Interconnect 32 bitni modem, zvuna, grafika, TV kartica AGP Advanced Graphic Port 32 bitni najbra veza grafikog ipa, procesora i memorije IDE Integrated Device Electronics ATA standard za povezivanje hard diskova EIDE Enhanced IDE usavrena verzija IDE porta
ISA (kratko)
16-bitni bus 8,33 MHz mala brzina nekompatibilnost dizajna kartice
EISA (Enhanced ISA)

32-bitni bus 8 MHz ISA slot sa dva reda pinova
Izgled 8-bitnog ISA konektora
Izgled 16-bitnog ISA konektora
Modem u ISA formatu
PCI (Peripheral Component Interconnect)
32-bitni bus 33 MHz praktino neogranien broj slotova unapred mapirana 4 interapta (IRQ) ako postoji vie od 4 PCI modula, onda se prekidi dele podrana PnP (Plug-and-Play) tehnika
svi PCI slotovi su ravnopravni, redosled postavljanja dodatnih kartica nije bitan moe da se desi da neki slot ne radi, probati sa nekim drugim fleksibilnost postojanje veeg broja prikljunica na matinoj ploi nema nikakvih dampera (sva podeavanja idu na nivou BIOS-a)
Modem u PCI formatu
PCI Express
najnoviji bus bri od AGP-a
prognozira se izumiranje AGP-a
kao i SATA ili USB

ideja je da se uvedu brzi serijski interfejsi
podrava tzv. multi drop arhitekturu pogledajte naredne slajdove
ematski prikaz PCI Express arhitekture
ematski prikaz uloge switch-a u PCI Express povezivanju
Izgled PCI Express slotova
x16 PCI Express slot
x1 PCI Express slot
AGP (kratko)
Accelerated Graphics Port video sklonjen sa PCI bus sopstveni bus za video direktna veza sa MCH novi AGP i do 2 GB/s samo jedan slot
Integrisane matine ploe na kupljenoj ploi ve su ugraene neke komponente razliiti modeli integrisanih ploa integrisane komponente mogu biti:
grafika, zvuna, mrena karta, modem
danas najvei broj kvalitetnih ploa ima integrisanu zvunu karticu
Prednost: povoljna cena Nedostaci:
koriste resurse ploe vie komponenti u jednom proizvodu performanse nisu najbolje
ISA slot
PCI slot
Socket 370
HDD
BIOS
RAM
video chip
Slot 1
Izbor matine ploe
performanse raunara u najveoj meri zavise od matine ploe najbolji odnos kvalitet / cena pouzdanost renomirani proizvoa uslovi podrke na naem tritu garantni rok 1 godina broj raspoloivih slotova i prikljuaka integrisane komponente ili ne
Ugradnja matine ploe
zauzima najvei deo kuita raunara da bude dobro uvrena i pravilno uzemljena da prima dovoljno ventilacije da bude komapatibilna sa ostalim hardverom, pre svega CPU slot i RAM da sadri dokumentaciju i prirunik retko se popravljaju, zamenjuju se novom
Postavljanje matine ploe unutar kuita
Proizvoai matinih ploa
Asus Gigabyte Abit Chaintech Matsonic Acorp Microstar QDI Epox DFI Zida
Intel chipset
CPU
Brzina bus-a
RAM
AGP
PII, PIII, Celeron i810e isto i815 isto i850 PIV i845 PIV, Celeron i845D isto i845E isto i845G isto i845GL isto
i810
100MHz SDRAM PC100 133 PC133 isto isto 400 PC800 isto SDRAM PC133 isto DDR266 533 DDR333 isto isto 400 DDR266
integ. isto isto 4X isto isto isto isto isto
VIA chipset
CPU
Brzina bus-a
RAM
AGP
VT693A PII,PIII, Celeron VT694X isto P4X266 PIV P4X333 PIV, Celeron P4X400 isto KT133 Athlon Duron KT266A isto, AthlonXP
133MHz SDRAM PC133 isto isto 533 isto 533 DDR333 isto 266 266
2X 4X 4X 8X
DDR400 isto SDRAM 2X PC133 DDR266 4X
SiS chipset
CPU
Brzina bus-a
RAM
AGP
SiS630 SiS645 (DX) SiS648 (DX) SiS R658 SiS745 SiS746
PII,PIII, Celeron PIV, Celeron isto isto
133MHz SDRAM 4X PC133 533 DDR333 4X isto isto isto 8X
DDR400 8X DDR333 4X DDR400 8X
AthlonXP,Athl 266 on, Duron (333) isto 400
AS II SUMARNO
ATX format matinih ploa ip set brzina procesora, FSB raspored elemenata periferije (ISA, PCI, AGP)
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as III: PROCESORI
SADRAJ ASA
opis arhitekture savremenih procesora cache memorija system bus oznaavanje procesora postavljanje procesora povezivanje procesora sa periferijom podeavanje brzine procesora
Pojam arhitektura raunara uglavnom obuhvata arhitekturu procesora Skup karakteristika raunara dostupnih programeru Arhitektura procesora programski dostupni registri tipovi podataka format instrukcija naini adresiranja skup instrukcija mehanizam prekida
KARAKTERISTIKE PROCESORA
brzina efikasnost mikro koda duina rei numeriki koprocesor paralelizam u radu cache (ke) memorija data bus kapacitet radne memorije
ta radi procesor ? procesor izvrava program, koje se sastoji od izvravanja pojedinih naredbi izvrenje naredbe deli se na faze:
itanje naredbe odreivanje adresa itanje operanada izvrenje operacije smetanje rezultata obrada prekida
ematski prikaz fon Nojmanove arhitekture raunara
Fon Nojmanova arhitektura raunara
1. 2. 3. 4. 5. podaci se ne nalaze u naredbi, ve se nalaze na adresama u memoriji ili registrima procesora (nainima adresiranja odreuje se adresa operanada) program i podaci smetaju se u operativnu memoriju pre poetka izvravanja programa (poetna adresa programa u OM smeta se u PC) sekvencijalno izvravanje instrukcija binarne rei koje predstavljaju naredbe ne razlikuju se od binarnih rei koje predstavljaju podatke memorija za podatke i instrukcije je jedinstvena
Dve glavne arhitekture: RISC i CISC arhitektura procesora RISC
Reduced Instruction Set Computer procesor sa redukovanim skupom instrukcija
CISC
Complex Instruction Set Computer procesor sa kompleksnim skupom instrukcija
CISC
mikrokodiranje naredbi proireni skup instrukcija kompleksnije mainske naredbe vie opcija adresiranja za memorijske operande
RISC
bra arhitektura u velikom broju sluajeva nema mikroprogramiranja veina instrukcija se izvrava u jednom ciklusu takta
koja arhitektura je bolja? zavisi od programa kombinacija oba pristupa
Naredbe i podaci
naredbe ili instrukcije (procesoru) su binarne rei pomou kojih se definie vrsta operacije koja se izvrava podaci su binarne rei nad kojima se vri obrada
REGISTRI lokalno skladitenje podataka u procesoru registar je elija za skladitenje jedne memorijske rei R R razredi registra dve vrste registara
7
adresibilni dostupni programeru interni nedostpni za programera
Procesor
PROCESOR
Adresibilni registri Interni registri ABuss
Memorija
N A
DBuss
MEMORIJA
PC DR XR SP SR AC
ALU jedinica
MAR IR IB MDR
CBuss
R E D B E I P O D A C I
Programski dostupni registri
postoje instrukcije kojima moemo neto itati ili upisivati u te registre broj i vrsta programski dostupnih registara zavisi od samog procesora programski broja PC akumulator AC, skladitenje sume podataka, pomoni registar registri podataka - DR bazni registri - BR indeksni registri XR stek pointer SP status register - SR
Registri nevidljivi za programera
ili interni registri procesora MAR memory adress register MDR memory data register IR instruction register IB internal buffer register
MEMORIJA
radna memorija sastoji se od niza memorijskih elija u koje se smetaju binarne veliine sadraj memorijske elije naziva se memorijska re kapacitet operativne memorije izraava se u byte-ima byte predstavlja najmanju adresibilnu jedinicu adresni prostor-veliina koju CPU moe da adresira podaci i instrukcije nisu odvojeni u memoriji, tj. svaka memorijska elija je ravnopravna za podatke i instrukcije
Harvardova arhitektura raunara ima odvojenu memoriju za instrukcije i podatke, prevaziena
ORGANIZACIJA RADNE MEMORIJE
Adresa
0 1 2
Sadraj memorije
Pojmovi
... ... ...

m-2 m-1
0010100010101011 0001010010101011 1010100101100010 1010110001010110 1100010101101000 1000100010101011 1110100110101011 0000110010101011

n-10
Memorijska re Adresa elije Numeracija bitova Kapacitet memorije Adresni prostor
Jedna memorija od posebnog interesa CACHE MEMORY (KE)
cache memory - skrivena memorija realizovana hardverski, skrivena od programera, tj. programer ne moe da utie na ke memoriju vreme pristupa radnoj memoriji je relativno veliko ke memorija se koristi za ubrzavanje pristupa radnoj memoriji, a samim tim i za ubrzavanje rada raunara kapacitet ke memorije je znatno manji od kapaciteta radne memorije vreme pristupa ke memoriji je za red veliine manji od pristupa radnoj memoriji
Ke memorija
Procesor
Ke memorija
RAM
u ke memoriji se nalaze oni sadraji iz radne memorije kojima se najee pristupa pri itanju ili upisu najpre se proverava da li je to u ke memoriji ako jeste pristupa se ke memoriji ako sadraj nije tu, pristupa se radnoj memoriji
Karakteristike CACHE memorije
vreme pristupa kapacitet ke memorije dimenzija bloka tehnika preslikavanja algoritam zamene nain auriranja radne memorije
DRUGOSTEPENI CACHE
dodavanje drugog nivoa kea radi jo breg rada da bi ke memorija bila to bra treba da bude to manja, krae vreme pristupa, jednostavnija logika sa druge strane treba da bude to vea da bi bilo vie pogodaka kao rezultat toga ubacuje se jo jedna ke memorija (izmeu kea i radne memorije), tzv. ke drugog nivoa
ke I nivoa (L1)
do procesora, vrlo brza interna ke memorija
ke II nivoa (L2)
do radne memorije, sporija vei kapacitet interna ili eksterna ke memorija
KAKO CACHE RADI
procesor prvo pristupa keu I, ako nema pogotka pristupa keu II, ako opet nema pogotka, pristupa se radnoj memoriji dovlai se iz radne memorije i smeta u ke II, a potom se radi samo do kea II ke II je ipak mnogo bra od radne memorije procesor moe da ita podatke iz kea I u jednom ciklusu takta pristup keu II traje dva ciklusa
IMPLEMENTACIJA CACHE-a
implementira se kao brza statika memorija (SRAM) SRAM skup i brz DRAM jeftin i spor veliina ke memorije 128KB, 256KB, 512KB... veliina bloka ke memorije 8,16,32 bajtova
FORMAT INSTRUKCIJA troadresni format
OP A1 OP A2 A1 OP A3 A2 A1
dvoadresni format jednoadresni format
OP operacioni deo (kod izvravane operacije) A1, A2, A3 adresni deo (utvrivanje adrese operanada i rezultata)
Tipovi podataka
u zavisnosti od arhitekture samog procesora celobrojne veliine sa i bez znaka duine 8 ili 16 bita
Mehanizam prekida
mehanizam prekida omoguava prekid u izvravanju glavnog programa i skok na program koji se zove prekidna rutina povratak u glavni program ostvaruje se preko instrukcije RTI glavni program nastavlja sa izvravanjem na mestu gde je prekinut ako je prekid generisan u toku izvravanja instrukcije, ona se izvri do kraja, pa tek onda skok na prekidnu rutinu ko generie prekid: kontroler periferije, procesor...
Adresa
Glavni program
Instrukcija 1 Instrukcija 2 ... Instrukcija n-1 Instrukcija n ... ... Instrukcija m
4100
Prekidna rutina
4000 4001
Instrukcija pr 1 Instrukcija pr 2 Instrukcija pr 3 ... ... ... ... RTI
0 1 ... 3456 3457 ...

... m-1
Mehanizam prekida
Direct Memory Access
kontroler za direktan pristup memoriji uvode se u cilju rastereenja procesora i obavljanje nekih specifinih zadataka najee je namenjen prenosu bloka podataka sa perifernog ureaja u radnu memoriju, bez uea procesora komunikacija periferije sa radnom memorijom pri itanju ili upisu, bez pomoi procesora koji obavlja druge zadatke uglavnom prenos bloka podataka (blokovski prenos)
procesor samo na kraju prenosa dobija informaciju o tome da je prenos zavren DMA obavlja samostalno prenos, vodi evidenciju o prenosu i sl. DMA kontroler sadri registre u koje se smeta poetna adresa sa koje se prenosi, veliina koja se prenosi i smer prenosa smer prenosa moe biti
periferija memorija memorija periferija memorija memorija
KAKO RADI DMA?
prenos memorija-memorija realizuje se kao dva ciklusa na magistrali, itanje, pa zatim upis dva adresna registra inkrementiranje adresnih registara ta ako procesoru zatreba magistrala dok DMA vri prenos?
izvorini odredini
BUS
Linije za razmenu adresa, podataka, i drugih signala izmeu komponenti Adresne magistrala (Address Buss) Magistrala podataka (Data Buss) Upravljaka magistrala (Control Buss)
u zavisnosti od toga ta CPU eli, itanje ili upis, aktivira se odreeni upravljaki signal
DUINA REGISTARA
MAR memory adress registry
duina MAR registra jednaka je irini adresne magistrale tj.
odreena je kapacitetom memorije
MDR memory data registry

duina MDR registra uglavnom je jednaka irini magistrale
podataka (DBuss), odnosno duini memorijske rei
IR instruction register
duina je odreena duinom naredbe koja se smeta u
njega
KAKO PROCESOR RADI?
PC sadri adresu u memoriji procesor ita naredbu iz OM i smeta je u IR (Instruction Register), ovaj postupak naziva se instruction fetching procesor dekodira naredbu i odreuje operaciju koja treba da se izvri potom ita operande iz OM ili registara izvrava operaciju smetanje rezultata odreivanje adrese sledee naredbe i njeno smetanje u PC u toku izvravanja 1 naredbe procesor se vie puta obraa memoriji!!!
ITANJE SADRAJA IZ MEMORIJE
CPU aktivira na controlnoj magistrali signal za upis (Rd) kojim signalizira da eli neto da proita iz memorije u MAR-u se nalazi adresa memorijske lokacije iz koje se ita sadraj na adresnu magistralu (ABuss) izbacuje se sadraj MAR registra sadraj adresirane memorijske lokacije dovlai se preko magistrale podataka (DBuss) dohvaeni sadraj sa magistrale podataka smeta se u MDR registar
UPIS SADRAJA U MEMORIJU
CPU aktivira na kontrolnoj magistrali signal za upis (Wr) kojim signalizira da eli da upie neto u memoriju u MAR registru nalazi se adresa memorijske lokacije u koju se upisuje sadraj u MDR registru nalazi se sadraj koji se upisuje u memorijsku lokaciju sadraj MAR registra izbacuje se na adresnu magistralu (ABuss), a MDR na magistralu podataka (DBuss)
SIGNAL TAKTA
CLK
uzlazna ivica signala silazna ivica signala itanje i upis vri se samo na uzlaznu ili silaznu ivicu signala neke operacije za kompletiranje zahtevaju 4 signala takta, neke 8 signala takta i sl.
Procesori kompanije Intel
Procesor i8086
pojavio se 1978 god. 16-bitna arhitektura multipleksirana ABuss i DBuss tj. iste linije se koriste i za prenos adrese i za prenos podataka, u razliitim intervalima vremena dva reima rada
minimalni maksimalni
Maksimalni mod GND AD14 AD13 AD12 AD11 AD10 AD9 AD8 AD7 AD6 AD5 AD4 AD3 AD2 AD1 AD0 NMI INTR CLK GND
Minimalni mod
CPU 8086
40 pinova
40
VCC AD15 A16/S3 A17/S4 A18/S5 A19/S6 BHE/S7 MN/MX RD RQ/GT0 RQ/GT1 LOCK S2 S1 S0 QS0 QS1 TEST READY RESET
VCC napajanje +5V GND masa 0V AD15 - AD0 - 16 bitova podataka - 16 adresnih bitova
HOLD HLDA WR IO/M DT/R DEN ALE INTA
8086
A19 - A16 - najviih 4 bita adrese S3 S6 - statusni signali
20
21
BHE Bus High Enable zajedno sa A0 definie irinu podatka koji se prenosi A0 i BHE 00 prenos cele rei (dva bajta) 01 prenos 1 bajta linijama D15-D8 10 prenos 1 bajta linijama D7-D0 11 nevaea kombinacija
Procesor i8088
osiromaena verzija 8086 16 bitni procesor isti set instrukcija kao kod 8086 razlika
8088 ima 8-bitnu DBuss 8086 ima 16-bitnu DBuss posledica: 8088 mora 2x pristupiti memoriji za itanje ili upis 16-bitne rei tj. postoje 2 ciklusa sabirnice
Maksimalni mod GND A14 A13 A12 A11 A10 A9 A8 AD7 AD6 AD5 AD4 AD3 AD2 AD1 AD0 NMI INTR CLK GND
Minimalni mod
40
VCC A15 A16/S3 A17/S4 A18/S5 A19/S6 high MN/MX RD RQ/GT0 RQ/GT1 LOCK S2 S1 S0 QS0 QS1 TEST READY RESET
DBuss 8-bitni za itanje ili upis 16-bitne rei 2x pristup memoriji
8088
HOLD HLDA WR IO/M DT/R DEN ALE INTA
20
21
Procesor i80286
registri - 16-bitni ABuss 24 bita DBuss 16 bita adresni prostor 16 MB frekvencija takta 12 do 25 MHz uveo rad u zatienom reimu (protected mode) realni mod je isti kao i kod procesora 8088
Procesor 80286
68 pinova
51
D15 D7 D14 D6 D13 D5 D12 D4 D11 D3 D10 D2 D9 D1 D8 D0 GND
COD/INTA M/IO
NMI GND PEREQ VCC READY HOLD
CAP ERROR
LOCK
HLDA
free free INTR free
BUSY
68
BHE free free S1 S0 PEACK A23 A22 GND A21 A20 A19 A18 A17 A16 A15 A14
52
80286 (PLCC)
17 18
A12 A13 A10 A11 A8 A9 A4 A5 A6 A7 CLK Vcc RESET A3
35 34
A1 A2 A0
PLCC Plastic Leaded Chip Carrier
Procesor i80386
prelazak na 32 bitnu arhitekturu DBuss 32 bita ABuss 32 bita registri opte namene 32 bita adresni prostor 4 GB frekvencija takta 16-40 MHz pipeline tehnologija
Procesor i80386 reimi rada
realni mod zatieni mod virtuelni mod
fleksibilnost 80386
mogunost povezivanja i rada sa 16 i 32 bitnom DBuss povezivanje sa 32-bitnim RAM-om i 16-bitnim U/I ureajima preko ISA porta
Procesor 80386
124 pina
A
VCC GND A3
B
GND A5 A4
C
A8 A7 A6
D
A11 A10 A9
E
A14 A13 A12
F
A15 GND GND
G
A16 VCC VCC
H
A17 A18 A19
J
A20 GND GND
K
A21 A22 A25
L
A23 A24 A28
M
A26 A29 VCC GND
N
A27 A31 GND VCC
P
A30 VCC D30 D29
1 2 3 4
frei
frei
A2
Vcc
GND
VCC
D31
D27
D26
GND
frei
frei
D28
D25
GND
VCC
INTR
frei
ERROR NMI
PEREQ
(Pin Grid Array)
80386
VCC
VCC
D24
GND
D23
VCC
GND
BUSY
RESET
D20
D21
D22
10
VCC
WR
LOCK
GND
D17
D19
11 12 13 14
D/C
GND
GND
D15
D16
D18
M/IO BE3 VCC
frei BE2 GND
VCC BE1 BS16
VCC NA HOLD
BE0 frei ADS
CLK2 frei GND
VCC READY VCC
D0 D1 D2
GND GND D3
D7 D5 D4
VCC D8 D6
D10 VCC HLDA
D12 D11 D9
D14 D13 GND
Procesor i80386 pored memorijskog, itanje i upis podataka moe se raditi i u U/I adresnom prostoru pristup U/I adresnom prostoru vri se preko instrukcija IN i OUT procesor sadri dva odvojena adresna prostora
memorijski U/I
U/I adresiranje
Procesor i80486
probio cifru od milion tranzistora 32-bitni registri 32-bitni ABuss 32-bitni DBuss adresni prostor 4 GB ukupno 168 pinova 24 za VCC 28 za GND 116 ostalih signala
tri procesora integrisana u jedan ip
samo jezgro procesora 80387 matematiki koprocesor interni ke kontroler sa 8 KB ke memorije
Procesor 486
Procesor PENTIUM
prvobitni naziv P5 prvo pojavljivanje 1993g. 32-bitni registri 32-bitni ABuss 64-bitni DBuss interni prenos preko 128 i 256 bita adresni prostor 4 GB ukupno 296 pinova 53 za VCC 53 za GND 190 ostalih signala
superskalarna arhitektura dve celobrojne linije protone obrade linija paralelne obrade u pokretnom zarezu dinamiko predvianje grananja dva posebna kea ke podataka, 8 KB programski ke, 8 KB izbegnuti konflikti kod pipeline-a kada dve instrukcije koje se nalaze u razliitim stepenima pristupaju keu vie od tri miliona tranzistora napon napajanja od 3,3 V
Procesor Pentium
296 pinova
SPGA kuite SPGA Staggered Pin Grid Array
Blok ema procesora Pentium
Procesor Pentium
jedinica bus-a (magistrale) obezbeuje 64 bita za DBuss obezbeuje 32 bita za ABuss povezana sa oba kea ke memorija za podatke, 8 KB za kod, 8 KB svaki ke poseduje svoju jedinicu za ubrzavanje preslikavanja (TLB bafer) kontrolna jedinica kontrolie u i v pipeline linije kontrolie liniju pokretnog zareza
CACHE KOD PENTIUMA ke podataka i programski ke su razdvojeni i mogu se istovremeno adresirati kapacitet po 8 KB i veliina bloka 32 bajta moe se primeniti ili write back ili write through strategija, signal WT/WB zamena bloka se vri prema LRU algoritmu
Pentium MMX
drugi naziv P55C frekvencije takta od 166 MHz, 200 MHz, 233 MHz veoma pompezno predstavljena MMX tehnologija poboljanja i unapreenja 10%-15% u odnosu na Pentium dodati novi stepeni u pipeline obradu, radi postizanja viih frekvencija takta etiri bafera za upis umesto dva
Pentium MMX
poboljana jedinica za predvianje grananja proirena ke memorija
za podatke, 16 KB za kod, 16 KB
Pentium MMX na 166 MHz je ekvivalentan Pentiumu na 200 MHz, pre svega zbog veeg L1 kea L2 ke nije integrisan, nalazi se na ploi
Pentium MMX
zbog MMX tehnologije i drugih poboljanja dodato jo 1.2 miliona tranzistora smanjen napon napajanja jezgra na 2.8V, ali ostala kola trae i dalje 3.3V, to znai da matine ploe za Pentium MMX moraju da obezbede dva napajanja za CPU podnoje za Pentium MMX je Socket 7, koje obezbeuje obe vrste napajanja za CPU VCC (U) 2.8 V VCC3 (U) 3.3 V VCC2DET (I) informacija o prisutnosti MMX procesora
Pentium koristi Socket 5 ili Socket 7
Pentium MMX
MMX tehnologija MMX proirenje koje treba da ubrza multimedijalne i 3D aplikacije veliki broj malih paketa koji se moraju obraditi, npr. 3D teksture SIMD pristup, jedna instrukcija vie podataka jedna instrukcija za vei broj slinih paketa piksel, 8 bitova za boju (kao jedna grupa za sekvencijalne jedinice), sa MMX podrkom mogua je obrada vie ovih grupa
MMX donosi:
8 novih 64-bitnih registara 57 novih instrukcija 4 nova tipa podataka
MMX omoguava pet puta bri rad multimedijalnih programa u odnosu na Pentium
MMX tipovi podataka imaju po 64 bita, koji se mogu popuniti sa 8 bajtova 4 rei 2 duple rei 1 etvorostrukom rei
Pentium PRO 387 pinova, SPGA kuite 5.5 miliona tranzistora adresna magistrala proirena sa 32 na 36 bita adresni prostor povean sa 4 GB na 64 GB izvravanje instrukcija van redosleda tri linije protone obrade paralelni rad vie procesora
Pentium PRO smeten u jedinstveno Socket 8 podnoje L2 ke kapaciteta 256 KB ili 512 KB integrisan sa CPU u jednom kuitu L2 ke integrisan kao posebno kuite i povezan sa CPU preko posebne magistrale namenjene za L2 ke, koja radi na punoj brzini CPU-a dosta skupa realizacija, pa je na Pentiumu II kasnije L2 ke sklonjen sa kuita i pravljen posebnim ipovima na CPU ketridu, to je dovelo do pojave Slota 1 tek kod Pentiuma III (Coppermine) L2 ke je spojen na kuite i vratilo se na uobiajeno podnoje (Socket)
Pentium Pro
Pentium PRO
tri bloka protone obrade sa po 12 stanja poveana brzina takta, ali komplikovanije izvravanje instrukcija preureenje redosleda izvravanja instrukcija uvoenje instruction pool-a izvravanje proseno tri instrukcije u jednom ciklusu takta
Blok ema Pentiuma Pro
Pentium PRO
jedinica magistrale uspostavlja vezu izmeu sistemske magistrale i magistrale kea i dva L1 kea L1 ke podataka od 8 KB L1 ke koda od 8 KB IF jedinica dohvata instrukcije iz kea za kod dekoder instrukcija se sastoji od tri jedinice koje rade paralelno dve jedinice dekodiraju proste instrukcije koje ne zahtevaju mikrokodiranje (RISC) trea jedinica dekodira kompleksne instrukcije pomou mikrokoda (CISC)
Pentium II
rezultat daljeg razvoja Pentiuma Pro i MMX tehnologije Pentium II = Pentium Pro + MMX raste broj modela i reenja (Celeron i sl.), P6 porodica predstavljeno novo reenje za leite (Slot 1), umesto dosadanjih Socket 7 za Pentium i Socket 8 za Pentium Pro kontakti su poreani u dva reda, kao kod PCI slotova pakovanje sa jednostranim kontaktom tzv. Single Edge Contact (SEC) package
P-II: SEC kuite
Adapter Slot1 na FCPGA
Pentium II
L2 ke za razliku od Pentiuma Pro radi na polovini frekvencije jezgra CPU, to omoguava dalje poveanje brzine jezgra CPU-a kapacitet L2 kea 512 KB komunikacija sa L2 keom preko posebne ke magistrale L1 ke za kod, 16 KB za podatke, 16 KB napajanje CPU jezgra je 2,8 V, napajanje L2 kea 3,3V, posebni kontakti Pentium II je namenjen za vieprocesorski rad, ali je mogue kombinovati dva Pentiuma II
Slot 1
problem hlaenja mehanika sigurnost kompatibilnost sa ploama
Celeron derivat Pentium II procesora Intelov odgovor na konkurenciju, pre svih AMD segmentacija trita, Celeron duplo jeftiniji Celeron radi sa frekvencijom magistrale od 66 MHz, umesto 100 MHz koliko podraava pravi Pentium II smiljeno dizajniran da bude jeftiniji, smanjenje trokova pakovanja zadrao se do dananjih modela Pentiuma
Celeron
u prvoj varijanti, Celeron bez L2 kea sadri dva L1 kea verzija Celeron A, sa 128 KB kea, manje od onog na Pentiumu II, ali je radio na punoj frekvenciji procesora drugaije pakovanje u odnosu na Pentium II pakovanje SEPP (Single Edge Processor Package)
za podatke, 16 KB za kod, 16 KB
Celeron za Socket 370
Celeron u 370-pinskom PPGA kuitu koristi iste signale kao to je koristio i za Slot 1
Procesor Celeron 600 MHz
Pentium III
1999 godina 72 nove naredbe poznate pod imenom ISSE (Internet Streaming single instruction multiple data extension) ISSE predstavlja u stvari novu verziju MMX-a dodati novi registri, nove instrukcije, usavrena jedinica FPU poetna brzina Pentiuma III 450 MHz L1 ke za podatke 16 KB L1 ke za kod 16 KB L2 ke 512 KB, radi samo na polovini frekvencije procesora napajanje jezgra 1,65 V
Pentium III Coppermine
noviji model Pentiuma III sa coppermine jezgrom ke je smanjen sa 512 KB na 256 KB radi na punoj frekvenciji procesora vie razliitih reenja i modela
vrsta B vrsta E Katmai i dr.
Pentium III za Socket 370
Celeron III
Coppermine jezgro kao kod Pentiuma III radi samo na 66 MHz magistali maksimalno 4 GB adresnog prostora L2 ke od 128 KB potreban napon jezgra od 1,5 V
Pentium IV Pakovanje Proizvodni proces NetBurst arhitektura
Hyper Pipline Rapid Execution Engine SSE2 (novi set instrukcija) Quad Pumped Bus (QPB) HiperThreading (HT)
PIV-Willamette
(S423)
Procesor P-IV (Willamette) i pripadajui socket 423
PIV-Willamete
(S478)
Procesor P-IV (Willamete) i kuite S478
Procesor P-IV
Procesor P-IV 478FR
Standardno oznaavanje (primer):
1000 / 256 / 133 1.7V 1000 brzina procesora 256 veliina drugostepenog (L2) kea 133 brzina sistemskog bus-a (FSB) 1.7V radni napon jezgra
Intel: nova reenja
DDR memorija se zamenjuje DDR2 memorijom, Socket 478 se zamenjuje LGA 775 socket-om AGP slot se zamenjuje PCI Express slotom
Novi procesori
Pentium 4 560 koji radi na 3.6 GHz. Svi ostali procesori su poreani tako da im je radni takt za po 200 MHz manji od breg. Pentium 4 550, 540, 530 i 520. 90 nm procesu proizvodnje Prescott jezgro 800 MHz FSB Hyper Treading i SSE3 set instrukcija.
Novi procesori
Celeron varijanta
Celeron D 335, 330 i 325. 533 MHz FSB radni taktovi e im se kretati od 2.53 do 2.8 GHz.
LGA 775 Socket
Postavljanje procesora: faza 1
P4 procesor u LGA pakovanju
Novi ipsetovi (blok ema)
Oznaavanje P-IV procesora
Sledee oznake su ubaene iza oznake brzine procesora
FSB
A-
Northwood (0,13mik.), 512KB kea, 533MHz
B - dodata podrka za HT C podrka za 800MHz FSB
PIV-Northwood
Procesor P-IV (Northwood) i kuite S478
Pentium porodica Opis Coppermine Covington Deschutes Katmai Klamath Mendocino Vrsta Pentium III Celeron Pentium II Pentium III Pentium II Celeron A Brzina (MHz) od 500 266, 300 333, 350, 400 od 450 233, 266, 300 od 300 Osobine socket 370 i Slot 1 L2 ke 256 KB Slot 1, bez L2 kea Slot 1 ISSE, Slot 1 standardni Pentium II, Slot 1 Slot 1 i 370 socket L2 ke 128 KB
Pregled Pentium procesora
Procesori kompanije AMD (American Micro Devices)
K5 (pandan Pentiumu)
AM5x86 je spadao u 486 klasu zato je napravljen K5
socket 7 24 KB L1 kea niska cena PR (performance rating) za poreenje sa Intel-ovim modelima na primer: K5 PR133 znai da ima performanse kao P-I na 133 MHz
AMD-K5 procesor
K6
1997 godine RISC arhitektura 64 KB L1 ke 8,8 miliona tranzistora Socket 7 podnoje u klasi sporijih P-II niska cena varijanta K6-2 (pandan MMX-u)
AMD K6-2 procesor
Athlon
1999 godine brzina 500 MHz u klasi P-III 512 KB L2 ke 0.25 mikronski proces SlotA (pandan Intel-ovom Slot1)
Athlon Thunderbird
poboljani Athlon 0.18 mikronsko jezgro SocketA (PGA 462) 256 KB L2 ke FSB 133 MHz brzina 1,4 GHz
AMD Athlon Thunderbird procesor
Duron
low klasa (kao Celeron) poetak 2000 godine 64 KB L2 ke bolje karakteristike od Intel-ovog Celerona Copermine
AMD Duron procesor
Athlon XP
Palomino jezgro 0.18 mikronsko jezgro pandan P-IV procesoru
AMD Athlon XP procesor
Athlon XP procesor (pogled odozgo)
AMD Athlon XP procesor i odgovarajui Socket462
Stvarne brzine Athlon XP procesora

Mnoilac 16x 15x 13.5x 13x 12.5x 12x 11.5x 11x 10.5x 10x Jezgro FSB = 133MHz L2 = 256KB 2600+ (2133MHz) 2400+ (2000MHz) 2200+ (1800MHz) 2100+ (1733MHz) 2000+ (1667MHz) 1900+ (1600MHz) 1800+ (1533MHz) 1700+ (1467MHz) 1600+ (1400MHz) 1500+ (1333MHz) Palomino, Thoroughbred Thoroughbred Barton 2500+ (1833MHz) 2800+ (2250MHz) 2700+ (2167MHz) 3000+ (2167MHz) 2600+ (2083MHz) 2800+ (2083MHz) FSB = 166MHz L2 = 512KB
Oznaavanje AMD-a (primer dole)
A
1
8
2
A
3
P
4
T
5
3
6
B
7
1 A=Athlon, D=Duron, X=XP, tj. oznaka modela procesora 2 oznaka brzine u MHz 3 pakovanje, A=PGA, M=Card Module 4 radni napon(S=1.5V, U=1.6V, P=1.7V, M=1.75V, N=1.8V) 5 radna temperatura (Q=60C,X=65C,R=70C,Y=75C,T=90C)
Oznaavanje AMD-a (nastavak)
6 veliina L2 kea (1=64KB, 2=128KB, 3=256KB) 7 MAX FSB (A,B=200MHz, C=266MHz)
Poreenje Intel i AMD procesora

Athlon XP 3200+
2.2 GHz 0.13 Cu 37.5 1.65 V SSE/3DNow! 64+64 KB 512 KB 64 bit Socket (A) 462
Athlon 64 FX
radni takt proces izrade tranzistora (mil.) napon set instrukcija L1 cache L2 cache L3 cache cache width podnoje 2.2 GHz 0.13 SOI Cu 105.9 1.55 V
Athlon 64
2 GHz 0.13 SOI Cu 105.9 1.55 V
Pentium 4 C
3.2 GHz 0.13 Cu 55 1.55 V SSE/SSE2 8+20 KB 512 KB 256 bit Socket 473
Pentium 4 EE
3.2 GHz 0.13 Cu 168 1.55 V SSE/SSE2 8+20 KB 512 KB 2 MB 256 bit Socket 473
SSE/SSE2/3DNow! SSE/SSE2/3DNow! 64+64 KB 1 MB 128 bit Socket 940 64+64 KB 1 MB 128 bit Socket 754
Athlon64 (K8)
0.13 mikronsko jezgro 64-bitni procesor 1MB L2 kea 64KB L1 kea (za instrukcije i podatke) MCH integrisan u jezgro procesora DDR400 radna memorija mikroPGA pakovanje Socket754 i Socket940
AMD Athlon64 (K8 jezgro)
Komercijalna pakovanja AMD i Intel procesora
Komercijalna pakovanja AMD i Intel procesora
Neke karakteristike savremenih procesora

CPU Radni takt FSB L1 ke L2 ke SIMD instrukcije Podnoje Celeron 1,7 2,7 GHz 400 MHz oko 28 KB 128 KB SSE/SSE2 Socket 478 Cena, zagrejavanje, mogunost overklokovanja Dosta spor, ak i overklokovan Pentium 4 2 3,2 GHz 400/533/800 MHz oko 28 KB 512 KB SSE/SSE2 Socket 478 Vrlo brz, posebno u optimizovanim aplikacijama Cena, cena naroito kod brih modela Duron 1,2 -1,3 GHz 200 MHz 128 KB 64 KB 3DNow! Socket A (462) Cena, podravaju ga i stare ploe sa socketom A Jako spor u odnosku na konkurenciju Athlon XP 2000+ do 3200+ 266/333/400 MHz 128 KB 256/512 KB 3DNow!/SSE Socket A (462) Najbolji odnos cena performanse, gotovo u rangu najbrih P4 procesora Nije najbri, nezatieno jezgro procesora
Savremeni ipsetovi za Intel procesore
ip-set Podrani procesori Podrani FSB Podrana memorija Dvokanalni mem. kont.
+ -
Intel 848P Pentium4, Celeron 400/533/800 MHz DDR333 nema Jeftine ploe, dobre performanse Malo memorije, nema dvokanalni mem. kontroler
Intel 865PE Pentium4, Celeron 400/533/800 MHz DDR400 ima Najbolji odnos cena-performanse nita naroito
Intel 875P Pentium4, Celeron 400/533/800 MHz DDR433 ima Najbolji Intelov ipset Visoka cena, mali pomak u performansama
Savremeni ipsetovi za AMD procesore
nVidia nForce2 Athlon, Duron 200-333 DDR333 ima Proveren ipset za AMD procesore Pomalo zastareo
nVidia nForce2 400 nVidia nForce2 Ultra 400 Athlon, Duron Athlon, Duron 200-400 200-400 DDR400 DDR400 nema Povean FSB Nema dvokanalni kontroler ima Povean FSB Nita naroito
+ -
Savremeni ipsetovi za AMD procesore
VIA KT333 Athlon, Duron 200-333 DDR333 nema Proveren
VIA KT400 Athlon, Duron 200-400 DDR400 nema Povean FSB Pomalo zastareo, nema dvokanalni mem. kontroler
VIA KT600 Athlon, Duron 266-400 DDR400 nema Integrisane komponente u ipsetu (juni most) Nema dvokanalni mem. kontroler, nita posebno novo u odnosu na prethodnike
+ -
Pomalo zastareo
Hlaenje kod Intel i AMD procesora
Hlaenje kod procesora Intel i VIA
Hlaenje kod AMD procesora
Hlaenje procesora
COOLER (ili hladnjak)
AKTIVNI (sa ventilatorom fan) PASIVNI (bez ventilatora; hladnjak u uem smislu rei, tj. cooler)
COOLER je obino napravljen od nekog materijala sa dobrom termikom provodnou zahtev pri izradi: to vea povrina
Prikaz postavljanja procesora i hladnjaka
Kuite Slot1 i hladnjak
Hladnjak sa ventilatorom
Postavljanje procesora u ZIF socket (prvi korak pomerite ruicu u krajnji gornji poloaj)
Postavljanje procesora u ZIF socket (drugi i trei korak postavite procesor ipomerite ruicu u krajnji donji poloaj)
Postavljanje termalne paste na procesor (pre postavljanja hladnjaka)
Postavljanje hladnjaka na procesor
Fiksiranje hladnjaka na procesor
Prikljuenje napona za ventilator hladnjaka
Postavljanje hladnjaka na P-IV procesor
Hladnjak za P-IV (socket478)
AS III SUMARNO
karakteristike procesora arhitektura procesora Intel i AMD prikaz savremenih procesora i njihovih karakteristika
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as IV: MEMORIJE, KUITA i NAPAJANJA
SADRAJ ASA
uvod u memorije tehnologija izrade memorija statika, dinamika RAM, ROM tipovi, karakteristike, postavljanje kuita i napajanja
AT ATX
svi raunari moraju da imaju operativnu (sistemsku) memoriju mesto gde se uvaju program i podaci sa kojima se trenutno radi procesor mora imati pristup programu i podacima u roku od nekoliko nanosekundi
drugi naziv za radnu memoriju je RAM Random Access Memory (memorija sa sluajnim pristupom) neprikladno izabrano ime htelo je da se kae da je vreme pristupa jednako i za prvu i za bilo koju drugu memorijsku lokaciju u sluaju ove memorije mogui su i itanje i pisanje
postoje i ROM memorije Read Only Memory (memorija koja moe samo da se ita) RAM gubi sadraj sa nestankom napona napajanja ROM pamti sadraj i posle nestanka napona napajanja
vrste ROM-ova
EPROM (brisanje sa UV lampom) EEPROM FLASH EPROM
Flash tehnologija omoguava izmenu sadraja BIOS-a

fleovanje
kada fleujemo?
pojavio se nov BIOS sigurni smo da je taj BIOS ba za nau matinu plou
ta nam treba za fleovanje?

program koji obavlja tu operaciju (recimo AWDFLASH.EXE) sam fajl sa sadrajem za BIOS (fajlovi sa ekstenzijom BIN)
najnovije matine ploe (recimo, proizvoaa GIGABYTE) imaju dual BIOS
dakle, na ploi, fiziki, postoje dva ipa sa BIOS-om jedan je vodei, drugi rezervni kada fleujemo, radimo sa jednim ipom drugi ostaje kao rezerva, u sluaju da fleovanje ne uspe
dinamiki RAM najei oblik u kom se danas sree radna memorija jeste niz dinamikih (DRAM) ipova na minijaturnom integrisanom kolu broj ipova koji su montirani sa strane integrisanog kola razlikuje se u zavisnosti od vrste radne memorije: ponekad ih ima 8 (osam), a nekad 9 (devet) RAM memorije sa proverom parnosti imaju dodatni DRAM ip za testiranje greaka (ukupno ih je devet), a neparne RAM memorije imaju osam DRAM ipova
dinamiki RAM ime potie od principa rada ovih memorijskih ipova podaci u DRAM-u se uvaju punjenjem kondenzatora kondenzatori vremenom gube svoje punjenje, pa memorijski ipovi gube smetene informacije zbog toga je podatke potrebno povremeno obnavljati, odnosno moraju se dopunjavati kondenzatori sledea animacija prikazuje nain rada jedne elije dinamike memorije zamislite probuenu kantu sa vodom
vodu morate stalno da dopunjavate, da ista ne bi istekla analogno tome, morate da (elektrino) dopunjavate kondenzatore koji predstavljaju jednu memorijsku eliju
Osveavanje elija dinamike memorije (ilustracija)
Blok dijagram dinamikog RAM-a
Struktura i nain rada DRAM-a osnovni element je matrica memorijskih elija elije su organizovane u vrste i kolone jedan bit jedna elija na primer, memorijski ip od 4 Mb ima 4194304 elije (222) smetenih u matricu sa 2048 vrsta i 2048 kolona (211) elija se moe jednoznano identifikovati brojem vrste i kolone
Princip rada dinamike memorije
prvo se selektuje odgovarajua kolona (column) zatim se dovodi naelektrisanje, preko redova (rows), u odgovarajue memorijske elije bele elije 0 crvene elije 1
Struktura i nain rada DRAM-a adresni bafer prihvata adresu od strane memorijskog kontrolera adresa se deli na dva dela: adresu reda i adresu kolone ove adrese se uitavaju posebno u adresni bafer, zbog duine adresa za ip od 4 MB potrebna su 22 bita, ali se dovode preko 11 bita adresnih kontakata: 11 za vrstu i 11 za kolonu bafer prvo prihvata adresu reda, a potom adresu kolone
Struktura i nain rada DRAM-a za prenos kompletne adrese bilo bi potrebno 22 adresna kontakta i sam adresni bafer bi u tom sluaju bio suvie veliki multipleksiranje adrese kontrolie signal RAS (Row Address Strobe) i signal CAS (Column Address Strobe) ove signale generie memorijski kontroler signal RAS informie DRAM kontroler da je spremna adresa reda, koji zatim aktivira adresni bafer, koji prima adresu i prosleuje je dekoderu reda dekoder reda (Row decoder) dekodira dobijenu adresu
Struktura i nain rada DRAM-a ako je spremna adresa kolone memorijski kontroler e aktivirati signal CAS DRAM kontroler aktivira bafer adrese, koji je prihvata adresu i prosleuje je do dekodera kolone (Column decoder) adresirana memorijska elija postavlja podatak na izlaz, gde se on pojaava (Read amplifier) i prenosi preko izlazne kapije (I/O Gate) do izlaznog bafera (Data buffer) izlazni bafer postavlja traeni podatak Dout
Organizacija DRAM ipa

veliki broj ipova razliite irine rei irina rei od 1, 4, 8, 16 bita
Primer 16Mx8
Mnogo realizacija 2Mx8 2Mx16 4Mx8 8Mx16 8Mx8 ... 16Mx8 16M
Osveavanje DRAM-a
kondenzatori se vremenom prazne uobiajeno vreme osveavanja je od 1 ms do 16 ms osveavanje pomou signala RAS najjednostavniji i najvie korieni pomou DMA i tajmera sprovodi se lanim oitavanjem RAS aktivan, ali CAS nije osveavanje CAS pre RAS zahteva posebnu internu logiku za osveavanje skriveno osveavanje
Statiki RAM (SRAM) statiki RAM podaci se pohranjuju u SRAM kao flip-flop stanja flip-flopa su stabilna, nema potrebe za osveavanjem sadraja kao kod DRAM-a, otuda i ime statiki RAM flip-flop kola se nazivaju i bistabilni multivibratori jer imaju dva stabilna stanja SRAM elija je daleko sloenija od DRAM-a elije integracija SRAM-a je tehniki komplikovanija pa je i cena vea kapacitet je manji i koristi se uglavnom za ke memorije vea brzina u odnosu na DRAM, vreme pristupa je krae
Memorijski moduli SIMM - Single Inline Memory Modules
ako su DRAM ipovi montirani samo na jednoj strani memorijskog modula, onda se kae da je memorija pakovana u memorijski modul sa jednim redom kontakata prvobitni nain pakovanja memorijskih ipova 32-bitni postoje varijante sa 30 i 72 pina ranije verzije SIMM modula morale su se instalirati u paru da bi radile !!!
DIMM - Dual In Memory Modules
ako su DRAM ipovi montirani sa obe strane memorijskog modula, radna memorija je pakovana u memorijske module sa dva reda kontakata najee u primeni danas 168 pinova (i 184 kod novijih modula) ne moraju se instalirati u paru da bi radili
RIMM Rambus Inline Memory Modules

ili samo RAMBUS memorija
Verzije RAM memorije SRAM statiki RAM
dva ili etiri tranzistora za jedan bit podatka brzi stabilna stanja
DRAM dinamiki RAM

jedan tranzistor za jedan bit podatka (FET) jeftinija izgradnja za vee kapacitete neophodno stalno periodino osveavanje sadraja
u poetku se kao glavna memorija koristila jednostavna dinamika RAM memorija postoji i bra statika RAM memorija
preskupa je da bi sama inila radnu memoriju zato uvodimo ke memoriju veliki i jeftini dinamiki RAM manja i skuplja, ali bra ke memorija
Vrste DRAM-a EDO (Extended data out)
zadrava podatke na izlazu neko vreme adresiranje sledee lokacije dok se jo uvek oitava prethodna
VRAM Video RAM

dualni ulaz, istovremeni pristup po dve lokacije
SDRAM
sinhroni DRAM najpopularnija verzija DRAM-a radi sinhrono sa signalom takta duplo bri od EDO DRAM-a ugraen broja prenosa procesor i memorija rade na istom taktu (tj. brzini) prvobitna magistrala 66 MHz
poev od Intel-ovog ipseta BX (1998) brzina magistrale je 100 MHz noviji P-III procesori su imali FSB od 133 MHz i koristili su memorijske module SDRAM DIMM na 133 MHz Athlon koristi SDRAM memoriju na 200 MHz broj pinova: 72, 144 i 168 kapaciteti 4 512 MB
danas, PC magistrale rade na 100 MHz, 133 MHZ, 150 MHz, u oznaci PC100/PC133/PC150 ovu oznaku uveo je Intel, postala standard,a prihvatili Compaq, Dell i ostali najee je magistrala 133MHz radi na uzlaznu ivicu signala
Rambus DRAM (RDRAM) sa prelaskom na novo jezgro Coppermine (Camino) Intel je pokuao da uvede novu DRAM memoriju pod nazivom Rambus (RDRAM)
tri verzije: PC600, PC700 i PC800 rade na: 300, 356 i 400 MHz pakuje se u RIMM module Rambus Inline Memory Module znai da se ne mogu koristiti na ploama koje nemaju Rambus podnoja
DDR SDRAM double data rate radi i na uzlaznu i na silaznu ivicu siganla takta zbog toga je duplo bri u odnosu na klasian SDRAM oznake
DDR modul na 200 MHz ima oznaku PC1600 DDR modul na 266 MHz ima oznaku PC2100 DDR modul na 333 MHz ima oznaku PC2700
Danas je (ve neko vreme) uvreen standard za DDR 400 memoriju. Konano se Jedec-ov komitet odluio da je ova RAM memorija dovoljno stabilna i kvalitetna da se uvede kao standard u proizvodnji tako da i proizvoai matinih ploa mogu da odahnu bar neko vreme. DDR 400 ili takozvana PC 3200 memorija je doivela da njene performanse budu dovedene do odreene granice koja garantuje kvalitet i stabilnost u radu. Naravno postoji tu i jedna zakoljica, a to je proizvoa pomenutog memorijskog modula. Mnoge performanse zavise od proizvoaa, na primer jedno je recimo Kingston ili Corsair, a sasvim neto drugo PQI ili NCP.
KINGSTON DDR MEMORIJSKI MODUL
Iako je bila veoma brza kada se pojavila, DDR400 memorija nije bila bez mane. Starija DDR-1 tehnologija je imala velikih problema sa 400 MHz. Naravno danas postoje memorijski moduli zasnovani na istoj tehnologiji koji stabilno rade i na itavih 533 MHz, to nas dovodi do zakljuka da je ova tehnologija sazrela. Odnosno da se dolo do limita ove tehnologije; sada je red na novu, a to je DDR-2. Ovaj novi standard e omoguiti potpuno novi dizajn za memorijske module, koji e promeniti dananji layout matinih ploa, ali i smanjiti potreban napon za napajanje memorije, a to znai radne taktove i do 667 MHz. Meutim dok nova tehnologija ne zaivi u potpunosti i ne doe na nae nove ploe proi e jo neko vreme, a dotle se sami morate potruditi da na neki nain poboljate performanse svoje RAM memorije i tako u potpunosti iskoristite potencijale svoje maine.
ak iako imate neku stariju matinu plou koja ne dozvoljava da memorija radi na 400 MHz, ipak moete podesiti odreene memorijske parametre u BIOS-u kako bi vaa memorija postizala bolje rezultate i na manjim radnim taktovima. Vie nego esto ete smanjivanjem CAS latency-a ili RASto-CAS delay-a postii mnogo bolje rezultate nego da ubrzavate radni takt memorije. Najee je potrebno isprobati nekoliko razliitih kombinacija brzine i tajminga memorije kako bi se ustanovilo koja podeavanja su najbolja. Najbolja su ona koja omoguavaju najvee mogue memorijske protoke a da pri tom sistem bude maksimalno stabilan. Iz ovoga proizilazi da e vam za optimalna podeavanja memorije na vaem raunaru biti potrebno nekoliko dana pa moda i nedelja.
Iskuenje koje se javlja kod jaih RAM modula je da se dosegne vei radni takt ako imate stariji ipset na ploi. Na primer, ako imate plou sa KT 333 ili sa prvim KT 400 ipom vi moete ubaciti DDR 400 memoriju na vau plou, ali e ona raditi na 333 MHz. Naravno jo uvek postoje naini kako da u BIOS-u poveate radni takt memorije i tako je naterate da radi na svih 400 MHz. Ako je ovakvav sistem nestabilan sa memorijom koja radi na 400 MHz, onda moete zaboraviti na neka finija podeavanja radnog takta. Radni takt memorije se pomera paralelno sa FSB-om i moe biti podeen samo na neke radne taktove koji su meusobno veoma daleko, kao to su 333 i 400 MHz !!! Samo podeavanje normalno ide uporedo sa podeavanjem FSB-a; 3/3 odgovara DDR333 sa FSB-om na 333 MHz, dok 4/3 odgovara DDR400 za isti FSB. Da bi fino podesili radni takt vae memorije potrebno je da poveavate FSB za po jedan korak (za po jedan MHz). Meutim kod ovih sistema sa KT 333 i starijim KT400 ploama je najee mnogo bolje podesiti memorijske tajminge pravilno, nego poveavati FSB.
Podeavanje tajminga memorije moe da bude isto toliko vano koliko i radni takt memorije !!! Memorijska magistrala podataka moe biti kapitalizovana samo ako su podaci koji se itaju iz memorijskih ipova dovoljno brzo na raspolaganju. A kada se podacima pristupa u razliitim zonama memorije postoji itav niz procesa koji su u mogunosti da uspore protok podataka. Memorijski tajminzi su ono to odreuje brzine svakog pojedinanog procesa koji je ukljuen u pristup podacima u RAM-u. Naravno da ima jako mnogo smisla muiti se oko optimizovanja ovih podeavanja. Performanse vae memorije se mogu poveati i do desetak procenata. to je jo bitnije optimizovanje tajminga vae memorije moe imati vie smisla nego poveavati radni takt memorije Kvalitetniji DDR333 memorijski moduli sa agresivnim podeavanjima tajminga moe da ima znatno bolje performanse nego neki DDR400 modul kod kojeg su radi vieg radnog takta smanjena sva podeavanja.
Prvi korak kod tweak-ovanja memorijskog modula je da iskljuite automatska podeavanja u BIOS-u !!! Kada su ukljuena ova podeavanja onda matina ploa ita SPD ip (Serial Presence Detect) na memorijskom modulu kako bi zatim automatski podesila sva setovanja za taj memorijski modul. Meutim ova podeavanja su veoma konzervativna i podeena su tako da omogue stabilan rad na to vie sistema. Runim podeavanjem se ove vrednosti mogu dovesti do odreene granice, a da pritom sistem i dalje ostane stabilan. U veini sluajeva RAM moduli e raditi stabilno i pored toga to podeavanja koja ste sami namestili nemaju nikakve veze sa onim to pie u specifikaciji proizvoaa. Meutim nemojte previe oekivati od jevtinih memorijskim modula (zapitajte se zato su jevtini) !?
Navanija podeavanja RAM memorije su CAS latency (CL), RAS-to-CAS delay, (RtCD) i RAS precharge time (RPT). Mnogi memorijski moduli imaju oznake kao to su PC2700-2.0-2-2.0 ili PC3200-3.0-3-3.0. Prvi deo oznake vam je verovatno jasan on opisuje tip memorije, a ostala tri su gore pomenuta podeavanja. Neki drugi proizvoai naprosto napiu da je CL 2.0 ili 2.5 ili 3.0. Naravno i druga dva parametra su podjednako vana za performanse, pa je velika mana to to nemamo informaciju o njima.
Uticaj podeavanja memorije na performanse sistema (benmark Content Creation Winstone 2002 Multimedia Overall Performance, Windows XP, 1024x768x32):
(www.piratesunited.com)
Kako bi razumeli tajming parametre, trebalo bi da znate ta se sve dogaa prilikom itanja podataka iz memorije. Proces itanja iz memorije se pokree kada kontroler na matinoj ploi odabere memorijski modul koji sadri traene podatke. Kontroler zatim pronae pravi ip na modulu i adresira podatke koje on sadri. elije svakog memorijskog ipa su organizovane u vidu matrice i svaka elija ima svoju jedinstvenu adresu prema vrsti i koloni u kojoj se nalazi. Dakle presek svake vrste i svake kolone predstavlja jednu eliju.
Memorijski kontroler prvo alje adresu vrste elije, koju eli da pronae. Nakon odreenog vremenskog perioda (RAS to CAS delay), modul omoguava kontroleru da vidi sadraj cele vrste koju je zatraio, ali na mestu za privremeno skladitenje podataka. Na modernim RAM ipovima ovaj proces traje dva do tri radna takta (clock cycles). Mogui su ak i intervali koji se nalaze izmeu dva radna takta (2.5) iz razloga to DDR RAM alje kontrolne signale i signale sa podacima dva puta u toku jednog takta (twice per clock cycle).
Kada je podatak privremeno uskladiten, kontroler alje CAS (column adress strobe) signal, koji e preneti adresu kolone u kojoj se nalazi traeni podatak. Naravno i ovde je neophodno da protekne izvesno vreme (CAS latency) dok sadraj izabrane elije ne bude poslat na izlazni registar memorijskog ipa.
U BIOS-u moete podesiti broj radnih taktova (clock cycles) koji su na raspolaganju za RAS to CAS delay i CAS latency. to su nie vrednosti to su bolje performanse. CL podeavanje na 2.0 ili ak na 1.5 je mogue samo kod najbrih memorijskih modula. Ako je potrebno da se proita susedni podatak iz iste kolone, onda je jedini faktor koji odreuje brzinu pristupa CAS latency, jer kontroler ve zna adresu vrste i ne mora ponovo da je trai. Kad god kontroler mora da trai adresu nove vrste u RAM ipu vreme tRAS (row active time) e proi pre nego to moe da se pomeri sa jedne na drugu vrstu. Vreme tRAS se poveava tRP vremenom (RAS precharge time), koje je neophodno da se napune kola na veu voltau. Drugim reima ak i brzim memorijski modulima je potrebno najmanje sedam radnih taktova da ceo proces.
Dijagram: prikaz tajminga memorije (RAM timing)
Podeenja RAM-a u BIOS-u BIOS na matinoj ploi vam nudi mnogobrojne mogunosti za tweak-ovanje memorije. Ova podeavanja su jako esto nazivana raznim imenima u razliitim verzijama BIOS-a, ali to su iste stvari. Samo emo ukratko objasniti opcije. Samo da se zna da ne nude svi BIOS-i sve opcije: Automatic configuration (On/Off): Ako elite da runo podeavate memoriju onda ovo treba da bude iskljueno.
Bank Interleaving (Off/ 2/ 4): Adresiranje sva etiri memory bank-a u isto vreme e poveati performanse. Burst Lenght (4/ 8): Ovde se odreuje koliko paketa podataka se alje u jednom ciklusu slanja. Idealno je da jedna transmisija popuni jedan memorijsku vrstu u L2 ke memoriji na procesoru. To je u stvari 64 bajta odnosno osam paketa podataka. Command rate CMD (1/ 2) (1T/2T Select): Broj radnih taktova koji su neophodni da se adresira memorijski modul i memorijski ip sa traenom memorijskom zonom. Ako su vam sva memorijska leita popunjena memorijskim modulima trebalo bi da podignete ovu opciju na 2.
RAS Precharge time tRP (2/ 3) (Precharge to active): Broj radnih taktova neophodnih da se napune strujna kola kako bi se utvrdila adresa traene vrste. RAS to CAS delay tRCD (2/ 3/ 4/ 5) (Active to CMD): Broj radnih taktova koji prou izmeu trenutka kada se utvrdi adresa vrste i trenutka kada se alje adresa kolone. Podeavanjem ovog faktora na 2, moe se dobiti oko 4% na performansama
Row ActiveTime tRAS (5/ 6/ 7) (Active to precharge delay, Precharge wait state, Row active delay, Row precharge delay): Vreme koje protekne kada se adresiraju dve razliite vrste, u memorijskom ipu, jedna za drugom. Memory clock (100/ 133/ 166/ 200) (DRAM Clock): Ovo je radni takt memorijske magistrale. Ovo je najee direktno povezano sa taktom FSB-a. DDR tehnologija (double data rate) udvostruuje brzinu prenosa podataka (doubles the data rate given by bus clock) dobijenu od radnog takta memorijske magistrale.
SAVREMENI DDR400 MODULI
Tabela: proizvoai memorija
Manufacturer Corsair Crucial Dataram Geil Infineon Kingmax Kingston Micron Mushkin Samsung Transcend Twinmos OCZ Technology
Website www.corsairmemory.com www.crucial.com www.dataram.com www.geil.com.tw www.infineon.com www.kingmax.com.tw www.kingston.com www.micron.com www.mushkin.com www.samsungsemi.com www.transcendusa.com www.twinmos.com www.ocztechnology.com
Podrka ipsetova za pojedine tipove memorija (AMD)

Chipset Memory Type1) AMD ALI M1647 Nvidia Nforce Nvidia Nforce 2 SIS 735 SIS 745 SIS 746 SIS 746FX VIA KT266A VIA KT333 VIA KT400 VIA KT400A DDR2662) DDR2663) DDR4003) DDR266 DDR333 DDR333 DDR400 DDR266 DDR333 DDR333 DDR4003) 3072 MByte 1536 MByte 3072 MByte 1024 MByte 1536 MByte 3072 MByte 3072 MByte 2048 MByte 4092 MByte4) 4092 MByte4) 4092 MByte4) Max. Memory
Podrka ipsetova za pojedine tipove memorija (Intel)

Intel ALI M1671 ALI M1681 Intel 7205 Intel 845E Intel 845PE Intel 865P Intel 865PE Intel 875P SIS 645 SIS 648 SIS 648FX SIS 655 VIA P4X266A VIA P4X333 VIA P4X400 VIA P4T400 DDR333 DDR400 DDR3333) DDR266 DDR333 DDR333 DDR4003) DDR4003) DDR333 DDR333 DDR400 DDR3333) DDR266 DDR333 DDR333 DDR400 3072 MByte 3072 MByte 4092 MByte4) 2048 MByte 2048 MByte 4092 MByte4) 4092 MByte4) 4092 MByte4) 3072 MByte 3072 MByte 3072 MByte 4092 MByte4) 4092 MByte4) 4092 MByte4) 4092 MByte4) 4092 MByte4)
Znaenja indeksa u prethodne dve tabele

1) Fastest DDR RAM standard supported; DDR266 = PC2100; DDR333 = PC2700; DDR400 = PC3200 2) With C1 stepping DDR333 3) Dual-channel memory interface 4) 3576 MB available
SLDRAM
synchronous link RAM tehnologija zasnovana na protokolu sarauje sa procesorom tokom prenosa u oba smera procesor je klijent, a SLDRAM bus je server trenutne brzine 1,6 GB/s teorijske do 3 GB/s
Karakteristike radne memorije
vreme pristupa je vremenski interval od zahteva procesora za podatkom iz memorije do rasploivosti tog podatka u procesoru (jedno tumaenje) vreme pristupa memoriji je reda nanosekundi (ns), to je jako sporo u poreenju sa brzinom procesora kapacitet
64MB 128MB 256 MB 512 MB
prepoznavanje tipa memorije i koliine pri podizanju sistema ostvarivanje eljenog kapaciteta!!! vie radne memorije omoguava vei komfor i rad sa vie otvorenih programa bez zaguenja, bri raunar!!!
Dual-channel arhitektura dva memorijska kontrolera (A i B) da li se onda i memorijski protok dvostruko poveava ? pogledajte sledee slajdove (rezultati odreenih testova)
Dual-channel arhitektura: rezultati testova

tek sa finim podeenjem memorije se dobija znaajno poveanje memory read-a !!! itanje iz memorije se nije naroito povealo uvoenjem dva memorijska kontrolera
upisivanje se neto poboljalo uvoenjem dva memorijska kontrolera
(www.piratesunited.com)
168 pin SDRAM
184 pin DDR SDRAM
RAMBUS memorija
Memorija i skladitenje podataka
dva razliita pojma!!! memorija (RAM) slui za kratkotrajano smeatnje podataka u toku obrade skladitenje podataka predstavlja dugotrajno smetanje podataka (CD, HDD i sl.) osnovne razlike su u brzini pristupa i kapacitetu
Memorija i skladitenje podataka kapacitet brzina pristupa
RAM-a je reda MB HDD-a je reda GB
sadraj radne memorije gubi se iskljuenjem raunara
RAM-u je reda ns (nanosekundi) HDD-u je reda ms (milisekendi)
Cene radne memorije
RAM modul 72 pina (postavlja se pod uglom od 45)
RAM modul 168 pinova (postavlja se pod uglom od 90C)
RAM modul 168 pinova
Pregled savremenih chipset-ova i memorija
preporuene veliine RAM-a za pojedine operativne sisteme
WIN95
minimum: 16 MB preporuka: 32 MB ili vie
WIN98
minimum: 32 MB preporuka: 64 MB
WIN Me
minimum: 64 preporuka: 128 (optimum)
WinNT
minimum i preporuka: 64 MB
WIN 2000
ne moe se instalirati bez 64 MB predloena vrednost: 128 MB
WIN XP
normalni minimum: 128 MB preporuka: 256 MB
Memorijska mapa PC raunara ogranienja prvog PC raunara
adresni bus 20 bita data bus 8 bita (1 MB adresnog prostora) MSDOS kao dominirajui OS-em
Memorija veliine 1 MB se deli na dva dela:
prvih 640 KB (00000h 09FFFh) je konvencionalna memorija (base memory) ili: conventional memory preostalih 384 KB (A0000h FFFFFh) je Upper Memory Area (ili gornja memorija) ili: reserved memory
Konvencionalna memorija:
za rad procesora u realnom reimu (Real mode) za procedure za obradu prekida (interrupts) podatke BIOS-a programe koji ine MSDOS drajvere (drivers) za MSDOS korisnike programe
Rezervisana memorijska zona
adresiranje sistemskog ROM BIOS-a (FE000h FFFFFh) BIOS extension (proirenja standardnog BIOS-a) koja se nalaze na dodatnim ureajima (C0000h DFFFFh) adresiranje memorije na dodatnim ureajima (grafike kartice, mrene kartice)
EMS (Expanded Memory Specifications)
ili LIM (Lotus/Intel/Microsoft) standard koristi 64KB u upper memory da obezbedi prozor kroz koji se upisuje u EMS memoriju podaci sa procesorom se razmenjuju kroz ovaj prozor
1 MB
System BIOS
DFFFFh
Video BIOS D0000h Mono text EGA/VGA
640KB Expanded memorija
Extended memory
memorija preko 1MB HIMEM.SYS je memory manager za ovu vrstu memorije vidi se u zatienom reimu rada procesora (protected mode)
Prvih 64 KB extended memorije zovu se HMA (High Memory Array) drajver A20 handler MSDOS koristi HIMEM.SYS da pristupa HMA u jednom trenutku moe da se izvrava samo jedan program u HMA obino se MSDOS ubacuje u HMA da bi oslobodili to je mogue vie konvencionalne memorije
UMB
Upper memory blocks neiskoriene adrese u Upper Memory Area (640KB do 1024KB) nemaju RAM rezervisan za sebe, ve predstavljaju samo rezervisan prostor MSDOS moe da startuje programe u UMB
Shadow RAM
tehnika kojom se odgovarajui BIOS prebacuje u RAM radi breg izvravanja recimo, ROM BIOS ili videoBIOS prebacuju se UMA (od 640KB do 1024KB) sistem e raditi bre ako aplikacija poziva BIOS rutine
FFFFFh
ROM
System BIOS
RAM
System BIOS
Video RAM
Video RAM
A0000h Tehnika prebacivanja BIOS-a u RAM (shadow RAM)
Noviji procesori imaju daleko vee mogunosti, ali zbog kompatibilnosti sa starijim ureajima i programima, oni se po ukljuenju inicijalizuju u tzv. realnom reimu (real-mode) u kojem simuliraju procesor i8088/8086 i njegova ogranienja Noviji operativni sistemi prebacuju procesor (tokom rada) u naprednije naine rada (protected, virtual) i pokuavaju da iskoriste njihove pune kapacitete.
Prema tome, i najsavremeniji procesori i dalje samo
kloniraju onaj prvi PC-XT (naravno, na mnogo veim brzinama), i zbog kompatibilnosti unazad (compatibility backward) stalno se prebacuju iz realnog u zatieni reim rada i obrnuto
Kuite
mehaniki nosi matinu plou
a time i sve delove raunara
titi delove raunara od

praine elektromagnetnih smetnji
po obliku se dele na
desktop modele
brand name raunari stoje na stolu ojaana gornja strana
da bi na njih bio postavljen monitor
mala mogunost proirivosti

obino 1xPCI i/ili 1xISA
tower modele
velika proirivost vie prostora za servisere prema broju 5 ureaja dele se na
mini towere (do 2 5 ureaja) midi towere (od 2 do 4 5 ureaja) big towere (preko 5 5 ureaja)
postoje dva formata izrade tower-a
AT
stariji, prevazien
ATX
noviji standardizovan
Kuite u ATX formatu
rafovi
dve vrste
deblji
za privrivanje bonih stranica
tanji
za privrivanje ureaja
distanceri
za noenje matine ploe
raf za kuite i nosae modula
raf za privrivanje drajvova
Distanceri za matinu plou
Napajanje
PC napajanje realizovano u tzv. svierskoj (switch) tehnici standardni naponi
+5V DC +12V DC -5V DC -12V DC +3.3V DC (crvena ica) (uta ica) (bela ica) (plava ica) (narandasta ica)
AT napajanje
ima prekida po iskljuenju je odspojeno sa mree
ATX napajanje
nema prekida
nego taster
po iskljuenju ostaje povezano na mreu uvek traiti ATX napajanje

koje ima prekida
Veza od napajanja do matine ploe
AT napajanje
dva konektora (P8 i P9) pravilo:
dve crne ice idu jedna do druge
AT konektori za napajanje (P8 i P9)
Veza od napajanja do matine ploe
ATX napajanje
jedan konektor 20 pinski jednoznano orijentisan
nemogue ga je pogreno postaviti
ATX konektor za napajanje
dve vrste konektora
MOLEX
vei za prikljuenje HDD, CD, DVD
MINI
manji za prikljuenje FDD
ATX napajanje sa odgovarajuim konektorima
boje ica za vezu diode/tasteri na prednjoj strani ATX kuita su standardizovane
zeleno/bela PowerLed crveno/bela HDD Led plavo/bela - Reset (taster) plavo/bela - Power ATX (taster) crveno/crna Beep-er (PC zvunik)
CASEWIRE (Povezivanje kuita sa matinom ploom)
speaker (zvunik): crvenocrna ica crna ica je minus pol, ali je u praksi sasvim svejedno kako ete povezati zvunik
PowerSW i Reset su iste boje, ali je PowerSW uvek izvan snopa, a Reset je u snopu
bela boja oznaava masu (minus pol)
CASEWIRE (povezivanje kuita i matine ploe)
AS IV SUMARNO
predstavljeni su tipovi memorija RAM i ROM dinamiki i statiki SIMM i DIMM karakteristike memorijska mapa PC raunara kuita i napajanja AT ATX
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as V: MONITORI i GRAFIKE KARTICE
SADRAJ ASA
nain generisanja slike kod PC raunara monitori
vrste karakteristike parametri i podeenja
grafike kartice
arhitektura karakteristike
Monitori pregled karakteristika
tehnologija prikaza - CRT ili LCD kablovska tehnologija - VGA ili DVI dijagonala ekrana odnos strana (aspect ratio) maksimalna rezolucija dot pitch refresh rate color depth potronja energije
CRT monitori: generisanje slike
Aspect ratio i screen size aspect ratio
proporcionalan odnos strana prikaza danas je uglavnom 4:3, tj. odnos irine prema visini je 4 prema 3 odnos 16:9 u kinematografiji
screen size
izraava se preko dijagonale ekrana dananje vrednosti su 15, 17, 19, 21... in izbor rezolucije zavisi od veliine ekrana
Kod CRT monitora vai:
nazivna (deklarisana) i vidljiva dijagonala nisu jednake !
nazivna dijagonala
vidljiva dijagonala
14 15 17
13.8 14 16
REZOLUCIJA MONITORA
800 x 600 1024 x 768 1280 x 1024 1600 x 1200
1800 x 1440
15 17 19 21
YES
YES YES YES YES YES YES YES YES
Dot pitch dot pitch je mera rastojanja izmeu dve fosforne take iste boje postoje i drugi naini predstavljanja dot pitch-a izraava se u milimetrima mera kvaliteta prikaza monitora, to manji dot pitch to bolje dot pitch se koristi kao mera otrine slike, manji dot pitch otrija slika dot pitch se meri kao rastojanje izmeu rupa u shadow masku shadow mask je metalni zastor sa rupicama kroz koji prolazi tri elektronski mlaza i padaju na fosforni zastor
Trinitron tehnologija razvijena od strane Sony korporacije aperture grill tehnologija aperture grill se sastoji od tankih vertikalnih ica horizontalno rastojanje izmeu ovih ica predstavlja dot pitch horizontalni drai slike uoljivi na monitoru na veim monitorima 19 ina vidljive dve horizontalne linije
to su take manje i blie jedne drugima, slika je detaljnija i realistinija udaljenije take postaju primetne i slika postaje zrnastija (eng. grain)
Dot pitch vrednosti
Dot Pitch
Broj pixela po cm2
Broj pixela po in2
.25 mm .26 mm .27 mm .28 mm .31 mm .51 mm 1 mm
1600 1444 1369 1225 1024 361 100
10000 9025 8556 7656 6400 2256 625 za televizore za kompjuterske monitore
dananji standardi kvaliteta, dot pitch .28 mm
Refresh rate osveavanje slike refresh rate (samo za CRT)
to vei refresh rate, to je slika stabilnija i bolja za oi kompromis izmeu rezolucije i stabilnije slike
broj iscrtavanja slike u sekundi broj vertikalnih povrataka u sekundi
vea rezolucija zahteva vei refresh rate za istu stabilnost slike
Putanja mlaza elektronskih topova prilikom iscrtavanja slike na ekranu
sync-puls
impulsi za generisanje slike
broj impulsa u jedinici vremena potrebnih za iscrtavanje linije
horizontalno osveavanje (kHz)
broj impulsa u jedinici vremena potrebnih za iscrtavanje cele slike

vertikalno osveavanje (Hz)
to su vee vrednosti za horizontalno i vertikalno osveavanje, monitor je kvalitetniji
danas se smatra da vertikalno osveavanje od Flicker-free
75 Hz predstavlja donju granicu pri radu sa raunarom (a da se ne zamaraju oi)
preplitanje (flicker) neki proizvoai su deklarisali svoje monitore da mogu da rade u veoj rezoluciji u reimu preplitanja iscrtava se svaka druga linija na ekranu flicker-free minumim 85 Hz vertikalno osveavanje
Color depth (dubina boja) broj bita potrebnih za predstavu jednog pixel-a naziva se bit depth broj bita potrebnih za opis boje jednog pixel-a, odnosno broj boja koje se mogu prikazati u jednom trenutku ako je bit depth 24 bita, po 8 bita se koristi za crvenu, zelenu i plavu boju bit depth od 16 bita odgovara predstavi tzv. high color bit depth od 24 bita odgovara predstavi tzv. true color
Potronja energije
CRT monitori su zahtevniji i vei potroai
CRT troi 110 W LCD troi 30 W
ako se posmatra konfiguracija sa CRT monitorom, sam CRT monitor troi 80 % elektrine energije cele konfiguracije LCD zahteva mnogo manje energije i koriste se za prenosne raunare
VGA konektor
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
crvena zelena plava bit 2 identifikacije monitora GND crvena masa zelena masa plava masa neiskorien sinhronizacija-masa bit 0 identifikacije monitora bit 1 identifikacije monitora horizonatalna sinhronizacija vertikalna sinhronizacija bit 3 identifikacije monitora
program koji se izvrava smeta podatke za prikaz u digitalnom obliku u video RAM upotrebom DAC konvertora podaci se prebacuju u analogni oblik informacija u analognom obliku se alje do monitora putem VGA kabla posebne linije, dok se kod TV koristi composite video signal
kabl D-15M
veza raunara i monitora oklopljene ice za R, G i B PAZI: mogue ga je (verovali ili ne) postaviti i suprotno u tom sluaju obavezno dolazi do loma pojedinih pinova ako nedostaje neka boja (ekran je dreavo crven, ili plav, ili slino): u prekidu je jedna od (tri) ica koje nose informacije o boji
loa sinhronizacija slike
ukazuje na probleme sa kablom (takoe)
ako slika treperi

mogue da je loe uzemljenje (ili da ga uopte nema)
ako su pored monitora zvunici ili izvor jakog elektromagnetnog polja

moe doi do razlivanja slike pojedini monitori imaju ugraenu funkciju demagnetizacije
LCD tehnologija (Liquid Crystal Display) Teni kristali
teni kristal je prvi put otkriven 1888 godine zagrevanjem supstance holesterol benzoat dobijen je teni kristal njenim daljim zagrevanjem dobijena je potpuna tenost teni kristal nije ni u tenom, ni vrstom agregatnom stanju (neto izmeu) ako bi morali da odredimo agregatno stanje, ipak je blie tenom stanju, otuda i ime prvi LCD prikaz 1968 godine, a prvi LCD monitor 1979 godine
Teni kristali
teni kristali su vrlo osetljivi na temperaturne promene vrlo male promene temperature utiu na stanje kristala (primer, vidljiva promena display-a laptopa na hladnom ili toplom vremenu) postoji veliki broj supstanci koje zavisno od temperature mogu biti u razliitim fazama
LCD etiri osobine koje omoguavaju rad LCD monitora polarizacija svetlosti sposobnost tenog kristala da prenosi i menja polarizovanu svetlost struktura tenog kristala se menja pod uticajem elektrine struje transparentnost supstance koja provodi elektricitet
strukturu ini teni kristal izmeu dva polarizovana stakla polarizacija drugog stakla je pod uglom od 90 stepeni u odnosu na prvo svaki susedni sloj twisted nematics kristala je pomeren (uvrnut) u odnosu na poslednji poslednji sloj je pod uglom od 90 stepeni, prema polarizovanom staklu molekuli kristala prenose svetlost koju dobiju susednom sloju na tom putu kristal menja i ugao vibracije svetlosti sa svojim promenama ugla ako se poslednji sloj poklapa sa drugim polarizacionom staklom, svetlost prolazi kroz staklo podruja kroz koja ne prolazi svetlost ostaju tamnija
Konstrukcija LCD prikaza
1 1 2 3 4 5 6
ogledalo sloj polarizovanog filma elektroda od indium oxida substanca tenog kristala staklo sa elektrodom u vidu pravougaonika sloj polarizovanog filma pod 90 stepeni u odnosu na prvi
cena pada cena proizvodnje LCD panela, ali su i dalje mnogo skuplji od CRT monitora teina LCD paneli su mnogo laki od CRT cevi (samo etvrtinu teine CRT-a) prostor zauzimaju malo prostora na radnom stolu (u pozadini) stabilnost nema treperenja slike nazivna dijagonala jednaka vidljivoj
Karakteristike LCD ekrana
Tipovi prikaza LCD
postoje dva osnovna principa rada

LCD sa pasivnom matricom LCD sa aktivnom matricom
Pasivna matrica postoji matrica prikaza (display grid) svaki pixel reaguje tek kad je adresiran, u ostalim intervalima je neaktivan danas prevaziena, jer su dobri samo za statian prikaz (slika, tekst i sl.)
Pasivna LCD matrica
sama izrada grida je jako kompleksna napajanje odreenog pixel-a preko odreenih vrsta i kolona nedostatci sporo vreme odziva (primer, gubljenje kursora pri brzom pomeranju mia) nepreciznost napajanja tano odreenog pixel-a, pa se promene prenose i na susedne, ime slika gubi na jasnoi
Aktivna matrica
upotreba tranzistora kao aktivnih kola za svaki pixel po tri takva kola ova kola pamte vrednost svakog piksela pa nije potrebno osveavanje slike kao kod CRT-a ova kola primenjuju odgovarajui napon na eliju tenog kristala i brzo reaguju na promenu napona mehanizmom skeniranja prelazi se preko cele povrine ekrana, postavljajui odgovarajui intenzitet osvetljenosti
Aktivna matrica
princip rada zasniva se na thin film tranzistorima (TFT) takoe preko matrinog rasporeda precizno adresirana vrsta, i napajana odreena kolona ostali pikseli ostaju neaktivni
LCD prikaz
postojanje tri subpiksela za crvenu, zelenu i plavu, ije osvetljenje se kombinuje u jedan piksel ako je crveni subpiksel svetliji, bie vei udeo crvene boje u jedinstvenom pikselu svaki subpiksel ima 256 (28) vrednosti, to daje paletu od 224 boja veliki broj tanzistora primer, rezolucija laptopa od 1024x768 zahteva 1024*768*3 tranzistora preko 2 miliona tranzistora, nefunkcionalnost nekog od njih dovodi do pojave tzv. bad pixel-a
LCD
veliina prikaza odreuje kvalitet gotovog proizvoda da bi se poveala veliina prikaza mora se dodati vei broj tranzistora njihovim poveavanjem raste i verovatnoa pojave loeg tranzistora proizvoai odbace 40 % gotovih panela zbog greke, pa gubitak mora da bude kompenziran kroz cenu ispravnih manje cene samo uz poboljanje tehnologije proizvodnje
DVI connector
DVI - Digital Visual Interface mana VGA signala je u postojanju konverzije digitalnog u analogni signal, to uvek vodi do gubitka signala
ATI Radeon VE
Interface izmeu grafike kartice i display ureaja
Tok podataka izmeu grafike kartice i display-a
LCD tehnologije
STN super twisted nematics DSTN dual scan twisted nematics FLC ferroelectric liquid crystal SSFLC surface stabilized ferroelectric liquid crystal
Problemi
fabrike mane
jedan broj piksela uopte ne svetli proizvoa u specifikaciji navodi koliki je taj broj
oteenje kabla (ne)odgovarajui konektor
Monitori
SyncMaster 770TFT sa strane SyncMaster 770TFT prednja strana
Grafika kartica ili grafiki adapter, ili grafiki akcelerator ili video kartica terminologija grafiki adapter prikaz grafike display adapter prikaz alfanumerikih znakova, ne koriste se u PC raunarima odgovorna za grafiku predstavu obraivanih podataka za prikaz 3D objekata na grafikoj kartici postoji 3D ip (accelerator ip), sadre veliki broj 3D funkcija
svaka dananja grafika kartica sadri sopstvenu memoriju, SDRAM, DDR, danas reda 64 MB i vie integrisan grafiki adapter na ploi mana
koristi radnu memoriju oteana nadogradnja

slotovi AGP
najbri, dananje kartice koriste ovaj port

PCI
sa cooler-om na ipu sa ili bez TV izlaza
karakteristike za izbor grafike kartice zahtevi za multimedijom i igricama glavni proizvoai grafikih ipova Asus,Gigabyte i dr. koriste ove grafike ipove da bi proizveli grafike kartice sa svojim funkcionalnostima razlika proizvoa grafikih ipova i proizvoa grafikih kartica
NVidia ATI kancelarijski rad kuni raunar
Tipovi grafikih adaptera
MDA CGA Hercules PGA 640x480 EGA VGA proizvoai: ATI, Diamond, Matrox, ... modeli: S3, Trident, Cirrus Logic
PCI bus
S3 Trio64 Cirrus Logic 5434 Video RAM
dual ported
AGP (danas dominira)
AGP modul i AGP slot
Rezolucija
8-bit (256 boja)
16-bit (65K boja)
24-bit (16.7Mboja)
640x480 800x600 1024x768 1280x1024 1600x1200
512 KB 512 KB 1 MB 2 MB 2 MB
1 MB 1 MB 2 MB 4 MB 4 MB
1 MB 2 MB 4 MB 4 MB 6 MB
Dubina 4-bit 8-bit 16-bit 24-bit
Opis Standard VGA 256-color mode High color True color
Broj boja 16 256 65536 16777216
Bajta po pikselu 0.5 1.0 2.0 3.0
Stanje na tritu grafikih procesora (kraj 2003 godine) Prema istraivanju Mercury Research, kue koja je odgovorna za mnogobrojna istraivanja na tritu raunara i raunarske opreme, na tritu grafikih procesora u treem kvartalu ove godine je bilo dosta bure i pretumbacija. Najvei proizvoa grafikih procesora na svetu NVIDIA, i dalje vodi u ukupnom procentu grafikih procesora na tritu, mada vie ne dri primat ni u jednom jedinom segmentu trta, to samo po sebi predstavlja svojevrsni kuriozitet. Primetan skok belee Intel i ATI, dok se svi ostali iz petnih ila trude da zadre steene pozicije.
Desktop sektor je porastao za ak 13,7 odsto u odnosu na prethodni kvartal (ako se za reper uzme ukupan broj prodatih GPU-ova), to samo po sebi govori o izuzetnom poveanju interesovanja za grafike procesore. Na prvom mestu je Intel sa 35 odsto, druga je NVIDIA sa 25 odsto, dok je ATI trei sa 22 odsto. Na etvrtom i petom mestu koji su gotovo izjednaeni se nalaze VIA i SIS sa 9 odsto, odnosno 8 odsto.
Sektor integrisanih Desktop reenja pokazuje apsolutnu dominaciju Intela, koji se u ukupnom trinom udelu popeo na impresivnih 67 odsto, ili drugim reima, trenutno ovaj gigant polje integrisanih Desktop reenja zadovoljava sa pune dve treine. Daleko iza, na drugom mestu se nalazi NVIDIA sa 17 odsto. Na treem mestu se nalazi SIS sa 13 odsto, koji je ujedno i najvei gubitnik kada su u pitanju Desktop integrisana reenja jer je njegov trini udeo za poslednja tri meseca opao sa 18 odsto na 13 odsto, odnosno za itavih 5 odsto.
Sektor integrisanih reenja za prenosive raunare je u ovom kvartalu samo potvrdio trendove koji trenutno vladaju na tritu grafikih procesora. Neverovatan skok je zabeleio Intel koji je sa 23 odsto iz januara meseca ove godine dogurao do 45 odsto na kraju poslednjeg kvartala. ATI je sa 34 odsto skoio na 39 odsto, i to su jedine dve kompanije koje u ovoj godini na tritu grafikih procesora belee samo uspehe. Dramatian pad je doevila VIA koja je sa 37 odsto sa poetka godine spala na samo 11 odsto.
Na tritu nezavisnih karti za prenosive raunare ATI je uspeo da za 1 odsto prekorai granicu od 70 odsto, i to je ujedno i najubedljivija dominacija nekog od proizvoaa ako se uporede svi segmenti trita grafikih procesora. Drugo mesto za NVIDIA GPU-ove sa 21 odsto i sa te strane dovoljno govori o trenutnoj moi konkurenta i o tome da u 2003 nekome drugome cvetaju rue.
ATI Radeon grafika kartica
nVidia GeForce4 grafika kartica
Grafiki procesor (GPU)
Hladnjak
Prednja strana savremenog grafikog adaptera
Connect3D Radeon 9600 Pro
Grafiki procesor R9600 Pro
Video RAM
AS V SUMARNO
predstavljeni su principi generisanja slike kod PC raunara monitori (nain rada, karakteristike) CRT LCD grafike kartice arhitektura tipovi
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as VI:SKLADITENJE PODATAKA
SADRAJ ASA
skladitenje podataka kod PC-a HDD, FDD, CD, DVD
interfejsi
IDE SCSI
povezivanje standardi priprema diska

particionisanje formatiranje
Mediji za skladitenje podataka
disketa (1,4 MB) ZIP disk (100 MB - 250 MB) CD (od 650 MB - 750 MB) DVD (od 1 GB - 4 GB) hard disk (reda 100 GB)
redosled po kapacitetu, ceni, vremenu pristupa...
FDD FDD Flopy Disk Device, Flopy Disk Drive skladitenje i prenos fajlova manje veliine flopy disk (meki disk) magnetni materijal u plastinom kuitu format kapacitet 1.44 MB nepouzdan, podlone mehanikom oteenju, est gubitak podataka
5.25 ina, nekada 3.5 ina, danas
FDD proizvoai
Teac Alps Sony Mitsumi
cena ureaja
oko 10 eura
cena medija
oko 0.5 eura
ZIP disk malo vei format od obinog flopi diska koriste posebne diskete - ZIP diskete kapaciteti 100 MB i 250 MB interni ureaj
IDE prikljuak
eksterni ureaj
paralelni port USB port
ZIP drive i disketa
HDD
spoljanja ili eksterna memorija velikih kapaciteta, danas reda 80GB, 120 GB na hard disku se nalaze operativni sistem, svi korisniki programi (svi programi, podaci, muzika, filmovi...) podaci organizovani u strukturu fajlova i foldera broj obrataja hard diska danas 7200 obr/min prethodno 5400 obr/min upis i itanje sadraja sa hard diska (reda ms) mnogo sporiji od pristupa radnoj memoriji (reda ns)
Ploe diska i ruka (arm) koja nosi glavu za itanje/pisanje.
Pogled odozgo: ruka (arm) koja nosi glavu za itanje/pisanje.
Elektronika jednog diska.
Rupice za izjednaavanje pritiska: ne skidajte nalepnicu koja stoji preko njih.
kao to se vidi HDD se sastoji od vie ploa (napravljenih od specijalnih materijala) koje se nalaze na istoj osovini i obru velikom brzinom za upis/itanje podataka slui nam tzv. glava za itanje/pisanje (R/W head) glava se nalazi na tzv. ruci (arm) ili aktuatoru svi delovi HDD-a su spakovani u hermetiki zatvoreno kuite iz koga je izvuen vazduh
Najvaniji delovi jednog diska
ematski prikaz unutranjeg izgleda HDD-a
Organizacija pamenja podataka na jednoj ploi HDD-a
Staze i sektori
sektor
staza
Geometrija diska staze i cilindri
Parametri performansi diska
Seek time Kanjenje zbog rotacije (rotational delay) Vreme prenosa podataka (data transfer time) Srednje vreme pristupa (total average access time)
Brzine rotacije:
5400 rpm (stariji diskovi) 7200 rpm (srednje stari) 10-15000 rpm (noviji)
RAID Redundant Array of Inexpensive Disks Sedam (7) nivoa (Nivo 0 Nivo 6) Karakteristike
vie diskova koje OS vidi kao jedan disk, podaci su distribuirani na diskovima redundansa se koristi za pamenje parity informacija, koje garantuju povratak podataka u sluaju failure-a
RAID 0 (stripping)
Data Mapping for a RAID Level 0 Array
RAID 1 (mirroring)
RAID 2 (redundancy through Hamming code)
HDD Proizvoai
Maxtor DiamondMax serije modela potiu iz kupljenih Quantum fabrika.
Western Digital Caviar diskovi su se kod mnogih korisnika dokazali kao neprikosnoveni. Tih rad, mala potronja, proverena pouzdanost
IBM Deskstar 75GXP/ 60GXP/120GXP serije hard diskova velikih kapaciteta. Sa 7200 obrtaja
Povezivanje HDD-a
standard povezivanja HDD sa PC IDE Integrated Device Electronics ATA (AT Attachment) standard za povezivanje hard diskova EIDE Enhanced IDE ATAPI (AT Attachment Packet Interface) proirenje ATA radi mogunosti rada i drugih ureaja, npr. CD ROM pun naziv: ATA/CAM (Common Access Method) SCSI (Small Computer System Interface) noviji standard za povezivanje perifernih ureaja
usavrena verzija IDE
Povezivanje HDD-a
u poetku nije postojala mogunost gustog pakovanja elektronike kao danas samim tim, ipovi su zauzimali puno prostora problem hard diska i pratee elektronike, glomazno u poetku, hard disk i pratei kontroleri bili su odvojeni IDE (Integrated Device Electronics), kompletna elektronika na hard disku, povezivanje preko IDE kartice na ISA slotu danas, kontroleri na matinoj ploi, prikljuak na IDE konektorima
IDE IDE prenos predstavlja prenos bloka podataka izmeu perifernog ureaja i RAM-a 16-bitna irina, to znai prenos od dva bajta u jednom trenutku takt magistrale od 8.33 MHz, T=1/f, to znai 8.33 miliona perioda u 1 sekundi, dva bajta po periodu, prenos od 16.6 miliona bajtova u 1 sekundi (oko 16 MB/sec) ATA-4 standard udvostruava broj ciklusa sa 8.33 na 16.6, to znai prenos od 33 MB/sec, zbog dva bajta po periodu UltraDMA, ATA33 su drugi nazivi za ATA-4
IDE kanal
dva kanala
primary secondary
dva ureaja (po jednom kanalu)

master slave
IDE disk, konektori, kablovi, napajanje, rafovi ...
Postavljanje IDE HDD-a: crvena ica uvek ide prema napajanju
Povezivanje IDE HDD-a: crvena ica od IDE kabla je uvek do napajanja
ATA sledei korak u razvoju je standard ATA-5 ili UltraATA/66 omoguava prenos od 66 MB/sec Ultra ATA 100
poveanje brzine prenosa na 100 MB/sec
Ultra ATA 133

poveanje brzine prenosa na 133 MB/sec
kompatibilnost ureaja, kontrolera i same ploe
SCSI Small Computer System Interface starije reenje ali tek od nedavno podran u PC-u (odavno se primenjuje u Macintosh raunarima) prednosti
mogunost pristupa na vie ureaja istovremeno poseban SCSI adapter koji rastereuje procesor Ultra2 Wide SCSI, 80 MB/sec Ultra 160 SCSI, 160 MB/sec
brzina
CD UREAJI pojava optikih medija mnogo donosi danas najraireniji nain smetanja podataka (podaci, software, muzika, itd) veliki pad cene u poslednjih nekoliko godina veliki kapacitet pogodni za smetanje velikih koliina podataka predstava podataka preko udubljenja (jamica) na mediju
783 MB podataka na 120 mm prenika medija
cd ita lasersko oitavanje, bez fizikog kontakta glave i medija kapacitet 750 MB osnovni medij za skladitenje podataka pristupana cena oznaavanje 52x, 48x itd., ispred tipa CD-a predstavlja njegovu brzinu kao proizvod osnovne brzine osnovna brzina CD ROM-a 150 KB u sekundi dananji CD ima brzinu prenosa 52x150 KB u sekundi, odnosno 7.6 MB u sekundi dostignuti limiti brzine postojeom tehnologijom
mali prenik laserskih zraka omoguavaju gui zapis
CD ROM Compact Disk Read Only Memory
Razvoj CD-a 1979 g. audio (muziki) CD 1985 g. u raunarskoj industriji, vrlo skup u poetku danas, CD ROM standardna oprema raunara, cene ureaja oko 20 eura i medija oko 1 eura !!! vreme pristupa CD ROM-u je reda ms (milisekundi)
Prvi CD: struktura jedan blok sadri 2352 bajta 2048 (2 KB) za podatke 304 bajta za error correcting code, sinhronizaciju, idenifikaciju i sl. prvi CD-ROM ureaji radili su na brzini od 150 Kb/s, poto se ita 75 blokova u sekundi 75x2KB=150KB razvoj dvobrzinski, etvorobrzinski, u oznaci 2x, 4x,... danas 52x (tehnoloki limiti) brzina obrtaja CD ureaja nije konstantna, za razliku od CD audio player-a
CD Ureaji
Teac CD-W540E CDRW 40x/12x/48x speed.
CD Mediji
Brzina obrtanja
CLV-constant linear velocity cd se ne okree konstantnom brzinom konstantna brzina prenosa podataka staze se pomeraju ispod laserske glave istom linearnom brzinom bez obzira da li se nalaze blie unutranjosti ili spoljanjosti diska znai da se disk mora bre okretati za unutranje staze ovoj princip je zasnovan na audio CD, koji su imali 75 sektora sa po 2 Kb podataka
Brzina obrtanja CAV-constant angular velocity
cd se okree konstantnom brzinom, a brzina prenosa podataka se menja promenjiva brzina prenosa bre itanje sa spoljnih nego sa unutranjih staza i kod hard diska i flopy drive oznaka 12x-24x
Popreni presek CD-a
debljina CD oko 1.2 mm plastini kalup od polikarbonata udubljenja i ispupenja du spiralne putanje preko plastike se nanosi sloj aluminijuma preko aluminijuma sloj akrila radi zatite
Spiralna staza CD-a
spiralna staza od unutranjosti ka periferiji diska kapacitet diska zavisi od spirale veliina diska moe se regulisati odsecanjem manji diskovi, business card diskovi irina spirale 500 nm, a dubina 125 nm spiralna staza napravi 22 188 obmotavanja CD, il 600 po milimetru ako bi se odmotala spirala duina staze bi bila preko 5 km rastojanje izmeu staza 1.6 mikrona mehanizam oitavanja sa ovih mikronskih staza potrebna velika preciznost pozicioniranja mehanizma (1 nm = 10-9 m)
CD mehanizam
Rotacija diska
Brzina obrtanja diska zavisi od poloaja laserske glave blie periferiji rotacija je sporija ka centru rotacija je bra jako je vano da laserski zrak bude uvek centriran na stazu sa podacima to je jako teko tu ulogu vri tracking mehanizam
CD mehanizam
Disc Drive Motor Laser Lens
pokree disk brzina obrtanja 200-500 obr/min lasersko soivo koje vri samo oitavanje jamica diska pomera laserski sklop da bi laserski zrak pratio spiralnu putanju staze laser emituje svetlost talasne duine 790 nm mogunost pomeranja na mikronskom nivou
Tracking Mechanism
Princip rada CD ureaja osnova rada je u detektovanju refleksije ispupenja (jamice) za smetanje podataka povrina CD je kao savreno ogledalo, kojeg naruavaju ispupenja (jamice) laser detektuje ispupenja (jamice) zbog razlike u refleksiji savreno ogledalo kao binarno 1 ispupenje (jamice) kao binarna 0
Standardni formati i dimenzije
120 mm prenik CD-a 15 mm prenik centralnog procepa 25 mm 58 mm radijus na kome se smetaju podaci podela diska na dva podruja SUA (System Use Area), sastoji se iz dva dela PCA - Power Calibration Area PMA - Program Memory Area Information Area
SUA
System Use Area sistemski deo sadri osnovne informacije o formatu podataka na disku obuhvata prvih 4 mm povrine CD-a sastoji se iz dva dela PCA (Power Calibration Area)
testiranje lasera optimalno podeavanje za rad
brzina, vlanost, temperatura i dr.
PMA (Program Memory Area)
broj staza na kojoj poinje i zavrava pesma ili adresa sektora na kojoj poinje snimanje podataka
Information area
deo diska na kome su podaci zauzima radijus od 25 mm do 58 mm sastoji se od lead-in podruja (TOC) program podruja
lead-out podruja
moe da sadri 76 minuta podataka u maximalno 99 staza smetanje podatak po matematikom modelu EFM (Eight To Fourteen Modulation), tea predstava niza jedinica 1 bajt preko 14 bita (provera greke i dr.) digital silence or zero data
CD-R
boja CD-R zavisi od boje recording layer-a ova osnovna boja se menja kada se nanese reflective layer (zlato ili srebro) dobijene boje su kombinacije plave, zelene, ili utih nijansi nema mehanikih nanoenja podataka, kreiranje refleksije na organskom sloju zagrevanjem preko kritine temperature, podruja postaju neprozirna i odbijaju manje svetla od delova koji nisu zagrejeni laserom
Nov CD-R
Narezan CD-R
CD-R
ureaj moe upisati podatke na disk ovi mediji imaju dodatni (zelenkasti) sloj koji se moe modifikovati laserskim dejstvom laser nanosi ne-reflektujua podruja na disk taj dodatni sloj je primetne zelenkaste boje kod obinog CD-a ovaj sloj ne postoji nov (nekorien) medij ima potpuno reflektivnu povrinu laserski snop kojim se vri upis na medij je snaniji od lasera kojim se ita
laserski snop zagreva zelenkasti sloj i menja mu transparentnost nema formiranja jamica zagrevanjem on postaje neproziran za laserski snop koji vri oitavanje svejedno je koji efekat daje refleksivnost
CD-R
nastale promene su ekvivalentne nereflektujuim jamicama kod obinog CD-a ova promena na sloju moe se izvriti samo jednom materijali sloja su osetljivi na svetlost
jamice neprozirnoat materijala
uvati od UV zraka (suneve svetlosti
CD-RW
pojava sredinom 1997 godine recording layer se nalazi izmeu dva dielektrika (izolator) kao materijal recording layer-a koristi se kristalno jedinjenje (meavina srebra, indijuma, antimona, telarijuma,...) zagrevanjem i hlaenjem postaje kristal ako se zagreje na jo veu temperaturu, pa ohladi ponovo postaje amorfan (neuoblien)
CD-RW potrebna je mogunost povratka sloja na prethodno stanje odnosno, stalna promena izmeu neprozirnosti i transparentnosti sloja korienje specijalnih materijala koji imaju mogunost promene transparentnosti pod temperaturnim uticajima menjanjem laserske snage (odnosno temperature) podaci na CD-u se menjaju tj. ponovo upisuju
CD-RW CD-RW ureaj koristi 3 razliite snage lasera
najjai laser (Write Power) kreira nekristalna (apsortivna) stanja na recording layer-u srednji laser (Erase Power) topi recording layer i pretvara ga u reflektivno kristalno stanje najslabiji laser (Read Power) ne utie na stanje recording layer-a, pa se koristi za itanje podataka
Zatita CD mediji
ogrebotine i mehanika oteenja mogu da uzrokuju neupotrebljivost medija
ureaj
prljavtina i estice mogu uticati na lasersku glavu ureaja sam CD medij nikad ne dirati prstima i uvati istim (dlake, praina, i dr.) sam ureaj i kuite uvati od uticaja praine
Zatita podaci
ECC mehanizam (Error Correcting Code)
kod za detekciju i isprvljanje greaka vea pouzdanost uskladitenih podataka uticaj greke vei na digitalne podatke nego na audio fajlove
audio cd ureaji oitavaju digitalne podatke sa diska i konvertuju ih u analogne, sluanjem muzike ne primeti se manja greka
Reference i standardi Philips/Sony specifikacija, tzv. Orrange book
Write-Once (CD-WO) sistemi ili Write Once Read Many (WORM) tehnologija optikih diskova koja omoguava smetanje i itanje podataka, ali spreava brisanje podataka kada su jednom upisani Part II specifikacija se odnosi na CD-R medije i definie fiziku strukturu i dimenzije CD-R diska Part III specifikacija se odnosi na CD-RW medije
DVD
DVD - Digital Versatile Disc optiki mediji velikog kapaciteta za multimedijalne fajlove i podatke prvi DVD player pojavio se poetkom 1997 godine princip rada slian CD mediju mnogo vei kapacitet, to omoguava smetanje filmova, veeg software-a i backup-a filmska industrija u poslednje vreme izdanja na DVD-ju stiu pre svih ostalih zbog niskih proizvodnih trokova i distribucije kvalitet neuporediv sa bilo kojim drugim medijem (kaseta i sl.)
Poreenje kapaciteta DVD, CD i Zip diskova
veliki kapacitet mnogo vie podataka nego na bilo kom drugom mediju (od 4.7 GB do 17 GB)
DVD slian princip rada kao kod CD-a plastina osnova od polikarbonata prenik medija je 120 mm viestruki slojevi princip spiralne staze od unutranjosti ka periferiji diska (kod single layer) single layer diskovi mogu biti i manji od 120 mm u preniku
DVD formati
Spiralna staza
duina staze single layer 12 km double side, double layer 48 km za itanje jo precizniji mehanizam nego kod CD-a
Dimenzije jamica na DVD-u
Raspored jamica na CD i DVD-u
Poreenje DVD vs. CD
CD
Rastojanje izmeu staza Minimalna duina jamice (single-layer DVD) Minimalna duina jamice (double-layer DVD) 1600 nanometers 830 nanometers 830 nanometers
DVD
740 nanometers 400 nanometers 440 nanometers
manjim rastojanjima dobija se prostor za 4 do 5 puta vie jamica nego kod CD-a error correction kod DVD-a ne zauzima toliko prostora kao kod CD-a Glavna prednost viestruki slojevi kod DVD-a ukupno etiri sloja, po dva na svakoj strani pristup drugom sloju kroz prvi sloj dodavanjem drugog sloja jamice moraju biti malo vee na oba sloja nego kod jamica na jednom sloju, zato se kapacitet ne udvostruava kad se doda novi drugi sloj, iz razloga zatite i izbegavanja interferencije dva sloja
Duina filmskog sadraja na DVD-u prema kapacitetu i formatu
Format
Single-side / single-layer Single-side / double-layer Double-side / single-layer Double-side / double-layer
Kapacitet
4.38 GB 7.95 GB 8.75 GB 15.9 GB
Trajanje filma
2 sata 4 sata 4.5 sata 8 sati
DVD mehanizam drive motor
rotacija diska brzina obrtanja od 200 rpm do 500 rpm
laserski sklop
itanje jamica talasna duina laserskog snopa od 640 nm (780 nm kod CD-a)
tracking mechanism
pomera laserski sklop da bi laserski zrak pratio spiralnu putanju staze
DVD mehanizam
pomeranjem od centra diska jamice bre prolaze ispod laserske glave usporenje motora da bi podaci bili oitavani konstantnom brzinom ako postoji drugi sloj, njegov poetak moe biti na spoljanjoj strani diska, to omoguava bri prelazak na drugi sloj bez povratka glave na centar
Region codes
Filmska industrija i studiji koriste region kodove u borbi protiv neautorizovanog kopiranja i praenje datuma objavljivanja DVD filma region code se smeta kao jedan byte na DVD-u DVD ureaj ima region code ugraen u svoj upravljaki softver dva koda moraju da se poklapaju da bi se pokrenuo film region kod se nalazi na poleini DVD paketa sa brojem na slici planete
Lista region kodova

1 2 3 4 5 6 logo DVD-a koji se moe gledati u USA i Kanadi United States and Canada Europe and Japan Southeast Asia Latin America and Australia Russia, rest of Asia and Africa China
koji proizvoai podravaju koje standarde kao nekad VHS vs. Beta standard vie proizvoaa vie standarda DVD+R i DVD+RW podravaju Philips, Sony, Hewlett-Packard, Dell, Ricoh, Yamaha,... DVD-R, DVD-RW i DVD-RAM podravaju Panasonic, Toshiba, Apple Computer, Hitachi, NEC, Pioneer, Samsung, Sharp i DVD Forum (220 kompanija) DVD-ROM za itanje, podrava sve
DVD Formati
DVD Formati DVD-ROM
kao CD-ROM za CD medije formati: DVD-5, DVD-9, DVD-10, DVD-18 DVD-5: 4.7 GB, one side, single layer
podaci mogu biti u formi softvera, DVD-Video, DVD-Audio

DVD-9: one side, dual layer DVD-10: both side, one layer DVD-18: both side, dual layer Toshiba
DVD Formati DVD-R
jednom upisivanje (kao CD-R) Pioneer 4.7 GB single side, 9.4 GB double side standardi
DVD-RA (Authoring) DVR-RG (General)
Pioneer
DVD Formati DVD-RAM
za razliku od DVD-R, omoguava upisivanje vie puta kapacitet
2.6 GB, 4.7 GB za single side 5.2 GB, 9.4 GB za double side
mogu se itati samo u DVD-RAM ureajima Panasonic
DVD-RW
viestruki upis do 1000 puta DVR-A05U ureaji narezuju 4.7 GB single side DVD-RW disk kompatibilni za itanje u DVD-ROM ureajima Pioneer
DVD Formati DVD+R
jednom narezivanje (kao CD-R) diskova kapaciteta 4.7 GB kompatibilni za itanje Sony
DVD+RW
viestruki upis (kao CD-RW) kapacitet 4.7 GB
Pregled nekih ureaja i formata koje podravaju
Ureaj Iomega Super DVD Writer Panasonic LF-D521U Pioneer DVR-A06U
Kompatibilni formati DVD-RAM/ DVD-R/ DVD-RW/ DVD+R/ DVD+RW DVD-RAM/ DVD-R/ DVD-RW DVD-R/ DVD-RW/ DVD+R/ DVD+RW DVD-R/ DVD-RW/ DVD+R/ DVD+RW
DVDROM
DVD-R
DVD-RAM
DVD-RW
DVD+R
DVD+RW
Read
Read/Write
Read/Write
Read/Write
Read/ Write
Read/Write
Read
Read/Write
Read/Write
Read/Write
Read
Read
Read
Read/Write
Read/Write
Read/ Write
Read/Write
Sony DRU510A
Read
Read/Write
Read/Write
Read/ Write
Read/Write
DVD formati - za i protiv

Format DVD-ROM Za
kapacitet 4.7GB moe se pristupati preko veine DVD playera
Protiv
nema upisivanja
DVD-R
snimanje na 4.7GB i 9.4GB DVD-R diskove moe se pristupati preko veine DVD playera
jedan korisniki upis podataka

samo pristup preko DVD-RAM ureaja
DVD-RAM
viestruki upis (re-writable) u kapacitetima do 9.4GB
ne moe se pristupati preko veine DVD playera
DVD-RW
moe se upisivati do 1000 puta moe se pristupati preko veine DVD playera
DVD-RW ne radi na starijim DVD player-ima
DVD+R
snimanje na 4.7GB DVD+R diskove moe se pristupati preko veine DVD playera
DVD+RW
snimanje na 4.7GB DVD+RW diskove moe se pristupati preko veine DVD playera
DVD+RW ne radi na starijim DVD player-ima
AS VI SUMARNO
predstavljeni su mediji za skladitenje podataka kod PC raunara HDD, FDD, CD, DVD standardi (IDE, ATA, UDMA, SCSI) povezivanje priprema diska za rad
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as VII:PC PERIFERIJE
SADRAJ ASA
periferije kod PC raunara zvuk modem tastatura mi konektori
ZVUNA KARTICA
odgovorna za zvunu predstavu podataka u raunaru pre je na ploi postojao mali zvunik (beep) slotovi PCI, danas ISA, nekada integrisana ili ne zvuna kartica integrisana na matinoj ploi danas je zadovoljavajue reenje proizvoai Creative Labs Terratec
Istorija zvunih kartica Prvi zvuk na personalnim raunarima je bio bip Sluio kao znak upozorenja Prvu zvunu karticu je ugradio Macinotsh PC je i dalje zahtevao ugradnju odgovarajuih adaptera Tek od 1998 god. kompanija Creative Technology uspostavlja trend povezivanja putem dodatne ulazno/izlazne kartice koja je povezana sa glavnom karticom.
Standardi Pored toga to proizvode zvuk,zvune kartice se i dupliraju kao sprege za CD-ROM ureaj. Dananje zvune kartice podravaju standarde SoundBlaster i General MIDI Snimanje i reprodukovanje digitalnog zvuka se odvija na frekvenciji od 44,1 kHz stereo. To je rezolucija na kojoj se snima CD-Audio
Osnovne komponente zvune kartice
zvuni ip DAC digital to analog converter ADC analog to digital converter ROM memorija prikljuci
zvunici slualice mikrofon joystick
Zvuna kartica
izbor zvune kartice osnovne potrebe specifini zahtevi subwoofer surround system cene Creative Labs Sound Blaster LIVE! 5.1 Creative LIVE! 5.1 oko 40 eura prosena zvuna kartica oko 10 eura da li je mogue sluati muziki cd ako ne postoji zvuna kartica na raunaru?
Izgled zvune kartice
MIDI Musical Instuments Digital Interface Na tritu je od ranih 80-ih Napravljena da obezbedi standardni nain povezivanja muzikih kontrolera MIDI je strujna petlja koja prenosi 8-bitni serijski tok podataka brzinom od 31,25 kiloboda Strujna petlja znai da dva ureaja komuniciraju preko MIDI sprege. On komunicira preko 16 kanala
Uzorkovanje i snimanje Zvuna kartica snima analogni zvuk,i prtvara talasni oblik zvuka u digitalnu informaciju. Proces menjanja analognog zvuka u digitalni poznat je kao digitalizovanje ili uzrokovanje Snimanje zvuka zauzima veliki prostor na disku,jer kvalitet kompakt diska u trajanju od 10 min. zahteva preko 100Mb Savremeni vrsti diskovi i PCI kontroleri podravaju prenos od najmanje 4Mb u sekundi
Unutranjost zvune kartice
Line out
nepojaan signal
Spk (speaker) out

pojaan signal
PCI Audio Pojavili su se od 1996 god. Integrisani su na matinoj ploi ili na kartici u PCI slotu za proiranje Kartice zasnovane na PCI magistrali obezbeuju bolje performanse PCI magistrala moe da bude 10 do 20 puta efikasnija od ISA u obradi zvunih tokova
USB zvuk Napravila ga vajcarska kompanija za proizvodju poluprovodnika Razvila tehnologiju koja e izbaciti zvune kartice u buduim multimedijskim PC sistemima Ova tehnologija nudi smanjenje cene i mogunost promene jaine i ravnotee zvunika u samoj jedinici
MP3 U svet raunara stigla u prvoj polovini 1999 god. Razvijen iz originalnog MPEG standarda MP3-skaraenica za MPEG Audio Layer3 Tri eme za kodovanje koje komprimuju zvune signale MP3 deli spektar frekvencija na 576 frekventivnih opsega i komprimuje svaki opseg pojedinano.
MP3 player
Zvunici
analogni (audio) izlaz subwoofer
imitira basove (jedna kutija) zvuk se iri u obliku koncentrinih krugova treba je postaviti tako da nijedna strana ne bude zaklonjena
surround system sateliti
etiri zvunika plus sabvufer dva ispred, dva iza sluaoca, sabvufer u sredini 2 ili 4 manja zvunika
prikljuak na zvunoj kartici sopstveno napajanje
Zvunici
aktivni zahtevaju napajanje pasivni
Obratite panju na deklarisanu snagu vaih zvunika

odreena snaga zvunika trai odgovarajuu zapreminu zvunika realna snaga PC zvunika je 5 10 W aktivne snage saraund sistem 5.1 deklarisan na 2000W, u stvari daje 45W sinusne (RMS) snage
Zvunici
omoguava povezivanje sa udaljenim raunarima posredstvom telefonske linije re potie od skraenice MOdulator / DEModulator slotovi
MODEM
modem modulie i alje signal, a modem na projemu vri demodulaciju i izdvajanje korisnog signala ISA, nekad PCI, danas
brzina prenosa
1 bod (baud) 1 simbol u sekundi
33.6 kb u sekundi 56 kb u sekundi
obino jedan simbol predstavlja jedan bit
MODEM
paraleno / serijska konverzija pri predaji (slanju) podataka serijsko / paralelna konverzija pri prijemu podataka digitalno / analogna konverzija pri predaji (slanju) podataka analogno / digitalna konverzija pri prijemu podataka
MODEM
UART
paralelno / serijska konverzija Universal Asynchronous Receiver Transmiter 16550A praktino predstavlja komunikacioni port ili COM port
koji je ili integrisan na matinoj ploi, ili je na modemu
Serijska komunikacija
asinhrona
ne postoje sinhronizovani sistemski klokovi sprega ureaja razliitih brzina
brih i sporijih (recimo)
sinhrona
noviji modemi blokovski prenos u strogo odreenim intervalima koji se nadgledaju na oba kraja
Interni ili eksterni modem
interni
napajanje iz PC-ja PCI slot
eksterni
nezavisno napajanje fiziki slobodan serijski port na prednjoj strani svetlee diode za indikaciju statusa modema mogunost iskljuenja bez iskljuenja raunara dodatni prostor
Modemi
softverski modem hardverski modem
sve radi procesor, jeftiniji, danas u proizvodnji ima sopstvenu logiku i hardver, pre nekoliko godina
instalacija i konfiguracija modema... povezuju se preko serijskog porta proizvoai cena:

US Robotics Rockwell
dodatne mogunosti
interni oko 10 eura eksterni skuplji primanje i slanje faksa prenos govora
trend: kablovski modem
Brzina modema
u bps
bits per second (broj bita u sekundi)
Standardi
K56Flex X2 V.90 V.92
56K modemi
iskljuivo digitalne centrale prijem obavezno na 56K tri standarda
K56Flex V90 X2 moraju se koristiti isti standardi na obe strane (jer ovi standardi nisu meusobno kompatibilni)
AT komande
univerzalne komande AT (attention panja: slede komande)
ATZ resetuje modem i sva prethodna podeavanja ATX uitava fabrika podeenja ATX3 ukida ekanje tona slobodnog biranja ATDP impulsno biranje ATDT777777 tonsko biranje (u nastavku se zadaje broj koji se trai)
MI (mouse)
engleski naziv: mouse ulazna hardverska komponenta mehaniki mi
optiki mi
elina kuglica presvuena gumom ili plastikom, koja se rotira pokretanjem mia kretanje se prenosi na dve osovine, jedna po x, druga po y osi raznolikost oblika i dizajna vrlo lako se zaprljaju, potrebno povremeno ienje ne sadre kuglicu LED dioda koja osvetljava povrinu mala digitalna kamera koja fotografie povrinu porede se dobijene slike i time detektuje promena poloaja potpuno zatvoren, nema zaprljanja
MI
broj tastera na mievima danas
jedan (Apple Macintosh) dva (levi primarni, desni sekundarni) tri (u nekim softverima aktiviranje neke funkcije)
toki
senzorske ploe (touchpad)
scroll (vertikalni) dva scroll tokia (po vertikali i horizontali) scroll kao trei taster
kod prenosnih raunara mala, crna, ravna povrina dimenzija 5x5 cm pomeranje prsta preko te povrine izaziva pomeranje kursora na ekranu
Izbor mia
pri izboru obino se ne obraa mnogo panje, mada je korisniku najblii uzima se bilo koji model, obino po izboru prodavca!!! proizvoai Genius Logitech A4 Tech danas se mi povezuje preko PS/2 prikljuka uz svaki kupljeni mi dolazi i disketa sa drajverima za ispravan rad potrebna podloga (pad) za neke modele trend:beini mi
Mievi
A4Tech 4D+ Combo mi sa 4 tastera i duplim scroll tokiem. Omoguava skrolovanje sadraja i po horizontali i po vertikali Loglitch First/Pilot+ odgovor firme na MS IntelliMouse model. Izuzetno prijatan u ruci i lak za rad. Sada se pravi i u verziji za USB port. Logitech Cordless MouseMan Optical poslednja re tehnike u traganju za savrenim Logitech PC miem. Optiki senzor za detekciju pokreta trackball kod koga je kuglica odozgo i direktno se 800dpi rezolucije, kombinovan sa beinom Cordless Mouse je beini model mia vrti bez pomeranja samog ureaja. Pored 3 tastera radio vezom. Ima i taster pod palcem, baterije sa scroll tokiem, pa u radu ne smeta i kuglice, ima takoe 2 scroll tokia traju par meseci... kabl, a pritom radio veza nije osetljiva na prepreke. A4Tech 4D Trackball
Logitech
Logitech Wheel
MouseMan Dual Optical model ima ak dva Mouse Optical model sa optikom CCD nezavisna CCD senzora koja se simultano A4Tech Optical detekcijom pokreta (dakle, bez kuglice), oitavaju. Time je dobijena maximalna mouse pad nije potreban, radi na skoro preciznost u radu, bri odziv i glatkije svakoj podlozi, precizan je i ne GreatEye skrolovanje. proklizava. je optiki mi sa senzorom umesto kuglice, precizan, radi na skoro svakoj podlozi, ne trai odravanje... Ima 2 scrolla i 5 programabilnih tastera, a sve to po vrlo pristupanoj
engleski naziv:keyboard ulazna hardverska komponenta, tanije unos karaktera komunikacija korisnika i raunara osnovni delovi tastature
numerika tastatura funkcijski tasteri alfanumeriki deo
Tastatura
ergonomine tastature
dizajnirane da korisniku olakaju rad i smanje verovatnou povreda usled naprezanja levi i centralni deo tastature su okrenuti blago ka unutra, tamo gde leva i desna ruka provode najvie vremena postoje i noice pomou kojih se prednji deo tastature izdie
grupa specijalnih tastera (vrsta, veliina i dr.) jezika podela tastatura, YU, US i sl. cena: 10 i vie eura trendovi proizvoai
tasteri za internet i multimedijalnu podrku beina tastatura Logitech Samsung A4 Tech
Tastatura
PS/2 prikljuak opet, uzima se bilo koji model, obino po izboru prodavca!!!
Tastature
Cene tastatura i mieva
mogunost gledanja TV na PC-u potreban kvalitetan prijem TV signala PCI slot na matinoj ploi osnovni element TV tuner dodatne funkcionalnosti
remote control teletext funkcija snimanje sadraja na hard disk Pinnacle systems
TV kartica
proizvoai
cena oko 50 eura FM kartice
radio prijemnik posebna komponenta ili kao deo TV kartice
TV kartica Pinnacle
Satelitske kartice
prijem satelitskog signala digitalni satelitski risiver PCI slot na matinoj ploi potreban satelitski tanjir i konvertor, eventulano motor za pokretni sistem
AS VII SUMARNO
predstavljene su periferije kod PC raunara sound blaster
generisanje zvuka modemi tastature mievi ...
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as VIII: OSNOVI UMREAVANJA
Sadraj asa:
uvod u umreavanje, konfiguracije mrea, i topologija mrea.
Mrea: vie nezavisnih raunara koji su meusobno povezani da bi mogli deliti podatke i periferijske ureaje (kao to su, na primer, hard diskovi ili tampai). Kljuna re: deljenje (share). Mogunost deljenja informacija je koncept koji opredeljuje smisao umreavanja.
Na najelementarnijem nivou, mrea se moe posmatrati kao dva raunara povezana kablom, to im omoguava da dele podatke. Sve mree (prostije ili sloenije) vuku poreklo iz ovog prostog koncepta.
Stand alone environment. Jedan raunar: nema deljenja. Moramo tampati na papiru, ili kopirati fajlove na disketu, ili ...
sneakernet
Moemo deliti fajlove i slati dokumenta na tampanje. Umreavanje: koncept povezivanja raunara sa ciljem deljenja resursa.
Razlozi umreavanja:
poveanje efektivnosti iskorienja raunara, i smanjenje trokova.
Ciljevi umreavanja:
deljenje informacija (sharing), deljenje hardversko/softverskih resursa, centralizovana administracija i podrka.
ta je sve mogue deliti:
dokumenta, e-mail poruke, multimedijalne sadraje, tampae, faksove, modeme, CD drajvove, HDD drajvove, ...
Deljenje informacija:
najpopularniji aspekt uvoenja umreavanja (zahtevi: brzo i besplatno), smanjuju se zahtevi za papirnom komunikacijom, poveava se efikasnost poslovanja, komunicira se bre, sa vie korisnika istovremeno.
rasporeivanje sastanaka u Microsoft Outlook-u
Deljenje resursa (hardverskih i softverskih) Stand alone environment: korisnik zahteva sve resurse samo za sebe.
Umreavanje omoguava istovremeno korienje svih umreenih resursa svim korisnicima.
Standardizovanje korienja istih aplikacija:
svi korisnici u mrei koriste iste programe, iste verzije, laka obuka, i lake auriranje podataka.
Centralizovana administracija i podrka:
mnogo je lake upravljanje sistemom (svi raunari se uniformiu: iste aplikacije, ista verzija operativnog sistema, ista podeenja, ...).
Dva glavna tipa mrea: LAN i WAN. Razlika izmeu LAN-a i WAN-a je ta to je LAN ogranien na ui prostor (prostorija, sprat, zgrada) LAN je osnovna gradivna jedinica sloenijih mrea. WAN nema prostornih ogranienja. WAN se sastoji od veeg broja meusobno povezanih LAN-ova.
LAN
WAN
Konfiguracije mrea. Sve mree imaju neke zajednike sastavne (gradivne) elemente:
servere, klijente, medijum, deljene podatke, deljene tampae (i druge periferije), i resurse.
Serveri raunari na kojima se nalaze resursi (koje korisnici dele), Klijenti raunari koji pristupaju resursima na serveru, Medijum nain fizikog povezivanja raunara, Deljeni podaci fajlovi koji se nalaze na serveru i dostupni su klijentima, tampai i resursi svi ureaji na mrei, i
Resursi bilo kakvi servisi ili ureaji (fajlovi, tampai, ...) dostupni za korienje unutar mree.
Mree se dele u dve glavne kategorije:
peer-to-peer mree, i server based mree.
Kriterijumi za izbor tipa mree:
veliina organizacije, zahtevani nivo bezbednosti, vrsta delatnosti, nivo administrativne podrke, intenzitet mrenog saobraaja, zahtevi korisnika, i budet (finansijske mogunosti).
Peer-to-peer mree:
ne postoji server, nema hijerarhije meu korisnicima, svi korisnici (raunari) su jednaki (peer), svaki raunar je istovremeno i klijent i server, i ne postoji administrator odgovoran za rad mree.
Peer-to-peer mree se jo zovu i work groups (to ukazuje na manju grupu ljudi). Pravilo: do 10 raunara. Relativno jednostavne i jeftine (jer se ne kupuju skupi serveri). Jednostavniji operativni sistem (ne kreira se eksplicitno za serversku arhitekturu), i Najee, ne zahteva dodatni softver za pravilno funkcionisanje.
Peer-to-peer mree (implementacija):
sami korisnici su i administratori svojih raunara, sami brinu o bezbednosti svojih podataka, i povezivanje je jednostavno (najee kablovima koji su razvueni u prostoriji).
Kada je peer-to-peer prihvatljiva?
do 10 korisnika, ne postoji poseban (dedicated) server, ne postoje zahtevi za bezbednosu podataka (ili nisu visoki), i organizacija ne planira dinaminiji rast u budunosti (nee biti veih nabavki raunarske opreme ili prijema radne snage).
ta sve treba uzeti u obzir pri odluivanju o peer-to-peer:
Administracija, Deljenje resursa, Zahtevi za serverom, Bezbednost, i Obuka.
Administracija:
kreiranje korisnika i nivoa bezbednosti, dostupnost resursa, odravanja aplikacija i podataka, instalacija (i upgrade) novih aplikacija i verzija operativnog sistema.
Ako ijedan od ovih zahteva postoji, peer-to-peer je neprikladan.
Deljenje resursa:
kod peer-to-peer svi dele resurse na isti nain (nema nikakve hijerarhije ili ogranienja).
Zahtevi za serverom:
svaki raunar koristi najvei deo svojih resursa da opslui svog korisnika (local user), i svaki raunar koristi dodatne resurse (disk ili memorija) da svom korisniku omogui pristup mrei (remote user).
Bezbednost:
teko je napraviti centralizovano upravljanje bezbednou, svodi se na kreiranje individualnih password-a za svakog korisnika.
Ako postoji zahtev za bezbednou, peer-to-peer je neodgovarajue reenje.
Obuka:
korisnici se moraju obuiti i za korienje servera i za korienje klijenta (dupli posao, vea ulaganja).
Kada zahtevi prevaziu mogunosti peerto-peer arhitekture, moramo prei na server-based mree. Dedicated server: to je raunar koji radi samo kao server (i ne koristi se ni kao klijent ni kao radna stanica). Dedicated: server je optimizovan za brzo opsluivanje zahteva od strane klijenata, kao i za bezbedno uvanje podataka. Ovo je danas standardna arhitektura.
Sa porastom mree (broj raunara, zahtevi, ...) namee se primena vie servera (specijalizovanih za pojedine primene). Na ovaj nain se poveava efikasnost korienja mree.
Namenski serveri
File i print serveri.
upravljaju pristupom i upotrebom fajlova i tampaa, generalno, slue za skladitenje podataka i fajlova.
Application serveri.
samo rezultat vaeg upita vam je dostupan (prebacuje se u memoriju vaeg raunara).
Mail serveri.
podaci se, selektivno, prebacuju do klijenta (rade slino kao i application serveri).
Fax serveri. Communication serveri.

kontroliu tok podataka i email poruke izmeu vae mree i mree vaeg provajdera (recimo).
Directory Services serveri.
Server i softver.
Koliko god da je server hardverski moan, praktino je neupotrebljiv bez odgovarajueg operativnog sistema (koji e znati da iskoristi moan hardver). serverski operativni sistemi se i piu sa namenom optimalnog iskorienja serverskog hardvera.
Prednosti serverske arhitekture:
centralno administriranje, bezbednost (jedan korisnik, administrator, diktira pravila pristupa svim ostalim korisnicima u mrei), backup podataka, redundantnost podataka, praktino neogranien broj korisnika, i manji hardverski zahtevi za radne stanice (za konfiguracije klijenata).
TOPOLOGIJA MREA
opisuje nain povezivanja pojedinanih raunara u mreu (kao celinu).
Pod topologijom podrazumevamo osnovni nain izvoenja mree:

kablovi, mrene kartice, ...
Topologija obuhvata:
physical layout design diagram map
Performanse mree zavise od topologije mree. Izbor topologije utie na:
tip opreme za realizaciju mree, kapacitet mree (performanse), proirenje mree, i nain administriranja.
Standardne topologije:
Bus Star (zvezda) Ring (prsten) Mesh
Topologija bus-a.
svi raunari su povezani jednim kablom
Ovo je najjednostavniji i najee korieni nain povezivanja raunara u mreu. Slika na sledeem slajdu prikazuje bus topologiju.
Kako komuniciraju raunari u topologiji bus-a?
svaki raunar ima svoju adresu (jedinstvenu) podaci putuju kablom (u formi elektrinih signala) slanje signala (sending) presluavanje (bounce) terminacija (terminator)
Signale, kroz kabl, oslukuju SVI raunari. Odgovara samo JEDAN, i to onaj koji prepozna svoju adresu. VANO: pod adresom se podrazumeva adresa mrene kartice (koja je jedinstvena).
Performanse zavise od broja prikljuenih raunara. Poto u jednom trenutku samo JEDAN raunar moe da poalje poruku, jasno je da sa porastom broja raunara performanse mree opadaju (bie spor odziv).
Drugi faktori koji utiu na performanse mree:
performanse samih raunara povezanih u mreu, ukupan broj zahteva koji ekaju na izvrenje, vrsta aplikacije, vrsta kablova, rastojanje izmeu raunara, ...
Jedan raunar moe da se nae u dva stanja:
alje poruku drugom(im) raunaru(ima) oslukuje poruke od drugih raunara
Ne moe da uradi (i ne radi) bilo kakav prenos podataka ka (ili od) nekom drugom raunaru u mrei. Stoga, ispad jednog raunara ne utie na rad ostatka mree.
Presluavanje signala (ili smetnje ili bounce) je isto elektrina pojava koja se deava pri prostiranju elektrinih signala kroz kablove koji nisu terminisani. Prosto reeno, dolazi do refleksije signala od krajeva kabla (ukoliko nisu terminisani). Kabl mora biti terminisan.
Terminator (u sutini obian otpornik) slui za terminisanje mree.
terminator se postavlja na OBA kraja kabla (mree) neterminirani krajevi mree su uzrok neispravnog rada mree
Slika na sledeem slajdu prikazuje terminator.
U sluaju prekida kabla (bilo kako, bilo gde) dolazi do prestanka rada mree u topologiji bus-a.
Kako produiti kabl (ili proiriti mreu)?
Kako poveati domet signala?
repeater
Topologija zvezde.
svi kablovi (od pojedinih raunara) se spajaju na jedno mesto (hub)
Signali se terminiu u habu. Slika na sledeem slajdu prikazuje topologiju zvezde.
Topologija zvezde omoguava centralizovanje resursa i upravljanja. Zahteva mnogo kablova (u sluaju veih mrea). Ispadom centralne komponente ispada i cela mrea. Prekidom jednog kabla, mrea nastavlja sa radom.
Topologija prstena (ring).
Svi raunari su povezani jednim kablom u krug. Signali putuju tim kablom kao u petlji (loop). Signali putuju u jednom smeru. Signali prolaze kroz svaki raunar (koji slui i kao repeater).
Na sledeem slajdu je primer za topologiju prstena.
Najee korieni nain prenosa podataka je token passing (token eton). Token je poseban niz bita koji putuje kablom. Ako naie na raunar koji treba da poalje poruku, on mu se pridruuje (raunar kupuje eton). Raunar modifikuje token, ubacuje adresu, podatke i takav token ponovo alje u mreu (odnosno, u krug, na kabl).
Token putuje sve dok odredini raunar ne prepozna svoju adresu. On alje poruku (naravno, kroz token) da je primio poruku. Tek tada, raunar koji je poslao poruku, oslobaa token, koji je na raspolaganju ostalim raunarima.
Kako brzo putuje token?
kabl duine 200 metara, token obie 477376 puta u sekundi.
Topologija mesh.
visok stepen redundanse i raspoloivosti. jedan raunar je povezan sa svim ostalim lanovima mree. postoji vie fizikih puteva za povezivanje pojedinih raunara u mrei. mnogo kablova poveava cenu ovakvih mrea u odnosu na druge topologije
Habovi (hub)
Aktivni
najee korieni regeneriu signal naravno, zahtevaju napajanje
Pasivni
samo povezuju vie kablova u jednu taku i terminiraju
Hibridni
podravaju vie tipova kablova
Primenom haba postajemo otporni na prekid bilo kog pojedinanog kabla.
Varijacije osnovnih topologija Star Bus
Star Ring
Peer-to-peer
BUS TOPOLOGIJA - SUMARNO
ekonomina upotreba kablova jeftini kablovi i jednostavno kabliranje jednostavan sistem
spor odziv sa poveanjem saobraaja teko je izolovati probleme prekid kabla, najee, izaziva prekid rada mree
jednostavno proirivanje
RING TOPOLOGIJA SUMARNO
jednak pristup za sve raunare performanse opstaju i sa porastom broja raunara
kvar jednog raunara utie na sve ostale teko je izolovati probleme rekonfiguracija mree nije jednostavna
STAR TOPOLOGIJA SUMARNO
padom centralne stanice, jednostavna pada i cela mrea proirivost i dodavanje novih raunara mogue je centralizovano administriranje kvar jednog raunara ne utie na ostale
Mesh topologija sumarno
visoka redundantnost
mnogo kablova
visoka raspoloivost jednostavno otkrivanje kvara
skup sistem
AS VIII SUMARNO
topologija (nain realizacije mree) osnovne topologije: bus, star, ring, mesh fizika topologija (kablovi, povezivanje) logika (nain rada, tj. slanja i prijema) karakteristike topologija hibridne topologije
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as IX: OSNOVI MRENIH MEDIJUMA
Sadraj asa:
fiziki aspekti mrea, kablovski sistemi, strukturno kabliranje, i mrene kartice.
Kablovski sistem
Kada su poetkom osamdesetih godina mree personalnih raunara poele masovnije da se koriste, teite njihovog razvoja je uglavnom bilo na hardveru i softveru. Razni proizvoai su iznosili na trite razliita reenja, bazirana na razliitim protokolima, mrenim topologijama, razliitim softverskim reenjima i razliitim nainima fizikog povezivanja kabliranja. U to vreme se kabliranju nije poklanjala vea panja poto se pogreno smatralo da je to dovoljno istraena oblast i da se uvek moe primeniti neko od postojeih reenja.
Iako su prvih godina ovakve mree uglavnom zadovoljavale, tada relativno skromne zahteve korisnika, posle odreenog vremena su ipak poele da pokazuju znaajne slabosti. Pre svega to je bilo pitanje kompatibilnosti. U poetku je izgledalo da je problem samo u aktivnoj opremi, tako da su proizvoai pokuali da ga ree dodatnim mrenim ureajima koji bi omoguavali neku vrstu premoavanja saobraaja sa jedne mree na drugu. Meutim, pokazalo se da problemi kabliranja zadaju mnogo vise glavobolje.
Pre svega, analizom statistikih podataka utvreno je da od svih problema u mrei, oko 70% njih otpada na probleme sa kablovima od ispadanja iz rada pojedinanih radnih stanica i servera, pa do ispadanja veih segmenata ili pak celih mrea zbog trivijalnih problema sa kablovima ili konektorima. Sledei problem je bio nekompatibilnost, koja je vrlo esto drastino ograniavala korisnike u izboru mrene opreme, poto su razliiti tipovi raunarskih mrea koristili razliite kablovske sisteme.
Ukoliko bi korisnici iz nekog razloga eleli da postojei tip mree zamene nekim novim, osim zamene aktivne opreme i moda softvera, bilo je neophodno zameniti ceo kablovski sistem. A kako zamena kablovskog sistema obino podrazumeva znaajne fizike instalaterske radove, buenje zidova, plafona, pomeranje nametaja i sl., korisnici bi tako bili u prilici da nadogradnju mree neposredno osete.
Zbog svega toga se krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina javila ideja da se makar u kabliranju zavede red i definie jedan kablovski sistem koji e moi da koriste svi tipovi raunarskih mrea. U te poslove ubrzo su se ukljuile velike kompanije koje su se do tad iskljuivo bavile telefonijom, donosei sa sobom bogata iskustva u radu sa parinim kablovima i zvezdastim topologijama mree. Tako se na kraju dolo do koncepta sistema Strukturnog kabliranja.
Kablovski sistemi izvedeni po principima Strukturnog kabliranja se odlikuju univerzalnou. Ta univerzalnost se ne odnosi samo na razliite vrste raunarskih mrea, ve i na druge vrste instalacija "slabih struja". Tako se isti kablovski sistem moe koristiti za prenos sledeih vrsta signala:
Telefonski saobraaj u lokalu Interfoni Video (televizija zatvorenog kruga) Signali alarmnih sistema
osim protivpoarnih (moraju posebno)
Signali sistema kontrole pristupa Signali upravljakih sistema LAN mree personalnih raunara Terminalske mree
Prenoenje velikog broja razliitih signala kroz jedan isti tip kablova je mogue zbog toga sto su performanse kablovskog sistema definisane prema potrebama raunarskih mrea, koje za vie redova veliine prevazilaze maksimalne potrebe drugih sistema. Pri tom treba naglasiti da se vei broj pomenutih signala ne prenose kroz iste kablove, ve se posebni signali prenose kroz odvojene kablove istog tipa.
Ovakva reenja su naroito pogodna u novim objektima kod kojih mogu da zamene vie razliitih, odvojenih instalacija, to je praksa u svetu poslednjih godina. U takvim situacijama se postavi jedan kablovski sistem sa velikim brojem linija kojima se pokriva cela zgrada. Linijama se tokom instalacije ne dodeljuju odreene funkcije, ve to uradi sam korisnik na osnovu svojih konkretnih potreba.
Kategorije kablovskih sistema Kablovski sistemi se, po svojim karakteristikama, svrstavaju u odreene kategorije, pri emu su za postojee raunarske mree od interesa:
kategorije 3, 4, 5, 5e, 6 i 7.
Osnovna odrednica kategorije kablovskih sistema je opseg uestanosti na kome instaliran sistem mora da ima odgovarajue karakteristike. Taj opseg je:
za kategoriju 3 do 16 MHz , za kategoriju 4 do 20 MHz , za kategoriju 5 od 0 do 100 MHz, za kategoriju 5e do 170 MHz, za kategoriju 6 do 250 MHz, i za kategoriju 7 do 600 Mhz.
U okviru frekventnog opsega za odreenu kategoriju meri se skup parametara koji moraju da budu vei ili manji od standardom definisanih graninih vrednosti. Sa druge strane, razlika meu pojedinim kategorijama je ne samo u graninim vrednostima, nego i u samim parametrima koji se mere. Tako se kod kategorija 6 i 7 meri znatno vei broj parametara nego kod kategorije 5, jer se smatra da e aplikacije koje budu radile na tako visokim uestanostima imati veoma stroge zahteve.
Kratko o standardima
ISO/IEC 11801 (druga polovina 1995.) EN 50173 (Evropski) ANSI/TIA/EIA-568A (USA)
Svrha donoenja ovakvih standarda je da se definiu topologija i komponente kablovskog sistema u objektu (i izmeu objekata) kao i performanse koje isti treba da zadovolji.
Kablovski sistem treba da bude nezavisan od komunikacionog sistema koji e biti primenjen (telefonija, Ethernet lokalna raunarska mrea, ATM i sl.) treba da podri razliite tehnologije, arhitekture i aplikacije prenos govora, podataka, slika ili kontrolnih signala. Ovi standardi obezbedili su kompatibilnost kod prikljuenja aktivne opreme na kablovski sistem kao i fleksibilnost kod preseljenja itavih slubi u okviru poslovnog objekta ili u sluaju promene tipa aktivne opreme. Univerzalni kablovski sistem korisniku treba da omogui i smanjenje trokova instalacije i odravanja sistema.
Kablovi Veina dananijh mrea koristi razliite vrste kablova kao medijum koji provodi signale od raunara do raunara Postoji velik broj vrsta kablova (u katalozima pojedinih proizvoaa 2200 vrsta kablova)
Tri glavne vrste kablova koji se danas koriste za umreavanje:
koaksijalni kablovi (coaxial) kablovi sa upredenim paricama (oklopljeni i/ili neoklopljeni) TP (twisted pair) optiki kablovi
Koaksijalni kablovi
dugo vremena su dominirali na polju realizacije mrea relativno jeftini lagani fleksibilni (savitljivi) jednostavni za rad
koaksijalni kabl se sastoji od bakarnog provodnika oko koga je postavljena izolacija preko te izolacije je postavljen metalni plat preko metalnog plata je postavljen jo jedan omota
Izgled koaksijalnog kabla
Pod platom podrazumevamo metalnu mreu koja okruuje jedan (ili vie) provodnika Plat (odnosno oklapanje) primenjujemo da bi zatitili signal koji se prenosi od uticaja uma Kablovi koji imaju jedan, folijski, oklop i drugi, metalni, nazivaju se dvostruko oklopljeni kablovi
Postoje i etvorostruko oklopljeni kablovi
imaju dva folijska omotaa i dva metalna primenjuju se u okruenjima gde se oekuje (ili postoji) visok nivo uma (vei od oekivanog)
Kod koaksijalnog kabla signal se prenosi centralnim provodnikom, koji se najee izrauje od bakra Oko bakarnog provodnika postoji omota visoke dielektrine vrstoe Metalni plat (ili omota) deluje kao uzemljenje i titi bakarni provodnik od umova i crosstalk-a
crosstalk je smetnja prouzrokovana signalom iz susednog kabla ili ice jasno je da bakarni provodnik i metalni plat moraju biti meusobno izolovani (tj. ne smeju doi u dodir) spoljni omota se izrauje od gume, teflona ili plastike i okruuje ceo metalni plat
koaksijalni kabl ima dobru otpornost na umove i smetnje od ostalih kablova (mnogo bolju nego parini ili UTP kablovi) umovi i smetnje izazivaju atenuaciju (attenuation) ili slabljenje signala
Slabljenje signala
Obzirom na dobru otpornost na umove i smetnje, koaksijalni kabl je dobar izbor za:
prenos signala na vee udaljenosti omoguava vee brzine prenosa podataka, bez primene dodatne, sofisticirane (i skupe) opreme
Postoje dve vrste koaksijalnih kablova
tanki (thin, thinnet) debeli (thick, thicknet)
Obe vrste imaju primenu u realizaciji mrea Da bi znali kada se koristi koja vrsta kabla, moramo znati i njihove karakteristike
Tanki koaksijalni kabl
prenik 0.64 cm (0.25 ina) savitljiv jednostavan za upotrebu
Povezivanje tankog koaksijalnog kabla direktno na mrenu karticu
Tanki koaksijalnim kablom koristimo
za rastojanja do 185 metara (na veim rastojanjima slabljenja signala su neprihvatljiva)
Modeli tankog koaksijalnog kabla su definisani i standardizovani (kao i njihovi parametri) Standardizovana oznaka im je RG-58 (to je cela familija ovih kablova) i unutranja otpornost im je 50 oma
Glavna razlika izmeu vie vrsta tankih koaksijalnih kablova se odnosi na realizaciju glavnog provodnika
glavni provodnik realizovan jednom bakarnom icom (solid copper) glavni provodnik realizovan kao vie savitljivih provodnika (stranded wire)
Dve vrste izrade tankih koaksijalnih kablova
Oznake i podruja primene tankih koaksijalnih kablova
Debeli koaksijalni kabl
prenik 1.27 cm (0.5 ina)
Naziva se i Standard Ethernet, jer je bio prvi tip kabla koji se koristio ze realizaciju Ethernet arhitekture U poreenju sa tankim kablom, vei je prenik centralnog provodnika, a i, naravno, samog kabla, kao celine
Debeli i tanki koaksijalni kabl
Zbog veeg prenika centralnog provodnika, ova vrsta kablova prenosi signale na vea rastojanja (nego u sluaju tankih kablova)
do 500 metara
Zato se koristi kao kima mree (backbone) na koju se povezuju manji segmenti realizovani tankim koaksijalnim kablom
Transiver (transceiver)
ureaj kojim spajamo, meusobno, debeli i tanki koaksijalni kabl
Transiveri se izrauju za debeli Ethernet i na sebi imaju odgovarajue konektore za prikljuenje tankih koaksijalnih kablova (vampire tap ili piercing tap) Transiver sa mrenom karticom povezujemo odgovarajuim kablom (slika na sledeem slajdu)
Povezivanje debelih i tankih koaksijalnih kablova
Tanki ili debeli koaksijalni kablovi ?
tee je raditi sa debelim kokasijalnim kablovima (tee se savijaju, ...) tanki su jeftiniji, laki za rad i instalaciju debeli kabl je skuplji ali prenosi signale na veu udaljenost
Oprema za rad sa koaksijalnim kablovima
BNC konektor
BNC-T konektor
BNC barrel konektor
BNC terminatori
Zavisno od naina polaganja kokasijalnih kablova, moemo ih podeliti na:
PVC (polyvinyl chloride) kablovi plenum kablovi
PVC je materijal (plastika) od kog je napravljen spoljanji omota kabla PVC kablovi su savitljivi Moemo ih razvlaiti po podu prostorije Meutim: ako se zapale, oslobaaju otrovne gasove !
Plenum su kanalice, odnosno, prostor u zidu prostorije, ili tavanici, kroz koji provlaimo kablove To mogu biti i ventilacioni kanali Treba voditi rauna da, ako doe do zapaljenja kablova poloenih u tom prostoru, dim moe ui u radne prostorije Prema tome, ventilacione kanale treba izbegavati !
Kablovi koju su oznaeni kao plenum grade su napravljeni od materijala koji su otporni na vatru (ili ne oslobaaju otrovne gasove prilikom, eventualnog, zapaljenja) Mnogo su, naravno, skuplji od PVC kablova Manje su savitljiviji od PVC kablova
Polaganje plenum grade i PVC kablova
Kada uzimamo u obzir koaksijalni kabl (za realizaciju oienja mree)? Kada prenosimo:
glas, sliku i/ili sline podatke
Kada aljemo:
podatke na daljine koje su vee nego to je mogue sa jeftinijim kablovima
Kada nudimo:
poznatu tehnologiju sa prihvatljivim nivoom bezbednosti podataka
Kablovi sa upredenim paricama (TP) Parica (pair)
dve (par) ice
Upredena parica (twisted pair)

dve ice umotane jedna oko druge
Bez omotaa (plata)

UTP (Unsielded Twisted Pair)
Sa omotaem
STP (Shielded Twisted Pair)
Neoklopljeni i oklopljeni parini kablovi
UTP kablovi (10BaseT specifikacija) su danas najpopularniji i najee korieni kablovi za realizaciju LAN mrea
maksimalna duina jednog segmenta je 100 metara definisan je broj uplitanja po jedinici duine za svaku vrstu ovih kablova
Korieni kao PTT kablovi
UTP kabl
Standard 568A, donet od EIA/TIA, razlikuje pet kategorija UTP kablova
KAT 1: standardni PTT kabl
mogu prenos glasa, ali ne i podataka dominantan do 1983 godine
KAT 2: prenos podataka do 4 Mbps

ima etiri bakarne parice


Jedan od razloga popularnosti UTP kablova je, i taj, to veina objekata ima ve razvuene i postavljene UTP kablove za telefonske linije Uvek se ostavlja i odreena rezerva kablova Ako postojei kablovi zadovoljavaju vae potrebe za prenosom podataka, moete ih iskoristiti. Time znaajno smanjujete trokove realizacije mree
Jedan od moguih izvora problema je tzv. crosstalk
uticaj signala sa jedne linije, na signal sa druge linije
to je vei broj uplitanja parica po jedinici duine, vei je i stepen zatite od crosstalka
Crosstalk
Oklopljeni TP kablovi (STP)
imaju metalni plat (ili foliju) koja oklapa sve parice u kablu tavie, folija postoji i oko svake parice pojedinano time se dobija visok nivo zatite od smetnji, uma, crosstalk-a, ...
STP kabl
Komponente za rad sa TP (parinim) kablovima
za povezivanje sa raunarom koriste RJ45 konektor slinog je oblika (samo vei) u odnosu na standardni telefonski konektor RJ-11 RJ-45 ima etiri parice RJ-11 ima dve parice RJ-45 (kao iri) ne moe da se postavi u utinicu za RJ-11
RJ-45 konektor i odgovarajua utinica
Distribucioni rekovi i police
dobar nain organizacije veih mrea (sa vie povezivanja) tednja raspoloivog prostora za proirenje postojeeg kapaciteta mree brzine do 100 Mbps RJ-45 utinice koje se montiraju na zid olakavaju rad
Ekspanzioni paneli Zidne utinice
Kablovi sa utinicama na oba kraja
Oprema koja se koristi za realizaciju mrea UTP kablovima
Kada realizujemo mreu TP kablovima?
postoje finansijska ogranienja jednostavna instalacija sa jednostavnim prikljuenjem raunara
Kada ne realizujemo mreu TP kablovima?

postoji zahtev za visokim nivoom bezbednosti podataka postoji zahtev za velikim brzinama prenosa podataka na velika rastojanja
U kablovskim sistemima sa bakarnim kablovima se koriste dva tipa oienja:
EIA/TIA T-568A EIA/TIA T-568B
po kojima se vri povezivanje instalacionog kabla sa pinovima RJ-45 konektora.
T-568A
1 zelena 2 zeleno/bela 3 narandasta 4 plava
1 2 3 4 5 6 7 8
5 plavo/bela 6 narandasto/bela 7 braon 8 braon/bela
RJ-45 konektor
T-568B
1 narandasto/bela 2 narandasta 3 zeleno/bela 4 plava
1 2 3 4 5 6 7 8
5 plavo/bela 6 zelena 7 braon 8 braon/bela
RJ-45 konektor
Optiki kablovi Signali se prenose u formi modulisane svetlosti Nema elektrine struje Nemogue je prislukivanje Visok nivo zatite podataka u prenosu Visoke brzine prenosa Velike koliine podataka Velika rastojanja
Optiki kabl se sastoji od izuzetno tankog staklenog cilindra (provodnika) koji se naziva jezgro jezgro je okrueno koncentrinim staklenim slojem koje se naziva presvlaka Stakleni cilindar prenosi signal samo u jednom smeru Znai, kabl se uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotaima:
jedno vlakno za predaju signala drugo vlakno za prijem signala
Svako vlakno je obmotano slojem plastike
dodaju se i vlakna koja obezbeuju vrstinu
I sami kablovi su presvueni zatitnim slojem plastike Optiki kablovi se razlikuju:

po broju vlakana koja se nalaze u njima po preniku vlakana 62,5/125 m i 50/125 m.
Optiki kablovi
Brzine
do 1Gbps
Kada primenjujemo optike kablove?

zahtev
visoka brzina prenosa velike daljine visok nivo bezbednosti podataka
Ne primenjujemo ih
kada imamo ograniena finansijska sredstva kada nemamo kadrove obuene za rad sa optikim kablovima
Prenos signala Postoje dve osnovne tehnike
prenos u osnovnom opsegu (baseband) irokopojasni prenos (broadband)
Prenos u osnovnom opsegu
signali se prenose u jednom digatalnom kanalu u formi impulsa elektrine struje ili svetlosti ceo kapacitet kanal se koristi za prenos samo jednog (jedinog) digitalnog signala kae se da digitalni signal koristi ceo propusni (bandwidth) opseg medijuma (kabla) termin propusni opseg se odnosi brzinu prenosa, na kapacitet prenosa i izraava se u bitima u sekundi (bps)
Prenos signala u osnovnom opsegu
Jasno, ako je kabl dugaak, dolazi do distorzije ili izoblienja signala do neprihvatljivog nivoa Moraju se koristiti ripiteri za obnavljanje i pojaavanje signala
iroko pojasni prenos Koriste se analogni signali i frekvencijski opsezi Signali putuju kao elektromagnetni ili optiki talasi Put signala je uvek u jednom smeru
irokopojasni prenos signala
Ako postoji dovoljan frekvencijski opseg, mogue je istovremeno prenositi vie razliitih signala
recimo, kablovska televizija i prenos podataka
Moraju se koristiti pojaivai za analogne signale
Signali putuju u jednom smeru
moraju postojati dva puta (predaja i prijem) opseg frekvencija se podeli na dva (imamo jedan fiziki kabl):
jedan opseg slui za predaju drugi opseg slui za prijem
imamo dva (fizika) kabla

svaki ureaj u mrei se prikljuuje na dva kabla
Naini prenosa SIMPLEX
podaci putuju samo u jednom smeru tipian primer:
TV, radio
poiljalac nema uvid u mogue greke tokom prenosa ne zna ta je primalac primio
Televizija primer simplex komunikacije
HALF DUPLEX
podaci putuju u dva smera ali ne istovremeno primer: kratkotalasni radio ili tokivoki primer: modem primer: surfovanje na WEB-u
aljemo zahtev serveru ekamo na odgovor
TOKIVOKI primer halfduplex komunikacije
FULL DUPLEX
podaci putuju u oba smera istovremeno primer: telefon ako koristite modem za full duplex, trebae vam:
dva modema dve telefonske linije
Telefon primer full duplex veze
Mene kartice Interfejs izmeu kablova i raunara Skraeno: NIC
Network Interface cards
Uloga mrene kartice
priprema podatak iz raunara za prenos mrenim kablom slanje podataka drugim raunarima upravljanje tokom podataka izmeu raunara i kablovskog sistema prijem podataka sa kabla i prevoenje u format razumljiv za procesor.
NIC sadri hardware i firmware (software koji se nalazi u nekoj vrsti ROM memorije na ploi) neophodan za implementaciju funkcija na nivou Logical Link Control i Media Access Control funkcija u data-link lejeru OSI referentnog modela
Priprema podataka
paralelno/serijski konvertor (pri predaji) serijsko/paralelni konvertor (pri prijemu)
Du mrenih kablova podaci putuju serijski (bit po bit)
Paralelno serijsko pretvaranje pomou NIC-a
Adresa mrene kartice
IEEE dodeljuje blok adresa svakom proizvoau mrenih kartica svaka mrena kartica ima jedinstvenu adresu adresa je fiksna i nalazi se u firmware-u kartice
Slanje i kontrola prenosa podataka
maksimalna veliina podataka koje e se prenositi vremenski intervali izmeu slanja podataka vreme ekanja na potvrdu koliko podataka moe svaka kartica da pamti pre nego doe do overflow-a brzina prenosa podataka
Konfigurisanje mrenih kartica
da bi komunicirala sa CPU-om kartica moe da koristi mehanizme:
prekida (IRQ) DMA
kartica moe da ima:

I/O adresu adresu u RAM-u
DMA
podaci sa NIC-a putuju u/od RAM(a) bez uea procesora
Shared adapter memory

memorija na NIC-u koja se deli sa raunarom (raunar je vidi kao deo sistemskog RAM-a)
Shared system memory

NIC zauzima deo RAM-a i koristi za svoje svrhe
Bus mastering
NIC preuzima kontrolu nad bus-om i komunicira direktno sa sistemskim RAMom Postiu se velika ubrzanja ovakve kartice su skuplje podiu performanse mree izmeu 20 i 70 procenata EISA, Micro Channel, i PCI nude kartice sa bus mastering-om
RAM buffering
brzine prenosa su takve da NIC, najee, ne moe da odmah alje podatke ka CPU Zato se postavljaju RAM ipovi na NIC-u koji slue kao bafer poveava performanse
On-board microprocessor
High klasa NIC-va najvee performanse paralelan trad sa CPU-om na ploi
Posebne vrste NIC-ova
wireless fiberoptic NIC remote boot PROMs
Beine mree
LAN extended LAN mobilne mree (mobile computing)
Beini LAN
NIC za beini prenos u svakom raunaru transiveri (access point)
beino povezivanje raunara sa nekim, ve umreenim, LAN-om primer na sledeem slajdu
Beino povezivanje jednog raunara na postojei LAN
Tehnike beinog prenosa
infracrvena laser radio prenos u uem opsegu (jedna frekvencija) radio prenos u irem opsegu (spread spectrum)
Infracrvena koristi snop svetlosti do 10 Mbps Mogue realizacije Line-of-sight networks
Scatter infrared networks Reflective networks
optika vidljivost izmeu predaje i prijema ne zahteva optiku vidljivost (do 30 m)
Broadband optical telepoint
poruke se alju u zbirno mesto, gde dolazi do refleksije prema svim raunarima. kombinacija as irokopojasnim LAN-om bolje performanse
Laser
slino kao i infracrvena direktna vidljivost
Radio prenos u uem opsegu
predajnik i prijemnik rade na istoj frekvenciji do 3000 m relativno sporo do 4.8 Mbps
Radio prenos u irem opsegu
opseg frekvencija (a ne jedna) frekvence se dele na kanale (hops) adapter dinamiki menja kanale (hoping) svi raunari u mrei su sinhronizovani sa menjanjem kanala (hoping) najbolja zatita podataka
samo oni koji uestvuju u mrei znaju kakva je dinamika i tajming hoping-a
Radio prenos u irem opsegu
tipine brzine 250 Kbps maksimalno do 4 Mbps domet
3.22 km napolju 244 m u zatvorenom prostoru
Extended LAN
koriste beine brideve za deino spajanje dva LAN-a
Extended LAN
Mobilne mree
koriste tehnike
Packet-radio communication. Cellular networks. Satellite stations.
Packet radio communication
poruka se deli na pakete svaki paket sadri
adresu sorsa (predajnika) adresu odredita (prijemnika) podatke za korekciju greaka pri prenosu
Celular networks
koriste mobilnu telefoniju, tj. mobilne mree za prenos glasa podaci se prenose u intervalima kada je mrea slobodna (tj. ne prenosi glas)
Satellite stations
mikrotalasna tehnologija dva radio transivera
predajnik prijemnik
dve direkcione (usmerene) antene

meusobno usmerene postavljaju se na visoke kote, da ne bi dolazilo do blokiranja prenosa signala
AS IX SUMARNO predstavljeni su:
koncept i potreba strukturnog kabliranja, kablovi za realizaciju mrea
vrste, karakteristike
mrene kartice (NIC) beine mree
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as X: MRENE ARHITEKTURE
Sadraj asa:
metodi pristupa (access methods), slanje podataka u mrei, i osnovne mrene arhitekture:
Ethernet Token ring
Metodi pristupa podacima u mrei (Access Methods)
du jednog medijuma mora postojati jedan (zajedniki) metod pristupa samo jedan raunar iz cele mree moe zauzeti kabl (medijum) ako dva raunara istovremeno pokuavaju da pristupe nekom resursu preko medijuma dolazi do kolizije (sudara)
Ilustracija kolizije (sudara) pri istovremenom pristupu medijumu dva raunara
Metodi pristupa
CSMA (sa CD ili CA) Token passing Demand prority
CSMA / CD
Carrier-Sense Multiple Access / Colision Detection svaki raunar (bio klijent ili server) u mrei proverava medijum da li je slobodan za slanje podataka
samo kada je medijum slobodan moe doi do slanja podataka
na sledeim ilustracijama je prikazan ovaj metod pristupa
Ilustracija za CSMA/CD metod pristupa
samo onda kada je medijum slobodan raunar moe zapoeti slanje podataka kada podaci stignu na odredite i medijum ponovo postane slobodan, moe doi do ponovnog slanja podataka ako dva raunara istovremeno pokuaju da zauzmu medijum, doi e do sudara (colision)
kada doe do sudara (kolizije)
raunari se povlae prestaju sa slanjem signala za jedan odreeni vremenski period po isteku tog vremenskog perioda ponovo pokuavaju sa slanjem svaki raunar odreuje za sebe duinu vremenskog intervala: time se titimo od mogunosti ponovnog sudara
zbog sudara postoje i ogranienja na duinu mrea koje koriste CSMA/CD
2500 m oslukivanje kabla (sense) na ovim daljinama je neefikasno doi e do kolizije koja se ne moe detektovati i
doi e do gubitka podataka
contention method
metod takmienja raunari se takmie za medijum
dananji CSMA su toliko brzi tako da korisnik ne osea da koristi metod takmienja (koji podrazumeva i ekanje)
ogranienja CSMA/CD
sa brojem raunara raste i intenzitet saobraaja u mrei raste i broj sudara dolazi do usporavanja mrenog saobraaja vrsta aplikacije
database aplikacije uzrokuju poveanje intenziteta mrenog saobraaja
CSMA/CA (Colision Avoidance)
izbegavanje kolizije alje se poruka o nameri slanja svim ostalim raunarima u mrei
takva (broadcast) poruka dodatno optereuje mreni saobraaj
Token passing
kruna topologija poseban paket
token putuje u krug ko eli da alje, mora da saeka da do njega stigne slobodan token kada jedan raunar zauzme token, ostali moraju da ekaju da se isti oslobodi
Ilustracija uz token passing metod pristupa
poto samo jedan raunar moe da zauzme token
znai da nema sudara, i nema zaguenja mrenog saobraaja (zbog, eventualnog poveanja broja raunara u mrei)
Demand priority
nov metod projektovan za 100-Mbps Ethernet 100VG AnyLAN IEEE 802.12 ripiteri (repeater) pojam krajnjeg vora (end node) raunar bridge router switch
ripiteri upravljaju opsluivanjem zahteva koji stiu od krajnjih vorova primenom round-robin algoritma ripiteri, dakle, kontroliu tok saobraaja u mrei
Demand priority metod pristupa - ilustracija
ako doe do sudara
metodom prioriteta pokuavamo da razreimo ko ima prednost
dakle, ne odustaju oba uesnika, nego odbijamo zahtev uesnika sa manjim prioritetom uvek se prvo opsluuje zahtev veeg prioriteta ako dou dva istovremena zahteva istog prioriteta oni se opsluuju
naizmenino
primenom ovog metoda pristupa raunari mogu istovremeno i slati i primati podatke
koriste se 4 parice kroz svaku paricu se podaci alju / primaju na 25MHz
u saobraaju uestvuju
poiljalac (sender) hab (hub) primalac (destination) manja je guva nego u sluaju CSMA/CD hab zna adresu svakog vora svaki hab (demand priority) je nadlean samo za krajnje vorove, i ripitere direktno nakaene na njega
Karakteristike razliitih metoda pristupa
Slanje podataka kroz medijum
podaci ne putuju kao niz (stream) nula i jedinica podaci se pakuju u pakete (packets)
manje veliine
u pakete se upisuju informacije neophodne za pravilno komuniciranje
zato mali paketi, a ne veliki fajlovi
dolo bi do zaguenja mree svi ostali bi ekali dugo
dok se ne zavri prenos velike koliine fajlova
ne bismo imali erovanje

ve monopolisanje
u sluaju greke u prenosu

morali bi da ponovimo slanje cele koliine podataka
Deljenje poruka na manje celine (pakete)
u pakete se ubacuju dodatni podaci, koji omoguavaju da se
originalni podaci alju u manjim koliinama (delovima) na odreditu pravilno restauriraju originalni podaci lako proverava greka u prenosu
od ega se paket sastoji?
adresa poiljaoca sami podaci koji se prenose adresa primaoca uputstva mernim ureajima kako da prenesu podatke kroz mreu uputstva primaocu kako da povee paket sa ostalim primljenim paketima da bi se restaurirala cela poruka informacije neophodne za proveru greke prilikom prenosa
Struktura paketa podataka pri prenosu
header (zaglavlje)
znak upozorenja (indikator) prenosa: paket se prenosi mreom adresu poiljaoca adresu primaoca informacije za sinhronizaciju prenosa
podaci
ono to se stvarno prenosi (tzv. korisni deo poruke) razliita duina
od 512 bajta do 4KB
u sluaju prenosa veih koliina podataka, delimo ih u pakete od 4KB ili manje potrebno je mnogo paketa da se prenese ceo fajl
trailer (rep)
zavisi od protokola deo za detekciju greke prilikom prenosa CRC - cyclical redundancy check to je broj koji se generie odreenim matematikim algoritmima kada paket stigne na odredite jo jednom se srauna isti algoritam ako je rezultat oba izraunavanja isti, nije bilo greke u prenosu ako nije, dolo je do greke i prenos se ponavlja
primer
tampanje velikog fajla na mrenom tampau
koji je povezan na print server
Raunar iz mree uspostavlja vezu sa print serverom
Poruka se deli na manje pakete
Svi raunari oslukuju ne bi li prepoznali svoju adresu
Ciljni raunar (print server) je prepoznao svoju adresu
Restauracija originalne poruke na odreditu
Ethernet standard
Ethernet je LAN (Local Area Network) tehnologija koja obezbeuje prenos informacija izmeu raunara brzinom od 10 i 100 miliona bita u sekundi (Mbps). Trenutno najrasprostranjenija verzija Ethernet tehnologije je 10 Mb/s TP (Twisted Pair). Ethernet obuhvata originalni sistem sa debelim koaksijalnim kablom, kao i tanki koaksijalni, sistem sa upredenim paricama (TP) i fiber-optiku (FO). Najnoviji Ethernet standard definie Fast-Ethernet preko TP i FO kabliranja.
Razvoj
Ethernet je stvorio Dr. Robert M. Metcalfe u Xerox-ovom razvojnom centru u Palo Alto-u tokom 70-ih. Dizajniran je tako da podri razvoj "kancelarije budunosti" koja je sadrala jedan od prvih personalnih raunara Xerox Alto. Prvi Ethernet sistemi pod nazivom "eksperimentalni Ethernet" su radili na priblino 3 Mbps. Specifikaciju Ethernet-a je objavio konzorcijum DEC-Intel-Xerox (DIX) 1980. Time je Ethernet postao otvoren sistem sa brzinom prenosa od 10 Mbps. Ethernet tehnologija je zatim standardizovana kao IEEE standard 802.
Prva publikacija IEEE standarda je objavljena 1985. pod naslovom "IEEE 802.3 Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD) Access Method and Physical Layer Specifications." Nadalje je standard prihvaen i od ISO organizacije. IEEE standard definie "Ethernet" sistem baziran na originalnoj DIX tehnologiji. Sva Ethernet oprema posle 1985. se pravi prema IEEE 802.3 standardu. Taan naziv je IEEE 802.3 CSMA/CD.
Elementi
fiziki medijum koji prenosi Ethernet signale izmeu raunara, skup pravila kontrole pristupa mediju za svaki Ethernet interfejs, ethernet ram koji sadri standardizovani set bita koji prenose podatke kroz sistem
rad etherneta
Svaki raunar sa Ethernet adapterom (mrena stanica) radi nezavisno od drugih stanica na mrei: nema centralnog kontrolera. Sve stanice prikljuene na Ethernet dele sistem i signalizacije. Da bi poslala podatke stanica prvo oslukuje kanal, i kada je slobodan stanica prenosi podatke u formi Ethernet rama ili paketa. Posle svakog prenosa paketa, sve stanice moraju podjednako da se kvalifikuju za pravo sledeeg prenosa. Ovo obezbeuje da je pristup mrenom kanalu fer i da ni jedna mrena stanica ne blokira druge stanice.
Pristup deljenom kanalu je odreen kontrolom pristupa medijumu (MAC) unutar Ethernet interfejsa u svakoj stanici. MAC mehanizam je baziran na sistemu pod nazivom: Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection (CSMA/CD).
Kolizija
Ako se desi da vie stanica prenosi po Ethernet kanalu u istom trenutku, tada kaemo da se signali sudaraju. Stanice detektuju ovakav dogaaj i istog trenutka menjaju svoj vremenski raspored prenosa koristei specijalni algoritam. Kao deo algoritma, stanice biraju sluajan period vremena posle koga pokuavaju da ponove prenos, ime se spreava ciklino izlaenje na kanal.
Kolizije dobro ili loe
"Kolizija" je ne ba sreno izabran termin za nain kontrole pristupa medijumu, jer zvui kao da se neto "loe" dogodilo i time dovodi ljude u poziciju da misle da su kolizije indikacija pogrenog rada mree. Istina je da su kolizije potpuno normalni i oekivani dogaaji na Ethernet-u i prosto reeno - indiciraju da CSMA/CD protokol radi. Kako se dodaje jo mrenih stanica, tako raste i broj kolizija kao normalan nain rada Ethernet sistema.
Koliko se eka ?
Dizajn sistema obezbeuje da se veina kolizija na Ethernet-u koji nije preoptereen razreava u mikrosekundama. Normalna kolizija ne izaziva gubitak podataka. U sluaju kolizije Ethernet eka neki broj mikrosekundi i tada automatski ponavlja prenos podataka. Na mreama sa velikim optereenjem moe se desiti da doe do viestrukih kolizija prilikom pokuaja prenosa paketa. Ovo je normalno ponaanje i stanice u tom sluaju poinju da proiruju svoj niz vremena ekanja koji biraju po sluajnom principu.
ne ekamo beskonano dugo !
ponovljene kolizije za dati paket indiciraju zauzetu mreu poveanje vremena ekanja obezbeuje stanicama automatski metod za prilagoenje prometu na mrei tek posle 16 uzastopnih bezuspenih pokuaja (kolizija) stanica odbacuje Ethernet paket ovo se deava ako je kanal trajno preoptereen ili fiziki prekinut.
metod najboljeg pokuaja
ovo nas dovodi do interesantne take, koja znai da Ethernet kao i druge mrene tehnologije, radi po principu "najboljeg pokuaja da bi se kompleksnost i cena LAN mree zadrala na razumnom nivou, ne daje se garancija pouzdanosti prenosa iako se nivo greaka pri prenosu LAN kanala paljivo projektuje, greke ipak nastaju.
korekcija greke
do gubitka paketa moe doi, na primer usled impulsne elektrine smetnje ili usled dugotrajnog preoptereenja LAN mree bez obzira na tehnologiju, ni jedna LAN mrea nije savrena, zbog ega se korekcija greaka obavlja unutar protokola viih slojeva mrenog softvera vii protokoli obezbeuju da se prenos podataka korektno obavlja pouzdani prenos se postie uvoenjem brojeva sekvenci i potvrdom prijema u okviru viih protokola.
Osobine Ethernet standarda
Struktura Ethernet paketa
preamble
poetak paketa
destination (odredite)
primalac
source (izvor)
predajnik
type
identifikacija network lejer protokola (IP, IPX)
CRC
za detekciju greke
Ethernet 10Base-T
brzinu prenosa od 10 Mb/s i topologiju zvezde opisuje standard IEEE 802.3i, poznatiji kao 10Base-T, odnosno Ethernet preko upredenih parica ovaj tip mree karakteriu maksimalna udaljenost od 100 metara od raunara u mrei do vie-portnog koncentratora - ureaja koji vri pojaanje prispelog signala i njegovo slanje preko svojih portova ostalim uesnicima u mrei Osnova Ethernet mree je protokol koji kontrolie pristup medijumu - CSMA/CD - Carrier Sense Multiple Access / Collision Detection, po kome svaka stanica "oslukuje" saobraaj po mrei i kada ima spreman paket za slanje, a u odreenom vremenskom intervalu nije bilo saobraaja, alje paket na medijum koji dele uesnici u mrei
Ukoliko u istom trenutku i neka druga stanica pokua da alje paket, dolazi do kolizije tih paketa, o emu oslukujui medijum, saznaju svi uesnici u mrei, a stanice koje su izazvale koliziju, prekidaju sa slanjem i prema definisanom algoritmu, kasnije ponovo pokuavaju slanje istog paketa.
Fast Ethernet 100Base-TX
za komunikaciju sa serverima koji treba da opslue vei broj klijenata, a sve ee i radnim stanicama u lokalnoj raunarskoj mrei potrebno je obezbediti veu brzinu prenosa podataka preko upredenih bakarnih parica kategorije 5 100 Mb/s ova komunikacija je definisana standardom IEEE 802.3u, poznatijim kao Fast Ethernet, odn. 100Base-TX ovaj tip mree ima ista ogranienja i nain pristupa medijumu kao i prethodno opisani Ethernet
jedina bitne razlike su to je brzina prenosa podataka kroz mreu 10 puta vea i to je udaljenost meusobno povezanih pojaavaa ograniena na 5 metara.
FastEthernet 100Base-FX
komunikacija izmeu udaljene aktivne opreme, odnosno udaljenih segmenata raunarske mree, koja se odvija preko optikih kablova, takoe se u najveem broju mrea odvija brzinom 100 Mb/s ova komunikacija je definisana standardom IEEE 802.3u, odn. 100BaseFX.
Ethernet specifikacije IEEE802.3
Token ring
start delimiter access control frame control destination address source address information (data) frame-check end delimiter frame status
struktura okvira
start delimiter
poetak okvira (frame)
access control
prioritet i vrsta token okvir ili data okvir
frame control
metod pristupa medijumu
destination address
adresa primaoca
source address
adresa poiljoca
information (data)
podaci za prenos
frame-check
CRC
end delimiter
kraj okvira
frame status
status okvira
IEEE specifikacije za token ring arhitekturu
AS X SUMARNO predstavljeni su:
metodi pristupa podacima u mrei: CSMA/CD i CSMA/CA token passing demand priority naini slanja podataka kroz mreu osnovne mrene arhitekture Ethernet Token ring

Kurs Za PC Servisere

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Kurs Za PC Servisere

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

KURS ZA PC SERVISERE

mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in. milovan@link.co.yu as I: UVOD

PC=HARDVER plus SOFTVER

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

Analitika maina (Charles Babbage)

Charles Babbage i Ada Byron

fon Nojman i ENIAC raunar

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

G D p - kanalni MOSFET (PMOS)

G - Gate D - Drain S - Source

n - kanalni MOSFET (NMOS)

n kanalni elektroni nosioci naelektrisanja p kanalni pozitvini joni nosioci naelektrisanja

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

1982 god. 80286, 150000 tranzistora 10 miliona PC raunara 1983god. u USA

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

Intel intenzivira rad sa 4004

Marsiano Hoff (Intel-ov inenjer)

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

MSI (Medium Scale Integration)

LSI (Large Scale Integration)

VLSI (Very Large Scale Integration)

ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA

BINARNI JEZIK - BROJ BITA

BINARNI JEZIK - KAPACITETI

frekvencij a takta (MHz)

4.7-10 12-25 12-20 25-50 60-66 233-400 5001000

ALAT U UEM SMISLU REI

sledei slajdovi ilustruju serviserski alat

Osnovni komplet alata za PC servisere

Delovi alata PC servisera

Deo alata za PC servisere - multimetar

Osnovni delovi PC raunara

Konektori za napajanje kod AT formata

Pogledajte sliku na sledeem slajdu

Konektor za napajanje kod ATX formata

MCH AGP zvuk ATA100 PCI BIOS PCH USB2.0

ematski prikaz matine ploe

Matina ploa u ATX formatu

ZIF (Zero Insertion Force) kuite

Postavljanje procesora u ZIF podnoje (Socket 7)

Postavljanje procesora reperi

Postavljanje procesora reperi

SIMM modul u 30-pinskom kuitu

SIMM modul u 70-pinskom kuitu

Postavljanje SIMM modula

EISA (Enhanced ISA)

Izgled 8-bitnog ISA konektora

Izgled 16-bitnog ISA konektora

Modem u ISA formatu

Modem u PCI formatu

kao i SATA ili USB

podrava tzv. multi drop arhitekturu pogledajte naredne slajdove

ematski prikaz PCI Express arhitekture

ematski prikaz uloge switch-a u PCI Express povezivanju

Izgled PCI Express slotova

x16 PCI Express slot

x1 PCI Express slot

danas najvei broj kvalitetnih ploa ima integrisanu zvunu karticu