Вы находитесь на странице: 1из 13

GAJENJE LENIKA GAJENJE LENIKA Pored viestruke i velike privredne vrednosti lenika, treba istai da u Srbiji postoji grub

raskorak izmeu stvarnih potreba za plodovima ove vone vrste i stanja te proizvodnje, bez obzira na postojanje mogunosti da se oni proizvode u znatno veoj meri, zahvaljujui pre svega pogodnostima agroekolokih uslova nae zemlje. Mnogobrojni su i raznovrsni inioci koji su doprineli ovakvom tretmanu i nezainteresovanosti naih proizvoaa za lesku. Sistematskom istraivanju ove vone vrste u nas posveena je relativno skromna panja, to se ne bi moglo rei za druge zemlje u svetu koje imaju povoljne uslove za njeno gajenje, kao ni za druge vone vrste. Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvoenje u proizvodnju i podizanje veih plantanih zasada, iako postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u naoj zemlji. Leska se dugo smatrala samo umskom vrstom i kada se poela gajiti kao kultura nije joj se poklanjala potrebna paznja. Bez strunog pristupa gajenju leske nema uspene i rentabilne proizvodnje, to podrazumeva i primenu savremenih agro i pomotehnikih mera. Lako razmnoavanje vegetativnim putem, povoljni prirodni uslovi treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantanih zasada na znatno veim povrinama, kako bi naa zemlja uvoz supstituisala izvozom, a leska dala svoj doprinos poveanju standarda i obezbeenju egzistencije veeg broja ljudi. Meutim, neadekvatne fitotehnicke mere, koje su do sada primenjivane ili bolje rei malo ta se primenjivalo, onemoguavaju intenzifikaciju proizvodnje ove veoma znaajne vone vrste. Leska predstavlja vrlo znaajnu vrstu jezgrastog voa iji su plodovi vrlo cenjeni na domaem i svetskom tristu. Jezgra lenika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao to su ulja, belanevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Sadraj ulja u jezgri lenika kree se od 55% do 72%, belanevina 12% do 22%, ugljenih hidrata oko 14%, ecera od 2% do 10%, vode 5,8% i mineralnih materija od1,8%d 3%. Velika nutriciona i dijetoterapeutska vrednost jezgre lenika omoguuje stalan porast potranje i potronje od strane konditorske industrije, koja je i najvei potroa, tako da ona danas postaje sve znaajniji predmet meunarodne trgovine. Manja koliina plodova koristi se i za stonu potronju. Pored ishrane plodovi nalaze iroku primenu i u kozmetikoj i farmaceutskoj industriji. Nizak sadraj vode u jezgri, koja je zatiena ljuskom, omoguuje znatno bolje i due uvanje plodova od plodova drugih vonih vrsta. Tolerantnost prema agroekolokim uslovima, rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tritu uticali su da leska u glavnim proizakim zemljama pree iz ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju. Vrednost oljutenog lenika (jezgra) na svetskoj berzi iznosi 7,8 kg, u poslednjih 10 godina cena je samo jednom imala promenu i to 2005. godine, kada se cena sa 5,5 (najnia cena u proteklih 15 godina) za kilogram popela na ak 11 za kilogram; razlog je mraz koji je znaajno umanjio prinose. Svetska potranja za lenikom je u stalnom porastu to ga ini deficitarnom robom. Evropska Unija nema ograniavanja zasada pod leskom. Srbija uvozi 95% ploda lenika da bi podmirila sopstvene potrebe. Ministarstvo poljoprivrede subvencionie ovu proizvodnju lenika. Najvei svetski proizvoai su: Turska, Italija, panija, Grka, USA i dr. Italija je vodei

proizvoa lenika u Evropi i njihov nain uzgoja su primer svim svetskim proizvoaima. ivotni vek leske je od 70-100 godina. Plod donosi od 50-70 godina. Leska poinje da raa u 3 -4 godini. Period pune rodnosti poinje sa 7-8 godina a period pune rodnosti 30-50 godina. U punom rodu jedno stablo daje od 8-12 kg. Od ploda oko 50% otpada na ljusku. Zavisno od uzgojnog oblika, formranja krune, gustina sadnje, vremena starosti i drugih agrotehnickih inilaca lenik donosi rod od 2,2 tone ploda, pa do 3,6 tona/ha. U dananje vreme lenik se vie pominje kao medijum onosno podloga za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa Tuber sp. S obzirom da se na korenu lenika odvija simbiotski proces sa gljivicama, odnosno mikoriza, to je iskorieno, za inokulaciju mlade sadnice korena lenika kako za letnji tartuf ili crni, tako i za beli zimski tartuf koji je veoma skup i na tritu dostie cenu i od 1000 eura za kilogram. Kod nas se mogu pronai sadnice lenika inokulisani micelijom tartufa po ceni od 30 eura za sadnicu. Kod gajenja lenika kojim se prizvodi tartuf treba imati u vidu da se zapravo radi o dve razliite tehnologije. Postoji mnogo ogranienja u ovakoj proizvodnji, a i iskustva kako kod nas tako i u okolnim zemljama su razliita, i esto se prikrivaju. Nesumnjivo je da se crni, letnji tartuf moe lake proizvesti, dok beli veoma teko ili samo sluajno, zato mu je i cena visoka. Proizvodnja samog ploda lenika je mala, nekoliko kilograma, po stablu. Parcela pod zasadom leske se meuredno ne sme obraivati da se ne bi otetio koren inokulisan tartufom, koji je inae plitak. Sledee je, da se ne sme intezivno navodnjavati jer tartufi ne podnose viak vode u zoni korenovog sistema. Takoe ubrenje mineralnim ubrivima nije dozvoljeno ili je ogranieno. Sve ovo navodi da je proizvodnja lenika za konditorsku industriju potpuno razliita od gajenja tartufa na leski. U svakom sluaju, potrebno je dobro se informisati o proizvodnji tartufa na leski, s obzirom da su ulaganja veoma visoka. GAJENJE LENIKA GAJENJE LENIKA AGROEKOLOKI USLOVI GAJENJA LENIKA Lenik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljitu, tako i relativne vlage u vazduhu. Vrlo je znaajno da su padavine pravilno rasporeene po mesecima. Nedostatak vode se manifestuje viestruko nepovoljno: plodovi otpadaju, nedovoljno se formira jezgro, kvalitet plodova se smanjuje krupnoa nije karakteristina, a i jezgra su loijeg kvaliteta. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga, odnosno oko 70 mm meseno. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda to su meseci: maj i jun. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Osetljivije su sorte na lakom, peskovitom zemljitu, kao i na plitkim zemljitima. Smatra se da je za lenik povoljna lokacija sa hidrotermikim koeficijentom od oko 1,25. Lenik je heliofit to znai da su za njega pogodniji osvetljeni poloaji. Osvetljenost se regulie i brojem stabala po hektaru. Potvrdu da lenik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo tetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Tua grad takode moe tetno da deluje.

Lenik kao drvo moe da uspeva svuda, ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome to su zemlje najvei proizvoai svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lenika isticu se: Turska, panija, Italija, Kalifornija. Zemljita na kojima se lenik gaji dosta su neplodna. To znai da su klimatski inioci vrlo znaajni i od njih zavisi njegovo uspeno gajenje. U poslednje vreme podiu se plantae lenika koje se navodnjavaju, to se do sredine sedamdesetih godina prolog veka nije praktikovalo.Ovo je sluaj u podrujima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljite oskudno u vodi. Neophodno je da se omogue 2-3 zalivanja u toku vegetacije, a to daje visok prinos, posebno nekih sorti lenika koje se gaje u Ukrajini, Kaliforniji i nekim delovima Bugarske.. Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Pogreno je uvreeno shvatanje da lenik podnosi i uspeva u senci. Reproduktivni organi su po periferiji krune to potvrduje zahteve lenika za osvetljenjem kako bi se oni formirali. ODNOS LENIKA PREMA ZEMLJITU Zemljite je jedan od osnovnih inilaca za uspenu proizvodnju pa se moraju ispitati njegove fizike i hemijske osobine, Iako nije veliki probira zemljita za lesku su najpogodnija rastresitita, propustljiva i plodna zemljita. Zemljita sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadrava povrinska voda nisu pogodna za gajenje leske. Prema reakciji zemljita (pH vrednosti) lenik je tolerantan, jer dobro uspeva na zemljitu pri vrednosti pH od 5 do 8. Lenik ne podnosi movarna zemljita. U nas su injeni pokuaji sa gajenjem lenika koji nisu uspeli. Nije bilo uspeha zbog toga to zemljite nije odgovaralo fizickim osobinama. U divljem stanju lenik se nalazi na krenom i silikatnom zemljitu. Zemljite za lenik mora biti takvo da omoguuje ravnomerno razvijenje korenove mree kako lateralno, tako isto i po dubini. A to e omoguiti zemljita sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljita za komercijalno gajenje lenika izaberu ona koja trae najmanje ulaganja za dovoenje u odgovarajue uslove. Zemljite za lenik bi trebalo da sadri: 15-20% gline; 20-30% sitnog peska; 15-20% koloida; 30-50% krupnog peska. Rebov predlae: 5-20% gline i 50% peska istie se i znaaj humusa ak 10%, kao i 25% krea, ali se ne pravi razlika po sortama. U Italiji sastav zemljita izgleda: krupan pesak 35,3 51,2%; sitan pesak 22,7 29,5%; koloidi 14,1 23,4%; Glina 7,4 10,5%; Kre manje od 1,3%; Humus 2,5 3,9%; pH 6,92 7,4; azot (N) 0,12 0,22%; fosfor (P2O5) 38 223 mg/kg; kalijum (K2O) 286 798 mg/kg. Kora navodi da je za rast i razvie leske dovoljno plodno zemljite koje sadri preko 3% humusa, 250 - 300 ppm lako usvojivog kalijuma i 120 -140 ppm lako usvojivog fosfora. GRUPE SORTI LENIKA

Uspena proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo vie nego kod drugih vonih vrsta, jer su uglanom stranooplodne, a manji broj samooplodan. Praksa je pokazala da svako proizvodno podruje sa specifilnim klimatskim i pedolokim karakteristikama mora imati sopstveni sortiment. Postoji vie naina da se grupiu sorte lenika. U primeni je klasifikacija koja lenik grupie na: pitome, plemenike, kulturne sorte i umske forme. Pitome sorte su postale preteno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Nain postanka, tj. rodonaelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti lenika nije prikladan. Iz praktinih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfoloke karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju etiri grupe, i to: Lambert-sorte. Ova grupa sorti ime je dobila po omotau njegovom izgledu i grai. Omota u ovih sorti je razrezan, dui je od ploda, po izgledu podsea na ''bradu''. U ovu grupu spadaju privredno znaajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. Corylus maxima purpurea Celske sorte. Znaajna karakteristika u ovih sorti je takode grada omotaa. On je raseen na dva dela i pri osnovi srastao. U zrelih plodova omota se povija i plodovi lako ispadaju. Omota u osnovi nema cilindrino zadebljanje koje je karakteristino za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduenog, u pogledu veliine takode su mogua velika variranja. Lambert-hibridi. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Plodovi su slini lambert-sortama, a po omotau celskim sortama. Plodovi lako ispadaju iz omotaa. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. Celski hibridi. Sorte ove grupe su nastale kao lamberthibridi sa bioloko-fiziolokim karakteristikama celskih sorti. U ovih sorti je omota iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno znaajne sorte. umske forme. Razne forme umskog lenika, koji se ne kultivie, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije re o sortama, jer se o njima ne radi, ve o razniim formama i slino. Zbog ogromnog broja varijanti, susreemo i vrlo veliko arenilo plodova po krupnoi, obliku, izgledu omotaa i drugim svojstvima. Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. IZBOR SORTI LENIKA Za proizvodnju plodova lenika mora se predvideti odgovarajuci sortiment. Prilikom izbora sorti mora se voditi rauna o nizu inilaca. Potrebno je poznavanje bioloke prirode sorti i njihovo ponaanje prema uslovima sredine. Veliki znaaj ima i trite, odnosno namena proizvodnje. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za razliite namene: za stonu upotrebu, za industriju (kremove) i kombinovanu namenu. Napominjemo da je lenik pomoloki nedovoljno obraen; zbog toga se pojavljuju

sluajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime, a u drugom drugo, to predstavlja potekocu o kojoj bi trebalo voditi rauna. Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod, obilno i redovno raanje, kvalitet plodova, oslobaanje iz omotaa, otpornost prema bolestima, tetoinama, sui i sl., homogamija, autofertilnost ili interfertilnost. Faza cvetanja je znaajno obeleje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). I plodovi se vie cene ako su ujednaeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. Za industriju okolade, kremova i dr. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni, okrugli ili ovalnog oblika, tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokoica lako odvaja prilikom prenja. Plodovi za potronju kao stono voe bi trebalo da su to krupniji, atraktivnog izgleda i oblika. Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznaajnija svojstva: rodnost, bujnost, oblik ploda, randman jezgra, odvajanje omotaa (kupule), veliina ploda i otpornost na negativne temperature. Ocena krupnoe plodova prema nameni je nejednaka, to se vidi iz tabele. Poentiranje plodova nejednake krupnoe prema nameni. tabela Odlian kvalitet oznaava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne zadovoljava (1). Tonda Gentlle delle Langhe Tonda Gentlle delle Langhe Italijanska sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske u oblasti Pijemonta, gde se najvie gaji. Najbolje uspeva u predelima slinim onim iz kojih vodi poreklo, a to su blago zatalasana podbrda. Ne podnosi vlana i maglovita podneblja. Sazreva rano u drugoj polovini avgusta. bun je srednje bujnosti. Sorta je protandrina. Rese se otvaraju od sredine decembra do sredine januara, enski cvetovi tokom januara. Samobesplodna je sorta i potrebni su opraivai. Dobri su: Tonda gentile Romana, Mortadella. Nocchione, Negret, Cosford. Otporna je prema zimskim mrazevima. Vrlo rodna sorta. Plod je srednje krupan (2,5 gr), loptastog do loptastospljotenog oblika. Plodovi lako ispadaju iz omotaa, imaju tanku ljusku dosta tvrdu. Randman je od 46 do 48%. Jezgro je sitno (1,2 gr) loptasto, boje slonove kosti, vrsta, aromatino, vrlo kvalitetno, pa je veoma traeno u konditorskoj industriji. Ovo je privredno najznaajnija sorta leske u naoj zemlji. Tonda Gentile Romana Tonda Gentile Romana Sorta italijanskog porekla. Najvie se gaji u srednjoj Italiji. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. bun je srednje bujnosti. Cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta. Samobesplodna je. Dobri su: Tonda Gentile Langhe, Mortadella. Nocchione, Tonda di Giffoni. Dobro se prilagodava razliitim uslovima sredine. Otporna je na pozne prolene mrazeve. Plod je srednje krupnoe (2,7 gr) okruglog oblika tamno braon boje i lako ispada iz omotaa. Randman je ugla je od 44 do 46%. Jezgro je sitno (1,2 gr), okruglo, vrsto kvalitetno i dobrih organoleptikih svojstava. Pogodan za konditorsku industriju. Spada u grupu privredno znaajnih sorti. Tonda di Giffoni Tonda di Giffoni Sorta italijanskog porekla, postala odabiranjem iz prirodne populacije leske. bun je bujan. Protandrina je homogena sorta. Samobesplodna je pa su potrebni opraivai. Dobro je oprauju Tonda gentile Romana, Mortadella. Nocchione i Tonda Gentlle delle

Langhe. Plod je srednje krupnoe (2,5 gr) okruglog oblika, tamno braon boje. Randman jezgra je 45 do 47%. Jozgro je sitno (1,2 gr) okruglasto, belo, prenjem se lako odvaja od pokoice. Vrlo pogodna za konditorsku industriju. U toplijim krajevima veoma rodna sorta Rimski Rimski Sorta italijanskog porekla. Sazreva srednje kasno, sredinom septembra. bun je srednje bujan. Stvara mnogo izdanaka. Protogonina je i autoinkopatabilna sorta. Cveta srednje kasno. Cosfird dobro oprauje sortu Rimski, a ona je odlian opraiva za sortu Istarski dugi. Rimski je relativno otporan prema mrazevima. Rada dobro. Plod je krupan (3 gr). kolaast. Plodovi ispadaju iz ovojnice. Ljuska je svetlo smeda, dosta debela, ali se lako odvaja od jezgra. Randman jezgra je 44 do 45%. Jezgra su sitna do srednje krupna (1,35gr), slatka, ali nije aromatino. Prenjem se odvaja od pokoice. Rimski pripada grupi pratech sorti. Istarski dugi Istarski dugi Sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske sa podruja Istre. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. bun je srednje bujan do bujan i razgranat. Protandrina je i samobesplodna. Dobro je oprauje: Rimski, Halski din i Ludolf. Relativno je otporna prema mrazevima. Plod je srednje krupan do krupan (2,8 gr), izduenog oblika. Omota (kapsula) je dui od ploda, pa plod ispada iz njega i nije pogodan za mehanizovanu berbu. Randman jezgra je oko 43%. Sitno je oko 1,2 gr uckasto belo, aromatino ukusna. Prenjem se veoma lako odvaja od pokoice. Koristi se za stonu upotrebu i u konditorskoj industriji. Propada privredno znaajnim sortama. PRIPREMA ZEMLJITA Masa korena lenika nalazi se na dubini izmedu 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost korenove mree znaajan uticaj imaju fizicke osobine zemljita. Na plodnom zemljitu lenik ima gustu i isprepletanu korenovu mreu koja zauzima veu povrinu, a osnovna masa korena se nalazi na 40 50 cm dubine (oko 80%). Pojedine ile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune, samo manji deo korena prelazi taj obim. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se vie ila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj ila. Zemljite za plantau leske priprema se na celoj povrini i na dubini do 60 cm, to zavisi od njegovih fizickih osobina. Rigolovanje cele povrine moe se izvesti na klasian nain uz primenu tekih traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporuuje priprema zemljita podrivanjem podrivaima. Najbolje su se pokazali podrivai vibratori, odnosno podrivai sa vibrirajuim radnim telom. Ovakva priprema zemljita ima neke prednosti, jer se zemljite ne prevre, a rastresa se na celoj eljenoj dubini. Na ovaj nain se poveava zapremina zemljita, to doprinosi poboljanju vodnog i vazdunog reima zemljita, kao i opte poroznosti. U nekim sluajevima zemljite se mora pripremiti kopanjem jamica. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili prikljuene na traktor. Na strmom zemljitu se moraju izgraditi terase. Odravanje zemljita Odravanje zemljita u zasadima leske je obavezna agrotehnika mera, da bi se spreio razvoj korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljala aeracija i odrala potrebna vlanost zemljita. U podrujima sa dovoljnom koliinom padavina obrauje se samo

jedan uski pojas u redu uz kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljite izmedu redova najee odrava u vidu ledine U paniji i Italiji uobiajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljita, poto se na taj nain olakava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljite. U zasadima podignutim na strmim terenima zemljiste se odrava u vidu ledine da bi se na taj nain spreilo negativno dejstvo erozije. Odravanjem zemljita bi trebalo da se postigne unitavanje korova i odravanje najboljeg reima za vodu i vazduh. Na taj nain bi se postizalo i odravanje dobrih drugih osobina zemljita, a naroito njegove plodnosti. Svakako da bi trebalo da nain odravanja zemljita bude u skladu i sa drugim iniocima (podneblje, plodnost zemljita, konfiguracija terena, mehanizacija i sl.). U borbi protiv korova se sve vie koriste prikladni herbicidi. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti strunjacima, a naroito u vezi sa koliinom herbicida kojom planirate da tretirate vau plantau. Preporuuju se herbicidi za plantae podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida unitava se i znatan broj izdanaka koji suvino iscrpljuju matino stablo. U plantai gde se obavlja mehanizovana berba ne preporuuje se dranje zemljita u stanju ledine, jer bi to otealo sakupljanje plodova. To znai da se zemljite u intenzivnoj proizvodnji odrava u vidu jalovog ugara. U sluaju da je plantaa na siromanom zemljitu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenino dubrenje, tada se meduredni prostor koristi za gajenje stonog graka, grahorice, rai, inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno zelene mase. U jesen se najece seju: graak, maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa rai. U prolee se masa zaore. U redu se zemljite prska herbicidima radi unitavanja korova i izdanaka. Od herbicida su dobri za unitavanje izdanaka: Praquat, (2 4 dihlorfenoksisiretna kiselina) i dr., Gramokson u koliini od 4 kg/ha povrine koju bi trebalo tretirati. Napominjemo jo jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su strunjaci u oblasti zatite bilja, a njih moete nai u poljoprivrednoj stanici u vaem mestu. U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajue koliine organskih i mineralnih ubriva. Obrada zemljita u jesen doprinosi poboljanju vodnog reima zemljita, ubrzavanje mnogih procesa u zemljitu, unitavanju korova, tetoina, podstie rad korisnih mikroorganizama. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povreivati. Odravanje zemljita bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom sluaju. Pre nego se sa berbom pone izvri se ravnanje povrine i valjanje radi lakeg sakupljanja plodova. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima. Koliko je lenik isplativa vona sorta govori podatak da sa hektara, ukolko je obavljena sva potrebna nega, mogu da se uberu i dve tone ploda. Meutim, od vremena saenja pa do ovakve berbe treba saekati nekoliko godina. U drugoj i treoj godini rodnost je simbolina, a kasnije ona raste progresivno, a da li e pun rod dostii u petoj, sedmoj ili 10 godini zavisi od uzgajivaa. ubrenje mineralna ishrana mladih stabala lenika Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenou. Sa porastom stabla se poveavaju i norme ubriva. Ukoliko je potrebno, u ovom periodu se vre i druge korekcije, kao korekcija pH vrednosti. Ve je reeno da joj najbolje odgovaraju zemljita sa pH od 5 do 7,5 i da pri pH od 8 moe doi do javljanja hloroze.

Medu najvanije biogene elemente se ubrajaju: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i bor (B). Koren lenika lake usvaja elemente kada pH iznosi od 6,8 do 7,3. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi optem porastu i rodnosti lenika, pa i njegovom zdravstvenom stanju. U jednom je ogledu utvreno da je na stablima sa mikorizom lie bilo zdravo, tamnozelene boje, a na stablima gde nije bilo mikorize, lie je bilo bledozeleno i sitno. Mikorizu podstie umereno vlano zemljite sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Koren lenika fiksira slobodan azot iz atmosfere poput leguminoza. Ishrana lenika azotom u optimalnim koliinama osigurava porast i plodonoenje. Prema nekim autoroma, lenik je srednje obezbeen azotom kada se u avgustu u listu nae azota od 1,91% do 2,32%.Orijentaciono se preporuuje po stablu od 60 do 90 g, a sa poveanjem stabla, norma se poveava do 150 g. Ishrana fosforom je takode znaajna, ali su potrebne znatno manje koliine. Optimalni sadraj fosfora u listu lenika, kree se od 0,14% do 0,22%. Za mlada stabla se preporuuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5, a u Zakavkazju 300 g po stablu, i kasnije godinje oko 250 kg/ha - P2O5. Slino je i u SAD. Kalijum je takoe veoma znaajan u ishrani lenika. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasinim njegovim simptomima, ak moe doi i do suenja letorasta. ei je nedostatak kalijuma nego fosfora, ali rei nego azota. Optimalni sadraj kalijumovih jona u listu lenika je od 0,9% do 1,0%. U odnosu na orah i badem, znatno je manje kalijuma u listu lenika. Kao i kod drugih voaka, fosforna i kalijumova ubriva i jedna treina azotnih unose se u jesen i zaore, a preostali deo azotnih ubriva se unosi u prolee. Lenik dobro reaguje na unesena ubriva. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadraja odreenog hraniva u zemljitu i pojedinim delovima listu, plodu i slino. Norma za ishranu azotom odreduje se prema koncetraciji jona u listu, i to: Manje od 1,8% dodaje se po stablu 1,3 do 1,8 kg Od 1,8% do 2,2% dodaje se po stablu 0,9 do 1,3 kg Od 2,2% do 2,5% dodaje se po stablu 0,6 do 0,9 kg Vie od 2,5% nije potrebno da se ubri. Za kalijum se, po istom principu, preporuuju norme K2O po stablu: Manje od 0,5% trebalo bi dodati 3,6 do 4,5 kg Od 0,5% do 0,8% trebalo bi dodati 2,7 do 3,5 kg Od 0,8% do 1,0% trebalo bi dodati 1,8 do 2,7 kg Vie od 1,0% ne bi trebalo dodavati. U SAD se preporuuje unoenje svake tree godine po 500 800 kg/ha kalijumovog ubriva, a u Francuskoj godinje 350 400 kg/ha. Ukoliko je u zemljitu 150 mg/kg, zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog ubriva. Lenik dobro reaguje na ubrenje stajnjakom i osokom. Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate.Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva moe umanjiti nedostatkom vlage u zemljitu, to se esto deava, s obzirom da se u takvim krajevima ova voka gaji. ubrenje lenika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabuastih voaka. Orijentacione norme ubrenja za lenik su: N 80 kg/ha, P2O5 40 kg/ha i K2O 160 kg/ha.

Agromeliorativno ubrenje Zemljita koja sadre manje od 3% humusa, manje od 10 mg lako pristupanog fosfora i manje od 10 mg lako pristupanog kalijuma moraju se ubriti organskim i mineralnim ubrivima da bi se obezbedili optimalni uslovi za razvoj mladih biljaka. To agromeliorativno ubrenje obavlja se pred samu pripremu zemljita i izvodi u sklopu svih ostalih operacija u neposrednoj pripremi zemljita za sadnju leske. Sigurno je da od plodnosti zemljita zavisi i uspeh u gajenju lenika. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljanja kvaliteta zemljita. Odreivanje koliine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljitu dodati vri se prema zemljitu, odnosno prema rezultatu analize zemljita. Organske materije se nadoknauju dodavanjem stajnjaka, komposta, treseta, gajenjem biljaka za zelenino ubrenje i dr. Unoenje mineralnih ubriva, odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljite siromano njima ili nije. Prema iskustvu amerikih uzgajivaa agromeliorativnim ubrenjem u zemljite koje sadri do 7,5 mg na 100 g zemljita K2O unosi se 330 do 450 kg K2O, ako zemljite sadri 7,5 do 15 mg na 100 g vazduno suvog zemljita, onda se dodaje 325 330 kg K2O. U zemljita sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unoenje kalijuma. Navodnjavanje lenika Navodnjavanje predstavlja znaajnu meru u poboljanju opteg porasta i razvijenosti, a samim tim i poveanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo vie primenjuje nego ranije, jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lenika. Posebno je vano da se vodom intervenie dok su stabla mlada, odmah po saenju, da sadnice u poetku ne zakrljaju. im se oseti nedostatak vlage u zemljitu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je znaajan inilac. Navodnjavanje u sunim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Proseno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. U Italiji se vri navodnjavanje u kritinim mesecima ili, ako je suan period, svakih 30 dana. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu do 62%. U Francuskoj izvedu 3 4 zalivanja od aprila do avgusta, sa po 70 mm, odnosno sa ukupno 210 280 mm. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritini periodi za vodom. PODIZANJE PLANTAA LENIKA Za podizanje plantaa lenika preduzimaju se sve organizacione tehnike mere kao i kod drugih voaka, jer od pravilnog podizanja zavisi i ekonomski efekat proizvodnje. Kada je re o ovoj kulturi smatramo da je posebno znaajna studija o ekolokim uslovima, naroito o klimi. Trebalo bi usaglasiti inioce klime lokaliteta sa biolokom prirodom sorte. Tako se za ljenjak smatra da krae moe podneti hladnou u zimskom razdoblju -25 stepeni C, pa ak i do -30 stepeni C u kontinentalnom podruju prednost imaju dobro zatieni poloaji blagog nagiba, gde zrak konstantno lagano struji. Cvatnja lenjika sledi kasnije pri temperaturi ispod 9 stepeni C, dok je cvatnja ubrzana uz temperaturu iznad 9 stepeni C. Najpovoljnije temperature u vreme oplodnje ljenjaka kreu se iznad 22 stepena C. Znai, krajem maja i poetkom juna. Posle izvrenih priprema obavlja se sadnja. Poeljno je, ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju, da se sadnja obavi ujesen jer je procenat prijema vei, biljke ranije u prolece"krecu"i bolje se razviju u prvoj godini, a i

izbegava se obavezno zalivanje nakon sadnje. U prolee se vri prekraivanje sadnica na 20 - 30 cm visine. Mlad zasad leske Leska pod malc folijom navodnjavanje leske RASPORED SORTI LENIKA U PLANTAI Od sorti koje su izabrane planom za odgovarajuu plantau, ve prema odnosima oplodnje, moraju se sorte ukomponovati tako da se vodi rauna o nekim praktinim razlozima. Naime, uvek bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova, naroito ako se kombinuju ili moraju da kombinuju sorte iji plodovi sazrevaju ranije sa sortama iji plodovi sazrevaju sasvim kasno .Prema istraivanjima mnogih autora, sorte lenika su autosterilne, ak se nalaze i grupe sorti koje su inkopatibilne izmeu sebe. O drugim se momentima vodi rauna ve pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i si. RASTOJANJE STABALA U PLANTAI Ve je istaknuto da se sorte lenika razlikuju po bujnosti. Po ovoj osobini se grupiu u nekoliko grupa: krljave (pije-montski, dugi panski); srednje bujne (barcelona, eugenija); bujne (negret, kosford); vrlo bujne (halski din). Osim nasledne osnove, na bujnost utie i bujnost podloge, kao i niz drugih inilaca: plodnost zemljita, padavine, primena agrotehnikih i pomotehnikih mera, zatita i dr. Navedene inioce bi trebalo uzeti u obzir kada se odreuje hranljivi prostor za stabla u plantai. Pored toga i primena mehanizacije moe da utie na veliinu razmaka stabla lenika u plantai. Maksimalna mehanizacija u proizvodnji plodova lenika uslovljena je i oblikom krune. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablaicama i sa veim rastojanjem. Razmak sadnje pri podizanju plantae lenika bi trebalo usaglasiti sa vanijim faktorima od kojih to zavisi. To su: zemljite, bujnost sorti, osobine stabla (bun ili stablaica), pa i konfiguracija zemljita. U stablaice se gaje na manjem rastojanju (proseno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna povrina. Na nagnutim povrinama rastojanje je manje. Pri gajenjeu u obliku grma praktikuje se grm gajen od jedne sadnice ili grm oblikovan od 2,3 pa i 4 sadnice posaene na manjem razmaku jedna od druge. Grmoliki uzgojni oblik karakteristian je za Tursku, gde ima puno jeftine radne snage za berbu plodova. Analizom roda pojedinog uzgojnog oblika, dobijeni su podaci da je rod ploda lenika na stablu po jednom hektaru bio 3,6 tona, u odnosu na grmoliki uzgojni oblik, pri rodu od 2,2 tone/ha. U novije se vreme sve vie uvodi u proizvodnju nova tehnologija koja predvia maksimalno mogue mehanizovanje svih pomotehnikih i agrotehnikih zahvata, ukljuujui i mehanizovanu berbu. Optimalan sklop za uzgojni oblik "vaza" je 4,5 do 5m razmak izmeu redova, a u redu razmak izmeu stabala 3 m, odnosno 666 do 740 stabala/ha. Visina stabla je oko 80 cm. Gustoa sklopa zavisi, kako je reeno, od bujnosti sorte, podloge, uzgojnom obliku i plodnosti zemljita. Zasad leske u rodu Mehanizovana berba lenika, tresa i sakuplja Mehanizovana berba lenika, tresa i sakuplja Mehanizovana berba lenika, tresa i sakuplja TEHNIKA SADNJE

Na prvi pogled izgleda da nema razlike u nainu sadnje sadnica lenika i drugih voaka. Meutim, postoje neke specifinosti u odnosu na druge voke. Poto lenik vrlo rano poinje da vegetira, on praktino ima kratak period mirovanja, a to znai daje neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u prolee. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego to su bile u rastilu. Preduboko zasaena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znai da i kasnije prorodi od ostalih. REZIDBA LESKE U nizu operacija negovanja krune voaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklaivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najvei znaaj ima rezidba kojom se neposredno utie na oblik i produktivnost. Ovom pomotehnikom merom se vrlo mnogo doprinosi poetku rodnosti,visini prinosa, kvalitetu plodova, ujednaenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovenosti voaka. I pored izuzetnog znaaja koji ima, rezidba nije svemogua i nemoe reiti sve probleme, vec se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se eli pun uspeh u proizvodnii. Osnivni principi rezidbe kod veine vonih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo rei i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske koje se uglavnom baziraju na proredivanju bunova u cilju spreavanja zasenjivanja i to ne svake ve svake tree ili etvrte godine. Niski prinosi i neredovna rodnost laske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilni izvedenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne moe se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfolokih svojstava rodnih granica. Utvreno je da postoji zona du granica izmedu 15 i 40 cm na kojoj se sree najvei broj glomerula, pa treba teiti da se dobiju toliki prirast i a ne dui jer e izazvati suprotne efekte. Duina granica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na to manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba. Leska koja spontano raste formira izuzetno gust bun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduivanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu buna postaju smetnja za obradu zemljita i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpriblizniji prirodnom obliku uz usklaivanje rezidbe sa biolokim zakonitostima, kako bi one dole do punog izraaja. Rezidba je jedna od osnovnih pomotehnikih mera kojom se utie na opti razvoj i veliinu lisne povrine, odnosno regulie formiranje i odravanje najprikladnijeg oblika krune za to bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se regulie ukupna lisna povrina i usklauje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu povrinu, a time i mogunost za vee koritenje suneve energije, dok ostavljanje vee lisne povrine dovodi do njenog loeg funkcionisania i manjeg ukupnog uinka fotosinteze. Kada je jednaka duina rodnih granica, bolje osvetljene, donose 2 do 3 puta vei rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troi vise akumuliranih organskih materija za odravanje osnovnih ivotnih procesa nego to moe da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa izmedu korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se uskladuje broj potroaa vode i mineralnih materija sa sposobnou korenovog sistema da obezbedi iste. Ograniavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svoenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraivanjem puteva za razmenu materija, mogu se utedeti znaajne koliine energje i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeu godinu.

Polazei od navedenih injenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrodenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postie rezidbom. Na osnovu naih ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske lstarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvreno je da je prosena duina rodnih granica kod orezivanih zbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8cm. Broj pupoljaka je oko 3 puta vei kod rodnih granica orezivanih bunova, kao i broj resa, to je vrlo znaajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgra je veca za 10 - 20% kod orezivanih bunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je vei za 430-555kg kod bunova kod kojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizikih i hemijskih parametara dolo se do slinih rezultata i zakljuaka. ZATITA LENIKA OD BOLESTI I TETOINA Lenik ne napada veliki broj bolesti i tetoina, pa su za zatitu dovoljna samo 3 4 tretiranja. Bolesti lenika Trule ploda lenika (Sclerotinia coryle i Minilia frutcigenae). Oboleli se plodovi lako raspoznaju, oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Plodovi potamne, prekida im se porast i sasuuju se. Teko ispadaju iz omotaa. Promena boje moe doi na bilo kojem delu ploda. Za suzbijanje se koriste fungicidi: Bakarni kre, Kaptan, Ortocide, Ronilan, Switsh i dr. Tretiranje se vri prema uputstvu proizvodaa. Pepelnica (Phyllactinia corylea). Pepelnica napada pre svega list, koji menja boju, uti, pa ak i opadne. ece se javlja u mediteranskom podneblju. Bolest je utoliko tetnije to moe izazvati defolijaciju. Simptomi trulei ploda lenika Simptomi pepelnice lenika na listu Simptomi pepelnice lenika na listu Parazit prezimljuje u opalom liu, dobro je da se pri jaem napadu lie sakuplja i spaljuje. Suzbija se jednim od sledeih fungicida: Kosan, Kumulan, Akricid, Karatan ili Afugan, Saprol i dr. Od drugih bolesti znaajnija je rupiavost lia (Gloesporium coruli). Od bakterioza opisan je kao est i opasan prouzrokova bakterijske palei Xanthomonas campestris corylina. Simptomi bakteriozne palei lenika Simptomi bakteriozne palei lenika Virusna oboljenja u leniku nisu dovoljno prouena. Pominje se virus mozaika jabuke na leski, zatim linijski mozaik leske i virozno uginue leske. Kao i kod svih vonih vrsta, zdrav sadni materijal je glavna predostronost za virusna oboljenja. Simptomi viroza lenika Simptomi viroza lenika tetoine lenika Crvljivost (Balaninus-Curculio-nucum) Vrlo esta tetoina lenika. U stvari, to je pipa crne boje. Masovno se javlja u maju mesecu. enka u plod polae jaje iz koga se

izlegne gusenica crv bele boje. Vrlo esto dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i uauri se u zemlji, gde prezimi. U prolee izlazi imago, hrani se licem do polaganja jaja. Ovo je opasna tetocina i zato bi trebalo poeti sa borbom protiv nje im se primeti. Znaajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Suzbijanje se vri jednim od sledeih preparata: Ultracid, Lebaycid, Zolone, Gusation i dr. Naa preporuka, kao i zasve ostale tetoine je preparat Ripkord. Crvljivost ploda lenika Grinja (Phztoptus Avellanae). Ovo je tetoina koja napada pupoljke, pa izaziva deformacije. Oteenje je vrlo karakteristino sa sitnim listiima kao rozeta. Napada obe vrste cvetova, pa je tako direktno ugroena rodnost. Rese imaju mnogo manje polena, a enski cvetovi se ne oploduju. Prezimljuje u pupoljku i u prolee se seli na mlade pupoljke, a stariji se sasue. Suzbijanje je efikasno tretiranjem u momentu naputanja pupoljaka gde je prezimila, a to je u prolee. Preparate koristiti prema uputstvu proizvodaa. Oteenja od grinje na pupoljku leske Crveni pauk. Javlja se na naliju lista. Pri veem napadu moe dovesti do defolijacije. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u obliku jaja. Za zimsko suzbijanje se koriste uljni preparati, a u toku vegetacije moete koristiti Plictran ili Neoron. Lisne vai. Najee se javlja Myzocallis coryli. Lisne vai nisu naroito tetne. One se suzbijaju dimekronom ili nekim drugim insekticidom. Suzbijanjem navedenih tetoina, suzbijaju se i neke druge koje se u plantai javljaju. Zatita lenika se sastoji iz sledeih tretiranja: jedno zimsko prskanja, zatim prvo proleno neposredno pre cvetanja, drugo proleno posle cvetanja, tree oko dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u koliinama koje su naznaene od strane proizvodaa ili nekog strunog lica. Napominjemo da su tete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od glodara, mieva. Posebno su velike tete koje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je pronadeno 129 kg lenika. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti panju da se plodovi sauvaju od ovih tetoina. Lisna va HAZELNUT - LESKA d.o.o. Beograd - 064/640-2693 Zatita od ptica BASF - hemijska industrija BASF - hemijska industrija FUNGI CONTACT je najvei i najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peurkama. Katalog trenutno sadi preko 3.000 firmi iz vie od 50 drava, i njime su obuhvaeni svi aspekti (uzgajivai, otkupljivai, preradjivai, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peurkama ( divlje peurke, gajene peurke, tartufi, medicinske peurke, oprema, micelijum, kompost...) . CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...